Muzička kultura

8 600262 03276 8

dr Gordana Stojanovi}

Milica Raj~evi}

MUZI^KA KULTURA za sedmi razred osnovne {kole

Zavod za uybenike • Beograd

HIM­NA BO­@E PRAV­DE

A (no­te)

3. Slo­`i srp­sku bra­}u dra­gu Na svak di­~an sla­van rad.

Slo­ga bi­}e po­raz vra­gu, A naj­ja­~i srp­stvu grad!

4. Nek na srpskoj blista grani Bratske sloge zlatan plod.

Bo­`e spa­si, Bo­`e hra­ni Srp­ske ze­mqe, srp­ski rod!

5. Nek na srpsko vedro ~elo tvog ne padne gneva grom.

Blagoslovi Srbu selo, poqe, wivu, grad i dom!

6. Kad nastupe borbe dani, k pobedi mu vodi hod.

Bo`e spasi, Bo`e hrani srpske zemqe, srpski rod.

7. Iz mra~noga sinu groba srpske slave novi sjaj.

Nastalo je novo doba, novu sre}u, Bo`e daj!

8. Otaxbinu srpsku brani pet vekova borbe plod.

Bo`e spasi, Bo`e brani, moli ti se srpski rod.

4

HIM­NA SVE­TOM SA­VI

3. Bla­go­dar­na Sr­bi­jo pu­na si qu­ba­vi pre­ma svo­me pa­sti­ru sve­ti­te­qu Sa­vi.

4. Ce­lo srp­stvo sla­vi sla­vu svo­ga oca, Sve­tog Sa­vu.

Poj­te mu, Sr­bi, pe­smu i utroj­te!

5. Da se srpska sva srca s tobom ujedine, sunce mira, qubavi za nam svima sine.

6. Da `ivimo svi u slozi, Sveti Savo, ti pomozi.

Po~uj glas svog roda, srpskoga naroda!

7. Pet vekova Srbin je u ropstvu ~amio, svetiteqa Save ime je slavio.

8. Sveti Sava Srbe voli, i za wih se Bogu moli.

Pojte mu, Srbi, pesmu i utrojte!

5

MUZIKA U PRAISTORIJI U po­znom pa­le­o­li­tu (30.000 go­di­na pre no­ve ere) ka­da se ~o­vek jo{ uvek ba­vio lo­vom kao je­di­nim za­ni­ma­wem, i oru­|e i oru`­je pra­vio od kle­sa­nog ka­me­na, a na zi­do­vi­ma pe­}i­na po­~eo da osta­ vqa za­~et­ke li­kov­ne kul­tu­re, pret­po­sta­vqa se da je stva­rao i mu­zi­ku — pe­vao i pro­iz­vo­dio zvuk vla­sti­tim te­lom i alat­ka­ma i pred­me­ti­ma ko­je je na­la­zio u svo­joj oko­li­ni.

O po­stan­ku mu­zi­ke ne­ma po­u­zda­nih po­ da­ta­ka ali se pret­po­sta­vqa da je mu­zi­ka sta­ra ko­li­ko i ~o­vek. Mi­{qe­wa ka­ko je na­sta­la mu­zi­ka su ve­o­ma po­de­qe­na. Jed­ni sma­tra­ju da je ~o­vek po­~eo da pe­va opo­na­ {a­ju­}i pe­va­we pti­ca ili ri­ku di­vqih zve­ ri u ri­tu­al­nim igra­ma pre po­la­ska u lov ili rat­ni~­ki po­hod. Pre­ma dru­gi­ma, iz­vo­ ri­{te mu­zi­ke mo­gla je da bu­de pri­rod­na te­`wa ~o­ve­ka za pro­du­`e­wem qud­ske vr­ste – sred­stvo za qu­bav­no do­zi­va­we po uzo­ru na `i­vo­tiw­ski zov, ali i kao spon­ta­ni iz­raz emo­ci­o­nal­nih sta­wa kao {to je pe­va­we kao iz­vor ra­do­sti, pe­va­we uspa­van­ke, pe­va­we nad umr­lim itd. Pe­sma je mo­gla da bu­de deo rad­nog pro­ce­sa, ali i sred­stvo za pre­no­{e­ we po­ru­ka na da­qi­nu.

O ulo­zi mu­zi­ke u `i­vo­tu pra­i­sto­rij­ skog ~o­ve­ka i ka­ko je ta mu­zi­ka zvu­~a­la sa­ zna­je­mo na osno­vu pro­u­~a­va­wa ple­men­skih za­jed­ni­ca ko­je i da­nas `i­ve na naj­ni­`em stup­wu raz­vo­ja. Ba­ve se lo­vom i sa­ku­pqa­ ju plo­do­ve. Ta­kva ple­me­na su se sa­~u­va­la u ne­kim kra­je­vi­ma Afri­ke, Ju­`ne Ame­ri­ ke, Oke­a­ni­je, Austra­li­je, na Cej­lo­nu. Ali tra­go­ve me­lo­di­ja pra­i­sto­rij­skog ~o­ve­ka na­la­zi­mo i u fol­klo­ru mno­gih na­ro­da, a na­ro­~i­to u pe­sma­ma ko­je pe­va­ju de­ca na naj­ mla­|em uz­ra­stu.

Mu­zi­ka je bi­la sa­stav­ni deo sva­ko­dnev­ nog `i­vo­ta. Bi­la je deo ma­gij­skog ob­re­da i rad­nog pro­ce­sa u ko­me je u~e­stvo­va­lo ~i­ta­vo ple­me i vra~ ko­ji je imao po­seb­nu ulo­gu. Pe­sma je bi­la po­ve­za­na sa igrom i mi­mi­kom, a ~e­sto uz od­go­va­ra­ju­}e ma­ski­ra­we i ukra­ {a­va­we te­la.

Ri­tu­al­na igra severnoameri~kih In­di­ja­na­ca

Naj­sta­ri­je me­lo­di­je su se sa­sto­ja­le od dva do tri to­na. U ova­ kvim pe­sma­ma tekst je imao zna­~aj­nu ulo­gu.

Muzi~ki instrumenti praistorijskog ~oveka

Ple­me Ve­de sa Cej­lo­na: ob­red­ni na­pev itd.

Je­dan krat­ki na­pev, jed­na re­~e­ni­ca tek­sta ili sa­mo ne­ko­li­ko slo­go­va, du­go­traj­no se po­na­vqao. To je po­ne­kad tra­ja­lo sa­ti­ma, uz sve mah­ni­ti­je po­kre­te u~e­sni­ka, {to ih je do­vo­di­lo u sta­we tran­sa – vr­hu­nac ma­gij­skog ~i­na.

a) flaute od {upqih kosti

U dru­gom pri­me­ru me­lo­di­ja je znat­no raz­vi­je­ni­ja. Ona je od­raz sna­`nog unu­tra­{weg uz­bu­|e­wa.

De­{a­va­lo se, kao u pret­hod­nom pri­me­ru, da ka­da vi­{e pe­va­~a iz­vo­di istu me­lo­di­ju do­la­zi do slu­~aj­nog ili na­mer­nog od­stu­pa­wa u me­lo­di­ji, {to je do­vo­di­lo do po­vre­me­nog ja­vqa­wa dvo­gla­sa. Ja­vqao se i dvo­glas u ko­me je­dan glas ili gru­pa pe­va­ ~a pe­va je­dan ton dok osta­li pe­va­ju isto­vre­me­no ne­ku me­lo­di­ju.

Pro­na­|e­ni su i pri­me­ri po­na­vqa­wa iste me­lo­di­je uz iz­ve­sno za­ka­{we­we gru­pe pe­va­~a (ka­non).

Pe­va­we je, u po­~et­ku, bi­lo do­pu­we­no po­kre­tom, igrom. On­da je ~o­vek ot­krio da uz pe­va­we mo­`e da pqe­ ska ru­ka­ma, tup­ka no­ga­ma po ze­mqi ili uda­ra po te­lu.

Ta­ko je te­lo po­sta­lo dru­go sred­stvo, po­red gla­sa, ko­jim su qu­di is­tra­`i­va­li mo­gu}­nost stva­ra­wa raz­li­~i­tih zvu­ko­va. Ubr­zo su po­~e­li da ko­ri­ste i pred­me­te ko­je su na­la­zi­li u svo­joj oko­li­ni: ka­me­we, {u­pqe de­blo, {u­pqe ko­sti, {koq­ke, ko­pqa, luk i dru­go. Vre­me­nom su oda­bi­ra­li pred­me­te ko­ji­ma su mo­gli da ostva­re lep­ {i zvuk. Ta­ko na­sta­ju pr­vi pred­stav­ni­ci – pre­te­~e gru­pa in­stru­me­na­ta: uda­raq­ke, du­va~­ki i `i­~a­ni in­ stru­men­ti.

b) luk — prete~a instrumenata sa `icama

im­pro­vi­za­ci­ja — sponta­no is­ka­zi­va­we tre­nutnog ras­po­lo­`e­wa mu­zikom.

Na­sta­je u tre­nut­ku sa­ sta­vqa­wa i iz­vo­|e­wa me­lo­di­je ili rit­ma. Do pro­na­la­ska sa­vre­me­nog na­~i­na za­pi­si­va­wa mu­ zi­ke sva mu­zi­ka je bi­la, u ve­}oj ili ma­woj me­ri pod­lo­`na im­provi­za­ci­ ji iz­vo­|a­~a u po­gle­du me­wa­wa tem­pa, di­na­mi­ ke, rit­ma, me­lo­dij­skih ukra­sa me­lo­di­ja — niz to­no­va raz­ li­~i­te vi­si­ne i obi~­no raz­li­~i­tog traja­wa ko­ji stva­ra­ju smisle­nu mu­ zi~­ku ce­li­nu ri­tam — smewivawe jednakih ili razli~itih to­nskih tra­ja­wa i wihovih ja~ina.

na­ta sa­~u­van iz tog vre­me­na, pru­`a­ju nam do­ka­ze o po­sto­ja­wu bo­ga­tog in­stru­men­ta­ri­ja. Mno­gi od in­stru­me­na­ta ko­je na­la­zi­mo u sta­rim kul­tu­ra­ma pred­sta­vqa­ju pre­te­~e da­na­{wih, sa­vre­me­nih in­stru­me­ na­ta i in­stru­men­tal­nih gru­pa.

Egipatsko klepalo od slonova~e iz 1430. godine pre nove ere

In­stru­men­ti ko­ji se sre­}u u svim sta­rim kul­tu­ra­ma je­su bu­ bwe­vi i do­bo­{i ra­znih ob­li­ka i ve­li­~i­na, kao i dr­ve­ni {ta­po­vi – kle­pa­la.

Li­ru su svi­ra­li na­ro­di su­mer­ske ci­vi­li­za­ci­je oko 2500. go­ di­ne pre no­ve ere. Do­kaz o pra­sta­rom po­re­klu har­fi na­la­zi­mo na egi­pat­skom zid­nom sli­kar­stvu ot­kri­ve­nom u grob­ni­ci fa­ra­o­na u Do­li­ni kra­qe­va.

Broj­ne su bi­le i raz­ne vr­ste svi­ra­la ti­pa fla­u­te, oboe ili kla­ri­ne­ta. Tru­be, ~e­sto ko­ri­{}e­ne u je­vrej­skoj mu­zi­ci, bi­le su od­raz bo`­je sna­ge.

Naj­zad, po­me­ni­mo ki­ne­ske usne or­gu­qe – {eng, in­dij­ske `i­~a­ne in­stru­men­te – vi­nu i si­tru ko­ja je po­zna­ta {i­rom sve­ta za­hva­qu­ju­}i kon­cer­ti­ma Ra­vi-[an­ka­ra ili Pa­no­vu fru­lu (niz svi­ra­la raz­li­~i­te ve­li­~i­ne) ko­ja se da­nas naj­ ~e{}w ve­zu­je za fol­klor ju­`ne Ame­ri­ke.

Sumerska lira

Egipatska harfa iz 15. veka pre nove ere

In­stru­men­ti su uglav­nom bi­li prat­wa gla­su, ple­su, ali se i sa­mo­stal­no svi­ra­lo na wi­ma, bi­lo so­li­sti~­ki ili, ~ak, i u or­ke­stru.

Kineski {eng — usne orguqe

Ki­ne­ska me­lo­di­ja za­sno­va­na na pen­ta­to­ni­ci

Jevrejski rog — {ofar

An­ti~­ka Gr~­ka Mno­go­broj­ni pi­sa­ni iz­vo­ri, kao i sve­do­~an­stva li­kov­ne kul­tu­ re go­vo­re o iz­u­zet­noj ulo­zi ko­ju je mu­zi­ka ima­la u `i­vo­tu sta­rih Gr­ka. Gr­ci su ve­ro­va­li da je mu­zi­ka bo­`an­skog po­re­kla, da ima ma­gi~­nu mo}. O to­me sve­do­~e ~u­ve­ni mi­to­vi o Apo­lo­nu, za­{tit­ ni­ku umet­no­sti, ko­ji je odu­{e­vqa­vao bo­go­ve sa Olim­pa svirawem na li­ri i Or­fe­ju, pe­sni­ku-mu­zi­~a­ru, ko­ji je pe­smom i zvu­kom svo­je li­re o~a­ra­vao di­vqe zve­ri, po­kre­tao ka­me­we i omek­{ao svi­re­po sr­ce bo­ga pod­zem­nog sve­ta, do­biv­{i odo­bre­we da vra­ti Euri­di­ku u svet `i­vih.

Mla­di} u~i da svi­ra li­ru — slikar­stvo na va­zi iz 5. ve­ka pre no­ve ere

Pri­mer muzi~ke notacije — gr~­ka pe­sma iz 3. ve­ka pre no­ve ere

Gr­ci su sma­tra­li da mu­zi­ka ima i vas­pit­nu ulo­gu. O to­me naj­bo­ qe sve­do­~i ~u­ve­na mi­sao gr~­kog fi­lo­zo­fa Pla­to­na – {to je mu­zi­ka u dr­`a­vi bo­qa, to }e i dr­`a­va bi­ti bo­qa. „Ni­{ta ta­ko ne pro­di­re u du­{u kao ri­tam i me­lo­di­ja, ni­ti i{ta ta­ko sil­no ob­u­zi­ma kao oni. Oni stva­ra­ju lep ob­lik i ~i­ne du­{u le­pom, ako je pra­vil­no vas­pi­ta­na, a ako ni­je on­da ru­`nom. Mu­zi­ka je zbog to­ga naj­u­zvi­{e­ ni­je vas­pi­ta­we...“ De­se­tak od­lo­ma­ka sta­re mu­zi­ke pro­na­|e­no u raz­li­~i­tim kra­je­vi­ ma Gr~­ke i ma­le Azi­je, go­vo­ri nam vi­{e o sa­moj gr~­koj mu­zi­ci. Gr­ci ni­su je­di­ni me­|u sta­rim na­ro­di­ma ko­ji su po­ku­{a­li da za­pi­{u mu­ zi­ku, ali pr­vi de­{i­fro­va­ni za­pi­si po­ti­~u iz sta­re gr~­ke kul­tu­re.

Not­no pi­smo se sa­sto­ja­lo od zna­ko­va jon­ske azbu­ke – slo­va pi­sa­na u ra­znim po­lo­`a­ji­ma iz­nad tek­sta be­le­`i­la su vi­si­nu to­na, dok je ri­tam bio uslo­vqen rit­mom tek­sta, tj. du­`i­nom slo­go­va.

Mu­zi­ka je bi­la pre­te­`no vo­kal­na. Po­e­zi­ja se pe­va­la.

Spoj re­~i i zvu­ka Gr­ci su sma­tra­li je­di­no mo­gu­}im pe­ sni~­kim iz­ra­zom. Po­red so­li­sti~­kog ne­go­va­lo se i hor­sko pe­va­we. Po­sto­ja­li su mu­{ki i `en­ski ho­ro­vi ko­ji su bro­ ja­li i po sto ~la­no­va. Naj­po­zna­ti­ji ob­lik hor­ske mu­zi­ke bio je di­ti­ramb.

De­{i­fro­va­ni za­pis: Se­i­ki­lo­va na­pit­ni­ca

10

Pe­va­we je mo­glo da bu­de pra­}e­no svi­ra­wem na in­stru­men­ti­ma.

Naj­~e­{}e ko­ri­{}e­ni in­stru­men­ti bi­li su aulos, li­ra i ki­ta­ra.

Ve­li­ke epo­ve, Ili­ja­du i Odi­se­ju, iz­vo­di­li su pe­va­~i uz prat­wu ki­ ta­re. Na ovim in­stru­men­ti­ma mo­glo se svi­ra­ti i sa­mo­stal­no.

Po­red ovih in­stru­me­na­ta po­mi­wu se har­fa na ko­joj su svi­ra­le `e­ne, la­u­ta, Pa­no­va fru­la – in­stru­ment pa­sti­ra, tru­be, bub­we­vi, ~e­gr­taq­ke, gaj­de.

Tak­mi­~e­wa mu­zi­~a­ra su bi­la vr­lo po­pu­lar­na. Odr­`a­va­na su na sta­di­o­ni­ma uz pri­su­stvo ve­li­kog bro­ja qu­di. Dva naj­ zna­~aj­ni­ja in­stru­men­ta na ko­ji­ma su se mu­zi­~a­ri tak­mi­~i­li u svi­ra­wu bi­li su aulos i ki­ta­ra.

Na te­me­qu di­ti­ram­ba raz­vi­la se omi­qe­na umet­ni~­ka vr­sta – gr~­ka tra­ge­di­ja. Gr~­ka tra­ge­di­ja sje­di­wu­je u se­bi mno­ge umet­ni~­ke vr­ste – pe­va­we, instru­men­tal­nu mu­zi­ku, igru, glu­mu. Po­seb­nu ulo­gu ima hor ko­ji u ulo­zi na­ro­da ko­ men­ta­ri­{e do­ga­|a­je i re­a­gu­je na wih. Pred­sta­ve su odr­`a­va­ ne u ve­li­kim po­zo­ri­{ti­ma pod ve­drim ne­bom ko­je je mo­glo da pri­mi i 20.000 gle­da­la­ca. Sa­sto­ja­lo se od po­lu­kru­`nog ste­pe­na­stog gle­da­li­{ta ko­je je pra­ti­lo kon­fi­gu­ra­ci­ju ne­kog bre­ga. U sre­di­ni je bi­o okru­gao rav­an prostor – or­ke­stra na ko­joj se kre­tao hor, a is­pred or­ke­stre, na­su­prot gle­da­li­{tu, na­la­zi­la se plat­for­ma na ko­joj su igra­li glum­ci.

Po­zo­ri­{te u Epi­da­u­rusu oko 350. godina pre no­ve ere

U an­ti~­kom Ri­mu mu­zi­ka se, u svo­joj bi­ti, raz­vi­ja­la pod uti­ca­jem mu­zi­ke Gr~­ke. Me­|u­tim, bo­ga­ta rim­ska im­pe­ri­ja mu­zi­ku je ko­ri­sti­la, pre sve­ga, za ve­li­~a­we vla­da­ra i ule­p{a­ va­we ma­sov­nih sve­~a­no­sti. Ona je iz­gu­bi­la vas­pit­nu ulo­gu ko­ju je ima­la u an­ti~­koj Gr~­koj i po­sta­la je deo za­ba­ve.

11

Apo­lon — bog Sun­ca i sve­tlo­sti, za­{tit­nik svih umet­no­sti, na­da­hwi­vao je pe­sni­ke i mu­zi­~a­re aulos — du­va~­ki in­stru­ment, pro­ dor­nog zvu­ka. di­ti­ramb — je po­hval­na pe­sma u ~ast bo­ga vi­na — Di­o­ni­za ki­ta­ra — in­stru­ment sro­dan li­ ri, ali ve­}i i zvu~­ni­ji, na­ me­wen kon­cert­nom na­stu­pu. li­ra — `i­~a­ni in­stru­ment na­me­ wen ku}­nom mu­zi­ci­ra­wu Or­fej — sin Apo­lo­na o`e­nio se Euri­di­kom ko­ju je ubi­la zmi­ja. Bio je to­li­ko tu­`an da ni­je ni pe­vao ni svi­rao.

Po­tom re­{i da, ko­ri­ste­}i ma­gi~­nu mo} mu­zi­ke, u|e u pod­zem­ni svet mr­tvih i vra­ti Euri­di­ku. O~a­ran we­go­vom mu­zi­kom, vla­dar pod­zem­nog sve­ta — Had do­ zvo­li mu da iz­ve­de Euri­di­ ku, ali pod uslo­vom da je ne po­gle­da dok ne iza­|u na ze­mqu. Ali u tre­nut­ku iz­la­ ska iz pa­kla okre­}e se da je po­gle­da i ta­da je za­u­vek iz­gu­bi Pa­no­va fru­la — du­va~­ki in­stru­ ment sa­sta­vqen od ni­za tr­{~a­nih ce­vi raz­li­~i­te du­`i­ne, u ko­je se du­va po­je­ di­na~­no. Do­bi­la je ime po mi­tu o gr~­kom bo­gu Pa­nu

MU­ZI­KA SRED­WEG VE­KA Nov dru­{tve­no-po­li­ti~­ki po­re­dak — fe­u­da­li­zam i u~vr­{}i­va­we no­ve hri­{}an­ske re­li­gi­je kao zva­ni~­ne u~i­ni­li su pre­o­kret u gle­da­wu na `i­vot i svet. I u mu­zi­ci, kao i u osta­lim umet­no­sti­ma, na­u­ci i obra­zo­ va­wu vi­dqiv je uti­caj cr­kve kao vo­de­}e eli­te dru­{tva. Po­red iz­u­zet­nog raz­vo­ja cr­kve­ne mu­zi­ke, sred­wi vek je obe­le­`i­la i sve­tov­na mu­zi­ka — mu­zi­ka pu­tu­ju­}ih mu­zi­~a­ra, tru­ba­du­ra i tru­ve­ra.

Po­sle an­ti­ke, pa­dom Za­pad­nog rim­skog car­stva (476. go­di­na no­ve ere), ot­po­~i­we nov isto­rij­ski pe­ri­od – sred­wi vek ko­ji }e tra­ja­ti de­set ve­ko­va. Hri­{}an­stvo i fe­ u­dal­ni dru­{tve­ni od­no­si u ko­me su vla­dar, vla­ste­la i sve­{ten­stvo na jed­noj stra­ni i pot­~i­we­no sta­nov­ni­{tvo – na dru­goj, uti­ ca­}e na ce­lo­ku­pan raz­voj umet­no­sti, pa i mu­zi­ke sred­weg ve­ka.

kul­tu­ra. Sta­ri hri­{}a­ni su u ver­skim ob­re­ di­ma pe­va­li, sma­tra­ju­}i da je­di­no qud­ski glas mo­`e da ve­li­~a sla­vu Bo­ga. Iz bo­go­slu­ `e­wa su iz­ba­ci­li sve {to je pod­se­}a­lo na na­rod­nu ili mno­go­bo­`a~­ku mu­zi~­ku tra­di­ ci­ju. Ta­ko su za­bra­ni­li upo­tre­bu in­stru­me­ na­ta i ples. Iz te i ta­kve mu­zi­ke raz­vi­ja­la se hri­{}an­ska mu­zi­ka sred­weg ve­ka.

Ras­pad Rim­ske im­pe­ri­je (395. go­di­na no­ ve ere) na Is­to~­no i Za­pad­no rim­sko car­ stvo do­vo­di i do ras­ce­pa hri­{}an­ske cr­kve na is­to~­nu – pra­vo­slav­nu i za­pad­nu – ka­to­ li~­ku. Shod­no ta­kvim po­li­ti~­kim pri­li­ka­ ma mu­zi~­ka kul­tu­ra evrop­skog sred­weg ve­ka raz­vi­ja­}e se u dva raz­li­~i­ta prav­ca.

Sla­ve­}i svo­ga Go­spo­da Bo­ga, hri­{}a­ni su, kao i dru­gi sta­ri na­ro­di, ob­red bo­go­ slu­`e­wa po­ve­zi­va­li sa mu­zi­kom. U ra­no­ hri­{}an­skoj mu­zi­ci, iz vre­me­na ka­da hri­ {}an­stvo ni­je bi­lo pri­zna­to kao zva­ni~­na re­li­gi­ja, na­la­zi­mo tra­go­ve mu­zi­ke sta­rih

Is­to~­no pra­vo­slav­no cr­kve­no pe­va­we Vi­zan­ti­ja (Is­to~­no rim­sko car­stvo) se, za raz­li­ku od Za­pad­nog rim­skog car­stva, odr­`a­la jo{ hi­qa­du go­di­na, sve do pa­da Ca­ri­gra­da, svo­je pre­sto­ni­ce, pod na­je­zdom Tu­ra­ka (1453. go­di­ne no­ve ere). Cr­kve­na vlast je bi­la u za­vi­sno­sti od car­ske pa je to uslo­vi­lo i bli­skost sve­tov­ne i du­hov­ne mu­zi­ke Ta­ko je bo­go­slu­`e­we bi­lo na na­rod­nom, tj. gr~­kom, je­zi­ku ko­ji se go­vo­rio u Vi­zan­ti­ji, {to ni­je bio slu­~aj u za­ pad­noj kul­tu­ri. Mu­zi­ka je bi­la vo­kal­na i jed­no­gla­sna, jer, Ne­um­ski za­pis jeromonaha Isaije, 15. vek

12

sma­tra­lo se, da se sa­mo jed­no­gla­snim mu­zi­ci­ra­wem mo­`e sla­vi­ti je­dan Go­spod Bog. Vi­zan­tij­sko cr­kve­no pe­va­we je za­sno­va­no na osmo­gla­sju – si­ste­mu od osam gla­so­va u ko­ji­ma su sa­dr­`a­ni me­lo­dij­sko-rit­mi~­ki mo­de­li – uzo­ri po ko­me se kom­po­nu­je. Ni­za­wem mo­de­la, wi­ho­vim kom­bi­no­va­wem i va­ri­ra­wem na­sta­ju me­lo­di­je ko­je pe­va~, pre­ma svo­jim spo­ sob­no­sti­ma, pri­la­go­|a­va no­vom cr­kve­nom tek­stu. Zbir­ka pe­sa­ma ne­deq­nih slu­`bi na­zi­va se Osmo­gla­snik.

Vi­zan­tij­ska tra­di­ci­ja pe­va­wa na­sta­vqe­na je u pra­vo­slav­ noj mu­zi­ci gr~­ke, srp­ske, ru­ske i bu­gar­ske cr­kve. U slo­ven­ skim ze­mqa­ma se pe­va­lo na cr­kve­no­slo­ven­skom je­zi­ku.

Naj­zna­~aj­ni­ji ob­lik cr­kve­nog pe­va­wa kod pra­vo­slav­nih na­ro­da je li­tur­gi­ja. Ob­red­ni ~in bo­go­slu­`e­wa sa­dr­`i ~e­ti­ri mo­li­tve­na mo­men­ta iz­ra­`e­na u ta~­no utvr­|e­nom bro­ ju i re­do­sle­du pe­sa­ma. U to­ku go­di­{weg cr­kve­nog ci­klu­sa iz­vo­de se i dru­ge vr­ste pe­sa­ma kao {to su him­ne, tro­pa­ri, sti­hi­re, ir­mo­si. One se pe­va­ju u to­ku slu­`be (ju­tar­we ili ve­~er­we), ali i u dru­gim pri­la­ka­ma i sve­~a­no­sti­ma (pri­ mer Him­na Sv. Sa­vi).

du­hov­na mu­zi­ka — mu­zi­ka re­li­ gi­o­znog sa­dr­`a­ja ko­ja se iz­vo­di u cr­kvi (da­nas i kon­ cert­no) ir­mos — vr­sta bo­go­slu`be­ne pe­ sme, deo ju­tar­we slu­`be jed­no­gla­sje — iz­vo­|e­we ko­je se sa­ sto­ji od jed­ne me­lo­di­je, bez ob­zi­ra na broj iz­vo­|a­~a li­tur­gi­ja — bo­go­slu`e­we, sa­dr­`i ta~­no utvr­|en broj i re­do­ sled pe­sa­ma ko­je se pe­va­ju u to­ku bo­go­slu­`e­wa osmo­gla­snik / ok­to­ih — zbir­ka pe­sa­ma ne­deq­nih slu­`bi po­sve­}e­nih Hri­sto­vom vas­kr­ se­wu, za­sno­va­nih na si­ste­mu od osam gla­so­va. Pe­sme se pe­va­ju od Us­kr­sa, to­kom cr­ kve­ne go­di­ne do La­za­re­ve su­bo­te sve­tov­na mu­zi­ka — mu­zi­ka na­me­ we­na sva­kod­ne­vnom `i­vo­tu, su­prot­no — du­hov­na

US­KR­[WI TRO­PAR Glas I Isa­i­je Sr­bin, 15. vek

sti­hi­ra — pe­sma ko­ja se pe­va po­sle sti­ho­va psa­la­ma (pe­sme u sla­vu Bo­ga), u ~ast pra­zni­ka ili sve­ti­te­ qa, na ju­tar­woj ili ve­~er­woj slu­`bi tro­par — krat­ka cr­kve­na pe­sma u ~ast pra­zni­ ka ili sve­ti­te­qa him­na — po­hval­na pe­sma; u hri­{}an­skoj mu­zi­ ci u sla­vu Hri­sta ili sve­ti­te­qa

13

In­stru­men­tal­na mu­zi­ka pro­le­}e (cvr­kut pti­ca), le­to, je­sen (lov) i zi­mu (kli­za­we na le­du).

Raz­vi­je­no gra­di­teq­stvo, pre sve­ga gu­ da~­kih in­stru­me­na­ta, or­gu­qa i ~em­ba­la ima­lo je pre­su­dan uti­caj na raz­voj ba­rok­ne in­stru­men­tal­ne mu­zi­ke. Sa usa­vr­{a­va­wem gra­di­teq­ske teh­ni­ke raz­vi­ja se i in­stru­ men­tal­ni vir­tu­o­zi­tet {to na­i­la­zi na odu­ {e­vqe­ni pri­jem u dvor­skim sa­lo­ni­ma. U 17. i 18. ve­ku mu­zi~­ki `i­vot bio je ve­o­ma raz­vi­jen. Sva­ki vla­dar i imu}­ni­ji ari­sto­ kra­ta imao je svo­je mu­zi­~a­re i svoj or­ke­ star. Bi­li su to pred­u­slo­vi da in­stru­men­ tal­na mu­zi­ka, iako jo{ uvek po­ve­za­na sa vo­ kal­nom, kre­ne svo­jim sa­mo­stal­nim pu­tem.

Ta­ko se po pr­vi put raz­vi­ja­ju so­li­sti~­ko, ka­mer­no i or­ke­star­sko mu­zi­ci­ra­we.

Mu­zi­ka za ~em­ba­lo je, ta­ko­|e, do­`i­ve­la svoj uspon. Bi­la je to mu­zi­ka raz­li­~i­ta od one za vi­o­li­nu. Zbog krat­ko­traj­nog zvu­ka ko­ ji je pro­iz­vo­dio ovaj in­stru­ment, mu­zi­ka za ~em­ba­lo ni­je mo­gla ima­ti {i­ri­nu me­lo­dij­ ske li­ni­je i pev­nost vi­o­li­ne. Teh­ni~­kim mo­gu}­no­sti­ma ovo­ga in­stru­men­ta od­go­va­ra brz, po­kre­tan tem­po u ko­me ni­je bi­lo du­`ih not­nih vred­no­sti ni di­na­mi~­kog kon­tra­sta gla­sno–ti­ho. Po­pu­la­ran, ovaj in­stru­ment je bio pri­su­tan u sva­koj ku­}i, pod­jed­na­ko u fe­u­dal­no-ari­sto­krat­skim dvo­ro­vi­ma kao i u gra­|an­skim do­mo­vi­ma no­ve eko­nom­ski oja­~a­le sred­we kla­se tr­go­va­ca i za­na­tli­ja.

Na we­mu se mu­zi­ci­ra­lo so­li­sti~­ki, ali i u kom­bi­na­ci­ji sa dru­gim in­stru­men­ti­ma.

Ali, in­te­re­so­va­we za ~em­ba­lo ubr­zo opa­da.

Raz­log je po­ja­va no­vog, mo}­ni­jeg in­stru­men­ta ve­}ih mo­gu}­no­sti – kla­vi­ra, ko­ji }e to osta­ ti do da­na­{weg da­na.

U so­li­sti~­kom mu­zi­ci­ra­wu naj­zna­~aj­ ni­ji in­stru­ment bi­la je vi­o­li­na {to ni­ je ~ud­no ka­da se zna da je bi­la teh­ni~­ki i iz­ra­`aj­no naj­sa­vr­{e­ni­ji in­stru­ment.

Teh­ni­ka iz­vo­|e­wa iz­u­zet­no na­pre­du­je, a pev­nost vi­o­li­ne osva­ja ma­se. U Ita­li­ji, to je vre­me po­ja­ve ve­li­kog bro­ja vi­o­li­ni­sta vir­tu­o­za ko­ji su isto­vre­me­no i kom­po­zi­to­ ri. Je­dan od naj­zna­~aj­ni­jih je An­to­nio Vi­ val­di (1678–1741). On je mno­gi­ma po­znat po svo­me de­lu ^e­ti­ri go­di­{wa do­ba, ~e­ti­ri kon­cer­ta za vi­o­li­nu i gu­da~­ki or­ke­star ko­ji mu­zi­kom sli­ka­ju se­zon­ska do­ga­|a­wa u

Ku}­no mu­zi­ci­ra­we pod­sta­klo je udru­`i­ va­we so­li­sti~­kih in­stru­me­na­ta u za­jed­ni~­ ko svi­ra­we. Naj­~e­{}e je to bi­la kom­bi­na­ ci­ja vi­o­li­ne i ~em­ba­la. Mu­zi­ka ko­ju svi­ra sa­stav od ne­ko­li­ko so­li­sti~­kih in­stru­me­

Ka­mer­no muzici­rawe u Do­mu vojvode od Modene (17. vek)

32

na­ta pred ma­wim bro­jem slu­{a­la­ca na­zi­va se ka­mer­na (od ita­li­jan­ske re­~i ca­me­ra = so­ba). Ovaj na­ziv usta­li­}e se tek u dru­goj po­lo­vi­ni 18. ve­ka.

Pr­vi or­ke­stri po­~e­li su da se for­mi­ra­ju u 17. ve­ku. Ba­ rok­ni or­ke­star se po­ste­pe­no for­mi­rao to­kom 17. i 18. ve­ka.

Re­dov­no su ga ~i­ni­li gu­da~­ki in­stru­men­ti (ve­}i broj) i ~em­ba­lo. Po­ja­va osta­lih in­stru­me­na­ta – fla­u­te, oboe, fa­ go­ta, hor­ne, tru­be, tim­pa­na – bi­la je spo­ra­di~­na, va­ri­ra­la je pre­ma `e­qa­ma kom­po­zi­to­ra ili pre­ma tre­nut­nim mo­gu}­ no­sti­ma sa­sta­va or­ke­stra.

In­stru­men­tal­no mu­zi­ci­ra­we pod­sta­klo je i stva­ra­we ti­pi~­no ba­rok­nih in­stru­men­tal­nih for­mi kao {to su svi­ ta, kon­cert, fu­ga.

Svi­ta je in­stru­men­tal­na kom­po­zi­ci­ja sa­sta­vqe­na od ne­ko­li­ko sta­vo­va. To je za­pra­vo niz od ne­ko­li­ko dvor­skih iga­ra raz­li­~i­tog po­re­kla: iz Ita­li­je, Fran­cu­ske, En­gle­ske, Nema~ke i [pa­ni­je. Sta­vo­vi uvek kon­tra­sti­ra­ju, ni­`u se na­iz­me­ni~­no brz-la­gan-brz-la­gan... Pi­sa­ne su za so­lo in­stru­ men­te, ka­mer­ne sa­sta­ve, or­ke­star.

Ba­rok­ni kon­cert se ja­vqa u dve va­ri­jan­te: kon­~er­to gro­ so i so­lo kon­cert. Kon­~er­to gro­so je pi­san za gru­pu od dva do ~e­ti­ri so­li­sti~­ka in­stru­men­ta i or­ke­star. So­lo kon­cert je de­lo za je­dan in­stru­ment i or­ke­star, naj­~e­{}e gu­da~­ki.

Do­pri­nos raz­vo­ju kon­cert­ne ba­rok­ne for­me dao je An­to­ nio Vi­val­di. Utvr­dio je tip so­li­sti~­kog kon­cer­ta sa tri sta­va. Bio je ve­o­ma plo­dan i uti­ca­jan kom­po­zi­tor svo­ga do­ba. Na­pi­sao je oko 200 vi­o­lin­skih kon­ce­ra­ta, 27 kon­ce­ ra­ta za vi­o­lon­~e­lo, ali i ve­li­ki broj kon­ce­ra­ta i za dru­ge in­stru­men­te ko­ji su po­~e­li da do­bi­ja­ju zna­~aj so­li­sti~­kog in­stru­men­ta (fla­u­ta, oboa, fa­got).

Fu­ga je po­li­fo­na kom­po­zi­ci­ja. Sli~­no ka­no­nu, iz­gra­|e­ na je na prin­ci­pu imi­ta­ci­je. Me­|u­tim, u fu­gi se imi­ta­cija ne spro­vo­di kroz ~i­ta­vu me­lo­di­ju i sve gla­so­ve, kao {to je slu­~aj u ka­no­nu, ve} sa­mo jed­na krat­ka, ka­rak­te­ri­sti~­na te­ ma. Na­iz­me­ni~­nim ja­vqa­wem te­me u raz­li­~i­tim gla­so­vi­ma stva­ra se uti­sak kao da gla­so­vi be­`e je­dan od dru­gog. Zbog to­ga ova kom­po­zi­ci­ja i no­si na­ziv fu­ga (la­tin­ski fu­ge­re = be­`a­ti). Ret­ko se ja­vqa kao sa­mo­stal­na kom­po­zi­ci­ja. Pret­ ho­di joj uvod­ni stav.

33

vir­tu­o­zi­tet — vr­hun­sko ume­}e, vi­sok ni­vo u in­ter­pre­ta­ci­ji in­stru­men­tal­nog ili vo­kal­ nog de­la ka­mer­na muzika — mu­zi­ka za ma­ wi broj so­li­sta na­me­we­na iz­vo­|e­wu u ku}­nom am­bi­jen­ tu kon­cert (ita­li­jan­ska re~ con­cer­ ta­re = tak­mi­~i­ti se) — tak­ mi­~e­we, mu­zi~­ki „raz­go­vor“ iz­me­|u jed­nog ili gru­pe so­li­sti~­kih in­stru­me­na­ta i or­ke­stra orke­star — or­ga­ni­zo­van skup ve­ li­kog bro­ja in­stru­me­na­ta sa­sta­vqen pre­ma od­re­|e­noj umet­ni~­koj za­mi­sli. Or­ke­ star­sko mu­zi­ci­ra­we — svi­ ra­we u or­ke­stru so­li­sta — iz­vo­|a~ ko­ji nastu­pa sa­mo­stal­no ili iz­vo­di naj­istak­nu­ti­ju de­o­ni­cu sa an­sam­blom. So­li­sti~­ko mu­zi­ci­ra­we — sa­mo­stal­no svi­ra­we svi­ta — kom­po­zi­ci­ja sa vi­{e sta­ vo­va, sva­ki stav je sti­li­zo­va­ na igra tim­pan — spa­da u gru­pu uda­raq­ ki sa od­re­|e­nom vi­si­nom to­na. Sa­sto­ji se od ko­tla i mem­bra­ne sa me­ha­niz­mom za za­te­za­we pre­ko we­ga fu­ga — po­li­fo­na vo­kal­na ili in­ stru­men­tal­na kom­po­zi­ci­ja za­sno­va­na na imi­ta­ci­ji

MU­ZI­KA NA TLU SR­BI­JE Iz­vo­ri za pro­u­~a­va­we mu­zi­ke od do­la­ska Slo­ve­na na Bal­kan­sko po­lu­ o­str­vo do 18. ve­ka su srp­ska fol­klor­na tra­di­ci­ja, not­ni za­pi­si iz 15. ve­ka (de­{i­fro­va­ni na sa­vre­me­nu no­ta­ci­ju), pri­zo­ri mu­zi­ci­ra­wa na sred­wo­ve­kov­nim spo­me­ni­ci­ma li­kov­ne kul­tu­re i sred­wo­ve­kov­na kwi­`ev­nost. Na tlu Sr­bi­je, kao i u za­pad­noj kul­tu­ri, raz­vi­ja­le su se sve­tov­na i cr­kve­na mu­zi­ka, a na­rod­na je spo­na sa­vre­me­nog ~o­ve­ka sa kul­tur­nom tra­di­ci­jom pre­da­ka.

Na tlu da­na­{we Sr­bi­je tra­go­vi kul­tu­re do­pi­ru do du­bo­ko u pro­{lost. Naj­sta­ri­ja do da­nas po­zna­ta kul­tu­ra pra­i­sto­ri­je na ovom pod­ru~­ju je­ste Le­pen­ski Vir na Du­ na­vu. Pr­vi sta­nov­ni­ci ove na­se­o­bi­ne po­ ti­~u iz pe­ri­o­da oko 5500. go­di­na pre no­ve ere. Ba­vi­li su se ri­bo­lo­vom, sa­ku­pqa­wem plo­do­va, a ne­{to ma­we lo­vom. Pre­laz sa lo­va~­kog pri­vre­|i­va­wa na ze­mqo­rad­wu i sto­~ar­stvo do­pri­neo je raz­vo­ju ni­za na­se­ qa i for­mi­ra­we no­vih kul­tu­ra kao {to su star­~ev­ska i vin­~an­ska. Na­ziv su do­bi­le po naj­zna­~aj­ni­jem na­la­zi­{tu – Star­~e­vu kod Pan­~e­va, od­no­sno Vin­~i kod Be­o­gra­da.

Ia­ko su u ovim na­la­zi­{ti­ma pro­na­|e­ni broj­ni pred­me­ti ma­te­ri­jal­ne kul­tu­re (na­ kit, po­su­|e, alat, skulp­tu­re), ne­ma do­ka­za o mu­zi~­kim ak­tiv­no­sti­ma pra­i­sto­rij­skog ~o­ve­ka ovo­ga pod­ne­bqa. No, ako sve ple­men­ ske za­jed­ni­ce, bez ob­zi­ra na ge­o­graf­sku i vre­men­sku dis­tan­cu, pro­la­ze isti raz­voj­ni put, on­da se, sa­svim lo­gi~­no, mo­`e pret­po­ sta­vi­ti da je i na ovim pro­sto­ri­ma mu­zi­ ka bi­la sa­stav­ni deo sva­ko­dnev­nog `i­vo­ta – ma­gij­skog ob­re­da i rad­nog pro­ce­sa.

U pe­ri­o­du me­tal­nog do­ba (oko 800. go­ di­ne pre no­ve ere), u ove kra­je­ve pro­di­ru uti­ca­ji an­ti~­kog sve­ta, a od 1. do 6. ve­ka no­ ve ere te­ri­to­ri­ja da­na­{we Sr­bi­je bi­la je sa­stav­ni deo Rim­ske im­pe­ri­je. To je vre­me iz­u­zet­nog raz­vo­ja: gra­|e­na su po­gra­ni~­na

utvr­|e­wa, pu­te­vi, po­di­za­ni ve­li­ki gra­do­ vi: Sin­gi­du­num (da­nas Be­o­grad), Sir­mi­um (Srem­ska Mi­tro­vi­ca), Gam­zi­grad, Vi­mi­na­ ci­jum, Na­i­sus (Ni{).

Ras­pa­dom Rim­skog car­stva i do­la­skom Slo­ve­na u 6. ve­ku `i­vot se na tlu Sr­bi­je znat­no me­wa. Ve­li­ki gra­do­vi su raz­ru­{e­ni i za­pu­{te­ni, pu­te­vi uni­{te­ni. Me­wa se struk­tu­ra sta­nov­ni­{tva. Slo­ven­ska ple­me­ na ovla­da­}e ovim kra­je­vi­ma sa svo­jim obi­ ~a­ji­ma i ve­ro­va­wi­ma. Tra­go­vi tih obi­~a­ja, pa ~ak i on­da ka­da su Slo­ve­ni pre­{li sa mno­go­bo­`a~­ke na jed­no­bo­`a~­ku hri­{}an­ sku re­li­gi­ju, o~u­va­li su se do da­nas. Na­la­ zi­mo ih u srp­skim na­rod­nim obi­~a­ji­ma.

Vi­mi­na­ci­jum

48

Sve­tov­na mu­zi­ka sred­weg ve­ka Na­rod­ne pe­sme i igre, ko­je su se u ne­kim kra­je­vi­ ma, odr­`a­le do da­nas, po­u­zdan su iz­vor za pro­u­~a­va­we mu­zi­ke na­{ih pre­da­ka, Sta­rih Slo­ve­na. Ia­ko su se to­kom ve­ko­va me­wa­le, usled ra­znih se­o­ba, pri­ma­wa hri­{}an­stva, upli­va sa dru­gim kul­tu­ra­ma, u osno­vi su po­ka­za­teq mu­zi­ke drev­ne pro­{lo­sti.

U pe­ri­o­du od 9. do 12. ve­ka do­la­zi do for­mi­ra­wa kla­snog dru­{tva. Od­u­mi­re ro­dov­sko ure­|e­we Slo­ve­na.

Stva­ra­ju se pr­vi fe­u­dal­ni po­se­di, a za­tim i pr­ve dr­ `a­ve. U do­ba Ste­va­na Ne­ma­we (dru­ga po­lo­vi­na 12. ve­ ka) srp­ska dr­`a­va je sta­bil­na, fe­u­dal­na dr­`a­va. Ima svoj je­zik, pi­sme­nost, ve­ru. Na dvo­ro­vi­ma Ne­ma­wi­}a pri­re­|i­va­le su se go­zbe i pro­sla­ve u ko­ji­ma je mu­zi­ka ima­la va­`nu ulo­gu. Na osno­vu spo­me­ni­ka li­kov­ne kul­ tu­re i kwi­`ev­no­sti mo­`e se za­kqu­~i­ti da se pe­va­lo, igra­lo, svi­ra­lo. Sce­ne na fre­ska­ma su do­kaz svi­ra­wa na jed­nom in­stru­men­tu ili u an­sam­bli­ma. I ov­de, po­put `on­gle­ra u za­pad­no­e­vrop­skoj mu­zi­ci, po­mi­wu se mu­zi­~a­ri – pe­va­~i, svi­ra­~i, glum­ci ko­ji se zo­vu {pil­ma­ni, sko­mra­si, gu­de­ci, svi­ral­ni­ci. Me­|u­tim, sa­ma mu­zi­ka ni­je osta­vi­la tra­ga o svom po­sto­ja­wu.

Psal­te­rion i bubaw (Sto pedeset psalam, manastir Lesnovo 1349)

Ta­so­vi, psal­te­ri­on, har­fa, la­uta (Stihira Jo­va­na Da­ma­ski­na na uspewe, ma­na­stir Bogo­ro­di­ca Qevi­{ka, 1307—1309)

Dvo­stru­ka svi­ra­la (Hristo­vo ro­|e­we, manastir Gra­dac 1275)

52

Raz­voj cr­kve­ne mu­zi­ke od 12. do 18. ve­ka Po­kr­{ta­va­we ju­`no­slo­ven­skih ple­me­na u 9. ve­ku i ko­na~­na po­de­la cr­kve na Za­pad­no­ e­vrop­sku ka­to­li~­ku i Is­to~­no­vi­zan­tij­sku pra­vo­slav­nu (1054) od­re­di­li su i raz­voj cr­ke­ve­ne mu­zi­ke na tlu Sr­bi­je. Cr­kve­no pe­va­we je pre­u­ze­to iz vi­zan­tij­ske kul­tu­re, a bo­go­slu­`e­we se vr­{i­lo na gr~­kom je­zi­ku. ]i­ri­lo i Me­to­di­je (9. vek), ko­ji su po­sla­ti da po­kr­{ta­va­ju Slo­ve­ne, uve­li su u bo­go­slu­ `e­we slo­ven­ski je­zik. Na ovim pro­sto­ri­ma po­se­ban zna­~aj ima­li su wi­ho­vi u~e­ni­ci Na­um i Kli­ment. Kli­ment je bio mu­zi~­ki obra­zo­van. Pod­u­~a­vao je sve­{te­ni­ke cr­kve­ nom pe­va­wu.

tri srp­ska kom­po­zi­to­ra kir Ste­fan Sr­bin, ho­ro­vo­|a na dvo­ru La­za­ra Bran­ko­vi­}a, Ni­ ko­la Sr­bin i je­ro­mo­nah Isa­i­je Sr­bin.

De­{i­fro­va­wem srp­skih cr­kve­nih pe­sa­ ma do­{lo se i do sa­zna­wa ka­ko je ta mu­zi­ka zvu­~a­la. Srp­sko cr­kve­no pe­va­we je vo­kal­no i jed­no­gla­sno. Pri­li­kom sa­sta­vqa­wa pe­sme vo­di­lo se ra­~u­na o gla­su u ko­me }e se pe­va­ ti. Srp­ska cr­kve­na mu­zi­ka za­sni­va­la se na osmo­gla­sju. Sva­ke ne­de­qe u slu­`bi je do­ mi­ni­rao je­dan glas. U okvi­ru sva­kog gla­sa po­sto­ja­li su me­lo­dij­sko-rit­mi~­ki mo­de­li – uzo­ri po ko­me su kom­po­no­va­ne me­lo­di­je za raz­li­~i­te po­et­ske ob­li­ke (tro­par, ir­ mos, sti­hi­ra). Sve pe­sme ko­je se pe­va­ju u to­ ku ne­deq­nih slu­`bi jed­ne cr­kve­ne go­di­ne – od Us­kr­sa do La­za­re­ve su­bo­te – na­la­ze se u zbir­ci ko­ja se zo­ve Osmo­gla­snik.

Po­~et­kom 13. ve­ka Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva, za­hva­qu­ju­}i Sve­tom Sa­vi, do­bi­ja sa­ mo­stal­nost. Pe­va­lo se na sta­rom cr­kve­no­ slo­ven­skom je­zi­ku. Bu­du­}i da su se pe­sme u~i­le i pre­no­si­le usme­nom tra­di­ci­jom, cr­ kve­na mu­zi­ka bi­la je pod­lo­`na pro­di­ra­wu na­rod­nih ele­me­na­ta. Ta­ko se mo­glo go­vo­ri­ ti o po­seb­nom srp­skom pra­vo­slav­nom pe­va­ wu. U 15. ve­ku po­ja­vi­li su se i pr­vi ru­ko­ pi­si cr­kve­nih me­lo­di­ja za­pi­sa­ni not­nim zna­ci­ma (ne­u­me). Iz tog vre­me­na po­zna­ta su

Liturgijska pesma „Niwa sili", glas úú, kir Stefan Srbin

Sa tur­skim osva­ja­wem kra­jem 14. ve­ka srp­ska dr­`a­va se ras­pa­da, te­ri­to­ri­jal­no po­me­ra i su­`a­va. U sle­de­}em ve­ku srp­ske ze­ mqe su pot­pu­no po­ko­re­ne, a po­~et­kom 16. ve­ ka Tur­ci sti­`u do Bu­di­ma. Ne­mir­no tur­sko do­ba do­vo­di do ve­li­kih zbe­go­va i po­me­ra­wa sta­nov­ni­{tva. Jed­ni od­la­ze pre­ma za­pa­du, kao voj­ni gra­ni­~a­ri Au­stri­je, a dru­gi, pod pa­tri­jar­hom Ar­se­ni­jem III ^ar­no­je­vi­}em (1690), pre­ko Sa­ve i Du­na­va. Kar­lo­va~­ka mi­tro­po­li­ja i ve} sa­gra­|e­ni fru­{ko­gor­ ski ma­na­sti­ri po­sta­ju cen­tri kul­tu­re. Pod ru­skim i ukra­jin­skim uti­ca­jem ne­gu­je se tro­gla­sna pe­sma bez in­stru­men­tal­ne prat­ we (kant), du­hov­ni kon­cer­ti i iz­vo­di pr­ vi po­zo­ri­{ni ko­mad. Na­sta­je naj­po­zna­ti­ja srp­ska kwi­ga to­ga vre­me­na Po­zdrav Moj­se­ju Put­ni­ku Za­ha­ri­ja Or­fe­li­na (1726–1785), u ko­joj se uz sti­ho­ve, na ne­ko­li­ko me­sta na­la­ ze i no­te. For­mi­ra se ve­li­ko kar­lo­va~­ko po­ja­we ko­je }e po­sta­ti osnov raz­vo­ja srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve­ne mu­zi­ke 19. ve­ka.

54

SJE­MO, SJE­MO, LA­KI iz Po­zdra­va Moj­se­ju Putniku Za­ha­ri­je Or­fe­lin

MNO­GA­JA QE­TA

Dmi­trij Bort­wa­ski (1751–1825)

Ma­e­sto­so

55

Po­zdra­v Moj­se­ju Putniku, Za­ha­ri­je Or­fe­lin

Sve­~a­no

SVE­TO­SAV­SKI TRO­PAR Glas 3.

S. St. Mo­kra­wac

Prepev:

Puta koji vodi u `ivot, bio si nastavnik, arhipastir i u~iteq. Jer, najpre do{av{i, svetitequ Savo, otaxbinu svoju si prosvetio, i porodiv{i je Duhom svetim, kao maslinova drveta u duhovnom raju, zasadio se sveosve}ena ~eda tvoja. Zato te kao saprestolna apostolima i svetiteqima po{tuju}i molimo: moli Hrista Boga da nam daruje veliku milost.

32 (no­te)

Sveti Sava

57

TEBE POJEM iz Liturgije sv. Jovana Zlatoustog

S. St. Mokrawac

Adagio ma non troppo

59

BU­DI IMJA GO­SPOD­WE iz Li­tur­gi­je sv. Jo­va­na Zla­to­u­stog

An­dan­te ma­e­sto­so

S. St. Mo­kra­wac

Prepev: Blagosloven Bog na{, svagda, sada i uvek i u vekove vekova

34. (no­te)

Peva~ko dru{tvo Mokrawac

60

U sle­de­}oj pe­smi do­la­zi do sme­wi­va­wa raz­li­~i­tih tak­to­va zbog pra­vil­nog ak­cen­to­va­wa tek­sta.

VR­BA Na­rod­na

Oj, mori vrbo, zelena, Vrbo zelena. Đurđev denova. Što si se zazelenila? 2x Ne li si gajle, imala, Vrbo zelena. Đurđev denova.

Na-vedi granke do zemna. 2x

38 (no­te)

Ovčara som go,imala, Vrbo zelena. Đurđev denova.

Do ponoć som, go čekala. 2x

OJ, GOLUBE Na­rod­na

Oj, golube, moj golube oj, golube, moj golube.

Ne padaj mi na maline, goro zelena.

Ne padaj mi na maline, ružo rumena.

Kad maline zrele, budu kad maline zrele, budu.

I same će opadati, goro zelena.

I same će opadati, ružo rumena.

Kao suze, devojačke kao suze devojačke. devojačke i momačke, Goro zelena, Kao suze devojačke ružo rumena.

64

Sa­dr­@aj Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 Mu­zi­ka pra­i­sto­ri­je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Mu­zi­ka sta­rog ve­ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Mu­zi­ka sred­weg ve­ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Mu­zi­ka re­ne­san­se . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Mu­zi­ka ba­ro­ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Mu­zi­ka kla­si­ci­zma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Mu­zi­ka na tlu Sr­bi­je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

8 600262 03276 8