Muzička kultura 7

Соња Маринковић

Славица Стефановић

Дубравка Лонцовић

Тијана Маринковић

МУЗИЧКА КУЛТУРА МУЗИЧКА КУЛТУРА

за седми разред основне школе

к.б. 17712

www.zavod.co.rs

Соња Маринковић Дубравка Лонцовић

Славица Стефановић Тијана Маринковић

МУЗИЧКА КУЛТУРА за седми разред основне школе

Завод за уџбенике • Београд

Садржај Праис�орија

9

С�ари век

15

Сре�њи век

23

Ренесанса

31

Барок

39

Класицизам

55

Музика на �лу Србије

69

Прило� . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Речник. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

82 88

BO­@E PRAV­DE D. Jen­ko Tekst J. \or­|e­vi}

Bo­`e prav­de, ti {to spa­se od pro­pa­sti do sad nas, ~uj i od­sad na­{e gla­se i od­sad nam bu­di spas.

Nek na srp­sko ve­dro ~e­lo Tvog ne pad­ne gne­va grom.

Bla­go­slo­vi Sr­bu se­lo, Po­qe, wi­vu, grad i dom!

Mo}­nom ru­kom vo­di, bra­ni bu­du}­no­sti srp­ski brod.

Bo­`e spa­si, Bo­`e hra­ni srp­ske ze­mqe, srp­ski rod.

Kad na­stu­pe bor­be da­ni k’ po­be­di mu vo­di hod.

Bo­`e spa­si, Bo­`e hra­ni srp­ske ze­mqe, srp­ski rod.

Slo­`i srp­sku bra­}u dra­gu Na svak di­~an sla­van rad.

Slo­ga bi­}e po­raz vra­gu, A naj­ja­~i srp­stvu grad!

Iz mra~­no­ga si­nu gro­ba srp­ske sla­ve no­vi sjaj.

Na­sta­lo je no­vo do­ba, No­vu sre­}u Bo­`e, daj!

Nek na sva­koj bli­sta gra­ni Brat­ske slo­ge zla­tan plod.

Bo­`e spa­si, Bo­`e hra­ni srp­ske ze­mqe, srp­ski rod.

Otax­bi­nu srp­sku bra­ni Pet ve­kov­ne bor­be plod.

Bo­`e, spa­si, Bo­`e, bra­ni, mo­li­ti ti se srp­ski rod!

HIM足NA SVE足TOM SA足VI

пре нове ере

Праисtорија

Сtари век

4000 г. п. н. е.

нова ера

Средњи век Ренесанса Барок Класицизам

V – XV

XV

XVI

1750–1830

ПРАИСТОРИЈА U ovom uxbeniku mu­zi­ka se sa­gle­da­va tokom sme­ne epo­ha. Da bi se raz­u­me­lo {ta je mu­zi­ka zna­~i­la u po­je­di­nim raz­do­bqi­ma isto­ri­je qud­skog dru­{tva, ob­ja­{we­na je we­na ulo­ga u raz­li­~i­tim dru­{tve­nim za­jed­ni­ca­ma, kao i mu­ zi~­ka iz­ra­`aj­na sred­stva, pred­sta­vqe­ni mu­zi~­ki in­stru­men­ti, `an­ro­vi i ob­li­ci u ve­zi sa po­je­di­nim epo­ha­ma, iz­dvo­je­ni su naj­zna­~aj­ni­ji stva­ra­o­ci i iz­vo­|a­~i.

Mu­zi­ku upo­zna­je­mo i raz­u­me­va­mo iz­vo­|e­wem – pe­va­wem i svi­ra­wem, slu­ {a­wem oda­bra­nih pri­me­ra i sti­ca­wem zna­wa o mu­zi­ci. To je put da je za­vo­li­ mo i da raz­u­me­mo {ta je vred­no, a {ta nije. @i­vi­mo u sve­tu bu­ke, po­tro­{a~­ ko dru­{tvo je i od mu­zi­ke na­pra­vi­lo ro­bu. Tra­`i­mo od­go­vor na pi­ta­we {ta u na­{em bu~­nom ka­ko­fo­ni~­nom sve­tu je­ste mu­zi~­ka umet­nost?

Muzika se pojavila u prvobitnim, rodovskim qudskim zajednicama, u vreme kada je čovek živeo od lova i sakupqawa plodova. Kako su i danas na planeti očuvane neke zajednice koje žive na tom stupwu društvenog razvoja, wihovim proučavawem saznajemo kakva je bila uloga muzike u prvobitnom društvu.

Насанак музике Svet is­pu­wa­va­ju zvu­ci pri­ro­de: huk ve­ tro­va, {um mor­skih ta­la­sa, uda­ri gro­mo­va, gla­sa­wa `i­vo­ti­wa i pti­ca. U `i­vo­tiw­skom sve­tu zvu­ci se ko­ri­ste kao sred­stvo me­|u­ sob­nog op­{te­wa. Ne­ki od tih zvu­ko­va le­po­ tom su od­u­vek op­~i­wa­va­li ~o­ve­ka i bi­li mu in­spi­ra­ci­ja za stva­ra­la­{tvo. Ali me­|u `i­vim bi­}i­ma sa­mo ~o­vek stva­ra umet­nost.

We­no ra­|a­we u ve­zi je sa sa­mim poj­mom ro­ |e­wa ~o­ve­ka, jer qud­ska za­jed­ni­ca je je­di­na ko­ja ima umet­nost.

Борба с�релаца, Пећина у Морели ла Вијеха

Музичка кул�ура 7

Функција музике у рвобином рушву

У ритуалном плесу наглашен је значај ударачких инструмената – бубњева и звечки, а велика пажња посвећена је изради маски. Тако се у првобитном јединству здружују елементи драмског дешавања, музике, плеса и ликовних уметности

U pr­vim ro­dov­skim qud­skim za­jed­ni­ca­ ma umet­nost je bi­la deo sva­ko­dnev­nog `i­vo­ ta ple­me­na, na­sta­ja­la je kao iz­raz we­go­vih po­tre­ba, a u we­nom stva­ra­wu i iz­vo­|e­wu u~e­stvo­vao je ceo ko­lek­tiv. Ni­je po­sto­ja­ lo ne­{to {to bi se mo­glo po­re­di­ti sa da­ na­{wim po­zi­vom umet­ni­ka, stva­ra­o­ca i iz­vo­|a­~a. Po­je­di­ne umet­ni~­ke vr­ste ni­su bi­le odvo­je­ne, ve} umet­ni~­ki iz­raz na­sta­ je u je­din­stvu i pro­`i­ma­wu mu­zi­ke, ple­sa, li­kov­nih i dram­skih ele­me­na­ta. Umetnosti su međusobno bile neodvojive i nikad se ne ispo­qavaju samostalno. Umet­no­sti }e se to­ kom raz­vo­ja odvo­ji­ti i sa­mo­stal­no iz­gra­|i­ va­ti iz­ra­`aj­na sred­stva, ali }e to­kom ce­ lo­kup­ne isto­ri­je o`i­vqa­va­ti i te­`wa za wi­­ho­vim pro­`i­ma­wem.

Pe­sma Na­va­ho In­di­ja­na­ca

Pe­smu iz­vo­di­te po­dr­`a­va­ju­}i ri­tam.

Музичка изражајна сресва Ve} u ro­dov­skim za­jed­ni­ca­ma raz­vi­ja­ju se osnov­na mu­zi~­ka iz­ra­`aj­na sred­stva: me­lo­di­ja, pre­te­`no vo­kal­na, u je­din­stvu sa tek­stom, ri­tam i me­tar, kao vid or­ga­ni­zo­va­wa tra­ja­wa i pul­sa, ose­}aj za for­mu ko­ja je bi­la jed­no­stav­na, sa­`e­ta i za­sno­va­na na broj­nim po­na­vqa­wi­ma osnov­nog mo­ti­va. Na­sta­ju i pr­vi in­stru­ men­ti. U po­~et­ku ~o­vek ih na­la­zi u pri­ro­di: ko­sti i ro­go­vi `i­vo­ti­wa, {koq­ke, ka­me­ne i dr­ve­ne plo­~i­ce. Za­tim po­~i­we i da ih pra­vi: ra­za­pi­we ko­`e `i­vo­ti­wa iz­ra­|u­ju­}i do­bo­{e (sa dvo­ stra­nom mem­bra­nom) i bub­we­ve (sa jed­nom mem­bra­nom). ob­li­ku­je Свирач на добошу

10

Праис�орија

raz­li­~i­te dr­ve­ne i ko­{ta­ne svi­ra­le i zna da iz­ra­di je­zi­~ak ko­ji da­je pro­do­ran zvuk du­va~­kom in­stru­men­tu. pra­vi ra­zno­vr­sne vr­ste zve~­ki i ksi­lo­fo­na, a pr­vo­bit­ni lo­

vac ot­kri­va da we­gov lo­va~­ki luk ume da „pe­va“, do­da­je mu i re­zo­na­tor­sku ku­ti­ju od ti­kve i ta­ko na­sta­je mu­zi~­ki luk, pre­te­~a `i­~a­nih in­stru­me­na­ta.

Поела инсруменаа Pre­ma na­~i­nu na ko­ji pro­iz­vo­de zvuk in­stru­men­ti se de­le u tri osnov­ne gru­pe:

•

du­va~­ki,

Свирале различитих величина

•

Примитивни дувачки инструменти направљени су од материјала које је човек налазио у природи: костију и рогова животиња или шкољки.

Панова фрула се и данас користи у фолклорном музицирању многих народа. Чини је низ повезаних свирала различите дужине.

uda­ra~­ki, Бубњеви припадају групи ударачких (опнозвучних) инструмената, а тон се добија треперењем разапете кожне мембране (опне).

Касилофон припада групи ударачких инструмената јер звук производи трептајима дрвених плочица. Могу се израђивати од шкољки, дрвених плочица, штапова, а понекад им се додају и резонатори од рогова животиња.

•

`i­~a­ni.

Музички лук са резонаторском кутијом од тикве

11

СТАРИ ВЕК Na prelazu iz neolita u bronzano doba počiwu da se razvijaju prvi gra­ do­vi, budući centri civilizacije. U urbanim sredinama javqa se pi­smo, mo­nu­mentalne građevine i razvija se nova društvena organizacija – ro­ bo­vlasničko društvo. Egipatske piramide su najpoznatiji arhitektonski spo­menici ovog razdobqa. Najstariji do danas sačuvani epovi su sumerski Ep o Gilgamešu, indijski Ramajana i Mahabharata i starogrčki Ilijada i Odiseja.

An­ti~­ko ili sta­ro do­ba ob­u­hva­ta vre­ me po­ja­ve pr­vih ci­vi­li­za­ci­ja i raz­vo­ja ro­ bo­vla­sni~­kog dru­{tva. Na­sta­le su na da­ le­kom is­to­ku, Bliskom istoku i Africi, i raz­vi­ja­le se u du­gom vre­men­skom pe­ri­o­ du od ne­ko­li­ko mi­le­ni­ju­ma: su­mer­ska ci­vi­ li­za­ci­ja, egi­pat­ska i in­dij­ska, ki­ne­ska, asir­sko-va­vi­lon­ska, ju­dej­ska, krit­sko-mi­ ken­ska i etrur­ska. Vr­hu­nac kul­tu­re i fi­ lo­zo­fi­je sta­rog ve­ka ve­zu­je se za an­ti~­ku Gr~­ku i Rim. Pr­ve ci­vi­li­za­ci­je su ro­|e­ne u uda­qe­nim pro­stran­stvi­ma, ali su se u ze­ ni­tu an­ti~­ke gr~­ke kul­tu­re, po­~ev od osva­ ja~­kih po­ho­da Alek­san­dra Ma­ke­don­skog

u IV ve­ku pre no­ve ere, po­ste­pe­no spa­ja­le u ne­­pre­ki­dan po­jas ci­vi­li­za­ci­ja ko­ji se pro­te­zao od Sre­do­ze­mqa do Ki­ne i me­|u wi­ma se od­vi­ja­la in­ten­ziv­na ko­mu­ni­ka­ci­ ja i raz­me­na is­ku­sta­va.

Су­мер­ска ци­ви­ли­за­ци­ја је јед­на од нај­ста­ ри­јих. Раз­ви­ја­ла се у сли­во­ви­ма ре­ка Ти­гар и Еуфрат, на те­ри­то­ри­ји да­на­шњег Ира­ка. Оста­ви­ла је мно­го­број­на све­до­чан­ства о уло­ зи му­зи­ке у та­да­шњем дру­штву на ли­ков­ним спо­ме­ни­ци­ма и у књи­жев­но­сти. Су­ме­ри су пи­сали кли­на­стим пи­смом. „Е� о Гил­га­ме­шу“ је јед­на од нај­ста­ри­јих са­чу­ва­них књи­га у ко­јој се по­ми­ње ва­жност и уло­га му­зи­ке у сва­ко­днев­ном жи­во­ту и у богослужењу. На сли­ци су при­ка­за­ни су­мер­ски му­зи­ча­ри ко­ји сви­ра­ју на хар­фи, ли­ри и ду­вач­ким ин­стру­ мен­ти­ма.

15

СРЕДЊИ ВЕК Kada je pod naletima varvarskih plemena srušeno Rimsko carstvo, civi­ lizacijske tekovine klasičnog doba počele su da se gube. Postepeno se izgra­ đu­ju prve feudalne države u kojima se sređivawe prilika i društvenih o­dno­sa odvija veoma polako. Ujediwujuća snaga Evrope postaje hrišćanska re­li­gi­ja. Konstantinovim Milanskim ediktom 313. godine hrišćanstvo je proglašeno za zvaničnu religiju u Rimskoj imperiji.

Хри­шћан­ска ци­ви­ли­за­ци­ја Po­sle pa­da Rim­skog car­stva na­stu­pa no­ vi isto­rij­ski pe­ri­od – sred­wi vek. U raz­ do­bqu od oko de­set ve­ko­va, ko­li­ko ob­u­hva­ta ovo do­ba, evrop­ska kul­tu­ra i mu­zi­ka raz­vi­ ja­ju se kao deo hri­{}an­ske ci­vi­li­za­ci­je u sklo­pu fe­u­dal­nog dru­{tve­nog si­ste­ma ko­ji se po­ste­pe­no iz­gra­|u­je po­sle ve­li­ke se­o­be na­ro­da. Hri­{}an­stvo u Evro­pu do­la­zi sa Is­ to­ka. Mu­zi~­ki ko­re­ni na­la­ze se u si­rij­skoj, koptskoj i ju­dej­skoj tra­di­ci­ji ko­je su pre­no­ {e­ne usme­nim pu­tem. Ka­da je Kon­stan­tin Ve­ li­ki Mi­lan­skim edik­tom (313. go­di­ne) pro­ gla­sio hri­{}an­stvo za zva­ni~­nu re­li­gi­ju, u Rim­skom car­stvu po­~i­wu bit­ne pro­me­ne: od ve­re si­ro­ma­{nih, pro­go­we­nih i po­tla­~e­nih u do­ba rim­skih im­pe­ra­to­ra, hri­{}an­ska cr­ kva po­sta­je sna­`na or­ga­ni­za­ci­ja, ~u­var kla­ si~­ne tra­di­ci­je i vo­de­}a uje­di­wu­ju­}a sna­ga tog do­ba. Де­таљ са фре­ске из ка­та­ком­бе св. Ка­ли­ста у Ри­му. Хри­шћан­ство је у Рим­ском цар­ству би­ло за­бра­ње­на ре­ли­ги­ја, али се ши­ри­ла ме­ђу по­тла­ че­ним и си­ро­ма­шним. Пр­ви хри­шћа­ни су се кри­ли у ка­та­ком­ба­ма и ту су оба­вља­ли сво­је

23

об­ре­де. О пр­вим слу­жба­ма не­ма по­да­та­ка, али се прет­по­ста­вља да су и­ма­ле еле­мен­те пре­ не­те са Ис­то­ка. Пр­ва све­до­чан­ства о уло­зи му­ зи­ке у об­ре­ду јављају се у од­лу­кама цр­кве­них са­бо­ра одр­жа­них у IV ве­ку. Oд та­да по­чи­ње ин­тен­зив­ни­ји раз­вој цр­кве­не му­зи­ке.

РЕ­НЕ­САН­СА Renesansa se rađa u likovnim umetnostima u stvaralaštvu skulptora Do­na­te­la, arhitekte Bruneleskija i pesnika Petrarke. Vrhunce doseže u stva­ralaštvu Mikelanđela, Leonarda i Rafaela. Dva najznačajnija centra re­ne­sansne umetnosti bili su italijanski gradovi Firenca i Venecija. Iz re­ne­sansnog duha rađa se i ideja obnove tragedije, koja vrhunac doživqava u stva­ra­laštvu Vilijema Šekspira.

Ео­ха раз­во­ја о­ли­фо­ни­је U mu­zi­ci epo­ha re­ne­san­se ob­u­hva­ta raz­ do­bqe od XIV do XVI ve­ka. Dru­{tve­ne pro­ me­ne do­vo­de do zna­~aj­nog raz­vo­ja umet­no­ sti. Di­fe­ren­ci­ra­ju se du­hov­na i sve­tov­na tra­di­ci­ja u ko­ji­ma se iz­gra­|u­ju raz­li­~i­te for­me i sred­stva iz­ra­`a­va­wa. Po­sto­je, me­ |u­tim, i wi­ho­ve za­jed­ni~­ke ka­rak­te­ri­sti­ ke: mu­zi­ka je u ovoj epo­hi za­sno­va­na na si­ ste­mu sta­rih cr­kve­nih le­st­vi­ca – mo­du­sa; ja­vqa se po­li­fo­ni­ja – ob­lik vi­{e­gla­sja u ko­jem se po­ja­vqu­je sa­mo­stal­nost gla­so­va; vi­{e­gla­sje je po­ste­pe­no uslo­vi­lo po­ja­vu me­tra – raz­li­~i­tih vr­sta tak­ta. Bez tak­ti­ ca bi­lo bi ve­o­ma te­{ko uskla­|i­va­ti za­jed­ ni~­ko pe­va­we. Po­jam mu­zi~­kog me­tra tre­ba raz­li­ko­va­ti od poj­ma rit­ma – raz­li­~i­tih tra­ja­wa to­no­va. Me­tar je vi­{i stu­paw or­ ga­ni­za­ci­je vre­me­na jer re­gu­li­{e po­re­dak na­gla­sa­ka. Bez osećaja ra­vno­merne pul­sa­ cije bilo bi teško u­skla­đivati pe­va­we ra­ zličitih deonica u višeglasnom sta­vu.

me­tri~­ko ra{­~la­wa­va­we mu­zi~­kog to­ka ka­ko bi se obez­be­dio sklad iz­vo­|e­wa. Bit­ na od­li­ka re­ne­san­sne epo­he u mu­zi­ci je­ste kom­ple­men­tar­nost rit­ma – kre­ta­we po­ je­di­na~­nih de­o­ni­ca se do­pu­wu­je: ka­da se u jed­nom gla­su ja­vi du­`a not­na vred­nost, po­kret se ja­vqa u dru­gom. Ta­ko se po­sti­`e ra­zno­vr­snost i raz­li­~i­tost de­o­ni­ca, ~i­me se is­ti­~e sa­mo­stal­nost sva­kog gla­sa.

Насловна страна партитуре Жоскена де Преа

Mu­zi­ka gre­go­ri­jan­skog ko­ra­la i ra­nog or­ga­nu­ma be­le­`e­na je bez tak­ti­ca. Raz­vi­ je­ni­ji ob­li­ci vi­{e­gla­sja su zah­te­va­li 31

Музичка кул�ура 7

Но­та­ци­ја XV ве­ка – Ја­коб Об­рехт: Ки­ри­је из ми­се Sal­ve di­va pa­rens

Меар Slo­`e­ni tak­to­vi na­sta­ju kom­bi­na­ci­ jom pro­stih: 4/4 i 6/8.

Po­sto­je dva osnov­na me­tri~­ka obra­ sca: dvo­del i tro­del, od­no­sno tak­to­vi sa dve ili sa tri me­tri~­ke je­di­ni­ce. Oni se na­zi­va­ju pro­sti tak­to­vi i sa­dr­`e sa­mo je­ dan na­gla­sak:

Po­sto­je kom­bi­na­ci­je par­nih i ne­par­nih gru­pa i one da­ju me­{o­vi­ti takt: 5/8, 7/8.

● dvo­del: ● tro­del: 32

Ренесанса

► Primeri za pevawe ili svirawe na melodijskim instrumentima – narodne pesme u kojima su zastupqeni mešoviti taktovi.

Ki­[a pa­da Na­rod­na pe­sma sa Ko­so­va

Ki­{a pa­da, tra­va ra­ste, go­ra ze­le­na.

Aj, aj, Go­ra ze­le­na!

Uzmem prel­ce i vre­ten­ce, Leg­nem, da za­spim.

Moj se dra­gi na put spre­ma, ‘o}e da po­|e.

Otud ide dra­go mo­je, Ti­jo me bu­di.

Cve]e caf­na­lo Na­rod­na pe­sma sa Ko­so­va

33

Музичка кул�ура 7

Об­ли­ци у­хов­не му­зи­ке Cen­tral­ni ob­li­ci du­hov­ne mu­zi­ke ove epo­ he su mi­sa i mo­tet. Mi­sa je ci­kli~­ni ob­lik i sa­sto­ji se od ni­za sta­vo­va ~i­ji su re­do­sled i tek­sto­vi od­re­|e­ni pra­vi­li­ma cr­kve­ne slu`­ be. Mo­tet je vi­{e­gla­sna hor­ska kom­po­zi­ci­ja pi­sa­na na tek­sto­ve du­hov­ne po­e­zi­je i ta­ko­|e se iz­vo­di to­kom bo­go­slu­`e­wa. Kom­po­no­van je za raz­li­~it broj gla­so­va: od dva do ~ak osam, ma­da su naj­~e­{}e pe­to­gla­sni i {e­sto­gla­sni.

To su po­li­fo­ni ob­li­ci, sa na­gla­{e­nom sa­mo­ stal­no­{}u sva­kog gla­sa. Kao jed­na od osnov­ nih teh­ni­ka kom­po­no­va­wa po­ja­vqu­je se imi­ ta­ci­ja: me­lo­dij­ska li­ni­ja iz­lo­`e­na u jed­nom gla­su po­na­vqa se suk­ce­siv­no u dru­gim ~i­me se po­sti­`e mu­zi~­ko je­din­stvo de­la.

Naj­vi­{e teh­ni~­ke i umet­ni~­ke do­me­te u ovoj epo­hi ostva­ru­ju kom­po­zi­to­ri \o­va­ni Pjer­ lu­i­|i da Pa­le­stri­na i Or­lan­do di La­so. Pa­ le­stri­na je ra­dio uglav­nom u obla­sti du­hov­ne mu­zi­ke, dok je La­so, po­red du­hov­nih de­la, dao zna­~a­jan do­pri­nos i sve­tov­nim ob­li­ci­ma.

Ру­ко­пис мо­те­та Pu­pil­li fac­ti sunt Ђо­ва­ни­ја да Па­ле­стри­не

Об­ли­ци све­ов­не му­зи­ке

Ру­ко­пис шан­со­не Ce fa­ux amo­ur Ор­лан­да ди Ла­са

Od broj­nih ob­li­ka sve­tov­ne mu­zi­ke naj­zna­ ~aj­ni­ji su ma­dri­gal i {an­so­na. To su iz­ra­zi­to po­li­fo­ni ob­li­ci, kom­po­no­va­ni na sti­ho­ve re­ne­ san­sne po­e­zi­je ~u­ve­nih pe­sni­ka to­ga do­ba – Pe­ trar­ke, Ta­sa, Ari­o­sta. Ma­dri­gal je po ob­li­ku sro­dan po­li­fo­nom imi­ta­ci­o­nom mo­te­tu, ali se od we­ga raz­li­ku­je po sa­dr­`a­ju i at­mos­fe­ri, jer se u sti­ho­vi­ma opi­su­ju pri­ro­da, qu­bav i ope­va ra­dost `i­vo­ta. [an­so­nu, fran­cu­sku pe­smu, ta­ko­ |e od­li­ku­je po­li­fo­ni­ja, a ~e­sti su ilu­stra­tiv­ ni ele­men­ti, ka­da se mu­zi­kom do­~a­ra­va­ju zvu­ci pri­ro­de. Po­red po­li­fo­ni­je ko­ja u ovom pe­ri­o­du do­mi­ni­ra, za sve­tov­nu mu­zi­ku ovog do­ba ka­rak­te­ ri­sti~­na je i po­ja­va ho­mo­fo­nih od­se­ka.

34

Ренесанса

Хо­мо­фо­ни­ја Ho­mo­fo­ni­ja je vid vi­{e­gla­sja u ko­jem svi gla­so­vi ima­ju isto­ve­tan ri­tam. U ho­ mo­fo­nom slo­gu mo­`e po­sto­ja­ti rav­no­prav­

nost svih gla­so­va ili mo­`e bi­ti iz­dvo­jen je­dan, kao no­si­lac me­lo­di­je, i akord­ska prat­wa.

► Primer za dvoglasno pevawe Ti­jo no­]i Sta­ro­grad­ska pe­sma Tekst J. Jo­va­no­vi} Zmaj

Ti­jo no­}i Mo­je zla­to spa­va, Nad gla­vom joj Od bi­se­ra gra­na.

A na gra­ni K’o da ne­{to bru­ji, To su ma­li si­}a­ni sla­vu­ji.

@i­ce pre­du Od svi­le­na gla­sa, Otka­li joj Du­vak do po­ja­sa, Po­kri­li joj I li­ce i gru­di, Da se mo­je, Zla­to ne pro­bu­di.

Ин­сру­мен­и ri­{}e­ni su i ra­zno­vr­sni dr­ve­ni i li­me­ni du­va~­ki in­stru­men­ti, za­tim pre­te­~e da­na{­ wih gu­da~­kih in­stru­me­na­ta: vi­o­la da bra­ ~o (ko­ja se dr­`a­la u ru­ka­ma po­put vi­o­li­ne) i vi­o­la da gam­ba (ko­ja je dr­`a­na iz­me­|u no­ gu po­put vi­o­lon­~e­la), kao i uda­raq­ke.

U od­no­su na sred­wi vek u re­ne­san­sno do­ ba zna­~aj­no se obo­ga­}u­je in­stru­men­ta­ri­jum i raz­vi­ja­ju se pr­vi sa­mo­stal­ni in­stru­men­ tal­ni sti­lo­vi u ve­zi sa or­gu­qa­ma i la­u­tom.

Or­gu­qe su za­stu­pqe­ne u cr­kve­noj mu­zi­ci, dok je la­u­ta omi­qe­ni in­stru­ment dvo­ra. Ko­ 35

Музичка кул�ура 7

Mu­zi­ka ko­ja se iz­vo­di na in­stru­men­tima u po­~et­ku je bi­la isto­vet­na sa vo­kal­nom: ne­ki od gla­so­va ho­ra mo­gli su bi­ti za­me­we­ni in­stru­ men­ti­ma, `i­~a­nim ili du­va~­kim. Po­ste­pe­no po­~i­wu da se raz­vi­ja­ju i pr­vi in­stru­men­tal­ni ob­li­ci. Za or­guq­sku mu­zi­ku bi­li su ka­rak­te­ri­ sti~­ni ob­li­ci pre­lu­di­ju­ma ili pre­am­bu­le.

Na la­u­ta­ma je bi­lo po­pu­lar­no svi­ra­we iga­ra ko­je su naj­~e­{}e iz­vo­|e­ne u pa­ru, dva ko­ma­da, kon­trast­na po ka­rak­te­ru: la­ga­na i br­za igra.

Za in­stru­men­tal­nu mu­zi­ku ka­rak­te­ri­sti~­na je i for­ma va­ri­ja­ci­ja: te­ma se vi­{e pu­ta po­ na­vqa, ali ta­ko da je we­na me­lo­di­ja sva­ki put dru­ga­~i­ja i bo­ga­ti­ja, slo­`e­ni­ja za iz­vo­|e­we pa svi­ra­~u do­zvo­qa­va da po­ka­`e svo­ju ve­{ti­nu.

Ви­о­ла да гам­ба

Ла­у­та

La­u­ta je `i­~a­ni in­stru­ment ko­ji pri­pa­da gru­pi tr­za­nih, jer se ton do­ bi­ja oki­da­wem `i­ca pr­sti­ma. Kru­{ko­ li­kog je ob­li­ka i ima du­gi vrat. Zbog le­pog iz­gle­da bi­la je omi­qe­na ba­rok­ nim sli­ka­ri­ma ko­ji je ~e­sto pri­ka­zu­ju.

U XVI­II ve­ku uglav­nom su u upo­tre­bi ve­}i in­stru­men­ti jer su ko­ri­{}e­ni u ve­}im dvo­ra­na­ma (pri­ka­za­ni na sli­ci na sle­de­}oj stra­ni). U ba­ro­ku je la­u­ta upo­tre­bqa­va­na kao so­li­sti~­ki in­stru­ ment i u raz­li­~i­tim an­sam­bli­ma, a naj­ ~e­{}e kao prat­wa pe­va­wu.

36

Барок

ORFEJEVA PESMA EURIDICI Drugi ~in Orfeja K. Monteverdi

Pre­vod:

Kako je stewe slušalo moj plač i odgovorilo mi sažalivši se?

Sećate li se, šume, moje duge, surove patwe,

45

Му­зи­ка на �лу Ср­би­је

Najstariji južnoslovenski i srpski rukopisi sadržali su pesme pe­vane pri bogoslužewu u različitim prilikama. Muzičkih not­ nih zapisa iz ovog ranog perioda razvoja nema. Prvi sačuvani su poreklom iz XV veka, pesme kir Stefana Srbina, Isaije Sr­bi­ na i Nikole Srbina. Ali su zato na iluminacijama pred­stav­ qeni instrumenti koji svedoče o načinima mu­zi­ci­ra­wa.

AGIOS O Θeos – SVE­TI BO­@E Li­tur­gij­ska pe­sma Isa­jia Sr­bin, XV vek

Сви­ра­чи на буб­ње­ви­ма и бу­ си­на­ма и де­вој­ача­ко ко­ло, Ка­и­но­во по­том­ство из ма­на­ сти­ра Де­ча­ни, XIV век

Илу­стра­ци­ја Сто пе­де­се­тог псал­ма, ма­на­стир Ле­сно­во, XIV век Zna­~e­we: Sve­ti Bo­`e, sve­ti krep­ki, sve­ti be­smert­ni, po­mi­luj nas.

77

Му­зи­ка на �лу Ср­би­је

Сле­ач­ка ака­е­ми­ја у Ири­у epske tradicije. Ostala su zabeležena imena slepog Pantelije i Nedeqka iz Lota.

Poznato je da je i Vuk Karaxić beležio neke pesme od iriških guslara. Sviralo se i na drugim instrumentima − gajdama, sviralama, pregudnicama, duduku.

U ovo vreme delovala je i čuvena „slepačka akademija“ u Irigu, koji je bio središte okupqawa slepih narodnih muzičara. Bila je to svojevrsna „škola“ u kojoj su najveštiji guslari podučavali druge i tako prenosili svoja znawa obezbeđujući trajnost i rasprostrawivawe

VO­STA­NI SER­BI­JE Vart­kes Ba­ro­ni­jan Tekst Do­si­te­j Ob­ra­do­vi­}

MNO­GA­JA QE­TA Za­pis D. Bor­wan­ski

► Na­ve­di­te ime­na pr­vih po­zna­tih srp­skih kom­po­zi­to­ra.

79

Ре не са нс а XV–XVI

Врхунац полифоније, нарочито обл ика мисе, мотета и мадригала. Доминација вокалне традиције, али и почетак развоја самосталних инструменталних жанрова. Делатн ост Палестрине и Ласа. Из XV века потичу најстарији сачува ни рукописи са делима српских композитора: песме Кир Стефана Србина, Исаије Србина и Николе Србина.

Б ар о к80. до 1750.

око ја је трајала о к 5 е 1 к и о з к у о м д о торији лне и а епоха у ис нструмента к с -и л о и н т л с а а к к о и в , Прва вел румената и струмената т н с и н х и и ј к о ч в а з д а .Р угих ација гу 150 година ре, али и др ике. Домин е з у п о и м а е р н л н а а т ж звој сије. Почец а а п р , и е с инструмен е и њ м а , ђ , , кантате иолине. Ра рта, сонате е раторијума ц о : н нарочито в х о и к н – л а а т в н струме х жанро вокално‑ин рументални т с н и а и Хендла. х х и а н Б л . а С т с Ј. о , м ја а и 690), , Вивалд развоја с царевине (1 ст Корелија е о к н јс т и а л р т е с , Д у . свите ентандреји , у земље А С р у е в а е р с а т а н н е а ц турних ког народ полије, кул о Сеоба српс р т и м е к ч рлова настанак Ка Коморану.

КЛАСИЦИЗАМ од око 1750–1830.

Раздобље обележен о стваралаштвом бе чких класичара: Ха Моцарта и Бетовена јдна, . Доба развоја сона тно-симфонијског циклуса, пораста зн ачаја инструментал не музике и жанров инструменталне му а зике: симфоније, ко нц ерта, камерних и солистичких композ иција. Крајем XVIII века на станак великог карл овачког појања.

Музичка кул�ура 7

KO­MAD NE­BA KO­RA HLE­BA Dra­gana Jo­va­no­vi} tekst Raj­ko Pe­trov No­go

Sva­ko ide ku­da mo­ra A ja idem ku­da ho­}u Naj­lep­{a me ~e­ka zo­ra Kraj pu­ta u tu­|em vo­}u.

Sva­ko ide ku­da tre­ba Ja sam idem ku­da ho­}u Ko­ra hle­ba ko­mad ne­ba Mo­je sun­ce sja i no­}u.

Ni­kog ne­mam nit mi tre­ba Dok sam idem ku­da ho­}u Ko­ra hle­ba ko­mad ne­ba Za sun­cem {to sja i no­}u.

84

Ni­{ta ne­mam osim ne­ba Kraj pu­ta u tu­|em vo­}u Me­ni ni­{ta i ne tre­ba Sem sun­ca {to sja i no­}u.

Музичка кул�ура 7

РЕЧНИК A

akord – sazvučje od tri ili više tonova različite visine

belkanto – lepo pevawe, vokalni stil razvijen u italijanskoj operi u XVII veku koji odlikuje velika pokretqivost glasa, veliki opseg, ujednačena boja svih registara i virtuozitet

Aleluja – latinizirani oblik jevrejskog hvalite Gospoda ansambl – skup vokalnih ili instrumentalnih muzičara koji zajedno izvode kompoziciju

В

arija – kompozicija za glas uz instrumentalnu pratwu, samostalna ili u sklopu vokalno‑instrumentalnih oblika – opere, oratorijuma, kantate i drugih; najčešće jedinstvenog izraza, često virtuozna; naziv u instrumentalnim delima koji označava raspevanost vodeće deonice

varijacija – muzički oblik zasnovan na temi koja se ponavqa u izmewenom vidu

viola da bračo – preteča savremenih gudačkih instrumenata, pri svirwu se držala u rukama poput violine viola da gamba – preteča savremenih gudačkih instrumenata koja se držala između nogu poput violončela

Б

balet – pozorišna predstava u kojoj se sadržaj pokazuje igrom i pantomimom, uz pratwu orkestra

viola – gudački žičani instrument sredweg registra, od violine duža 6 – 11 centimetara; tople nazalne boje

barokni koncert – nastaje krajem XVII veka; zasnovan je na principu dijaloga i naizmeničnog svirawa orkestarskih grupa (Korelijevi končerti grosi) ili soliste i orkestra (Vivaldijevi koncerti)

violina – gudački žičani instrument visokog registra, primarno melodijski instrument, u svim registrima ujednačene boje zvuka; za izgled modernog instrumenta zaslužni su italijanski graditeqi XVI veka 88

Dr Sowa Marinković, Slavica Stefanović, Dubravka Loncović, Tijana Marinković MUZIČKA KULTURA za 7. razred osnovne škole Drugo izdawe, 2011. godina Izdavač Zavod za uxbenike Beograd, Obilićev venac 5 www. zavod.co rs Lektor Dušica Trifunović Likovni urednik mr Tijana Rančić Korice Milena Lakićević Dizajn Milena Lakićević Notografija Slavica Stefanović Grafički urednik Slađana Manojlović Korektor Tawa Zori} Obim: 12,5 štamparskih tabaka Format: 20,5×26,5 cm Rukopis predat u štampu marta 2011. godine. Štampawe završeno aprila 2011. godine. Štampa „Mladost grup”, Loznica

Соња Маринковић

Славица Стефановић

Дубравка Лонцовић

Тијана Маринковић

МУЗИЧКА КУЛТУРА МУЗИЧКА КУЛТУРА

за седми разред основне школе

к.б. 17712

www.zavod.co.rs