Љиљана Бајић Зона Мркаљ
Читанка за 8. разред основне школе
ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ БЕОГРАД
Садржај ГУСЛАР Народне епске песме новијих времена 8 Почетак буне против дахија (одломци) 8 Вук Стефановић Караџић О народним певачима (избор) 16 Бој на Мишару (одломак) 17 Српски рјечник (избор) 23 Миодраг Поповић, Словенски аџија (одломак) 29 Прота Матеја Ненадовић, Мемоари (одломак) 33 Уместо рама за слику 37 ТВРД ЈЕ ОРАХ ВОЋКА ЧУДНОВАТА Петар Петровић Његош, Горски вијенац (одломци) 42 Љубомир Ненадовић, Писма из Италије (одломци) 49 Ђура Јакшић, Отаџбина 55 Оскар Давичо, Србија 59 Симо Матавуљ, Пилипенда 61 САМО СЕ СРЦЕМ ЈАСНО ВИДИ Франческо Петрарка, Канцонијер (LXI) 68 Вилијем Шекспир, Ромео и Јулија (одломак) 70 Јован Јовановић Змај, Ђулићи (избор) 75 Борисав Станковић, Увела ружа (одломци) 78 Народна песма Српска дјевојка 83 Десанка Максимовић Опомена 85 Пролећна песма 86 Рајнер Марија Рилке, Љубавна песма 87 Васко Попа, Очију твојих да није 88 У ТАМНИНИ ДА СЕ НЕ ИЗГУБИ Јован Јовановић Змај, Светли гробови 92 Иво Андрић Мост на Жепи (одломци) 95 Књига (одломци) 99 Милош Црњански, Сеобе (одломци) 105 Добрица Ћосић, Деобе (одломак) 110 Исидора Секулић, О царском достојанству језика (одломак) 113
ХОДОЧАШЋА Теодосије, Житије Светог Саве (одломак) 118 Матија Бећковић, Прича о Светом Сави 122 Милош Црњански, Ламент над Београдом (одломци) Роберт Гревс, Златно руно (одломак) 127 Растко Петровић, Африка (одломак) 130 Дејвид Гибинс, Атлантида (одломак) 132 СА ИЗВОРА ЖИВОТА Сергеј Јесењин, Писмо мајци 140 Лаза Лазаревић, Све ће то народ позлатити (одломци) Петар Кочић, Кроз мећаву (одломци) 149 Данило Киш, Ноћ и магла (одломци) 155 Молијер, Грађанин племић (одломци) 161 Бранислав Нушић, Сумњиво лице (одломак) 168 Ернест Хемингвеј, Старац и море (одломак) 172 Јасминка Петровић, Бонтон у гостима 174
124
143
РАСКОВНИК Народне лирске љубавне песме (избор) 178 Најљепши мирис 178 Радост у опомињању 178 Риба и дјевојка 178 Драги и недраги 178 Не мисле се убити, већ љубити 178 Момак и дјевојка 179 Народне епско-лирске песме (избор) 180 Смрт Омера и Мериме 180 Стојан и Љиљана 182 Женидба Милића Барјактара (одломци) 184 Народне приповетке Усуд 190 Немушти језик 195 Ш. Кулишић, Ж. Петровић, Н. Пантелић, Српски митолошки речник (избор) 199 Милорад Павић, Предео сликан чајем (одломци) 202 Азбучник писаца 208 Књижевнотеоријски појмови 216 Списак илустрација 217 Мапе књижевних родова и врста 218 Речник 220
Објашњење симбола у Читанци за осми разред Стрелице постављене у два смера као симбол означавају задатке које ћеш решавати на часу у дијалогу са наставником и друговима. Неки од њих намењени су истраживачком читању текста, те ћеш о таквим питањима, уз претходни договор са наставником, размишљати код куће. Одговоре припремај за усмено излагање, а по потреби можеш, у вези са њима, сачинити и подсетник у школској свесци. Oвај симбол упућује на додатни рад и бављење књижевношћу и српским језиком у оквиру слободних активности. Захтеви обележени знаком за бесконачно подстичу те да самостално приступиш решавању задатака, да истражујеш, прикупљаш додатне информације, проучаваш секундарну литературу, посетиш знаменита места... Трећи понуђени симбол упућује на књижевнотеоријске појмове које треба да усвојиш закључно са осмим разредом. Неки од њих су објашњени у претходним разредима, а неки су за тебе нови и протумачени први пут. Симбол наводник означава одломке из секундарне литературе, тј. текстове писане поводом различитих књижевних дела, књижевних праваца или о писцима. Ако желиш, можеш да прошириш своја знања читајући књиге из којих су преузети дати одломци.
!
Под овим симболом наћи ћеш издвојене „кључне речи“, које представљају значајне водиче у твом разумевању наставне јединице која се обрађује. Како је у књижевности естетски моменат водећи, као најбитнији издвајају се они појмови око којих се шире асоцијативне „мапе знања“, а везани су за разумевање књижевноуметничког текста.
ГУСЛАР
Гуслар
Народне епске песме новијих времена
„Сећања на даљу и ближу националну прошлост, моделована у епском сазвучју, окосница су Вукове систематизације грађе, потпуно изведене у његовој класичној редакцији Српских народних пјесама. Кохерентан, ефикасан и аргументован самом поезијом, Вуков систем, успостављен другом, трећом и четвртом књигом бечког издања, постаће темељ свих будућих размишљања о националној епици. Његова ‘старија’ времена обу хватала су епску стилизацију јунака који припадају периодима самосталне феудалне државе, до ‘пропасти царства и господства српског’. Подвиге хајдука и ускока из дугог ропства од XV до XIX века Вук је унео у трећи том своје антологије, означивши их као ‘пјесме јуначке средњијех времена’. Опеване борбе за слободу црногорских племена и војевања српске револуције током Првог и Другог устанка склапала су епска ‘новија’ времена. Поред једноставног и прегледног хронолошког принципа, Вук је формирао и уже тематске кругове, што је указало на привлачност појединих епских имена, око којих су се груписали мотиви.“ (Снежана Самарџија, Биографије епских јунака)
Народна епска песма
Почетак буне против дахија (Одломци)
„Ово је једна од најпознатијих, најлепших и најразвијенијих епских песама о борбама за ослобођење Ср бије. Сматра се да ју је испевао слепи гуслар Филип Вишњић, од кога ју је Вук и забележио уз помоћ Лу кијана Мушицког с пролећа 1815, боравећи у манастиру Шишатовцу. Ова песма опева збивања која претходе Првом српском устанку. Није тачно установљено кад је Вишњић испевао ову песму, да ли пр вих година устанка, док је још био у Босни, или 1809. по преласку у Србију. По неким претпоставкама, учинио је то тек после 1813. пошто је прешао у Срем. Вишњић је историјске догађаје и бројне личности дао песничким идејама и сликама, ликове уметничким карактеристикама и стилом, те је поезија потпу но потиснула хроничарско казивање.“ (Нада Милошевић-Ђорђевић и Радмила Пешић, Народна књижевност)
Боже мили, чуда великога! Кад се ћаше по земљи Србији, по Србији земљи да преврне и да друга постане судија, ту кнезови нису ради кавзи, нит’ су ради Турци изјелице,
ал’ је рада сиротиња раја, која глоба давати не може, ни трпити турскога зулума; и ради су божји угодници, јер је крвца из земље проврела, земан дош’о, ваља војевати,
за крст часни крвцу прољевати, сваки своје да покаје старе. Небом свеци сташе војевати и прилике различне метати виш’ Србије по небу ведроме. ’Ваку прву прилику вргоше: од Трипуна до Светога Ђурђа сваку ноћцу мјесец се ваташе, да се Србљи на оружје дижу, ал’ се Србљи дигнут’ не смједоше. Другу свеци вргоше прилику: од Ђурђева до Дмитрова дана све барјаци крвави идоше виш’ Србије по небу ведроме, да се Србљи на оружје дижу, ал’ се Србљи дигнут не смједоше. Трећу свеци вргоше прилику: гром загрми на Светога Саву усред зиме, кад му време није, сину муња на Часне вериге, потресе се земља од истока, да се Србљи на оружје дижу, ал’ се Србљи дигнут не смједоше. А четврту вргоше прилику: виш’ Србије на небу ведроме увати се сунце у прољеће, у прољеће на Светог Трипуна, један данак три пута се вата, а три пута игра на истоку. То гледају Турци Биограци, и из града сви седам дахија: Аганлија и Кучук Алија, и два брата, два Фочића млада, Мемед-ага и с њиме Мус-ага, Мула Јусуф, велики дахија, Дервиш-ага градски таинџија, старац Фочо од стотине љета, све седам се састало дахија Биограду на Стамбол-капији, огрнули скерлетне бињише, сузе роне, а прилике гледе: „Ала, кардаш, чуднијех прилика! Оно, јолдаш, по нас добро није.“ Па од јада сви седам дахија
начинише од стакла тепсију, заграбише воде из Дунава, на Небојшу кулу изнесоше, наврх куле вргоше тепсију, у тепсију зв’језде поваташе, да гледају небеске прилике, што ће њима бити до пошљетка. Око ње се састаше дахије, над тепсијом лице огледаше; кад дахије лице огледаше, све дахије очима виђеше, ни на једном главе не бијаше. Кад то виђе све седам дахија, потегоше наџак од челика, те разбише од стакла тепсију, бацише је низ бијелу кулу, низ бијелу кулу у Дунаво, од тепсије нек потрошка нема! Па од јада сви седам дахија пошеташе брижни, невесели, низ Небојшу кулу Јакшићеву, одшеташе у каву велику, пак сједоше по кави великој, сви сједоше један до другога, старца Фочу вргли у зачеље, бијела му брада до појаса; пак повика све седам дахија: „К нама брже, хоџе и ’ваизи! Понесите књиге инџијеле, те гледајте што нам књиге кажу, што ће нама бити до пошљетка.“ Потекоше хоџе и ’ваизи, донесоше књиге инџијеле; књиге гледе, грозне сузе роне, дахијама овако говоре: „Турци, браћо, све седам дахија, ’вако вама инџијели кажу: кад су ’наке бивале прилике виш’ Србије по небу ведроме, ев’ одонда пет стотин’ година, тад је српско погинуло царство, ми смо онда царство задобили, и два влашка цара погубили: Константина насред Цариграда,
украј Шарца, украј воде ладне, и Лазара на пољу Косову; Милош уби за Лазу Мурата, ал’ га добро Милош не дотуче, већ све Мурат у животу бјеше док ми српско царство освојисмо; онда себи везире дозива: ’Турци, браћо, лале и везири, ја умријех, вама добих царство! Него ово мене послушајте, да вам царство дуговјечно буде: ви немојте раји горки бити, веће раји врло добри буд’те; нек је харач петнаест динари; нек је харач и тридест динари не износ’те глоба ни пореза, не износ’те на рају биједа; не дирајте у њихове цркве, ни у закон, нити у поштење; не ћерајте освете на раји што је мене Милош распорио, то је срећа војничка дон’јела: не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи; ви немојте рају разгонити по шумама да од вас зазире, него паз’те рају кô синове; тако ће вам дуго бити царство. Ако л’ мене то не послушате, већ почнете зулум чинит раји, ви ћет’ онда изгубити царство.’ Цар умрије а ми остадосмо, и ми нашег цара не слушасмо, већ велики зулум подигосмо: погазисмо њихово поштење, свакојаке б’једе износисмо, и на рају глобе навалисмо, и гријоту богу учинисмо. Сад су ’наке постале прилике, сад ће нетко изгубити царство; не бојте се краља ни једнога, краљ на цара ударити неће, нити може краљевство на царство, јер је тако од Бога постало;
10
чувајте се раје сиротиње: кад устане кука и мотика, биће Турком по Медији мука, у Шаму ће каде проплакати, јера ће их раја уцв’јелити. Турци, браћо, све седам дахија, тако наши инџијели кажу: да ће ваше куће погорети, ви дахије главе погубити; из огњишта пронић’ ће вам трава, а мунаре попаст паучина, неће имат ко језан учити; куд су наши друми и калдрме, и куда су Турци пролазили и с коњскијем плочам’ задирали, из клина ће проникнути трава, друмови ће пожељет Турака, а Турака нигде бити неће. Тако књиге инџијели кажу.“ Кад то чуше сви седам дахија, све дахије ником поникоше, и преда се у земљу гледаше; с књигом не зна нико бесједити, ни како ће књизи отказати. Старац Фочо подавио браду, па је б’јелу са зубима гризе, ни он не зна с књигом бесједити, већ се и он томе послу чуди; не пониче Фочић Мемед-ага, не пониче, већ јунак покличе: „Дишер море, хоџе и ’ваизи! Мол’те бога и језан учите сваки данак а све по пет пута ! Не брин’те се нама дахијама: док је нама здравља и памети, и док нам је биоградског града, ми смо кадри управити градом, око града сиротињом рајом. Кад краљеви на нас војшит неће, како ће нам раја досадити, кад нас има, у седам дахија, у свакога по магаза блага? Каква блага? Све мека дуката, а све пуста блага лежећега.
У нас, браћо, четири дахије, Аганлије и Кучук Алије, и у мене и Мула Јусуфа, у свакога има пуста блага небројена, по двије магазе. Нас четири када устанемо, устанемо на ноге лагане, а магазе с благом отворимо, просућемо рушпе по калдрми, на дукате покупити војску, нас четири велике дахије начетверо разд’јелити војску, начетверо кô четири брата; поћи ћемо из нашега града кроз нашијех седамн’ест нахија, исјећ ћемо све српске кнезове, све кнезове, српске поглавице, и кметове што су за потребе, и попове, српске учитеље, само луду ђецу оставити, луду ђецу од седам година, пак ће оно права бити раја, и добро ће Турке послужити. *** Док погубим Бирчанин Илију, обор кнеза испод Међедника; ево има три године дана, откако се врло посилио: куд гођ иде, све кр’ата јаше, а другога у поводу води; он буздован о ункашу носи, а бркове под калпаком држи, он Турчину не да у кнежину: кад Турчина у кнежини нађе, топузом му ребра испребија, а кад Турчин стане умирати, а он виче на своје хајдуке: ’Море, слуге, тамо пашче бац’те, ђе му гавран кости наћи неће.’ А кад нама порезу донесе, под оружјем на диван изиђе, десну руку на јатаган метне, а лијевом порезу додаје:
’Мемед-ага, ето ти порезе, сиротиња те је поздравила: више теби давати не може.’ Ја порезу започнем бројити, а он на ме очима стријеља: ’Мемед-ага, зар ћеш је бројити? Та ја сам је једном избројио.’ А ја више бројити не смијем, већ порезу украј себе бацим – једва чекам, да се скине б’једа, јер не могу да гледам у њега; он је паша, а ја сам субаша.“ *** (Ђорђе позива српске поглавице на борбу.) На све стране Ђорђе књигу посла у свих градских седамн’ест нахија на кметове, селске поглаваре: „Сваки свога убијте субашу, жене, дјецу у збјегове кријте!“ Кад то чуле српске поглавице, намах они послушаше Ђорђа: сви скочише на ноге лагане, припасаше свијетло оружје, сваки свога убише субашу, жене, дјецу у збјег одведоше. Кад је Ђорђе Србље узбунио и с Турцима веће завадио, онда Ђорђе прође кроз нахије, па попали турске карауле и обори турске тефериче и удари на турске паланке. Све паланке он турске попали, женско, мушко, све под мач удари, тешко Србље с Турцима завади. Турци мисле да је раја шала, ал’ је раја градовима глава; уста раја ко из земље трава, у градове саћераше Турке. Трчи Ђорђе од града до града и грађане свугдје довикује: „Чујете ли, ви Турци грађани! На градов’ма отварајте врата,
11
имеђ’ себе дајте зулумћаре, ак’ хоћете мирни да будете да градове цару не кваримо: јер ако их ви дати нећете, измеђ себе Турке зулумћаре, те градове раја начинила, градила их по девет година, кадра их је за дан оборити и са царем кавгу заметнути а када се с царем завадимо, да устане сви седам краљева да нас мире, помирит нас неће; бићемо се, море, до једнога.“ Тад грађани сузе прољеваху и Ђорђији ’вако говораху: „Бег-Ђорђије, од Србије главо! Даваћемо што год раја иште, не кварите царевних градова, ни са царем замећите кавге, ми даћемо Турке зулумћаре.“ Па грађани устадоше Турци, на градов’ма отворише врата, измеђ себе дају зулумћаре, зулумћаре, изјелице Турке, предају их у србињске руке. Боже мили и Богородице! Када Србљи докопаше Турке зулумћаре у бијеле руке,
па их сташе Србљи разводити преко поља без свијех хаљина, без ћурака и без антерија, без сарука у малим капама, без чизама и без јеменија, голе, босе, топузима туку: „Море, баша, кам’ пореза наша?“ У по поља Ђорђе сабљу вади, зулумћарске одсијече главе. А кад Ђорђе исијече Турке, исијече Турке зулумћаре, онда Ђорђе у градове уђе; што би Турак’ по градов’ма б’јелим, што би Турак’ за сјече, ис’јече; за предаје што би, то предаде; за крштење што би, то искрсти. Кад је Ђорђе Србијом завладо и Србију крстом прекрстио и својијем крилом закрилио од Видина пак до воде Дрине, од Косова те до Биограда, ’вако Ђорђе Дрини говорио: „Дрино водо, племенита међо измеђ’ Босне и измеђ’ Србије! Наскоро ће и то врјеме доћи када ћу ја и тебека прећи, и честиту Босну полазити!“
Кад се ћаше ... по Србији земљи да преврне – кад се хтело да се у Србији преокрене (промени) власт; уместо турске да дође српска; судија – власт, влада, управа; кнезови – за турске владавине стареши не локалне самоуправе у нахији, вароши и једном или више села насељених хришћанским становни штвом. Кнез је био дужан да се стара о јавном реду и безбедности, да врши управно-полицијску власт на свом подручју, да помаже државним чиновницима у прикупљању пореза, да их сам разрезује на становништво своје кнежине, а често и да их сам убире. Кнежевско звање било је наследно; зулум – на сиље, безакоње; божји угодници – светитељи, свеци; земан – доба, време; јер је крвца из земље про врела – према народном веровању, крв провре када невина жртва тражи освету; сваки своје да покаје старе – да свако освети своје претке; од Трипуна до Светога Ђурђа – од 1. фебруара до 23. априла (по старом календару); сваку ноћцу мјесец се ваташе – Месец се делимично помрачивао; све барјаци крвави идоше – комета која се изнад наших крајева појавила половином фебруара 1805. године; небе ске прилике – небески знакови; гром загрми на Светога Саву – гром усред зиме, кад му вр’јеме није (27. јануара) схваћен је као небеска прилика, знак да се подигне устанак; Часне вериге – црквени пра зник (29. јануара); увати се сунце у прољеће – помрачи се сунце у пролеће; над Србијом је 11. фебру ара 1804. године било потпуно помрачење Сунца; Турци Биограци – Турци Београђани; дахије – сил ници који су се одметнули од власти и закона; Стамбол-капија – једна од београдских врата, где је
12
почињао пут према Стамболу (Цариграду); таинџија – снабдевач, интендант; скерлетни бињиш – ши роки огртач дугих рукава, скројен од црвене чохе; кардаш – друг, пријатељ; јолдаш – сапутник, друг; Небојша кула – кула на Дунаву, испод београдског града, коју су према предању, саградили српски феудалци браћа Јакшићи у другој половини XV века; што ће нама бити до пошљетка – каква ће нам бити будућност; наџак – део старинске бојне опреме; секирица на дугој дршци; кава велика – кафана, просторија у којој се пије кафа; хоџа – муслимански свештеник; ваиз – проповедник, говорник; књи ге инџијеле – свете књиге; два влашка цара – два хришћанска цара: српски и византијски; Констан тин – последњи византијски цар Константин XI Драгаш, погинуо бранећи Цариград од Турака 1453. године; лале – дворјани; везир – титула у државној хијерархији турске царевине: министар, управник покрајине; раја – немуслимански поданици турске царевине; харач – главарина, врста личног пореза који се за време турске владавине убирао од људи немуслиманске вере; закон – у овим стиховима озна чава веру, припадништво некој вери; кука и мотика – у пренесеном значењу (метонимија): сви који носе куке и мотике, обичан народ; Медија – област између Каспијског мора и Месопотамије, али се овде вероватно мисли на муслиманско светилиште Медину у Арабији; Шам – Сирија; мунаре – висок витак торањ џамије са којега мујезин (свештеник) позива муслимане на молитву; језан – позив на мо литву који упућује мујезин с мунаре; вргнути – 1. бацити; 2. а. метнути, ставити; б. оковати, спутати; 3. потегнути, махнути; 4. добацити, досегнути (о пушчаном метку); рушпа, рушпија – млетачки дукат, златник, цекин; крат – врста арапског коња, зеленкасте боје; сивац; ункаш, умкаш – предње облучје на седлу; дишер – узв. тур. Ван! Напоље! караула – кула на државној граници у којој граничари чувају стражу, стражарница крај мостова, тунел; теферич – забава и гозба, провод у природи, излет; место у природи пријатно за провод, летњиковац, вила; ћурак – огртач постављен крзном, кожух; антерија – врста горње женске или мушке хаљине с дугачким рукавима; сарук – танко платно или шал омотан око феса, чалма; јеменија – рубац, марама од танке шарене тканине којом муслиманке повезују главу (по имену земље Јемен)
Боже мили, чуда великога! Уочавај уметнички поступак градације коришћен у опису „небеских прилика“. Због чега свака приказана појава бива јача од претходне, носећи већи степен упозо рења? Образложи зашто је народни певач астрономске појаве – помрачење Месеца и Сунца и појаву комете (што се збило у интервалу од 1800. до 1806. године) преместио у једну годину, 1804, пред почетак Првог српског устанка. − Издвој и протумачи визу елне и звучне ефекте (нпр. у стиховима: „Све барјаци крвави идоше“, „Гром загрми на Светога Саву, / усред зиме кад му време није“). Потруди се да повежеш експресивност ових ефеката са догађајима који ће уследити и са исходом самог устанка.
Начинише од стакла тепсију Како Турци и свих седам дахија „тумаче“ небеске прилике? Оживи у машти ли кове дахија огрнутих у скерлетне бињише који „гледају“ своју судбину, у тепсији пуној воде из Дунава. Запажај како дахије реагују на злослутно пророчанство. Шта мислиш, да ли је постојао начин да се оно избегне? Објасни.
13
Чувајте се раје сиротиње Посебну пажњу обрати на савете које је цар Мурат оставио својим потомцима. Протумачи стихове: „Не бојте се краља ни једнога, / краљ на цара ударити неће, / нити може краљевство на царство, / јер је тако од Бога постало.“ Објасни значење из раза „кад устане кука и мотика“. Зашто народни певач користи ову замену појмова (метонимију) за угњетени народ? Како се у контексту Муратових речи могу разуме ти народне пословице „Врана врани очи не вади“ и „Рука руку мије, образ обадви је“? Образложи зашто „кметови нису ради кавзи“.
Јер је крвца из земље проврела... Народ верује да крв проври када невина жртва тражи освету. Раја је жељна прав де и слободе. Истакни стихове којима је представљена чврста решеност раје да се у супротстављању Турцима иде до краја. Зашто они делују претеће? Обавести се из историје о догађају који се збио непосредно пред почетак Првог српског устанка, о сечи кнезова. Зашто Мехмед-ага неће да послуша свете књиге ин џијеле и свог оца старца Фочу, већ предлаже радикално решење? Зашто је народни певач дао предност пророчким речима оца, а не сина, младог Фочића? Обрати пажњу како је представљен лик Илије Бирчанина у песми. Размисли о Илијином карактеру. Зашто је он директна претња Мехмед-аги? Подсети се из сти хова како је Илија поступао према Турцима у својој кнежини.
Сваки свога убијте субашу... Размотри у тексту песме какву реакцију у народу је изазвала сеча српских кнезова. Читајући завршне стихове, прати како се развија мотив освете. Упореди у ком обиму су стихови које читаш у складу са историјским чињеницама. Протумачи стихове: „Дрино водо, племенита међо измеђ’ Босне и измеђ’ Србије! Наскоро ће и то врјеме доћи када ћу ја и тебека прећи. и честиту Босну полазити!“, па утврди какве су биле Карађорђеве даље намере. Прошири своја знања из историје о Првом српском устанку уз помоћ Историјске читанке.
14
На челу српске војске 1804. био је Карађорђе. Шта знаш о њему као вођи Првог српског устанка? Неке податке о овом великану српске историје даће ти и одломак из књиге Поменик знаменитих људи, Милана Ђ. Милићевића, који имаш у Радној свесци. Многи народни певачи од којих је Вук бележио песме били су слепи: Јеца, Живана, Филип Вишњић… Слепило спутава да се чуда природе виде, али зато подстиче на живо и маштовито замишљање, које је основа уметничке слободе у стварању. Откривај где се све у песми Почетак буне против дахија испољава таква сликовитост. Метонимија (замена имена) – стилска фигура која се заснива на пренесеном зна чењу, што се постиже успостављањем логичке везе и зависности међу појмовима. На стаје кад се неки појам (предмет) изражава неким другим појмом који је с претход ним у логичкој (просторној, временској, узрочној) вези или је његов материјални симбол. На пример, седа коса не означава само предмет или појаву на коју се односи већ подразумева и појам старости с којим је у логичкој вези. Понекад се средством именује особа којој средство припада: Кад устане кука и мотика... , а мисли се на на род који се тим оруђем служи. Некад материјал замењује оно што је од њега напра вљено: Обуче се лијепа дјевојка, / све у свилу и жежено злато..., уместо у хаљине. Често кажемо: Појео сам пун тањир, а нисмо појели тањир, већ јело из тањира.
!
Србија, ослобођење, Први српски устанак, сеча кнезова, Карађорђе, Филип Вишњић, народна епска песма
15
Милица Стојадиновић Српкиња и Љуба Ненадовић
Милица Стојадиновић Српкиња била је заљубљена у Љубомира Ненадовића, кога често спомиње у свом дневнику У Фрушкој гори. Своју жељу да за њ пође она саопшти једној старој госпођи, која је у то доба била веома утицајна у Београду. Госпођа се прими проводаџилука, и послије неколико дана поче о томе говорити Ненадовићу. Љуба се стаде врпољити и тражити начина како да захвали на понуди − кад го спођа рече: − То ће бити красан пар: ви паметни − она паметна. Њему сину мисао па похита да каже: − Али, госпођо, где сте видели да су двоје паметних кућу окућили! То не бива − једно треба да је мало онако... Као што је познато, Љуба је остао неже ња, а Милица неудата. (анегдота)
!
Његош, Италија, „чојство и јунаштво“; хумор, путопис
54
Народна песма
Српска дјевојка
У Милице дуге трепавице, прекриле јој румен’ јагодице, јагодице и бијело лице. Ја је гледах три године дана, не могох јој очи сагледати, црне очи, ни бијело лице, већ сакупих коло ђевојака, и у колу Милицу ђевојку – не бих ли јој очи сагледао. Када коло на трави играше, бјеше ведро, пак се наоблачи, по облаку зас’јеваше муње. Све ђевојке к небу погледаше,
ал’ не гледа Милица ђевојка већ преда се у зелену траву. Ђевојке јој тихо говорише: „Ој Милице, наша другарице, ил’ си луда, ил’ одвише мудра, те све гледаш у зелену траву, а не гледаш с нама у облаке, ђе се муње вију по облаку?“ Ал’ говори Милица ђевојка: „Нит’ сам луда, нит’ одвише мудра нит’ сам вила – да збијам облаке, већ ђевојка – да гледам преда се.“
Лепота и тајна Док читаш песму, спреми се да објасниш шта је све лепо и загонетно у њој. – Тумачи због чега је Милица изузетна лепотица. Шта трагање за тајном Миличиних очију говори о вредностима њене лепоте? – Размишљај о порукама песме. Имај у виду посебно оне које се доводе у везу са љубављу и лепотом.
У Милице дуге трепавице Откривај чијим очима је сагледана Милица. – Прати мноштво знакова којима се наговештава младићев однос према Милици. Које га осећање подстиче да упорно трага за њеним очима? – Чиме је оправдана његова жеља да јој баш очи сагледа? У каквом су односу очи и душа? Шта преко очију може да се сазна и докучи о Милици?
83
Не могох јој очи сагледати Заузми гледиште лирског субјекта. Заједно с њим осматрај Милицу. Запази како је изражена њена телесна лепота. – Објасни шта сазнајеш о Миличиним особинама и понашању у колу. Које су се Миличине особине испољиле у њеним поступцима и речима? У каквом су односу њена лепота и врлина? – Размисли због чега се и у песми лепота до краја скрива и само наслућује. – Зашто је Миличина лепота изузетна? Које је две вредности таква лепота сјединила у себи?
Одгонетка У песми је дат Миличин портрет, којим се сликовито износи њена посебна лепота. Лепота лица и појаве у песми удружена је са честитошћу и мудрошћу девојке. Са свога становишта просуди о оваквом колективном мишљењу и вредновању у песми.
!
Милица, скромност, посебност, лепота, љубав; народна лирика, портрет
84
Милош Црњански
Сеобе (Одломци)
Роман Сеобе Милоша Црњанског обрађује живот и судбине панон ских Срба у XVIII веку. Радња романа се одиграва 1744. и 1745. године. Највећи део прве од укупно три књиге романа посвећен је Славонско-подунавском пуку под командом Вука Исаковича. Грађу за роман Црњан ски је пронашао у Мемоарима Симеона Пишчевића, пуковског писара, који је бележио податке о кретању пука, о борбама у којима су учествовали и о другим важним догађајима. Ратујући за туђ рачун, притиснут тешким су кобима са непријатељем и подређеним положајем у оквиру аустроугарске вој ске, Славонско-подунавски пук, заједно са својим командантом, пролази кроз те шке душевне кризе, моралне дилеме и страхове. О томе нам упечатљиво говори и следећи одломак.
ОДЛАСЦИ И СЕОБЕ, НАЧИНИШЕ ИХ МУТНИМА И ПРОЛАЗНИМА, КАО ДИМ, ПОСЛЕ БИТАКА. Док је госпожа Дафина пала шака своме деверу, дотле је Вук Исакович, са својим људима, био почео да се пење у Штајерску. Славонско-подунавски полк беше отишао на војну, после смотре у Печују, као пребијено псето, понизан и тих. У развученим, искривљеним, двојним редовима, ди зао је прашину као стока, обилазећи села и баруштине, газећи од јутра до мрака пе сак, ливаде и блато. Спавајући на мрачним, великим сенкама шума, на трави, пук се будио зором као пијан, прозебао, са ињем на перчинима и брцима, па је започињао да урла и да пева отегнуто... еј, еј... да одмах затим замукне, пашући оружје, видевши да више не зна где се налази, ни куда га воде. Био је стигао до границе земљишта о коме се причало по селима и земуницама његовим, и свет, који се настављао после, био је непознати, неизвесни свет, из којег је знао да ће се вратити са гомилом мртвих. Збијен, све више, кретао се даље као стадо, све ниже опуштених глава, прелазећи њиве и насеља, и не погледавши их. При прелазу преко мостова настајале су гужве и гунгуле, огорчене и бесмислене. Дуге пушке, оковане бакром и сребром, што их је пук носио као батине, после неколико дана убрзаног хода, раздирале су кожу, на десном ра мену. Кубуре, ножеви, фишеци, у превезима на трбуху отембесише се о шије људске, тако да је пук ходио сав раскречен, као да су му чворнате пањеве привезали за тур. Прашина, зној и ситне, црне мушице беху им се залепиле на ноздрве и очне капке. Међу зубима су шкргутали песак. Певачи, што беху истерани на чело пука, умукоше. За ловачким псима официра, који су јахали пред пуком, димећи из лула, било је потрчало мноштво сељачких паса,
105
који су после, изгубивши траг за повратак, ишли повијених репова и испалих језика, међу ногама војника. Цео пук је смрдео на лој, издалека. После неколико дана већ, беше сасвим затупео мозгом, у напору непрекидног хо да, ношен, као бујицом, све даље, не знајући куд иде. Зато, не гледајући око себе, погледао је каткад увис, као да је одлазио са земље. Обузимао га је страх од туђине и нечег сасвим лудог. Застајкујући сред непознатих села, тискајући се преко необичних му мостова, за ноћивши више пута крај бунара, невидљивих у мраку, пук никако није могао да схва ти како је тако, лудо, уопште могао и поћи. У околини Печуја још су га стизали кумови из напуштених села, носећи за њим хлебове. Понека жена ишла је за братом по четрнаест дана хода, пре него што се вра тила. Гладан увече и прозебао јутром, крај запаљених стогова, тек сад поче да увиђа шта је учинио. Оставив своја села, остављао је и све што му беше разумљиво и видљи во да зађе у тај свет неразумљив и недокучив. Сељаци, које видеше при пролазу, на пољима, орали су јашући. Једино још овце сећаху их на њихове овце на дому и понеки коњ, мрков, на понеког њиховог мркова. Иначе, поверова се, најпосле, у целом полку да не иду на Турке, као пре, те им се земља којој су ишли, учини, збиља, тајанствена и незнана. Наступила је тада дубока потиштеност. Оно што је остало код куће, поче, у сећању њиховом, као и у души Исаковичевој, да се разлива и да нестаје као дим. Гледајући пред собом све више брда, равница ба ровита са које пођоше, дође им као сан, са свим својим бунарима и оборима. Као и магле што су лебделе ниско, над пољанама и нестајале иза њих, раскидаше се, у њихо вим мислима, и слике њихових жена и деце. Кад се измени дрвеће, прво на обронку видика, па затим и у околини, кад им се промени и земља под ногама и ваздух, који је постајао зрачан, хладан, они се снужди ше сасвим. Велике промене на небесима дешаваху се пред њима; дуж реке се проду жише густе шуме, у којима су ломили жбуње и рили по кишници дивљи вепрови; коп ци кружаху над њиховим главама и испраћаху их до подножја брда, на која почеше да се, изнемогли, успињу. Као и у души Исаковичевој, и у њиховим душама настаде празнина. Куће и кућишта заборавише, на жену и децу више нису мислили, а своју муку и зној осећаху све јаче. Би им мрско да живе и мрско да се сећају својих на дому. Натраг, нису веровали да ће се икад вратити. Мозгови им затупеше и ни лик својих најмилијих више нису умели да сагледају, у затвореним својим очима, под склопљеним, зажареним очним капцима, са лицем измученим од тих унутрашњих болова и патња, више него од хода и замора. Не жењени су им се смејали, а они који су и пре већ учествовали у ратовима, распричаше се по тишини, у полку, отимајући, ноћу, успут, све што им је до руку дошло. После одмора у вароши Радкерсбургу, Исакович поче да их ломи вежбама, при ходу. Учио их је да трче са пиштољима у рукама и ножевима у зубима. Тако су пуцали, јурећи у гомили, у стабла дрвећа и ударали ножевима по грању, урлајући при том, углас, име Марије Терезије, отегнуто и по такту. Чим би се дохватио са њима неке уз вишице, задржао би их и распоредио да трче, пуцајући, у долину, а чим би стигао са њима у долину, задржао би их и распоредио да трче, пуцајући у брег, куда би се пред њима, брзо, износила застава.
106
Код мостова их је делио у два табора и лично их водио једне против других, тако да их на мосту помеша и збрка, вртећи се бесно на коњу, међу блештећим ханџарима, у диму од барута, међу њиним збуњеним гомилама, што су урлале раздражене и крволочне. При логоровању, мучио их је копањем јарака, крај којих морадоше остати лежећи, док су под земљом паљена бурад пуна барута. Изнемогли од тих вежбања, они су се непрекидно пели кроз шумовита брда. Било је дана кад су пет пута на дан прелазили Муру, која је кривудала, газећи воду. Беху као излудели од промена.... Ходали су брдом, у чијој сенци, доле, остадоше оранице, села, цркве, виногради које су видели са висине, као тице, а не као људи. Пролазили су испод огромних стена што су им висиле над главом. Чисти и безбројни потоци жуборили су са тих стена, и ваздух што је продирао у груди као нож. Поразболеваху се многи. Пренеразише се кад видеше вароши од камена, чудне мостове, справе чију употребу нису знали, читава брда наслаганих коса, које беху продане руским трговцима. Слушаху свирку за коју не могаху да нађу разлога, јер је допирала из зидова. На врху једне куће, јед ног понедеоника, на крову, угледаше, као живог, једног ковача од гвожђа, који је гвозденим рукама дизао чекић и ударао по наковњу. Неки се прекрстише и забезекнуше, док су други, извадивши луле из зуба, пљуцкали огорчено, дубоко уверени да је то нека превара. Беху се опили од ваздуха.
*** Уморан од вежбања војника, Исакович је ушао са њима у Аустрију, побољевајући од грчева у цревима. Све чешће се зато скидао из седла. Напуштао је официре који су, певајући, јахали пред војском и седао је у кола што су га као лешину возила и тре сла, за облаком прашине, коју је за собом дизао пук. Возећи се за пуком, као неки огромни мех, пун вина, Вук Исакович је пропуштао крај кола свет, као неки сан. Ратујући годинама, он је био давно навикао да се вози у битке, тако, у колима, без смисла и без разлога, у неком неизбежном реду, по вољи туђој, крај земаља туђих.
*** Младост му се више не само није јављала у памети, него и кад је желео да је се сети, тамнела му се у сећању и нестајала, пред увек истим сликама жене и деце. Ни златно доба, што га беше проживео у турским ратовима, није хтело да му се изређа у памћењу, него се једнако мешало са успоменама на разна места у којима је живео са женом и у којима му се родише деца. А све то било је тако бесмислено, овако, издалека. Као нека сенка пратили су га та жена, која му беше досадила, и та деца, што су би ла његова, али увек негде у даљини. Вратио се он, не вратио, осећај да је раскинуо са породицом потпуно, знао је да ће му остати на души. И нашто ће му све то, кад није имао ни толико моћи да им чини оно што он хоће, већ је са њима, и без њих, морао да се врти, по вољи других, као неки чекрк на ветру? Надодољен и глават, овако, зар није припадао другоме, а не тој жени, ни тој деци што су за њим плакала; другоме, што је требало само да духне, па да он потрчи без обзира, преко брда и река, на све стране, не питајући ни колико бола тиме себи наноси, ни какав ужас за собом оста вља, ни у какво лудило пред собом залази.
107
смотра – представљање војске; перчин – плетеница, кика, део косе; кубура – мала пушка, пиштољ; фишек – патрона, метак; стог – већа количина сена сабијеног уз колац; обор – свињац; ханџар – оријентални борбе ни нож за сечење и бодење; мрков – коњ тамне боје, не сасвим црн; Мура – река у Словенији и Аустрији
Срби су се као добровољци борили у редовима аустријске војске током аустро-тур ских ратова. Поразом аустријске војске, Срби бивају изложени страховитом погрому од Турака, а пре свега Арнаута, па су били принуђени да под вођством патријарха Ар сенија III Чарнојевића, а на позив аустријског цара Леополда, напусте своја огњишта и потраже ново станиште са друге стране Саве и Дунава, тј. на територији Угарске. Прихватили су обавезу да чувају и бране јужну границу Аустроугарске од упада Тура ка, а заузврат су им биле обећане верска и културна аутономија и друге повластице. Али, са доласком на престо Марије Терезије, положај Срба се нагло погоршава. Бивају принуђени да иду на ратишта Европе, далеко од свог дома и новог завичаја. Погледај уџбеник историје за седми разред и подсети се чиме су узроковане Прва и Друга сеоба Срба и какве су њихове последице. Каква је била историјска судбина Срба у XVIII веку? „У роману се смењују два паралелна тока: први, ратни, где се прати пут српског пука од панонских равница до Рајне, збивања на ратишту и кретање пука натраг, до коначног распуштања и одласка кућама; други, мирнодопски, који прати судбину Ву кове жене Дафине и њеног девера, Вуковог млађег брата, трговца Аранђела, од Вуко вог одласка на војну до повратка кући. Фабула је заснована на схеми брачног троугла. (...) Док је Вук био у рату, Аранђел заводи његову жену, своју снаху, и ова потом умире на порођају. Кад се вратио из рата, Вук је нашао све измењено, поремећено, као да то више није онај исти свет из кога је пошао.“ (Јован Деретић, Историја српске књижевности) На каква размишљања те је подстакао одломак из романа Сеобе? Опиши атмосфе ру која је дочарана у тексту. По чему је посебан главни јунак овог одломка? Како је приказан и са чиме се све пореди? Размотри његов спољашњи изглед и унутрашње стање. Шта је проузроковало такав изглед? Пук се налази у низини у којој се сусреће са блатом, прашином, мочваром, ма глом. Објасни каква је симболика ових мотива. Између спољашњег и унутрашњег стања пука постоји општа подударност, односно пара лелизам. Пажљиво прочитај наведене реченице из текста и одреди које од њих се односе на изглед пука, а које одражавају његов унутрашњи живот. Образложи своја размишљања. Пук се будио зором као пијан, прозебао... Беше сасвим затупео мозгом... Обузимао га је страх од туђине и нечег сасвим лудог... Беше отишао на војну (...) као пребијено псето... Цео пук је смрдео на лој, издалека. У њиховим душама настаде празнина. Отембесише се шије људске, тако да је пук ходио сав раскречен.
108
Би им мрско да живе и мрско да се сећају својих на дому. Прашина, зној и ситне црне мушице беху им се залепиле на ноздрве и очне капке. Мотив туђине је централни мотив и идејно тежиште читавог одломка. Зашто пук обузима страх од туђине? Зашто „погледа каткад увис“? – Којим конкретним детаљи ма писац дочарава туђину? Који су њени атрибути? Пронађи их у тексту и протумачи њихово значење из перспективе душевног стања у коме се налазио пук. Од чега се пук удаљавао а на шта је све наилазио? Када је наступила „дубока потиштеност“? Вук Исакович је командант Славонско-подунавског пука. Шта се дешава у његовој ду ши, а шта у души пука? Какав је тај однос? До ког степена је расло стање општег клонућа и депресије? Објасни зашто гомиле постају „раздражене и крволочне“. У чему се састоји бесциљност пуковог ратовања? Шта у контексту туђине представља мотив куће? Одреди особености пишчевог уметничког поступка. Уочи језичко-стилске одлике при поведања Милоша Црњанског. Шта се постиже означавањем радње која се извршила у нео дређеној прошлости употребом перфекта, имперфекта и плусквамперфекта? Пажљиво проучи шта се постиже честом употребом запете. – Каквим облицима изражавања се писац послужио? Размотри границе међу граматичким лицима ја, ти и он и сагледај како оне утичу на приповедну свест. Која перспектива је доминантна? Због чега? Пажљиво погледај слику Паје Јовановића Сеоба Срба. Упореди ту слику са текстом одломка. Пронађи и објасни везу између ликова са слике и ликова из текста. Тему Сеоба Црњански је развио на основу извора из Мемоара Симеона Пишчеви ћа. Тема књижевноуметничког дела обухвата грађу коју уметник одабира из живота и ствара нови смишљени свет – свет уметничког дела. У Сеобама је фабула романа редукована, а сиже развијен. Фабула обухвата хроно лошки организовану причу, низ догађаја или мотива узрочно-последично повезаних. Она је окосница епске радње. За разлику од фабуле, сиже представља план, скицу, на чин уметничког организовања садржајних елемената у књижевном делу; скуп догађа ја какав је изложен у делу и каквог га читалац сазнаје. Јунак одломка из романа Сеобе је Славонско-подунавски пук. Лик у књижевном делу за који је најјаче везано интересовање писца и читалаца, обично главна личност дела, зове се јунак. У овом одломку писац је градацијом представио како постепено бледе сећања вој ника на породицу. Понуђене су ти четири реченице из текста које најбоље одређују те степене. Поређај их правилним редоследом тако што ћеш бројеве од 1 до 4 унети на линије испред реченица. ____ Као и магле... раскидаше се, у њиховим мислима, и слике њихових жена и деце. ____ Куће и кућишта заборавише, на жене и децу више нису мислили. ____ Из куће су понели живо сећање на своје најближе. ____ Оно што је остало код куће, поче, у сећању њиховом (...) да се разлива и да нестаје као дим.
!
Славонско-подунавски пук, колективни јунак, сеоба Срба, Вук Исакович; мемоари, Симеон Пишчевић, роман
109
Женидба Милића Барјактара (Одломци)
Милић Барјактар обилази земљу у потрази за невестом, али свакој нађе ману. Кад му војвода Малета каже за Љепосавину лепоту, он скупља сватове и одлази да је проси. Девојчина мајка га упознаје са уро кљивошћу својих кћери, али барјактар не одустаје...
Мили Боже, чуда великога! Кад се жени Милић Барјактаре, Он обиђе земљу и градове Од истока паке до запада, Према себе не нађе ђевојке: Главит јунак свакој ману нађе; Женидбе се проћи хотијаше; Но да видиш чуда изненада! Једно јутро у свету неђељу Поранио Милић Барјактаре На јутрење Миљешевци цркви, Пред црквом га намјера намјери На јунака војводу Малету Од бијела Колашина града, Па говори војвода Малета: „Ој Бога ти, Милић Барјактаре! Ти обиђе земљу и градове Од истока паке до запада, А по ћуди не нађе ђевојке, Но ти хоћу једно чудо казат: Ено за те љепоте ђевојке У Загорју украј мора сиња, У онога Вида Маричића; Чудо људи за ђевојку кажу: Танка струка, а висока стаса, Коса јој је кита ибришима, Очи су јој два драга камена, Обрвице с мора пијавице, Сред образа румена ружица, Зуби су јој два низа бисера, Уста су јој кутија шећера;
184
Кад говори ка’ да голуб гуче, Кад се смије ка’ да бисер сије, Кад погледа, како соко сиви, Кад се шеће као паунице; Побратиме, сва ти је гиздава, Далеко јој, веле, друге није, А Виде је красан пријатељу, Према тебе, према дома твога; Сва је слика, мио побратиме! А и Виду није за те криво, Без ријечи даће ти ђевојку; Нит’ је проси, ни јабуке даји, Већ ти купи кићене сватове, Пак ти иди Виду по ђевојку“. Томе Милић одмах каил био, Па из цркве оде двору своме, Те он купи кићене сватове По свој Босни и Херцеговини, И по Жупи и Котару равну; Све јунаке младе нежењене, Добре коње прије нејахане: Кума куми Јанковић Стојана, Старосвати Пивљанина Баја, А ђевери Мандушића Вука. Кад је Милић свате сакупио, Диже свате, оде по ђевојку, ... Пошту чини Виде Маричићу, Части свате три бијела дана, Док наврши, што је коме драго;
Кад четврто јутро освануло, Два су брата сестру изводила, Ја каква је цура Љепосава! Кроз мараме засијало лице, Сватовима очи засјениле Од господског лица и ођела; Сви сватови ником поникоше, И у црну земљу погледаше, Ја од чуда лијепе ђевојке. Но говори цури ђувеглија: „Ој пунице, ђевојачка мајко! Или си је од злата салила? Или си је од сребра сковала? Или си је од сунца отела? Или ти је Бог од срца дао?“ Заплака се ђевојачка мајка, А кроз сузе тужно говорила: „Мио зете, Милић Барјактаре! Нити сам је од злата салила, Нити сам је од сребра сковала, Нити сам је од сунца отела, Веће ми је Бог од срца дао: Девет сам их такијех имала, Осам их је удомила мајка, Ни једне их није походила, Јер су јадне рода урокљива На путу их устријели стр’јела“. Кроз плач зета пуница дарива, Дарива га злаћеном кошуљом. Ал’ да видиш и чуда и фале! Каква дара тасте зету даје: Гиздава му поклонио вранца, Врана коња, брате, без биљеге, А па вранцу чултан до кољена: Чисти скерлет златом извезени, Златне ките бију по копитим’; Бојно седло од шимшир дрвета, Шимшир седло сребром оковано, На облучју камен сија драги, О облучју господско оружје: С једне стране сабља окована, С друге стране шестопер позлаћен; Зауздан је уздом позлаћеном; Њиме зета свога дариваше.
Најбољи му шуре пешкеш дају, (Најбољи је, најжешћијех јада!), Своју секу шуре зету дају, Баш сестрицу цуру Љепосаву. А кад Милић дара приватио, Коња јаше, коњ му поиграва, А звекеће сабља о бедрици, А жуборе пуца на прсима, На калпаку трепеће му перје: Није шала онака ђевојка! Није шала онаки дарови! Подиже се свита и сватови, Развише се свилени барјаци, Засвираше свирке свакојаке, Ударише јасни таламбаси, Зачуше се сватске даворије, Стаде бакат сурих бедевија, Отидоше с Богом путовати. Кад су били гором путујући, Стиже урок на коњу ђевојку, Па говори до себе ђеверу: „О ђевере, Мандушићу Вуче! Зазор мене у те погледати, А камоли с тобом говорити, Ал’ нагони мука на невољу: Кажи куму, кажи старом свату, Нек уставе суре бедевије, Нек угасе свирке и поп’јевке, Уз јелике прислоне барјаке, Нек ме скину са добра коњица, Нек ме спусте на зелену траву; Љуто ме је забољела глава, Јарко ми је омрзнуло сунце, А црна ми земља омиљела, Бог би дао, те би добро било!“ Цвили, пишти ђевер до ђевојке: „Стани куме, стани стари свате! Стани, побро, Милић Барјактаре! Уставите свирке свеколике, Угасите сватске даворије, Уз јелике прислон’те барјаке, Да скинемо са коња ђевојку; Љуто ту‘и моја мила снаша, Љуто ју је забољела глава,
185
Јарко јој је омрзнуло сунце, А црна јој земља омиљела, Бог би дао, да би добро било!“ Тад стадоше кићени сватови, Уставише свирке и поп’јевке, Ђевер скиде са коња ђевојку, Па је спусти на зелену траву, Он је спусти, она душу пусти. Сви сватови грозне сузе лију, А највише Милић Барјактаре; Ђувеглија јадан нарицао: „Заручницо, млада Љепосава! Ту ли тебе суђен данак нађе! Ни код мога ни код твога двора, Ни код моје ни код твоје мајке, Већ у гори под јелом зеленом!“ Састаше се кићени сватови, Сабљама јој сандук сатесаше, Наџацима раку ископаше, Саранише лијепу ђевојку Откуда се јасно сунце рађа; Посуше је грошим’ и дукатим’; Чело главе воду изведоше, Око воде клупе поградише, Посадише ружу с обје стране: Ко ј’ уморан нека се одмара; Ко је млађан, нек се кити цв’јећем; Ко је жедан, нека воду пије За душицу лијепе ђевојке. Још нариче Милић Барјактаре: „Чарна горо, не буди јој страшна! Црна земљо, не буди јој тешка! Вита јело, пусти широм гране, Начини ми заручници лада; Кукавицо, рано је не буди, Нека с миром у земљи почива!“ Сватовима јоште ријеч каже: „Браћо моја, кићени сватови! Хај’те, браћо да ми путујемо, Хајде сваки, како који може, А ја идем, како коњиц може Мојој старој на муштулук мајци“. Дигоше се с Богом путовати, Сваки иде, како који може, Милић оде, како коњиц може.
186
Далеко га угледала мајка, Мало ближе преда њ ишетала, Коња грли, а Милића љуби: „Чедо моје, Милић Барјактаре! Ђе су свати, ђе ти је ђевојка? Водиш ли ми замјеницу сине, Која ће ме јутром зам’јенити, Двор помести, воде донијети, Поређати господске столове?“ Ал’ бесједи Милић Барјактаре: „О старице, моја мила мајко! Иду свати, не воде ђевојке: Остала је твоја замјеница Ни код мога ни код свога двора, Ни код моје ни код своје мајке, До у гори под јелом зеленом! Но старице, моја слатка мајко! Брзо трчи двору бијеломе, Па ми стери мекану постељу, Ни дугачку ни врло широку, Јер ти дуго боловати нећу.“ Проли сузе Милићева мајка, Поврати се двору кукајући, Брже стере мекану постељу, Ни дугачку ни врло широку. Како дође Милић Барјактаре, Он се спусти на меку постељу, Док се спусти, он душу испусти. Док дођоше кићени сватови, Дотле с’ Милић мртав належао; Кад то вид’ли кићени сватови, Наопако копља окренуше, Наопако коло поведоше, Жалостиву пјесму запјеваше; Сабљама му сандук сатесаше, Наџацима раку ископаше, Саранише Милић Барјактара Куда јарко смирује се сунце. Оста јадна саморана мајка, Она кука како кукавица, А преврће како ластавица; Она иде своме винограду, Косу реже, па виноград веже, Сузе лије, чокоће зал’јева, Винограду тихо проговара:
„Винограде, мили рукосаде! Ко је тебе мене засадио, Никада те веће брати неће!“ Када буде на заходу сунце, Тад излази Милићева мајка, Па говори, а за сунцем гледа: „Благо мене и до Бога мога! Благо мене, ето сина мога! Ето г’ мајци, ђе из лова иде, Носи мајци лова свакојака!“ Ни би сина, ни од сина гласа.
Када буде на истоку сунце, Изилази Милићева мајка, Сунце гледа паке проговара: „Благо мене, ето ми снашице! Иде с воде, носи воде ладне, Хоће мене стару зам’јенити!“ Ни би снахе, ни од снахе гласа, Веће мајка кука од жалости, Кука тужна како кукавица, А преврће како ластавица, И кукаће до суђена дана.
барјактар − онај који носи барјак, заставу, заставник, стегоноша; гиздав − накићен, украшен, раскошан, китњаст, отмен, шимшир − зимзелени украсни шиб или дрво; облучје − предњи део седла у облику лука (ункаш); скерлет − тканина љубичастоцрвене боје, која се употребљавала за израду скупоцене одеће, традиционално бољих ношњи, гримиз; пешкеш − дар, поклон; калпак − висока, украшена крзнена капа, опшивена по врху чојом; наџак − врста буздована који с једне стране има секирицу, а с друге дугачке уши или маљ; муштулук − награда оном који први донесе, јави, радосну вест; добар глас; заход − залазак, запад, западна страна
Урокљива лепота На каква размишљања те је подстакла ова народна балада? Шта је у њој посебно узбудљиво и потресно? Шта ти се највише допало? Прочитај поново стихове у којима је описана девојачка лепота. Којим се стилским средствима народни певач служи да би истакао ту лепоту? Зашто се очи пореде са дра гим каменом, зуби са бисером, уста са шећером? – На основу чега војвода Малета гово ри о Љепосавином изгледу, а да је није ни видео? – Запажај како је исказана девојачка лепота кад Љепосава говори и кад се смеје. – Означи хиперболизована места у опису ју накиње која нарочито наглашавају њену чудесност. Зашто сватови не смеју да гледају у Љепосаву? – Размисли о симболици имена девојке и њеног оца. На шта те асоцира име Вид? У каквој је вези то што девојка зрачи светлошћу са именом њеног оца? Прочитај стихове у којима се Милић усхићује девојачком лепотом. Шта они гово ре о његовом унутрашњем стању? Какав је мајчин одговор? Којом стилском фигуром се користи народни певач у дијалогу Милића и мајке? – Како схваташ реч „урокљив“? – Проучи шта све у овој народној балади има одлике лирике, а шта епике. Како су описани даривање младожење и сватовска поворка? Шта се из тог описа сазнаје о Милић Барјактару? Коју стилску фигуру користи певач да дочара звуке талам баса (врста бубња), даворија (песма, попевка) и јунакове одежде (јунакова опрема)? Због чега Милић пристаје да се ожени Љепосавом иако је знао за судбину осталих сестара? Зашто родитељи дају кћер јунаку кад знају шта ће с њом бити? Упореди сли ку сватова који се веселе са њиховом сликом када девојку стиже смрт. Уочи контраст којим је изражено предосећање смрти.
187
Објасни реч „муштулук“. Какав муштулук Милић носи својој мајци? Који елемент у драмској радњи представља Милићева смрт? Колико је његова смрт последица бола, а колико казне? Образлажући ова два могућа узрока Милићеве смрти, покушај да ис такнеш још неке идеје ове народне лирско-епске песме. – Шта је за човека увек недодирљиво? Како на тебе делују речи мајчине тужбалице? Наведи још неке народне песме у којима се жали за најдражима и нађи заједничке мотиве тих песама. (Подсећамо те на лирску песму Највећа је жалост за братом и на епску песму Ропство Јанковић Сто јана.) – На који начин се најчешће изражава бол у нашој народној поезији? – Како об јашњаваш мајчина очекивања сина и снахе на заласку и изласку сунца? Шта ти то го вори о њеном односу према смрти?
Словенска антитеза Осећање задивљености Љепосавином изузетном лепотом Милић Барјактар испо љава у разговору са девојчином мајком. Запази низ питања којима се младић обраћа Љепосавиној мајци. Размотри шта се посебно наглашава питањима на која се потом добија одричан одговор. Зашто мајка само на последње питање одговара потврдно? Овакво песничко изражавање назива се словенска антитеза. Она се састоји од: 1) сликовитог питања, 2) негативног одговора и 3) позитивног одговора. Размисли па докажи да је словенска антитеза проширено и драматично поређење. Ову стилску фигуру препознаћеш и у народним песмама Хасанагиница, Мали Ра дојица, Перовић Батрић... Док читаш ове песме, уочавај како се словенском антите зом најављује важност догађаја о којима се пева. Анализирај како ова стилска фигура буди твоју читалачку радозналост. У ауторској књижевности балада представља врсту која обједињује одлике сва три рода: лирике, епике и драме, али је емоционална пратња баладе ипак наглашено лир ска. Према Гетеу, балада треба да има у себи нешто тајанствено. Предмет, личности и сама збивања морају бити тако предочени да узбуђују читаочеву машту и дух. Народна балада има наративни карактер, а прича се казује или пева у трећем лицу (сродност са народном епском песмом), док је радња битно условљена и дубоко про жета емоцијом (сродност са народном лирском песмом). Предмет баладе нису јунач ки подвизи, већ унутарњи душевни потреси, и та специфичност сижеа довела је и до стварања посебних стилских поступака. Технику грађења сижеа, по правилу, не одли кују епска поступност и хронологија, већ скоковит међусобан однос најдинамичнијих елемената који дочаравају или наговештавају ирационалне мотиве у поступцима јунака.
188
У песми Женидба Милића Барјактара „уроку“ се „иде на руку“. Не чини се ништа да се зло предупреди. Из текста који следи сазнаћеш како се „бори“ против урока. „Урок – веровање да се речју и погледом може некоме наудити, тако да му се неко добро преокрене на зло. Зло се призива на урокљив начин изразито похвалним речи ма и ‘урокљивим очима’. На удару урока су најчешће лепота, здравље и напредак љу ди, посебно деце, али се могу урећи и бујна летина, напредна стока и све што је наро чито и изузетно вредно. Ако се неко здраво дете нагло разболи, занемогне или заостане у развоју, у народу се веровало (а чешће само помишљало) да га је неко ‘урекао’ претераном хвалом (нехо тично) или завидљивим и злурадим погледом (намерно). Да би се урок одвратио, пред узимају се уобичајене заштитне мере. Деци се везују црвени конци (вуница) око руке или врата, облачи им се преврнута кошуља, реже прамен косе, обувају распарене чара пе... Управо, дете је ваљало нечим нагрдити, јер урок бежи од свега што је ружно. Он би ра најбоље и најлепше, а одвратно га одвраћа. Уобичајено је чак и да се дете ‘упљује’, свакако више имитирањем, уз заштитне речи – Пуј, пуј! Не било му урока! Или, да се чукне у дрво уз коментар да не чује зло. И мере против вештица и других нечастивих си ла, као што су бели лук и амајлије, примењују се у заштити од урока. Веровање у урок и заштитни поступци против њега плод су народног сујеверја. Али и ова празноверица има корисну сврху. И сам појам урока служи за подсећање да су изузетна добра увек изложена и посебним опасностима, те их ваља помно чувати.“ (Милија Николић, Нови српски буквар)
!
женидба, Милић Барјактар, Љепосава, урок, судбина; тужбалица, народна епско-лирска песма, народна балада
189
Азбучник писаца Андрић, Иво (1892–1975), најзначајнији је српски писац XX века, приповедач, романсијер и мислилац светског угледа, добитник највеће светске књижевне награде – Нобелове награде (1961). Рођен је у Долцу крај Травника, основну школу и гимна зију је завршио у Вишеграду и Сарајеву, а студије књижевности и историје у Грацу. Од 1921. до 1941. године био је у дипломатској служби у Риму, Букурешту, Грацу, Па ризу... Андрић је добро познавао историју и људски живот, па су његова дела ризнице мудрости и животних истина. Најпознатија Андрићева дела су романи На Дрини ћу прија, Травничка хроника, Госпођица и Проклета авлија, приповетке Мост на Жепи, Пут Алије Ђерзелеза, Мустафа Маџар, Аникина времена, као и књиге Знакови поред пута, Стазе, лица, предели. Бећковић, Матија (Сента, 1939), академик, један је од најпознатијих и међу чита оцима омиљених савремених српских песника. Његови књижевни почеци протичу у знаку час бунтовне, час меланхоличне лирике. У зрелој фази свога рада Бећковић се окреће поезији писаној на ровачком говору, у којој на маестралан начин укршта па тетичну и комичну димензију живота; том поезијом он привлачи пажњу и изузетно интересовање и публике и критике. У новијим етапама свога рада Бећковић пише пе сме-коментаре који у себи носе меланхолично-лирску визију песниковог почетка и епски профилисану мисаоност његове ровачке фазе. Најзначајнија дела: Вера Павла дољска, Метак луталица, Тако је говорио Матија, Рече ми један чо’ек, Међа Вука Ма нитога, Леле и куку, Кажа, Чији си ти мали, Ћераћемо се још, Хлеба и језика, Сабране песме I–VIII (2004). Гибинс, Дејвид (1962), подводни археолог и писац бестселера. Рођен је у Саксатону у Канади. Родитељи су му били Енглези, обоје професори универзитета, и са њима је често путовао морем, а живео је и четири године на Новом Зеланду. Универзитет у Бристолу завршио је као најбољи студент у генерацији. Докторирао је на Кембриџу, 1990. Дела: Скривени музеји Медитерана, Откриће олупина бронзаног доба, Последњи шапат, Атлантида (овај роман, штампан 2005. преведен је на 26 језика), Тигрови-ратници, Крсташко злато... Гревс, Роберт (1895–1985), рођен је у Лондону. Отац му је био А. П. Гревс, пе сник, сакупљач народних песама а мајка Амелија, рођена фон Ранке, унука чувеног немачког историчара Леополда фон Ранкеа. Гревс је веома плодан писац. Објавио је више збирки песама, књижевних критика, есеја, неколико историјских романа, поле мичких списа, превода. Био је изврстан познавалац класичне историје и књижевности и ауторитет за античке митове и рано хришћанство. Роман Златно руно објављен је први пут 1944. у Лондону, чувени Грчки митови у Гревсовој интерпретацији појавили
208
Књижевнотеоријски појмови АЛЕГОРИЈА, 60 АЛИТЕРАЦИЈА, 57 АМБЛЕМ, 89 АНЕГДОТА, 48, 54 АНТАГОНИСТ 74 АНТИТЕЗА (контраст), 46, 94, 188 АПОСТРОФА, 60 АСОНАНЦА, 57 АФОРИЗАМ, 47, 48 БАЛАДА, 184, 187, 188 БАЈКА, 194, 197 БИОГРАФИЈА, 121 ГРАДАЦИЈА, 13, 94, 109, 116 ДЕСКРИПЦИЈА, 64, 82 ДИЈАЛОГ, 21, 46, 73, 93, 147, 160, 167, 187 ДИТИРАМБ, 77 ДНЕВНИК, 36, 53, 76, 81, 126 ЕЛЕГИЈА, 142 ЕПИЗОДА, 48, 194 ЕПИТЕТ, 131 ЕСЕЈ, 53, 115 ЖИТИЈЕ, 118, 121, 123 ИРОНИЈА, 116 ЈУНАК, 21, 53, 45, 137, 147 КОМЕДИЈА, 167, 171 КОМПОЗИЦИЈА 126 КОНТРАСТ 46, 94, 187 ЛИК (карактеризација) 65 ЛИРСКИ СУБЈЕКАТ, 56, 59, 60, 69, 76, 89, 125, 141 ЉУБАВНА ПЕСМА, 88 − ауторска 87, 88 − народна 179 МЕМОАРИ, 33, 36, 105, 109 МЕТАФОРА, 60, 116 МЕТОНИМИЈА, 13, 15, 116 МОНОЛОГ, 21 − унутрашњи монолог, 194 МОТИВ, 40, 109,112, 116, 121, 138, 198 − динамички, 198 − интернационални, 198 − наративни, 198 − описни, 198 − статички, 198
216
НАРАЦИЈА, 64 НАРОДНА ЕПСКА ПЕСМА, 8, 21 ОПИСНА ПЕСМА, 90 ОНОМАТОПЕЈА, 116 ПЕЈЗАЖ, 154 ПЕРСОНИФИКАЦИЈА, 60, 116 ПОЕМА, 126 ПОРЕЂЕЊЕ, 60, 94, 116, 188 ПОРТРЕТ, 64, 65, 81, 98 ПРИПОВЕДАЧ, 65 − приповедање 154 − приповедање у 1. лицу, 82 − приповедање у 2. лицу, 82 − приповедање у 3. лицу, 82 − ретроспективно 153, 154 − хронолошко 154 ПРИПОВЕТКА, 27, 60, 82, 97, 98, 104, 137, 147, 143, 153, 190, 194 ПРОЛОГ, 163 ПРОТАГОНИСТ 74 ПУТОПИС, 53, 130, 138, 206 РЕАЛИЗАМ, 147 РЕТРОСПЕКЦИЈА, 154 РЕФЛЕКСИВНА (мисаона) ПЕСМА, 90, 94 РОДОЉУБИВА ПЕСМА, 56, 90 РОМАН, 36, 40, 47, 53, 76, 90, 105, 108, 109, 115, 137, 138, 143, 173 РОМАНТИЗАМ, 27, 57, 66 САТИРА, 171 СИЖЕ, 109, 188 СИМБОЛ, 15, 57, 60, 69, 87, 89, 98, 116 СЛОВЕНСКА АНТИТЕЗА, 188 СОНЕТ 69 СОЦИЈАЛНА ПЕСМА, 60, 90 СПЕВ, 43, 46, 47, 48 − драмски спев, 47, 48 ТЕМА, 21, 109, 138, 183 ТРАГЕДИЈА, 73, 74, 154 − катарза, 74 ФАБУЛА, 53, 109, 109, 180 ХУМОРИСТИЧНО, 197 ХИПЕРБОЛА, 116
Подела народне књижевности НАРОДНА ПОЕЗИЈА
НАРОДНА ПРОЗА
ЛИРИКА
ЕПИКА
ПРИПОВЕТКА
ПРЕДАЊЕ
КРАТКЕ ФОЛКЛОРНЕ ФОРМЕ
обредне песме
1. епске песме
басна
демонолошко (митолошко)
пословице
обичајне
песме старијих времена
прича о животињама
посленичке митолошке љубавне породичне шаљиве
песме средњих времена песме новијих времена 2. бугарштице – песме дугог стиха
ЛИРСКО-ЕПСКЕ ВРСТЕ: – балада – романса
218
бајка новела шаљива прича
етиолошко, есхатолошко (о пореклу и постанку ствари
(у прози и стиху)
загонетке питалице брзалице
културно-историјско
изреке
анегдота
пословичка поређења
легендарна прича
клетве заклетве благослови
Подела уметничке (ауторске) књижевности ЛИРИКА
ЕПИКА
ДРАМА
према доминантним мотивима и осећањима
према опсегу и особинама епских врста
према садржају драмске радње карактеру јунака
описна песма
басна
ТРАГЕДИЈА
родољубива песма
бајка
КОМЕДИЈА
мисаона песма
новела
ДРАМА У УЖЕМ СМИСЛУ
љубавна песма
приповетка
шаљива песма
роман
елегија
еп, епопеја, спев Књижевно-научне врсте
социјална песма биографија
Лирско-епске врсте
поема романса балада
аутобиографија дневник мемоари путопис
219
Речник агитација – утицање, подстицање на нешто ађунто (ађутант) – помоћник антерија – врста горње женске или мушке хаљине с дугачким рукавима антерија – горњи део ношње с дугим рукавима базрђанбаша – старешина који наплаћује царину барјактар – онај који носи барјак, заставу, заставник, стегоноша баштина −оно што у породичној задрузи неко има посебно, као своје бели смок – сви млечни производи (сир, кајмак и сл.) беневреци – панталоне бисаге – двострука торба која се обично пребацу је преко седла и самара благо – стока блажен – који је испуњен осећањем највеће среће, задовољства; свети; добар, племенит блентов – блесан, умно заостао блечати – блејати божји угодници – светитељи, свеци бошча – завежљај; женска марама за главу буниште – место на које се бацају отпаци, сме тлиште бусија – скровито место подесно за изненадан напад, заседа, заклон ваиз – проповедник, говорник везир – титула у државном поретку турске царе вине: министар, управник покрајине веља – дијал. велика вериге – ланци владика – чин у православној цркви, поглавар црквене области, епископ вргнути – бацити; метнути, ставити; оковати, спутати; потегнути, махнути гатка – народна приповетка пуна маште; бајка гиздав – накићен, украшен, раскошан, китњаст, отмен грамзивост – особина онога који је грамзив, по хлепа грђене – велике, страшне грко − горко дишер – узв. тур. Ван! Напоље! дјејство (дејство) – чин у драми долап – орман (обично узидан), шкриња; дрвена направа (точак) за црпење воде за наводњавање дрзнути – усудити се
220
дудук – врста пастирске свирале ђикати – нагло расти увис екмеџиница – хлебарница жватати – жвакати жрвањ – воденичарски, млински камен заир – храна, намирнице зараколити – закокодакати зарф – украшена метална чашица у коју се ста вља филџан (шољица) за кафу заход – залазак, запад, западна страна збрчкати – наборати, згужвати, набрати згода – прилика; може значити и богатство згодан – привлачан, наочит; богат здјела – чинија земан – доба, време зембил – ручна корпа од рогоза (трске) земичка – округли хлепчић зиратити – обрађивати (земљу) зрцало – огледало зубун – прслук зубља – комад суве боровине који кад се запали служи за осветљење зулум – насиље, безакоње игуман – старешина православног манастира икона – светачка слика у византијско-православ ној уметности иконостас – преграда између олтара и осталог дела цркве украшена иконама илике – ситан стаклени или сребрни накит инок – монах, калуђер јара – покр. крух, хлеб од јечменог брашна језан – позив на молитву који упућује мујезин (свештеник) с мунаре (торња џамије) јеменија – рубац, марама од танке шарене тканине којом муслиманке повезују главу јолдаш – сапутник, друг кава велика – кафана; просторија у којој се пије кафа кадрил – врста плеса у фигурама са четири пле сача и музика за тај плес калпак – висока, украшена крзнена капа, опшивена по врху чојом кандило – мала стаклена посуда напуњена уљем, у којој гори жижак пред иконом караула – кула на државној границиу којој граничари чувају стражу, стражарница крај мостова, тунел кардаш – друг, пријатељ касаба – градић, варошица