СРБОЉУБ СТАМЕНКОВИЋ • ДРАГИЦА ГАТАРИЋ
ГЕОГРАФИЈА за 8. разред основне школе
ГЕОГРАФИЈА 8
КБ 18320 www.zavod.co.rs
8
СРБОЉУБ Ђ. СТАМЕНКОВИЋ • ДРАГИЦА Р. ГАТАРИЋ
ГЕОГРАФИЈА ЗА 8. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, БЕОГРАД
УВОД У овом уџбенику се налазе само основна знања о географији наше земље. Она показују да је географија Србије богата и разноврсна. У њој се прожимају и преплићу разноврсне чињенице о природним и друштвеним објектима, појавама и процесима. Уџбеник је написан по захтевима Наставног програма. Садржаји су распоређени по наставним темама и јединицама (лекцијама). Све лекције подељене су на мање тематске целине, које су јасно означене. Њихови наслови истовремено представљају кључне речи. У оквиру основног текста сваке лекције налази се више питања – налога. Размислите о њима! Њихове одговоре знате из географије у претходним разредима, са ранијих часова у овој школској години, из других наставних предмета или из свакодневног живота. Карте, графиконе, фотографије и друге илустрације у уџбенику треба пажљиво анализирати и упоређивати. Оне су део градива сваке лекције и олакшавају учење. Табеле с разноврсним подацима, па и бројчаним, не треба учити напамет. Те информације су важне само за сагледавање одређених кретања (пораст, смањење и др.) и праваца у развоју и размештају конкретних географских одлика. Који су од тих података, као и других у појединим лекцијама, битни указаће наставник. Свака лекција има одељке (рубрике): ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ?, РЕЗИМЕ и ПИТАЊА И ЗАДАЦИ, а неке, уз то, и додатни одељак – ИНТЕРНЕТ. Прва рубрика садржи географска знања о Србији која нису обавезни део садржаја овог уџбеника, већ представљају занимљиво, непознато или делимично познато штиво. У другом одељку је резиме који обухвата кратак садржај лекције. Трећи одељак садржи питања и задатке који произлазе из садржаја појединих лекција. Питања и задаци би требало да олакшају усвајање, вежбање, проверавање и утврђивање знања. Додатна рубрика – ИНТЕРНЕТ захтева, ако је то могуће, коришћење информација с појединих веб страница и из електронских географских издања. Квалитет сваког уџбеника, па и овог, увек се може побољшати. Зато све примедбе и сугестије упутите на интернет адресу geografija8@gef.bg.ac.rs Аутори
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ВЕЛИЧИНА И ГРАНИЦЕ СРБИЈЕ 1. Географски положај, величина и границе Србије
I
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ВЕЛИЧИНА И ГРАНИЦЕ СРБИЈЕ
Одредите положај Србије на географској карти Европе и Балканског полуострва.
ПОЛОЖАЈ Србија се налази приближно на половини растојања између екватора и Северног пола. Преко северног дела њене територије прелази 45. упоредник (правцем Сремска Митровица – Банатско Ново Село). Њен математичко-географски положај одређен је координа тама: 41º53’ и 46º11’ N и 18º49’ и 23º00’ E. Физичко-географски положај Србије је сложен, разноврстан и погодује развоју мно гих грана производње и услужних делатности. Она је истовремено панонска (средњоевроп ска), подунавска, балканска и планинска зе мља. Смештена је у средњем делу северног умереног топлотног појаса, у умереној кли матској зони. Наша земља има повољан економско-ге ографски положај. Она предс тавља значај ну раскрсниц у међународних путева у југо источној Европи и „природни мост“ између високоразвијених западноевропских и сред њоевропских држав а и слабије развијеног, претежно аграрног и нафтом богатог просто ра југозападне Азије и североисточне Афри ке. У копненом саобраћају – друмском и же лезничком – територија Србије има важну
1.
улогу у повезивању западне и средње Европе с Медитераном и југозападном Азијом. Убр заним развојем нафтне привреде у југозапад ној Азији и североисточној Африци повећава се обим саобраћаја преко територије наше зе мље. Главни саобраћајни правци су: Суботица – Нови Сад – Београд – Ниш (Димитровград – Софија – Истанбул итд.) – Врање (Скопље – Солун – Атина), Београд – Загреб – Љубљана (Јесенице итд.) и подунавски. Покажите на карти поменуте саобраћајне правце.
ТАЧКА
МЕСТО
Најсевернија Најисточнија Најјужнија Најзападнија
10 km северно од Суботице Сребрна глава на Старој планини Растелица на Шар-планини Бачки Брег код Сомбора
Карактеристичне географске тачке Србије
5
I. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ВЕЛИЧИНА И ГРАНИЦЕ СРБИЈЕ
8
Пловни пут Дунав–Мајна–Рајна и важније луке на њему
Дунав је целим током кроз нашу земљу пло ван (588 km). Подунавски положај Србије има велики привредни значај. Он још више добија на значају у условима планираног спајања пло вног система Дунава с Егејским морем. Проко павањем канала дугачког 171 km од Регензбур га до Нирнберга у Немачкој створен је пловни речно-каналски пут Дунав–Мајна–Рајна, од ушћа Дунава до Ротердама у Холандији, дужи не 3 505 km. Планирана изградња Моравско-вардарског канала омогућила би повезивање Србије и по дунавских држава с Егејским морем. ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ?
Важну улогу у саобраћајној повезаности Ср бије с окружењем има Јадранско море. Посред но, преко бивших југословенских република, копненим саобраћајницама (Београд – Загреб – Љубљана – Копар, Београд – Загреб – Ријека, Београд – Сарајево – Плоче и Београд – Подго рица – Бар) привредни центри Србије повеза ни су с водећим јадранским лукама. У прошло сти, до 1974. године, сличну улогу имала је и Југословенска слободна зона (ЈСЗ) у Солуну. Укључивање Србије у међународни тран зитни (transitus – прелажење, превоз) вазду шни саобраћај почиње 1962. године, после
Идеја о изградњи Моравско-вардарског канала, дужине 650 km (375 km у моравском де лу и 275 km у долини Вардара), јавила се у 19. веку. Осим Србије, за изградњу канала заин тересоване су и компаније из Енглеске, Немачке и САД. Почетком 20. века ангажован је Н. Стаменковић, професор Техничког факултета у Београду, да припреми извештај и потребну документацију за изградњу канала. Он је 1909. године предао српској и турској влади ком плетну документацију. Даљу акцију на изградњи омели су балкански ратови. У новије време, ова идеја је поново акт уелна.
6
Географија за 8. разред основне школе
изградње и модернизације аеродрома у Бео граду. До тада авионске линије из европских земаља према Азији, Аустралији и Африци ишле су преко аеродрома у Риму. ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? Наша земља је Југословенско-грчком конвен цијом (1923) добила део солунске луке (94 000 m2), који је назван Српска слободна зона (ССЗ). Она је касније добила име ЈСЗ (Југословенска слободна зона). У ЈСЗ све послове обављали су наши ца рински органи по југословенским прописима. Тада је наша земља имала право коришћења железничких пруга Солун – Ђевђелија и Солун – Кременица (Битољско поље).
ВЕЛИЧИНА Анализирајте површину Србије и суседних зе маља на приложеној карти (стр. 8).
Величина и облик Србије кроз историју су се више пута мењали. Тако, у доба Првог срп
Територија Србије у доба Стефана Немање
ског устанка (1804–1813) површина устаничке Србије, у којој је било око 500 000 становника, износила је 37 950 km2. Данас површина Срби је износи 88 361 km2 а број становника 2002.* био је око 9 398 000. У Србији је било 7 498 001 становник по попису из 2002. године (без податка за Косово и Метохију). У Покрајини, на југу Србије, попис становништва није био спроведен. Број од 1 900 000 становника на Косову и Метохији је процена из 2001. Географски центар Републике Србије нала зи се у атару села Драче, западно од Крагујевца. На територији Републике Србије налазе се и две аутономне покрајине – АП Војводи на (25 506 km2) и АП Косово и Метохија (10 887 km2). Од завршетка НАТО бомбардовања СР Ју гославије 1999. године, АП Косово и Метохија је под међународном управом. По Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација, овај део Србије је под привременом управом администрације УН (УНМИК-а) и Међуна родних безбедносних снага (КФОР-а). И поред њиховог деценијског присуства, као и ангажо
Територија Србије у време Првог српског устанка
Данашња територија Србије
*П рема првим прелиминарним резултатима пописа из 2011. године, које је објавио Статистички завод Србије, на
територији Централне Србије и Војводине било је 7 120 666 становника. На Косову и Метохији, по процени више страних статистичких институција, године 2011. било је 1,8 милиона становника. Дакле, Србија је 2011. године имала око 8,9 милиона становника.
7
I. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ВЕЛИЧИНА И ГРАНИЦЕ СРБИЈЕ
8
Површина и број становника Србије и суседних земаља 2002. године
ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? Имајући у виду принципе и циљеве Повеље УН за очување међународног мира и безбедно сти, Савет безбедности УН је 10. јуна 1999. годи не донео Резолуцију 1244. Након тога, с Косова и Метохије су се повукле наше војне и полицијске снаге, као и највећи део српског и неалбанског становништва. Међународно прис уство и привремена упра ва треба да обезбеде услове за остваривање аутономије Косово и Метохија у оквиру Србије. То подразумева миран и нормалан живот свих становника у покрајини, уз пуно уважавање су верености и територијалног интегритета Србије и других земаља у региону. Резолуцијом је потврђено да ће договореном броју српског војног и полицијског особља бити дозвољен повратак ради: – везе с међународном цивилном мисијом и ме ђународним безбедносним снагама, – обележавања и чишћења минских поља, – очувања српске култ урне баштине и – прис уствa на главним граничним прелазима.
8
вања Мисије владавине права Европске уније од 2008. године (ЕУЛЕКС Косово), јужна срп ска покрајина је потенцијално кризно подручје на Балкану. Ни оружане снаге КФОР-а, ни админи страција УН на Косову и Метохији нис у ус пели да отклоне тешко вишевековно наслеђе српско-албанског конфликта. Уз то, органи привремене самоуправе на Косову и Ме тохији су 17. фебруара 2008. године донели једнострану одлуку о проглашењу незави сности Косова и Метохије. Србија је одбаци ла ову декларацију и никада неће признати отцепљење своје јужне покрајине. Од суседних држава, бивших југословенских република, Црне Горе, Македоније, Босне и Херцеговине и Хрватске, Србија је по површини највећа.
ДРЖАВНЕ ГРАНИЦЕ Укупна дужина граница Србије износи 2 358,3 km. Границе према Мађарској, Руму
Географија за 8. разред основне школе
нији, Бугарској и Албанији су утврђене и ме ђународно признате после Првог светског ра та. Постојеће границе према бившим југосло венским републикама следе међурепубличк е границе утврђене после Другог светског рата. Граница с Македонијом регулисана је Скоп ским уговором из 2001. године. Према Босни и Херцеговини, Хрватској и Црној Гори гра нице ће бити утврђене међународним угово рима у наредним годинама. Границе Србије нису етничке. Оне пролазе кроз етнички мешовите зоне. У државама с којима се граничи живи знатан број Ср ба, а у Србији има припадника народа нама суседних држава (Мађара, Румуна, Бугара, Албанаца и др.). Преко граничних прелаза, који су означени на приложеној карти, обавља се извоз и увоз робе, царински надзор и контрола, као и про мет и контрола путника са суседним државама.
СУСЕДНА ДРЖАВА
Мађарска Румунија Бугарска Македонија Албанија Црна Гора Босна и Херцеговина Хрватска УКУПНО
Дужина границa у km
%
174,4 546,5 367,1 273,0 111,1 244,1 382,8 259,3
7,4 23,2 15,6 11,6 4,7 10,3 16,2 11,0
2 358,3
100,0
РЕЗИМЕ – Математичко-географски положај Србије од ређен је координатама: 41º53’ и 46º11’ N и 18º49’ и 23º00’ E. – Географски положај наше земље је повољан и омогућава развој различитих привредних делат ности. Осим многих предности, кроз историју то јој доноси и бројне недаће, које сликовито илуструје изрека: „Наши преци подигли су ку ћу на раскрсници“. – По величини територије коју заузима Србија спада у земље средње величине. – Наша земља граничи се са осам држава: Ма ђарском, Румунијом, Бугарском, Македонијом, Албанијом, Црном Гором, Босном и Херцегови ном и Хрватском.
Границе и важнији гранични прелази Србије
ПИТАЊА И ЗАДАЦИ •П ронађите на карти најсевернију, најјужнију, најзападнију и најисточнију тачку Србије. •У поредите облик територије Србије на приложеним картама. •А нализирајте дужину и правац пружања наших државних граница. •П ронађите на карти Србије важније граничне прелазе.
9
ПРИРОДНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ 2. Постанак и распоред главних природних целина 3. Панонска Србија 4. Јужни обод Панонског басена 5. Планинска Србија 6. Динариди 7. Старовлашко-рашка висија и Копаоничке планине 8. Косовска и Метохијска котлина 9. Карпатско-балканске планине 10. Клима 11. Климатске области и типови климе 12. Реке 13. Језера 14. Топле и минералне воде 15. Земљиште 16. Биљни и животињски свет 17. Заштита природе и загађивање 18. Заштићена природна добра и национални паркови
II
Географија за 8. разред основне школе
ПОСТАНАК И РАСПОРЕД ГЛАВНИХ ПРИРОДНИХ ЦЕЛИНА
Како унутрашње, а како спољашње силе утичу на рељеф?
Природа наше земље стварана је током дуге геолошке прошлости. Сматра се да је ствара ње Земљине коре започело пре 4,6 милијарди година. О историји њеног стварања сведоче остаци биљака и животиња – фосили (латин ски fossilis – извађен из земље).
ГЕОЛОШКА ПРОШЛОСТ Данашњу територију Србије, пре више од 520 милиона година, прекривао је огроман океан – Тетис. Он се простирао од данашњег Атлантског океана, преко Европе, Средозем ног мора и северне Африке, до острва Сума тре на истоку. Касније су снажним тектон ским покретима захваћени периферни дело ви Тетиса, као и Балканско полуострво. Тада долази до издизања, у виду острва, српско-македонске масе, најстаријег копна у Србији. Најстарије копно у овом делу протезало се од Мале Азије на југу, преко Македоније, јужне Србије, Шумадије, све до панонског копна на северу. У стенама из овог доба про нађене су многе биљне врсте, од алги до че тинара, као и остаци животињског света. Од наталожених биљних остатака настао је ка мени угаљ. После тога, најстарије копно је одвајало два мора, на истоку и запад у, која су била дело ви Тетиса. У овој фази развоја Земљине коре, биљни и животињски свет је био разноврстан. Појавиле су се прве птице и сисари, а посе бно обележје дају јој џиновски копнени гмиза вци, велике водене животиње и велики летећи
2.
гуштери (с распоном крила до 8 m). Тада се појављују и листопадне биљке. Из овог доба су стене које садрже знатна рудна богатства. У источној Србији, у тим стенама су лежишта угља, а у изливеној лави су руде бакра. Одредите правац простирања најстаријег копна у Србији.
Пре 60 милиона година, распоред коп на и мора све више се приближавао сада шњем стању. У главним цртама, формира се и данашњи живи свет. На територији Србије тада је било знатно топлије него данас. Бујне шуме, које су дале материјал за стварање мр ког угља, заузимале су велике површине. Ме ђу животињама, највише су били заступљени сисари, а у морима коштане рибе и, нарочито, ајкуле. У то доба, снажни тектонски покрети изазвали су највеће промене на Земљи, као и на простору садашњег Балканског полуо стрва. Раседањем и набирањем копна рељеф Земље је углавном добио данашњи изглед. Та да су на Балканском полуострву и у нашој зе мљи, западно и источно од родопског копна у Бугарској и српско-македонске масе, у два венца набране веначне планине: Динарске и Шарске на западу и Карпатско-балканске на истоку. Набирање копна било је праћено и раседањем, па су између њих створене и мно ге котлине: Метохијска, Косовска, Врањска, Лесковачка, Нишка и друге. Одредите простирање поменутих планина и котлина.
Због набирања веначних планина Тетис је формирао пространи залив од данашњег
Река Дрина
11
8
II. ПРИРОДНОГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ
ушћа Роне, преко Баварске, Панонске и Влашке низије, све до Аралског језера у Азији. Овај залив је био паралелан с Тетисом и назван је Паратетис. Издизањем Алпа прекинута је веза између Тетиса и Паратетиса, а издизањем Карпата Паратетис је подељен на Панонско и Влашко-понтијско језеро. Ова два језера била су повезана Ђердапском језероузином. Временом, Панонско језеро почиње да отиче у ниже Влашко-понтијско језеро преко Ђердапске језероузине.
Ђавоља варош код Куршумлије
Пронађите на карти Србије места с остацима вулканских облика рељефа. Ја д нс м ко ор е
Цр но мо р
е
ра
Панонско језеро пре отицања
Панонско језеро прекривало је данашњу Панонску низију и ободне пределе до 900 m надморске висине. У то време и котлине у Србији биле су под језерима. Језера у котлинама које сада припадају Црноморском сливу била су повезана отоком с Панонским језером. Језеро је отекло према истоку у море које је било на месту садашњег Црног мора. На његовом месту је остала Панонска низија, с које се издижу планине – остаци старог панонског копна. После повлачења Панонског језера остале су веће реке – Дунав, Сава, Тиса, Морава и друге. Раседање и набирање Земљине коре било је праћено снажном вулканском активношћу. Остаци вулканских купа и кратера налазе се на ободу Косовске котлине (Звечан код Косовске Митровице и др.), у Шумадији (Островица код Рудника), око Црноречке котлине, Бора и Врања (Грот и Облик). 12
Касније су већи покрети у Земљиној кори скоро престали. Значајнија раседања Земљине коре десила су се само на југу Балкана, где је потонуло копно поплавило садашње Егејско море. У овој фази, приближно пре 2,3 милиона година, појављује се човеколики мајмун, а касније и човек. Зато се ова фаза назива антроДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? По постанку рељефа, Европа се дели на старију и млађу. Територија Србије припада млађој Европи. Старију Европу сачињавају три дела. Најстарији обу хвата Фино-скандинавију и полуострво Колу, други територију од Ирске и Шкотске до Норвешке и Данске, а трећи француски Централни масив, Бретању, Вогезе, Ардене, средњонемачке планине и друге. Млађу Европу чини територија на југу Европе, где се некада простирао велики океан – Тетис. Ту су набирањем створени велики планински системи (Пиринеји, Алпи, Карпати, Балканиди, Динариди, Апенини и др.) и простране низије (Падска, Панонска и Влашка).
Географија за 8. разред основне школе
поген (грчки anthropos – човек, genesis – постанак). Тада су се смењивали периоди хладније и топлије климе. Током хладније климе или ледених доба копно је прекривао дебео слој леда. У Европи је било шест ледених доба, а између њих топлији периоди – међуледена доба. На више места у Србији има материјалних доказа веома старе насељености. Балканско-подунавска област Србије, нарочито Лепенски вир код Доњег Милановца, Старчево код Панчева и Винча код Гроцке, убрајају се у важније локалитете старих култура.
У рељефу до 500 m надморске висине издвајају се низијске равнице и на њима брежуљци, брегови и брда. Простране равнице, заравњене или благо заталасане површине, до 200 m надморске висине су низије. Брежуљак или хум је најмање узвишење на некој заравњеној површини. Брегови су усамљена узвишења већа од брежуљака, с једним врхом. Брда су узвишења нижа од 500 m, са два или више врхова. Висију или планине и висоравни сачињава рељеф изнад 500 m. По висини, планине се деле на ниске (од 500 до 1 000 m), средње (од 1 000 до 2 000 m) и високе (преко 2 000 m). Простране равнице које се налазе изнад 500 m надморске висине су висоравни. Који делови Србије су низијски, а који планински?
Скулптура из Лепенског вира
НИЗИЈА И ВИСИЈА Дуготрајним деловањем природних сила у Србији створене су две велике целине: низија и висија. Оне се разликују по географским, али и по производним одликама и условима за живот људи.
Територија Србије по висини је веома разнолика. Њен највиши врх је Ђеравица (2 656 m) на Проклетијама, на граници с Албанијом. Највише планине у централној Србији су Стара планина (Миџор, 2 169 m) и Копаоник (Панчићев врх, 2 017 m), а у Панонском, низијском делу Вршачке планине (Гудурички врх, 639 m). Најнижа тачка је код ушћа Тимока у Дунав (28 m надморске висине).
Алексиначка котлина: низија – ток Јужне Мораве и котлинско побрђе, и висија – котлински обод
13
8
II. ПРИРОДНОГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ
ПРИРОДНЕ ЦЕЛИНЕ У Србији су издвојене две главне природне области: панонска и планинска. У њиховом саставу је десет мањих целина: Панонски басен, обод Панонског басена, Старовлашкорашка висија, Копаоничке планине с долином Ибра, Косовска и Метохијска котлина, Проклетијске планине, Шарске планине, Српско-македонска маса, Карпатско-балканске планине и Доњоподунавска низија. Области и целине често немају јасно дефинисане границе па се та подручја у већој или мањој мери мешају и прожимају. На пример Цер и Влашић се налазе у границама обода Панонског басена, а по постанку су Динарске планине или, други пример, Велико Поморавље припада Српско-македонској маси, али и ободу Панонског басена итд.
РЕЗИМЕ – Рељеф Србије стваран је кроз дугу геолошку историју. Она почиње пре више од 520 милиона година и траје и данас. У том раздобљу створене су две главне природне целине – низија и висија. – У рељефу до 500 m надморске висине издвајају се низијске равнице и на њима брежуљци, брегови и брда. Висију сачињавају планине и висоравни с надморском висином већом од 500 m. – У реље фу Ср бије издвојили смо две главне природне области: Панонску и Планинску. Панонску област сачињавају Панонски басен и његов обод. Планинска област има веће пространство и обухвата десет мањих целина.
Скица природних целина Србије
I – Панонски басен II – Обод Панонског басена III – Старовлашко-рашка висија IV – Копаоничке планине са долином Ибра V – Косовска и Метохијска котлина VI – Проклетијске планине VII – Шарске планине VIII – Српско-македонска маса IX – Карпатско-балканске планине X – Доњоподунавска низија
ПИТАЊА И ЗАДАЦИ • Објасните главне разлике у производним одликама низије и висије. • Које планине у Србији спадају у групу високих планина? • Која је разлика између брега и брда? • Израчунајте релативну висину између најниже и највише тачке у Србији. 14
Географија за 8. разред основне школе
ПАНОНСКА СРБИЈА
Одредите положај Панонске Србије.
Панонска Србија обу хвата две мање природне целине: Панонску низију и Јужни обод Панонског басена.
ПАНОНСКА НИЗИЈА Којим државама припада Панонска низија?
Панонска низија је пространа равница. На нашој територији се налази мањи део Панонске низије. Она је на северу омеђена државном границом с Мађарском, на истоку с Румунијом и на западу с Хрватском. Низија
3. се највећим делом простире до Саве и Дунава, а мањим делом обухвата и равничарски терен јужно од њих. Најнижи део Панонске низије је Војводина, чија надморска висина, изузев планина, износи претежно између 70 и 100 m. У њеном рељефу, осим равнице и ниских планина Фрушке горе и Вршачких планина, доминирају пешчаре, лесне заравни и алувијалне равни. Планине представљају остатке потонуле панонске масе. За време Панонског мора оне су биле острва. Фрушка гора (Црвени чот, 539 m) доминира Сремом и целом Војводином и има упореднички правац простирања. Пружа се непосредно уз десну обалу Дунава. Дугачка је
АП Војводина
15
8
II. ПРИРОДНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ
78 km, а широка око 10 km. Највећа ширина је између Ирига и Сремске Каменице (15 km). По рељефним одликама подељена је на три дела: централни део, где се налази највиши врх, са изгледом правог планинског била, за тим северну страну, рашчлањену бројним долинама фрушкогорских потока, са извори штима испод највиших гребена, и пространу јужну страну, с местимично веома стрмим и усеченим кратким долинама. Планина је оивичена раседима и окружена лесним заравнима. Највећим делом покриве на је шумом, која је испрекидана насељима и манастирима насталим на крчевинама.
Вршачке планине
Вршачке планине представљају најви ши део Војводине. Планинско језгро, укупне дужине 18 km, простире се правцем запад – исток, од чега је у Србији 14 km. Њихов мањи део припада Румунији. На њима се од истока према западу издужу врхови или чуке, од којих је највиши Гудурички врх (639 m). Виши делови Вршачких планина обрасли су шумом, а у нижим се налазе познати вр шачки виногради, с виноградарским кућица ма и викендицама.
16
Израчунајте релативну висину између највишег врха Фрушке горе и Вршачких планина.
Панонско море се најпре распало на више језера, да би потом отекло Ђердапом. На том месту остали су наталожени морски, језерски и речни седименти. Касније су снажни ветро ви с Панонског обода на некадашње морско дно нанели песак и лесну прашину, коју су пре тога створили ледници и реке. Дувајући преко дна, ветрови су извејавали његове се дименте. Од песка су временом формиране пешчаре, а од лесне прашине лесне заравни. Притоке Панонског мора, после његовог оти цања, продужиле су свој ток усецајући кори та у морске и језерске седименте. Оне су пот копавале лесне заравни, обурвавале их и та ложењем речног наноса приликом изливања створиле простране алувијалне равни. Пешчаре Делиблатска и Бачка, јесу обли ци рељефа створени еолском (Aiolos – бог и господар ветрова код старих Грка) ерозијом и акумулацијом. Делиблатска пешчара (или Банатски пе сак) смештена је у југоисточном Банат у. Ду гачка је око 40 km, а широка од 15 до 22 km. Заталасана је и покривена бројним динама у виду издужених коса, раздвојених удолинама. Њихова дужина износи и до 750 m, а висина од 10 до 20 m. Највиша тачка у динском рељефу има надморску висину од 250 m. Ди не су углавном покривене вегетацијом, тако да је песак „умртвљен“. Скоро половину по вршине пешчаре заузимају шуме багрема, ли пе, тополе и пашњаци. Она се још назива и „европска Сахара“. Бачка или Суботичка пешчара простире се од Суботице до Баје и даље, ка Будимпе шти у Мађарској. У том правцу постепено прелази у лесну зараван. Између дина су уду бљења с језерима Палићко, Лудошко и друга. Песак, који је средином 19. века „умртвљен“
Географија за 8. разред основне школе
Делиблатска пешчара
пошумљавањем, потиче из наноса Дунава и Тисе и из старијих језерских наслага. Север ни део пешчаре углавном је обрастао багре мовим шумама, док је јужни под виногради ма и воћњацима. Лесне заравни се дижу стрмим одсецима из алувијалних равни и благо су заталасане. Од дебелих наслага прашине настао је лес жућкасте боје. На лес у је формирано наше ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? Пешчаре су, као и пустиње, потпуно безвод не на површини. Атмосферску воду која пад не на њих песак брзо упија и одводи до непро пустљивих слојева (глине и др.). Због тога се дубоко испод песка може доћи до воде. У Делиблатској пешчари воде има већ на ду бини од 20 m. Она се из тих бунара вадила та ко што се коњ упрезао у долап и терао у круг, а вода извлачила ведрима. Има бунара дубоких и 50 – 60 m, из којих се вода вади помоћу мо торних пумпи и акумулира у велике резерво аре. Али, то је само први хоризонт. Постоје и дубљи, на 150 – 180 m, а неки и испод 240 m, до којих се може доспети дубоким бушотинама. Зато се каже да под Делиблатском пешчаром лежи језеро.
најплодније земљиште – црница или черно зем. Уз пешчаре се налазе лесне заравни. Ба натска или Зрењанинска лесна зараван окружује Банатску пешчару; Телечка лесна зараван лежи јужно од Бачке пешчаре; Ти телска лесна зараван пружа се од севeроза пада ка југоистоку, према Дунаву и Тиси; Сремска лесна зараван се простире уз десну обалу Дунава, од Земуна до Сланкамена, преко јужних падина Фрушке горе и наставља до Вуковара у Хрватској. По чему су пешчаре и лесне заравни добиле имена?
Алувијалне равни су широке равнице по ред река. Настале су од речних наноса (глина измешана са ситним песком) и леса. У њима су речна корита плитко усечена, па се при ма лом порасту водостаја реке изливају и плаве околни терен. Због тога су радови на њиховој регулацији и изградњи одбрамбених насипа, као и прокопавање канала, започети још у 18. веку. Данас је највећи део алувијалних равни заштићен од поплава и претворен у обрадиве површине. 17
8
II. ПРИРОДНОГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ
ПРИРОДНЕ ЦЕЛИНЕ Савом, Дунавом и Тисом, Војводина је подељена на три природне целине: Банат, Бачку и Срем. Банат се налази у североисточном делу Србије. Обухвата највећи део Војводине. Простире се између Дунава, Тисе и границе Србије према Румунији и Мађарској. Основу његовог рељефа чине Вршачке планине, Делиблатска пешчара, Банатска лесна зараван и алувијалне равни Дунава, Тисе, Тамиша и Златице. Бачка се простире у северном и северозападном делу Србије. Захвата територију између Дунава на западу и југу, Тисе на истоку и Мађарске на северу. У њеном рељефу истичу се Бачка пешчара, Телечка лесна зараван, алувијалне равни Дунава и Тисе и други мањи облици рељефа. Срем је најмања целина Војводине. Смештен је између Дунава и Саве. На западу се граничи с Хрватском. Знатно мањи, западни део Срема, припада Хрватској. Основу рељефа Срема чине Фрушка гора, сремска лесна зараван и алувијалне равни Саве и Дунава. Упоредите на географској карти величину појединих делова Војводине.
ИНТЕРНЕТ Неке географске податке о Војводини можете наћи на веб адреси Покрајинског секретаријата за животну средину и одрживи развој: www.eko.vojvodina.gov.rs
РЕЗИМЕ – Панонска Србија, с Панонском низијом и Јужним ободом Панонског басена, заузима нешто мање од половине укупне територије Ср бије (49,5%). – Панонска низија је пространа равница која припада и суседним земљама. У саставу Србије је њен најнижи део – Војводина, с тим што је њеним административним границама обухваћен и мањи северни део Мачве. – Осим Панонске низије, рељеф Војводине чине планине (Вршачке планине и Фрушка гора), еолски (пешчаре и лесне заравни) и речни облици (алувијалне равни, речна острва и др.). – Рекама Савом, Дунавом и Тисом Војводина је подељена у три мање целине: Банат, у североисточном делу Србије, Бачку, у северном и северозападном делу Србије, и Срем, између Дунава и Саве.
ПИТАЊА И ЗАДАЦИ • Одредите простирање Панонске низије и њен положај у Србији. • Који су главни облици рељефа у Војводини? • Наведите разлику између лесних заравни и пешчара. • Како су настале алувијалне равни војвођанских река? 18
8
V. ПРИВРЕДА СРБИЈЕ
30.
ИНДУСТРИЈА
Зашто је индустрија водећа привредна делатност у Србији?
ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ Индустрија се бави производњом енерги је, вађењем минералних сировина и машин ском и хемијском прерадом сировина биљ ног, животињског и минералног порекла у готове производе тржишног карактера, упо требом стручне радне снаге. Обично се каже да је индустрија „мотор“ развоја привреде и кључни фактор преобра жаја једног друштва. Она подстиче и убрзава развој осталих производних и непроизвод
них делатности. Њеним настанком и шире њем дошло је до крупних промена у свим де ловима света, па и у нашој земљи. Прво индустријско предузеће у централ ној Србији је Тополивница у Крагујевцу. Настала је 1851, а први топ изливен је 1853. године. Индустрија је главна привредна делатност у Србији. Она је водећа по учешћу у форми рању народног дохотка, укупном броју запо слених, обиму производње, тржишном зна чају, утицају на развој других делатности итд. Како индустрија утиче на развој осталих радних делатности?
ПОДЕЛА Према предмет у рада, индустрија се дели на екстрактивну и прерађивачку. Екстрактивна индустрија обухвата про изводњу руда, минерала и енергије. Прера ђивачка индустрија се бави прерадом си ровина минералног, биљног и животињског порекла. Постоји подела и на тешку и лаку инду стрију. Тешка (базична) индустрија обезбеђује средства за производњу. Дели се на: енер гетику, црну и обојену металургију, металску индустрију, индустрију неметала, електро-индустрију и тешку хемијску индустрију. Лака индустрија производи средства за широку потрошњу. Дели се на: лаку хемијску индустрију, прехрамбену, текстилну, дрвну индустрију и друге. Суботица, привредни центар северне Бачке
112
Географија за 8. разред основне школе
РАЗВОЈ И РАЗМЕШТАЈ Између појединих делова Србије постоје велике разлике у нивоу развијености и раз мештају индустрије, које су наслеђене. Пре 1918. године поједини делови Србије били су у саставу других држава и развијали се под различитим условима. До 1912. године Косо во и Метохија и околина Бујановца и Преше ва налазили су се у саставу феудалне Турске. Босилеград с околином био је у саставу Бу гарске. Војводина, у којој је био заступљен капиталистички начин привређивања, била је део Аустроугарске. Пре Другог светског рата највећи број ин дустријских предузећа налазио се у Војводи ни. Најслабије развијену индустрију имали су Косово и Метохија и други јужни делови Србије. Након Другог светског рата индустрија је постала покретач развоја привреде у Ср бији. Првим петогодишњим планом, после периода обнове земље, тежиште је ставље но на развој тешке индустрије. Сматрало се да је она основа развоја свих привредних и
ванпривредних делатности. Касније се при ступило подстицању развоја лаке индустрије (текстилне, дрвне, прехрамбене и др.), углав ном у привредно недовољно развијеним кра јевима Србије. Развојем индустрије умногоме је измење на слика наслеђеног размештаја из предрат ног периода. У многим насељима Србије из грађена су савремена индустријска предузе ћа. Нека од тих насеља постала су мањи или већи индустријски центри. Таква су, на при мер, Врање, Бујановац, Гњилане, Приштина, Пећ, Ђаковица, Нови Пазар и друга. Време ном, она постају модерни градови и израста ју у језгра индустријског преображаја других насеља у њиховој околини. Наведите битне одлике индустријских центара.
У транзиционој фази развоја, наша инду стрија претрпела је крупне промене. Данас, ниво индустријског развоја Србије још увек није достигао ни половину развоја наше ин дустрије из 1990. године. Индустрија наше зе
Ниш, значајан индустријски и саобраћајни центар Србије
113
VII. ГЕОГРАФИЈА ЛОКАЛНЕ СРЕДИНЕ
ГЕОГРАФИЈА ЛОКАЛНЕ СРЕДИНЕ
УПРАВНИ ОКРУЗИ 1. Севернобачки округ 2. Средњебанатски округ 3. Севернобанатски округ 4. Јужнобанатски округ 5. Западнобачки округ 6. Јужнобачки округ 7. Сремски округ 8. Мачвански округ 9. Колубарски округ 10. Подунавски округ 11. Браничевски округ 12. Шумадијски округ 13. Поморавски округ 14. Борски округ 15. Зајечарски округ 16. Златиборски округ 17. Моравички округ 18. Рашки округ 19. Расински округ 20. Нишавски округ 21. Топлички округ 22. Пиротски округ 23. Јабланички округ 24. Пчињски округ 25. Косовски округ 26. Пећки округ 27. Призренски округ 28. Косовско-митровачки округ 29. Косовско-поморавски округ
150
8
VII
Географија за 8. разред основне школе
ГЕОГРАФИЈА ЛОКАЛНЕ СРЕДИНЕ Географија локалне средине (завичаја или краја у коме је школа) обухвата мању тери торију са свим њеним битним одликама. Под локалном средином може се подразумевати насеље у коме се налази школа с непосредном околином или територија града, општине, округа или нека друга заокружена географска целина (на пример, Левач у Шумадији, Дра гачево у Старовлашко-рашкој висији, Врањ ски крај у југоисточној Србији итд.). Полазећи од различитих подела терито рије, под локалном средином у овом случају можемо подразумевати територију округа, града или општине у којој се налази школа. Округ је већа територијално-администра тивна целина с градом и више општина у свом саставу или, пак, заједница општина. У Србији је издвојено 29 округа, од којих су 7 у Војводини, 17 у централној Србији и 5 на Ко сову и Метохији. Општина је мања просторна јединица од округа, с одређеним степеном локалне са моуправе. У свом саставу може имати једно или више десетина насеља, где једно од њих ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? „Мирис борове шуме. Одједном интензи ван мирис шумских јагода. Немогуће, још ни су ни процветале. Покушавам да их видим. Нема их наравно. То је само мирис лепих тре нутака детињства. Интензиван, пријатан. Опет га затварам у себе и питам се зашто ме тако испуни пријатношћу. У ствари знам. То је ми рис краја којем припадам. Одавно тамо не жи вим, нити идем. Ипак, некако тамо припадам. Знам то по ретким посетама испуњеним поле том и тугом. Радујем се и корак ми је лак, а онда туга. Као у сусрет у са драгим бићем од којег живот одвоји и све промени. Да ли је то љубав? Мислим да јесте. Љубав према завича ју која се не прича. Она се носи, дубоко запре тана, вероватно у сваком од нас.“ Непознати аутор
40.
– градско или сеоско – има функцију оп штинског центра. Тако, на пример, у саставу општине Сремски Карловци је једно насе ље, које је истовремено и општински центар. Општина Лапово има два насеља, од којих је Лапово (варошица) општински центар, а оп штина Лесковац има 144 насеља итд. Град је територијална јединица која пред ставља економски, административни, гео графски и културни центар ширег подручја и има више од 100 000 становника. Неке тери торијалне јединице у Србији, због посебних економских, географских или историјских разлога, проглашене су градовима иако имају мање од 100 000 становника. Град у свом саставу може имати више општина. Која је разлика између градског насеља и града као територијалне јединице ширег подручја?
На територији Србије крајем 2008. године законом су утврђена 24 града (Београд, Ваље во, Врање, Зајечар, Зрењанин, Јагодина, Кра гујевац, Краљево, Крушевац, Лесковац, Лоз ница, Ниш, Нови Пазар, Нови Сад, Панчево, Пожаревац, Приштина, Смедерево, Сомбор, Сремска Митровица, Суботица, Ужице, Чачак и Шабац), од којих град Београд представља посебну територијалну јединицу. Зашто? И у прошлости територија Србије била је подељена на сличне територијално-адми нистративне целине с другачијим називима. Оно што су данас окрузи раније су били сре зови, међуопштинске регионалне заједнице и слично. И у другим државама постоје слич не територијално-административне целине. Такве целине у Хрватској се зову жупаније, у Федерацији Босне и Херцеговине кантони, у Словенији покрајине итд. Као што је већ поменуто, у границама округа су градови и општине. У оквиру оп штинских територија издвајају се мање те риторијалне јединице – месне канцеларије и 151
РЕЧНИК
азил – место на коме прогоњени налазе уточиште. археологија – наука која изучава живот људи у далекој прошлости на основу сачуваних или ископаних материјалних остатака људске делатности и живота. атар – територија која припада једном селу, са јасно утврђеним границама. врело – јак крашки извор; јавља се на местима где Земљина површина пресеца пукотине и подземне канале којима се крећу подземне воде. геологија – наука о Земљи; проучава грађу Земљине коре, процесе који се одигравају под дејством унутрашњих (ендогених) и спољашњих (егзогених) сила, као и последице изазване њиховим деловањем; проучава и еволуцију Земље, биљног и животињског света од њеног настанка до данас. геолошки развој – стварање и развој Земљине коре (настанак стена); све промене кроз које су поједине области пролазиле током стотина милиона година и стварање одговарајућих стена. геоморфологија – географска научна дисциплина која се бави проучавањем облика рељефа, начином њиховог постанка и развитка.
8 етничка граница – линија која разграничава два народа. етнос (грчки éthnos – племе, народ) – заједница људи које повезује историјско и културно наслеђе. имиграција – процес досељавања (усељавања) ста новништва у насеље, крај, државу или континент. климатологија – грана метеорологије и географска научна дисциплина која се бави изучавањем климе (поднебља) и њених узрока на Земљи (глобална клима) и у појединим њеним деловима. конвенција – споразум или уговор између појединих држава којим се регулишу њихови међусобни правни, политички и економски односи констит утиван народ – народ који је учествовао у стварању државе. локална трговина – повезивање производње и потрошње, као и купопродаја робе и размена добара у локалној средини (крају). магистрала (латински magistralis – главни) – главна саобраћајница, друмска или железничка.
декларација – свечани проглас државног или поли тичког органа поводом неког догађаја.
метеорологија – наука која се бави објашњењем и предвиђањем свих временских процеса који се збивају у атмосфери; наука о времену.
ендемит – биолошка врста која је у својој природ ној распрострањености ограничена (с веома малим ареалом, који не прелази регионалне или национал не границе).
метропола назив за матични град у античкој Грчкој, који је имао колонију; 2) у новије време главни град државе, престоница; 3) град који је центар јавног живота или неке делатности, велеград.
ерозија – механичко и хемијско разарање облика рељефа, огољавање стеновите подлоге и одношења растреситог материјала са површине Земље; ерозијом се стварају посебни облици рељефа које проучава ерозивна геоморфологија.
минерал – природно једињење сталног хемијског састава и утврђених физичких особина, настало то ком геолошких процеса.
156
САДРЖАЈ
УВОД . .........................................................................................................................................3 I. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ВЕЛИЧИНА И ГРАНИЦЕ СРБИЈЕ . ........................4 1. Географски положај, величина и границе Србије . ........................................5 II. ПРИРОДНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ . ...................................................10 2. Постанак и распоред главних природних целина .......................................11 3. Панонска Србија ..................................................................................................15 4. Јужни обод Панонског басена ..........................................................................19 5. Планинска Србија ...............................................................................................23 6. Динариди ...............................................................................................................26 7. Старовлашко-рашка висија и Копаоничке планине ...................................29 8. Косовска и Метохијска котлина . .....................................................................32 9. Карпатско-балканске планине . ........................................................................35 10. Клима ......................................................................................................................38 11. Климатске области и типови климе ................................................................42 12. Реке ..........................................................................................................................45 13. Језера .......................................................................................................................48 14. Топле и минералне воде .....................................................................................51 15. Земљиште . .............................................................................................................54 16. Биљни и животињски свет ................................................................................58 17. Заштита природе и загађивање ........................................................................62 18. Заштићена природна добра и национални паркови....................................66 III. СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА СРБИЈЕ . ............................................................70 19. Основне одлике становништва ........................................................................71 20. Миграције становништва ..................................................................................74 21. Структуре становништва ..................................................................................77 22. Насеља ....................................................................................................................80 23. Београд – главни град Србије ...........................................................................83 IV. СРБИ ВАН ГРАНИЦА СРБИЈЕ .................................................................................88 24. Срби у непосредном и ширем окружењу . .....................................................89 25. Срби и наше становништво у Европи и прекоокеанским земљама . ......93 V. ПРИВРЕДА СРБИЈЕ . ......................................................................................................97 26. Основне одлике развоја привреде ...................................................................98 27. Пољопривреда ....................................................................................................100 28. Биљна и сточарска производња .....................................................................103 29. Шумарство . .........................................................................................................108 30. Индустрија . .........................................................................................................112 31. Енергетски извори .............................................................................................115 32. Рудно богатство, рударство и металургија . ................................................119 33. Остале гране тешке индустрије ......................................................................123 34. Лака индустрија . ................................................................................................126 35. Саобраћај .............................................................................................................130 36. Трговина ...............................................................................................................135 37. Туризам ................................................................................................................140 VI. СРБИЈА И САВРЕМЕНИ ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ .............................142 38. Интеграциони процеси у Европи и свету . ..................................................143 39. Међународна сарадња Србије . .......................................................................147 VII. ГЕОГРАФИЈА ЛОКАЛНЕ СРЕДИНЕ . .................................................................150 40. Географија локалне средине ............................................................................151 РЕЧНИК ................................................................................................................................156 ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ ...............................................................................................158
159
СРБОЉУБ СТАМЕНКОВИЋ • ДРАГИЦА ГАТАРИЋ
ГЕОГРАФИЈА за 8. разред основне школе
ГЕОГРАФИЈА 8
КБ 18320 www.zavod.co.rs
8