Gordana Stojanovi}
Milica Raj~evi}
MUZI^KA KULTURA za osmi razred osnovne {kole
Zavod za uybenike • Beograd
HIMNA BO@E PRAVDE
A (note)
3. Slo`i srpsku bra}u dragu na svak di~an slavan rad. Sloga bi}e poraz vragu, a najja~i srpstvu grad! 4. Nek na srpskoj blista grani bratske sloge zlatan plod. Bo`e spasi, Bo`e hrani srpske zemqe, srpski rod! 5. Nek na srpsko vedro ~elo tvog ne padne gneva grom. Blagoslovi Srbu selo, poqe, wivu, grad i dom! 6. Kad nastupe borbe dani, k pobedi mu vodi hod. Bo`e spasi, Bo`e hrani srpske zemqe, srpski rod. 7. Iz mra~noga sinu groba srpske slave novi sjaj. Nastalo je novo doba, novu sre}u, Bo`e daj! 8. Otaxbinu srpsku brani pet vekova borbe plod. Bo`e spasi, Bo`e brani, moli ti se srpski rod.
4
HIMNA SVETOM SAVI
3. Blagodarna Srbijo puna si qubavi prema svome pastiru svetitequ Savi. 4. Celo srpstvo slavi slavu svoga oca, Svetog Savu. Pojte mu, Srbi, pesmu i utrojte! 5. Da se srpska sva srca s tobom ujedine, sunce mira, qubavi da nam svima sine. 6. Da `ivimo svi u slozi, Sveti Savo, ti pomozi. Po~uj glas svog roda, srpskoga naroda! 7. Pet vekova Srbin je u ropstvu ~amio, svetiteqa Save ime je slavio. 8. Sveti Sava Srbe voli, i za wih se Bogu moli. Pojte mu, Srbi, pesmu i utrojte!
5
MUZIKA ROMANTIZMA Romantizam u muzici je trajao vi{e od sto godina (1790— 1910). Karakteri{u ga subjektivno izra`avawe razli~itih raspolo`ewa i emocija, virtuozitet u izvo|ewu, opse`na orkestarska i operska dela, ali i za mala, kratka dela intimnog sadr`aja (klavirska minijatura i solo pesma). Povezivawe razli~itih umetnosti dovelo je do stvarawa programske muzike. Mnogi narodi se prvi put ukqu~uju u evropsko muzi~ko stvarala{tvo.
Mnogi kompozitori 19. veka, kao {to su bili virtuozi Frederik [open, Franc List, Nikolo Paganini, nastavili su tra diciju Mocarta i Betovena, da pi{u mu ziku i sami je izvode. Me|utim, romanti zam najavquje pojavu izvo|a~kih zvezda, muzi~ara–izvo|a~a, posrednika izme|u kompozitora i publike, {to }e kasnije, u 20. veku, postati uobi~ajena praksa. Jed na od takvih bila je pijanistkiwa Klara [uman, koja je, pored mnogih dela drugih kompozitora, svirala i dela svoga supruga Roberta [umana.
Prva polovina 19. veka donosi velike promene u Evropi. Kontinent potresaju re volucionarna previrawa koja, od Francuske revolucije (1789) do bur`oaskih revolucija, kulminiraju oko 1848. godine. Ove revoluci je dovele su do transformacije dru{tvenog ure|ewa, odnosno do odumirawa feudalizma i feudalnog poseda i razvoja gradova i grad skog na~ina `ivota, te ja~awa gra|anskog stale`a (franc. bourgeoisie – bur`oazija) i stvarawa nove radni~ke klase. Osloba|awe od feudalnih okova i po stepeno formirawe svesti o gra|anskom dru{tvu dovelo je do demokratizacije muzi ke. Sve do Francuske revolucije muzika je bila privilegija dvora ili crkve. U novom dru{tveno-politi~kom ustrojstvu {iroki slojevi qudi imaju mogu}nost da uspostave neposrednu vezu sa muzikom. Grade se poseb ne zgrade u kojima se izvodi muzika – kon certne dvorane i operske ku}e. Javni kon certi, kojima mo`e da prisustvuje svako ko kupi kartu, postaju sve zna~ajniji. Polo`aj muzi~ara bitno se mewa. Muzi~ari ovoga doba ~e{}e se opredequju da `ive i rade samostalno, kao slobodni umetnici.
Glavna karakteristika romanti~arskog stvarala{tva jeste da izra`ava najraznovr snija ose}awa – qubav, strah, heroizam, pat wu... – u kojima dominira stvarao~eva li~na fantazija. Romanti~ar je nezadovoqnik. Wegova o~ekivawa posle Francuske revo lucije nisu se ispunila. Stoga on ~esto mewa raspolo`ewa te`e}i druga~ijem na~i nu `ivota, druga~ijim qudima i obi~ajima. Tako se ra|a interesovawe za pro{lost, pre svega za istorijske teme, daleke zemqe, folklor.
Za romantizam su tipi~na umetni~ka dela koja odra `avaju trenutno raspolo`ewe kompozitora. Takva dela su minijatura, posebno klavirska i solo pesma, pre svega namewene ku}nom, salonskom muzicirawu. Romanti~arima nisu strana ni opse`na, velika dela nasle|ena iz perioda klasicizma (simfonija, koncert, sonata), ali s vremenom na~in izra`avawa (melodija, ritam i harmonija) posta je slobodniji. Tako nastaje tip nove orkestarske muzike – programska muzika. I daqe se neguje opera koja je u 19. veku dobila dva najzna~ajnija predstavnika – Riharda Vag nera i \uzepe Verdija.
Virtuoz — muzi~ki izvo|a~ vokalne ili instrumen talne muzike koji je dosti gao visok nivo tehni~kog i izra`ajnog majstorstva u interpretaciji dela. Minijatura — kra}a instrumen talna kompozicija, naj~e{}e lirskog karaktera. Programska muzika — instru mentalna muzika stvorena na osnovu kwi`evnog dela, legende, istorijskog doga|aja, slike, prirodne pojave. Iz wenog naslova mo`e se naslutiti sadr`aj. Romantizam — umetni~ki pokret kojim se veli~aju sna`na, subjektivna ose}a wa, fantazija, pro{lost, sloboda i nezavisnost naroda, narodna tradicija, priroda. Romanti~an — re~ izvedena od termina roman, koji je uveden jo{ u 17. veku u kwi `evnosti da bi se wime ozna~ilo ne{to nestvarno, fantasti~no. Solo pesma — muzi~ko delo za glas uz pratwu klavira, nekog drugog instrumenta ili orkestra.
Karikatura prikazuje Franca Lista, jednog od najpopu larnijih pijanista toga vremena, i wegovu publiku.
Harmonija — akordska struk tura muzi~kog dela koja prati melodiju.
Novim tehnolo{kim i nau~nim dostignu}ima omogu}eno je da in strumenti budu tehni~ki usavr{eni, posebno duva~ki, kao i da se pojave novi. Usled toga, pove}an je sastav orkestra. Pored duva~kih instrume nata, sve je brojnija i raznovrsnija primena udaraqki.
Unutra{wost Milanske skale (iz 1819), najpoznatije operske ku}e u svetu
Pored toga, romantizam karakteri{e pojava tzv. nacionalnih {kola. Evropska muzika se, sve do 19. veka, razvijala uglav nom u Italiji, Francuskoj i Nema~koj. Kod ostalih evropskih naroda, sa retkim izu zetkom, muzi~ka kultura bila je pod utica jem umetni~kih dostignu}a ove tri dr`ave. Me|utim, u 19. veku, posle Francuske revo
lucije koja je probudila ideje o slobodi, mnogi narodi, naro~ito slovenski, shvata ju}i da imaju pravo na politi~ku i kultur nu samostalnost, otpo~iwu stvarawe svoje sopstvene muzike. Izvori{te svoga stvara la{tva nalaze u narodnoj tradiciji, jeziku, muzici, obi~ajima, legendama.
Simfonijski orkestar
Prva `alost Iz zbirke Album za mlade Za orkestar blok-flauta1 Robert [uman
Klara i Robert [uman
1
Napomena: Prva `alost je minijatura koju je Robert [uman (1810–1856) komponovao za klavir. Da biste i vi osetili radost muzicirawa i izvo|ewa ove romanti~arske kompozicije, ovde je prera|ena za orkestar blok-flauta.
Klavirska muzika romanti~ara Od po~etka 19. veka, zahvaquju}i daqem tehni~kom usavr{avawu, klavir postaje je dan od najpopularnijih instrumenata epohe romantizma. Podjednako je bio zastupqen na koncertnom podijumu i u ku}nom, amater skom muzicirawu. Gotovo svaki gra|anski dom posedovao je klavir, a u~ewe svirawa na klaviru je bilo sastavni deo vaspitawa mladih qudi. Mnogi kompozitori stvaraju za ovaj instrument. No, dvojica kompozito ra–virtuoza utiru put novom razvoju klavir ske muzike. Bili su to [open i List. [open i List bili su i dobri prijate qi. Prvi put su se sreli u Parizu (1831). Mladi [open, stigav{i u tu|inu kao nepo znat pijanista i kompozitor, uputio je neko liko svojih kompozicija ~uvenom izdava~u da ih ovaj proceni i eventualno {tampa. Posle nekoliko dana, vra}aju}i se po rezul tat, za~uje zvuke klavira, koji su dopirali iz muzi~kog salona izdava~a. Neko je izuzet
no dobro svirao wegove kompozicije. Naglo je otvorio vrata salona i ugledao mladog ~oveka za klavirom. [open sede za drugi klavir i otpo~e da svira to isto. Tada su dva muzi~ara prokomentarisala: „Onaj ko je napisao ovako veli~anstvenu muziku i meni sada u~inio ~ast da me prati, ne mo `e biti niko drugi nego gospodin [open“. „Onaj ko tako sjajno svira iz notnog teksta bez prethodnog ve`bawa, kao {to niko drugi ne bi mogao, to je samo gospodin List.“ Tog trenutka otpo~elo je wihovo dugogodi{we prijateqstvo. Frederik [open (1810–1949) u dvade set prvoj godini napustio je svoju domovi nu Poqsku i oti{ao u Pariz, gde je stekao veliku popularnost, podjednako kao pija nista i kao kompozitor. Jedan je od retkih kompozitora koji je gotovo celokupno svoje stvarala{tvo posvetio klaviru. U klavirskim kompozicijama [open se inspirisao folklorom rodne Poqske. Mazurke predstavqaju vezu sa poqskom seoskom igrom, umerenog tempa u trodel nom ritmu. U polonezama, aristokratskoj igri sve~anog karaktera, umerenog tem pa, tako|e trodelnog ritma, o`ivqene su uspomene na herojsku pro{lost Poqske. Popularna Poloneza u A-dur-u, op. 40, br. 1 (CD uz uxbenik) poznata i pod nazivom trijumfalna – simbolizuje pobedu i oslo bo|ewe porobqene Poqske. [openove ma zurke i poloneze ne pripadaju muzici za igru. To su dela koja se izvode iskqu~ivo koncertno, ali imaju karakter igre i rit mi~ke obrasce odgovaraju}eg plesa. Zato ih nazivamo stilizovane igre. Ovoj grupi igara pripadaju i [openovi koncertni valceri. F. [open; portret je naslikao E`en Delakroa
10
Poloneza, A-dur tema Allegro con brio*
F. [open
Manastir Valdemoza na Majorki gde je [open proveo 1838. godinu sa svojom prijateqicom @or` Sand
*Allegro con brio – brzo, poletno
Osim mazurki i poloneza, [open je pisao i druge klavirske kom pozicije. Posebno interesantne su etide. Osim toga {to se wima re{avaju neki tehni~ki i izvo|a~ki problemi, [openove etide su virtuozni komadi koji se izvode koncertno. Revolucionarna etida op. 10, br. 12, koja zahteva izuzetnu snagu i pokretqivost leve ruke, istovremeno odra`ava i sna`na, revolucionarna ose}awa (CD uz uxbenik). Nastala je u trenutku [openovog preseqewa u Pa riz, istovremeno kada je u Var{avi podignut ustanak protiv Amater — osoba koja se bavi ruskog osvajawa. Sam u tu|ini, bio je veoma zabrinut za svoju umetno{}u iz qubavi; nije profesionalac, ve} ima porodicu u Poqskoj. [openova muzika je prepoznatqiva po izuzetnoj melo di~nosti i izra`ajnosti. Zato ga mnogi nazivaju pesnikom klavira.
drugo zanimawe. Etide — instruktivne kom pozicije koje ve`bom u nastavi klavira treba da re{e odre|en izvo|a~ki problem. To su svakodnevne ve`be svih pijanista sveta. Pijanista — umetnik kome je pro fesija svirawe na klaviru. Opus (op.) lat. — delo. Numeri~ka oznaka muzi~kog dela. Stilizovane igre — dela umetni~ke muzike koja imaju ritam i karakter odre|ene igre, ali nisu namewena igri, ve} koncertnom izvo|ewu.
[open svira klavir u pariskim salonima
11
Franc List (1811–1886), ma|arski kompozitor, dirigent, pijanista, muzi~ki pisac, pedagog, savremenik mnogih istak nutih romanti~ara, bio je centralna li~ nost koncertnog `ivota Evrope 19. veka. Putovawa i bezbrojni koncerti {irom Evrope, kao i pisana svedo~anstva o uspehu wegovih koncerata, potvrda su svetske sla ve ovog briqantnog pijaniste.
karijeru od presudnog zna~aja bio je koncert violinskog virtuoza Nikolo Paganinija (1782–1840). U prepunoj sali pariske opere (1831) Paganini je tehni~ki besprekorno, bravurozno svirao na violini. Impresioni ran genijalnim svirawem velikog violini ste, List odlu~uje da takvo ume}e svirawa dostigne na svome instrumentu – klaviru. Susret sa [openom pretvorio se u dugogodi {we prijateqstvo iz kojeg nastaje uzajamni uticaj. [openova melodi~nost uticala je na Listov virtuozitet, a Listov virtuozi tet na [openovu tehniku svirawa.
[uman pi{e svojoj supruzi Klari: „Ka ko sam `eleo da si te ve~eri bila sa mnom kod Lista! On je zaista izvanredan! Svirao je odlomak iz moje Fantazije i Sonatu i odu{evio me je! Mnogo {to{ta se razli kuje od moje sopstvene misli, ali je uvek genijalno, i sa takvom nekom ne`no{}u i iskreno{}u u ose}awu...“
U vreme putovawa i koncertne delatno sti (do 1848) List se uglavnom posvetio stvarawu klavirskih dela. Tada su nastale etide koje, uz [openove, predstavqaju naj lep{e primere koncertantne literature.
List je svoju blistavu karijeru pijaniste po~eo kao „~udo od deteta“, sli~no Mocartu. Prve javne koncerte odr`ao je sa devet go dina, a Evropa mu je {irom otvarala vrata aristokratskih salona i koncertnih dvora na. Iako ve} miqenik publike, za wegovu
Mnoge stranice svojih klavirskih dela posvetio je i uspomenama na svoju otaxbi nu. Tako su za vreme jedne posete Ma|arskoj (1840), koju je napustio jo{ kao dete, nasta le Ma|arske rapsodije. To su obrade melo
Franc List svira u Pariskom salonu (1840). Slu{aju (sleva na desno) Aleksandar Dima, Viktor Igo, @or` Sand, Nikolo Paganini, \oakino Rosini, grofica d˜ Agu (le|ima okrenuta).
12
dija ma|arskih Cigana izuzetnog tehni~kog zahteva u izvo|ewu. Jedna od najpopularnijih je Ma|arska rapsodija br. 2. U prvoj polovini 19. veka, zna~ajan predstavnik klavirske mi nijature bio je i nema~ki kompozitor Robert [uman (1810–1856). Savremenici su ga smatrali najobrazovanijim me|u muzi~arima. Poznavao je kwi`evnost, filozofiju, pisao je za razli~ite muzi~ ke ~asopise, a i sam je bio urednik jednog od wih. [uman je, kao i mnogi muzi~ari pre i posle wega, po~eo veoma rano da u~i da svira klavir. @eleo je da postane pijanista pa je veoma vredno ve`bao. Na`alost, zbog povrede prsta na desnoj ruci morao je da se odrekne pijanisti~ke karijere, ali qubav prema kla viru je ostala za ceo `ivot. Ostavio je brojna dela namewena ovom instrumentu koja je izvodila, u ono vreme {irom Evrope poznata, pijanistkiwa Klara [uman, wegova supruga. Dugo godina posle [umanove smrti, Klara je putovala Evropom, koncertirala i svetu predstavqala muziku ~oveka koga je neizmerno volela.
Franc List
Kratke klavirske kompozicije najrazli~itijih raspolo`ewa [uman je povezivao u cikluse, spajaju}i ih zajedni~kom vanmu zi~kom temom (Karneval, De~je scene, [umski prizori, Album za mlade`). Katkada je muzi~ka zamisao ciklusa bila podstaknuta kwi`evnim delom (Leptiri), a ponekad sam naslov uvodi slu{aoca u atmosferu koju kompozitor do~arava muzikom (Sawarewe).
Sawarewe Iz zbirke De~je scene Lento*
R. [uman
[umanova radna soba
*Lento – sporo
13
Solo pesma Franc [ubert (1797–1828) je `iveo u vreme Betovena, umro je godinu dana posle wega, u istom gradu – Be~u. Me|utim, su protno Betovenu koga je poznavala i cenila cela Evropa, [ubertov ugled kompozitora bio je lokalnog zna~aja, uglavnom me|u be~ kim prijateqima. Oni su se povremeno sa stajali da ~uju neko novo [ubertovo delo, da ga hrabre i da mu se dive. Takve ve~eri nazivane su „[ubertijade“. Budu}i da je `iveo kao slobodan umetnik, imao je vr lo skromne materijalne mogu}nosti. No, wegov stvarala~ki opus je veoma veliki. Napisao je 600 solo pesama na tekstove po znatih pesnika romanti~ara.
Solo pesma, kompozicija za glas uz kla virsku pratwu, razvila se u drugoj polovi ni 18. veka, ali vrhunac dosti`e u vreme romantizma u delima Franca [uberta i Roberta [umana. Romanti~arska te`wa za sintezom muzike i drugih umetnosti na{la je najboqe re{ewe u solo pesmi – poveziva wu muzike i poezije.
Osim solo pesama, [ubert je pisao i klavirsku muziku, ali u wima nije dosti gao virtuozitet Listovih i [openovih de la. Kao i drugi romanti~ari negovao je i forme nasle|ene iz vremena klasicizma. Robert [uman
Razvoju romanti~ne solo pesme svoj do prinos su dali [uman, Brams, List, kao i ruski kompozitori druge polovine 19. veka (Musorgski, Borodin, ^ajkovski).
U svojim delima [ubert i [uman ostva rili su dva tipa solo pesme: strofi~nu i prokomponovanu. Strofi~na solo pesma ima istu muziku (melodiju i pratwu) za svaku strofu. Setimo se [ubertovih kom pozicija Lipa i Divqa ru`ica (CD uz ux benik za 6. razred). Prokomponovana pesma za svaki stih, svaku strofu ima novu muzi ku. Naime, muzika doslovno prati sadr`aj teksta, tok radwe. Jedan od takvih primera je Vilinski kraq F. [uberta, na tekst ne ma~kog pesnika Getea. To je jedna od onih pesama u kojoj se prati dramatizacija rad we. Iako jedan peva~, uz klavirsku pratwu, izvodi pesmu, muzi~kim sredstvima pravi se razlika izme|u nekoliko likova: pripo veda~a, oca, deteta i vilewaka.
Franc [ubert
14
Lipa Moderato
F. [ubert
I danas do we po|oh, a tamna be{e no}, Ja kroz no} jo{ osetih te stare lipe mo}. I li{}e joj je {u{talo i {aptalo mi tad: „Daj stani, dru`e verni, tu mir }e{ na}i blag“.
„[ubertijada" u be~kom salonu — [ubert sedi za klavirom
15
Solo pesma — kompozicija pisa na na poetski tekst za jedan glas uz pratwu klavira ili nekog drugog instrumenta ili orkestra.
Romanti~arski koncert Tokom 19. veka koncert, instrumental no delo za solo instrument uz pratwu or kestra, razvija se u dva pravca. Jedan tip koncerta prati razvojnu liniju klasi~nog koncerta koji nalazimo u delima Mocarta i Betovena. To je koncert u kome su orke star i solista ravnopravni partneri. Ovaj tip koncerta negovali su [uman (Koncert za klavir i orkestar a-mol) i List, a u dru goj polovini 19. veka Johanes Brams (1833– 1897). Drugi tip koncerta je tzv. virtuozni koncert. Vode}u ulogu ima solista, tj. wego vo virtuozno svirawe. Uloga orkestra svodi se na skromnu pratwu. Ovaj tip koncerta negovali su oni kompozitori koji su i sami bili vrsni izvo|a~i – virtuozi. To su bili Nikolo Paganini i Frederik [open.
epohi. Feliks Mendelson (1809–1847), na primer, ne primewuje u dramskom stavu ja vqawe ekspozicije dva puta (prvo samo u orkestru, a zatim i u izvo|ewu soliste sa orkestrom), te tako solista nastupa od po ~etka dela zajedno sa orkestrom (setimo se Mendelsonovog Violinskog koncerta – CD uz uxbenik za 6. razred). Vrhunac italijanskog koncertnog vio linskog virtuoziteta predstavqa Nikolo Paganini (1782–1840). Prvi stav Koncer ta za violinu i orkestar br. 2 ima takvih tehni~kih problema „kao da su ih sami |avoli izmi{qali“. U tre}em stavu (CD uz uxbenik) ovog koncerta, uz svirawe vio line, u orkestru se ~uju zvon~i}i pa je kon cert popularan pod nazivom La Campanella (zvono).
Pojedini kompozitori odstupaju od uobi ~ajenih pravila koja nalazimo u prethodnoj
Izvo|ewe koncerta
16
Tre}i stav Paganinijevog Koncerta za violinu i orke star br. 2 Franc List je preradio za klavir (La Campa nella). ^esto je List, kao i mnogi pijanisti toga vremena, imao obi~aj da na samom koncertu jednovremeno stvara i izvodi parafraze na popularne teme iz opera, simfonija ili na narodne melodije. List je, ina~e, bio prvi muzi~ar koji je uveo praksu solisti~kog koncerta (svira samo jedan izvo|a~). Do tada je bio obi~aj da na koncertima nastupa vi{e izvo|a~a. U drugoj polovini 19. veka javqa se niz predstavnika koncertantne muzike: E. Grig, A. Dvor`ak, P. I. ^ajkovski, S. Rahmawinov.
Koncert — (1) instrumentalno delo za solistu i orkestar; (2) muzi~ka priredba koja se izvodi javno pred ve}im brojem qudi. Parafraza — u 19. veku vir tuozna klavirska kompo zicija, slobodna prerada popularnih operskih arija, tema iz drugih muzi~kih dela, narodnih pesama i igara.
Nikolo Paganini
Koncert za klavir i orkestar a-mol1 tema Allegro affettuoso*
R. [uman
** Allegro affettuoso – brzo, veoma ne`no 1
Napomena: [uman je koncert komponovao u a-mol-u, ali ovde je tema napisana u d-molu radi lak{eg pevawa i mogu}eg svirawa na blok-flauti.
17
Simfonija romanti~ara Simfonija, delo za orkestar, i tokom romantizma je popularna muzi~ka vrsta u stvarala{tvu mnogih kompozitora. Izra sla na tradiciji Hajdna, Mocarta i ~e{}e Betovena, simfonija romanti~ara se pri lago|avala obele`jima novog vremena. Sta vqaju}i u prvi plan emocionalni momenat, te mewaju}i na~in izra`avawa – melodiju, ritam, harmoniju i zvu~nost orkestra, za hvaquju}i kori{}ewu novih instrumenata romanti~ari se prema klasi~noj tradiciji simfonije odnose mnogo slobodnije. Naj bli`i klasi~noj simfoniji bili su prvi predstavnici romantizma. Prvi me|u wima bio je Franc [ubert. On je, kao i Betoven, napisao devet simfonija.
Feliks Mendelson (1809–1847), nema~ ki kompozitor, napisao je pet simfonija. Jedna od najuspelijih je Italijanska sim fonija (CD uz uxbenik) za koju je sam Men delson rekao da je najvedrija, najveselija – odraz je sre}nog vremena koje je proveo u Italiji.
Feliks Mendelson
[ubertova Osma simfonija u h-mol-u, tzv. Nedovr{ena, jedno je od najpopularni jih simfonija. Ima samo dva stava i otuda i wen naziv. Sve simfonije nastale pre we obi~no su imale ~etiri stava.
Mendelson zauzima zna~ajno mesto u ne ma~koj muzici. U ranom uzrastu ispoqio je talenat za muziku, slikarstvo i poeziju. Kao dirigent zaslu`an je za preporod Baha kao kompozitora. Prvi put posle Bahove smrti (1750) izveo je kompoziciju Pasija po Mateju (1829) i time predstavio muzi~kom svetu davno zaboravqenu muziku velikana baroka – Baha. Promovisao je, tako|e, i rad drugih kompozitora i izvo|a~a, wegovih savremenika: Roberta i Klare [uman, Hek tora Berlioza i drugih. Mnoge od wih je po zvao da predaju na tek otvorenom nema~kom konzervatorijumu u Lajpcigu, visokoj mu zi~koj {koli koja je pod wegovom upravom postala jedna od najuticajnijih i najpo{to vanijih institucija u Evropi.
U razvoju simfonije u prvoj polovini 19. veka, pored F. [uberta, zna~ajnu ulogu su imali i Mendelson i [uman.
Zgrada Konzervatorijuma u Lajpcigu, koji je osnovao Mendelson 1843. godine
18
Sa足dr足@aj Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 Muzika romantizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 [ta znam ili {ta mogu da saznam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 [ta znam ili {ta mogu da saznam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Srpska muzika 19. veka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 [ta znam ili {ta mogu da saznam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Impresionizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 Muzika 20. veka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 [ta znam ili {ta mogu da saznam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Srpska muzika 20. veka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 [ta znam ili {ta mogu da saznam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88