Muzička kultura 8

Соња Маринковић

Славица Стефановић

Тијана Маринковић

МУЗИЧКА КУЛТУРА за осми разред основне школе

Завод за уџбенике • Београд

Садржај Музика 19. века Роман�изам . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Клавирска музика роман�ичара . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Про�рамска музика роман�ичара . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Ра­но­ро­ман­�и­чар­ска о�е­ра. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Музичка �рама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 Национална о�ера . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Бале� . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Симфонија роман�ичара . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Концер� роман�ичара . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Националне школе у роман�изму. . . . . . . . . . . . . . . . . 33 Ср�ска музика 19. века . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Мокрањчево �оба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Резиме. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

Музика 20. века Музика 20. века. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Џез музика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Примењена музика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 По�уларна музика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Тра�иционални жанрови у музици 20. века . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Ср�ска музика 20. века . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 Резиме. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Прило� . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 Ком�озиције за свирање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 Речник. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84

BO­@E PRAV­DE D. Jen­ko Tekst J. \or­|e­vi}

Bo­`e prav­de, ti {to spa­se od pro­pa­sti do sad nas, ~uj i od­sad na­{e gla­se i od­sad nam bu­di spas.

Nek na srp­sko ve­dro ~e­lo Tvog ne pad­ne gne­va grom.

Bla­go­slo­vi Sr­bu se­lo, Po­qe, wi­vu, grad i dom!

Mo}­nom ru­kom vo­di, bra­ni bu­du}­no­sti srp­ski brod.

Bo­`e spa­si, Bo­`e hra­ni srp­ske ze­mqe, srp­ski rod.

Kad na­stu­pe bor­be da­ni k’ po­be­di mu vo­di hod.

Bo­`e spa­si, Bo­`e hra­ni srp­ske ze­mqe, srp­ski rod.

Slo­`i srp­sku bra­}u dra­gu Na svak di­~an sla­van rad.

Slo­ga bi­}e po­raz vra­gu, A naj­ja­~i srp­stvu grad!

Iz mra~­no­ga si­nu gro­ba srp­ske sla­ve no­vi sjaj.

Na­sta­lo je no­vo do­ba, No­vu sre­}u Bo­`e, daj!

Nek na sva­koj bli­sta gra­ni Brat­ske slo­ge zla­tan plod.

Bo­`e spa­si, Bo­`e hra­ni srp­ske ze­mqe, srp­ski rod.

Otax­bi­nu srp­sku bra­ni Pet ve­kov­ne bor­be plod.

Bo­`e, spa­si, Bo­`e, bra­ni, mo­li­ ti se srp­ski rod!

HIM足NA SVE足TOM SA足VI

1790 елементи романтизма у делима Хајдна, Моцарта и Бетовена и њихових савременика

1814

Греа за врееном Шуберта

1824 Девеа симфонија Л. в. Бетовена

1842

Набуко Вердија, Холанђанин луалица Вагнера, Руслан и Љумила Глинке

РАНИ РОМАНТИЗАМ

позни романтизам

МУЗИКА 19. ВЕКА 1854 1862

1876 1883 1894 1905

почетак рада кружока руске Петорице објављивање првих девет Симфонијских оема Франца Листа у Бајројту прво извођење Прсена Нибелуна

Прва руковет С. Ст. Мокрањца

Прели за ооне јено Фауна Дебисија

Салома Рихарда Штрауса

импресионизам

експресионизам реализам веризам

Романтизам U evrop­skoj mu­zi~­koj isto­ri­ji 19. vek je ozna­ ~en kao epo­ha ro­man­ti­zma. Ro­man­ti­~ar­ski po­ kret se u kwi­`ev­no­sti i umet­no­sti ja­vio kra­jem 18. i po­~et­kom 19. ve­ka i na­stu­pio je kao re­ak­ci­ja na ra­ci­o­na­li­sti~­ke i pro­sve­ ti­teq­ske ide­je i neo­kla­si­ci­zam 18. ve­ka.

Na­su­prot ra­ci­o­nal­no­sti, jed­no­stav­no­sti, urav­no­te­`e­no­sti i sklad­no­sti umet­no­sti neo­kla­si­ci­zma, na­gla­{a­vao je ose­}aj­nost, im­pul­siv­nost, su­bjek­tiv­nost i ori­gi­nal­ nost. Pro­bu­|e­no je no­vo in­te­re­so­va­we za pro­{lost, na­ro­~i­to sred­wi vek, fol­klor­nu umet­nost, da­le­ke pre­de­le, pu­to­va­wa. Ot­kri­ va se svet ma­{ta­wa i ~u­de­snog. Лудвиг Рихтер, Раскршће на Шрекенс�ајну – трагање за хармонијом између човека и природе

Исоријски оквир Svet je po­sle in­du­strij­ske re­vo­lu­ci­je na­glo po­~eo da me­wa svo­je li­ce. Ne­sta­ju se­ o­ski pej­za­`i ko­ji su do­mi­ni­ra­li to­kom ce­ lo­kup­ne isto­ri­je ~o­ve­~an­stva i ni­~u gra­

do­vi, cen­tri in­du­strij­skog raz­vo­ja. Pro­me­ ne su bi­le br­ze i na­gle. To je raz­do­bqe ko­je se u svet­skoj isto­ri­ji pr­vi put ozna­~a­va kao „do­ba evrop­ske eks­pan­zi­je“ zbog ra­sta we­nog bo­gat­stva i uti­ca­ja. Pro­ce­wu­je se da je broj sta­nov­ni­ka vi­{e­stru­ko uve­}an.

U in­du­strij­skim cen­tri­ma po­ve­}ao se za pet pu­ta, a na ukup­noj evrop­skoj te­ri­to­ri­ ji vi­{e ne­go udvo­stru­~io i do­se­gao broj od 423 mi­li­o­na sta­nov­ni­ka, {to je bi­lo go­to­vo tri pu­ta vi­{e ne­go u Se­ver­noj i Ju­ `noj Ame­ri­ci. Po­~i­we in­ten­ziv­no ise­qa­ va­we i ko­lo­ni­za­ci­ja ame­ri~­kog, afri~­kog i azij­skog kon­ti­nen­ta. Sa wom do­la­zi i do {i­re­wa evrop­skog uti­ca­ja svu­da u sve­

Метрополитен опера, Њујорк, почетак 20. века

Музика 19. века

gih na­ro­da. Na po­~et­ku 19. ve­ka po­li­ti~­ki u Evro­pi do­mi­ni­ra­ju tri car­stva: hab­zbur­ {ko, oto­man­sko i ru­sko. Na kra­ju epo­he, po­ sle okon­~a­wa Pr­vog svet­skog ra­ta, sva tri ne­sta­ju, i to je po­da­tak ko­ji naj­bo­qe sve­do­ ~i o dra­ma­ti~­no­sti pro­me­na ko­je se do­ga­|a­ ju. U dru­goj po­lo­vi­ni 19. ve­ka for­mi­ra­ne su dve no­ve mo}­ne dr­`a­ve: mo­der­na Ita­li­ja (1871) i Ne­ma~­ko car­stvo (1870). Ta­da se i Sr­bi­ja oslo­ba­|a oto­man­ske vla­sti i po­sta­ je kra­qe­vi­na (1878).

tu. Na­stu­pa­ju bur­ne so­ci­jal­ne pro­me­ne i gra­|an­ska kla­sa po­sta­je glav­ni no­si­lac raz­vo­ja dru­{tva. Ra­|a­ju se ka­pi­ta­li­zam i de­mo­kra­ti­ja. Do­{lo je i do ve­li­kih pro­me­ na u umet­no­sti i kul­tu­ri.

Raz­voj ro­man­ti­zma ni­je ve­zan za je­dan cen­tar, ve} u iz­grad­wi du­ha epo­he u~e­stvu­ ju svi evrop­ski na­ro­di, a po­seb­no je sna­`an slo­ven­ski uti­caj. To je raz­do­bqe bu­|e­wa na­ ci­o­nal­ne sve­sti i bor­be za oslo­bo­|e­we mno­

Каспар Давид Фридрих, Пу�ник за�ле�ан у море ма�ле

Музичка кул�ура 8

Беовеново оба Ma­da se obi~­no uka­zu­je na re­vo­lu­ci­o­ nar­nost ro­man­ti­~ar­ske umet­no­sti i na to da se ro­man­ti­~ar­ske ide­je po­ja­vqu­ju kao svo­je­vr­sna ne­ga­ci­ja ide­a­la kla­si­ci­zma, u mu­zi­ci se ro­man­ti­zam raz­vi­jao iz ide­ja kla­si­~a­ra i na­go­ve­{ten je ve} u wi­ho­vom stva­ra­la­{tvu: Lu­dvig van Be­to­ven pri­pa­ da pod­jed­na­ko i kla­si­ci­zmu i ro­man­ti­zmu.

Po­~e­tak 19. ve­ka s raz­lo­gom na­zi­va­ju Be­to­ ve­no­vo do­ba. Svi ro­man­ti­~a­ri de­lo­va­li su u sen­ci we­go­ve gi­gant­ske stva­ra­la~­ke fi­gu­re. Лудвиг ван Бетовен

U kom­po­zi­ci­ja­ma ro­man­ti­~a­ra o~u­va­na je vi­tal­nost kla­si~­nog uzo­ra i la­ko ga je pre­po­zna­ti u de­li­ma mno­gih, na pri­mer, Fe­lik­sa Men­del­so­na, Jo­ha­ne­sa Bram­sa i Se­za­ra Fran­ka, ko­je su na­zi­va­li i „kla­si­ ~a­ri­ma me­|u ro­man­ti­~a­ri­ma“. So­nat­no-s­im­fo­nij­ski ci­klus i da­qe osta­je u `i­`i kom­po­zi­tor­skih in­te­re­so­va­wa u `an­ro­vi­ma sim­fo­ni­je, kon­cer­ta, ka­mer­ne i so­li­sti~­ke mu­zi­ke. Obo­ga­}u­ju se kla­si­~ar­ska sred­stva iz­ra­za, ali to obo­ga­}e­we ne zna­~i ne­ga­ci­ju kla­si~­nih prin­ci­pa, ve} wi­hov raz­voj.

Raz­voj ro­man­ti­zma tra­jao je du­`e od jed­ nog ve­ka. Pr­ve ro­man­ti­~ar­ske ide­je po­ja­ vqu­ju se u mu­zi­ci u po­sled­woj de­ce­ni­ji 18. ve­ka, a wi­ho­va do­mi­na­ci­ja ose­}a se i u pr­ voj de­ce­ni­ji 20. ve­ka. Me­|u­tim, pa­ra­lel­no sa ro­man­ti­~ar­skim u mu­zi­ci }e se po­ja­vi­ti i ide­je re­a­li­zma, ve­ri­zma, za­tim im­pre­si­o­ ni­zma i eks­pre­si­o­ni­zma. Каспар Давид Фридрих, Чалк Клифс на Ри�ену

10

Музика 19. века

Клавирска музика романтичара Pri­mat ko­ji je kla­vir imao u de­li­ma kla­si­~a­ra po­sta­je u ro­man­ti­zmu jo{ na­gla­{e­ni­ji. Kao i mno­gi dru­gi in­stru­men­ ti, i kla­vir je teh­ni~­ki usa­vr­{en po­~et­kom 19. ve­ka. Iz­ me­we­na je we­go­va kon­struk­ci­ja (dr­ve­na je za­me­we­na me­ tal­nom) i usa­vr­{en je me­ha­ni­zam po­lu­ge dir­ke. To }e omo­gu­}i­ti i pod­sta­}i ne­slu­}e­ni raz­voj vir­tu­o­zi­te­ta – vr­hun­skog ume­}a svi­ra­wa. Naj­po­zna­ti­ji kom­ po­zi­to­ri kla­vir­ske mu­zi­ke u ro­man­ti­zmu bi­li su isto­vre­me­no i naj­i­stak­nu­ti­ji vir­tu­o­zi: Po­qak Fre­de­rik [o­pen (1810–1849) i Ma­|ar Franc List (1811–1886). Ste­kli su svet­sku sla­vu i po­sta­li uzor sa­vre­me­ni­ ci­ma i na­sled­ni­ci­ma. Kla­vir je, me­|u­tim, isto­vre­me­no bio i omi­ qe­ni in­stru­ment ama­te­ra i bio je na­za­men­qiv u ku}­nom mu­zi­ci­ra­wu, so­li­sti~­kom i ka­mer­nom.

О популарности клавира можда најуверљивије сведочи податак да је у Бечу крајем 18. и почетком 19. века радило око 135 градитеља инструмената. Али, за усавршавање инструмента и настанак модерног клавира, најзаслужнији је био француски мајстор Себастјан Ерар.

11

Музичка кул�ура 8

Клавирска минијаура

Фредерик Шопен компонује.

U ro­man­ti­~ar­skoj kla­vir­skoj mu­zi­ci, po­red naj­zna­~aj­ni­ jih `an­ro­va ute­me­qe­nih u kla­si~­nom sti­lu (so­na­te, va­ri­ja­ ci­ja i kon­ce­ra­ta), po­se­ban zna­~aj do­bi­ja kla­vir­ska mi­ni­ ja­tu­ra. Tim za­jed­ni~­kim ime­nom ozna­~e­na su ra­zno­vr­sna de­la: mu­zi~­ki mo­men­ti, ka­pri­~a, pre­lu­di­ju­mi, eti­de, nok­ tur­na, ma­zur­ke, lir­ski ko­ma­di i sli~­no. To su naj­~e­{}e krat­ke, je­zgro­vi­te kom­po­zi­ci­je iz­gra­|e­ne na jed­noj mu­zi~­ koj mi­sli ko­ja ne do­`i­vqa­va ne­ku zna­~aj­ni­ju raz­ra­du. ^e­sto se ob­je­di­wu­je vi­{e srod­nih mi­ni­ja­tu­ra u ci­klus (ako su ko­ma­di sa­dr­`aj­no po­ve­za­ni) ili zbir­ku (niz isto­rod­nih ko­ma­da, na pri­mer – zbir­ke eti­da ili val­ce­ra).

Pri­me­r za slu­{a­we ► Fre­de­rik [o­pen, Val­cer u des-mo­lu, op. 64/1, Mi­nut­ni Kra­jem 18. ve­ka val­cer kao omi­qe­na dru­{tve­na igra bal­skih dvo­ra­na po­~i­we da po­ti­sku­je do ta­da do­mi­nant­ni me­nu­et. Val­cer­ ski igra~­ki obra­zac je tro­del­ni me­tar sa rav­no­mer­nim ~e­tvr­ tin­skim rit­mi~­kom po­kre­tom. U ba­su je na­gla­{e­na pr­va do­ba za ko­jom sle­de dva akor­da u unu­tra­{wim gla­so­vi­ma na dru­goj i tre­ }oj je­di­ni­ci bro­ja­wa. To da­je od­li­~an usta­qe­ni fon za raz­voj me­lo­dij­ske li­ni­je. Val­cer­ski igra~­ki obra­zac se po­ka­zao kao do­bra osno­va za naj­ra­zli­~i­ti­je ko­ma­de u tem­pi­ma od la­ga­nog do vir­tu­o­zno br­zog. Fi­zi~­ka bli­skost igra~­kog pa­ra bi­la je no­va, za ono do­ba re­vo­lu­ci­o­nar­na mo­da ko­ja je br­zo osvo­ji­la ogrom­nu po­pu­ lar­nost. Pri­vla~­no­sti val­ce­ra ni­su odo­le­li ni Mo­cart ni Be­to­ven, ali je pra­vu sla­vu igra ste­kla sa de­li­ma Jo­ha­na [tra­u­sa (1804–1849).

Фредерик Шопен

[o­pen }e u svo­jih dva­de­se­tak kom­po­zi­ci­ja ovog `an­ra po­sta­vi­ti obra­zac val­ce­ra kao kon­cert­nog, a ne ple­snog ko­ma­da. Tim pu­tem }e i}i i dru­gi ro­man­ti­~a­ri ko­ji mu se okre­}u i u sim­fo­nij­skoj (Ber­ li­oz, Fan­ta­sti~­na sim­fo­ni­ja, ^aj­kov­ski, Pe­ta sim­fo­ni­ja), kao i u oper­skoj i ba­let­skoj mu­zi­ci (Ve­ber, Glin­ka, Ver­di, ^aj­kov­ski, Ri­ hard [tra­us i mno­gi dru­gi).

Mi­nut­ni val­cer je kom­po­no­van pred sam kraj kom­po­zi­to­ro­vog `i­vo­ta, 1847. Iako mi­ni­ja­tu­ran, na­pi­san je u ka­rak­te­ri­sti~­noj tro­ del­noj for­mi, sa kon­trast­nim sred­wim de­lom ume­re­ni­jeg tem­pa. Ti­ pi­~an je pred­stav­nik [o­pe­no­vog vir­tu­o­znog pi­ja­ni­sti~­kog sti­la. Насловна страна Штраусове Промена�е

12

Музика 19. века

Програмска музика романтичара na de­la dru­gih umet­no­sti (kwi­`ev­na, li­ kov­na), kao i fi­lo­zof­ska. Hek­tor Ber­lioz ta­ko za svo­ju Fan­ta­sti~­nu sim­fo­ni­ju (1830) pi­{e pro­gram kao ski­cu sa­dr­`a­ja sva­kog od sta­vo­va su­ge­ri­{u­}i slu­{a­o­ci­ ma mi­ni­ja­tur­ne dram­ske sce­ne.

Za ro­man­ti­zam je ka­rak­te­ri­sti~­no pro­ `i­ma­we raz­li­~i­tih umet­no­sti. Ta­ko je pro­kla­mo­va­na i ide­ja o po­tre­bi „ob­no­ve mu­zi­ke pu­tem po­e­zi­je“, od­no­sno o pro­gram­ skoj mu­zi­ci. U pro­gra­mu ko­ji pri­la­`e uz svo­je de­lo, ili ga su­ge­ri­{e na­slo­vom, kom­ po­zi­tor je da­vao ob­ja­{we­we ide­je de­la ili upu­}i­vao na we­go­vo raz­u­me­va­we u od­no­su

Хектор Берлиоз, карикатура из 1846. када је завршио композицију Фаус�ово �рокле�с�во

17

Музичка кул�ура 8

Pri­me­r za slu­{a­we ► Hek­tor Ber­li­oz, Fan­ta­sti~­na sim­fo­ni­ja, dru­gi stav, Na ba­lu Za dru­gi, igra~­ki stav sim­fo­ni­je ko­ji je na­zvao Na ba­lu na­pi­sao je sle­de­}i pro­gram.

Umet­nik se na­la­zi u raz­li­~i­tim `i­vot­nim pri­li­ka­ma, usred vre­ve ne­ke sve­~a­no­sti, u pri­ro­di; ali svu­da, u gra­du, u po­qu, ja­vqa mu se sli­ka qu­bqe­ne i uno­si ne­mir u we­go­vu du­{u.

Хектор Берлиоз

Mu­zi­ka sta­va po­~i­we uvod­nim tak­to­vi­ma ko­je svi­ra­ju dve har­fe, kao da se pri­pre­ma po­di­za­we za­ve­se. Za­tim po­~i­we qup­ka me­lo­di­ja val­ ce­ra po­ve­re­na vi­o­li­na­ma {to do­~a­ra­va pred­sta­vu bal­ske dvo­ra­ne.

Tre­nu­tak po­ja­ve sli­ke qu­bqe­ne ozna­~a­va­ju uz­ne­mi­re­ni akor­di u gu­ da~­kim in­stru­men­ti­ma nad ko­ji­ma du­va~­ki in­stru­men­ti – fla­u­te i oboe – do­no­se {i­ro­ko iz­va­ja­nu me­lo­di­ju – sim­bol we­go­ve vo­qe­ne. Tu te­mu Ber­li­oz zo­ve fik­snom ide­jom i ko­ri­sti je u svim sta­vo­vi­ma sim­ fo­ni­je. Ber­li­o­zo­va mu­zi­ka ta­ko u na­{oj ma­{ti po­bu­|u­je ra­zno­vr­sne pri­zo­re. Funk­ci­ja pro­gra­ma i je­ste da po­mog­ne slu­{a­o­cu da bo­qe raz­u­me i pra­ti mu­zi~­ki tok, da nam ot­kri­je {ta je bi­la umet­ni­ko­va in­spi­ra­ci­ja i uka­`e na we­go­vo raz­u­me­va­we raz­li­~i­tih te­ma.

Симфонијска оема Pro­gram­ski ko­ma­di ja­vqa­ju se u svim mu­zi~­kim `an­ro­vi­ma in­stru­men­tal­ne mu­zi­ke – kla­vir­skoj, sim­ fo­nij­skoj, kon­cer­tant­noj, ka­mer­noj, ma­da na­slo­ve kom­ po­zi­ci­ja i pro­gra­me ni­su uvek da­va­li sa­mi kom­po­zi­to­ ri. To su ne­kad ra­di­li wi­ho­vi pri­ja­te­qi ili po­{to­va­ o­ci. Franc List, tvo­rac sim­fo­nij­ske po­e­me, ka­ko je na­zvao svo­ja jed­no­sta­va~­na sim­fo­nij­ska de­la, uz sva­ku po­e­mu ob­ja­vqu­je kra­tak pro­gram sa ob­ja­{we­wem osnov­ ne za­mi­sli ka­ko bi po­mo­gao raz­u­me­va­we svo­jih no­va­ tor­skih ide­ja. Ali List ni­je sam pi­sao pro­gra­me za ta de­la.To su naj­~e­{}e ra­di­li we­go­va su­pru­ga ili bli­ski pri­ja­te­qi.

U isto­ri­ji mu­zi­ke je bi­lo i pri­me­ra da su kom­po­zi­ to­ri „po­vla­~i­li“ na­pi­sa­ni pro­gram, jer su shva­ti­li da on vi­{e ote­`a­va ne­go {to po­ma­`e raz­u­me­va­we de­la.

Gu­stav Ma­ler (1860–1911), je­dan od po­sled­wih ve­li­kih Франц Лист 1846.

18

Музика 19. века

(1840–1893), ~i­ji je pro­gram­ski sa­dr­`aj on ot­krio u jed­nom pri­vat­nom pi­smu. Za­to pro­ gra­mu ne tre­ba u mu­zi­ci pri­da­va­ti ve­li­ki zna­~aj. Mu­zi~­ki je­zik ne tra­`i pre­vo­|e­we.

We­ga tre­ba raz­u­me­ti u okvi­ri­ma ~i­stih mu­ zi~­kih zna­~e­wa. I vo­le­ti je zbog we sa­me.

sim­fo­ni­~a­ra ro­man­ti­zma, od­u­sta­jao je od pro­gram­skih na­slo­va svo­jih de­la jer mu se ~i­ni­lo da slu­{a­o­ce do­vo­de u za­blu­du. Kat­ kad kom­po­zi­to­ri jed­no­stav­no ni­su sa­op­{ta­ va­li pro­gram, pa je on ot­kri­van slu­~aj­no, kao za Pe­tu sim­fo­ni­ju Pe­tra ^aj­kov­skog

Бежих Смеана Osnov­no pi­ta­we ko­je se po­sta­vqa u ve­zi sa pro­gram­skom mu­zi­kom je­ste da li se mu­zi~­ka for­ma pro­gram­ske kom­po­zi­ci­je ob­li­ku­je pre­ma van­mu­ zi~­kom sa­dr­`a­ju. Od­go­vor je ne­ga­ti­van, jer se od­nos iz­me­|u pro­gra­ma i we­go­vog mu­zi~­kog „tu­ma­~e­wa“ ne us­po­sta­vqa na ta­ko di­rek­tan na­~in.

Mu­zi~­ki ob­lik pro­gram­skih kom­po­zi­ci­ja naj­~e­{}e se osla­wa na tra­ di­ci­o­nal­ne for­mal­ne obra­sce. To se mo­`e po­ka­za­ti na pri­me­ru stva­ ra­la­{tva ~e­{kog kom­po­zi­to­ra Be­dži­ha Sme­ta­ne (1824–1884).

We­gov ci­klus sim­fo­nij­skih po­e­ma mo­ja do­mo­vi­na ~i­ni {est de­ la od ko­jih sva­ko pred­sta­vqa sa­mo­stal­nu ce­li­nu, ali se mo­gu iz­vo­di­ ti i za­jed­no kao ve­li­ka {e­sto­sta­va~­na sim­fo­ni­ja. Od tih de­la, naj­po­ zna­ti­ja je dru­ga po­e­ma, Vl­ta­va, svo­je­vr­sna oda le­po­ta­ma ~e­{ke pri­ro­de. Беджих Сметaна

Pri­me­r za slu­{a­we ►Be­džih Sme­ta­na, Vlta­va |u­ju sve­~a­no­sti. Na me­se­~e­voj sve­tlo­sti ru­sal­ke igra­ju svo­ja ko­la. Vlta­va mi­mo­ho­ di gor­de tvr­|a­ve, zam­ko­ve ko­ji su sra­sli sa str­mim ste­pe­ni­ca­ma. Hu­~i i pe­ni se, za­pqu­sku­ju­}i prag Svja­to­jan­ska i {i­ro­ ko se ustre­mqu­je ka Pra­gu, ka Vi­{e­hra­du.

Wen tok je ve­li­~an­stven, od­no­si je da­qe do u{}a u El­bu.

Pro­gram sim­fo­nij­ske po­e­me: Iz dva iz­vo­ra – to­plog i hlad­nog – ra­|a se Vlta­ va. Ob­je­di­niv­{i ih, te­~e kroz pro­stra­ne lu­go­ve i po­qa – `i­te­qi tih me­sta pri­re­

Ob­lik po­e­me je na­lik ron­du jer se ne­ko­ li­ko pu­ta po­ja­vqu­je osnov­na te­ma-re­fren – te­ma Vlta­ve, ko­ja je za Sme­ta­nu sim­bol ve~­no mla­dog i ob­na­vqa­ju­}eg na­rod­nog du­ ha. Ona na­stu­pa na­iz­me­ni~­no sa epi­zo­da­ Панорама Прага, река Влтава

19

Музичка кул�ура 8

МО­КРАњ­ЧЕ­ВО ДО­БА ja­ma ovi an­sam­bli do­se­`u vr­hun­ski umet­ni~­ ki kva­li­tet, {to su sa uspe­hom po­tvr­|i­va­li na broj­nim tur­ne­ja­ma {i­rom Evro­pe.

Jo­sif Ma­rin­ko­vi} je bio pre­te­`no okre­ nut `an­ro­vi­ma vo­kal­ne mu­zi­ke – so­lo pe­smi i ho­ro­vi­ma. Bio je iz­ra­zi­to lir­ska pri­ro­ da, ali je kom­po­no­vao i ro­do­qu­bi­ve ho­ro­ve (Hej, tru­ba­~u je je­dan od naj­po­pu­lar­ni­jih, bio je him­na „Obi­li­}a“), ob­ra­|i­vao je na­ rod­ne pe­sme (kom­po­no­vao je je­da­na­est ko­la – sple­to­va na­rod­nih pe­sa­ma za me­{o­vi­ti hor). Naj­vi­{e do­me­te ostva­rio je na pod­ru~­ ju so­lo pe­sme i sma­tra se ute­me­qi­va­~em tog `an­ra u srp­skoj mu­zi­ci. In­spi­ri­sao se sti­ ho­vi­ma ro­man­ti­~a­rskih pe­sni­ka (Ala je lep ovaj svet, Po­tok `u­bo­ri, ^e­`wa, Ra­sta­nak, Grm) i kom­po­no­vao sev­da­lin­ke ([a­no, du­{o, Sto­jan­ke i dru­ge). We­gov O~e na{ sma­tra se an­to­lo­gij­skim de­lom pra­vo­slav­ne du­hov­ne mu­zi­ke.

Raz­do­bqe ko­je ob­u­hva­ta kraj 19. i po­ ~e­tak 20. ve­ka u srp­skoj kul­tu­ri je u svim obla­sti­ma do­ne­lo su­{tin­ske po­ma­ke i ostva­re­ni su pr­vi re­zul­ta­ti re­le­vant­ni i u evrop­skim raz­me­ra­ma. Ute­me­qe­ne su va­ `ne in­sti­tu­ci­je mu­zi~­kog `i­vo­ta: osno­va­ ni su zna­~aj­ni te­a­tri u No­vom Sa­du (1861) i u Be­o­gra­du (1868), pr­va oper­ska ku­}a – Ope­ra na bu­le­va­ru @ar­ka Sa­vi­}a (1909– 1912), Or­ke­star kra­qe­ve gar­de (1904), Srp­ ska mu­zi~­ka {ko­la u Be­o­gra­du (1898), Mu­ zi~­ka {ko­la u No­vom Sa­du (1909) i Mu­zi~­ ka {ko­la „Stan­ko­vi}“ u Be­o­gra­du (1911), zna­~aj­ni hor­ski an­sam­bli.

Dva naj­zna­~aj­ni­ja kom­po­zi­to­ra u ovom pe­ri­o­du bi­li su Jo­sif Ma­rin­ko­vi} (1851– 1931) i Ste­van Mo­kra­wac (1856–1914). Po­ red wih de­lu­je i mla­|a ge­ne­ra­ci­ja auto­ra ta­ko­zva­ne be­o­grad­ske {ko­le, me­|u ko­ji­ma je naj­po­zna­ti­ji bio Sta­ni­slav Bi­ni~­ki, a sa pr­vim kom­po­zi­ci­ja­ma po­ja­vqu­ju se i Pe­tar Ko­wo­vi}, Ste­van Hri­sti} i Mi­lo­je Mi­lo­ je­vi}. Upr­kos to­me {to u ovom vre­me­nu po­ ~i­we in­ten­ziv­ni­ji raz­voj in­stru­men­tal­nih `an­ro­va i ra­|a se srp­ska ope­ra, Mo­kraw­ ~e­vo do­ba je pr­ven­stve­no obe­le­`e­no stva­ra­ la­{tvom i iz­vo­|a­{tvom u obla­sti vo­kal­ne mu­zi­ke. Hor­ski an­sam­bli su i da­qe glav­ni no­si­o­ci mu­zi~­kog `i­vo­ta. Dva naj­po­zna­ti­ja bi­la su Be­o­grad­sko pe­va~­ko dru­{tvo, da­nas jed­na od naj­sta­ri­jih in­sti­tu­ci­ja ko­ja kon­ti­ nu­i­ra­no de­lu­je u srp­skoj kul­tu­ri (osno­va­na 1853), i Aka­dem­ski hor „Obi­li}“, ko­ji ta­ko­ |e jo{ uvek ra­di u Be­o­gra­du. U in­ter­pre­ta­ci­ Pri­me­r za slu­{a­we ►Jo­sif Ma­rin­ko­vi}, O~e na{ 40

Јосиф Маринковић

Музика 19. века

Стеван Мокрањац са професорима Српске музичке школе 1907.

Naj­znameniti­ja li~­nost s kra­ja 19. i po­~et­ka 20. ve­ ka, a mno­gi sma­tra­ju u srp­skoj mu­zi­ci uop­{te, bio je Ste­van Mo­kra­wac, ko­ji se po ute­me­qi­teq­skom zna­~a­ju svo­je mno­go­stra­ne i plod­ne ak­tiv­no­sti mo­`e po­re­di­ti i iz­jed­na­~i­ti sa de­lat­no­{}u Vu­ka Ka­ra­xi­}a u srp­skoj kwi­`ev­no­sti. Kao {to Vu­ko­vo do­ba pred­sta­vqa po­~e­tak ro­man­ti­zma u srp­skoj kwi­`ev­no­sti, ta­ko Mo­kra­wac ute­ me­qu­je ro­man­ti­zam u mu­zi­ci i svo­jim de­lom po­sta­vqa osno­vu za raz­voj na­ci­o­nal­ne {ko­le.

Mo­kra­wac je {ko­lo­van na naj­bo­qim evrop­skim kon­zer­ va­to­ri­ju­mi­ma i od­li­ko­vao se vr­hun­skim pro­fe­si­o­na­li­ zmom. Le­po­tom svo­jih de­la, iz­u­zet­nom sna­gom i uver­qi­vo­ {}u svog umet­ni~­kog iz­ra­za dao je uz­o­re ko­je }e na­sled­ni­ ci po­{to­va­ti i da­qe nad­gra­|i­va­ti.

Kao Ma­rin­ko­vi}, i Mo­kra­wac je uglav­nom okre­nut hor­skoj mu­zi­ci, pod­jed­na­ko du­hov­noj i sve­tov­noj. Mo­ kraw­~e­va Li­tur­gi­ja sv. Jo­va­na Zla­to­u­stog i Ope­lo do­ se­`u vr­hun­ce svet­ske umet­ni~­ke ba­{ti­ne, a u obla­sti sve­tov­ne mu­zi­ke pet­na­est ru­ko­ve­ti – hor­skih rap­so­di­ja – ta­ko­|e ima­ju an­to­lo­gij­ski zna­~aj. Uz pe­sme ru­ko­ve­ti ra­ sle su ge­ne­ra­ci­je Mo­kraw­~e­vih na­sled­ni­ka, one su u srp­ skoj mu­zi­ci svo­je­vr­sni sim­bol na­ci­o­nal­ne umet­no­sti.

Pri­me­r za slu­{a­we ►Ste­van Mo­kra­wac, [e­sta ru­ko­vet. Haj­duk Veq­ko

Стеван Мокрањац

[e­sta ru­ko­vet kom­po­no­va­na je 1892. go­ di­ne po­vo­dom ot­kri­va­wa spo­me­ni­ka le­gen­ dar­nom ju­na­ku Ne­go­tin­ske kra­ji­ne iz Pr­vog srp­skog ustan­ka. Ru­ko­vet ~i­ni pet pe­sa­ma.

He­roj­ska ba­la­da Kwi­gu pi­{e Mu­la-pa­{a od­ vi­ja se kroz di­ja­log so­li­ste i ho­ra. Za wom sle­di lir­ska pe­sma Ra­slo mi je ba­dem dr­vo, ko­ju sma­tra­ju jed­nom od naj­lep­{ih u ru­ko­

ve­ti­ma. Po­sle dve krat­ke epi­zo­de – pe­sme Haj­duk Veq­ko po or­di­ji {e­}e i Kad Be­o­grad Sr­bi uzi­ma­{e, za­vr­{na pe­sma Bo­lan mi le­`i Ka­ra-Mu­sta­fa zvu­~i sve­~a­no i him­ ni~­no. Sve pe­sme su, sa­dr­`aj­no po­ve­za­ne i pri­po­ve­da­ju o hra­bro­sti i ju­na­{tvu Haj­duk Veq­ka. Ce­li­na ru­ko­ve­ti je iz­van­red­no ob­ li­ko­va­na kon­tra­stnim sme­wi­va­wem pe­sa­ma.

Mo­kra­wac je za srp­sku mu­zi­ku zna­~a­ jan ne sa­mo kao kom­po­zi­tor, ve} i kao iz­ vo­|a~ – di­ri­gent ko­ji je u Evro­pi pro­sla­ vio Be­o­grad­sko pe­va~­ko dru­{tvo, ka­mer­ni mu­zi­~ar, je­dan od osni­va­~a i ~lan pr­vog

Srp­skog gu­da~­kog kvar­te­ta, za­tim osni­va~ i du­go­go­di­{wi di­rek­tor naj­sta­ri­je srp­ ske mu­zi~­ke {ko­le (Be­o­grad, 1899, da­nas Mu­zi~­ka {ko­la „Mo­kra­wac“), mu­zi~­ki pe­ da­gog i et­no­mu­zi­ko­log.

41

Музичка кул�ура 8

МУ­ЗИ­КА 20. ВЕ­КА Po­~e­tak 20. ve­ka do­no­si no­ve pro­me­ne u umet­ no­sti. Raz­voj­ni to­ko­vi se ubr­za­va­ju i za mo­der­no do­ba je ka­rak­te­ri­sti~­na u~e­sta­la sme­na de­{a­va­wa.

Umet­nost se raz­vi­ja iz­me­|u dve po­lar­ne ori­jen­ta­ ci­je – re­vo­lu­ci­o­nar­ne ustre­mqe­no­sti ka no­vom i dru­ga­~i­jem i po­tre­be da se ~u­va­ju i po­tvr­|u­ju pro­ ve­re­ne vred­no­sti i tra­di­ci­ja.

Na raz­me­|u dva ve­ka, upo­re­do sa po­znim ro­man­ ti­zmom, u fran­cu­skoj, a za­tim i u dru­gim tra­di­ ci­ja­ma, ja­vqa se im­pre­si­o­ni­zam. Kao svo­je­vr­sna re­ak­ci­ja na im­pre­si­o­ni­zam, ali i iz­raz ne­mi­ra i kon­fli­ka­ta tog do­ba, ja­vqa se niz eks­pre­si­o­ni­ sti~­kih pra­va­ca: fo­vi­zam, ku­bi­zam, fu­tu­ri­zam, ku­bo­fu­tu­ri­zam, nad­re­a­li­zam, da­da­i­zam, pa­gan­ski eks­pre­si­o­ni­zam i dru­gi. Su­fiks -izam u slo­`e­ni­ ca­ma ozna­~a­va na­gla­{e­nost is­po­qa­va­wa po­ja­ve o ko­joj je re~. Po­lar­nost mu­zi~­kih sred­sta­va im­pre­ si­o­ni­zma i eks­pre­si­o­ni­zma mo­gu da ilu­stru­ju sle­ de­}i pri­me­ri. Едгар Дега, Час бале�а, 1874.

Pri­me­ri za slu­{a­we ►Klod De­bi­si, Pre­lid za po­pod­ne jed­nog Fa­u­na Za ovu kom­po­zi­ci­ju, De­bi­si­ja, tvor­ca i vo­de­}eg pred­stav­ni­ka im­pre­si­o­ni­zma u mu­zi­ci, in­spi­ri­sa­ la je po­e­ma fran­cu­skog pe­sni­ka Ste­fa­na Ma­lar­ mea, ko­ja go­vo­ri o sa­ti­ru ko­ji u let­wem po­sle­ po­dne­vu sa­wa­ri u hla­du dr­ve­ta. Mo­tiv fla­u­te sa po­~et­ka sim­bo­li­zu­je Fa­u­no­vu fru­lu, a me­ke or­ke­star­ske bo­je gu­da~­kih in­stru­me­na­ta ko­ji­ma je pri­dru­`e­na i har­fa do­~a­ra­va­ju at­mos­fe­ru vre­log let­weg da­na. Glav­ni mo­tiv se ne­pre­kid­no va­ri­ra­no po­na­vqa. Бакстов костим за Вацлава Нижинског у Дебисијевом Прели�у за �о�о�не је�но� Фауна

46

Клод Дебиси

Музичка кул�ура 8

ПО­ПУ­ЛАР­НА МУ­ЗИ­КА Poj­mo­vi po­pu­lar­na mu­zi­ka i pop mu­zi­ka uglav­nom se ko­ri­ste u istom zna­~e­wu, ali je zna­~e­we od­red­ni­ce po­pu­ lar­na mu­zi­ka {i­re, jer ona ob­u­hva­ta sve mu­zi~­ke `an­ro­ ve i ko­ri­sti se kao opo­zit­ni po­jam umet­ni~­koj mu­zi­ci.

To je, da­kle, fe­no­men ko­ji se ja­vqa u svim epo­ha­ma. Pop mu­zi­ka bi ozna­~a­va­la od­re­|e­ni mu­zi~­ki `a­nr, a naj­~e­ {}e se in­te­re­so­va­we za wu ve­zu­je za od­re­|e­nu ge­ne­ra­ci­ ju: ne slu­{a pu­bli­ka istih go­di­na big bend xez sa­sta­ve i pank ili rep. Do po­~et­ka Dru­gog svet­skog ra­ta naj­ve­ }a zve­zda bio je Bing Kros­bi, ali se obi~­no sma­tra da je pr­va pra­va pop-iko­na bio El­vis Pri­sli (1935–1977).

Da­nas te la­ska­ve ti­tu­le naj­pre pri­pa­da­ju „kra­qu po­pa“ Maj­klu Xek­so­nu (1958–2009) i Ma­do­ni (1958).

Svet­ska po­pu­lar­na mu­zi~­ka sce­na po­~i­we di­na­mi­~an raz­voj pe­de­se­tih go­di­na po­ja­vom ro­ken­ro­la. [e­zde­se­tih go­di­na on u`i­va ogrom­nu po­pu­lar­nost me­|u mla­di­ma i ~ak do­bi­ja raz­me­re ma­sov­ne hi­ste­ri­je na kon­cer­ti­ma Bi­ li Ha­le­ja, Xe­ri Li Lu­i­sa i El­vi­sa Pri­sli­ja. Bit-an­ sam­bli po­sta­ju ido­li mla­de ge­ne­ra­ci­je, po­seb­no Bitlsi i Ro­ling­sto­un­si. Sre­di­nom se­dam­de­se­tih go­di­na ra­|a se pank, kao je­dan od ro­do­va rok mu­zi­ke (za we­go­vu pro­mo­ ci­ju naj­zna­~aj­ni­ji je an­sambl Kle{). Da­nas po­pu­lar­nost u`i­va­ju he­vi­me­tal i har­drok.

Елвис Присли

Битлси

Хемерфол

52

Музичка кул�ура 8

СРП­СКА МУ­ЗИ­КА 20. ВЕ­КА ra, stal­nih ka­mer­nih an­sam­ba­la, {kol­ skog si­ste­ma, mu­zi~­kih ~a­so­pi­sa i iz­da­wa mu­zi­ka­li­ja (not­na iz­da­wa). Sve to je u~i­ we­no u pe­ri­o­du iz­me­|u dva svet­ska ra­ta.

Naj­i­stak­nu­ti­je li~­no­sti u ta­da­{wem mu­ zi~­kom `i­vo­tu bi­li su Ste­van Hri­sti}, Pe­tar Ko­wo­vi}, Mi­lo­je Mi­lo­je­vi}, Jo­sip Sla­ven­ski i Mar­ko Taj­~e­vi}.

Po­sle pr­vog ve­li­kog uspo­na ko­ji srp­ ska mu­zi­ka kra­jem 19. i po­~et­kom 20. ve­ka do­`i­vqa­va sa stva­ra­la­{tvom Ste­va­na Mo­ kraw­ca i Jo­si­fa Ma­rin­ko­vi­}a, wen ra­zvoj u 20. ve­ku kre­}e vr­lo di­na­mi~­no. Pr­vi za­ da­tak bi­lo je for­mi­ra­we svih po­treb­nih in­sti­tu­ci­ja mu­zi~­kog `i­vo­ta – ope­re, ba­ le­ta, sim­fo­nij­skih i ka­mer­nih or­ke­sta­

Ste­van Hri­sti} (1885–1958) je bio di­ri­gent (osni­va~ Be­o­grad­ ske fil­har­mo­ni­je, du­go­go­di­{wi di­rek­tor Be­o­grad­ske ope­re) i pe­da­gog (je­dan od osni­va­~a Mu­zi~­ke aka­de­mi­je u Be­o­gra­du), a u we­ go­vom opu­su po­seb­no me­sto za­u­zi­ma ba­let Ohrid­ska le­gen­da. To je pr­vi ce­lo­ve­~er­wi ba­let u srp­skoj mu­zi­ci, jed­no od naj­po­pu­lar­ni­ jih de­la, jer je do sa­da na ra­znim svet­skim sce­na­ma iz­ve­den vi­{e od 1300 pu­ta. Сте­ван Хри­стић

Pri­me­r za slu­{a­we ►Ste­van Hri­sti}, Pr­va svi­ta iz ba­le­ta Ohrid­ska le­gen­da U svom ba­le­tu Hri­sti} je in­spi­ri­san te­ ma­ma pe­sa­ma Mo­kraw­~e­vih ru­ko­ve­ti. Sam kom­po­zi­tor je iz­ra­dio ~e­ti­ri or­ke­star­ske svi­te i ta­ko omo­gu­}io i kon­cert­no iz­vo­|e­ we Le­gen­de. U pr­voj svi­ti ob­je­di­we­no je ne­

ko­li­ko iga­ra od ko­jih se iz­dva­ja­ju tri. Srp­ ska igra (sva­tov­sko ko­lo iz pr­vog ~i­na), ro­ bu­sna i di­vqa Igra ja­ni­~a­ra iz tre­}eg ~i­na i, po­sled­wa igra pr­ve svi­te, po­pu­lar­na Gr­ li­ca, igra op­{teg ve­se­qa u pr­vom ~i­nu.

Pe­tar Ko­wo­vi} (1883–1970) je naj­zna­~aj­ni­ji srp­ski kom­po­zi­tor u obla­ sti ope­re. Od pet we­go­vih ope­ra naj­po­zna­ti­ja je Ko­{ta­na, ra­|e­na pre­ma ~u­ve­noj dra­mi B. Stan­ko­vi­}a. Ko­wo­vi} je po­pu­lar­ni dram­ski ko­mad sa pe­ sma­ma iz vra­wan­skog kra­ja u svo­joj ope­ri uz­di­gao do istin­ske psi­ho­lo­{ke dra­me glav­nog li­ka, do­da­ju­}i ta­ko i eks­pre­si­o­ni­sti~­ku, mo­der­nu di­men­zi­ ju tu­ma­~e­wu we­ne ulo­ge i raz­ot­kri­va­wu ta­na­nih psi­ho­lo­{kih ni­jan­si Ko­ {ta­ni­ne unu­tar­we dra­me. Pe­tar Ko­wo­vi} je i autor pr­ve iz­ve­de­ne srp­ske sim­fo­ni­je – Sim­fo­ni­je u ce-mo­lu (1907). Пе­тар Ко­њо­вић

56

прилог Divqa ru`ica Tekst: Johan Volfgang Gete Kompozitor: Franc [ubert

Ja }u tebe ubrati, Ru`icu u gaju. „Ja }u tebe ubosti, Pa }e{ me se se}ati,

Ru`a zar da gine“?

Ru`a, ru`a rumena, Ru`ica u gaju.

Divqi de~ko ubra wu, Ru`icu u gaju.

Ru`ica se branila, Bocnula ga, ranila.

62

Al’ je kob ne mine.

Ru`u, ru`u rumenu, Ru`icu u gaju.

Прило�

Arija ]o ]o San (Madam Baterflaj) \akomo Pu~ini

Igrale se delije Kolo iz Srbije ([umadija)

Svira frula iz dola, Frula moga sokola.

Sitno kolo do kola, ~ulo se do Stambola.

Igra kolo do kola, Ne haje za Stambola.

Sitno kolo do kola, ~ulo se do Stambola.

I mama i tata Narodna iz Vojvodine

I mama i tata da}e nama gro{.

A {ta }e nam gro{, kad nam treba jo{, Ode ku}a na dobo{!

63

РЕЧНИК varijacija – muzi~ki oblik zasnovan na temi koja se ponavqa u izmewenom vidu virtuoz – muzi~ar-izvo|a~ koji ume{no i sa lako}om izvodi slo`eno delo virtuozitet – vrhunsko ume}e svirawa gavota – francuska narodna igra, prihva}ena na dvoru, graciozna, umerena, parnog takta

akord – sazvu~je od tri ili vi{e tonova razli~ite visine ansambl – skup vokalnih ili instrumentalnih muzi~ara koji zajedno izvode kompoziciju arija – kompozicija za glas uz instrumentalnu pratwu, samostalna ili u sklopu vokalno-instrumentalnih oblika – opere, oratorijuma, kantate i drugih; naj~e{}e jedinstvenog izraza, ~esto virtuozna; naziv u instrumentalnim delima koji ozna~ava raspevanost vode}e deonice

duet – ansambl dva peva~a duo – ansambl koji ~ine dve samostalne instrumentalne deonice

balet – pozori{na predstava u kojoj se sadr`aj pokazuje igrom i pantomimom, uz pratwu orkestra belkanto – lepo pevawe, vokalni stil razvijen u italijanskoj operi u 17. veku

ekspozicija – prvi deo sonatne forme u kojem se izla`u tematski materijali etida – ve`ba, instruktivna kompozicija ~iji je sadr`aj usredsre|en na savladavawe nekog tehni~kog izvo|a~kog problema; od [opena dobija interesantan muzi~ki sadr`aj i izvodi se koncertno kao virtuozni, briqantni koncertni komad

valkire – k}eri vrhovnog boga germanske mitologije, Votana, `ene-ratnice koje na bojnom poqu dolaze po junake i odvode ih u nebeski grad, Valhalu valcer – igra nema~kog i ~e{kog porekla, trodelnog metra, sa karakteristi~nom smenom basovog tona na prvom delu takta i akorda na drugom i tre}em

zbirka minijatura – objediwewe vi{e istorodnih minijatura (zbirka valcera i sli~no)

Plavim su ozna~eni pojmovi koji su poznati iz prethodnih razreda, a sad se obnavqa wihovo zna~ewe, crnim novi pojmovi vezani za nastavne sadr`aje osmog razreda.

88