Gramatika 1 by Zavod za udžbenike

Милка Николић Јелена Петковић Јелена Братић

за

уџ бе

ни ке

СРПСКИ ЈЕЗИК За

во

уџбеник за први разред средње школе

Завод за уџбенике Београд

Рецензенти проф. др Милош Ковачевић, Филолошки факултет у Београду проф. др Александар Милановић, Филолошки факултет у Београду Марина Панић, професор српског језика и књижевности, Гимназија у Краљеву

ни ке

Уредник и одговорни уредник Татјана Костић

за

За издавача Драгољуб Којчић, директор

уџ бе

Главни уредник Драгољуб Којчић

За

во

Министар просвете Републике Србије решењем број 650–02–425/2018–03 од 04. 04. 2019. године, одобрио је овај уџбеник за издавање и употребу у 1. разреду средње школе.

Поштовани наставници, Српски језик – уџбеник за први разред средње школе написан је у складу с Наставним програмом из 2018. године. Уџбеник је конципиран на следећи начин: (а) градиво је распоређено у шест поглавља, (б) у завршном делу уџбеника налазе се помоћна поглавља, Регистар појмова; Решења тестова; Стандарди задатака у тестовима. На крају књиге налази се списак коришћене литературе.

за

уџ бе

ни ке

Свако поглавље има четири целине: (а) на почетку поглавља наводе се исходи учења формулисани на начин разумљив ученицима, (б) централни део поглавља чине лекције, (в) претпоследњи део јесте тест за проверу знања стеченог у том поглављу; решења задатака налазе се на крају књиге; задаци су осмишљени према стандардима, а подаци о томе налазе се у посебном поглављу на крају књиге, (г) последњи део поглавља чине истраживачки задаци; циљ ових активности јесте да на другачији начин ученицима приближе науку о језику и да усмере ученике на то да језичким појавама приступе истраживачки.

За

во

Структура лекције осмишљена је према следећим принципима: (а) основни текст – градиво се углавном излаже монолошки, уз настојање да се с учеником успостави дијалог и да се проблемским сагледавањем и структурирањем садржаја ученик мисаоно активира, (б) на три графички различита начина издвајају се: (1) додатни текст (издвојен у оквиру с испрекиданим линијама); (2) питања за разматрање (издвојена у обојеном оквиру); (3) дефиниције и правила (издвојени у оквиру с пуним линијама), (в) рубрика ЗАПАЗИ – која је увек издвојена овим поднасловом, а садржи важне додатне детаље у вези с градивом, (г) ВЕЖБАЊЕ – на крају лекције, једина је стална рубрика у свим лекцијама, (д) објашњења значења мање познатих речи налазе се на маргини. Није предвиђено да ученик у Уџбенику исписује (попуњава) решења задатака у ВЕЖБАЊИМА и ТЕСТОВИМА. Одговарајућим вежбањима настојимо да мотивишемо ученика да самостално спроведе систематизацију знања на начин који му одговара. Аутори

Драги ученици, Пред вама је уџбеник који ће вам помоћи да овладате новим знањима из српског језика. Прво ћете се упознати с општим појмовима о језику – због чега је језик друштвена појава и на који начин функционише језички систем. Након тога вратићемо се у прошлост јер се тамо крије тајна о настанку српског књижевног језика, и пратићемо његов развој до деветнаестог века. Затим, бавићемо се раслојавањем, тј. различитим видовима испољавања језика, а посебно ћемо разматрати како се српским језиком говори у различитим крајевима. Потом ћемо испитивати својства гласова српског језика. На крају ћемо говорити о акцентима српског језика, а пажњу ћемо посветити и правопису.

ни ке

Да бисте се боље и лакше сналазили у коришћењу овог уџбеника, упознаћемо вас с његовом структуром.

за

уџ бе

Поглавља изгледају овако: (а) на почетку је наведено шта се учи у датом поглављу, (б) највећи део поглавља заузимају лекције, (в) претпоследњи део јесте тест за проверу знања стеченог у том поглављу; на крају књиге, у посебном поглављу налазе се решења задатака, (г) последњи део поглавља чине истраживачки задаци; те активности вам на другачији начин приближавају науку о језику и упућују вас на то како да језичким појавама приступате истраживачки, (д) на крају књиге налази се регистар појмова у ком су по азбучном реду нaведени појмови који се јављају у Уџбенику.

За

во

Лекције су осмишљене овако: (а) највећи део лекције заузима излагање новог садржаја, којим треба да овладате (то је главни текст лекције), (б) на три графички различита начина издвајају се: (1) додатни текст (издвојен у оквиру с испрекиданим линијама); (2) питања за разматрање (издвојена у обојеном оквиру); (3) дефиниције и правила (издвојени у оквиру с пуним линијама), (в) рубрика ЗАПАЗИ – која је увек издвојена овим поднасловом, садржи важне додатне детаље у вези с градивом, (г) ВЕЖБАЊЕ – омогућава да примените и проверите стечена знања, (д) објашњења значења мање познатих речи налазе се на маргини. Срећан полазак у средњу школу! Аутори

САДРЖАЈ 7 8 12 15 18 21 27 30 31

40 47 48

За

во

РАСЛОЈАВАЊЕ ЈЕЗИКА (Милка Николић) Раслојавање језика и врсте раслојавања Књижевни (стандардни) језик Територијално раслојавање језика А. Штокавски дијалекти екавског изговора Призренско-тимочки дијалекат Косовско-ресавски дијалекат Шумадијско-војвођански дијалекат Б. Штокавски дијалекти (и)јекавског изговора Зетско-рашки дијалекат Источнохерцеговачки дијалекат В. Штокавски дијалекти икавског изговора

ФОНЕТИКА (СА ФОНОЛОГИЈОМ И МОРФО(ФО)НОЛОГИЈОМ) (Јелена Петковић) А. Фонетика и фонологија Фонетика и фонологија Изговор гласова и улога говорних органа Подела гласова српског језика (по начину творбе) Вокали (самогласници) Сонанти (гласници) Шумни консонанти (прави сугласници) Фонолошки систем српског књижевног језика Слог и врсте слога Подела речи на слогове (фонетска и семантичка граница слога) Тест Б. Морфонологија Морфонологија Гласовне промене и гласовне алтернације Једначење сугласника по звучности (алтернације звучних и безвучних сугласника) Једначење сугласника по месту творбе (алтернације З : Ж, С : Ш, Х : Ш и Н : М) Губљење сугласника Асимилација вокала и сажимање вокала Палатализација (алтернација сугласника К : Ч, Г : Ж, Х : Ш) Сибиларизација (алтернација сугласника К : Ц, Г : З, Х : С)

уџ бе

за

ИСТОРИЈА КЊИЖЕВНИХ ЈЕЗИКА КОД СРБА (Јелена Братић) Почеци словенске писмености и стварање старословенског језика Књижевни језици код Срба до 19. века: српскословенски језик, рускословенски језик, славеносрпски језик Тест Истраживачки задаци

Дијалекат у уметности Тест Истраживачки задаци

ни ке

ЈЕЗИК И НАУКА О ЈЕЗИКУ (Милка Николић) Место језика у људском животу Својства језика Језик и комуникација Језик као систем знакова Основне науке које се баве језиком Граматике и речници српског језика Тест Истраживачки задаци

49 50 52 56 61 61 62 64 65 65 66 68

70 72 74

76 77 77 80 82 84 86 88 91 92 94 96 98 98 99

100

104 106 108 109 111

125 126 128 130 131 132 134 136 138 139

За

во

за

АКЦЕНАТ СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА (Милка Николић) Реченични акценат и акценат речи Елементи акценатског система и њихово обележавање Како одређујемо акценат речи Правила о распореду акцената у речи Сталне послеакценатске дужине Речи које немају свој акценат (клитике) Преношење силазног акцента на проклитику Акценат и значење речи Правописна правила у вези с акцентом Служење речником за одређивање правилног акцента Тест Истраживачки и стваралачки задаци

144

Регистар појмова Решења тестова Образовни стандарди задатака у тестовима Литература Извори

161 163

ни ке

Тест Истраживачки задаци

113 115 116 117 118 119 120 121 123 124

ПРАВОПИС (Јелена Братић) Основни принципи правописа српског књижевног језика Правопис, правописни приручници и служење њима Велико слово Подела речи на крају реда Писање цртице Предлошки спојеви Писање запете испред енклитике Тест

уџ бе

Јотовање (алтернације ненепчаних сугласника с предњонепчаним сугласницима) Непостојано А (алтернација А : Ø) Промена Л у О (алтернација Л : О) Покретни вокали Преглас (алтернација О : Е) Превој вокала Сонант Ј Сугласник Х

141 142 143

145 146 148 152 154 156 158 159

169 170 171

уџ бе

У овом поглављу ћеш научити:

ни ке

ЈЕЗИК И НАУКА О ЈЕЗИКУ

да сагледаваш свој језик као биолошку, социолошку и психолошку појаву,

за

да издвојиш и објасниш функције језика у друштвеној заједници, као и у животу човека,

да издвојиш и објасниш одлике језика као система знакова,

во

да објасниш однос између језика и говора,

За

да разврсташ језичке јединице по нивоима, да наведеш научне дисциплине које се баве језиком и да објасниш којим аспектом језика се баве, да преиспитујеш однос између језика и културе, да процењујеш улогу језика у социјализацији појединца (његовом укључивању у друштво), да процењујеш улогу језика у самопотврђивању појединца (постизању личног идентитета), да преиспитујеш улогу коју савремени начини комуникације имају у животу човека, као и да издвајаш и разматраш њихове одлике.

Језик и наука о језику

ЈЕЗИК И НАУКА О ЈЕЗИКУ Место језика у људском животу (2) Језик је социолошка појава – сваки појединачни језик јесте обележје одређене људске заједнице. Језик је средство комуникације и има значајну улогу у опстанку заједнице. Језик једне заједнице разликује се од језика друге заједнице.

Језик се у људском животу испољава на три плана.

(3) Језик је психолошка појава – језик има значајну улогу у психичком развоју човека, поготово у развоју мишљења. Појединац се служи језиком одређеног колектива, поштујући правила тог језика, а то чини на индивидуалан начин. Језик се разликује од појединца до појединца.

уџ бе

ни ке

Језик чини човека најсавршенијим бићем. Проучавајући језик одређеног народа, упознајемо његову културу и поглед на свет његових говорника. Разумевање природе језика омогућава нам да боље разумемо људску природу са социолошког и психолошког становишта.

во

за

(1) Језик је биолошка одлика човека уопште – језик представља универзалну општељудску особину, заједничку свим људским бићима, тј. способност човека да се споразумева помоћу вербалних знакова.

За

Шта се у следећем одломку подразумева под људским језиком, а шта под људским језицима? Узми у обзир три плана у оквиру којих се испољава језик, о чему смо претходно говорили.

Језик и језици Начин живота људске врсте одређен је и обликован човековом способношћу да се служи језиком. Кад говоримо о човековој интелектулној еволуцији, историји, култури и напретку, истовремено приповедамо о људском језику и људским језицима. Природа и особине нашег основног комуникативног система условљавају и одражавају човеков однос према свету и омогућују му да у том свету опстане, као и да га мења и прилагођава својим потребама. Такође, захваљујући језику, човек превазилази границе и ограничења свог физичког постојања у простору и времену и ствара нове универзуме. (Тијана Ашић, Наука о језику, прилагођени одломак)

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Језик има важну улогу: (а) у опстанку и развоју друштвене заједнице, (б) у животу и развоју појединца. Шта језик омогућава друштвеној заједници?

Језик има бројне функције у друштвеној заједници, као и у животу сваког појединца. Издвајамо следеће функције језика:

Језик је неодвојив од заједнице која се њиме служи. Промене у заједници утичу на језик, који опет утиче на формирање погледа на свет својих корисника. Бројни су примери који показују да језик исказује одређени поглед на стварност. То ћеш запазити ако упоредиш називе за боје у српском језику с називима за боје у страном језику који учиш, или ако упоредиш називе за родбинске односе, или називе за делове дана.

уџ бе

(1) Комуникативну – језик је основно средство комуникације, које омогућава размену информација у одређеној друштвеној заједници.

ни ке

Шта језик омогућава појединцу?

за

(2) Когнитивну – језик је средство мишљења, помоћу језика се формирају, организују, усмеравају и контролишу мисли (реч когниција означава сазнавање; реч когнитивни значи сазнајни).

во

(3) Експресивну – језик је средство изражавања мисли, ставова, идеја, намера, осећања.

За

(4) Културну – језик одражава културу одређене заједнице и утиче на начин размишљања и понашања њених чланова. Језик је најбољи преносилац сазнања и искустава која чине културу једног народа. (5) Симболичкo-идентитетску – језик доприноси осећању моћи или немоћи у односу на људе који говоре другачије. Начин на који неко говори, као и садржај његовог говора често пружају информације о његовом занимању, образовању, погледима на свет. Језик је један од главних симбола нације. (6) Поетску (естетску) – језиком се обликује исказ тако да се самим начином изражавања привуче пажња саговорника, слушалаца, читалаца. Начином језичког обликовања исказа могу се исказати посебне нијансе значења.

У речнику се најснажније одражавају промене кроз које пролази заједница. Овде мислимо на речник као део језика одређене заједнице, а не на речник као књигу. На пример, знаш ли шта тачно значе речи заова и јетрва? Данас већина млађих говорника српског језика отприлике зна да се те речи односе на родбинске односе, али можда не зна прецизно шта означавају. Међутим, пре неколико деценија није било тако. Променио се начин живота породице, па се самим тим променио и став према речима које означавају родбинске односе. Дакле, језик изражава културу, али истовремено и обликује културу одређене друштвене заједнице. Језик обједињује савременике, али и спаја поколења. Језик пружа информације о ставовима које припадници једне културе имају о животу, смрти, новцу, слободи и др. Зато је превођење с једног језика на други понекад отежано.

Језик и наука о језику

Шта може бити изгубљено у преводу Веза између језика и културе одређене заједнице посебно се огледа у значењима речи. Искуства преводилаца сведоче да је понекад за одређену реч једног језика тешко наћи одговарајућу реч истог значења у другом језику. Речи из два језика могу да буду исте у садржају на који се односе, а различите у погледу асоцијација које побуђују код својих говорника. Те асоцијације могу се изгубити у преводу, чиме се губи важна информација о погледу на свет говорника са чијег језика се преводи.

ни ке

Асоцијативни речник српског језика показује какве асоцијације имају говорници српског језика на најфреквентије речи из двадесетак доминантних тематских група (боје, звуци, облици, делови тела, емоције, простор, време и др.). За следеће речи упореди своје асоцијације с асоцијацијама забележеним у речнику:

уџ бе

будућност – неизвесност, сутра, прошлост, садашњост, нада, срећа, живот, светла, светлост, свемир, посао, успех, далеко, футур, лепа, магла, напредак; веран – пас, одан, пријатељ, неверан, друг, љубав, дечко, искрен, добар, прстен, момак, поштен, човек, вереник, брак, слуга, заљубљен; вода – живот, море, жеђ, река, пиће, ватра, течност, чиста, бистра, извор, чисто, чаша, плаво, бистро, Н2О, ваздух, чесма, чистоћа, хладна;

за

желети – хтети, волети, надати се, нешто, љубав, сањати, добити, имати, слобода, жудети, нада, немати, жеља, успех, моћи, срећа, сан, тежити, живети, поклон;

во

зашто – зато, питање, како, због чега, разлог, не знам, тако, упитник, што, знак питања, ја, јер, радозналост, узрок, због, због тога.

За

(Предраг Пипер, Рајна Драгићевић, Марија Стефановић, Асоцијативни речник српског језика, прилагођени одломци)

Језичке функције које смо размотрили само су део онога што језик омогућава човеку и друштву. Шта нам језик омогућава у свакодневном животу? Поменућемо још две функције: (а) интеракцијска функција; (б) функција емоционалног ослобађања.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Здраво! Како си?

Ако нас неко поздрави и пита нас како смо, значи ли то да од нас очекује детаљан извештај о нашем здравственом стању и расположењу? Истина је да временске прилике утичу на расположење људи. Међутим, да ли је то једини разлог због којег људи разговарају о времену?

Испричај и биће ти лакше...

Језик је биолошка, социолошка и друштвена појава.

за

уџ бе

Општепозната је народна прича У цара Тројана козије уши. Хоће ли нам бити лакше ако некоме испричамо оно што нас оптерећује, што нам ствара напетост, што нас узнемирава? Ако је веровати општем искуству које преноси ова прича, а и научницима који се баве језиком – биће нам лакше.

ни ке

У свакодневним разговорима посебну пажњу поклањамо успостављању и одржавању контакта, као и постизању угодне атмосфере у разговору. Наши свакодневни разговори не подразумевају обавезну размену информација. Саговорницима је често на првом месту интеракција (реч интеракција означава међусобни утицај, узајамно деловање). На тај начин остварује се интеракцијска функција језика.

Вежбање

За

во

Осим тога, постоје посебна језичка средства која нам стоје на располагању када покушавамо да се ослободимо лошег расположења, љутње, напетости. Таква језичка средстава су експресивни изрази, узвици, псовке. На тај начин остварује се језичка функција емоционалног ослобађања.

Језик омогућава комуникацију унутар колектива, а појединцу омогућава да сазнаје свет, да обликује и изражава искуства, мисли и осећања. Језик представља: (1) средство комуникације и интеракције међу људима; (2) средство за преношење различитих врста садржаја (ставова, идеја, намера, осећања); (3) средство уметничког изржавања и стварања.

1. Језик омогућава: (а) изражавање социјалног идентитета, тј. припадности одређеној групи у друштву; (б) изражавање личног идентитета, тј. индивидуалности.

Објасни на који начин нам језик омогућава да покажемо: (а) да припадамо одређеној групи; (б) да се разликујемо од других говорника нашег језика.

2. Ево једне занимљиве функције језика – функција игре. Игра је исконска потреба човека, што се запажа и у односу према језику. У савременом друштву запажамо је посебно у говору омладине.

Комуникација путем различитих апликација мобилног телефона може да буде више од преношења порука јер осим речи користимо сличице и друге прилоге. Комуникација мобилним телефоном показује да креативна употреба комуникативних средстава може да буде веома важна особама које комуницирају. Зашто је тако?

Језик и наука о језику

Својства језика Језик је основно средство кумуникације у одређеном колективу, а повезан је са способношћу човека да се споразумева помоћу вербалних и писаних знакова. Језик сваког народа развијао се кроз историју и у том еволутивном току постајао је све сложенији и богатији. Исто тако, језик сваког појединца током његовог психичког и социјалног развоја постаје све сложенији и богатији. Проналаском писма као једног од највећих изума човечанства комуникација је постала ефикаснија.

ни ке

Граматичко краљевство

уџ бе

Кад је писмо хтео да покаже уреднику, одлучио је, срећом, да га још једном прочита и био врло изненађен. Речи које је написао као да су се поиграле с њим: саме од себе, на белом папиру. Било је то право граматичко краљевство без краља. Именице су отимале значења једне другима, ни глаголи нису остали по страни; придеви и прилози били су прави бандити и шверцери налик људским посадама бродова што кријумчаре и робу и људе. Само су бројеви и предлози остали донекле имуни на ову бахату игру [...].

за

(Александар Гаталица, Велики рат, одломак)

во

Овај одломак послужиће нам да размотримо кључну одлику граматике и језика уопште. Писац говори о бахатој игри чланова граматичког краљевства. Такав неред у граматичком краљевству сасвим је неочекиван. Зашто? Од граматике не очекујемо неред међу њеним јединцама. Од граматике управо очекујемо савршену организацију у којој се прецизно зна место и улога сваке граматичке јединице. То је систем. То је, дакле, граматичко краљевство онакво какво се очекује у уобичајеним условима.

За

Језик је систем знакова. Језик, дакле, није неуређени или неорганизовани скуп знакова, него целина коју одликују уређеност и организација – једном речју – структура. Језик као структура обухвата јединице и правила. Језичке јединице функционишу по одређеним правилима. Свака језичка јединица припада одређеном нивоу језичке хијерархије (реч хијерархија означава подељеност по нивоима језичке структуре). Јединице сваког нивоа имају одређену функцију у језику. Навешћемо јединице различитих нивоа у језичкој структури (овом приликом дајемо само основне податке јер ћеш касније о свим једиицама учити детаљно).

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Гласовне јединице У српском језику постоји 30 гласова од којих се формирају све речи. Ти гласови омогућавају да се речи међусобно разликују. Гласови који имају функцију у формирању и разликовању речи једног језика представљају јединице тог језика и називају се фонеме (рад – ред; рад – рам; река – рука; лекар – пекар). Граматичке јединице

ни ке

Речи се према општем значењу и функцији у језику разврставају у врсте и подврсте (именице – заједничке, властите итд.; придеви – описни, присвојни итд.). У граматичке јединице спадају: (1) реч; (2) граматичка основа и наставак за облик (кућ-а, кућ-е, кућ-и, кућ-у итд.). Граматичке јединице учествују у промени облика променљивих речи. Творбене јединице

уџ бе

У творбене јединице спадају: (1) реч; (2) творбена основа и творбени наставак (кућ-ица, кућ-ни, чист-ач). Творбене јединице омогућавају грађење (творбу) нових речи.

за

Синтаксичке јединице

За

во

У синтаксичке јединице спадају: (1) реч, (2) синтагма, (3) реченица, с тим да се реченице деле на предикатске (граматичке) и комуникативне. Речи, синтагме и предикатске реченице учествују у формирању комуникативних реченица. Комуникатива реченица јесте највиша јединица у хијерархији синтаксичких јединица и уједно основна јединица комуникације.

Реч је основна језичка јединица, која у језику има функцију да именује и означава појмове. На који начин реч функционише као јединица именовања и означавања, говорићемо у наредним лекцијама. Језичке јединице нижег хијерархијског ранга међусобно се комбинују стварајући тако јединице вишег хијерархијског ранга. Начини на које се могу остварити ове комбинације одређени су језичким правилима. Правила могу имати специфичне случајеве и изузетке (одступања). Јединице вишег реда могу се разложити на јединице нижег реда.

Сигурно знаш многа правила српског језика. Наведи правила која се односе: (а) на гласовне промене – када се врше поједине гласовне промене, а када се од тога одступа (једначење по звучности, једначење по месту творбе итд.); (б) на степен поређења код придева – које врсте придева се могу поредити, на који начин се граде компаратив и суперлатив.

Језик и наука о језику

Језик се одликује следећим својствима: (1) Хијерархијска уређеност – језик је хијерархијски организована целина, тј. структура. Језик је систем знакова. Језичке јединице припадају одређеним нивоима. Јединице у оквиру сваког нивоа функционишу према одређеним правилима. (2) Продуктивност – од ограниченог скупа гласовних јединица може настати неограничен број речи, а од речи неограничен број реченица.

Језик је систем знакова повезан с општељудском способношћу гласовне комуникације. Језик је уређен и организован као структура. Структура је целина у којој се зна место и улога сваког члана. Језик као структура обухвата јединице и правила. Језичке јединице функционишу по одређеним правилима. Свака језичка јединица припада одређеном нивоу хијерархије. Постоје гласовне, граматичке, творбене и синтаксичке јединице.

ни ке

(3) Економичност – језик може да произведе неограничен број речи и реченица полазећи од ограниченог броја гласовних јединица, а да при томе не производи нове гласовне јединице.

(4) Дислокација – помоћу језика се може представити (описати, испричати) нешто што је просторно и временски удаљено од тренутка и места говорења (речју дислокација означава се премештање).

за

уџ бе

(5) Променљивост – језик се непрестано мења пратећи развој друштва. Најбрже се мења лексика. Данас постоје многе нове речи које немају замену међу домаћим речима (на пример, термини из области информационих технологија). Исто тако, многе речи које су постојале у претходним епохама развоја српског језика више се не употребљавају (на пример: јестаственица – наука о природи; земљовид – географска карта; движење – кретање).

во

(6) Преношење културним путем – језик се учи и преноси с генерације на генерацију, при чему се чувају заједничка искуства чланова заједнице. Сваки језик показује поглед на свет одређене заједнице, а то се најбоље уочава у лексици.

Вежбање

За

Јединице нижег хијерархијског нивоа међусобно се комбинују стварајући тако јединице вишег хијерархијског нивоа. Начини њиховог комбиновања одређени су правилима. Јединице вишег хијерархијског нивоа могу се разложити на јединице нижег хијерархијског нивоа.

1. Одреди којим врстама зависних реченица припадају зависне реченице које се јављају у следећем исказу. Ако некоме поклањаш бомбоњеру, добро је погледај јер ће ти се сигурно једног дана вратити. 2. За речи у следећој реченици из приповетке Кула Ива Андрића (збирка Деца) одреди у коју врсту речи спадају, а за променљиве речи одреди у ком су облику. Непомична, она је више неодлучно него уплашено прелазила преко њих погледом својих великих плавих очију. 3. За следеће наслове књижевних дела (а) одреди жанр и како се зову писци тих дела; (б) издвој примере у којима се јавља напоредни синтаксички однос. Ево наслова: Поход на Мјесец; Дечак и пас; Мали Радојица; Босоноги и небо; Аска и вук; Зимско јутро; Плава звезда; Еро с оног свијета; Алиса у земљи чуда.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Језик и комуникација Када смо говорили о функцијама језика, поменули смо и комуникацијску функцију. Сада ћемо је детаљније сагледати. Комуникацијска функција представља основну карактеристику језика. Омогућава повезивање чланова друштвене заједнице, размену информација, мисли и идеја. Ово су основни елеменати комуникације:

ни ке

(1) говорник (пошиљалац одређене поруке), (2) саговорник (прималац поруке), (3) предмет о ком се говори, (4) порука која се обликује одређеним језиком, (5) језик (кôд), тј. систем знакова на ком се порука преноси, (6) канал којим се порука преноси.

уџ бе

У сваком од ових елемената језик има посебну функцију. Елеменат комуникације

Функција језика

Експресивна (емотивна) функција – усмерена је на говорника. Језиком се показује емоционално стање говорника, на пример, када желимо да изразимо радост, љутњу, страх.

Саговорник

Конативна функција или функција деловања – усмерена је на саговорника. Језиком се делује на понашање саговорника, на пример, када дајемо савете, упутства, наређења.

Порука

Језик (кôд)

Канал

д во

Референцијална функција или функција саопштавања – усмерена је на предмет о ком се говори. Језиком се саопштава информација о одређеном предмету, на пример, када описујемо неки догађај.

За

Предмет

за

Говорник

Поетска (естетска) функција – усмерена је на начин изражавања, тј. обликовања поруке. Долази до изражаја када је начин обликовања поруке посебно важан, на пример, у књижевним делима. Метајезичка функција – усмерена је на језик (кôд). Долази до изражаја када се објашњава или прецизира шта је речено, на пример, када објашњавамо шта значи одређени израз. Фатичка функција или функција успостављања и одржавања контакта – усмерена је на канал којим се порука преноси. Долази до изражаја када говорник покушава да предупреди или отклони сметње у комуникацији, на пример, када проверавамо да ли нас саговорник чује.

Језик и наука о језику

Елементе комуникације с одговарајућим језичким функцијама (које су с њима повезане) можемо приказати овако:

ПРЕДМЕТ референцијална функција ПОРУКА поетска функција ПОШИЉАЛАЦ > - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - > ПРИМАЛАЦ експресивна функција конативна функција

ни ке

КАНАЛ фатичка функција

уџ бе

ЈЕЗИК метајезичка функција

за

Шта говоримо ћутањем?

во

Ћутање је знак одобравања – каже пословица. Ћутање је знак негодовања – кажу филозофи. У ћутању је сигурност – каже јунак у приповеци Мост на Жепи Ива Андрића. Ћутањем се може исказати негативан став, нерасположење, неслагање, љутња, увређеност. С друге стране, ћутање показује да постоји висок степен блискости саговорника, који могу угодно ћутати заједно. Људи који се добро познају могу се споразумевати – ћутањем!

За

Постоје разлике у схватању ћутања код различитих народа: код неких је ћутање мање пожељно, тј. ћутање се доживљава као неуспех комуникације. Код других народа ћутање током конверзације сматра се прихватљивим. (Марина Катнић Бакаршић, Стилистика, прилагођени одломак)

Како писац говори?

Поетска (естетска) функција језика у пуном сјају остварује се у књижевном тексту. На наше разумевање књижевног текста утиче не само значење исказа него и начин на који писац обликује исказ. Често се питамо: Откуда потиче моћ пишчевог исказа? И када су нам све речи у књижевном тексту познате, и када је писац наш савременик, текст вероватно нећемо моћи да протумачимо „без остатка”. Начином на који писац говори сугерише се (наговештава се) одређени смисао, који са значењем исказа учествују у укупном смислу текста. Зато питање: Како писац говори? – заправо, постаје саставни део питања: Шта писац говори? Провери то на примеру следећег одломка!

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

(Горан Петровић, Опсада цркве Светог Спаса, одломак)

Као друштвени феномен језик је средство комуникације и има значајну улогу у друштвеном животу. Комуникација је битан предуслов друштвеног и културног развоја. Језичке функције које се односе на поједине елементе комуникације (пошиљалац, прималац, предмет, порука, канал, језик) – јесу: (1) експресивна (емотивна) функција, (2) конативна функција (функција деловања),

ни ке

Током читавог раног пролећа небом изнад Битиније плове големи облачни брегови. Подмукли мразеви леде на превару измамљене звезде. Ипак, некако с краја месеца марта, избију прве искре. Маглене санте се збуњено размичу. Напослетку, уз јек и шкрипу, једна по једна занемоћају. Неке и сасвим потону. Светлост, сада необуздана, снажније хрли из далеке дубине, укупном ширином свода извиру сазвежђа, а круг луне се препуни. Пенећа месечина, у дугим слаповима, пада низ висине.

(3) референцијална функција (функција саопштвања),

уџ бе

(4) поетска (естетска) функција, (5) метајезичка функција, (6) фатичка функција.

за

Вежбање

За

во

1. У којој мери ћемо показати учтивост у одређеној ситуацији зависи од тога да ли је приватна или званична ситуација. Такође, то зависи и од саговорника коме се обраћамо. На пример, молба може изгледати овако: (а) Помози ми да попуним овај формулар. (б) Молим те, помози ми да попуним овај формулар. (в) Молим Вас, можете ли ми помоћи да попуним овај формулар. (д) Да ли смем да Вас замолим за помоћ у попуњавању овог формулара.

Ова четири исказа упућена су различитим саговорницима: (а) члан породице; (б) пријатељ; (в) непозната особа (на пример, у пошти); (г) службеник у некој установи. Запажамо да се ниво учтивости мења у зависности од тога колико је ситуација приватна или службена. У породици не инсистирамо на показивању учтивости на онај начин на који то чинимо у званичном разговору са службеним лицем. У неким ситуацијама наглашена учтивост била би неприродна, док је у неким другим неопходна.

Објасни на који начин појачавамо степен учтивости, тј. којим језичким средствима постижемо виши степен учтивости.

2. Упореди начин учтивог обраћања на страном језику који учиш с учтивим обраћањем на српском језику у ситуацијама када је потребно да неког замолиш за помоћ. Узми у обзир разматрање из претходног задатка. Запажаш ли културолошке разлике? 3. Назив једне телевизијске емисије гласи: Твоје лице звучи познато. Објасни шта привлачи нашу пажњу у овом називу. Могу ли се именица лице и глагол звучати овако повезати? Која функција језика долази до изражаја у овом примеру?

Језик и наука о језику

Језик као систем знакова У претходним лекцијама говорили смо о језику као систему. Наведи одлике језика као система! Од којих елемената се језик састоји?

Однос између језика (као система) и говора (као реализације) можемо показати полазећи од примера из других области живота.

Језик је уређен и организован као структура, тј. као целина у којој се чланови налазе у одређеним релацијама. Структура обухвата јединице и правила по којима функционишу јединице. Када усвајамо матерњи језик, као и када учимо страни језик, неопходно је да овладамо: (1) језичким јединицама, (2) језичким правилима.

(а) У архитектури постоје правила градње (као правила у језику), а градња једне куће по тим правилима представља реализацију (као говор).

ни ке

(б) Игра шаха подразумева правила како се вуку фигуре (као језик), а једна партија шаха представља реализацију игре (као говор). Термин говор у овом случају обухвата и усмену и писану реализацију језика. Дакле, говор је звучна или писана манифестација језика.

уџ бе

Значајан корак који је наука о језику учинила у разумевању природе језика јесте уочавање разлике између језика и говора. Однос између језика и говора посматра се као однос између система и реализација система.

за

(а) Језик је систем знакова којим се служи одређена заједница.

Језик и говор су у потпуности условљени један другим. Језик не би могао постојати да се не остварује у говору. Говор не би постојао када не би било језика из којег произлази.

во

(б) Говор је индивидуална реализација језика или индивидуална употреба језика од стране појединаца.

За

ЗАПАЗИ! Термин говор има различита значења у науци о језику. Овом приликом важно је да запазимо два значења: (1) усмена реализација језика, тј. говорење; (2) реализација језика уопште, дакле, и усмена и писана реализација језика.

Шта се означава језичким знаком? Речи су језички знаци. Шта се означава речима? Погледајмо именице.

(а) Именица кућа – овом речју означавамо појам који у свести имамо о кући као објекту за становање (од земунице до облакодера). Међутим, овом речју можемо упутити и на појединачан (конкретан) предмет, на пример, на кућу у којој живомо. На овај начин функционише већина именица, глагола, придева и прилога. Ово су типични примери језичког знака. (б) Именица Београд – овом речју именујемо појединачан (конкретан) предмет у ствраности. На овај начин у језику функционишу властите именице.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

У типичним случајевима језички знак обухвата два елемента: (1) ознака – изговорена или написана реч,

Размотрићемо кључне одлике речи као језичког знака.

(2) означено – појам на који та реч упућује.

Гласовним склопом к + у + ћ + а у српском језику означава се један појам. Зашто баш овим склопом? Постоји ли одређени разлог због којег се гласовним склопом к + у + ћ + а означава тај појам? У другим језицима за исти појам речи су другачије.

ознака + означено реч + појам

уџ бе

Речима се може упутити и на појединачан (конкретан) предмет у ствраности, па ћемо зато у структуру знака укључити и тај елеменат (назваћемо га реалија).

Запажамо да је веза између гласовног склопа и појма који се њиме означава друштвено установљена (договорена). Другачије речено, веза између речи и појма настала је у друштву независно од одлика појединачних реалија које се повезују с појмом. Зато сваки језик има своју реч за одређени појам.

ни ке

ЗНАК

за

појам

предмет (реалија)

Међутим, ово правило не важи за све речи. На пример, ономатопејске и њима сличне речи својим гласовним склопом одражавају одлике реалија на које се односе: шуштање, фијукање, фрктање, мукање.

во

реч

Веза између речи и појма

Човек као симболичко биће

(1) Арбитрарност – произвољан је избор гласовног склопа којим ће се означавати одређени појам (реч арбитраран значи произвољан).

Психолог Иван Ивић назвао је једну своју књигу Човек као animal symbolicum. Човек је једино биће које има способност да се служи симболима. Осим тога, човек је једино биће које има способност да производи симболичке системе. У симболичке системе спадају језик, уметност, религија, мит, култура.

За

Реч као језички знак одликује се следећим особинама:

(2) Конвенционалност – друштвено је установљено (договорено) којим ће се гласовним склопом означавати одређени појам (реч конвенционалан значи заснован на договору, споразуму). (3) Линеарност – гласовне јединице од којих се састоји реч нижу се сукцесивно и линеарно, тј. нижу се једна иза друге у облику линије.

Дакле, језик предстваља симболички систем. Шта је симбол? Какав је то знак? Симбол је врста знака код којег постоји конвенционална веза (друштвено установљена веза) између ознаке и означеног, тј. између речи и појма. Већина речи има ову одлику, али постоје изузеци, на пример, речи које својим гласовним склопом одражавају одлике реалија на које се односе (ономатопејске речи).

Језик и наука о језику

У језику, осим речи, постоје и друге јединице. Већ знамо да језичке јединице припадају одређеним хијерерхијским нивоима: гласови, обличке јединице, творбене јединице, речи, синтагме, реченице.

Разликујемо језик и говор: (а) Језик је систем знакова којим се служи одређена заједница,

Вежбање

уџ бе

Језик је уређен и организован као структура, тј. као целина у којој се чланови налазе у одређеним релацијама (односима). Структура обухвата: (а) јединице и (б) правила по којима функционишу јединице.

ни ке

Сваки хијерерхијски ниво у структури језика има своја правила на основу којих функционише у језику. У том смислу, сваки језички ниво представља засебан систем унутар језика као система. Можемо рећи да сваки језички ниво представља подсистем. Зато кажемо да језик представља систем системâ.

1. Подсетићемо се неких граматичких правила. (а) Наведи компаратив придева брз, тих, строг, висок.

(б) Говор је појединачна реализација језика. Остварује се индивидуалном употребом језика од стране појединаца. Односи се и на усмену и на писану реализацију језика. Говор је примена језика у комуникацији.

(б) Одреди у којем граматичком броју ће бити придев уз именицу биље, а у којем уз именицу биљке? На пример, уз обе именице употреби придев лековит.

(в) Објасни да ли су граматички правилни примери императива у овој реклами:

Језик представња систем системâ јер сваки језички ниво представља засебан систем (подситем) који има јединице и правила функционисања јединица.

Погледај испод затварача, пронађи два добитна симбола, споји и освоји!

во

за

За

2. Наведи предности и недостатке комуникације путем интернета у свакодневном животу (дакле изван пословних и службених ситуација). Ово је погодна тема за дебату у којој можеш учествовати с другарима у одељењу. Наставник српског језика помоћи ће вам да организујете дебату.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Основне науке које се баве језиком Наука која проучава језик као систем назива се лингвистика. Општа лингвистика проучава заједничка својства свих језика. На пример, све што смо у овом поглављу говорили о језику као систему, тј. о структури језика, хијерархији, језичким јединицама и правилима – јесте својство свих језика. Својства свих језика посматрали смо на примеру српског језика. Дакле, лингвистика се може бавити оређеним језиком, на пример српским, руским, енглеским, немачким, италијанским итд. У том случају употребљавају се називи србистика, русистика, англистика, германистика, италијанистика итд.

ни ке

Лингвистика обухвата више научних дисциплина које проучавају поједине делове језичке структуре. Навешћемо њихове називе и објаснити шта проучавају.

за

За лингвистику смо нагласили да проучава језик као систем знакова. Постоји и друга наука која се бави језиком, а језику приступа на другачији начин – филологија. Помињемо је када говоримо о развоју српског књижевног језика у деветнаестом веку: за Вука Караџића и Ђуру Даничића кажамо да су српски филолози.

уџ бе

Лингвисти и филолози

За

во

Филологија је наука која језик проучава као средство језичког стваралаштва и културе једног народа. Ова наука је знатно старија од лингвистике. Лингвистика почиње да се развија од тренутка када су проучаваоци схватили да језик треба посматрати као систем (као структуру), а то је било почетком двадесетог века.

Језичке јединице се дела на: (1) јединице које имају само план израза – немају значење, то су глас, фонема и слог; (2) јединице које имају и план израза и план садржаја (двопланске јединице) – имају значење, то су морфема, реч, синтагма и реченица. Морфема је најмања јединица која може да буде носилац значења. Глас и слог јесу јединице које намају значење, а учествују у формирању значењских јединица. Осим тога, у гласовном уобличавању значењских јединица учествују и прозодијске појаве: акценат, интонација (промена висине тона), трајање изговора (дуго или кратко). Фонетика – лингвистичка дисциплина која проучава артикулационе и акустичке особине гласова, тј. како се гласови изговарају и како се запажају чулом слуха. Фонетика проучава: (1) глас, (2) слог и (3) акценат. Семантика је наука која пручава значење двопланских јединица, тј. јединица које имају значење.

Подсети се поделе сугласника: (1) по месту, (2) по начину изговора, (3) по звучности. Помоћу та три критеријума опиши сугласнике: п, ж, х, н. Колико акцената има у српском језику? Наведи: (1) како се називају акценти, (2) по један карактеристичан пример за сваки акценат.

Језик и наука о језику

Фонологија – лингвистичка дисциплина која проучава гласовни систем (фонолошки систем) једног језика, тј. проучава гласове као јединице које учествују у стварању речи (фонеме). Српски језик има 30 фонема, тј. гласовних јединица од којих настају све речи. Да би два гласовна склопа представљала две засебне речи српског језика, довољно је да се разликују у једној фонеми (рад – ред; рад – рам; река – рука; лекар – пекар).

во

Морфологија – лингвистичка дисциплина која обухвата (1) морфологију у ужем смислу и (2) творбу речи.

за

уџ бе

Фонологија проучава које комбинације фонема су прхватљиве у одређеним језику и какве промене код фонеме настају кад се она нађе у окружењу других фонема. На пример, фонема н различито се изговара у речима: Ана, Анка, нада, хладан. То је једна фонема у различитим позицијама у речи (окружена другачијим фонемама), услед чега се јављају мале разлике у гласовној реализацији фонеме н.

Са фонемама одређеног језика суочавамо се кад почнемо да учимо страни језик. Док не овладамо фонолошким системом тог језика, често нам се дешава да фонеме тог језика изговарамо као фонеме свог језика, што може да буде погрешно. На пример, фонема р у српском језику изговара се као алвеоларни сонант, али тако не мора да буде у другим језицима. У страном језику који учиш издвој фонеме које се другачије изговарају него у српском језику.

ни ке

Дакле, фонема је најмања језичка јединица која може унети разлику у значење. Све фонеме једног језика чине фонолошки систем тог језика.

Морфологија у ужем смислу – лингвистичка дисциплина која проучава врсте и подврсте речи, као и облике променљивих речи. Јединице којима се бави морфологија јесу: (1) речи; (2) граматичка основа и наставак за облик.

За

Творба речи – лингвистичка дисциплина која проучава начине грађења речи. Јединице којима се бави творба јесу: (1) речи (коренске речи, изведенице, сложенице); (2) творбена основа и творбени наставак.

1. Наведи по чему се разликује облик ових придева: Волим хладан чај. Волим ледени чај. 2. Одреди род, број и падеж именица: Лепа реч и гвоздена врата отвара. 3. Наведи прво лице једнине презента ових глагола: претрчати, претрчавати; ући, улазити. 4. Одреди творбене јединице у именицама: Моја кућица – моја слободица. Младост – лудост.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Синтакса – лингвистичка дисциплина која проучава: (1) функције речи у реченици; (2) врсте синтагми и реченица; (3) распоред (ред) речи у синтагми или реченици. Најмања синтаксичка јединица је реч. Највиша синтаксичка јединица је исказ (комуникативна реченица или реченица у ширем смислу), а то је уједно и најмања комуникативна јединица. Исказ је најмања језичка јединица која преноси целовиту поруку. Предикатска реченица (реченица у ужем смислу) означава одређену ситуацију (радњу, стање, збивање). Може да буде зависна и независна.

1. Одреди врсту синтагме. Забрањено је уношење хране и пића. Забрањено је уносити храну и пиће. 2. Одреди функцију зависне реченице у строфи из песме Васка Попе. Очију твојих да није, не би било неба

уџ бе

ни ке

у слепом нашем стану.

За

во

за

Лексикологија – лингвистичка дисциплина која проучава речи као јединце лексикона (лексикон представља скуп свих речи једног језика). Бави се значењима речи, начинима путем којих настају нова значења речи (метафора, метонимја итд.), значењским односима међу речима (синонимија, антонимија итд.). Речима се баве и следеће дисциплине: (а) терминологија (проучава термине одређене науке или струке); (б) фразеологија (проучава фразеологизме); (в) ономастика (проучава имена); (г) етимологија (проучава порекло речи). Лексикографија – лингвистичка дисциплина која се бави питањима израде речника.

1. Метафора може да буде: (1) стилска фигура; (2) један од начина путем којих речи добијају нова значења. Објасни разлику између метафоре као стилске фигуре и метафоре као начина за настајање нових значења. Најбоље је да пођеш од примера: (1) узми пример за метафору као стилску фигуру; (2) сети се примера који показује метафору као начин настанка новог значења речи. 2. Подсети се по чему се разликују полисемија и хомонимија. Наведи примере ове две појаве у језику (тј. у лексикону). У следећој лекцији детаљније ћемо говорити о речницима српског језика. Међутим, сигурно већ знаш како ћемо у речнику препознати полисемију и хомонимију. Објасни!

Језик и наука о језику

Стилистика – проучава начин изражавања, тј. избор и употребу језичких јединица у тексту, као и ефекат који се постиже одређеним начином изражавања. Начином изражавања можемо: (1) да привучемо читаочеву или слушаочеву пажњу; (2) да унесемо одређене значењске нијансе у смисао реченице или текста. Следеће исказе упоредићемо у погледу избора језичких јединица. (а) Тенисери су играли на висини очекивања. (б) Тенисери су се борили као гладијатори.

Важно је да умемо да језичке јединице посматрамо са стилистичког становишта, тј. да откривамо на чему се заснива њихов стилски потенцијал.

уџ бе

Други исказ одступа од очекиваног језичког израза: (1) уместо глагола играти употребљен је глагол борити се; (2) игра је сликовито описана поређењeм (као гладијатори – уместо: на висини очекивања). Овај исказ је стилски обележен.

ЗАПАЗИ!

ни ке

Први исказ одликује се уобичајеним начином изражавања: (1) не одступа у погледу избора речи очекиваног за тему о којој се говори; (2) у значењима речи нема одступања. Овај исказ је стилски неутралан.

за

У зависности од ситуације, говорник ће изабрати један или други начин изражавања (стилски наутралан или стилски обележен).

во

Да ли ће неки исказ бити стилски неутралан или стилски обележен, зависи од контекста. На пример, следећа реченица из приповетке Књига Ива Андрића има иронично значење (супротно од њеног основног значења), што откривамо на основу контекста:

За

То су, дакле, те лепоте и та задовољства која човека чекају кад стекне право да се служи библиотеком! Одређени начин изражавања добија стилску функцију када доприноси значењу реченице или шире текстовне целине. На пример, у наведеној реченици из приповетке Књига писац је посебно привукао читаочеву пажњу тиме што је показну заменицу употребио не само на почетку, него на још два места у реченици (То су, дакле, те лепоте и та задовољства...). То није било неопходно на комуникативном плану јер је информација јасна и без тог понављања (могао је рећи: То су, дакле, лепоте и задовољства). Међутим, понављање је допринело да се нагласи иронија.

На пример, размотри следеће групе речи: (1) имају ли исти стилски потенцијал речи зуб, зубар, зубић и зубарчић; (2) упореди шта се речима син, синчић и синчина сугерише (наговештава) саговорнику. Запази да поједине речи имају посебне значењске нијансе: (1) зубарчић има ироничну нијансу, а зубић нема; (2) синчић може имати ироничну нијансу, а да ли има – одредићемо на основу контекста (ако се односи на дете, нема ироничну нијансу; ако се односи на одраслу особу, највероватније је има).

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Како настају стилске фигуре За сваку стилску фигуру можемо прецизно одредити како настаје. Показаћемо то на примерима.

Подвучени изрази представљају примере различитих стилских фигура.

за

уџ бе

Први пример припада стилској фигури која се назива антитеза. Антитеза се гради тако што се у напоредни синтаксички однос повежу две речи супротног значења (добри и зли). Запажамо да се у првом примеру два придева супротног значења повезују у напоредни синтаксички однос.

Погледајмо стих: Ја сам стена (из истоимене песме Ђуре Јакшића). Коју стилску фигуру овде запажаш? Одреди: (1) језичку јединицу у којој се јавља стилска фигура; (2) граматички облик те јединице; (3) синтаксичку функцију те јединице. Сваку стилску фигуру можемо разматрати на овај начин.

ни ке

(а) Људи су добри и зли. (б) Он је васпитан и учтив.

За

во

Други пример припада стилској фигури која се назива таутологија. Таутологија настаје тако што се у напоредни синтаксички однос повежу две речи сличног значења. У другом примеру употребљена су два придева сличног значења (васпитан и учтив). Дакле, ове две стилске фигуре настају на исти начин (повезивањем речи у напоредни синтаксички однос), а разликују се по томе да ли се повезују речи супротног или сличног значења.

Лингвистика (наука о језику) – наука је која проучава језик као систем знакова. Лингвистичке дисциплине су: фонетика, фонологија, морфологија, мофофонологија, товорба речи, синтакса, лексикологија, семантика, стилистика.

Језик и наука о језику

Вежбање 1. Подвучени изрази, ако их посматрамо са становишта свакодневне комуникације, делују неприхватљиво (неправилно). (а) Ноћ је, пада снег, свуда око нас је бела тама.

(б) Желим потпуну слободу, сањам далеке даљине.

(в) Његова изјава је пример лажне истине.

(г) Невреме је уништило све мале кућице.

Објасни шта неведене изразе чини неприхватљивим. Обрати пажњу на значење речи у подвученим изразима.

Писци и новинари употребљавају такве изразе стварајући од њих стилске фигуре. Такви изрази могу да буду или стилске грешке или стилске фигуре. Објасни од чега то зависи.

уџ бе

ни ке

за

2. У следећим примерима запази фразеологизме. (а) Наши фудбалери нису имали довољно времена да се припреме за светско првенство и то им се обило о главу.

(б) Када се осећаш као да те је прегазио воз, када изгледаш као да те је поплава избацила, када си уморан као пас – време је да се напуниш добром енергијом! Пробај нову чоколаду пуњену кремом од лешника!

во

За

Први пример је из новина. Покушај да објасниш зашто су фразеологизми погодни за новински текст.

Други пример представља рекламу. Размотри какву улогу фразеологизми могу имати у рекламама.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Навешћемо најпознатије граматике српског језика намењене за школску и универзитетску употребу. (а) Душка Кликовац, Граматика српског језика за основну школу (б) Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Граматика српског језика за гимназије и средње школе (в) Михаило Стевановић, Савремени српскохрватски језик I–II

Термин граматика односи се: (1) на граматички систем одређеног језика; (2) на научну дисциплину која се бави граматичким системом; (3) на књигу у којој је описан граматички систем одређеног језика. Термин речник односи се: (1) на скуп свих речи једног језика (лексички фонд); (2) на књигу у којој су објашњена значења речи с наведеним другим подацима (акценат, граматичке одлике, порекло, сфера употребе и др.); (3) на лексички фонд којим је овладао појединац (зато кажемо да нека особа има сиромашан или богат речник).

уџ бе

Ове граматике описују систем савременог српског језика, наводе дефиниције граматичких појмова с примерима из књижевног језика и предочавају шта је правилно у књижевном језику.

ЗАПАЗИ!

ни ке

Граматике и речници српског језика

за

Ове граматике служе нам да сазнамо: (1) које су одлике српског књижевнога језика на различитим нивоима језичке хијерархије (од гласа до реченице); (2) шта је граматички правилно у српском језику. Дакле, омогућавају нам да проверимо да ли се граматички правилно изражавамо.

Слично је и са следећим називима: терминологија (термини одређене науке или струке; научна дисциплина), фразеологија (фразеологизми одређеног језика; научна дисциплина), ономастика (имена; научна дисциплина), етимологија (порекло речи; научна дисциплина).

Невешћемо најважније речнике српског језика.

За

во

(1) Речник српскохрватског књижевног и народног језика – израђује се у Институту за српски језик Српске академије наука и уметности (Београд), објављује се од 1959. године. Ово је општи описни (дескриптивни) речник великог обима. Још увек је у изради, а када буде завршен, имаће више од 30 књига и пола милиона обрађених речи. Садржи лексику књижевног језика, али и речи из народних говора од Вуковог времена до данас. Конципиран је тако да забележи све (скоро све) речи српског језика, као и сва значења речи која су потврђена у текстовима писаца и у усменом стваралаштву. (2) Речник српскохрватског књижевног језика – објављен је у издању Матице српске (Нови Сад) 1967–1976. године. Обухвата шест књига и сто педест хиљада обрађених речи. Ово је општи описни (дескриптивни) речник средњег обима. Садржи лексику књижевног језика од Вуковог времена до данас. Помоћу овог речника можемо проверити да ли одређена реч припада књижевном језику, која су њена значења, који су јој облици (ако је променљива) и њен акценат у књижевном језику. (3) Речник српскога језика – објављен је 2007. године у издању Матице српске (Нови Сад). Ово је једнотомни речник који обухвата око осамдесет пет хиљада речи. Садржи речи књижевног језика које су заступљене у Речнику српскохрватског књижевног језика, али и нове речи. Код вишезначних речи дата су најважнија значања и најчешће један пример.

Општи речници – обухватају језик у целини. Посебни речници – обухватају део лексичког фонда издвојеног према посебним критеријумима, на пример: регионални речници, терминолошки речници, речници страних речи; речници који обухватају речи пореклом из одређених језика итд.

Језик и наука о језику

Које податке пружа Речник српскохрватског књижевног и народног језика? Овај речник наводи бројне податке о речима: (1) значења; (2) граматичке одлике; (3) акценат; (4) област употребе – ако се реч употребљава у одређеној области науке, струке, технике, уметности; (5) ако је реч страног порекла, наводи се језик из којег потиче; (9) ако је застарела реч или је застарело неко њено значење или облик, наводи се податак о томе; (10) ако реч, неко њено значење или облик не припада књижевном језику, него дијалекту, наводи се податак о томе; (11) фразеологизми, пословице и други устаљени изрази у којима се реч јавља; (12) примери који показују начин употребе, с подацима о изворима из којих су преузети. Прочитај на почетку прве књиге Речника српскохрватског књижевног и народног језика које скраћенице се упоребљавају и какве податке дају. Изабери речи различитих врста (именица, глагол, придев, прилог, предлог итд.) и провери који су подаци о њима наведени у овом речнику.

ни ке

Подаци о речима дају се путем бројних скраћеница, на пример: (1) скраћенице за граматичке податке, као што су род, број, падеж, глаголски облик итд.; (2) скраћенице за области у којима се реч употребљава, тј. области науке, струке, технике, уметности; (3) скраћенице за језик из којег реч потиче; (4) скраћенице које показују да реч, или неко њено значење или облик припада дијалекту; (5) скраћенице које показују да је реч застарела, или је застарело неко њено значење или облик; (6) скраћенице које дају податак да је значење иронично, фигуративно, ублажено, погрдно, фамилијарно.

за

Од осталих речника издвајамо:

уџ бе

Посебно су важне скраћенице на основу којих закључујемо да се реч (или неко њено значење или облик) не употребљава у савременом књижевном језику. Такве су скраћенице: некњ. (некњижевно), дијал. (дијалекатско), покр. (покрајинско), заст. (застарело), арх. (архаизам).

Речнике нових речи:

во

1. Иван Клајн, Речник нових речи (1992); 2. Ђорђе Оташевић, Велики речник нових и незабележених речи (2004), Речнике страних речи:

За

1. Милан Вујаклија, Лексикон страних речи и израза (има више издњања); 2. Иван Клајн, Милан Шипка, Велики речник страних речи и израза (2006), Речник синонима: 1. Миодраг Лалевић, Синоними и сродне речи српскохрватског језика (1974, 2004), Речнике фразеологизама: 1. Josip Matešić, Frazeološki rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika (1982); 2. Ђорђе Оташевић, Фразеолошки речник српског језика (2012), Речнике који обухватају речи пореклом из одређеног језика: 1. Абдулах Шкаљић, Турцизми у српскохрватском језику (1966, 2015); 2. Vera Vasić, Tvrtko Prćić, Gordana Nejgebauer, Du yu speak anglosrpski? Rečnik novijih anglicizama (2001).

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

На крају, важно је да поменемо да постоје терминолошки речници ра зличитих наука и струка. Ако нам није познато значење одређеног научног термина, потражићемо га у одговарајућем терминолошком речнику. Дакле, у овом случају неће нам бити од помоћи општи описни речник.

Ако нам у књижевном тексту није позната нека реч, на пример, у делима Милована Глишића или Петра II Петровића Његоша, у ком речнику ћемо потражити објашњење њеног значења?

ЗАПАЗИ!

Одмах да нагласимо: нећемо тражити у Речнику књижевних термина! У Речнику књижевних термина налазимо значења термина науке о књижевности, на пример: басна, бајка, приповетка, роман, епска песма, лирска песма, драма, стих, строфа, рима итд. Дакле, у том речнику не налазимо значења речи из књижевних дела.

За науку о језику и науку о књижевности познати су терминолошки речници:

ни ке

Непознату реч из књижевног текста прво ћемо тражити у Речнику српскохрватског књижевног и народног језика. Уколико није објављена одговарајућа књига овог речника (где би требало, према азбучном реду, да се налази та реч), користимо Речник српскохрватског књижевног језика.

(а) Rikard Simeon, Enciklopedijski rječenik lingvističkih naziva (1969),

уџ бе

За поједине писце постоји речник језика њихових дела:

(б) Речник књижевних термина, уредник Драгиша Живковић (1986).

(а) Речник Његошева језика, уредник Михаило Стевановић (1983), (б) Васа Павковић, Речник поезије Милана Ракића (1984),

во

Вежбање

за

(в) Наташа Вуловић, Лексика у приповеткама Лазе Лазаревића (2010).

За

1. У овом поглављу поменули смо речи когнитивни, хијерархијски, интеракцијски, дислокација, арбитрарност, конвенционалност, при чему смо уз њих навели укратко шта значе. Провери како су у речницима објашњена значења тих речи: (а) Милан Вујаклија, Лексикон страних речи и израза, (б) Иван Клајн, Милан Шипка, Велики речник страних речи и израза. 2. У ком речнику ћеш потражити значење следећих речи и израза: (а) речи из приповедака писаца српског реализма: ајдамак, аранжовати, арњеви, аршин, аков, (б) термине из области права: ванпарнични поступак, вансудско поравнање, вештачење, главни претерес, доказни поступак. 3. Направи речник кључних речи и израза који се јављају у овом поглаваљу: наведи кључне речи и изразе и објасни њихова значења. На овај начин направићеш свој мали лингвистички речник. Уједно, самостално ћеш систематизовати стечено знање. Увек је боље да самостално систематизујемо знања него да преузимамо већ урађене систематизације. Препоручујемо ти да знање утврђујеш тако што ћеш након учења одређеног дела градива правити лингвистички речник за тај део градива. Ако то чиниш на рачунару, на крају школске године све повежии у целину – у књигу. Ти си аутор те књиге!

Језик и наука о језику

Тест 8. (а) Наведи по чему се разликују језик и говор. (б) Објасни зашто су језик и говор нераздвојни. 9. (а) Једна од кључних одлика речи као језичког знака јесте арбитрарност. Објасни шта она подразумева. (б) Наведи код којих речи арбитрарност не долази до изражаја.

ни ке

10. Наведи шта је предмет проучавања лексикографије. 11. Повежи следеће примере језичких јединица с лингвистичким дисциплинама у оквиру којих се проучавају. Узми у обзир то да се једна јединица може проучавати у оквиру различитих лингвистичких дисциплина:

уџ бе

1. У следећим исказима описане су поједине језичке функције. За сваки исказ наведи о којој функцији је реч. (а) Језик је најбољи преносилац сазнања, искустава и концепата, који чине културу једног народа. (б) Језик је основно средство споразумевања, које омогућава размену информација у одређеној друштвеној заједници. (в) Језик омогућава да се исказ обликује на такав начин да се самим начином изражавања привуче пажња саговорника, слушалаца, читалаца. (г) Језик је средство мишљења; помоћу језика се формирају, организују, усмеравају и контролишу мисли.

Марија

синтакса

3. Наведи кључне појмове који одређују језик као систем знакова.

отац

морфологија (у ужем смислу)

бити срећне руке

творба речи

-ац

ономастика

молекул

фразеологија

Не волим јагоде.

терминологија

за

2. Наведи који део језика највише одражава културу једне друштвене заједнице.

4. Језик је систем системâ. Објасни шта то значи.

во

5. За следеће примере језичких јединица одреди: (1) ком језичком нивоу припадају; (2) које лингвистичке дисциплине их проучавају: (а) реченица; (б) наставак за облик; (в) суфикс; (г) граматичка основа; (д) корен речи; (ђ) синтагма.

За

6. Језик се истовремено одликује продуктивношћу и економичношћу. Објасни како се испољавају те две особине. 7. За елементе комуникације наведи функције језика које се с њима повезују: (а) говорник; (б) саговорник; (в) предмет о ком се говори; (г) порука; (д) језик (кôд); (ђ) канал којим се порука преноси.

12. Разврстај следеће јединице на (1) стилски неутралне и (2) стилски обележене: (а) мајка, мама, мамица, мати, (б) Ја сам стена. Ја сам снажна особа, (в) Милан је висок као његов отац. Милан је висак као бор, (г) У мојим мислима си ти. Ти си у мојим мислима.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Истраживачки задаци 1. Терминолошки речници као помоћ у стицању научног и стручног знања Истражи терминолошке речнике из области за коју се школујеш (ако си ученик стручне школе) или из области по избору (ако си ученик гимназије). Узми у обзир и двојезичне и вишејезичне речнике. За овај задатак потребна је помоћ наставника српског језика, али и наставника страног језика, а у стручној школи – помоћ наставника стручног предмета.

За

во

за

уџ бе

ни ке

2. Језичка слика света одражена у фразеологији једног језика У фразеологији једног језика одражава се језичка слика света, тј. слика спољашњег света коју имају говорници тог језика. Ево шта лингвисти кажу о томе. (а) Којим садржајем ће говорници једног језика испунити речи свог језика зависи од услова у којима то друштво живи, од природе којом је окружено, од степена културе итд. Дакле, народи који живе у различитим приликама испуниће своје речи другачијим садржајем. Биће речи које код већине народа имају исти садржај, но биће више таквих које се односе на исти појам, али се разликују по садржају (Александар Белић, Око нашег књижевног језика). (б) У фразеологији српског језика наталожене су и у колективном памћењу сачуване културне чињенице значајне за укупност културе српског народа као националне културе (Драгана Мршевић, Фразеологија и национална култура). Овај задатак можеш урадити у сарадњи с другим ученицима свог одељења. Формирајте више малих група (по 4 ученика). Након истраживања, у срадњи с наставником размотрите резултате истраживања. У речницима пронађите одреднице: (1) глава, (2) глас, (3) дан, (4) душа, (5) камен, (6) језик. За ове речи испитајте значења фразеологизама и других устаљених израза наведених у речницима. На основу тога закључите шта устаљени изрази предочавају о начину на који говорници српског језика схватају и доживљавају појмове означене тим речима. Можете изабрати и друге речи. Употребите следеће речнике: (а) Речник српскохрватског књижевног и народног језика; (б) фразеолошки речник српског језика који вам је доступан. 3. Како се говори на блогу Интернет је донео нове видове комуникације, од којих један јесте и блог. Реч блог је већ ушла у наш језик. Пронаћи ћемо је на пример у Великом речнику страних речи и израза Ивана Клајна и Милана Шипке: блог је „персонална страна на Интернету, на којој аутор води својеврстан дневник” наводећи своја размишљања и коментаре. Блог је често тематски оријентисан. Изаберите један од блогова који пружају информације корисне за савладавање градива које учимо у школи. То може да буде блог наставника. Полазећи од тог примера, опишите како изгледа комуникација на блогу. Покушајте да објасните шта овај вид споразумевања чини тако популарним у савременом свету.

У овом поглављу ћеш научити:

за

да временски одредиш почетке словенске писмености и појаву хришћанства код Словена,

уџ бе

ни ке

ИСТОРИЈА КЊИЖЕВНИХ ЈЕЗИКА КОД СРБА

За

во

да наведеш имена историјских личности које су биле најзаслужније за ширење хришћанства на простору некадашње Великоморавске кнежевине (насеобине Јужних Словена),

да разликујеш називе и препознаш опште карактеристике књижевних језика (као језика књижевности) који су били у употреби код Срба од 9. до 19. века, да идентификујеш писма која су некада била у употреби међу словенским народима – глагољицу и ћирилицу, и да упоредиш њихове одлике, да издвојиш најзначајније споменике јужнословенске културе и наведеш којим су писмом написани,

да објасниш везу између појаве хришћанства на нашим просторима и описмењавања становништва, да аргументовано укажеш на значај мисионарског рада Ћирила и Методија, као и њихових ученика, да критички просудиш да ли постоји веза између начина развитка књижевних језика код Срба и тадашње геополитичке ситуације (с освртом на миграцију српског народа ка Аустроугарској), да процениш да ли су дате историјске околности биле пресудан фактор за развој српског књижевног језика и да ли би он данас, развијајући се у другачијим условима, био знатно другачији или не би био другачији.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

ИСТОРИЈА КЊИЖЕВНИХ ЈЕЗИКА КОД СРБА

Већ од предшколског узраста учимо да пишемо и читамо, а када савладамо те вештине, читавог живота их користимо. Учимо матерњи језик, потом и стране језике, савлађујући граматичка и правописна правила, део по део. Када једном научимо слова свог језика, ретко размишљамо о њиховом историјату. Ко их је осмислио и у ком периоду? Да ли су данас иста онаква каква су била када су и настала? У овом поглављу проширићеш стечена знања о почецима писмености код Јужних Словена.

во

за

уџ бе

У првом поглављу говорили смо о улози коју језик има у животу човека и развоју друштва. Указали смо на то да је проналаском писма, једног од највећих изума човечанства, комуникација постала ефикаснија. Захваљујући том проналаску човек је добио могућност да остави траг о сопственом постојању, времену и условима у којима живи, да забележи оно о чему размишља, важне догађаје и још много тога. Размисли које све улоге у животу човека и развоју друштва има писмо као систем графичких знакова којима се бележе елементи говорног језика (гласови, речи, реченице).

ни ке

Почеци словенске писмености и стварање старословенског језика

Великоморавска кнежевина – област која је обухватала територију Чешке и Словачке, док се на врхунцу моћи простирала и на подручјима данашње Мађарске, Немачке, Пољске, Аустрије, Словеније, Хрватске, Србије, Румуније и Украјине.

За

Христијанизација – обраћање, превођење у хришћанство, похришћавање, покрштавање; ширење хришћанства

Моравско-панонска мисија

По доласку на Балкан (крајем 6. и почетком 7. века) Јужни Словени су се први пут сусрели са хришћанском културом која је у то време на овим просторима била потпуно развијена. Међутим, иако су мало˗помало примали нешто од те културе, конкретни покушаји христијанизације јужнословенских племена нису уродили плодом све до средине 9. века, када су се коначно стекли услови да Јужни Словени приме хришћанство. Наиме, крајем 862. и почетком 863. године великоморавски кнез Растислав упутио је посланике у Цариград византијском цару Михаилу, са следећом поруком: „Наши су се људи одрекли паганства и придржавају се хришћанског закона, али ми немамо таквог учитеља који би нам на нашем језику праву хришћанску веру објаснио да би и друге земље видећи то нас следиле. Зато нам пошаљи, господару, таквог епископа и учитеља.” (Житије Светога Ћирила, XIV глава)

Историја књижевних језика код Срба

Кнез Растислав се на овај корак одлучио из два разлога: (1) да би сачувао самосталност своје кнежевине и успео да се одупре војној и политичкој сили германских феудалних држава у окружењу, (2) да би сачувао свој народ од германизације, тј. културног и црквеног притиска немачког свештенства које се служило искључиво латинским језиком.

Ћирило и Методије

Овој значајној мисији претходила је темељна и опсежна припрема: Константин (Ћирило) је заједно с Методијем и другим сарадницима саставио писмо за словенски језик – глагољицу, утврдио правила која ће чинити основу норме, и на словенски језик превео богослужбено јеванђеље. Тај словенски језик који су користили имао је за основу говор македонских Словена насељених по ободу Солуна. Тако опремљени кренули су пут Великоморавске кнежевине схвативши веома озбиљно и савесно свој посао и значај мисије која им предстоји.

уџ бе

Ћирило и Методије су били родом из Солуна, због чега их називамо и „Солунском браћом”. После Цариграда Солун је био други град по важности у Византијском царству и у њему је живело много Словена. Због тога су Ћирило и Методије, иако Грци, још од раног детињства знали и словенски језик.

ни ке

Византијски цар Михаило у Моравску није послао епископа или учитеља, како је тражено, већ је припремио читаву верско-културну мисију с браћом Константином (који је, пошто се замонашио касније, добио име Ћирило) и Методијем на челу.

во

за

Методије (рођен око 815. године) је први словенски архиепископ. Најпре je био високи државни чиновник, управник једне области настањене Словенима (у долини реке Струме), али се касније повукао у манастир, закалуђерио, и постао игуман. Потом је отишао с братом Константином у Моравско-панонску мисију. Након братовљеве смрти постао је архиепископ Панонске архиепископије коју је основао папа Јован VIII. Међутим, након Методијеве смрти та архиепископија је укинута (886. године).

За

Константин, Ћирило (рођен 826. или 827. године) од малена je показивао склоност ка науци, па га је царица Теодора довела у Цариград, где је заједно с будућим царем Михаилом студирао код најбољих професора и научника. Касније се и он накратко повукао у манастир, а затим је отишао у Цариград да на Великој школи предаје филозофију. Због тога је био познат и по надимку Филозоф.

Ћирило и Методије стигли су у Велику Моравску крајем 863. године. Ту су им додељени ученици које је требало да науче словенску азбуку и припреме их за свештенике. Осим тога, мисија је подразумевала организовање цркве и увођење словенског богослужења, као и превођење библијских текстова и других црквених књига. На тај начин конституисан је и први словенски књижевни језик, познат под називом старословенски језик. Тај први књижевни језик Словена настао је на основи дијалекта македонских Словена који су живели у околини Солуна – дијалекта који су Ћирило и Методије познавали.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Старословенски језик је језик на којем су написане прве књиге Словена у другој половини 9. века. То је први и најстарији словенски књижевни језик.

ни ке

Мисија у Великоморавској кнежевини трајала је четрдесет месеци. Након тога Константин и Методије кренули су у Рим заједно са својим ученицима. Наиме, иако су моравски кнежеви подржавали рад Солунске браће, Константин и Методије наилазили су на отворено непријатељство германског свештенства. У то време веровало се да се писменост може ширити само на три језика: хебрејском, старогрчком и латинском, те су их германски свештеници код папе оптуживали за јерес. Пошто је Велика Моравска припадала западној цркви, неопходно је било да папа одобри рад Ћирила и Методија, те да допусти словенско богослужење будући да се дотад под окриљем западне цркве служило само на латинском језику. Папа Хадријан II их је лепо дочекао и признао је словенски језик као богослужбени. Међутим, док су још били у Риму, Константин се изненада разболео. Ступио је био у грчки манастир да би се замонашио, а приликом замонашења добио је име Ћирило (грч. Кирил). Умро је 14. фебруара 869. године.

во

за

уџ бе

Методије се вратио и наредне године (870) постављен је за панонско-моравског архиепископа. То се није допало германским бискупима, који су га на превару извели пред суд и скоро три године су га држали у тамници у Баварској (Немачка). Захваљујући интервенцији папе Јована VIII, Методије је ослобођен и 874. године се вратио у Моравску. Међутим, Моравском је тада владао Сватоплук (Растислављев братанац, који је њега, свог стрица, уз помоћ Немаца свргао с престола), противник словенске писмености. Методије је ипак наставио борбу, интензивно се бавио превођењем црквених књига на словенски језик, а пред смрт заједно с ученицима преводио је и Библију. Умро је 6. априла 885. године.

За

После Методијеве смрти моравски кнез Сватоплук био је наклоњенији Немцима, те је због тога једна група ученика отишла у Чешку, којом је владао кнез Боривој, друга се спустила на Јадранско приморје, а трећа група ученика отишла је на југоисток у бугарску државу, којом је тада управљао кнез Борис. Иако су многи од њихових ученика били прогањани, затварани и мучени, идеја Солунске браће ширила се и у другим словенским земљама. Најпознатија школа била је она у Македонији, на обалама Охридског језера, где су традицију својих учитеља настављали многобројни ученици, с Климентом и Наумом на челу. Старословенски језик се даље ширио у Бугарску, у њен источни део, за време владавине цара Симеона (893–927). На његовом двору у Преславу развио се снажан центар словенске писмености, а ту је највероватније глагољица замењена ћирилицом. Охридска и преславска школа представљале су два средишта словенске писмености.

Јерес – верско учење које се противи црквеним догмама, које се одвојило од званичног учења цркве.

Историја књижевних језика код Срба

Глагољица и ћирилица Курзив – тип старог рукописног писма прилагођеног једноставнијем и бржем писању.

Друго словенско писмо је ћирилица. Настала је крајем 9. или почетком 10. века у Бугарској, у време када је њом владао цар Симеон. Имала је више од 40 слова. Саставили су је ученици Солунске браће, те су је, Ћирилу у част, назвали ћирилица. Настала је по узору на грчко унцијално писмо.

за

уџ бе

ни ке

Унцијал – један од најстаријих графичких стилова грчког и латинског писма, који се одликује заобљеношћу слова.

Глагољица је прво словенско писмо. Њу је саставио Константин (Ћирило) да би делове Светог писма могао да преведе на словенски језик. Глагољица је имала 38 слова (знакова), а име је добила по речи глагољати – што значи говорити, причати. Њену основу чинило је грчко курзивно писмо, с тим што је Константин додао и неке знакове из источњачких писама (коптског, арапског и јерменског).

За

во

У следећу (другу) генерацију њихових ученика спада и Црноризац Храбар, монах који је написао Слово о писменима. Ово дело, које се сматра првом словенском филолошком расправом, представља полемику о првом словенском писму коју аутор води с грчким научницима. Црноризац Храбар се у њој залаже за ширење науке међу Словенима и за њихово просвећивање. Брани старословенски језик у Светом писму бранећи истовремено и словенску азбуку. Мишљења је да је старословенски језик подједнако вредан као и други велики језици (грчки, латински и хебрејски). Интересантан је податак да је у овој својој расправи Црноризац Храбар уочио везу између словенског и грчког писма, јер је Ћирило заиста више слова за словенску азбуку начинио према редоследу, облику и гласовним вредностима грчких слова. Сматра се да је ова расправа настала почетком 10. века и да је најстарији споменик написан ћирилицом.

ЗАПАЗИ!

Расправа је научна студија у којој се обрађује и анализира неко питање.

„То питање треба изложити, објаснити, доказати; треба изнети ставове за и против, указати на слична питања и њихова решења, навести примере који илуструју или потврђују наше тезе, извести закључак у смислу наше основне мисли о том питању [...] Расправа је у основи интелектуална врста писаних састава.” (Драгиша Живковић, Теорија књижевности са теоријом писмености)

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Из одломка који следи сазнаћеш на који начин је монах Црноризац Храбар приказао Ћирилов рад на састављању глагољице, тј. настанак слова (писмена) код словенских народа.

Црноризац Храбар: Слово о писменима „Пређе Словени не имађаху књига, него по цртама и резама читаху и гатаху, будући пагани. Крстивши се, римским и грчким писменима мучаху се писати словенску реч без правила.

ни ке

Потом човекољубац Бог, који управља свим и не оставља човечјега рода без разума, него све приводи разуму и спасењу, помиловав род словенски, посла им светога Константина филозофа, названа Ћирила, мужа праведна и истинита. И створи им писмена тридесет и осам, нека по облику грчких писмена, а нека по словенској речи.

д во

ЗАПАЗИ!

за

уџ бе

Од првог писмена поче по грчком: они, дакле, алфа, а овај аз; од аза обоји почеше. И као што они, угледавши се на жидовска писмена, начинише, тако и овај на грчка. Јер Жидови прво писмо имају алеф, што се казује детету кад се уводи у наставу, говорећи му: учи се; што је алеф. И Грци угледајући се на то, рекоше: алфа. И оно што је казано жидовски, подеси се према грчком језику, да се детету место учења каже ишти, јер алфа у грчком језику значи: ишти (тражи). Угледајући се на њих, Свети Ћирило начини прво писмо: аз. И као прво писмо, од Бога дано роду словенскоме за отварање уста онима који се разумно уче писменима, аз се изговара с великим отвором уста, а она се друга писмена изговарају и казују с малим отвором уста.”

Жидови, жидовски – Јевреји, јеврејски; исто значење имају и речи: Хебреји, хебрејски.

За

До доласка Константина (Ћирила) и Методија словенска племена нису имала писмо. Уколико је нешто требало забележити, чинили би то помоћу рабоша – комада дрвета у који су урезивали црте и резове (зарезе) бележећи на тај начин дуговања или потраживања. Неки би, у зависности од подручја, користили поједина латинска или грчка слова. Међутим, та слова нису у потпуности одговарала свим особеностима словенске фонетике. Због тога је Константин саставио потпуно нову азбуку, прилагођену језику Словена.

Ко је био Црноризац Храбар?

Црноризац Храбар није право име, већ псеудоним. Верује се да иза њега стоји један од монаха који је желео да сакрије свој идентитет да би избегао могуће прогоне или кажњавање због свог писања. На то указује реч црноризац која означава онога који носи црну ризу – монашку одежду. Придевом Храбар исказује сопствену храброст да јавно иступи и ипак каже нешто у одбрану словенског писма и његове употребе у богослужбеним књигама. Ово дело је сачувано у око 60 преписа, од којих су неки написани и на српском језику. Прави идентитет монаха који стоји иза псеудонима Црноризац Храбар није утврђен.

Историја књижевних језика код Срба

Најстарији споменици јужнословенске културе Споменици су материјални, опипљиви остаци из давних времена који нам служе као документи који сведоче о временима из којих потичу. Захваљујући таквим споменицима можемо да сазнамо више о културном и материјалном животу давних времена, навикама, обичајима и слично.

ни ке

Најстарији споменици јужнословенске културе су управо такви сведоци, а значајни су због тога што нам пружају потврду о употреби одређеног писма.

во

за

уџ бе

Самуилова плоча је најстарији споменик писан ћирилицом. Он потиче из 993. године. То је надгробна плоча коју је македонски цар Самуило подигао својим родитељима. Пронађена је крај Преспанског језера (данашња Република Северна Македонија).

За

Башчанска плоча, пронађена 1851. године у месту Башка на острву Крк (Хрватска), најстарији је споменик писан глагољицом. Потиче из 11. века (овај документ је настао око 1100. године).

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Вежбање

За

во

за

Мирослављево јеванђеље представља најстарији споменик српске писмености. Писано је ћирилицом, на српскословенском језику. Потиче из 12. века. Више о овом споменику пронаћи ћеш у наредној лекцији.

уџ бе

ни ке

Брижински листићи потичу из 10. века. То је најстарији словеначки споменик писан латиницом. Састоји се из три литургијска текста која нам откривају каква је била црквена пракса у раном средњем веку. Пронађени су у манастиру у немачком граду Брижину (нем. Freising).

1. Потражи помоћу историјских атласа или Гугл апликација (мапа, Google Earth) области које је некада заузимала Великоморавска кнежевина. Које се државе данас налазе на тим просторима? 2. Објасни због чега је кнез Растислав писао византијском цару. Наведи шта је од њега тражио. 3. Наведи на које препреке су наилазили Ћирило и Методије током свог рада и објасни због чега је било тако.

4. Ко је био Црноризац Храбар? Пажљиво прочитај текст Слово о писменима, подвуци непознате речи, и покушај да одгонетнеш њихово значење (уз наставникову помоћ). Можеш да направиш и мали речник у који ћеш их записати и упоредити с речима које данас користимо у том значењу. 5. Покушај да размотриш да ли код Словена постоји веза између ширења писмености и вере. Шта уочаваш?

Историја књижевних језика код Срба

(Милан Шипка, Култура говора, одломак)

уџ бе

Ученици Ћирила и Методија наставили су рад својих учитеља ширећи писменост даље на словенски југ, ка Македонији и Бугарској. Развијајући се, како просторно, тако и временски, старословенски језик је претрпео и извесне промене. Те промене условиле су настанак редакција старословенског језика. У наредној лекцији сазнаћеш како се то догодило и шта су редакције.

за

Старословенски језик је први и најстарији књижевни језик Словена. Његову основу чинио је говор македонских Словена из околине Солуна. На тај језик су Ћирило и Методије преводили библијске текстове и друге црквене књиге. Међутим, старословенски језик је био и остао језик књига, језик писане комуникације. Никада није заживео у говору. Због тога, како је време пролазило, стваран је све већи и већи јаз између тог језика и језика који су словенски народи користили у непосредној (усменој) комуникацији. То што су се језик књижевности и језик усмене комуникације све више и више међусобно разликовали одразило се и на превођење и преписивање црквених књига. Преписивачи, наиме, почели су да у старословенски језик нехотице уносе елементе тог говорног (народног) језика. Такво прилагођавање старословенског језика живом, говорном језику назива се редакција или рецензија, те имамо: српску, руску, чешку, бугарску и хрватску редакцију.

За

во

У науци о језику термином редакција (рецензија) старословенског језика означавају се облици старословенског језика који су настали уношењем језичких црта појединих словенских језика. Редакције (српска, руска, чешка, бугарска и хрватска) настале су тако што су преписивачи у старословенске текстове уносили елементе свог говорног (народног) језика.

Књижевни језик је, како и из самог назива произлази „језик књиге” или, шире схваћено, „језик писмености”– „писмени језик”. Књижевни језик јавља се кад се неки народ описмени, тј. кад стекне писменост, кад добије своје писмо.

ни ке

Књижевни језици код Срба до 19. века: српскословенски језик, рускословенски језик, славеносрпски језик

ЗАПАЗИ! Термином књижевни језик означили смо језике књижевности у прошлости (старословенски и други језици до 19. века, о којима ћемо говорити у овом поглављу). Књижевне језике који су код Срба постојали у прошлости (до 19. века) не треба поистовећивати са стандардним језиком којим се служимо данас. Стандардни језик представља нормиран облик језика, уређен према правилима која су описана у граматикама, речницима, правописним приручницима и сл. О стандардном језику говорићемо у наредном поглављу.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Територијална припадност и име старословенског језика Словенски језици деле се у три групе: јужну, источну и западну. Према овој подели, старословенски језик спада у групу јужнословенских језика.

Јужнословенска група српски језик

Што се његовог имена тиче, у најстаријим писаним документима (изворима из 9. и 10. века) старословенски језик се називао само словенски. Термин старословенски увео је руски лингвиста Филип Фјодорович Фортунатов (1848–1914) да би њиме обухватио све што је писано на словенском језику и његовим варијантама.

бугарски језик македонски језик

ни ке

словеначки језик Источнословенска група руски језик

уџ бе

украјински језик белоруски језик Западнословенска група

словачки језик

За

во

лужичкосрпски језик

пољски језик

НАПОМЕНА

Српски народни језик почео је да се ствара на прелазу из 9. у 10. век. У том периоду почело је фонетско уобличавање српске редакције старословенског језика. Око 1020. године настале су и књиге намењене Србима. Мењани су, тј. прилагођавани су текстови намењени православној (источној) служби.

за

чешки језик

ЗАПАЗИ!

У лингвистичком смислу, српски језик је исти онај који Хрвати зову хрватским, Бошњаци бошњачким/босанским, а Црногорци црногорским језиком.

Српскословенски језик представља српску редакцију (рецензију) старословенског језика и то је најстарији српски књижевни језик. Био је у употреби од краја 12. века па све до прве половине 18. века, а њиме су писана и црквена и световна књижевна дела.

Маријино јеванђеље Маријино или Маријинско јеванђеље написано је старословенским језиком у ком се јављају елементи српског народног језика. Потиче из XI века (настало је највероватније између 1050. и 1075. године), а писано је глагољицом. Пронађено је средином 19. века на Светој Гори, у манастиру Свете Марије, по којој је и добило назив. Састоји се од 174 листа. Данас се један део овог јеванђеља чува у Москви, у Државној библиотеци Русије, а други у Бечу. Ово јеванђеље представља и најстарији споменик српске редакције старословенског језика источноправославне цркве.

Историја књижевних језика код Срба

Јеванђелистар – литургијска књига у којој су скупљени одломци из јеванђеља који се читају или певају у цркви. Дијак – ђак, писар, преписивач на средњовековном двору

уџ бе

Иницијал – велико почетно слово имена или презимена; украсно велико слово на почетку одељка у књизи, старим рукописима и сл.

Најстарији и најважнији споменик српске културе Мирослављево јеванђеље написан је на српскословенском језику, ћирилицом. По садржају, ова књига је јеванђелистар (богослужбена књига) – садржи делове четири јеванђеља која су распоређена према редоследу читања током црквене године. Написана је по наруџбини хумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање, а потиче из средине осамдесетих година 12. века. Верује се да га је кнез Мирослав наручио за потребе своје задужбине – Цркве Светог апостола Петра на Лиму, у Бијелом Пољу (данашња Црна Гора). Писано је на пергаменту, садржи 181 лист, а преписао га је и украсио Глигорије (или Григорије) дијак, о чему сазнајемо из записа на последњем, 181. листу, који је оставио сам Глигорије. Што се изгледа овог дела тиче, Мирослављево јеванђеље је тако исписано и украшено да представља наш најлепши и најдрагоценији писани споменик. Делови текста украшавани су и исписивани разним бојама (црвеном, зеленом, жутом, златном), као и многобројним стилизованим минијатурама и иницијалима изузетне уметничке вредности. Ово ремек-дело калиграфије и сликарства строго је чувано у манастиру Хиландару (на Светој Гори) до 1896. године, када га је краљ Александар Обреновић добио на поклон од братства манастира и донео у Србију. Године 2005. Мирослављево јеванђеље је уписано у Унескову листу Памћење света (то је програм Унеска настао 1992. године са циљем да се очува културно наслеђе из разних делова света), што потврђује његову вредност и изузетан значај. Данас се овај споменик чува у Народном музеју у Београду.

ни ке

За

во

за

Иако није само једна особа учествовала у изради Мирослављевог јеванђеља, податке о себи је оставио само Глигорије дијак. Његов запис на последњој страни рукописа је изузетно значајан због тога што представља први изворни (оригинални) текст на српскословенском језику – све друго у овој књизи су преписи. У том запису Глигорије дијак прво у тону скрушености открива сопствени идентитет констатујући потом за кога је дело писано. Даљи текст чини молбу упућену кнезу Мирославу да га задржи у служби, из чега се може наслутити да Глигорије није био у милости кнежевој. На крају се обраћа и самом Богу препуштајући се његовој вољи и надајући се да ће му он помоћи и умилостивити кнеза.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Чудесни путеви Мирослављевог јеванђеља Након смрти старијег брата, кнеза Мирослава, велики жупан Стефан Немања је, Мирослављево јеванђеље однео на Свету Гору, 1198, приликом оснивања манастира Хиландар (неки проучаваоци тврде да се Јеванђеље обрело у Хиландару знатно касније, тек у XVII веку). Ван граница Свете Горе чуло се за овај документ након посете тадашњег руског архимандрита Порфирија Успенског, који је у зиму 1845/46. боравио у Хиландару. Опчињен лепотом књиге, он је кришом исекао један лист (166. страну) и однео га са собом у Русију.

ни ке

У пролеће 1896. године, на Ускрс, српски краљ Александар Обреновић отишао је у посету Хиландару. Желећи да материјално помогне манастир, он је отплатио дугове које су имали, чиме је вратио Хиландар под српски суверенитет. Захвални монаси, у жељи да се одуже краљу, даровали су му највредније реликвије манастира – Мирослављево јеванђеље и Оснивачку повељу манастира Хиландара, коју је саставио Стефан Немања (у монаштву Свети Симеон). С повратком краља са Свете Горе и Мирослављево јеванђеље први пут је стигло у Београд.

за

уџ бе

У ноћи Мајског преврата, 1903. године, краљ Александар Обреновић је убијен, а из дворског сефа нестало је Мирослављево јеванђеље. Наредних једанаест година му се изгубио сваки траг. Пронађено је у једном од сандука краља Петра Карађорђевића, када су све државне драгоцености, злато, новац и државне резерве паковани за евакуацију из Београда у Крушевац (1914). Следећи повлачење српске војске и кретање српске владе до Крфа, Мирослављево јеванђеље се неко време налазило у сефу Државне благајне на Крфу (1915). По окончању Првог светског рата књига је враћена у Београд.

За

во

Време између два светска рата је време када се Мирослављево јеванђеље налазило у поседу породице Карађорђевић, иако је Министарство просвете још 1903. године наложило да се чува у Народној библиотеци Србије. Током Другог светског рата ово јеванђеље је више пута премештано из страха да би у ратним условима могло да буде потпуно уништено. Тако је једно време чувано у сефу филијале Народне банке Србије у Ужицу, потом у манастиру Рача на Дрини. Године 1943. поново је враћено у сеф Народне банке у Београду. По окончању рата Мирослављево јеванђеље прешло је у надлежност Министарства просвете, а 1945. предато је на чување Народном музеју у Београду. Ту се налази и данас, заведено под инвентарским бројем 1536.

Време оснивања манастира Хиландар (1198) јесте и време када су почела да се стварају оригинална књижевна дела на српскословенском језику. До тада је наша књижевност била претежно преписивачка, што значи да се састојала од текстова из богослужбених књига, романа, приповедака и сл. које су монаси у преписивачким центрима при манастирима и црквама преводили са страних језика. Од XIII века почеле су да се јављају биографије као посебна књижевна врста код нас. Писали су их ученији свештенци, архиепископи, али и сами владари, са циљем да оставе трага о животу и заслугама онога о коме се писало. Житије Светог Симеона је прва сачувана биографија код нас. Написао ју је Свети Сава и она представља прво оригинално књижевно дело у српској књижевности.

Историја књижевних језика код Срба

ни ке

Доказе о све већем упливу елемената народног говора у српскословенски језик налазимо у световним правним документима сачуваним из овог периода (на преласку из 12. у 13. век, и касније). Многи од њих писани су управо народним, а не српскословенским језиком. Такав документ је Повеља Кулина бана из 1189. којом босански бан издаје одређене гаранције да ће се трговина између његове земље и Дубровачке републике одвијати неометано и слободно. Други је Душанов законик из 1349. године, настао из потребе да се српско царство уреди прописима и законима који ће важити за све поданике на целој територији царства.

У првој половини 15. века, под владавином деспота Стефана Лазаревића, догодио се процват културе и уметности у Србији. Млади владар, осим што се показао као изузетно вешт у вођењу српске државе, био је и велики љубитељ уметности. У својој задужбини, манастиру Манасија (који се прво звао Ресава), основао је и организовао Ресавску школу. У њој су се окупљали учени монаси, преводиоци и писци са Константином Филозофом на челу (бугарским монахом који је био историчар, преводилац и добар познавалац граматике). Њихов задатак био је да ураде исправке црквених текстова, односно да исправе и поново препишу текстове црквене књижевности чији су преводи били нетачни или погрешно преписани, због чега је Ресавска школа била називана и преписивачка школа. Осим тим послом, бавили су се и украшавањем рукописа и књига. Због свега тога манастир Манасија је врло брзо постао симбол просвећености и духовности.

во

Повеља Кулина бана из 1189.

за

уџ бе

ЗАПАЗИ!

За

Уочаваш ли разлику у значењу глагола „преписивати” из времена Ресавске школе и данашње школе? Објасни у чему је разлика.

Даљи развитак српскословенског језика у књижевни језик Срба спречен је падом Српске деспотовине под Османлијско царство 1439. године, када су Турци освојили Смедерево. Те околности, као и чињеница да су Срби стали на страну Аустрије у једном од ратних сукоба против Турске, условиле су почетак великих миграција српског становништва на север, преко Саве и Дунава. У страху од освете Турака, притиснут наметима и све тежим условима живота, велики део српског становништва крајем 17. века (1690) почео је да одлази у тадашњу Угарску предвођен свештенством и патријархом Арсенијем III Чарнојевићем. Они су стигли до Будима у Мађарској и Коморана у данашњој Словачкој. Једна од најзначајнијих

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

за

во

(Г. С. Венцловић, Црни биво у срцу)

Након што су се исељењем ослободили од турског зулума, Срби су у новој средини били изложени другим опасностима. Једна од њих била је тежња Аустријанаца да их покатоличе (да их преведу у припаднике католичке вере). Тражећи начина да се одбране од таквих настојања, и у циљу очувања сопственог националног идентитета, Срби су се обратили Русији за помоћ. Први учитељ који је стигао из Русије био је Емануел Козачински. Он је 1726. у Сремским Карловцима отворио Славјанску школу, где је потом дошао и Максим Суворов и 1733. године основао Латинску школу. Они су из Русије донели књиге и уџбенике – букваре и граматике који су били штампани на рускословенском језику, руској редакцији старословенског језика. Наиме, тада је у Аустријском царству на снази била забрана штампања српских књига.

За

Дело Гаврила Стефановића Венцловића је обимно, али, нажалост, настало је у време када штампање дела није било лако доступно. Због тога је већи део онога што је створио остао скривен од очију јавности. Ипак, један део његових текстова од заборава је отргао наш књижевник Милорад Павић сакупивши их и објавивши у збирци под називом Црни биво у срцу. Пред тобом је једна од песама из те збирке, песма Сејачи. Прочитај је и упореди језик којим је написана с данашњим говорним језиком. Да ли ти је тешко да разумеш речи песме?

уџ бе

СЕЈАЧИ Слишатељу возљубљени, и ми сами, сви, сваки по себи, излази на сејање сејати своје семе! И то се разлико сеје: каква је кому његова ћуд, тако и сије. Један сије у своје тело, други пак сије у своју душу.

ЗАПАЗИ!

ни ке

заједница коју су расељени Срби оформили налазила се у Сентандреји, у околини данашње Будимпеште. И у том новом окружењу Срби су наставили да се баве књижевним радом преписујући књиге и пишући и даље на српскословенском језику. Међутим, почетком XVIII века све је више било писаца који су се залагали за идеју да за народ треба писати на народном језику (Јован Рајић, Захарије Орфелин). Такво гледиште је заступао и Гаврил Стефановић Венцловић, који је, састављајући беседе, тј. проповеди за вернике, користио народни језик, блискији и разумљивији онима којима су беседе биле намењене.

Руски буквар код Срба У првој половини 18. века Срби насељени на аустријској територији учили су из руских књига. Томе је допринео и долазак учитеља из Русије. Читање се учило из Буквара Теофана Прокоповича, који је Максим Суворов 1726. године пренео из Русије и који је 1734. године прештампан четврти пут. У њему су се поред азбуке и слогова, налазили различити религијски текстови (Десетословље, Молитва Господња, Символ вере), тако да је служио уједно и за учење веронауке. (Димитрије Кириловић, Српске основне школе у Војводини у 18. веку, прилагођени одломак)

Историја књижевних језика код Срба

Дакле, употреба рускословенског језика преовладавала је у првој половини 18. века у крајевима аустријског царства насељеним српским становништвом. Тај језик користио се и у црквеним обредима и у књижевности. Рускословенски језик био је разумљив малом броју наших људи – уском кругу образованих. Осим тога, до средине 18. века у употреби је, уз рускословенски, био и руски језик. Међутим, жеља да оно што пишу буде разумљиво ширем кругу читалаца узроковала је да су поједини писци у рускословенски језик почели да уносе елементе српског народног језика. Тим упливом створен је нов, славеносрпски језик, који је настао средином 18. века. Славеносрпским језиком писали су наши писци просветитељи с краја 18. и почетка 19. века истичући све више да за народ треба писати чистим народним језиком. То су били: Захарије Орфелин, Сава Мркаљ, Јован Хаџић, Доситеј Обрадовић, Милован Видаковић, Јован Стерија Поповић и други.

уџ бе

ни ке

Међутим, проблем који се тада јавио тицао се и неуређене језичке норме – граматичких и правописних правила. Сваки писац писао је према сопственом нахођењу преузимајући понеко правило из свих тих језика којима су се служили. Штавише, дешавало се да исти писац напише два или више романа придржавајући се у сваком од њих различитих језичких правила. Неуређеност језичког система карактеристична је за овај период. Отуда се у другој половини 19. века јавила и потреба да се тој самовољи у писању стане на пут. Тог посла се прихватио Вук Караџић уређујући део по део нашег језика и отварајући широм врата народном језику за улазак у књижевност – и то како црквену, тако и световну. Славеносрпски језик био је у употреби све до средине 19. века, када је победила реформа језика за коју се залагао Вук Стефановић Караџић са својим сарадницима.

Вежбање

за

ЗАПАЗИ!

1. Покушај да на интернету пронађеш фотографију или снимак Мирослављевог јеванђеља. Пажљиво погледај како је украшено. Објасни зашто се с правом сматра ремек-делом.

во

Захарије Орфелин био је један од наших писаца који су писали на рускословенском, руском и српском народном језику. Године 1768. покренуо је први српски часопис – „Славеносрпски магазин”, штампан у Венецији. У посвети коју је написао за свој часопис, Орфелин је пропагирао идеју да наука треба да буде доступна свима. Штампати часопис у то време био је велики и скуп подухват, те је „Славеносрпски магазин” из тог разлога доживео само прво издање.

За

2. Наведи којим језиком су се служили преписивачи, писци и преводиоци у Ресавској школи. Узми у обзир време (век) у којем је основана Ресавска школа. 3. Објасни према којим правописним и граматичким правилима су се управљали писци који су писали славеносрпским језиком. 4. Покушај сада, са знањима која имаш о књижевним језицима код Срба до 19. века, да размотриш повезаност начина развитка књижевних језика и тадашње геополитичке ситуације. Узми у обзир миграцију српског народа ка Аустроугарској. 5. Покушај да процениш да ли су дате историјске околности биле пресудан фактор за развој српског књижевног језика и да ли би он данас, да се развијао у другачијим условима, био знатно другачији или не би био другачији.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

ТЕСТ

2. Наведи у којем веку су Јужни Словени примили хришћанство.

4. Наведи називе најстаријих словенских писама.

за

5. Објасни везу између примања хришћанства и описмењавања Јужних Словена.

во

6. Објасни због чега су германски свештеници оптуживали Ћирила и Методија код римског папе.

За

7. Наведи: (а) ко су најпознатији ученици Ћирила и Методија; (б) у којој данашњој држави се налазила школа у којој су они наставили рад својих учитеља.

9. На основу стеченог знања о садржају и изгледу Мирослављевог јеванђеља, процени у чему је његова вредност имајући у виду и форму и садржину дела. 10. Поређај наведене језике према времену у којем су настали (хронолошки): рускословенски, старословенски, славеносрпски, српскословенски.

уџ бе

3. Објасни који су разлози стајали иза молбе кнеза Растислава упућене византијском цару да му пошаље учене људе који ће јужнословенским племенима проповедати хришћанску веру.

8. У својој филолошкој расправи Слово о писменима Црноризац Храбар је уочио везу између словенског и још једног писма. Наведи о којем писму је реч.

ни ке

1. Наведи у којем веку је конституисан први и најстарији словенски књижевни језик.

11. Образложи због чега су баш руски учитељи дошли и основали школе у Сремским Карловцима. 12. Објасни који је био главни разлог због којег су поједини наши писци заступали идеју да за народ треба писати народним језиком.

Историја књижевних језика код Срба

Истраживачки задаци 1. Европа некад и сад Проучавајући историјски развој књижевних језика код Срба, прошли смо раздобље од десет векова – од 9. до 19. века. Покушај да откријеш каква је била геополитичка слика Европе у том периоду и колико се изменила за десет векова. Запази да ли су се и код других народа догађале веће или мање миграције становништва. Ако је потребно, обрати се наставнику историје за помоћ.

ни ке

2. После Велике сеобе Срба – нови живот у Сентандреји

Потражи податке о првом градоначелнику Сентандреје и српском живљу које је населило то место након Велике сеобе.

Покушај да сазнаш: (а) како је након досељења изгледао живот Срба у Сентандреји и како се мењао кроз векове; (в) који писци су живели и стварали у Сентандреји и на којем језику или језицима су писали (неке писце већ знаш).

за

уџ бе

Пронађи неке од беседа Гаврила Стефановића Венцловића и покушај да их преведеш на савремени српски језик. Наставник српског језика препоручиће које изворе да користиш. Запази: (а) које теме су заступљене у његовим беседама; (б) како је обликовао беседе; (в) на који начин је настојао да делује на своје слушаоце.

во

3. Велики беседник

За

4. Мирослављево јеванђеље

О томе шта се све дешавало с Мирослављевим јеванђељем током векова снимљен је филм Мирослављево јеванђеље, који можеш пронаћи на интернету. Тако можеш проширити знања о томе којим се путевима кретало Мирослављево јеванђеље од дванаестог до двадесетог века.

У овом поглављу ћеш научити:

за

да сагледаваш свој језик као друштвену појаву која се испољава на различите начине и која се непрекидно мења,

уџ бе

ни ке

РАСЛОЈАВАЊЕ ЈЕЗИКА

да позитивно вреднујеш дијалекатско стваралаштво у погледу његове улоге у националној култури, да на конкретним примерима процењујеш колико начин изражавања одговара ситуацији у којој је употребљен,

да објасниш однос између књижевног језика и дијалекта,

да на конкретним примерима текстова запажаш језичке одлике карактеристичне за одређену друштвену групу.

За

во

да објасниш како се језик раслојава (мења) на: (1) територијалном, (2) функционалном и (3) социјалном плану,

да упоређујеш одлике књижевног језика и дијалекта, као и њихове функције у друштвеној заједници, да на конкретним примерима текстова запажаш, издвајаш и разврставаш дијалекатске одлике,

Раслојавање језика

РАСЛОЈАВАЊЕ ЈЕЗИКА Раслојавање језика и врсте раслојавања

за

уџ бе

У различитим деловима територије једног језика постоје језичке особености по којима се препознаје говор једног краја у односу на говор другог краја. Затим, језик се на различите начине употребљава у бројним областима човековог живота и рада, као што су породица, школа, посао, медији, администрација, наука, књижевност. Осим тога, језиком се на различите начине служе бројне друштене групе, као што су представници одређених професија, омладина, навијачи, војници, припадници музичких покрета. На крају, код сваког појединца постоје одређене специфичности у употреби језика. Закључујемо да језик варира или, другим речима, језик се раслојава у зависности од (1) географског подручја, (2) области људске делатности, (3) друштвене групе, (4) појединца. Према тим критеријумима, издвајамо (1) територијално, (2) функционално, (3) социјално и (4) индивидуалано раслојавање.

во

Реч варирати има различита значења: 1. јављати се у различитим облицима, бити променљив, непостојан; 2. мењати облик нечему, уносити измене у нешто; 3. у музици: варирати тему без промене основног мотива. У науци о језику варирање означава да се језик у одређеној заједници мења, тј. јавља у различитим облицима.

ни ке

Језик представља средство комуникације и интеракције међу људима; затим, он је средство за преношење различитих врста интелектуалних садржаја, као и средство уметничког изражавања. У свакој од ових улога језик ће бити употребљен на другачији начин – што ћемо разматрати у овом поглављу.

За

Лингвиста Ранко Бугарски назвао је једну своју књигу Лица језика, а другу Нова лица језика. Заиста, језик је друштвена појава с много лица и непрекидно се мења. Проверићемо то на једноставним примерима. Размотри свој говор полазећи од следећих питања: (а) Колико се говор подручја у ком живиш разликује у односу на друга подручја српског језика? Наведи особености по којима се препознаје говор подручја у ком живиш, на пример, на плану акцента, облика речи и лексике. (Једноставно, сети се по чему људи који нису из твог краја препознају одакле си кад чују како говориш). (б) Колико ти је важно да се твој говор разликује од говора старије генерације? Објасни по чему се препознаје говор млађе генерације.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Као резултат варирања или раслојавања језика настају језички варијетети. У оквиру наведене четири врсте раслојавања настају (1) дијалекти, (2) функционални стилови, (3) социолекти и (4) идиолекти. Видимо да један језик може имати велики број варијетета, што посебно долази до изражаја у данашњем друштву.

Постоје четири врсте језичког варирања (раслојавања). Територијално раслојавање – произлази из језичких разлика које се јављају на различитим деловима територије једног језика. Овом врстом раслојавања настају дијалекти.

ни ке

Функционално раслојавање – произлази из разлика у функцијама које језик обавља у различитим областима човековог живота и рада. Овом врстом раслојавања настају функцинални стилови.

уџ бе

Социјално раслојавање – произлази из специфичне употребе језика у различитим друштеним групама. Овом врстом раслојавања настају социолекти.

за

Индивидулано раслојавање – произлази из тога како поједини говорници на специфичан начин употребљавају језик, а највише се запажа у језичком изразу писаца. Овом врстом раслојавања настају идиолекти.

За

во

Дијалекти, функционални стилови, социолекти и идиолекти јесу језички варијетети.

Сада ћемо навести примере за све четири врсте раслојавања, а у наредним лекцијама говорићемо детаљније о врстама раслојавања. У дијалекте српског језика спадају, на пример, шумадијско-војвођански, источнохерцеговачки, косовско-ресавски, призренско-тимочки, зетско-рашки дијалекат. У основне функционалне стилове спадају: научни, административни, публицистички, разговорни и књижевноуметнички функционални стил. У типичне социолекте спадају: говор припадника појединих професија, говор образованих људи, говор младих, говор војника, говор навијача, говор припадника музичких покрета. Идиолекат представља укупан језички репертоар одређеног појединца (његове индивидуалне одлике на свим језичким нивоима). Примери идиолекта јесу индивидуални стилови писаца.

Раслојавање језика

Књижевни (стандардни) језик У посебном поглављу разматрали смо развој српског књижевнога језика као језика књижевности, од српскословенског, преко рускословенског до славеносрпског језика. Дакле, језици су се мењали, али функција књижевног језика остајала је иста. Књижевни језик је у прошлости имао функцију средства писмености и уживао је посебан престиж у друштву.

ни ке

уџ бе

Народном говору који улази у основу књижевног језика неопходно је обезбедити одређену надоградњу, тј. језичка средства којих нема у народном говору. На пример, у таква језичка средства спадају научни термини, који се све интензивније развијају пратећи напредак науке. За савремени књижевни језик употребљава се назив стандардни језик, којим се указује на његове кључне специфичности у односу на народни говор.

за

Које функције има данашњи (савремени) српски књижевни језик? И данас књижевни језик има функцију средства културе и ужива посебан престиж у друштву. Шта се променило у односу на претходне епохе?

Савремени књижевни језик има знатно више функција у друштву и у животу појединца него што су у прошлости имали књижевни језици као језици књижевности. Данас је књижевни језик доступан сваком појединцу, дакле, не представља привилегију мањине. Посебно је важно то што је захваљујући реформи Вука Караџића у основу српског књижевнога језика уведен народни говор. Основу савременог српскога књижевног језика чине (1) источнохерцеговачки и (2) шумадијско-војвођански дијалекат.

(а) Стандардни језик представља јединствено средство споразумевања и стваралаштва на целокупној језичкој територији и употребљава се у свим функцијама које су потребне у савременом друштву.

во

(б) Стандардни језик има правила која су прописале одговарајуће институције, тј. норму у чијем стварању учествују језички стручњаци, а која се налази у (1) граматикама, (2) речницима и (3) правописним приручницима.

За

Књижевни (стандардни) језик је нормирани варијетет у чијој основи је дијалекат. Књижевни језик има ширу употребу од дијалекта: (1) употребљава се на целокупној територији; (2) обавља све функције потребне у савременом друштву. Језичка норма представља скуп правила употребе језика која су прописале одговарајуће институције. Тим правилима обухваћени су: (1) изговор (гласови, акценат), (2) писање (правопис), (3) облици речи, (4) творба речи, (5) синтаксичке конструкције, (6) лексика. Књижевни (стандардни) језик представља одабрани и нормирани варијетет који има културну доминацију у односу на остале варијетете истог језика. Књижевни (стандардни) језик и дијалекат се разликују по функцијама које обављају у друштвеној заједници и по друштвеном статусу.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Богата лексика дијалеката: качарска лексика у Гружи

ЗАПАЗИ!

Живот у даљој прошлости нагонио је човека да се домишља како да себи опстајање учини лакшим и бољим, па је за прераду шљиве и другог воћа правио дрвене судове као што су каца, буре и други предмети ове врсте (прављени од дрвета). Ево једног дела качарске лексике у гружанском крају:

У стандардном језику постоје језичка средства која се не јављају у дијалектима, а која му омогућавају да обавља функције потребне у савременом друштву. На пример, таква језичка средства су научни термини.

бачва ж – данас је ретко у употреби, слична је великом бурету, али је знатно већа, прима више хиљада килограма шљива, грожђа и сл.; на горњој страни има четвртаст отвор који се затвара поклопцем; шљива у бачви може дуже да стоји него у каци; буца ж – суд за воду, праве га од чамовог дрвета, прима до 20 литара воде;

уџ бе

врањ м – отвор на горњој страни великог бурета које може да прими више стотина литара ракије, вина; затвара се великим чепом;

за

вучија ж – суд за воду, ваљкастог или мало пљоснатог облика; дугачка је метар и више; прима до педесет литара воде; дељка ж – служи за тањење дасака за бурад да би добиле изглед благог лука и као такве лакше се савиле и дале облик бурета;

За

во

Међутим, дијалекатска лексика представља део културног наслеђа, показује како је изгледао живот одређеног краја у прошлости и пружа податке о променама кроз које је језик једног народа пролазио током развоја.

ни ке

У стандардни језик нису укључене све одлике дијалеката. На пример, дијалекат има веома богату лексику из области свакодневног живота на селу, обичаја који прате човеков живот од рођења до смрти, ратарства, сточарства, занатства. Савремено урбано друштво нема потребу за свим тим речима.

каца ж – дрвени суд, прима више стотина или више хиљада килограма шљива или другог воћа; облик јој је зарубљене купе. (Мирослав Вукићевић, Коларска и качарска лексика у Гружи, прилагођени одломци)

То што одређени дијалекти нису изабрани за основу стандардног језика – не значи да су мање вредни од оних који су изабрани. Ако наш матерњи дијалекат није у основи стандардног језика – то не значи да треба да га заборавимо или одбацимо. Наш задатак је да научимо стандардни језик и да се оспособимо да се њиме правилно служимо у свим ситуацијама. Матерњи дијалекат, међутим, који као систем носимо у језичком осећању, представља део нашег идентитета и зато ћемо га неговати, а дијалекатско наслеђе проучавати.

Раслојавање језика

Важно је да запазимо какав је однос између књижевног (стандардног) језика према дијалектима који су му у основи. (а) У стандардни језик нису укључене све одлике дијалеката. (б) Стандардни језик има одлике које се не јављају у дијалектима, тј. има језичка средства која нису својствена дијалекту. (в) Стандардни језик има прописана правила која одређују шта је правилно односно шта је прикладно употребити у усменој или писаној комуникацији. (г) Стандардни језик се употребљава на целокупној језичкој територији у администрацији, медијима, науци, књижевности и свакодневној комуникацији. (д) Стандардни језик се употребљава у свим службеним ситуацијама.

ни ке

Дакле, иако у основи има народни говор, стандардни језик се као такав не говори ни у једном делу своје територије. То значи да се књижевни језик мора учити – то је управо језик који учимо у школи и којим се служимо током образовања.

уџ бе

Однос између дијалекта и књижевног језика приказаћемо у табели.

за

Дијалекат

Има природну норму.

Стандардни језик

Има „вештачку” норму (природна норма је надограђена). Правила употребе језика прецизно су одредиле, забележиле и прописале одговарајуће институције.

Обавља мање функција (које му је наменила заједница).

Обавља све функције које захтева савремено друштво.

Употребљава се само на једном делу језичке територије.

Употребљава се на целокупној језичкој територији.

во

Правила употребе дијалекта нису званично прописана. Међутим, дијалекат успешно обавља функције које му је наменила заједница која се њиме служи.

За

Однос књижевног (стандардног) језика и дијалекта не треба посматрати као однос између правилног и неправилног. Разлика између њих превенствено се огледа у функцијама које обављају и у друштвеном статусу.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Вежбање 1. За следеће примере одреди коју врсту раслојавања показују. (а) Војници употребљавају изразе који су само њима разумљиви. Ево типичних израза из војничког говора: стара коска (старији војник); пуле (пуковник); гене (генерал); прашињари (пешадинци); комарци (ваздухопловци); пљуцкалица (пушка); конзерва (тенк); цигла (хлеб); цемент (пире); атомски купус (кисели купус); књига ужаса (књига дневних заповести); свилењак, лептир (неотпоран војник); цвикарош, цвикатор (плашљив војник).

(б) Упутство за употребу лека написали су стручњаци из области фармације и одликује се посебним начином изржавања. Ево типичног одломка из фармацеутског упутства.

КАКО ЛЕК ДЕЛУЈЕ?

Кортикостероиди (у овом случају дексаметазон) могу да спрече или смање упалу ока. Антиинфективи (у овом случају тобрамицин) имају дејство на широк спектар микроорганизама који могу да инфицирају око.

КАДА СЕ ЛЕК УПОТРЕБЉАВА?

Лек се употребљава за лечење упала и могућих инфекција ока (очију). Упалу могу да изазову операција на оку или инфекција, или страно тело које је дошло у додир или повредило Ваше око.

за

уџ бе

ни ке

2. Вратићемо се на примере из претходног задатка. (а) Изрази којима војници именују себе и предмете из војничког живота показују да су војници иронични према себи, али и креативни у употреби језика. Покушај да објасниш зашто војници ироничним изразима називају себе и оно што је повезано с њихим животом у војсци.

(б) Начин изражавања у упутству за употребу лека одликује се прецизношћу и јасноћом. Запази и наведи како је постигнуто прецизно и јасно изражавање.

За

во

3. Систематизуј у табели разлике између стандардног језика и дијалекта. Важно је да одредиш критеријуме према којима упоређујеш та два варијетета, на пример, критеријуми могу да буду: (а) форма (писана/ усмена); (б) норма (природна/прописана); (в) опсег функција које варијетет обавља; (г) ситуације (службене/неслужбене). Критеријуме можеш преформулисати на начин који ти омогућава да најбоље разумеш разлике између стандардног језика и дијалекта.

Раслојавање језика

Територијално раслојавање језика Територијално раслојавање, како смо указали на почетку овог поглавља, настаје услед језичких разлика које се јављају у различитим деловима територије једног језика. Већ знамо како се називају језички варијетети који настају овом врстом раслојавања!

У производе територијалног раслојавања, ако их посматрамо од најужег до најширег, спадају:

Дијалекат је говор одређене регије. У оквиру дијалекта издвајају се локални говори, тј. народни говори којима се служе становници у појединим местима (градовима, селима).

(б) Дијалекат – говор одређене регије; више локалних говора обједињених заједничким особинама,

ни ке

(в) Наречје – више дијалеката обједињених заједничким особинама.

уџ бе

Као што више сродних локалних говора чини дијелакат, тако више сродних дијалеката чини наречје. Сви дијалекти српског језика припадају штокавском наречју, које се распростире: (1) на целокупном подручју Србије; (2) целокупном подручју Црне Горе; (3) целокупном подручју Босне и Херцеговине; (4) једном делу Хрватске (Славонија, Барања, Кордун, Лика, већи део далматинског копна).

(а) Локални говор – говор одређеног места (града, села),

Дијалекти српског језика припадају штокавском наречју.

во

за

На следећој карти приказани су дијалекти српског језика. Овој карти враћаћемо се у наредним лекцијама када будемо упознавали поједине дијалекте.

За

ДИЈАЛЕКТИ ШТОКАВСКОГ НАРЕЧЈА

ИСТОЧНОХЕРЦЕГОВАЧКИ ЗЕТСКО-ЈУЖНОСАНЏАЧКИ ИСТОЧНОБОСАНСКИ ШУМАДИЈСКО-ВОЈВОЂАНСКИ СМЕДЕРЕВСКО-ВРШАЧКИ КОСОВСКО-РЕСАВСКИ ПРИЗРЕНСКО-ЈУЖНОМОРАВСКИ СВРЉИШКО-ЗАПЛАЊСКИ ТИМОЧКО-ЛУЖНИЧКИ МЛАЂИ ИКАВСКИ СЛАВОНСКИ ГОВОРИ СА НЕЗАМЕЊЕНИМ ЈАТ

Дијалекти штокавског наречја (према Павлу Ивићу)

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Између дијалеката штокавског наречја постоје разлике према којима их можемо разврстати, што нам омогућава да их боље упознамо. За разврставање (класификацију) штокавских дијалеката примењујемо два критеријума: (а) изговор прасловенског гласа јат – узимамо у обзир којим је гласом у дијалекту замењен овај стари прасловенски глас током развоја српског језика, (б) акценат и промена именских речи по падежима (деклинација) – узимамо у обзир: (1) који акценти постоје у дијалекту и на којим слоговима се могу налазити; (2) који се падежни наставци јављају у облицима именских речи.

О судбини прасловенског гласа јат у српском језику

уџ бе

Слово јат у ћирилици

ни ке

Глас јат постојао је у прасловенском језику, претку свих словенских језика. У глагољици и ћирилици обележаван је посебним словом:

Како се глас јат изговарао у прасловенском језику – тешко је одредити. Научници кажу да је то био вокал близак отвореном е или близак гласу а, или је био двоглас између е и и.

за

У словенским језицима, углавном у средњем веку, овај вокал је замењен одређеним гласовима или гласовним групама (и, е, ие, ја). Замене одређеног прасловенског гласа у словенским језицима називају се рефлекси тог гласа, у овом случају рефлекси јата.

во

Каква је судбина гласа јат у српском језику? Најједноставније речено – веома компликована! У српском језику глас јат је замењен са: е, ије (у дугим слоговима), је (у кратким слоговима), и.

За

Међутим, у штокавском наречју постоје говори с незамењеним јатом, на пример, на простору Шумадије, Колубаре и Ваљевске Подгорине. Дакле, незамењено јат у тим говорима представља шести вокал, а изговара се као глас између е и и.

Реч рефлекс има различита значења: 1. невољна реакција организма на неки спољни надражај; 2. инстинктиван одговор; 3. светлост која се одбија од неке површине; 4. појава као одраз неке околности. У науци о језику рефлекс се односи на одраз односно резултат развоја прасловенских гласова у словенским језицима (на пример, рефлекси јата у српском језику).

Глас јат у дугим слоговима У дијалектима штокавског наречја постоје различите замене старог вокала јат. То ћемо показати на речима које су у прасловенском језику садржале тај глас.

дете

дијете

дите

свет

свијет

свит

увек

увијек

увик

Глас јат у кратким слоговима деца

дјеца

дица

песма

пјесма

писма

вера

вјера

вира

Раслојавање језика

Дакле, у српском језику постоје три замене вокала јат, па самим тим постоје и три изговора у српским дијалектима. екавски изговор

(и)јекавски изговор

икавски изговор

Сви екавски, (и)јекавски и икавски дијалекти штокавског наречја разврставају се према акценту и деклинацији на (1) млађе и (2) старије дијалекте.

ни ке

Представићемо дијалекте штокавског наречја у табели узимајући у обзир оба критеријума – (а) замена гласа јат и (б) акценат и деклинација. Штокавски дијалекти екавског изговора призренско-тимочки дијалекат косовско-ресавски дијалекат

Млађи

шумадијско-војвођански дијалекат

уџ бе

Старији

за

Штокавски дијалекти (и)јекавског изговора зетско-рашки дијалекат

Млађи

источнохерцеговачки дијалекат

во

Старији

За

Штокавски дијалекти икавског изговора

Старији

посавски икавски дијалекат

Млађи

западнохерцеговачи дијалекат западнобосански икавски дијалекат буњевачки икавски дијалекат азбуковачки икавски дијалекат

У књижевни језик улазе екавска и ијекавска замена јата, а икавска замена јата не улази, тј. има некњижевни статус. Већ знамо да у српски страндардни језик улазе шумадијско-војвођански и источнохерцеговачки дијалекат, дакле један екавски и један ијекавски дијалекат.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Прасловенски полугласници у српском језику Од карактеристичних гласова прасловенског језика, пажњу обраћамо посебно на јат и полугласник, јер су ти гласови важни за опис дијалеката српског језика.

Слово дебело јер у ћирилици

уџ бе

Међутим, писцима који желе да верно пренесу призренско-тимочки или зетско-рашки дијалекат – данас би било корисно једно такво слово! Наиме, ови дијалекти сачували су у појединим својим говорима полугласник.

за

У прасловенском језику постојала су два полугласника, која су се разликовала по изговору. Није лако одредити како су се ти тзв. редуковани вокали изговарали у прасловенском језику. Један је био сличан врло кратком и (меки полугласник), а други је био сличан врло кратком у (тврди полугласник).

во

Током развоја српског језика полугласници су се у једним позицијама у речи изгубили, а у другим су се најпре изједначили, а затим су и замењени гласом а. Међутим, у појединим говорима полугласник се задржао. Како ћемо га препознати? Овај глас сличан је гласовном елементу који се чује при изговару праскавих сугласника када се изговарају изван речи (пь, бь, дь, ть).

За

Штокавски дијалекти имају одређене заједничке особине на основу којих чине једно наречје. Штокавски дијалекти, међутим, међусобно се разликују по одређеним особинама према којима их можемо разврстати.

ни ке

Полугласници су у глагољици и ћирилици обележавани посебним словима, која се називају танко јер и дебело јер. Сетимо се књиге Сало дебелога јера Сава Мркаља (1810), у којој се указује на то да је неопходно реформисати ћирилицу.

Судбина полугласника, тј. њихово губљење из једних позиција или замена вокалом а у другим позицијама у речи – оставила је свој печат у српском језику. То запажамо у гласовном склопу појединих речи, на пример: дан, данас, песак (дьн, дьньс, песьк). Последице некадашњег живота полугласника запажамо у промени речи, на пример: ловац, ловца, ловцу. Како се назива ова гласовна промена?

За разврставање (класификацију) дијалеката штокавског наречја узимају се два критеријума: (а) изговор прасловенског гласа јат; (б) акценат и деклинација. Према замени гласа јат, издвајају се три изговора у штокавским дијалектима: (1) екавски, (2) (и)јекавски и (3) икавски изговор. Према акценту и деклинацији, издвајају се две групе дијалеката штокавског наречја: (1) млађи и (2) старији дијалекти.

Раслојавање језика

У наредним лекцијама посебно ћемо говорити о дијалектима штокавског наречја у српском језику. Ево како ће изгледати наш начин рада: (1) За сваки дијалекат навешћемо географски простор на ком се налази. Настој да их пронађеш на карти штокавског наречја датој у овој лекцији. (2) На почетку сваке лекције налазе се примери из дијалекта дати у виду кратких текстова. Прочитај их и запази по чему се разликују од стандардног језика.

уџ бе

ни ке

(3) Када описујемо одлике дијалекта, држаћемо се одређеног редоследа: (а) акценат, (б) гласови, (в) облици речи (падежи и глаголски облици).

Напиши своју лекцију за уџбеник!

за

У посебним лекцијама разматрамо следеће дијалекте: (1) призренско-тимочки, (2) косовско-ресавски, (3) шумадијско-војвођански, (4) зетско-рашки и (5) источнохерцеговачки дијалекат.

во

Наш задатак биће да се упознамо са заједничким особинама којима се одликује већина говора у одређеном дијалекту. Међутим, неопходно је да имамо у виду да у оквиру сваког дијалекта могу постојати разлике између појединих говора. Можда се говор твог краја разликује од описа који се даје у овој књизи? Можда твој матерењи дијалекат није описан у овом уџбенику?

За

Ако је тако, то је одлична прилика да истражиш и опишеш говор свог краја. На тај начин можеш допунити овај уџбеник својом лекцијом! Овом истраживачком задатку вратићемо се на крају поглаваља о раслојавању језика, када овладамо потребним знањима. Сада ћемо упознати дијалекте.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

А. Штокавски дијалекти екавског изговора Призренско-тимочки дијалекат Призренско-тимочком дијалекту припада подручје између Призрена и Ђаковице на југу и Тимока и Ртња на северу, до границе с Бугарском и Македонијом. Обухвата подручја градова: Ниш, Пирот, Врање, Призрен.

ни ке

(а) Акценат

У призренско-тимочком дијалекту постоји један акценат, који је по трајању кратак, а по интонацији сличан краткосилазном акценту (даде, каже, сипаше, његов, дете, жена, вода). Сваки слог може бити носилац акцента. Сви слогови су кратки.

уџ бе

Примери из призренско-тимочког дијалекта

за

(1) Мој отац бија превише сирома, млого децу имаја, служија. [...] Узнемо леба, тако, радимо, чувамо овце некоме, ели идемо по наднице, терамо краве у долап, узне ракију, ел жито. Овце чувам, дођем от њиву, сиромашан, исциепан и викам: „Мајке, дај ми мене лебе. Гладан сам.” Море отац затворија леба под кључ.

За

во

(2) После сьм имала вамилију, добро било док сьм изодавала, иженила, све уредила. Они помреше у три дена: увечер у пола пет у недељу, а син у Београд у пола пет у среду. Даньс ми дошьл овьј унук па смо седели овам, да једемо, а ја га узе поново да питујем како је било, како је умрел у болницу и како је сарањен. (Асим Пецо, Преглед српскохрватских дијалеката)

(б) Гласови

(1) Овај дијалекат је препознатљив по чувању полугласника. Полугласник је специфичан редуковани вокал који води порекло из прасловенског језика и који је у сваком словенском језику имао посебну судбину. У српском језику је замењен вокалом а. Задржао се у појединим говорима призренско-тимочког дијалекта (кьд, дьн, момьк, једьн, льже, дьска). Данас се све чешће јавља а уместо полугласника (вероватно под утицајем градског говора и средстава јавног информисања). (2) Прасловенски глас јат замењен је гласом е (девојка, бела, лепо, стареји, тресејаше). Облици глагола нисам гласе несьм, неси, неје. (3) Прасловенско вокално л сачувало се у појединим говорима призренско-тимочког дијалекта, на пример: слза, слнце (у овим речима глас л је носилац слога). У неким говорима је замењено гласовном групом лу (слуза, слунце).

Раслојавање језика

(5) Уместо гласа з у појединим речима јавља се глас дз (звучни глас који настаје када сливено изговоримо дз), на пример: дзвер, дзадњи, дзид, дзида, дзвезда. (6) У појединим говорима глас ћ замењује се гласом ч, а глас ђ замењује се гласом џ (помоч, вреча, вочка; меџа, говеџи, глоџе). (7) Глас х се не јавља (страота, греови, ајдук). Уместо гласа х изговарају се гласови в, ј и к (уво, кувар; леја, стрeја; Тикомир, задакнул)

Косовско-ресавским дијалектом говори се у централном делу Србије, од Косова, Метохије и Копаоника на југу до источног Баната на северу, а на западу до Ибра и Западне Мораве. Обухвата подручја градова: Смедерево, Младеновац, Пожаревац, Крагујевац, Зајечар, Краљево, Крушевац, Пећ.

Примери из косовско-ресавског дијалекта

уџ бе

(8) Уместо гласа ф изговара се глас в (вабрика, кувер, седев).

Косовско-ресавски дијалекат

ни ке

(4) У мушком роду једнине радног глаголског придева л не прелази у о (бил, имал, играл, чувал, казал). Осим тога, у појединим говорима овог дијалекта уместо л јавља се гласовна група ја (затворија, имаја, тражија, казаја).

(в) Облици речи

за

(1) У промени именских речи употребљавају се номинатив, вокатив и акузатив, при чему се акузатив употребљава као општи падежни облик, на пример: питам старца; појдемо одонде ис кућу; мој отац млого децу имаја; несам ни била на прошевину; како ти смеш да метеш кућа.

во

(2) У промени заменица ми и ви употребљавају се специфични енклитички облици у дативу и акузативу (ни, ви; не, ве), на пример: тако ни мајка говорила, да ни венча; да ви кажем, ако ви је тешко; срете не; да ве поделим, молим ве.

За

(3) Употребљавају се удвојени облици личних заменица, на пример: мен ме срамота, што ти је тебе, тебе те тражим, викаше ни нас. (4) Употребљава се енклитички облик заменице за свако лице си (да си идемо, ја си не знам). Употребљава се и облик се (ће се нагледате, ја се чудим). (5) У промени глагола не употребљава се инфинитив. Будућа радња исказује се на следећи начин: енклитички облик помоћног глагола хтети + презент глагола који се мења (ће ради, ће дојде, чу ти дадем).

(1) Каке су свадбе тада биле! У недељу су биле свадбе. Сад је прилично забатаљено. [...] Први пут се тада видли момак и девојка. Онда стареи уговоре свадбу. Девојка спреми њојне дарове: двое-трое рукавице, младожењи кошуљу, два вежени јастука, десетину пари чарапе. После испраћу они што су били на прошевину. (2) Има неки куј имау стално по некога старога човека у кућу, а ми смо то слабо имали. Мој деда умро млад, отац ми погинуо у први свецки рат, млад; ми после није имо куј толко да ни каже, али ипак то што смо чули од другога, а друкчије кат човек, на пример, има у кући старога човека. (Асим Пецо, Преглед српскохрватских дијалеката)

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

(а) Акценат Поједини говори косовско-ресавског дијалекта имају два акцента: краткосилазни и дугосилазни. Одређени говори овог дијалекта имају три акцента: краткосилазни, дугосилазни и дугоузлазни. Сваки слог може бити носилац акцента (причао, боловао, нешто бело, пођем лево, цело село, отераше све по затворима, по борбе, због земље). Нема дугих слогова иза акцентованог слога. Међутим, дуги слогови постоје испред акцентованог слога. (б) Гласови (1) Прасловенски глас јат замењен је гласом е (деца, човек, ретко, цело). Облици глагола нисам гласе несам, неси, неје.

(3) Глас х се не јавља (оће, да га увати).

уџ бе

(4) Глас ф се чува (фамилија, кафана, фала богу).

ни ке

(2) Уместо гласа з у појединим речима јавља се глас дз (звучни глас који настаје када сливено изговоримо групу ДЗ), на пример: дзвоно, дзид, дзвезде.

(5) У гласовним склоповима сј и зј обично гласови мењају места, на пример: гројзе (грозје), брејсе (бресје).

за

(в) Облици речи

(1) У промени именица мушког рода често се у падежима множине јављају предлошке конструкције с номинативом као општим падежним обликом (разговара с ученици, сакривали се по потоци).

во

(2) У инструменталу једнине именских речи јавља се наставак -ем (братем, потокем, белем, онем).

За

(3) У акузативу множине именица мушког рода са задњонепчаним сугласником на крају основе јављају се сугласници ц, з, с (јунаце, заструзе, орасе). (4) Именице средњег рода као што су око и вретено обично проширују основу у зависним падежима (окета, вретенета). (5) У промени заменица ми и ви употребљавају се специфични енклитички облици у дативу и акузативу (ни, ви; не, ве), на пример: да ни даду, он не позво, да ви прича, ја да ве раним. (6) У компарацији придева јавља се наставак -ши (сланши, белши). Осим тога, јавља се и наставак -еји (новеји, стареји). (7) Будућа радња исказује се на два начина: енклитички облик помоћног глагола хтети + да + презент глагола који се мења (ће да ради); енклитички облик помоћног глагола хтети + презент глагола који се мења (ће ради). (8) Још увек је жива употреба имперфекта.

Раслојавање језика

Шумадијско-војвођански дијалекат Шумадијско-војвођански дијалекат заузима део северозападне Србије, од долине Груже на југу до границе с Мађарском и Румунијом на северу. Обухвата Шумадију и Срем, део Бачке (изузимајући северозападни део, где су икавски говори) и део Баната (изузимајући југоисточни део, који припада косовско-ресавском дијалекту). Овом дијалекту припадају подручја градова: Нови Сад, Београд, Ваљево, Горњи Милановац. (а) Акценат (1) Постоје четири акцента и послеакценатска дужина, као у стандардном језику. У већини случајева место акцентованог слога одговара стандардном језику (сватови, собна врата, стално, време, ударē, каже, коморџија, са синовцима, са женом).

уџ бе

(б) Гласови

во

за

Као младић от шеснајз година остао је сам кот куће са четрнајст укућана жена и малодобни. Два старија брата одма су у почетку мобилизације били позвани от стране Аустругарске чији су и били поданици у војску, тако да су за кратко време одласка от своје куће изгубили везу са укућанима јел су пали у робље. Ја сам осто сам са матером, братом, снајама, синовцима и синовицама да ји раним. Али на жалост то нисам радио јел из дана у дан сам моро да терам коње по швапској војски као коморџија, све до петнајсте године, тринајстог октобра, када је Београд по други пута пао у швапске руке. Онда су ме као младића позвали у војску, те сам служио у Осеку и Загребу шес месеци.

ни ке

Пример из шумадијско-војвођанског дијалекта

За

(Асим Пецо, Преглед српскохрватских дијалеката)

(1) Стари глас јат замењен је гласом е (дете, деца, река, ретко, белина). Као замена јата јавља се и вокал и, као у стандардном језику (нисам, ниси; мени, теби; жени, сестри; добрим, добрих; овим, ових; новији, старији). Постоје и замене јата које стандардни језик не прихвата (ди, смијати се, гријати, живити, сикира). (2) У мушком роду једнине радног глаголског придева јавља се вокал о (осто, обишо, имо).

(3) Глас х се изоставља у многим говорима. Изоставља се у свим позицијама у речи (оћу, уватили, одма). Замењује се другим гласовима (дођок, снаја). (в) Облици речи (1) Промена именских речи је као у стандардном језику. (2) У промени глагола карактеристично је треће лице множине презента. Код неких глагола се у трећем лицу множине јавља некњижевни наставак -у (носу, раду, купу, праву, молу, тражу; хоћеју, нећеју). У одређеним говорима јавља се наставак -ду (певаду, ореду, везеду, легнеду, дижеду, можеду). (3) Имперфекат се не употребљава.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Б. Штокавски дијалекти (и)јекавског изговора Зетско-рашки дијалекат Зетско-рашким дијалектом говори се у делу југозападне Србије, тј. јужном делу Рашке области, као и у источном делу Црне Горе. Обухвата подручја градова Сјенице и Новог Пазара. За овај дијалекат употребљава се и назив зетско-јужносанџачки дијалекат.

ни ке

(а) Акценат

Примери из зетско-рашког дијалекта

За

во

за

(1) Некьд у старо вриеме живијо један чôк сь женом, и нису се никакао слагали. Што гој е муж наредијо жена е наопако извршивала. Муж је то зна, и пошто јој ништа није мога, бранијо јој е да чини оно што е ктијо да се учини. Једном он отиша да коси ливаду и при кретању на рад је заприетијо жени да му не доноси ручьк. Не зато што е требало, но по својој злој ћуди жена, кьд се објутрило, спремила ручьк и понијела мужу.

уџ бе

У већини говора јављају се два акцента: краткосилазни и дугосилазни. Сваки слог може бити носилац акцента (поток, ребро, жена, сестра, ливада, рука, иђах, уторник, при кретању, слагали, народ, погледа, ђевојке). Дужина се јавља и испред акцента, али чува се и послеакценатска дужина.

(2) Проз два-три дьна чује се да е кћер краљева млого бона и да краљ обећаје три товара блага ономе ко му је бидне извида. Ђаволов побратим се јави краљу и краљ нареди да ге уведу код ђевојке. (Асим Пецо, Преглед српскохрватских дијалеката)

(б) Гласови (1) Овај дијалекат је препознатљив по чувању полугласника, слично као призренско-тимочки дијалекат (сьда, дьньс, мьска, бьчва, некьд, чьс). (2) Стари глас јат замењен је гласовним групама ије (у дугим слоговима) и је (у кратким слоговима), на пример: млијеко, снијег, лијепо, ријеши се, смјела, понијела. Облици глагола нисам гласе нијесам, нијеси. (3) Врши се тзв. јекавско јотовање, које обухвата већи број гласова него у стандардном језику (мљекара, сњегови, ђевојка, ћерати, ђеца, пљесма, мљера, вљера). (4) У мушком роду једнине радног глаголског придева јавља се вокал а (отиша, болова, река, слуша). (5) Глас х се чува у појединим говорима, али у неким говорима ишчезава или се замењује другим гласом, на пример: одмах, одма, ктијо (хтио).

Раслојавање језика

(в) Облици речи (1) У промени именских речи елиминисана је значењска разлика између падежа за означавање места (локатив уз глаголе мировања) и означавање правца (акузатив уз глаголе кретања), на пример: отиша је на Копиље; живи на Копиље; ајмо у село; што је граја у село. (2) У заменичкој и придевској промени јављају се посебни наставци (овијем, нашијем, добријем, врућијем). (3) Инфинитив се изговара без крајњег и (завршава се на -т, -ћ), на пример: зборит, обећат, причат, доћ.

Источнохерцеговачки дијалекат

ни ке

(4) Аорист и имперфекат се често употребљавају.

за

уџ бе

Источнохерцеговачки дијалекат се распростире у источној Херцеговини, делу западне Србије, западном делу Рашке области, северозападном делу Црне Горе, у већем делу Босне и у деловима Хрватске (Лика, Кордун, Банија, Славонија). Дакле, овај дијалекат заузима знатно ширу територију него што се на основу назива може закључити.

во

Примери из источнохерцеговачког дијалекта

(1) Бијо неки отац, радиша добар, и тако радио и стеко иметак добар, а сина имо пропалицу. [...] Син највише волио ић у сватове, кумоват се, пјевати и тако. Вели отац: „Сине драги, како ти то радити тако? Шта ће с тобом бити ка ти све свое поништиш, изгубиш? Како мислиш да живиш?” Син: „Ја шта имам кумова, пријатеља. Ја могу бити да ништа не радим: от кума до кума, и ранити се, живити, они ће мене волити.”

За

(2) Што се онда народ патијо! У Коритије гледам ја, па иду косити. Онда иду јечам влатати. Докле клас не заметне, онда упеку па попрже, па носе у жрвањ и онда носе косциома паленте и млијека онога. А данас: гоне пиво, гоне вино, гоне пршуте – потроши сам више него што сијено ваља. (Асим Пецо, Преглед српскохрватских дијалеката)

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

(а) Акценат (1) Постоје четири акцента и послеакценатска дужина, као у стандардном језику. У већини случајева место акцентованог слога одговара правилима у стандардном језику (штап, школа, браћа, резати, ногама, дјевојка, казати, каже, одем, земље, стоке, ваљан, преврне, чувала). (б) Гласови

ни ке

(1) Стари глас јат замењен је гласовним групама ије (двосложни рефлекс у дугим слоговима) и је (једносложни рефлекс у кратким слоговима), на пример: млијеко, дијете, пијесак, бијело, цијело; вјера, мјера, пјесма, горјети, горјели. Као замена јата јавља се и вокал и (волио, желио, цио; крупнији). Вокал е се такође јавља као замена јата (брегови, грешник, врећа, мрежа, срећа).

уџ бе

(2) Јавља се јекавско јотовање, које обухвата и примере који нису ушли у стандардни језик (љето, биљег, пљесма, вљера, ђеца, ђед, ћерали, сиђети). (3) У мушком роду једнине радног глаголског придева јавља се вокал о (дошо, отишо, реко, постојо). У појединим говорима јавља се вокал а (отиша, доша, писа, лежа, река).

за

(4) Глас х се изоставља у многим говорима или се замењује другом фонемом (к, в, г), на пример: ајдук, аљина; дук, ваздук; стрева, мјевур; запитај иг.

За

(в) Облици речи

во

(4) Глас ф се чува у многим говорима или се замењује фонемом в (фамилија, фењер, фарба; вамилија, вењер, варба).

(1) Промена именских речи је као у стандардном језику. (2) У промени личних заменица и заменице себе у неким говорима датив и локатив имају облик на -е (кажеш мене, о мене; кажем тебе, о тебе). (3) Инфинитив се изговара са крајњим и (завршава се на -ти, -ћи), као и без крајњег и (завршава се на -т, -ћ), на пример: трпит, виђет, поћерат, лећет, доћ, наћ; испричати, вратити, порушити. (4) Аорист је у живој употреби, а имперфекат се ретко употребљава.

Раслојавање језика

В. Штокавски дијалекти икавског изговора Икавски говори заузимају западније пределе штокавског простора: од Посавине, преко централне и западне Босне, западне Херцеговине, Имотске крајине до Далмације. Ови говори налазе се у Војводини (посавски и буњевачки говор) и у западној Србији уз Дрину (азбуковачки говор).

уџ бе

ни ке

Примери из икавских говора штокавског дијалекта

за

(1) Ђава је била та моја сестра. Сада сам ја остала сама. Шта ћеш? Нека сте ви мени дошли. Пожелила сам вас се. Заборавијо си ме. Како ућиш у школи? Е, мој сине. Ка сам ја ишла у мејтеф, како се онда ућило. Ми смо ишли ћетири године у мејтеф. И сада ја то знам. Добро пантим. Знам ти, вала, и сада свакога поправит ако погриши. Триба имат стрпјена кад се ући. Не мере то на брзину. За све триба вримена.

во

(2) Живили крај и крајица сритно и задовољно. Имали су једнога сина. Кад је мали већ нареста, сакупише се сви познаници и пријатеји па прославише његово ошишано кунство. А какви су били двори његова његова ћаће и матере! Све сија од сребра, злата и драги каменја! Било се смраћило кад млађарија на авлији поче играт коло. Цуре ко златне јабуке прико ока погледају крајева сина. Мончићу то није мрско. Играло се и пивало до касно. Свак сит и пијан, висејо и задовојан.

За

(Асим Пецо, Преглед српскохрватских дијалеката)

Заједничка одлика свих говора јесте замена прасловенског гласа јат вокалом и (млико, дите, дица, човик, мисец, триба, мрижа, мишало се). У наведеним одломцима запази које се још особине јављају у овим говорима.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Вежбање 1. Систематизуј одлике штокавских дијалеката екавског и ијекавског изговора. Један од начина да на малом простору објединимо више података представља приказ у табели. За сваки дијалекат наведи одлике према следећим критеријумима: (а) акценат; (б) гласови; (в) облици речи. 2. Прочитај одломак из мемоара самоуког аутора који је живео у другој половини деветнаестог и почетком двадесетог века (Миладин Радовић, Самоуки рукопис). Размисли којем дијалекту припада његов говор.

ни ке

Кад би неки стручан књижевник разгледо та акта у Првостепеном суду, мого би писати читаве романе и приповијетке. Имало би и поуке, и морала и куманитета и свега што дуковиту књижевнику треба. Попантио сам нешто, али ћу навести само ово. Кад је ајдука Јевђевића окупила јака потера, он је умако у једну кућу. Одма је нашо женске аљине и шамију те обуко па простро у кући код ватре неке бујади и поњаву па ту лего, а преда се узо из бешике дијете. Кад је потера ушла у кућу, све претурила, али ону жену код ватре није дирала, те се тако спасо.

уџ бе

МИТКА: И ја гу не знајем. Само гу у ноћ чујем и у с’н с’нујем. А песма је моја голема: Како мајка сина имала, чувала, ранила. Дан и ноћ само њега гледала. Што на сина душа заискала, све мајка давала, а син — болан! Пораснаја син. Дошла снага, младост... Дошле башче, цвеће, месечина. — Замирисале девојке!... Син полетеја. Све што искаја, све имаја. Хатови, пушке, сабље, жене... Коју девојку није погледаја, само њојне косе неје замрсија и уста целиваја. Ниједна му не одрече, ниједна га не превари, а он све ги целиваја, све вараја и — болан, болан бија. Болан од како се родија. — Тој сам ја!... Па од т’ј бол, јад дерт ли је, проклетија ли нека — еве на ногу гинем. Идем, пијем, лутам по мејане, дерт да заборавим, с’н да ме увати. А с’н ме не ваћа. Земља ме пије... Ноћ ме пије... Месечина ме пије... Ништа ми неје, здрав сам, а — болан! Болан од самога себе. Болан што сам жив. Од како сам на свет прогледаја, од т’г сам још болан.

За

во

за

3. У следећем одломку из драме Коштана Борисава Станковића издвој карактеристике које се јављају: (а) у гласовном склопу речи; (б) у облицима речи. Одреди на којем дијалекту је написано ово књижевно дело. (Напомена: уместо полугласника употребљен је апостроф.)

Раслојавање језика

Дијалекат у уметности

Примјери чојства и јунаштва Марка Миљанова

Ако се ова анегдота, коју је дијалекатском бојом стилизовао писац Марко Миљанов, исприча стандардним језиком – она више неће бити иста. То смо и очекивали! Покушај да објасниш како је дијалекатски начин изражавања допринео да се осветли идеја да се непријатељ може победити смиреношћу и стрпљењем.

уџ бе

Милован Јаничин Вујошевић, из Брскута, река је: „Ја сам, тако ми душе, свакога чоека мога на мејдан добит!”

Као што знамо, Марко Миљанов је писац деветнаестог века. Његова дела можда најбоље осветљава изрека: Јунаштво је кад себе браним од другога, чојство је кад другога браним од себе. Идеја коју нам сугерише наведена анегдота припада свим временима, па и нашем. Испричај на стандардном језику ову причу.

ни ке

Ком дијалекту припада одломак из збирке Примјери чојства и јунаштва Марка Миљанова? По којим одликама можемо препознати дијалекат овог текста?

Питали су га: „Како, стрико Миловане?”

во

за

Милован: „Ласно, душе ми! Он се наиједи, па ме псује, скачући и дрктећи од иједа! Ја не говорим ништа. Кад сјутрадан, он ка квасан, стиди се и каје од својије ријечи! Ето, ја добио, а он изгубио!”

За

Стиче се утисак да је дијелакат посебно погодан да на уметничком плану осветли тему „чојства и јунаштва” у текстовима Марка Миљанова. То ћемо лако проверити. Покушајмо да заменимо покрајинску реч чојство истозначном речју из стандардног језика, а да уметнички ефекат остане исти. Можемо употребити реч човештво (човјештво) или човечност (човјечност). Међутим, изрази с овим речима ипак не успевају да дочарају атмосферу херојских времена којима припадају јунаци Марка Миљанова и вероватно не истичу у довољној мери моралну димензију збирке Примјери чојства и јунаштва.

За дијалекатске речи понекад је тешко наћи синоним у стандардном језику, тј. тешко је „превести” дијалекатске речи на стандардни језик. У тој непреводивости јесте њихова уметничка вредност. Дијалекатским речима могу се сугерисати (наговестити) одређене значењске нијансе које се њиховим приближним синонимима из стандардног језика не могу исказати. Дијалекат има улогу у богаћењу изражајних могућности језика књижевности и других уметности (филм, телевизијска серија).

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Дијалекат се у уметничким делима појављује на различите начине: (а) текст може бити у целини дијалекатски; (б) поједини сегменти текста могу да буду дијалекатски, на пример, дијалози, тј. говор јунака; (в) поједине речи или изрази могу да буду преузети из дијалекта и укључени у текст који је написан на стандардном језику.

уџ бе

Дијалекатске црте у књижевном тексту представљају саставни део пишчевог стваралачког поступка. Слично је и у осталим уметничким делима (филм, телевизијска серија).

за

Дијалекатске црте омогућавају писцу да на аутентичан начин прикаже унутрашњи свет и поглед на стварност припадника одређене регионалне средине. Писац такође сагледава „дијалекатског јунака” на ширем плану, изван регионалног одређења. Посматра га као човека из било које регионалне средине, укорењеног у традицију, човека који покушава да опстане у свету који га окружује.

во

Вежбање

За претходно наведена књижевна, фимска и телевизијска дела одреди којем дијалекту припадају. На интернету можеш пронаћи филмове и телевизијске серије (или њихове одломке) који ти омогућавају да чујеш како дијалекат „звучи”.

ни ке

Као што знамо, то што одређени дијалекти нису изабрани за основу стандардног језика, не значи да су мање вредни од оних који су изабрани. Бројна књижевна, филмска и телевизијска остварења показују да дијалекат омогућава ствараоцима да постигну вредне уметничке домете. Ево најпознатијих примера филмова и телевизијаских серија: (а) Зона Замфирова, по роману Стевана Сремца; (б) Ивкова слава, по приповеци Стевана Сремца; (в) Поп Ћира и поп Спира, по роману Стевана Сремца; (г) Петријин венац, по роману Драгослава Михаиловића.

За

1. Посебну културну вредност имају телевизијска и филмска остварења која приказују живот на селу и говор села, а да у том приказивању нема подсмеха, ироније, ниподаштавања, обезвређивања. Међу таквим филмовима и серијама изабери једно дело и размотри на који начин сагледава проблеме савременог села, на пример, усамљеност човека на селу, неразумевање међу генерацијама и сл. 2. По којим писцима се препознаје твој крај? Сигурно има писаца који нису познати широј публици, било да су у питању савремени аутори, било да су у питању ствараоци старијих епоха. У завичајном одељењу библиотеке можемо наћи податке о животу писаца одређеног краја и њихова дела. Ово је одлична прилика да тим писацима посветимо пажњу!

С другим ученицима у одељењу истражи који писци су везани за ваш крај, било да су ту рођени, било да су ту извесно време стварали. Уколико су вам доступна њихова дела, запазите језичке одлике тих текстова – да ли су писани на стандардном језику или се у њима појављује дијалекат (да ли су у целини на дијалекту; или су поједини делови текста на дијалекту).

Направите мали лексикон завичајних писаца. За овај пројекат потребно је више времена, као и помоћ наставника српског језика.

Раслојавање језика

ТЕСТ 1. Објасни какав је однос књижевног (стандардног) језика према дијалектима који су му у основи. 2. Упореди акценатски систем следећих дијалеката: (а) косовско-ресавски дијалекат; (б) призренско-тимочки дијалекат; (в) зетско-рашки дијалекат. 3. Наведи дијалекте с: (а) екавским изговором; (б) ијекавским изговором.

На основу резултата утврђених код пацова, може се доћи до закључка да заједничка црта која карактерише хуморалне теорије спавања јесте стварање и акумулација одређених супстанци, обично крајњих продуката метаболизма, или у ткивима уопште или у одређеним органима као што је мозак. Када организам достигне крајњу концентрацију таквих супстанци, мождана активност се или директно депримира или преко индиректних утицаја као што су вазоконстрикција или асфиксија.

уџ бе

ни ке

4. Ком функционалном стилу припада следећи одломак? Испитај начин изражавања. Наведи језичке одлике текста:

за

5. Следећи текст преноси научну информацију. Међутим, ово није научни него публицистички текст. Наведи које језичке одлике то показују.

во

„ZOMBI ĆELIJE” STVORENE U LABORATORIJI EFIKASNIJE OD ŽIVIH

Ako ste verovali da su jedini zombiji oni koje ste imali prilike da vidite u filmovima strave i užasa, niste u pravu: istraživači iz Nju Meksika (SAD) nedavno su se pohvalili da su uspeli da stvore zombi ćelije – gotovo savršene replike ćelija sisara, koje vrše mnoge od funkcija živih ćelija, ali zapravo nisu žive.

Ali umesto da progone i jedu ljude, što zombiji iz filmova najčešće rade, ovi majušni zombiji rade u našu korist – i već nalaze širok niz primena, od senzora do katalizatora u pogonskim baterijama. Ako se pitate kako, treba se samo setiti činjenice da ćelija predstavlja sledeći moguć korak u nanotehnologiji, u kojoj naučnici mašine više ne grade od velikih komada metala, već od pojedinačnih atoma i molekula. [...]

Zombijima koji teturaju kroz holivudske filmove ovi minijaturni zombiji slični su i po tome što ih se nije lako otarasiti. [...]

Zombi ćelije postoje u čvrstom, trodimenzionalnom, stabilnom obliku, koji se neće deformisati čak ni prilikom zagrevanja na preko 500°C. Postojanost ovih delikatnih struktura je prosto zapanjujuća. Nama preostaje samo da se nadamo da ovi zombiji neće narasti, dobiti noge, i okrenuti se protiv nas.

За

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

6. Испитај начин изражавања у уговору који корисник телекомуникационих услуга потписује с оператером. Наведи језичке одлике текста.

Претплатник потврђује тачност наведених података и потврђује да је сагласан са условима коришћења услуга дефинисаних овим Уговором, Општим условима за пружање услуга у јавној фиксној мрежи Оператора (у даљем тексту: Општи услови) као и ценовником, који чине саставни део овог Уговора. Општи услови су објављени на сајту Оператора. Услови и начин подношења приговора као и параметри квалитета пружања интернет услуге налазе се на сајту Оператора.

Моји родитељи нису били у могућности да ми помогну. Тренутно су у лошим материјалним условима. Али, снаћи ћу се. Сигурно ће се појавити неко ко може да ми пружи подршку. Извршићу реорганизацију својих планова. Почећу да вршим анализу сваког свог поступка. У озбиљном планирању сваки детаљ је од велике важности.

уџ бе

ни ке

7. Следећи текст преузет је из свакодневне приватне комуникације. (а) Наведи који изрази одступају од разговорног функционалног стила. (б) Промени текст тако да буде примерен приватној комуникацији.

за

8. Прочитај следећи одломак из романа Кад су цветале тикве Драгослава Михаиловића. Наведи: (а) који се тип раслојавања јавља у одломку; (б) језичка средства по којима се то препознаје.

За

во

Углавном, мој матори, који је стално био напољу, морао је да шљака да заради за клопу, остављао ме на миру; кева ме такође није дирала: иако ми је швеца била пуних седам година млађа од мене, ја сам био кевин љубимац, њена маза; једино ми буразер није дао очи да отворим: лешио ме како стигне и како ме дохвати.

Раслојавање језика

Истраживачки задаци 1. Истражи говор свога краја За овај задатак неопходна је помоћ наставника српског језика и потребно је више времена за рад. То може да буде пројекат у ком учествује цело одељење. Овде ћемо предложити основни нацрт истраживања, а наставник српског језика прецизираће начин рада у складу с дијалектом ком говор припада.

ни ке

Нацрт истраживања изгледа овако:

уџ бе

(1) Прво треба описати: (а) на ком географском простору се говор налази; (б) какав је био историјски развој тог краја; (в) порекло становништва; (г) досадашња истраживања говора, обичаја, културе, становништва тог краја. (2) Друго, треба описати какава је ситуација са заменама гласа јат. У (и)јекавским говорима испитује се како се јат изговара у дугом и у кратком слогу; затим, испитују се екавске и икавске замене јата. У екавским говорима испитује се има ли икавских замена јата.

за

(3) Треће, треба описати акценатски систем: (а) који акценти постоје и на којим слоговима се могу налазити; (б) постоје ли неакцентовани дуги слогови и на којим местима се могу налазити (пре и после акцентованог слога).

во

(4) Затим, треба описати фонолошки систем: (а) вокале; (б) сугласнике, посебно ћ, ђ, х, ф; (в) поједине сугласничке групе (шт, жд); (в) резултате гласовних промена, на пример, прелазак л у о, јотовање.

За

(5) Након описа замена гласа јат, акценатског и гласовног система, описујемо специфичности у облицима речи, тј. у промени именица, заменица, придева (промена по падежима, степен поређења), који глаголски облици постоје и има ли специфичности у промени глагола. Приликом навођења одлика говора наводимо и одговарајуће примере. Како ћемо доћи до примера? Најпогодније би било да снимимо како говоре старији говорници, који живе на селу и који нису у великој мери изложени дејству урбаног говора. Поставићемо им таква питања да могу да нам испричају причу (да бисмо могли да запазимо све језичке одлике које смо набројали). На пример, могу нам испричати какви су некад били обичаји, како се некад живело на селу итд. Ове разговоре пренећемо на папир верно бележећи гласове, а затим ћемо акцентовати: забележићемо акценте и неакцентоване дужине. Након тога имамо материјал спреман за истраживање наведених одлика.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

2. Истражи текстове из одређене струке објављене у новинама У електронским издањима новина истражи текстове из области за коју се школујеш (ако си ученик стручне школе) или из области по избору (ако си ученик гимназије). Подразумева се да можеш користити и „папирна” издања новина. Погодност електронских издања јесте што се текстови могу претраживати према кључној речи.

ни ке

Колико текстова треба изабрати и за колико дана треба урадити задатак, договорићеш се с наставником српског језика. Наставник ти може помоћи у избору текстова који су погодни за овај задатак.

уџ бе

Запази језичко-стилске одлике наслова. Наводимо неколико наслова из електронског издања једног дневног листа. До ових наслова долази се када се унесу кључне речи медицина, економија, пољопривреда, туризам: (1) Српска медицина кроз векове; Откривен хормон који разликује шећер од заслађивача; Медицинске загонетке;

за

(2) Планетарна економија; Холивудска економија; Економија четкице и метлице; Разарајућа економија пепела;

(3) Село није само пољопривреда; Пољопривреда одржала извозни биланс; Малина српска, џак немачки; Много руку, а учинак мали;

За

во

(4) Туризам на прадедовини; Велике манифестације оживљавају туризам; Оптимизам за туризам; Туризам у најбољем друштву.

3. Истражи лексику ученика своје школе

Истраживање ученичке лексике није нова истраживачка тема. Већ деценијама ученици појединих школа истражују своју лексику и састављају мале речнике. Међутим, ново време доноси нову лексику. Ако бисмо имали могућност да упоредимо данашњи ученички речник с ранијим речницима, сигурно бисмо уочили промене. Забележи речи специфичне за ученике своје школе, и то речи које не припадају књижевном језику. За сваку реч одреди одакле потиче: (1) омладински жаргон, (2) стручни жаргон, (3) дијалекатска реч; (4) реч из енглеског језика. Затим, за сваку реч одреди значење (или значења, ако је вишезначна). И ово је задатак за који је потребна подршка наставника српског језика.

Фонетика (са фонологијом и морфо(фо)нологијом)

за

У овом поглављу ћеш научити:

уџ бе

ни ке

ФОНЕТИКА (СА ФОНОЛОГИЈОМ И МОРФО(ФО)НОЛОГИЈОМ) д

да објасниш шта је глас а шта фонема,

во

да разликујеш фонетику од фонологије, да сагледаваш на који се начин изговарају гласови српског језика,

За

да разликујеш функције говорних органа у производњи гласова, да препознаш нове критеријуме за поделу гласова српског језика, да издвајаш и класификујеш гласове по различитим критеријумима, да анализираш артикулационе и акустичке особине гласова,

да опишеш фонолошки систем српског књижевног језика, да разликујеш слогове у речи и да поделиш речи на слогове, да препознаш које су се гласовне промене догодиле у речима, да разматраш услове за одређене гласовне промене, да објасниш разлику између гласовне промене и гласовне алтернације, да преиспитујеш и процењујеш гласовне алтернације са становишта њихове правописне коректности.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

ФОНЕТИКА (СА ФОНОЛОГИЈОМ И МОРФО(ФО)НОЛОГИЈОМ) А. Фонетика и фонологија

ни ке

Фонетика и фонологија

Глас је скуп звукова које опажамо чулом слуха.

С гласовима се упознајемо у раном детињству, и то прво тако што их интуитивно препознајемо и запажамо да нису сви исти, а онда тако што научимо да их у нашем језику има тридесет и да њиховим комбиновањем и различитим распоредом можемо да правимо веће јединице (речи) различитог значења.

уџ бе

То значи да је он природна појава. Какви су улога и место те природне појаве у људском животу? Чему нам гласови служе?

За

во

за

У основној школи стекли сте основна знања о гласовима српског језика, а сада ћемо та знања проширити.

Људски глас има основну улогу у споразумевању људи, он људима служи за комуникацију. То значи да је он и језичка појава.

Глас је најмањи сегмент изговорене речи, скуп артикулационо-акустичких својстава која се опажају истовремено.

Будући да је глас уједно и звук, он има акустичка својства каква имају и сви други звукови у природи. Пошто настаје радом говорних органа, процесом који зовемо артикулација (стварање) гласа, има и одређена артикулациона својства која су последица специфичног рада говорних органа при артикулацији различитих гласова.

Фонетика се једноставно дефинише као наука о гласовима. Она прати глас у говорном акту (говорном процесу) у тренутку споразумевања међу људима. Основна јединица фонетике јесте глас.

Фонетика (са фонологијом и морфо(фо)нологијом)

уџ бе

Из веома великог броја гласова које говорни органи могу да произведу, само један део њих улази у гласовни систем једног језика. Фонологија (грч. рhone–глас, logos–наука) проучава гласове као језичке јединице које учествују у процесу комуникације разликујући значења језичких јединица већих од себе.

за

Фонологија је научна дисциплина која проучава гласове као говорне јединице за обележавање разлике у значењу.

Фонетика је научна дисциплина која проучава гласове људског говора с обзиром на њихова артикулационо-акустичка својства.

ни ке

Фонетику заправо занима како се гласови граде, како се преносе и како се примају чулом слуха.

во

Фонетика и фонологија су тесно повезане научне дисциплине које у основи проучавају исте јединице с различитих аспеката, јер да би нека јединица имала своју функцију у процесу комуникације (фонологија), та јединица мора да буде материјализована, у овом случају гласом (фонетика). Различити гласови стварају се различитим покретима говорних органа, што чини њихова артикулациона својства, а свако од тих артикулационих својстава има последице по различито звучање гласа, што чини акустичка својства једног гласа.

За

Да ли сваки говорник на потпуно исти начин изговара гласове? Има ли разлике у изговору гласова код мушкараца и жена, код деце и код одраслих?

Један исти глас у основи се ствара истим покретима говорних органа код свих говорника, међутим мале анатомске разлике у грађи и величини говорних органа (првенствено усне, носне и ждреоне дупље) утичу на то да се гласови помало разликују код различитих говорника.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Те разлике не утичу на базу (основу) гласа и зато ми у свим тим ситуацијама перципирамо исти глас.

уџ бе

ни ке

Основна јединица фонологије је фонема.

Зашто је фонема звуковни комплекс? Зашто кажемо да фонема има дистинктивну функцију у језику?

за

Фонема је минимални звуковни комплекс с дистинктивном (разликовном) функцијом у језику, језичка јединица која нема значења, али кад је удружена с другим фонемама, обезбеђује разлике у значењу (пити~бити, појити~дојити, пар~ћар, парати~шарати, слама~слава, топ~поп и сл.).

За

во

Ако, на пример, у речи када, заменимо само једну фонему, фонему а заменимо фонемом у, добићемо потпуно нову реч куда. То значи да нам је замена само једне фонеме омогућила да направимо нову језичку јединицу с новим значењем, па зато кажемо да фонема има дистинктивну (разликовну) функцију у језику.

Реч дистинкција има различита значења: 1. разликовање, прављење разлике; 2. одлика, посебна особина. У фонологији, дистинкција означава успостављање разлике у значењу речи захваљујући фонемама.

Фонема је функционална јединица, али има и своју гласовну подлогу, материјалну страну. Фонеме своју разликовну функцију обављају, по правилу, повезане у говорни низ, и њима увек претходе или иза њих следе други гласови, или и једно и друго, па кажемо да гласови функционишу у језику у гласовним окружењима или контекстима. Због своје гласовне подлоге не могу се све фонеме изговарати у свим окружењима, те зато постоје извесна ограничења у дистрибуцији фонема. Фонема је апстрактна јединица. Она припада нивоу језика (а глас нивоу говора). Подсетите се разлике између језика и говора, о којој смо већ говорили.

Фонетика (са фонологијом и морфо(фо)нологијом)

Вежбањe 1. Изабери пет различитих гласова српског језика и заједно са своја четири пријатеља изговарај те гласове (свако од вас свих пет гласова). Покушај да уочиш разлике које се јављају у изговору тих гласова кад их изговарате ти и твоји пријатељи. 2. Објасни разлику између гласа и фонеме. Покушај да то поткрепиш примерима.

3. Прочитај следеће стихове.

Гледам те. Снег на коси, и корак исти. Драг. И ветар пахуље носи и замеће ти траг.

Пронађи у стиховима речи с минималном гласовном разликом. Какву улогу оне имају у датој строфи из једне песме?

(Перо Зубац, Гледам те)

уџ бе

ни ке

4. Размисли о томе до чега би у језику довело непостојање дистинктивне (разликовне) функције фонеме. Подсети се хомонима.

Изговор гласова и улога говорних органа

во

за

Да бисмо постигли висок квалитет говора, важно је да имамо правилну артикулацију. На правилној артикулацији гласова не треба инсистирати само у школи, будући да је она важна у свим сферама живота јер утиче на то да саговорник тачно, прецизно и јасно разуме оно што говорник говори.

За

Артикулација представља начин обликовања и изговарања гласова, тј. рад говорних органа приликом стварања гласа.

Да ли се некада нађеш у ситуацији да после трчања, када отежано дишеш, покушаваш нешто важно да испричаш, а саговорници те не разумеју? Имаш ли прилике да разговараш с људима који неразговетно причају? Како то утиче на квалитет њихове комуникације с другима?

Знамо већ од раније да гласови настају радом говорних органа, и да рад тих говорних органа у процесу стварања (артикулације) гласа проучава наука које се назива фонетика. Сви говорни органи (сем гласних жица) у људском организму имају неке своје примарне функције (те функције проучавају анатомија и физиологија), нпр. плућа су примарно део система органа за дисање, језик је примарно део система за варење и сл. Производња гласа за све њих је секундарна функција и они су специјално прилагођени за обављање говорне активности.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Приказ говорних органа: (1) носна дупља, (2) алвеоле, (3) предње (тврдо) непце (4) задње (меко) непце, (5) доњи и горњи секутићи, (6) ресица, (7) усне, (8) ждрело (ждреона дупља), (9) врх језика, (10) гркљански поклопац, (11) предњи део језика, (12) гласне жице, (13) средњи део језика, (14) гркљански простор, (15) задњи део језика, (16) душник, (17) гркљан

5 7 9 11 13 15

14 16

(2) У другој групи говорних органа налазе се органи који заправо производе глас. Неки од њих су покретни (гласне жице у гркљану, језик, усне и делимично меко непце с ресицом), а други су непокретни (тврдо непце, алвеоле, зуби).

во

за

Основна улога плућа, органа сунђерасте грађе, јесте да се у њима складишти ваздух који се удахне из спољашње средине на тај начин што се дијафрагма спушта, ребра шире, а запремина плућа се повећава јер се притисак у њима смањује, што омогућава удисај ваздуха.

ни ке

(1) Прву групу чине органи који учествују у сакупљању, истискивању и спровођењу ваздуха из плућа до других делова говорног апарата. Овој групи припадају плућа, трбушни мишићи, дијафрагма и душник.

2 3

уџ бе

Говорни органи се деле у три групе.

За

Овако описан улазак ваздуха у плућа представља фазу удисаја. За изговор гласова важна је фаза издисаја, у којој и настају сви гласови српског језика. До издисаја долази супротним покретима говорних органа, дијафрагма се подиже, ребра се скупљају, запремина плућа се смањује и ваздух се истискује из плућа.

Тако истиснут ваздух долази у душник, који је, анатомски гледано, једна хрскавичава цев и који ваздух спроводи даље до говорних органа који припадају другој групи.

Истиснути ваздух, који је из плућа кроз душник дошао до гркљана, ту наилази на гласне жице. Гркљан је хрскавичава дупља карактеристичног облика и грађе, која се даље наставља у ждрело. Гласне жице представљају два мишићна набора и оне могу да буду у затегнутом или опуштеном положају, што зависи од положаја у којем се налазе хрскавице од којих је гркљански поклопац, који затвара гркљан, састављен. Ваздух прелази преко затегнутих или опуштених гласних жица и изазива њихово правилно треперење (уколико су оне затегнуте) или прелази преко опуштених гласних жица. Ту у гркљану образује се звук. Такви покрети гласних жица претварају ваздушну струју у карактеристичан облик вибрација, тј. образују ваздушне таласе који дају звук, који се даље кроз ждрело преноси до других делова говорног апарата и на различите начине мења.

Фонетика (са фонологијом и морфо(фо)нологијом)

Затегнутост или опуштеност гласних жица утиче, у акустичком смислу, на стварање: – звучних гласова (када су гласне жице затегнуте) и – безвучних гласова (када су гласне жице опуштене).

ни ке

У усној дупљи се глас коначно уобличава и захваљујући различитим покретима покретних говорних органа (језика, усана и меког непца с ресицом), као и њиховим различитим положајем према непокретним деловима говорног апарата (тврдом непцу, алвеолама и зубима) – стварају се различити гласови.

уџ бе

При изговору свих гласова српског језика главнина ваздушне струје пролази кроз усну дупљу у спољашњу средину (у том случају меко непце с ресицом је у подигнутом положају и затвара пролаз ваздушној струји кроз носну дупљу).

за

Само при изговору три гласа српског језика М, Н и Њ један део ваздушне струје излази и кроз носну дупљу, јер је меко непце с ресицом у свом доњем положају, што омогућава пролаз ваздушне струје и кроз носну дупљу.

во

(3) Трећу групу говорних органа чине усна, носна и ждреона дупља, које појачавају гласове и дају им, у акустичком смислу, посебан тон и боју. Ове три дупље називају се резонатори или резонантне дупље и оне учествују у коначном уобличавању гласа. Због помало различитог облика и величине ових дупаља, различити говорници помало различито изговарају исте гласове.

Вежбање 1. Објасни на који начин се стварају гласови. 2. Зашто кажемо да је за стварање гласова важнија фаза издисаја у односу на фазу удисаја? 3. Објасни на који начин непокретни делови говорног апарата у усној дупљи учествују у производњи гласа.

За

Подела гласова српског језика (по начину творбе) У претходној лекцији упознали смо се с деловима говорног апарата и начином на који се гласови стварају. У основи, сви гласови се стварају на сличан начин, али постоји нешто у артикулацији сваког гласа што чини да се он по својим артикулационим, а следствено томе и акустичким карактеристикама издваја од других гласова.

Изговори наглас неколико различитих гласова нашег језика и пробај да опишеш шта је у њиховој артикулацији различито.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Као што смо већ рекли, сви гласови српског језика коначно се уобличавају у усној дупљи различитим покретима покретних говорних органа и њиховим различитим положајем у односу на непокретне делове говорног апарата. Начин на који ваздушна струја протиче кроз усну дупљу и излази у спољашњу средину такође битно утиче на природу гласова.

Ако ваздушна струја пролази неометано кроз усну дупљу и на свом путу не наилази ни на какве препреке, већ апсолутно слободно излази у спољашњу средину, артикулисаће се вокали (самогласници).

У усној дупљи се може стварати и препрека ваздушној струји уколико се говорни органи прилично приближе једни другима или ако се приљубе један уз другог. Тако настали гласови јесу локализовани.

Ако у усној дупљи постоји препрека ваздушној струји, коју чине делови говорног апарата, и коју ваздушна струја мора или да заобиђе или да је савлада, артикулисаће се консонанти (сугласници).

ни ке

У усној дупљи се говорни органи могу само приближавати једни другима не стварајући никакву препреку ваздушној струји. Тако настали гласови јесу нелокализовани.

– преграда, потпуна препрека, настаје када се говорни органи приљубе један уз другог и потпуно зауставе проток ваздушне струје и

(1) прави консонанти (шумни сугласници), ако је препрека изразита,

– теснац, делимична препрека, настаје када се говорни органи прилично приближе један другом и ваздушна струја се кроз такву препреку пробија излазећи у спољашњу средину.

(2) сонанти (гласници), ако је препрека мање изразита.

во

за

уџ бе

Постоје две врсте препрека које могу стварати говорни органи ваздушној струји:

У зависности од тога да ли је препрека изразита или мање изразита, артикулисаће се:

За

Суштина разлике између правих консонаната и вокала, тј. сонаната лежи у јаком шуму који се чује при изговору правих консонаната. Тај шум потиче или од трења ваздуха кроз уске пролазе које у устима образују говорни органи или од изразитог праска, који настаје наглим уклањањем препреке ваздушној струји у усној дупљи и ослобађањем нагомиланог ваздуха у спољашњу средину.

Група гласова

Препрека ваздушној струји

Начин протока ваздушне струје

Вокали (самогласници)

Не постоји препрека.

Проток је потпуно слободан.

Прави консонанти (шумни сугласници)

Постоји изразита препрека.

Ваздушна струја савладава препреку.

Сонанти (гласници)

Постоји препрека, али није изразита.

Ваздушна струја заобилази препреку (налази алтернативан пут).

Фонетика (са фонологијом и морфо(фо)нологијом)

На акустичке особине гласова битно утиче и положај гласних жица при артикулацији гласова, односно њихова затегнутост или опуштеност. Ако су при артикулацији гласова гласне жице затегнуте и трепере, артикулисаће се звучни гласови, а ако су опуштене, артикулисаће се безвучни гласови.

Група гласова

Положај гласних жица

Акустички утисак

Звучни гласови (вокали)

Гласне жице су затегнуте и ваздушна струја изазива њихово треперење.

Чују се као чисти тонови.

Звучни гласови (сонанти и неки консонанти)

Гласне жице су затегнуте и ваздушна струја изазива њихово треперење.

Безвучни гласови (шумни сугласници)

Гласне жице су опуштене и не трепере.

Чују се као шумови.

за

уџ бе

ни ке

Чују се као тонови с примесама шума (сонанти). Чују се као шумови с примесама тона (звучни консонанти).

во

Српски гласовни систем није увек изгледао као данас. У прошлости нашег језика постојали су и следећи ЗАПАЗИ! гласови: два назална вокала, вокал „јат”, вокал „јери”, два полувокала. Сви ти гласови имали су различиту судбину у нашем језику. Неки од њих су се изгубили још у давној прошлости српског језика, док су неки замењени другим гласовима или гласовним групама.

За

Вокали (самогласници) Вокали су гласови који се артикулишу тако што ваздушна струја крене из плућа и кроз душник дође до гркљана. У гркљану она наилази на затегнуте гласне жице, које ће почети равномерно да трепере када ваздушна струја пређе преко њих (па су сви вокали изразито звучни гласови, тонови). Ваздушна струја наставља да трепери у ритму треперења гласних жица и долази у усну дупљу, у којој не наилази ни на какву препреку и потпуно неометано излази у спољашњу средину.

Покушај да изговориш гласове А, Е, И, О, У и да обратиш пажњу на то да ли се у усној дупљи ствара препрека ваздушној струји. На који начин ваздушна струја излази у спољашњу средину?

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Артикулација различитих вокала омогућена је чињеницом да се језик у усној дупљи може померати напред–назад (хоризонтално) и горе–доле (вертикално) и на тај начин усмеравати проток фонационе струје кроз усну дупљу.

У нашем језику вокали (самогласници) су: А, Е, И, О, У.

У артикулацији неких вокала (О и У) усне активно учествују тако што се заобљују и испупчавају мењајући на тај начин облик и величину усне дупље као резонантног простора.

Вокали задњег реда

О, У

Вокал средњег реда

У односу на покрете језика напред–назад, вокали могу да буду:

ни ке

И, Е

(1) вокали предњег реда − И, Е, при чијој се артикулацији језик помера ка предњем делу усне дупље,

уџ бе

Вокали предњег реда

(2) вокали задњег реда − О, У, при чијој се артикулацији језик помера ка задњем делу усне дупље и

за

(3) вокал средњег реда − А, при чијој артикулацији језик остаје у неутралном положају.

Високи вокали

И, У

(1) високи вокали И, У, при чијој је артикулацији језик најуздигнутији ка тврдом непцу,

Ниски вокал

Средњи вокали

Е, О

во

У односу на покрете језика горе–доле, вокали могу да буду:

За

(2) ниски вокал А, при чијој је артикулацији језик спуштен на дно усне дупље и

(3) средњи вокали Е, О, при чијој је артикулацији језик на средњој висини.

Вокал А

ниски, нелабијализовани вокал средњег реда

Вокал Е

средњи, нелабијализовани вокал предњег реда

Вокал И

високи, нелабијализовани вокал предњег реда

Вокал О

средњи, лабијализовани вокал задњег реда

Вокал У

високи, лабијализовани вокал задњег реда

При арткулацији вокала О и У усне се истурају напред и заобљују и зато су то лабијализовани гласови, док су при артикулацији вокала А, Е и И оне у неутралном положају и зато су они нелабијализовани гласови.

Фонетика (са фонологијом и морфо(фо)нологијом)

По неким спроведеним истраживањима о учесталости изгоЗАПАЗИ! варања гласова у нашем језику, највећу фреквенцију (више од 44%) бележе вокали. Овај податак говори у прилог томе да се главнина речи нашег језика изговара лако, без тешкоћа и тешких сугласничких група, што доводи до тога да је наш језик милозвучан, мелодичан, певљив. Сличну фреквенцију вокала има италијански језик (више од 47%), док нпр. немачки језик има знатно мању заступљеност вокала (мање од 39%).

Вежбање 1. Испред огледала изговарај полако свих пет вокала српског језика и анализирај учешће усана у њиховој артикулацији. 2. Пронађи средњи лабијализовани вокал задњег реда у следећем графиту:

Једног дана киша је падала два дана.

ни ке

Занимљиво је и то да је релативно мали број речи у нашем језику које почињу вокалом (мање од 25%). Већи број почиње вокалима И и У (због високе фреквенције везника и предлога који почињу овим вокалима), док се речи које почињу вокалима А, Е и О јављају спорадично.

уџ бе

Сонанти (гласници)

за

Сонанти су гласови који се артикулишу тако што ваздушна струја крене из плућа и кроз душник дође до гркљана. У гркљану она наилази на затегнуте гласне жице, које ће почети равномерно да трепере када ваздушна струја пређе преко њих (па су сви вокали звучни гласови, тонови с примесом шума).

во

Ваздушна струја наставља да трепери и долази у усну дупљу, у којој наилази на слабо изразите препреке. Будући да те препреке нису изразите, ваздушна струја их не савладава, већ налази себи неки други пут кроз усну дупљу и тако готово неометано излази у спољашњу средину.

За

Неометани проток ваздушне струје, уз звучност која проистиче из треперења затегнутих гласних жица, главна је црта која сонанте чини у извесном смислу сличним вокалима. Тачно одређење, локализованост, тј. место стварања препреке у усној дупљи чини их у извесној мери сличним правим сугласницима. Према месту изговора, тј. према месту на ком се у усној дупљи ствара препрека ваздушној струји, односно где се говорни органи приближавају један другом или приљубљују један уз други, сви сонанти се могу поделити на следеће групе:

У нашем језику сонанти (гласници) су: В, Р, Ј, Л, Љ, М, Н, Њ.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Уснени (лабијални) Сонанти према месту изговора

Надзубни (алвеоларни)

Предњонепчани (палатални)

Место стварања препреке (говорни органи који стварају препреку)

Усне се целом својом дужином приљубљују једна уз другу.

Горњи секутићи додирују унутрашњи део доње усне.

Врх језика додирује алвеоле горњих секутића.

Врх језика притиснут је на доње секутиће, а горња површина језика приљубљена је уз предње непце.

Сонанти

Р, Л, Н

Ј, Љ, Њ

уџ бе

ни ке

Двоуснени (билабијални)

Уснено-зубни (лабио-дентални)

за

У односу на начин протока ваздушне струје кроз усну дупљу, сонанти могу да буду:

(1) назални (носни), када је меко непце с ресицом спуштено, па део ваздушне струје пролази и кроз нос, као при изговору сонаната М, Н и Њ и

За

во

(2) орални, када је меко непце с ресицом подигнуто, па је пролаз кроз нос затворен и сва ваздушна струја пролази кроз уста, као при изговору сонаната В, Р, Л, Љ и Ј.

Вежбање 1. Издвој све алвеоларне сонанте у стиховима:

У блескању теревенке / лови лето позне сенке.

2. Објасни шта утиче на различит изговор назалних и оралних сонаната. 3. Зашто за сонанте кажемо да су у акустичком смислу тонови с примесом шума?

ЗАПАЗИ! Три сонанта Ј, Љ и Њ и сугласници Ћ и Ђ убрајају се у меке гласове, тј. у гласове при чијој је артикулацији већи део језика делимично или потпуно приљубљен уз предње непце, што изазива специфични акустички утисак мекоће. Ово ће нам бити важно кад будемо говорили о гласовној промени која се назива преглас.

Фонетика (са фонологијом и морфо(фо)нологијом)

Шумни консонанти (прави сугласници)

Покушај да изговориш гласове Б, П, М, В и Ф, а да не раздвојиш усне. Да ли је то могуће? Зашто је тако? Пробај да шапнеш другу гласове Ф, Х и Ц. Шта се дешава?

Шумни консонанти (прави сугласници) гласови су који се артикулишу тако што ваздушна струја крене из плућа и кроз душник дође до гркљана. У гркљану она наилази или на затегнуте гласне жице, које ће почети равномерно да трепере када ваздушна струја пређе преко њих (па су неки консонанти звучни гласови) или на опуштене гласне жице (па су неки консонанти безвучни гласови, шумови).

уџ бе

ни ке

Ваздушна струја наставља свој пут и долази у усну дупљу, у којој наилази на изразите препреке. Да би могао да се артикулише шумни консонант (прави сугласник), ваздушна струја мора на неки начин препреку да савлада и да изађе у спољашњу средину.

У артикулацији консонаната јасно се издваја неколико битних елемената у односу на које вршимо поделу консонаната.

во

за

У нашем језику шумни консонанти (прави сугласници) су: Б, П, Д, Т, Г, К, З, С, Ж, Ш, Ђ, Ћ, Џ, Ч, Ф, Х, Ц.

За

(1) Први од њих јесте затегнутост или опуштеност гласних жица, која утиче на акустичку особину звучност/безвучност. Према овом критеријуму, сви консонанти могу да буду звучни (уколико су при њиховој артикулацији гласне жице затегнуте) или безвучни (уколико су при њиховој артикулацији гласне жице опуштене).

Звучни консонанти

Безвучни консонанти

Одговарајући звучни и безвучни сугласници се у систему гласова српског језика називају парњаци. Међу свим консонантима, једино безвучни консонанти Ф, Х и Ц немају своје звучне парњаке.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

(2) Други важан елемент артикулације консонаната јесте место изговора, тј. место где се у усној дупљи ствара препрека ваздушној струји, односно место на ком се покретни говорни органи приближавају непокретним органима у усној дупљи или се приљубљују уз њих. Према овом критеријуму, консонанти се деле на: (1) уснене (лабијалне), који могу да буду двоуснени (билабијални) и уснено-зубни (лабио-дентални), (2) зубне (денталне), (3) предњонепчане (палаталне) и

ни ке

(4) задњонепчане (веларне).

Двоуснени (билабијални)

Задњонепчани (веларни)

Језик се врхом опире о доње секутиће (Ђ, Ћ) или се врхом уздиже према предњем непцу (Џ, Ч, Ж, Ш).

Језик се уздиже ка задњем непцу.

Ђ, Ћ, Џ, Ч, Ж, Ш

К, Г, Х

Уснено-зубни (лабио-дентални)

Горњи секутићи додирују доњу усну.

Б, П

Д, Т, З, С, Ц

д Усне се додирују целом својом дужином.

во Консонанти

Предњонепчани (палатални)

Врх језика додирује горње секутиће (Д, Т) или врх језика додирује доње секутиће, док се предњи део језика приближава доњим (З, С) или врх језика додирује секутиће стварајући с њима преграду (Ц).

За

Место стварања препреке (говорни органи који стварају препреку)

Зубни (дентални)

за

Консонанти према месту изговора

уџ бе

Уснени (лабијални)

Фонетика (са фонологијом и морфо(фо)нологијом)

(3) Трећи елемент који битно утиче на артикулацију консонаната јесте начин протока ваздушне струје, тј. начин на који ваздушна струја савладава препреку на коју наилази у усној дупљи, односно начин на који ваздушна струја излази у спољашњу средину. На основу овог критеријума консонанти се деле на: (1) праскаве (експлозивне), (2) струјне (фрикативне) и (3) африкате (сливене).

Говорни органи не стварају потпуну преграду, већ је препрека у виду теснаца кроз који се пробија ваздушна струја.

З, С, Ж, Ш, Ф, Х

Ђ, Ћ, Џ, Ч, Ц

уџ бе

во

Консонанти

Б, П, Д, Т, Г, К

Африкате (сливени)

На месту стварања препреке говорни органи стварају потпуну преграду ваздушној струји, али се она не уклања нагло (као код праскавих), већ се претвара у теснац кроз који се пробија ваздушна струја (као код струјних).

за

Начин отклањања препреке и протока ваздушне струје кроз усну дупљу

На месту стварања препреке говорни органи стварају препреку у виду потпуне преграде ваздушној струји, која се уклања нагло, уз прасак.

Струјни (фрикативни)

ни ке

Праскави (експлозивни)

Консонанти према начину изговора

За

Вежбање 1. Објасни зашто африкате називамо сливени гласови. 2. Какав је положај гласних жица при изговору правих консонаната? 3. Заокружи све безвучне сугласнике у реченици:

Брод је у млазевима пропуштао воду у своје зарђало корито.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Фонолошки систем српског књижевног језика

У првој лекцији овог поглавља објаснили смо шта проучава фонетика, а шта фонологија. Подсети се по чему се те две научне дисциплине разликују.

Фонема је апстрактан појам, њоме се обједињују све могуће варијанте једног гласа. Различите изговорне вредности једног гласа интересантне су за фонетику јер фонетику интересује оно што се стварно изговара, а фонологију интересује оно што се замишља да је изговорено.

за

уџ бе

Рекли смо да се проучавању гласа може приступити с два аспекта, артикулационог и акустичког. Фонолог ће елементе тих двају аспеката проучавати с гледишта њихове употребе у говору. То су, дакле, правила употребе тих елемената, правила о томе како се ти елементи користе, на који начин остварују везу са значењским елементима језика. У том смислу, гласови представљају језички слој, и због тога се фонологија обично дефинише као наука о гласовима као језичким знацима.

да открије начин на који се говорници једног конкретног језика аутоматски служе избором између свих гласова које би они могли произвести, и проучава како тим избором гласова говорници преносе значење.

ни ке

Подсети се шта смо научили о гласу!

За

во

Фонетика проучава гласове као звукове, њихову материјалну природу, а фонологија проучава њихову језичку природу, њихову функцију у језику.

Фонологија представља трећи, функционални аспект изучавања гласова. То је аспект с којег се гласови проучавају у вези с лексичко-граматичким системом језика, тј. с комуникативном функцијом у језику, како гласови учествују у формирању значењских јединица. Циљ фонологије јесте да открије принципе по којима се гласови организују у конкретним језичким системима. Фонологија настоји

Основна јединица фонологије је фонема. У првој лекцији овог поглавља објаснили смо шта је фонема. Подсети се! Фонема је најмања јединица језичког система која може самостално да разликује морфеме и речи. То је структурна јединица која морфеме и речи може да разликује (чини различитим) тако што се супротставља другој фонеми у истој фонетској позицији, и то се супротставља укупношћу сталних, конститутивних обележја. У говору је реално представљена гласом.

На пример, у млад : слад, тýга : дýга, сȁд : кȁд, пет : пут, план : плен заменом почетних гласова у прва три пара, а унутрашњих у друга два пара (услов је и да акценат буде исти) промениће се значења речи. Међусобним замењивањем мења се и порука, а при томе се мора поштовати редослед реализација фонема (иначе би се добио низ који слушалалац не би могао препознати).

Фонетика (са фонологијом и морфо(фо)нологијом)

Ми гласове чујемо, а фонеме препознајемо. Ту се ЗАПАЗИ! намеће разлика између функционалног и физичког: нечији исказ може да буде деформисан тако што је говор испрекидан, храпав, с говорном маном и сл., али ми, ипак, без посебних тешкоћа примамо поруку, разумемо саговорника. Како је то могуће?

Фонема је апстрактна језичка јединица која се реализује гласом, па је тада звуковни комплекс с дистинктивном функцијом у језику – јер може самостално да разликује морфеме и речи.

Управо због тога што препознајемо (перципирамо) фонеме од којих је порука сачињена, и не обраћамо пажњу на овакав или онакав начин изговора гласова, него прихватамо фонеме, примамо оно што је функционално.

Фонема нема сопственог значења, али уноси разлике у значењу.

ни ке

То се може упоредити с писмом – примамо поруку тако што препознајемо графеме (функционалну страну слова), које могу да буду написане читко, нечитко, писаним словима, штампаним, једва препознатљивим и сл.

уџ бе

Вежбање

за

1. Размисли о томе да ли фонетичар који проучава гласове српског језика долази до истих закључака до којих долази и фонетичар који проучава гласове енглеског, немачког, италијанског или било ког другог језика. Да ли је тако исто и са фонолозима? Долазе ли они до истих закључака проучавајући материјале различитих језика?

2. Покушај да објасниш разлику између гласа и фонеме.

во

3. Пронађи што више парова речи у којима заменом само једне фонеме у почетној, средишњој или завршној позицији у речи добијаш нову реч различитог значења.

За

Слог и врсте слога Овај узвик састављен је од слогова. Изворни говорници сваког језика интуитивно препознају слог. Слог је изговорна јединица обично већа од гласа која се изговара једним артикулационим замахом (покретом) и која нема свог значења. Иако се може састојати од само једнога гласа (и-за-ша-о, а-ви-он), слог се обично састоји од више њих (про-да-вац, би-ци-кли-ста, брак).

Сви се сећамо узвика Та-тата-ти-ра којим је некада почињала позната дечја емисија. Од чега је овај узвик састављен? Има ли он неко значење? Јесу ли његови делови та, та, та, ти, ра гласови или су то можда речи? Или нису ни једно, ни друго?

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

У слогу је један глас носилац слога, он је обавезан и може представљати цео слог. У основи, слогови се јављају као комбинација тона и шума (мада могу имати и друге облике), али се не могу јавити без присуства тона.

Слог је најмања артикулационо-акустичка јединица говорног низа, односно најмања изговорна јединица настала јединственом артикулацијом.

Носиоци слога су углавном вокали, али у одређеним позицијама то могу да буду и сонанти: најчешће сонант Р, ређе сонант Л, а сасвим ретко сонант Н.

Примери гра-ма-ти-ка, пре-тра-жи-ва-ти, на-пре-до-ва-ти и сл. (2) Сонант Р као носилац слога: (3) Сонант Л као носилац слога: би-ци-кл, мо-но-кл, Вл-та-ва, Пл-зен (4) Сонант Н као носилац слога:

за

И-дн, И-бн, Мен-хе-тн и сл.

уџ бе

срп-ски, цр-нац, за-р-ђа-ти, пр-слук, прст, про-др-ла и сл.

ни ке

(1) Вокал као носилац слога:

Сви вокали, сонант Р и ретко сонанти Л и Н

Неслоготворни гласови

Прави консонанти и сви сонанти (сем Р, Л, Н)

Гласови, према томе могу ли или не могу да буду носиоци слога, деле се на: (1) слоготворне гласове, који могу да буду носиоци слога и (2) неслоготворне гласове, који не могу да буду носоци слога.

За

во

Слоготворни гласови

Прави консонанти и сви остали сонанти не могу да буду носиоци слога.

Слогови се могу разликовати и у односу на то којим се гласом завршавају.

Вежбање Ако се слог завршава самогласником, реч је о: (1) отвореном слогу: та-та, се-ка, о-бла-ци, ле-по-та, ста-кло, све-ска, па-ти-ка, гу-ми-ца, пе-ва-ти и сл. Ако се слог завршава сугласником, реч је о: (2) затвореном слогу: јед-нак, пред-мет, лаж, сан, слом-љен, председ-ник и сл.

1. У једној реклами појављује се исказ: Тата кока кокице! Какви су слогови у погледу отворености, односно затворености? 2. Научили смо да сонант може да буде носилац слога. Које артикулационе и акустичке особине сонантима омогућавају да буду носиоци слога?

Фонетика (са фонологијом и морфо(фо)нологијом)

Подела речи на слогове (фонетска и семантичка граница слога) У претходној лекцији упознали смо се с језичком јединицом званом слог и приметили смо да реч може имати различит број таквих јединица.

Како ћемо поделити речи на слогове? Постоје ли правила за поделу речи на слогове?

Пођемо ли од броја слогова у једној речи као критеријума, речи могу да буду: (1) једносложне, уколико се састоје само од једног слога − дан, дах, прах, беж, сив,

ни ке

(2) двосложне, уколико се састоје од два слога − бе-ло, де-ло, днев-ник, и

(3) вишесложне, уколико се састоје од више од два слога −

уџ бе

о-де-ло, ку-хи-ња, о-це-на, тр-ча-ти, би-бли-о-те-ка, по-зо-ри-ште и сл.

Опште правило јесте да се граница слога налази иза самогласника, а испред сугласника. Ово правило има и своја потправила, која прописују нормативне граматике.

за

Сва та правила и потправила у обзир узимају само природу слога и гласова који су у његовом саставу.

У неким речима, границу слога може условљавати и значење речи, и она се не мора поклапати са фонетском границом слога. Ово је најчешће случај у сложеним речима у којима се јасно може разграничити значење саставних делова.

во

Граница слога која зависи од природе гласова јесте фонетска (гласовна) граница слога.

За

Граница слога која зависи од значења речи јесте психолошка (семантичка) граница слога.

Примери Фонетска граница слога: ра-зва-ли-ти, о-дум-ре-ти, ра-спи-ти-ва-ти, и-здр-жа-ти и сл. Психолошка (семантичка) граница слога: раз-ва-ли-ти, од-ум-ре-ти, рас-пи-ти-ва-ти, из-држа-ти и сл. Остала потправила за поделу речи на слогове јесу: (1) Граница слога је испред групе сугласника, односно сонаната у којој је на првом месту неки струјни или сливени сугласник − тр-ска, ве-што, леп-ши, зви-жда-ти, го-спо-ђа, за-ма-сти-ти, у-слу-жи-ти и сл.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

(2) Граница слога је испред групе сугласника и када се у групи сугласника на другом месту налази неки од сонаната в, ј, р, л или љ, а испред њега је било који други сугласник сем сонанта − у-дру-жи-ти, не-о-бра-но, о-др-жа-но, о-бле-пље-но, је-два, у-цве-љен и сл. (3) Граница слога је између два сонанта − трам-вај, слав-ље, мем-љив, про-мен-љив, пр-љав, бол-ни-ца, у-глав-љен и сл. (4) Граница слога је између праскавог сугласника на првом месту и неког другог сугласника (осим сонаната) на другом месту − свад-ба, оп-тич-ки, суд-би-на и сл.

при-по-вјет-ка, жи-вје-ти, у-спје-ти, пре-тје-ра-ти.

ни ке

(5) Граница слога је испред сугласничке групе у којој је на другом месту сонант ј из групе је која у речима ијекавског изговора одговара екавском е, а на првом месту или неки други сонант или било који други сугласник −

уџ бе

Подела речи на слогове какву смо горе описали у писаним, а нарочито штампаним текстовима не може увек да буде испоштована у потпуности јер је условљавају техничке могућности.

ЗАПАЗИ!

за

Правопис због тога даје много слободнија решења за растављање речи на крају реда од оних које прописује граматика. Нека од тих правила су:

(1) У нови ред никада се не преноси једно слово, нити сугласничка група тешка за изговор.

во

Није добро: ради-о, сакупи-о, прочитал-а и сл. Није добро: младо-ст, бо-кс, ке-кс, цеме-нт и сл.,

За

(2) У претходном реду никада не треба да остане само једно слово. Није добро: а-вион, б-уба, п-лакати и сл., (3) Не треба делити једносложне речи. Није добро: пр-ст, кр-в, б-ег, к-ук и сл.,

(4) У латиници се не раздвајају двојна слова lj, nj, dž (ако се њима обележава један глас). Није добро: pol-jubiti, od-žačar, ugn-jetavati, odn-jihati и сл., (5) Ако се дели полусложеница на крају реда, цртицу треба писати и на почетку следећег реда: веш- -машина, ауто- -опрема, српско- -енглески, спомен- -парк и сл., (6) Сложенице треба делити на местима на којима се јасно осећају границе саставних делова: из-носити, под-носити, пред-турски, над-живети, пре-скочити и сл.

Фонетика (са фонологијом и морфо(фо)нологијом)

Вежбање 1. Следеће речи подели на слогове: кућица, доктор, председник, разбистрити, предухитрити, арбитрарност.

2. Уважавајући фонетску и психолошку

светлост, зарђати изговориш отегнуто, певајући и да их тако, без употребе правила за поделу речи на слогове, поделиш на слогове. Подели сада дате речи користећи правила која смо навели у лекцији. Јесу ли добијени исти резултати?

4. Покушај да се сетиш неких животних ситуација у којима интуитивно изговарамо речи подељене на слогове не размишљајући свесно о правилима за ту поделу.

ни ке

границу слога, подели следеће речи по оба критеријума: избацити, раскопчати, изградити.

3. Покушај да следеће речи никако, јадни,

уџ бе

Тест

за

1. Поред следећих тврдњи у табели напиши Т ако је тврдња тачна и Н ако тврдња није тачна.

во

Место творбе гласова српског језика налази се у ждрелу. Гласови су звучни ако гласне жице трепере при њиховом изговору.

За

При изговору сонаната ваздушна струја има апсолутно слободан проток кроз усну дупљу. Вокали спадају у нелокализоване гласове.

2. Заокружи све звучне предњонепчане сугласнике у реченици:

Његов брат је поднео жалбу, што је Ђорђа учинило напетим.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

3. У датој реченици заокружи све меке гласове.

Људи се поштују речима, а воле ћутањем.

8. У следећим групама гласова издвој глас који не припада датим групама:

(а) Б, К, М, П, Ф, В,

(б) Ђ, Л, Ћ, Џ, Ч, Ж, Ш, Ј, Љ, Њ,

4. Наведите по један пример за:

(в) В, Р, Ј, Ћ, Л, Љ, М, Н, Њ.

(а) високи вокал предњег реда,

(б) затворени вокал задњег реда,

9. У речима одузети, узбудити, подводни одреди:

(в) безвучни предњонепчани сугласник,

(г) алвеоларни сонант,

(д) безвучну зубну африкату,

(ђ) денталну африкату.

(а) гласовне (фонетске) границе слога,

(б) психолошке границе слога.

уџ бе

10. Издвој речи у којима се јавља слоготворно Р.

5. Заокружи све сонанте у реченици: Марков отац Никола отишао је са пријатељима на пецање.

за

11. (а) Подели следеће речи на слогове.

задовољство, преоравати, госпођица, надбубрежни, веридба, претходник, приповетка, измакнути, веридба, инвалид, мачка

(б) За сваку реч наведи одговарајуће правило за поделу на слогове.

во

Изнад клисуре наднеле су се високе стене.

7. Заокружи све африкате у следећем одломку.

Без преводилаца и превођења, људска култура не би била оно што је сте: универзална.

Вуков језик [...] жив и свеж, мирише на њиву, на планински ветар, на широке про сторе живота са свим што је у њему добро и зло, лепо и ружно.

рудник, прескочити, први, протрљати, намргођен, распродати, опростити, првак, предлог, убрати, крстити

За

6. У датој реченици подвуци све звучне гласове.

ни ке

(М. Селимовић, За и против Вука, прилагођени одломак)

Фонетика (са фонологијом и морфо(фо)нологијом)

Б. Морфонологија Морфонологија До сада смо стекли одређена знања о гласовима српског језика, о њиховим артикулационо-акустичким карактеристикама. Сада ћемо размотрити како ти гласови учествују у комуникацији, како се помоћу њих преноси информација.

Српски језик има тридесет гласова. Можеш ли рећи колико наш језик има речи, а колико реченица има у нашем језику? Примети да је само број гласова ограничен и да је врло мали, број речи је већ далеко већи, а број потенцијалних реченица готово неограничен. Како је то могуће?

ни ке

Овакво ширење језичких јединица у језику постиже се тако што се од нижих јединица комбиновањем на линеарној временској оси добијају више јединице. Тако се низањем гласова једног за другим добијају речи, низањем речи синтагме и реченице, а низањем реченица текст.

за

уџ бе

При оваквом низању гласови се никада не реализују независно сами за себе, већ се реализују у континуираном говорном низу долазећи један с другим у непосредан контакт. Такав контакт доводи до тога да гласови утичу једни на друге на тај начин да се или прилагођавају једни другима (да би се олакшао изговор и смањио утрошак енергије потребне за артикулацију) или се разједначавају (да се не би нагомилавали исти или слични гласови).

во

Да би нам било јасније шта се догађа у континуираном низу гласова у говору, размотримо следеће реченице. Драги ученици, данас ћемо наградити најверније читаоце наше библиотеке који су у прошлој години прочитали највећи број књига.

За

Сваког јутра ми мајчински загрљај даје снагу да издржим дан. То већ знају и врапци са гране. Читајући наведене реченице, можеш уочити да се речи ученик, читалац, прочитао, врабац јављају у облицима ученици, читаоце, прочитали, врапци, да је од именице мајка присвојни придев мајчински. Приликом промене тих речи или при грађењу нових речи, очигледно, поједини гласови замењени су неким другим гласовима. Таквих речи је у српском језику велики број и у њима се дешавају одређени гласовни процеси који утичу на замену неких гласова.

Да ли се икада питате зашто сте ви читаоци, а ваш друг је читалац, зашто је загрљај мајчински када вам га даје мајка? Зашто на грани стоји врабац, а ви видите врапца?

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Ти процеси се у jезику дешавају или да би се олакшао изговор (уколико се у речи појави гласовна група тешка за изговор) или због ограничења у дистрибуцији појединих гласова (неки гласови због своје гласовне природе не могу стајати једни до других).

ни ке

Већ смо научили да је фонологија наука која проучава фонеме, а следеће године научићеш да морфологија проучава морфеме. Ако од та два назива направимо комбинацију, добићемо назив морфологија + фонологија = морфофонологија = морфонологија. То је назив за део науке о језику који проучава понашање фонема у вези с морфемама, тј. проучава како се понашају фонеме и шта се дешава с њима у промени речи (деклинацији, конјугацији и компарацији) и творби речи.

Морфонологија је научна дисциплина која описује гласовни састав речи и проучава понашање гласова у промени речи и у творби речи.

Гласовне промене и гласовне алтернације

За

во

за

Гласовна промена представља промену једног гласа у неки други глас а дешава се или приликом промене речи (путник → путници) или приликом грађења нове речи (путник → путнички).

уџ бе

У основној школи упознали смо основне гласовне промене. Сада ћемо проширити знања, што ће нам омогућити да гласовне промене прецизније сагледамо.

Ако погледамо промену глагола рећи (реч-е, рек-ох, рец-и), запазићемо да се у његовим различитим облицима смењују гласови ч, к и ц. Гласовне алтернације последица су гласовних промена које су се у језику дешавале или у прошлости или се дешавају и данас. Ако као критеријум узмемо узрок тих алтернација, разликују се: (1) фонетски условљене алтернације, (2) морфолошки условљене алтернације.

Гласовна алтернација јесте смењивање (замена, алтернација) једног гласа неким другим гласом у различитим облицима једне исте речи или у различитим речима из исте породице речи.

Фонетски условљене алтернације обухватају сав језички материјал и оне су резултат и данас активних гласовних закона који условљавају гласовне промене. Морфолошки условљене алтернације јесу производ гласовних промена које данас у језику нису активне јер су престали да важе гласовни закони који су те промене изазивали. Оне се данас могу запазити само у одређеним морфолошким или творбеним категоријама.

Фонетика (са фонологијом и морфо(фо)нологијом)

Гласовне промене, по критеријуму смера деловања, могу да буду:

Гласовне промене свој узрок имају: (1) или у историјском развитку језика,

(1) прогресивне, када претходни глас делује на наредни, тј. када се други глас у низу мења под утицајем првог гласа и (2) регресивне, када потоњи глас делује на претходни, тј. када се први глас у низу мења под утицајем другог гласа. У основи свих гласовних промена леже асимилациони или дисимилациони процеси, који проистичу из могућности или немогућности да се поједини гласови изговоре у непосредном или блиском контакту. Асимилација (једначење) гласова јесте гласовни процес прилагођавања артикулације двају гласова у неким њиховим артикулационим елементима.

уџ бе

Историјски развитак језика узрок је, на пример, гласовне промене једначење сугласника по звучности. Наиме, у прошлости нашег језика постојала су два гласа – меки и тврди полугласник (полугласници су изразито кратки вокали, предњег и средњег реда) – који су се касније у нашем језику изједначили у корист меког полугласника. У неким позицијама у речи тај полугласник је у једном периоду развитка језика нестао и тако су у међусобни контакт дошли сугласници различите звучности, па је први од њих своју артикулацију прилагодио наредном, као у примерима врабац → врапца, сватба → свадба, изситнити → иситнити и сл.

ни ке

(2) или у природи језика уопште.

Дисимилација (разједначавање) гласова јесте гласовни процес промене гласова услед тежње да се избегне нагомилавање истих или сличних гласова, што је често праћено и њиховим губљењем.

во

за

Други узрок гласовних промена можемо објаснити на примеру изговора вокала И када се нађе у контакту с вокалима. Због сличности њихове артикулације, вокал И се у оваквим позицијама или раставља од вокала (најчешће сонантом Ј) или његова артикулација толико ослаби да личи на артикулацију сонанта Ј.

Једначење сугласника по звучности (алтернације звучних и безвучних сугласника)

За

100

Научили смо да у српском језику постоје правила која регулишу распоред гласова у речи (дистрибуцију гласова). Једно од тих правила налаже да се на морфемској граници (на споју двеју морфема) могу наћи само сугласници исте звучности, што значи да безвучни сугласник може стајати само испред безвучног сугласника, а звучни сугласник може стајати само испред звучног сугласника. Ово гласовно правило, овај гласовни закон узрокује гласовну промену када се у контакту нађу сугласници различите звучности. Шта се дешава када у промени или творби речи дођу у контакт сугласници различите звучности? Сугласници се морају међусобно изједначити, и то тако да се први од њих једначи с другим (прилагођава му се) тако што постаје сугласник једнаке звучности као и други. Први сугласник (сугласник који се једначи) не постаје било који сугласник другачије звучности, већ постаје свој звучни/безвучни парњак.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Ако је први сугласник, од два различите звучности који су у контакту, безвучни, а други звучни, први од њих (безвучни) замењује се својим звучним парњаком, и обрнуто, ако је први сугласник звучни, а други безвучни, звучни се замењује својим безвучним парњаком. Једначење сугласника по звучности је гласовна промена која се догађа када су у непосредном контакту сугласници различите звучности и чији је производ промена звучних (безвучних) сугласника њиховим безвучним (звучним) парњацима.

уџ бе

ни ке

На пример, приликом грађења присвојног придева суфиксом -ски од именице роб у контакту су се нашли звучни сугласник Б (из именице роб) и безвучни сугласник С (из суфикса -ски). Услед важећег, горе изнетог, правила да сугласници различите звучности не могу стајати један поред другог, први се сугласник из нашег примера (звучни сугласник Б) једначи (прилагођава, асимилује) према другом сугласнику (безвучни сугласник С) и прелази у свог безвучног парњака, сугласник П.

За

во

за

При овој гласовној промени звучни/безвучни сугласници се не мењају у било који сугласник различите ЗАПАЗИ! звучности, већ само у одговарајући, тј. исти по свим артикулационо-акустичким карактеристикама, а различит само по акустичкој особини звучност/безвучност. Због тога је једначење по звучности само делимична асимилација, јер се сугласници асимилују само у једној артикулационо-акустичкој особини.

Подсетимо се сада парова сугласника који су у свим својим артикулационо-акустичким карактеристикама исти, а разликују се само по звучности. Звучни сугласници

Безвучни сугласници

Производ гласовне промене једначење сугласника по звучности јесу гласовне алтернације звучних и безвучних сугласника. Таквих алтернација има седам, колико има и парова звучних и безвучних сугласника.

101

Фонетика (са фонологијом и морфо(фо)нологијом)

(1) Алтернација Б/П, тј. П/Б: жаб(а)ц + а → жапца, срб + ски → српски, топ + џија → тобџија, ћевап + џиница → ћевабџиница и сл. (2) Алтернација Д/Т, тј. Т/Д: напредак + а → напретка, под+ ковица → потковица, косит + ба → косидба, сват+ бени → свадбени и сл. (3) Алтернација Г/К, тј. К/Г: друг- + -чији → друкчији, бурек + -џија → бурегџија и сл. (4) Алтернација Ђ/Ћ, тј. Ћ/Ђ: (5) Алтернација Ж/Ш, тј. Ш/Ж:

ни ке

жеђ- + -ца → жећца, рођ(а)к → роћко, смеђ + -каст → смећкаст и сл. држ- + -ка → дршка, друж- + -кан → друшкан, задуш- + -бина → задужбина и сл.

уџ бе

(6) Алтернација З/С, тј. С/З:

из + трести → истрести, из + причати → испричати, низ(а)к → ниска, с + бацити → збацити и сл. (7) Алтернација Џ/Ч, тј. Ч/Џ:

за

врач- + -бина → враџбина, поруч- +-бина → поруџбина и сл.

во

Безвучни сугласници Ф, Х и Ц, који у нашем језику немају своје звучне парњаке, сами нису подложни овој гласовној промени (не прилагођавају се), али изазивају гласовну промену када се нађу на другом месту у пару звучни + безвучни сугласник (Ф, Х, Ц), као у примерима: раз- + формирати → расформирати, раз- + ходовати → расходовати, из + цурети → исцурети, под + ценити → потценити, али зато Врхбосна, Салихбеговић и сл.

За

102

ЗАПАЗИ! Сонанти (гласници) као звучни сугласници, али с особинама вокала, не учествују у овој гласовној промени. Они се не мењају када се нађу испред безвучних сугласника (нпр. прст, Марко, торта, странка, травка и сл.), нити утичу на промену безвучних сугласника испред себе (нпр. слика, творба, троје, прича и сл.).

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Једначење сугласника по звучности врши се само у оквиру једне речи, тј. између основе и творбеног наставка или између делова сложеница. У таквим примерима једначење које се чује у говору доследно се обележава и у писању (сем у неким изузецима о којима ћеш видети ниже). Међутим, у говору се чују и изговарају и једначења сугласника који припадају двема суседним речима, али се таква једначења у писању не обележавају зато што су гласовне промене ограничене границама једне речи.

На пример:

ни ке

– од + куће чује се и изговара от куће, али се пише једино од куће, – без + циља чује се и изговара бес циља, али се пише једино без циља,

уџ бе

– с + другом чује се и изговара з другом, али се пише једино с другом и сл.

И у оквиру једне речи постоје позиције у којима се једначење и чује и изговара, али се у писању не обележава. Такве примере зовемо одступања од гласовне промене.

во

(1) Звучно Д се у писању не мења испред безвучног С и Ш.

Пишемо: председник, представа, градски, подсећати; одштета, одшити, подшишати и сл. (изговарамо претседник, претстава, гратски/грацки, пот– сећати; отшетати, отшити, потшишати).

За

о следећем!

за

Поведи рачуна

(2) Звучно Ђ у писању остаје испред безвучног С из наставка -ство. Пишемо: вођство (изговарамо воћство).

(3) Једначење сугласника по звучности се у писању не обележава ни у страним географским и личним именима, ни у придевима изведеним од тих имена. Пишемо: Штутгарт, Бангкок, вашингтонски, Мусоргски, Редфорд и сл. (4) Једначење се у писању не обележава ни у неким сложеним речима. Пишемо: исподпросечан, предтакмичење, постдипломски, субполаран, предтурски и сл. (5) У речима страног порекла и иначе једначење по звучности изостаје. Пишемо: постдентални, адхезиони, адсорпција и сл.

103

Фонетика (са фонологијом и морфо(фо)нологијом)

У речима страног порекла гласовна промена једначење по звучноЗАПАЗИ! сти дешава се у речима сложеним с префиксима аб-, об-, суб- које почињу неким безвучним сугласником, као у примерима апсциса (← абсциса), опсервирати (← обсервирати), супституисати (← субституисати) и сл. У неким домаћим речима у којима нема гласовних услова за једначење сугласника по звучности у неким облицима срећемо измењене сугласнике. Зашто је то тако? Погледај примере.

Вежбање 1. Подвуци речи у којима запажаш алтернације звучних и безвучних сугласника. устврдити, веридба, хлепчић, отпевати, наруџбеница, наручити, хлеб, верити 2. Подвуци речи које су написане у складу с правописним правилима српског књижевног језика. предчас, представа, истрести, дракстор, бегство

3. Размисли о томе како би изгледао писани лик речи у којима су у контакту сугласник Д и сугласници С или Ш када би у писању била дозвољена ова промена. Илуструј то примерима. Како би се то одразило на значење речи?

за

уџ бе

ни ке

Од именица типа женидба, примедба, сведоџба (у којима су сугласници Д и Џ добијени гласовним путем: женит- + -ба → женидба, примет- + -ба → примедба, сведоч- + -ба → сведоџба, једначењем сугалсника по звучности), генитив множине гласи женидаба, примедаба, сведоџаба (у овом облику није било гласовних услова за једначење сугласника по звучности будући да су се сугласници Т и Ч из основе налазили испред вокала) с измењеним сугласником основе. Ово се дешава под утицајем аналогије (сличности), по угледу на остале (бројније) облике у којима су сугласници Д и Џ добијени гласовним путем.

во

Једначење сугласника по месту творбе (алтернације З : Ж, С : Ш, Х : Ш и Н : М)

За

104

У српском језику постоји правило у вези с распоредом неких гласова који су различити по месту творбе (изговора). То правило налаже да се један поред другог морају наћи сугласници који имају једнако место творбе (изговора). Ако то није случај, сугласници се морају међусобно изједначити, и то тако да се први од њих једначи с другим (прилагођава му се) постајући на следећи начин сугласник који има исто место изговора као и други: (1) зубни сугласници З и С, када се нађу испред предњонепчаних сугласника, мењају се у предњонепчане сугласнике, и то З у Ж, С у Ш (артикулација зубних сугласника преноси се са зуба на предње непце);

(2) задњонепчани сугласник Х испред предњонепчаног Ч мења се предњонепчаним Ш (артикулација задњонепчаног сугласника Х преноси се са задњег непца на предње непце); (3) алвеоларни сугласник Н испред двоусненог Б мења се двоусненим М (артикулација алвеоларног сугласника Н преноси се с алвеола на усне). Ова гласовна промена назива се једначење сугласника по месту творбе (изговора), а њен производ су алтернације сугласника З : Ж, С : Ш, Х : Ш и Н : М.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

(1) Алтернација З : Ж: паз + љив → пажљив, воз + ња → вожња. (2) Алтернација С : Ш: Једначење сугласника по месту творбе (изговора) гласовна је промена која се догађа када се зубни сугласници З и С нађу испред предњонепчаних сугласника, када се задњонепчано Х нађе испред предњонепчаних сугласника и када се алвеоларни сонант Н нађе испред уснених сугласника, при чему се З мења у Ж, С у Ш, Х у Ш и Н у М.

замис + љен → замишљен, нос + ња → ношња, с + чепати → шчепати, прос + ња → прошња, поднос + љив → подношљив. (3) Алтернација Х : Ш: трбух + чић → трбушчић, орах + чић → орашчић. (4) Алтернација Н : М:

ни ке

стан + бени → стамбени, зелен + баћ → зелембаћ, одбран + бени → одбрам + бени, прехран + бени → прехрамбени.

ЗАПАЗИ!

За

во

за

уџ бе

Једначење сугласника по месту творбе (изговора) у основи је асимилациони процес и представља: (а) прилагођавање артикулације зубних гласова З, С и задњонепчаног гласа Х артикулацији предњонепчаних гласова испред којих стоје; (б) прилагођавање артикулације алвеоларног сонанта Н артикулацији уснених сугласника испред којих стоји. По смеру деловања, ово је регресивна промена.

У великом броју речи ова гласовна промена јавља се уз још неку другу промену (врло често уз једначење сугласника по звучности или јотовање). Погледајмо примере. (1) Из- + чупати → исчупати (звучни сугласник З се мења безвучним сугласником С јер се нашао испред безвучног сугласника Ч) → ишчупати (зубни сугласник С се мења предњонепчаним сугласником Ш јер се нашао испред предњонепчаног сугласника Ч). (2) Раз- + чистити (једначење по звучности) → рас- + чистити (једначење по месту творбе) → рашчистити

(3) Грозд + -је (ненепчани сугласник Д се јотује испред сонанта Ј дајући Ђ) → грозђе (зубни сугласник З се мења предњонепчаним сугласником Ж јер се прилагодио предњонепчаном сугласнику Ђ) → грожђе. (4) Без- + шумни (звучни сугласник З се мења безвучним сугласником С јер се нашао испред безвучног сугласника Ш) → бес- + шумни (зубни сугласник С се мења предњонепчаним сугласником Ш јер се прилагодио предњонепчаном сугласнику Ш) → беш + шумни (сугласник Ш се губи јер се нашао удвојен) → бешумни.

105

Фонетика (са фонологијом и морфо(фо)нологијом)

Поведи рачуна о следећем!

(1) Зубни сугласници С и З на крају префикса не мењају се у сложеницама испред Љ и Њ. Пишемо: сљуштити, разљутити, изљубити и сл. (2) Алвеоларни сугласник Н не мења се у сложеницама испред уснених сугласника П и Б. Пишемо: странпутица, једанпут, ванбрачни, воденбуба, ванпартијски и сл. (3) Алвеоларни сугласник Н не мења се у речима страног порекла испред Б и П. Пишемо: Истанбул, Канбера, инпут и сл.

Вежбање

Губљење сугласника

1. Пронађи све гласовне промене извршене у речима: обрашчић, рашчистити, ишчупати, рашчешљати.

уџ бе

2. Подвуци правилно написане речи.

запрепашћење, запрепасћење упропасћавати, упропашћавати, разчлањен, рашчлањен, ражљутити, разљутити

за

У речима страног порекла са сугласничком групом МБ или МП она остаје и при преузимању тих речи у наш језик, пишемо и изговарамо: амбивалентан, амплитуда, империја, имплозиван, импресија и сл.

ни ке

ЗАПАЗИ!

во

Једно правило о дистрибуцији гласова у нашем језику каже да се два иста или слична сугласника у речи не могу наћи један до другог. Уколико се у промени или творби речи сугласници нађу у таквим позицијама, један од њих се губи.

За

106

У основи ове гласовне промене јесу фонетски разлози, тј. настојање да се избегне нагомилавање истих или сличних сугласника, а зарад спонтане тежње језика да се олакша изговор. Нагомилавање истих или сличних сугласника најчешће је последица деловања различитих гласовних промена. Ову гласовну промену можемо срести у следећим случајевима: (1) губи се (нити се пише, нити се изговара) један од два иста сугласника, као у примерима од + делити → оделити, без + законски → безаконски, од + дужити → одужити, без + зуби → безуби и сл., (2) губе се сугласници Т и Д испред африката (ово губљење је последица гласовног склопа африката, будући да је почетни део

Гласовна промена у којој се један од два иста или артикулационоакустички веома слична сугласника губи назива се губљење сугласника. Производ ове гласовне промене јесте алтернација сугласника према нултој фонеми.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

изговора африката сличан изговору праскавих сугласника Т или Д, па се добија гласовна комбинација у којој су један до другог два слична гласа), као у примерима приповетки (дат. једн) → приповетци → приповеци, почетки (ном. мн) → почетци → почеци, отпадци (ном. мн) → отпатци → отпаци и сл., (3) губи се сугласник Т ако се нађе у сугласничкој групи тешкој за изговор, као у примерима радостна → радосна, годиштњи → годишњи, одрастла → одрасла и сл.,

ни ке

(4) губи се сугласник С (из суфикса -ски) иза Ч, Ћ и Ш (струјни сугласник С сличан је са струјним другим делом артикулације африката, те се та позиција осећа као удвојени сугласник и струјни сугласник С се губи), као у примерима ткач + ски → ткачки, младић + ски → младићки, Пећ + -ски → пећки, варош + -ски → варошки и сл. Поведи рачуна

Губљење сугласника се не догађа:

уџ бе

(1) у суперлативу придева (и прилога) који почињу сонантом Ј (у њима се изговара и пише удвојени сонант Ј), као у примерима најјефтинији, најјаснији, најједноставнији, најјужнији и сл.,

за

(2) у неким сложеницама (ако би се губљењем једног од сугласника замаглило значење сложенице), као у примерима наддијалекатски, ваннаставни, (иста је ситуација и у речима које садрже реч за број 600, као у примерима шестсто, шестстогодишњица и сл.),

во

(3) када се Т и Д нађу испред африката у сложеницама, као у примерима под + ценити (врши се једначење по звучности) → пот + ценити → пот– ценити (остаје сугласник Т испред африкате Ц), од + цепити → отцепити, под + чинити → потчинити, од + чепити → отчепити и сл., (4) у неким речима страног порекла које се граде суфиксима -киња и -ни, као у примерима флаутист- + -киња → флаутисткиња, џудист- + -киња → џудисткиња, азбест- + -ни → азбестни, протест- + -ни → протестни и сл.

За

о следећем!

Вежбање 1. Погледај пример сладолед → сладолеџија. Размисли зашто се сугласник Д губи испред африкате Џ. Сети се артикулације африката. 2. Објасни какве су се промене догодиле у примерима испосник, бежични, отерати. 3. Размисли шта би се десило са значењем речи најјаловији, транссибирски, ваннаставни када би се у њима вршила гласовна промена губљење сугласника.

107

Фонетика (са фонологијом и морфо(фо)нологијом)

Асимилација вокала и сажимање вокала Гласови се у говорном низу прилагођавају један другом и на тај начин што се артикулација једног гласа протеже и на артикулацију наредног утичући на то да се он асимилује (прилагоди) или изједначи с претходним гласом. У српском језику у неким гласовним позицијама догађају се ове гласовне промене, и то се у бројним примерима ове промене дешавају заједно. Асимилација и сажимање вокала дешавају се у зависним падежима (сем у инструменталу) неких придевских заменица (те тако неке придевске заменице имају два облика: краћи и дужи):

ни ке

мојег(а) → моег(а) → моог(а) → мог(а); којег(а) → коег(а) → коог(а) → ког(а) и сл.

уџ бе

У овим облицима прво испада сонант Ј у позицији између вокала, а онда се догађа асимилација (прилагођавање) вокала Е вокалу О, и на крају се сажимају два вокала О у један дуги вокал О. Исте процесе имамо и у облицима генитива збирних бројева двоје и троје, и то на следећи начин: двојега → двоега → двоога → двога.

Асимилација вокала као гласовни процес представља изједначавање артикулације двају различитих вокала када се они у речи нађу у непосредном контакту, док сажимање вокала представља процес спајања два иста вокала у један дуги вокал.

за

Сажимање вокала јавља се и у речима у којима се извршила промена Л у О, као у примерима стол → стоо → сто, сокол → сокоо → соко и сл.

во

Асимилација и сажимање вокала у књижевном језику нису обавезни процеси, те су тако правописно коректни и облици без асимилације и сажимања вокала (мојега, твојега и сл), као и облици с извршеном асимилацијом и сажимањем (мога, твога и сл). Ова гласовна промена, међутим, у књижевном језику врло је ограничена, те није допуштена у облицима дошо (дошоо ← дошао), реко (рекоо ← рекао), почо (почоо ← почео).

За

108

Вежбање

Поведи рачуна о следећем!

Вокали се не сажимају: (1) У неким сложеницама у којима се истим вокалом завршава први део сложенице и почиње други: плавооки, поорати, контрааргумент и сл. (2) У неким речима страног порекла: зоологија, преегзистенција, зоолошки и сл. (3) У неким зазвисним падежима речи страног порекла: статуу, купеу, реноом и сл.

1. По моделима микроорганизам, пооштрити, самоодбрана, пронађи што више речи у којима се вокали не сажимају. 2. Објасни шта се на стилском плану постиже употребом дужих и краћих облика зависних падежа неких придевских заменица (нпр. мојега – мога, којега – кога и сл.).

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Палатализација (алтернација сугласника К : Ч, Г : Ж, Х : Ш) У српском језику је некада постојало гласовно правило да се задњонепчани сугласници К, Г и Х не могу налазити испред вокала Е и И у промени речи или у творби речи. Уколико би се сугласници К, Г и Х нашли у таквим позицијама, они би се мењали у своје предњонепчане парњаке, и то К у Ч, Г у Ж и Х у Ш.

Ова гласовна промена назива се палатализација, а њен производ јесу три гласовне алтернације К : Ч, Г : Ж и Х : Ш.

Ове алтернације данас срећемо у следећим случајевима:

ни ке

за

уџ бе

(2) у презенту глагола чија се основа завршава задњонепчаним сугласником К, Г и Х (у свим лицима, осим у трећем лицу множине, јер је ту наставак за презент -у, а испред тог вокала се није догађала промена), као у примерима вук- + -ем → вучем (од глагола вући), али 3. л. мн. вуку, тук- + -ем → тучем (од глагола тући), али 3. л. мн. туку, врх- + -ем → вршем (од глагола врћи), али 3. л. мн. врху и сл.,

(3) у аористу глагола чија се основа завршава задњонепчаним сугласником К, Г и Х, у 2. и 3. лицу једнине, као у примерима вук- + -е → вуче (од глагола вући), исек- + -е → исече (од глагола исећи), обук- + -е → обуче (од глагола обући) и сл.,

За

во

Палатализација је гласовна промена задњонепчаних сугласника К, Г и Х у позицији испред вокала предњег реда Е и И у своје предњонепчане алтернанте, и то К у Ч, Г у Ж и Х у Ш (у промени речи и у творби речи).

(1) у вокативу једнине именица мушког рода, као у примерима војник + -е → војниче, путник + -е → путниче, друг + -е → друже, сиромах + -е → сиромаше и сл.,

(4) у творби речи чија се основа завршава задњонепчаним сугласником К, Г и Х а суфикс почиње вокалом Е или И, као у примерима књиг- + -еван → књижеван, рук- + -етина → ручетина, мук- + -ење → мучење, дечак- + -ић → дечачић, јунак + -ина → јуначина, прах + -ина → прашина, растуг- + -ити → растужити и сл., (5) у множини именица око и ухо, која гласи очи и уши.

ЗАПАЗИ! Примети да се данас среће и алтернација Ц : Ч испред вокала Е и И, као у примерима стриц–стриче, отац–очеви, зец–зече, кнез– кнеже, деца–дечица, улица–уличица, Јелица–Јеличин и сл.

109

Фонетика (са фонологијом и морфо(фо)нологијом)

Поведи рачуна о следећем!

(1) У облицима генитива једнине и номинатива, акузатива и вокатива множине именица женског рода на -а, чија се основа завршава задњонепчаним сугласником К, Г или Х, алтернација К : Ч, Г : Ж, Х : Ш се не јавља. Пишемо и изговарамо: рука (ном. једн) – руке (ген. једн) – руке (ном, акуз. и вок. мн), нога (ном. једн) – ноге (ген. једн) – ноге (ном, акуз. и вок. мн). (2) У присвојним придевима изведеним суфиксом -ин насталим од именица на -ка, -га, -ха алтернација К : Ч, Г : Ж, Х : Ш се не јавља. Пишемо и изговарамо: Драгин (од Драга), Лукин (од Лука), ћеркин (од ћерка), снахин (од снаха) и сл.

ни ке

Изузетак су примери мајчин (од мајка), девојчин (од девојка), владичин (од владика) и сл. (3) У именицама које се завршавају на -чица алтернација К : Ч, Г : Ж, Х : Ш се не јавља.

уџ бе

Пишемо и изговарамо: девојчицин (од девојчица), певачицин (од певачица), продавачицин (од продавачица) и сл.

во

за

Палатализација се никада није вршила исЗАПАЗИ! пред непостојаног А. У случајевима који привидно личе на те, на месту данашњег непостојаног А некада је био полугласник средњег реда (тврди полугласник), испред којег се палатализација вршила.

За

110

Након извесног времена полугласници су се у одређеним положајима у речи вокализовали до пуног вокала А, а испред таквог А остао је сугласник који је промењен палатализацијом мрак → мрачан, струк → стручак и сл., тако да данас у таквим примерима можемо једино говорити о алтернацији К : Ч, Г : Ж, Х : Ш испред вокала А, али не и о гласовној промени испред вокала А.

Вежбање 1. Подвуци примере у којима запажаш алтернације К : Ч, Г : Ж и Х : Ш које су производ палатализације. вучем, кличем, стружем, стрижем, вршем, машем, печем 2. У именици прашина огледа се резултат извршене гласовне промене. Објасни која је гласовна промена извршена. 3. Како гласе деминутиви именица: зрак, брег, дах? Коју гласовну промену запажаш у њима?

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Сибиларизација (алтернација сугласника К : Ц, Г : З, Х : С) У српском језику је некада постојало правило да се задњонепчани сугласници К, Г и Х не могу налазити испред вокала И у промени речи или у творби речи. Уколико би се сугласници К, Г и Х нашли у оваквим позицијама, они су се мењали у своје зубне парњаке, и то К у Ц, Г у З и Х у С.

ни ке

Сибиларизација је веома стари гласовни процес, тако да су њени резултати данас у језику релативно ограниченог домета, те се јављају бројна одступања од ове гласовне промене, као и велики број дублетних облика, који су прописани као регуларни (правилни), и с алтернантима (Ц, З, С) и с основинским сугласницима (К, Г, Х).

Ова гласовна промена назива се сибиларизација, а њен производ јесу три алтернације К : Ц, Г : З, Х : С.

Ове алтернације данас срећемо у следећим случајевима:

уџ бе

(1) У дативу и локативу једнине именица женског рода чија се основа завршава на -к, -г и -х – рук- + -и → руци, књиг- + -и → књизи, сврх- + -и → сврси и сл.

(2) У множини именица мушког рода чија се основа завршава на -к, -г и -х –

за

јунак- + -и → јунаци, носорог- + -и → носорози, белег- + -и → белези, евнух- + - и → евнуси и сл.

(3) У императиву глагола чија се основа завршава на -к, -г и -х –

Поведи рачуна о следећем!

За

во

пек- + -и → пеци (од пећи), лег- + -и → лези (од лећи), тек- + -и → теци (од тећи) и сл.

(1) Алтернације К : Ц, Г : З, Х : С се не јављају када се основа речи завршава групама -цк, -ћк, -чк. Пишемо и изговарамо тачки (од тачка), мачки (од мачка), воћки (од воћка), коцки (од коцка) и сл. Алтернације К : Ц, Г : З, Х : С нема ни у неким речима чија се основа завршава групом -тк. Пишемо и изговарамо тетки (од тетка), четки (од четка), мотки (од мотка), патки (од патка), лутки (од лутка) и сл. (2) Алтернације К : Ц, Г : З, Х : С се не јављају у личним именима и презименима и именима становника и народа. Пишемо и изговарамо: Анки (од Анка), Јованки (од Јованка), Драги (од Драга), Крагујевчанки (од Крагујевчанка), Нишлијки (од Нишлијка), Шпањолки (од Шпањолка) и сл., као ни у присвојним придевима на -ин изведеним од таквих именица: Анкин, Јованкин, Драгин и сл.

111

Фонетика (са фонологијом и морфо(фо)нологијом)

(3) Алтернације К : Ц, Г : З, Х : С се не јављају ни у многим страним географским именима. Пишемо и изговарамо Мајорки (од Мајорка), Казабланки (од Казабланка), Волги (од Волга), Костарики (од Костарика) сл. Изузетак су именице Аљасци (од Аљаска), Африци (од Африка), Америци (од Америка), Корзици (од Корзика), Паланци (од Паланка). Неке од именица из ове категорије употребљавају се и с основинским сугласником и с алтернантима: Пожеги и Пожези (од Пожега), Лики и Лици (од Лика), Боки и Боци (од Бока) и сл.

уџ бе

Вежбање

1. Објасни како разумеш бројна одступања од сибиларизације? Зашто су се она јавила? 2. Подвуци речи у чијим облицима се јавља сибиларизација.

за

во

Сибиларизација је гласовна промена задњонепчаних сугласника у одговарајуће денталне алтернанте, и то К у Ц, Г у З и Х у С, у позицији испред вокала предњег реда И (у промени речи и у творби речи).

ни ке

(4) Алтернације К : Ц, Г : З, Х : С се не јављају ни у речима одмила, ни у именицама које означавају занимања. Пишемо и изговарамо баки (од бака), секи (од сека), зеки (од зека), докторки (од докторка), пекарки (од пекарка), Милкица (од Милка) и сл.

љуљашка, кацига, банка, алга, збрка, ћурка, препрека 3. Потруди се да пронађеш што више речи при чијој промени се догађа смена задњонепчаних сугласника К, Г, Х предњонепчаним Ч, Ж, Ш и зубним Ц, З, С, као у примеру јунак–јуначе–јунаци.

За

112

Посебно обрати пажњу! У неким речима правопис допушта обе варијанте и са сугласником основе и с измењеним сугласником. Правилно је: и битки и бици, ћерки и ћерци, слуги и слузи, епохи и епоси, приповетки и приповеци.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Јотовање (алтернације ненепчаних сугласника с предњонепчаним сугласницима) Ова гласовна промена назива се јотовање, а њен производ јесу алтернације ненепчаних предњонепчаним сугласницима, и то алтернације С : Ш, З : Ж, Т : Ћ, Д : Ђ, Л : Љ, Н : Њ, као и алтернације сугласничких група БЈ : БЉ, ПЈ : ПЉ, ВЈ : ВЉ и МЈ : МЉ и алтернације задњонепчаних сугласника предњонепчаним сугласницима К : Ч, Г : Ж, Х : Ш.

У српском језику некад је постојало правило да ненепчани сугласници С, З, Т, Д, Л и Н не могу стајати испред предњонепчаног сонанта Ј. Такође, испред сонанта Ј нису могли стајати ни уснени сугласници Б, П, В и М.

во

Сугласници

Сонант Ј

Производ јотовања

за

уџ бе

ни ке

Уколико би се у облицима речи или у творби речи сугласници нашли у таквим позицијама, мењали су се, и то тако што су се ненепчани сугласници С, З, Т, Д, Л и Н испред сонанта Ј мењали у Ш, Ж, Ћ, Ђ, Љ и Њ, тим редом, а групе БЈ, ПЈ, ВЈ и МЈ мењале су се групама БЉ, ПЉ, ВЉ и МЉ, тим редом. Јотовањем су се мењали и задњонепчани сугласници К, Г и Х предњонепчаним сугласницима Ч, Ж и Ш, тим редом.

БЉ

ПЉ

ВЉ

МЉ

За

Јотовање је гласовна промена ненепчаних сугласника у вези са сонантом Ј у њихове предњонепчане алтернанте, као и промена сугласничких група БЈ, ПЈ, МЈ и ВЈ у БЉ, ПЉ, МЉ, ВЉ.

Приликом јотовања ненепчаних сугласника стапају се (срастају) глас Ј и ненепчани сугласник у квалитативно нов предњонепчани сугласник. Тиме се показује да је јотовање на известан начин умекшавање гласа јер представља померање изговора гласа ка предњем непцу. Јотовање је регресивна асимилација.

113

Фонетика (са фонологијом и морфо(фо)нологијом)

Јотовање кроз историју српског језика Јотовање се током историје српског језика вршило у неколико наврата, али увек с истим резултатима. На основу времена вршења ове гласовне промене, разликујемо старо и ново јотовање. (1) Старо јотовање вршило се још у прасловенској епоси, на терену прасловенске језичке заједнице и њиме су били обухваћени сви ненепчани сугласници који су долазили у контакт са сонантом Ј. Од свих јотовања, старо јотовање је обухватало најширу територију, најстарије је и њиме је био обухваћен највећи број сугласника.

ни ке

(2) Ново јотовање вршило се у историјском периоду развитка српског језика, карактеристично је само за српски језички простор и у њему нису учествовали сугласници С и З. Ово јотовање обухватало је ужу територију, млађе је од старог јотовања и њиме је био обухваћен мањи број сугласника.

уџ бе

Постоји и најмлађе јотовање. Најмлађе јотовање јесте (и)јекавско јотовање, које се вршило само у (и)јекавским говорима нашег језика и њиме су се јотовали само сонанти Л и Н, који су у контакт с Ј дошли заменом старог гласа „јат” сугласничком групом ЈЕ. У таквим позицијама Л + ЈЕ је давало ЉЕ, а Н + ЈЕ је давало ЊЕ: л + јето → љето, л + јепота → љепота, н + јеговати → његовати и сл.

о следећем!

(1) У компаративу придева (чија се основа завршава неким ненепчаним сугласником или сугласницима Б, П, В, М):

У народним говорима (и)јекавског изговора (и)јекавским јотовањем обухваћени су и сугласници Т и Д, па се у говору чује и ђевојка, ђед, ћерати и сл.

за

Алтернације које су производ јотовања данас можемо срести у следећим случајевима:

Поведи рачуна

вис- + -ји → виши, брз- + -ји → бржи, млад- + -и → млађи, дуб+ -ји → дубљи, црн + -ји → црњи, глуп + -ји → глупљи и сл.

во

У књижевном језику ови сугласници остају неизмењени (дјевојка, дјед, тјерати и сл.).

За

114

(2) У инструменталу једнине именица женског рода на сугласник:

памет + -ју → памећу, младост + -ју → младошћу, љубав + -ју → љубављу, жед- + -ју → жеђу и сл. (3) У презенту глагола: маз- + -јем → мажем, пис- + -јем → пишем, дис- + -јем → дишем, скак- + -јем → скачем и сл. (4) У трпном глаголском придеву (глагола чија се основа завршава на -и): нос- + -јен → ношен, урад- + -јен → урађен, залеп- + -јен → залепљен, нахран- + -јен → нахрањен, и сл. (5) У творби речи: прут + -је → пруће, цвет + -је → цвеће, певан- +-је → певање, крав- + -ји → крављи, дух- + -ја → душа и сл.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Вежбање

ЗАПАЗИ!

1. Подвуци речи у којима је извршено јотовање.

Резултат палатализације сугласника К, Г и Х јесу сугласници Ч, Ж и Ш, тим редом, а до истих резултата доводи и јотовање ових задњонепчаних сугласника (резултат јотовања сугласника К, Г и Х јесу сугласници Ч, Ж и Ш).

2. Како гласи инструментал једнине именица реч, чађ, ноћ? Који је наставак за овај падеж? Зашто сонанта Ј нема иза сугласника Ч, Ђ, Ћ? Сети се артикулационих карактеристика ових гласова. 3. Објасни процес јотовања на примерима: корење, пилећи, сломљен, смрћу.

ни ке

У савременом језику могуће је препознати да ли су ови сугласници настали палатализацијом или јотовањем само по морфолошким или творбеним категоријама у којима срећемо алтернанте (Ч, Ж и Ш).

дршка, дашак, тиши, машем, бржи, ручица, цвеће

уџ бе

Непостојано А (алтернација А : Ø)

за

У српском језику у неким облицима једне исте речи вокал А се јавља, док се у другим облицима те исте речи он не јавља, као, на пример, у облицима речи лонац, када се вокал А јавља само у номинативу (лонац) и акузативу једнине (лонац) и генитиву множине (лонаца), док га у свим другим падежима нема (лонца, лонцу...).

во

Алтернацију која је производ гласовне промене непостојано А данас можемо срести у следећим случајевима:

За

(1) у номинативу једнине и генитиву множине бројних именица мушког рода (које се заврашавају на -ац, -ак и сл.): врабац–врапца–врабаца, читалац–читаоца–читалаца, силазак– силаска–силазака, шипак–шипка–шипака, творац–творца–твораца и сл., (2) у генитиву множине бројних именица средњег и женског рода (чија се основа завршава сугласничком групом): битка–битака, игла–игала, свеска–свезака, тачка–тачака, седло– седала, једро–једара, земља–земаља, копље–копаља и сл., (3) у номинативу једнине (и у акузативу, ако се поклапа с номинативом) заменица и придева: какав–каквог, некакав–некаквог, низак–ниског, тежак–тешког, гладак–глатког, славан–славног и сл., (4) у радном глаголском придеву (у мушком роду): читао–читала, дигао–дигла, видео–видела, гледао–гледала и сл.

Гласовна промена при којој се вокал А у неким облицима једне речи јавља, док га у другим облицима те исте речи нема, назива се непостојано А. Производ ове гласовне промене јесте алтернација А : Ø.

115

Фонетика (са фонологијом и морфо(фо)нологијом)

Вежбања

Када предлози с, к, кроз, низ, уз стоје испред речи која почиње сугласницима с којима би образовали групу сугласника тешку за изговор или када стоје испред речи која почиње сугласником којим се предлог завршава, употребљавају се с непостојаним А у облику са, ка, кроза, низа, уза, као у примерима са сунцем, ка колиби, кроза зид, низа страну, уза се и сл.

Архаизми су речи које су се престале употребљавати у савременом језику.

2. Објасни шта се догађа, осим гласовне промене непостојано А, у примерима типа низак–ниска, тежак–тешка, гладак–глатка. 3. Подвуци речи у којима се у промени јавља непостојано А. комарац, понедељак, јарац, кајмак, вршњак, трешња, спектар

уџ бе

На сличан начин употребљавају се и предлози с, под, над, пред с инструменталом личне заменице 1. лица једнине мном, нпр. са мном, пода мном, нада мном, преда мном.

1. У наведеној реченици подвуци реч у чијим се облицима јавља непостојано А.

ни ке

Примети и следеће!

Промена Л у О (алтернација Л : О)

во

за

У српском језику данас у неким облицима једне исте речи јавља се сонант Л, док се у другим облицима те исте речи, уместо њега, јавља вокал О, као, на пример, у облицима речи читалац, у којој се сонант Л јавља само у номинативу (читалац) и генитиву множине (читалаца), док се у свим другим падежима јавља вокал О (читаоца, читаоцу...). У једном историјском периоду развитка српског језика важило је правило да сонант Л не може стајати на крају речи, нити на крају слога. Уколико се сонант Л нашао у таквој позицији, мењао се вокалом О.

За

116

Алтернацију Л : О која је производ промене Л у О данас можемо срести у следећим случајевима: (1) У номинативу једнине неких придева у мушком роду: цел → цео (према женском и средњем роду цела, цело), весел → весео (према весела, весело), дебел → дебео (према дебела, дебело), кисел → кисео (према кисела, кисело) и сл. (2) У радном глаголском придеву мушког рода једнине: разбил → разбио (према разбила, разбило), слетел → слетео (према слетела, слетело), дошал → дошао (према дошла, дошло), утрчал → утрчао (према утрчала, утрчало) и сл.

Гласовна промена при којој се сонант Л у неким облицима речи или при творби речи, када се нашао на крају слога или на крају речи, мењао у вокал О, назива се промена Л у О. Производ ове гласовне промене јесте алтернација Л : О.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

(4) У номинативу једнине и генитиву множине свих именица које се завршавају на -лац: спасилац–спасилаца (према спасиоца– спасиоци), мислилац–мислилаца (према мислиоца–мислиоци), бројилац–бројилаца (према бројиоца–бројиоци) и сл. (5) У творби речи: сел- + -ба → сеоба, дел- + -ба → деоба, купал- + -ница → купаоница, умивал- + -ница → умиваоница, спавал- + -ница → спаваоница и сл.

Вежбања

обрати пажњу! У српском језику данас постоје бројне речи у којима се сонант Л налази на крају слога или на крају речи. На пример, ждрал, жалба, молба, генерал, бокал, локал, фудбал, стални, силни, хотел, модел, мантил, молекул, болница, неваљалца (од неваљалац) и сл. Такође, неке речи употребљавају се и са сонантом Л на крају речи или на крају слога и с измењеним вокалом О, на пример сеоце и селце, соко и сокол и сл. Ово се дешава зато што је промена Л у О веома стара промена (догодила се крајем 14. века) и трајала је у језику релативно кратко време, тако да су се њени резултати до данас у језику сачували само у малобројним случајевима, а у свим речима које су у језик ушле након тог периода могао се задржати сонант Л на крају речи или на крају слога јер ова гласовна промена више није била активна.

ни ке

троугао (према троугла), анђео (према анђела), со (према соли), мисао (према мисли), посао (према посла) и сл.

Посебно

уџ бе

(3) У номинативу једнине неких именица:

за

1. Подвуци речи у реченици у којима се јавља промена сонанта Л у вокал О. У читаоници је одржана промоција књиге на којој је било неколико сталних посетилаца.

За

во

2. Правопис допушта дублетне облике крилце и криоце. Објасни какав се стилски ефекат може постићи употребом различитих облика.

Покретни вокали

У српском језику вокали А, Е и У могу се на крају неких речи некада јавити, а некада могу и да се не јаве. При томе, њихово (не)јављање не утиче на промену значења тих речи. Покретни вокали се у нашем језику нису развили гласовним путем, већ се на основу паралелизма у употреби по пореклу двојаких облика, краћег и дужег, јавила и покретност ових вокала, мада су за сваки од њих различити и узроци јављања. При навођењу основног облика речи у којима се јављају покретни вокали обично се ови вокали на крају речи стављају у заграду, чиме се истиче њихова необавезност употребе, на пример сад(а), кад(а), неком(е), твојем(у) и сл.

Вокали А, Е и У, који се на крају неких речи јављају необавезно и притом не утичу на промену значења речи, називају се покретни вокали.

117

Фонетика (са фонологијом и морфо(фо)нологијом)

Покретни вокали се у српском језику јављају у следећим случајевима:

Вежбањa 1. Покушај да пронађеш

(1) На крају неких прилога: сад(а), тад(а), некад(а), свуд(а), туд(а) и сл. (2) На крају генитива или акузатива неких придева, заменица и бројева: лепог(а), доброг(а), твојег(а), никог(а), првог(а) и сл. (3) На крају датива или локатива неких придева, заменица и бројева:

неку уметничку или народну песму у којој ћеш обележити речи употребљене с покретним вокалима. Размисли о стилском аспекту такве употребе. Зашто се песник није определио за краће форме (без покретних вокала)? Има ли употреба дужих форми последица по ритам песме?

ни ке

лепом(е), добром(е), твојем(у), ником(е), првом(е) и сл. (4) У инструменталу неких заменица:

уџ бе

мном(е), њим(е), ким(е) и сл.

2. Обрати пажњу на свој говор. Употребљаваш ли у већој мери облике речи с покретним вокалима или без покретних вокала?

за

Преглас (алтернација О : Е)

во

У српском језику, по правилу, вокал задњег реда О не налази се иза меких предњонепчаних сугласника и предњонепчаних сонаната. Када смо говорили о класификацији гласова, указали смо на то да сонанти Ј, Љ и Њ и сугласници Ћ и Ђ представљају меке гласове. При њиховом изговору већи део језика делимично или потпуно је приљубљен уз предње непце, што изазива акустички утисак мекоће.

За

118

Када се вокал О налазио у позицији иза меког предњонепчаног гласа (сугласника или сонанта), мењао се у вокал предњег реда Е. На ову промену утицала је природа меких гласова, иза којих је вокал задњег реда О своју артикулацију приближавао њима мењајући се у вокал предњег реда Е. Као гласовни процес преглас је асимилација (једначење) гласова. Алтернацију О : Е, која је производ гласовне промене О у Е, можемо срести у следећим случајевима. (1) У инструменталу једнине именица мушког и средњег рода: младићем, крајем, пољем и сл. (упореди ове облике у којима се јавља вокал Е иза предњонепчаних сугласника с облицима селом, градом, струком и сл. у којима се јавља вокал О у наставку за инструментал једнине иза ненепчаних сугласника).

Гласовна промена при којој се вокал задњег реда О иза предњонепчаних сугласника мења вокалом предњег реда Е назива се преглас. Производ ове гласовне промене јесте гласовна алтернација О : Е.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

(2) У номинативу множине именица мушког рода: краљеви, пањеви, крајеви и сл. (упореди ове облике са столови, градови, синови и сл., у којима се јавља вокал О у наставку за номинатив множине). (3) У творби неких придева: Ђорђев, учитељев, змајев и сл. (упореди ове облике са човеков, Јанков, наставников у којима се јавља вокал О). Посебно обрати пажњу!

ни ке

(1) Иза предњонепчаних сугласника може се јавити вокал О ако се непосредно испред предњонепчаног сугласник налази вокал Е – у овом случају врши се дисимилација (разједначавање): кејом, Бечом, јежом, падежом и сл.

(2) У многим именицама допуштају се дублетни облици:

уџ бе

лекаром/лекарем, банкаром/банкарем, новинаром/новинарем и сл. (3) Именице страног порекла које се завршавају на -ар, -ор, -ер имају само наставак -ом, тј. -ов:

Превој вокала

за

конобаром, директором, фризеров и сл.

За

во

У многим речима српског језика које воде порекло од истог корена, тј. припадају истој породици речи, уочавамо данас различите вокале у корену речи. Та разлика је последица гласовне промене која се одиграла још у давном периоду развоја нашег језика и дешавала се највероватније услед акценатских промена. Производ ове гласовне промене јесу различите гласовне алтернације вокала или алтернација нулте фонеме и вокала, док је у неким случајевима производ превоја вокала само промена квантитета (дужине) вокала. Будући да се ради о јако старој гласовној промени, понекад је врло тешко открити да се у речима ова промена извршила. Да бисмо утврдили да се догодила промена, најједноставније је поредити различите, по пореклу сродне речи, које имају различито значење.

Превој вокала је промена вокала у корену речи сродног значења.

119

Фонетика (са фонологијом и морфо(фо)нологијом)

Производ превоја вокала јесу следеће гласовне алтернације: 1. алтернација О : А:

4. алтернација И : О:

7. алтернација О : Ø:

ослободити : ослобађати, хром : храмати и сл.,

пијем : појим,

горети : грејати,

5. алтернација Ø : Е:

8. алтернација Е : И:

прати : перем,

узети : узимати.

2. алтернација А : И: маћи : мицати,

6. алтернација Ø : О:

3. алтернација О : Е:

Вежбање

1. Пронађи још неку реч која припада породици речи којој припада глагол тећи и покажи да се у њима дешавала гласовна промена превој вокала.

уџ бе

Производ превоја вокала јесте и промена квантитета (дужине) вокала, као у примерима лећи : легати, измислити : измишљати и сл.

ни ке

звати : зовем,

принос : принесох,

д во

Сонант Ј

за

2. У речима кров и крити огледају се резултати гласовне промене превој вокала. Објасни како то препознајемо.

Већ смо научили да је глас Ј сонант и да је он предњонепчани глас који се артикулише тако што је врх језика ослоњен на доње секутиће, а горња површина језика притуснута је уз предње непце.

За

120

Због својих артикулационо-акустичких особина сонант Ј има нарочито нестабилну артикулацију када се нађе у позицијама између два вокала. У таквим гласовним комбинацијама Ј се некада чује, али се не изговара, као у примеру авион (где у позицији између вокала И и О чујемо Ј) или се изговара, али се врло слабо чује, као у примеру који (где се у позицији између вокала О и И изговара Ј, али се врло слабо чује).

Обоица Марииних другова, кои су тренирали кошарку, били су прилично високи за свој узраст. Да ли је ова реченица написана у складу с нормом српског књижевног језика? Како ти она звучи?

Због овакве артикулационе нестабилности сонанта Ј у вокалском окружењу потребно је знати позиције у којима се сонант Ј пише, тј. оне у којима се сонант Ј не пише.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Сонант Ј се пише у следећим случајевима: (1) када се нађе између вокала И и вокала А, Е, И и У: радија, таксија, старији, хигијена, дијета, Маријин, опијум, подијум, кутијица, биологија, гајити, клијати, знојити и сл., (2) у придевима изведеним суфиксом -ски који у основи имају -Ј(који се завршавају на -ија): историјски, шумадијски, телевизијски, комшијски, хемијски и сл., као и у свим изведеницама од речи које у основи садрже -Јесејистички, издајица, крајичак, догађаји и сл.,

Сонант Ј се не пише: (1) када се нађе између вокала И и О:

био, радионица, милион, градио, носио, просио, киоск, виолина, пионир и сл.,

за

каиш, мозаик, заиста, неимар, уистину, креирати, егоизам, бедуин и сл.

правописну грешку у следећој реченици: Комшиски пас ме је прописно уплашио.

За

во

маица, затворијо, тепсиа, разбиати, сериски, кајиш, бијо, хемиска

2. Исправи

(2) када се нађе испред вокала И, а испред њега је било који други вокал (тј. у вокалским групама АИ, ЕИ, ОИ, УИ):

Сугласник Х

1. Исправи неправилно написане облике.

уџ бе

пиј, пијмо, пијте; залиј, залијмо, залијте и сл.

Вежбање

ни ке

(3) у императиву глагола који у првом лицу једнине презента имају суфикс -ијем:

Већ смо научили да је глас Х консонант и да је задњонепчани глас који се артикулише тако што се језик својим задњим делом уздиже ка задњем непцу и тако прави теснац ваздушној струји. У већини народних говора сугласник Х има нестабилну артикулацију на почетку и на крају речи, те се у тим позицијама врло често не изговара, док се у средини речи он може замењивати сугласницима В или Ј, а понекад и сугласником К. Та нестабилна артикулација условила је да се сугласник Х често није изговарао тамо где је требало или се замењивао својим алтернантима В или Ј.

Чујеш ли понекад да неко изговара леб уместо хлеб, аљина уместо хаљина, фала уместо хвала, буха уместо бува, ухо уместо уво? Шта мислиш, зашто се то дешава? Јесу ли обе речи у пару (леб–хлеб, аљина– хаљина, фала–хвала, буха– бува, ухо–уво) у књижевном језику правилне?

121

Фонетика (са фонологијом и морфо(фо)нологијом)

У почетку свог рада Вук Караџић није писао сугласник Х будући да га у крају из ког он потиче у изговору није било. ЗАПАЗИ! Путујући касније по западним крајевима нашег народа, Вук је овај глас чуо и утврдио је да је у многим речима сасвим обичан. Полазећи од тих сазнања, он га је увео и у књижевни језик у свим случајевима у којима му је по пореклу и било место.

У стандардном (књижевном) језику важи правило, које је успоставио још Вук Караџић, да се сугласник Х изговара и пише у свим позицијама у којима му је по пореклу место.

ни ке

Нестабилна артикулација и различита ситуација с његовом употребом у народним говорима условиле су и различита правописна решења за употребу овог гласа у књижевном језику. У неким речима, у којима му је по пореклу место, он се и изговара и пише, у другим, у којим се одавно усталио облик без Х или му по пореклу у њима није место, он се не изговара и не пише, док се у трећој групи налазе дублетни облици са сугласником Х и без њега или са сугласником Х и алтернантима В/Ј.

Сугласник Х је у неким речима замењен сугласницима В и Ј:

(1) на почетку, у средини и на крају речи:

бува, мува, дувати, кувати; проја, аждаја, промаја и сл.

уџ бе

Сугласник Х се изговара и пише у следећим случајевима:

за

хаљина, хлеб, хранити, хладовина, хартија, хладан, хајде, њихати, одмахнути, орах, прах, врх и сл,

во

(2) у генитиву множине придевских заменица и неких бројева: белих, паметних, јефтиних, здравих, твојих, свакаквих, првих, петих и сл,

За

122

(3) у првом лицу једнине аориста:

Због дуготрајне употребе речи и са сугласником Х и са сугласником којим је он замењен, у неким случајевима постоје стандардни дублетни облици: ухо и уво, глух и глув, хало и ало, чоха и чоја и сл.

бих, чух, дођох, седох, видех и сл.

Сугласник Х се не изговара и не пише тамо где му по пореклу није било место или се одавно усталио облик без Х, као у следећим случајевима: историја (а не хисторија), сат (а не сахат), рђа (а не хрђа), рвање (а не хрвање), танан (а не танахан), меко (а не мехко), урма (а не хурма), орити се (а не хорити се) и сл.

Вежбање 1. Сети се што већег броја речи које у књижевном језику почињу сугласником Х а у изговору их чујеш и без њега. 2. Пробај да се сетиш речи које се у књижевном језику изговарају без сугласника Х а у изговору их чујеш с тим гласом.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Тест

2. Напиши назив гласовне промене која је извршена у примерима истерати и фудбал? 3. У следећој реченици подвуци речи у којима запажаш резултате јотовања. Мрачни чувар, све љући, поче да виче на оног заробљеника што храмље.

5. Подвуци погрешно написане речи.

за

абсорпција, прехранбени, бегство, обструкција, субстрат

6. Наведи три гласовне промене које су се догодиле у речи ишарати.

во

7. Наведи коју гласовну промену илуструју следећи парови речи.

За

гром – грмети, дах – дисати, умирати – уморити

дршка, тиши, машем, дашак 9. За следеће речи одреди која се у њима гласовна промена (гласовне промене) јавља: (а) поткровље, (б) истрази (датив речи истрага), (в) јуначина, (г) остаци. 10. Како гласе облици женског рода придева: сладак, тежак, редак? Које су гласовне промене извршене у њима? 11. Подвуци правилно написане речи српског књижевног језика.

уџ бе

4. Напиши компаратив придева тесан и одреди гласовне алтернације (промене) које се јављају у том облику.

8. Подвуци речи у којима је извршено јотовање.

ни ке

1. У номинативу множине именице задатак огледају се резултати трију гласовних промена. Наведи којих.

васионски, архијепископ, бедујин, предкосовски, претшколски, претпразнички 12. Како гласи генитив једнине именице свитац? Које гласовне промене запажаш? 13. Подвуци речи у чијим се облицима не дешава губљење сугласника. почетак, мастан, задатак, предак, попустљив, богатство, изврстан, свестан

123

Фонетика (са фонологијом и морфо(фо)нологијом)

Истраживачки задаци Знамо да гласови не преносе значења. Међутим, у поезији знаковни слој песме доприноси њеном смислу јер може пренети одређена асоцијативна значења.

ЛИЛИ ЛАЛАУНА

за

Лала лула, луна лина Ала луна лани лана Ана лили ула ина Нали илун лилиана

Уз помоћ наставника српског језика пронађите сличне примере књижевних текстова. Размотрите каква значења сугерише звуковни слој у тим текстовима.

уџ бе

Прочитај наглас песму Лили Лалалуна Ива Андрића (песма је пронађена у његовој рукописној заоставштини).

гласовни склоп. Запази: (а) који гласови се понављају; (б) какав је њихов акустички утисак; (в) какви су слогови у погледу отворености/затворености; (г) како се ритам комбинује с акустичким утиском.

ни ке

1. Могу ли гласови у одређеним случајевима да пренесу значења?

во

Лила ани ул улана Лани лину ул нанула Анали ни нина нана Ила ала уна нула

За

124

Алауна лул ил лала Алилана, лан, лу, ли, ла Налу нилу нун нинала Нала уна ан анила

Писац је уз песму оставио запис: Тако се звала једна Гркиња; од слогова њеног имена начињена је ова „песма”. Тешко је одгонетнути шта је писцу ова песма значила. Ипак, можемо говорити о томе шта сугерише овакав

2. Поредбена анализа фонолошког система матерњег и страног језика Кад учимо страни језик, једна од првих тешкоћа с којом се сусрећемо јесте правилан изговор фонема. У томе нас често омета матерњи језик: догађа се да речи страног језика приликом усмене комуникације изговарамо гласовима матерњег језика. Зато нам може бити корисно да упоредимо фонолошке системе двају језика. За овај задатак потребна је помоћ наставника страног језика. Овај задатак заснива се на упоредној анализи, која се спроводи у две етапе: (1) упоређивање два фонолошка система у погледу јединица које улазе у њихов састав; (2) упоређивање фонема двају језика према артикулационим и акустичким одликама. Најпогодније је да се ово истраживање организује ангажовањем више ученичких група, од којих би свака обавила део посла.

за

У овом поглављу ћеш научити:

уџ бе

ни ке

АКЦЕНАТ СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА

во

да именујеш елементе акценатског система српског књижевнога језика,

да примењујеш правила о сталним послеакценатским дужинама, да разликујеш речи које немају свој акценат од речи које га имају,

да опишеш изговор акцентованих слогова и слогова с послеакценатском дужином и да их правилно изговараш,

да покажеш како акценат и послеакценатска дужина могу унети разлику у значење речи,

да објасниш од којих корака се састоји поступак одређивања акцента речи и да примењујеш тај поступак – корак по корак,

да примењујеш правописна правила која се односе на акценат,

За

да обележаваш акценат одговарајућим знацима,

да примењујеш правила о распореду акцената у речи,

да се служиш речником за одређивање правилног акцента.

Акценат српског књижевног језика

Реченични акценат и акценат речи

ни ке

АКЦЕНАТ СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА

уџ бе

Знамо да се у речима сви слогови не изговарају истом јачином, већ се један слог посебно гласовно истиче, тј. наглашава. Да није тог наглашавања, наш изговор би звучао монотоно, једнолично, неизражајно. Посебно гласовно истицање одређеног слога у речи представља акценат (нагласак).

за

У реченици се може нагласити одређена реч или група речи. Какву улогу у комуникацији има реченични акценат, размотрићемо на примеру из свакодневног живота. Следећа реченица може се изговорити на различите начине. (а) Вечерас излазим у позориште.

(б) Вечерас излазим у позориште.

во

(в) Вечерас излазим у позориште.

Размотрићемо какву информацију преноси говорник овим исказима:

За

126

(а) у првом случају говорник истиче време када излази у позориште. То би могао бити одговор на питање: Када излазиш у позориште? (Вечерас излазим у позориште), (б) у другом случају говорник истиче да ће се излазак догодити, тј. да ће се та активност остварити. То би могао да буде одговор на питање: Излазиш ли вечерас у позориште? (Да, вечерас излазим у позориште), (в) у трећем случају говорник истиче место где излази те вечери. То би могао да буде одговор на питање: Где излазиш вечерас? (Вечерас излазим у позориште).

Гласовно истицање једне речи (или групе речи) у реченици представља реченични акценат. Говорник може истицати различите речи, а самим тим може мењати значење свог исказа, тј. може прецизирати поруку коју преноси.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

У овом поглављу бавићемо се акцентом речи. У следећим афоризмима обележен је акценат. Прочитај их, а затим одговори на питања која следе ослањајући се на знања стечена у основној школи.

Афоризми (1) Кад је дошла зима, цврчак се спријатељио с мравоједом. (2) Изгубио сам сат. Поштени налазач добија десет минутā. (3) Голицљиви људи треба да избегавајӯ шкакљиве теме.

ни ке

(4) Не шаљите децу у школу. Вратиће се.

(5) Ја сам милионер. Имам скоро пет милиона крвних зрнаца. (6) Не бацāјте смеће. Спустите га полако.

уџ бе

(7) Често ме боли глава. – Ексер.

во

за

(8) Будимо у контакту. – Сочиво.

За

Неке речи у наведеним реченицама (афоризмима) нису акцентоване. Зашто? Подсети се имају ли све речи свој акценат.

Изговараш ли послеакценатске дужине у овим речима: добија, боли, избегавају, треба, поштени (налазач), (десет) минута, (пет) милиона крвних зрнаца. Изговараш ли неке речи другачије него што су овде акцентоване? На пример, како изговараш речи: мравојед, десет, школа, сочиво, полако, крвни?

Напоменули смо да би наш изговор без акцентовања речи био монотон, једноличан и без изражајности. Зато је важно да научимо правила акцентског система српског књижевног језика и да говоримо у складу с тим правилима.

127

Акценат српског књижевног језика

Елементи акценатског система и њихово обележавање

нога

руке

ноге

уџ бе

рука

ни ке

Познато нам је да акценат представља гласовно истицање одређеног слога у речи, дакле акцентовани слог препознајемо по интензитету (јачини). По којим још одликама препознајемо акцентовани слог? То ћемо запазити ако изговоримо следеће двосложне речи: рука, руке, нога, ноге. Код све четири речи акценат се налази на првом слогу: (1) у две речи акцентовани слог је дуг (рука, руке), а у две речи је кратак (нога, ноге); (2) у две речи акцентовани слог има узлазну интонацију (рука, нога), а у две речи има силазну интонацију (руке, ноге). Приказаћемо у табели.

за

Осим што се одликује интензитетом (јачином), акцентовани слог у неведеним примерима има још две одлике: (а) трајање (квантитет), (б) интонација (квалитет). Дакле, у српском књижевном језику постоје четири акцента који се разликују према два критеријума:

(а) трајању (квантитету) – дуг и кратак,

во

(б) интонацији (квалитету) – узлазни и силазни.

За

128

О акцентовању слогова у српском књижевном језику постоје следећа правила: (1) акцентовани слогови могу да буду кратки и дуги, (2) слогови испред акцентованог слога могу да буду искључиво кратки, (3) слогови иза акцентованог слога могу да буду кратки и дуги. Акценатски систем српског књижевнога језика чини пет елемената: (1) дугоузлазни акценат, (2) дугосилазни акценат, (3) краткоузлазни акценат, (4) краткосилазни акценат, (5) послеакценатска дужина.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Како се обележавају акценти:

дуг кратак

узлазни

силазни

а а

Акценат је истицање одређеног слога у погледу: интензитета (јачине), квантитета (трајања) и квалитета (интонације). Акценти се разликују према два критеријума: (а) према трајању (квантитету); (б) према интонацији (квалитету).

Како се облежава послеакценатска дужина:

Акценатски систем српског књижевног језика чини пет елемената: (1) дугоузлазни акценат, (2) дугосилазни акценат, (3) краткоузлазни акценат, (4) краткосилазни акценат, (5) послеакценатска дужина.

ни ке

послеакценатска дужина

уџ бе

Објаснићемо како се изговарају акцентовани слогови.

(1) Слог с дугоузлазним акценатом – глас се током изговора стално диже, тако да је тоном и јачином у дужем успону.

за

(2) Слог с дугосилазним акценатом – глас се само на почетку накратко диже, па се одмах затим дуго и благо спушта (опадају тон и јачина). (3) Слог с краткоузлазним акценатом – тон и јачина гласа накратко се уздижу.

За

во

(4) Слог с краткосилазним акценатом – изговара се наглим спуштањем и слабљењем гласа, изразито је кратак и оштар. Услед наглог спуштања гласа слог иза овога изговара се у врло ниском тону. Слог с послеакценатском дужином – изговара се равним тоном отприлике два пута дуже од кратког неакцентованог слога. Носилац акцента је вокал, али и вокално р може да буде акцентовано (крв, црн, црвен, црнац). Подсети се у којим позицијама у речи сонант р постаје носилац слога.

Вежбање 1. У афоризмима датим у претходној лекцији издвој: (1) речи с дугоузлазним акцентом; (2) речи с дугосилазним акцентом, (3) речи с краткоузлазним акцентом; (4) речи с краткосилазним акцентом, (5) речи с послеакценатском дужином.

2. Користећи примере, опиши како се изговарају акценти српског језика. То могу да буду речи рука, руке, нога, ноге или неке друге речи које сматраш погодним.

129

Акценат српског књижевног језика

Како одређујемо акценат речи Поступак одређивања акцента у речи подразумева да испитамо:

Ако узмемо у обзир то да акценат српског књижевног језика има три одлике (интензитет, трајање, интонација), акценат речи одредићемо у три корака.

(б) трајање акцента – да ли је акцентовани слог дуг или кратак, (в) интонацију акцента – да ли се акцентовани слог изговара узлазном или силазном интонацијом.

уџ бе

(1) Прво ћемо поделити реч на слогове. Затим одређујемо који је слог у речи акцентован (који се изговара јаче од других):

(а) место акцента у речи – који је слог акцентован, тј. који слог се изговара појачаним интензитетом,

ни ке

Показаћемо ове кораке на погодним примерима.

писмо – записивати; вода – воденица; листати – прелиставати.

за

(2) На другом кораку проверавамо да ли је акцентовани слог дуг или кратак. Означићемо дуги слог великим словима, а кратки слог малим словима:

во

но.

МАчак – мачка; ВИно – винар; ЗЕље – зеле-

(3) На следећем кораку проверавамо да ли се слог изговара узлазном или силазном интонацијом:

За

130

(а) дуг слог: глава – главу; рука – руку; бака – бако, (б) кратак слог: вода – воду; деца – децу; жена – жено. У одређивању акцента у речи, осим наведених поступка, примењујемо и правила: (а) о распореду акцената; (б) о сталним дужинама. Ове две групе правила од велике су нам помоћи при одређивању акцента и послеакценатске дужине. Размотрићемо их у наредне две лекције.

Вежбање 1. Одреди према којим одликама се разликују акцентовани слогови у следећим речима (посматрај речи у паровима).

бака – бако; сестра – сестро; сека – секо; жена – жено; бака – баба; сестра – секо

2. Одреди акценат следећих речи. Примени горенаведени поступак.

грана, грану, душа, душу, мајка, сунце, река, ручак, поље, ливада, брдо

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Правила о распореду акцената у речи У српском књижевном језику постоје правила о распореду акцената у речима. Та нам правила помажу да одредимо акцентат речи. (1) Једносложне речи имају искључиво силазне акценте. (2) Двосложне и вишесложне речи не могу имати акценат на последњем слогу. (3) Силазни акценти налазе се само на првом слогу.

ни ке

(4) Узлазни акценти могу се налазити на било ком слогу, осим на последњем. (5) На унутрашњим слоговима могу стајати искључиво узлазни акценти.

(6) Неакцентована дужина може се налазити искључиво иза акцентованог слога.

уџ бе

(7) У једној речи може да буде више послеакценатских дужина.

Једносложне речи

Примери (а) Једносложне речи: мед, лед; брат, топ

за

а а

За

Вишесложне речи

во

а а а а

Двосложне речи

а а а а

а а а

(б) Двосложне речи: чесма, песма, река, мајка (в) Вишесложне речи: јабука, јавити, радница, мутити, учитељица, приповедати (г) Двосложне и вишесложне речи с послеакценатском дужином: од реке, са песмом; лекар, пекар, приповедач; (много) јабука, (много) учитељица

Вежбање 1. Наведи која правила о распореду акцента запажаш у овим речима:

разговарамо, разговарате, раде, носим, сат, рат.

2. Одреди акценат следећих речи.

вук, глас, вино, зеље, писмо, записивати, воденица, прелиставати, преполовити

131

Акценат српског књижевног језика

Сталне послеакценатске дужине

Именице ствар и јабука немају исти облик у следећим примерима. (1) Јабука на дан и доктор није потребан (пословица). (2) Волим сок од киселих јабука. (3) То је продавница половних ствари.

Послеакценатска дужина има важну улогу у српском књижевном језику јер представља одлику појединих граматичких облика у промени речи. Зато је потребно знати у којим облицима речи се јавља послеакценатска дужина.

(4) Не купујем половне ствари.

ни ке

Одреди падеж и граматички број подвучених речи.

уџ бе

Навешћемо најважније облике у којима се јављају сталне дужине.

Слог на ком је дужина

Дужина је на наставку за облик (последњи слог).

во

Генитив множине именица, придева, придевских заменица и променљивих бојева

за

Облик речи

Примери кућа, потока, јабука; руку, ствари; зелених, племенитих; мојих, наших; двају, двеју

Генитив једнине именица мушког и женског рода које се у номинативу једнине завршавају на -а

Дужина је на наставку за облик (последњи слог).

жене, мајке, главе; Николе

Инструментал једнине именица мушког и женског рода које се у номинативу једнине завршавају на -а

Дужина је на наставку за облик (последњи слог).

женом, мајком, главом; Николом

Одређени вид придева у свим падежима једнине и множине (неодређени вид: плав, плава, плаво; одређени вид: плави, плава, плаво)

Дужина је на наставку за облик. Дужина није на покретном вокалу: плавог, плавога, плавом, плавоме.

плави, плавог(а), плавом(е) итд.; плава, плаве, плавој итд.

За

132

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Облик речи

Слог на ком је дужина

Примери

Дужина је на наставку за облик. Дужина није на покретном вокалу.

млађи, млађег(а) итд.; најмлађи, најмлађег(а) итд.

Презент

Дужина је на претпоследњем слогу првог и другог лица множине, а на последњем слогу осталих облика.

гледам, гледаш, гледа; гледамо, гледате, гледају; радим, радиш, ради; радимо, радите, раде

Имперфекат

Дужина је на самогласнику а (последњи слог првог лица једнине, а претпоследњи слог осталих облика).

певах, певаше, певаше; певасмо, певасте, певаху тресијах, тресијаше, тресијаше; тресијасмо, тресијасте, тресијаху

Глаголски прилог садашњи

Дужина је на вокалу испред наставка за облик (претпоследњи слог).

хвалећи, носећи, радећи

Глаголски прилог прошли

Дужина је на вокалу испред наставка за облик (претпоследњи слог).

научивши, прочитавши, урадивши

во

за

уџ бе

ни ке

Компаратив и суперлатив у свим падежима једнине и множине.

За

Данас се дужине све више губе из говора, поготово у урбаној средини. Међутим, ако желимо да говоримо српским књижевним језиком, неопходно је да поштујемо правила о сталним послеакценатским дужинама.

Вежбање 1. Издвој речи које имају послеакценатску дужину. Одреди облик тих речи.

(а) Непрестано радим заборављајући на најобичнију паузу за кафу.

(б) Понећу много нових ствари кад пођем с млађом сестром на одмор.

2. Придев у следећим синтагмама изговори на два начина – као придев неодређеног вида и као придев одређеног вида.

(1) црвена јабука; (2) непозната књига; (3) ново одело; (4) укусно јело

133

Акценат српског књижевног језика

Речи које немају свој акценат (клитике) У реченици немају све речи свој акценат. Дакле, у реченици постоје: (а) акцентоване речи; (б) неакцентоване речи. Погледај афоризме на почетку овог поглавља. Запазићеш да на неким речима није обележен акценат. Реч која нема свој акценат у изговору се ослања на реч која има акценат, тј. неакцентована реч изговара се повезано с акцентованом речју.

ни ке

Акцентована реч с неакцентованим речима које се у изговору ослањају на њу чини акценатску целину. Дакле, акценатска целина је група речи обједињена у изговору једним акцентом.

уџ бе

Некацентоване речи називају се клитике. Постоје две врсте клитика:

(а) проклитике – некацентоване речи које се налазе испред акцентоване речи, (б) енклитике – некацентоване речи које се налазе иза акцентоване речи.

за

У проклитике спадају:

(1) предлози (на, у, уз, низ, са, без, од, до, о, због итд.),

(2) везници (и, па, или, али, а, да, јер, ако итд.),

во

(3) речца не. У енклитике спадају:

За

134

(1) ненаглашени (енклитички) облици личних заменица и повратне заменице: – у генитиву (ме, те, га, је, нас, вас, их); – у дативу (ми, ти, му, јој, нам, вам, им); – у акузативу (ме, те, га, њ, је, ју, нас, вас, их; се), (2) ненаглашени (енклитички) облици помоћних глагола (јесам, бити, хтети): – презент глагола јесам (сам, си, је, смо, сте, су); – презент глагола хтети (ћу, ћеш, ће, ћемо, ћете, ће); – аорист глагола бити (бих, би, би, бисмо, бисте, би), (3) речца ли.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

ЗАПАЗИ! Важно је да запазимо да ненаглашени (енклитички) облици заменица у већини случајева јесу краћи од наглашених облика, али не увек. У следећим примерима одреди у којим реченицама се јављају ненаглашени, а у којим се јављају наглашени облици заменица. Одреди падеж свих заменица.

Проклитике су неакцентоване речи које чине акценатску целину с речју иза себе. Проклитике су: (1) предлози; (2) везници; (3) речца не.

ни ке

(а) Стигло вам је писмо. Писмо је стигло вама.

Енклитике су неакцентоване речи које чине акценатску целину с речју испред себе. Енклитике су: (1) ненаглашени облици личних заменица и повратне заменице; (2) ненаглашени облици помоћних глагола; (3) речца ли.

во

за

уџ бе

(б) Изненадило нас је писмо. Писмо је изненадило нас.

За

Вежбање

1. Одреди акценатске целине у следећим примерима.

(а) Сви су се интересовали за одлазак на концерт. Сутра ћу се видети с пријатељима у нашем омиљеном ресторану. (б) О одласку у биоскоп одлучиваћу сутра. Вечерас нигде не идем.

2. У следећим примерима, уместо енклитичких облика личне заменице и помоћног глагола, употребљени су акцентовани облици. Објасни зашто се говорник опредељује за такав начин изражавања.

(а) Тај филм је мени био досадан.

(б) Наши спортисти јесу оправдали очекивања.

135

Акценат српског књижевног језика

Преношење силазног акцента на проклитику Кад глагол има силазни акценат (силазни акценат је увек на првом слогу), у одричном облику презента акценат се обавезно преноси на речцу не. Ако је акценат дуг (дугосилазни), на том слогу након преношења остаје дужина. Ево типичних примера: (а) носим – не носим, (б) гледам – не гледам,

ни ке

(в) радим – не радим, (г) знам – не знам.

уџ бе

Важно је да запазимо да се узлазни акценат не преноси. Исто тако, преношења неће бити ни кад је акценат на унутрашњем слогу. Ево типичних примера: (а) читам – не читам,

за

(б) спавају – не спавају (али: спавам – не спавам),

во

(в) разговарам – не разговарам.

Силазни акценат се може пренети на проклитику и у другим случајевима.

За

136

Без преношења силазног акцента на проклитику

С преношењем силазног акцента на проклитику

од брата

од меда

у школу

у страну

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Навешћемо и примере с двосложним предлогом (двосложном проклитиком). Без преношења силазног акцента на проклитику

С преношењем силазног акцента на проклитику

преко брата

преко мора

преко поља

преко града

ни ке

Књижевни језик прихвата оба начина изговарања као правилна – и с преношењем силазног акцента и без преношења силазног акцента на проклитику.

Погледајмо шта нам показује појава преношења акцента на проклитику.

за

ЗАПАЗИ!

уџ бе

Преношење акцента на проклитику чешће је у крајевима с (и)јекавским изговором, а млађе генерације говорника губе језичко осећање за ову појаву у језику.

(а) Речи које имају свој акценат – у одређеним случајевима могу да буду изговорене без акцента. То се догађа када се акценат пренесе на проклитику.

За

во

(б) Речи које немају свој акценат – у одређеним случајевима могу да буду изговорене с акцентом. То се догађа с проклитикама када се акценат пренесе на њих.

У вези с личним заменицама постоје одређене специфичности приликом преношења акцента на проклитику. На пример, уз енклитички облик једнине личних заменица и повратне заменице – проклитике имају дугоузлазни акценат: зá ме, зá те, ý се, нá се. О овоме ћемо детаљније говорити када будемо учили промену заменица.

Силазни акценти могу се пренети на проклитику. Кад глагол има силазни акценат, у одричном облику презента обавезно се акценат преноси на речцу не. Ако је акценат дуг (дугосилазни), на том слогу након преношења остаје дужина. Ако је проклитика предлог (испред именске речи) – правилно је изговарати на оба начина: (1) с преношењем акцента на проклитику; (2) и без преношења акцента на проклитику.

ВЕЖБАЊЕ 1. Одреди код којих глагола ће се преносити акценат на проклитику у одричном облику презента.

причати, урадити, прерадити, чекати, сачекати, пеглати

2. Акцентуј следеће примере на два начина – (1) с преношењем на проклитику и (2) без преношења на проклитику.

(а) на страну; (б) у школу; (в) преко брда; (г) преко поља

137

Акценат српског књижевног језика

Акценат и значење речи Акценат уноси разлику у значење речи. Такође, послеакценатска дужина може унети разлику у значење речи. Подсетићемо се примера које знамо из основне школе. (а) Пролеће пролеће. (б) Лети све лети.

Све одлике акцента могу унети разлику у значење речи:

(в) Град је пао на град. (г) Иза великих кућа налази се мала кућа. (ђ) Данашње новине доносе многе новине.

(а) трајање акцентованог слога: град – град,

ни ке

(д) Овде је једна јабука, а тамо је много јабука.

уџ бе

Такође, из основне школе знамо шта су хомоними. Посебан тип хомонима јесу речи које се пишу на исти начин, али се изговарају на различите начине:

(б) интонација акцентованог слога: коса– коса,

(б) коса (на глави; на планини; за кошење) – коса (придев, нпр. коса линија).

(в) трајање и интонација акцентованог слога: Коса – коса,

У посебан тип хомонима спадају речи које се и пишу и изговарају на различите начине. Таква је реч Коса (женско име) у односу на речи коса и коса.

(г) место акцента: малина (биљка) – малина (мањина).

во

за

(а) лук (на стрели; на кружници) – лук (биљка).

У српском језику акценти и послеакценатска дужина не обележавају се у писаним текстовима, осим када је неопходно да се прецизира значење речи. На пример, једна приповетка Јанка Веселиновића назива се Град. У овом случају потребно је обележити акценат у наслову. О правописним правилима која се односе на обележавање акцента и послеакценатске дужине говорићемо у посебној лекцији.

За

138

Вежбање 1. Одреди које одлике акцента уносе разлику у значење следећих речи. сад – сад; Зора – зора; новине – новине; купити – купити; Лука– лука; лети – лети 2. Акцентуј следеће речи. петак (дан у недељи) – петак (ученик петог разреда); пета (именица, део тела) – пета (редни број пет у женском роду једнине)

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Правописна правила у вези с акцентом У претходној лекцији напоменули смо да се акценти и послеакценатска дужина у писаним текстовима обележавају само у одређеним случајевима. Када се обележева акценат?

ни ке

Акценат се обележава ако је потребно прецизирати значење речи која се по гласовном склопу подудара с другом речју. У следећој реченици из романа На Дрини ћуприја Ива Андрића обележен је акценат на једној речи.

Угласти знак дужине представља правописни знак који се пише на дугим вокалима уколико треба прецизирати значење речи или уколико се значење не може одредити на основу ужег или ширег контекста.

уџ бе

Многи и многи од нас седео је ту, поднимљен и наслоњен на тесан, гладак камен, и при вечитој игри светлости на планинама и облака на небу, размрсивао вечно исте а увек на други начин замршене конце наших касаблијских судбина. Када се обележева послеакценатска дужина?

за

Постоји посебан правописни знак којим се обележава дуги вокал – то је угласти знак дужине, а сличан је знаку за дугосилазни акценат (â).

во

Ево најважнијих случајева када се употребљава угласти знак дужине:

За

(а) У генитиву множине свих именица – ако контекст није довољан да се одреди да ли је именица у генитиву множине или генитиву једнине: Школа је остала без учитељâ (угласти знак дужине стављамо ако се мисли на више учитеља). У овом случају угласти знак дужине назива се генитивни знак. (б) У имперфекту (писâх, читâх) – ако контекст није довољан да се успостави разлика према аористу (писах, читах). (в) У презенту (носû, носûте) – ако контекст није довољан да се успостави разлика према императиву (носи, носите). (г) Ако се у непосредном суседству нађу различите речи истог словног склопа: И сâм сам то знао; Он мора то да дâ на знање. Знак дужине необавезно и ретко се пише ако треба обележити дуги самоглсник који је настао сажимањем двају самогласника у говорном језику и у поезији: кô (као), дошô (дошао), мисô (мисао).

Угласти знак дужине који се пише у генитиву множине назива се генитивни знак. Употребљава се уколико се на основу контекста не може одредити да ли је именица у облику генитива множине или генитива једнине.

139

Акценат српског књижевног језика

Вежбање 1. Објасни код којих речи је потребно употребити генитивни знак.

(а) За тај посао потребно је добро знање језика.

(б) Склонићемо цвеће са свих прозора.

(в) Навешћемо одлике језика који се говоре у нашој држави.

(г) С прозора се одбијала светлост.

2. Одреди врсту и облик следећих речи (узми у обзир правописни знак на појединим вокалима). (а) Желео је књигу да дâ пријатељу.

(б) Нешто ме у гуши гŷши.

ни ке

3. (а) Одреди облик следећих глагола (узми у обзир правописни знак на појединим вокалима): писах, читах; писâх, читâх.

уџ бе

Изговори све четири речи!

(б) Следеће глаголе изговори и обележи на два начина – у облику презента и у облику императива:

за

носи, носите; води, водите.

во

За

140

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Служење речником за одређивање правилног акцента Уколико желимо да проверимо да ли смо правилно акцентовали одређену реч, употребићемо речник српског језика.

ни ке

(а) Речник српскохрватског књижевног и народног језика (Институт за српски језик Српске академије наука и уметности, Београд, објављује се од 1959. године) – овај речник обухвата најобимнији и најбогатији лексички фонд, с тим што још није завршен. Садржи лексику књижевног језика, али и речи из народних говора.

Помоћу ових речника сазнајемо податке о значењу и граматичким одликама речи, а посебно је корисно то што речи имају обележен акценат. Подсети се које све податке пружају (о томе смо говорили у посебној лекцији, у првом поглављу).

уџ бе

(б) Речник српскохрватског књижевног језика (Матица српска, Нови Сад, 1967–1976) – садржи лексику књижевног језика.

за

(в) Једнотомни Речник српскога језика (Матица српска, Нови Сад, 2007) – садржи лексику књижевног језика. Садржи речи које су заступљене у Речнику српскохрватског књижевног језика, али и нове речи.

Изабери речи различитих врста и запази какви се подаци о њима налазе у речницима. Ако имаш два или сва три речника на располагању, упореди податке дате о истој речи.

Речници показују да поједине речи могу да буду акцентоване на два начина у књижевном језику (оба начина су правилна). Такве речи називају се акценатски дублети. На пример:

во

(а) генитив, датив, инструментал и локатив множине именице друг:

За

другова, другова; друговима, друговима, (б) прво и друго лице презента множине глагола читати: читамо, читамо; читате, читате.

Речи за које књижевни језик дозвољава два начина акцентовања представљају акценатске дублете. Дакле, оба начина су правилна у књижевном језику.

Вежбање 1. Глагол желети, слично глаголу читати, може се у првом и другом лицу презента множине изговорити на два начина. Оба су правилна. Изговори на оба начина и обележи акценат. 2. У афоризмима које смо навели на почетку овог поглавља јављају се следећи акценатски дублети (према једнотомном Речнику српског језика):

мравојед, десет, школа, сочиво, полако, крвни.

Пронађи у једнотомном Речнику српског језика ове речи и запази како је обележено да оне могу да буду акцентоване на два начина.

141

Акценат српског књижевног језика

ТЕСТ

Поноћ је У црном плашту нема богиња Слободне душе то је светиња То глухо доба, тај црни час...

9. (а) Одреди акценатске целине у следећем тексту. Радовао сам се нашем сусрету у недељу пре часова. Не знам на који начин сам га заборавио и изостао са састанка. Ти си дошла на тај сусрет јер ти се увек сетиш. (б) Издвој клитике и разврстај их.

уџ бе

2. Одреди према којим одликама се разликују акцентовани слогови у следећим паровима речи. (а) бака – мајка; (б) жена – сестро; (в) сестра – бако; (г) деца – децу; (д) река – жено; (ђ) сестра – секо

8. Подвуци речи у чијим се облицима употребљеним у наведеним реченицама јавља стална послеакценатска дужина. (а) Није било много посетилаца на изложби, али све се бележи камером. (б) Пратећи најновије музичке правце, упознајем омладину.

ни ке

1. У стиховима из песме Поноћ Ђуре Јакшића издвој речи које имају: (а) дугоузлазни акценат, (б) дугосилазни акценат, (в) краткоузлазни акценат, (г) краткосилазни акценат, (д) послеакценатску дужину. Ево стихова.

за

3. Одреди место акцента у следећим речима. светлост, осветлити, осветљење, осветљавање, записати, записивати

во

4. Следеће речи класификуј према трајању акцентованог слога. глас, гласан, лице, личан, лек, лекар, лечити, зид, зидар, зидати

За

142

5. Следеће речи класификуј према интонацији акцентованог слога. бирати, бирам, писати, пишем, зима, зиму, глава, главу, дечак, дечко 6. (а) Одреди акценат следећих речи. чесма, песма, јавити, радница, учитељица, приповедати, мед, лед (б) Одреди која правила о распореду акцента показују претходно наведене речи. 7. Акцентуј подвучене речи. (а) Реци јеси ли се купао на реци. (б) У шуми лишће шуми.

10. (а) Међу наведеним глаголима издвој оне код којих се у одричном облику презента акценат преноси на проклитику. преуредити, казати, журити, причати, препричавати, љутити се (б) Подвуци примере у којим се може јавити преношење акцента на проклитику. у град, на реку, на руку, на брдо, у страну, у петак, у насељу, у кућу, у собу

11. Одреди које одлике акцента уносе разлику у значење следећих речи. (1) коса– коса; (2) Коса – коса; (3) искупити – искупити; (4) лук – лук; (5) раван – раван; (6) средина – средина 12. (а) Објасни када се користи генитивни знак. (б) Одреди на који вокал треба ставити генитивни знак у реченицама: За овај посао потребно је знање страних језика. За овај посао потребно је знање језика.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Истраживачки и стваралачки задаци Циљ ових задатака јесте да на фонолошком и акценатском плану увежбамо да говоримо у складу с правилима српског књижевног језика. Посебну пажњу посветићемо правилном акцентовању речи. Друга два задатка прилагођена су ученицима неких стручних школа, а ученици гимназија и осталих стручних школа бирају задатке према интересовању.

ни ке

3. Кухињски калфа у Пакленој кухињи Ако си ученик стручне школе из области угоститељства и туризма, припремање јела је твоја будућа специјалност. Кувари су данас светске звезде јер своја знања могу да представе у медијима. Фигуративно говорећи, да би „кухињски калфа” постао „паклени кувар”, осим знања из струке, потребно је и да уме да говори духовито и занимљиво. За сваког ко се појављује у медијима важно је да уме правилно и лепо да говори. Изабери кулинарски рецепт и увежбај да говориш као да си пред камерама, поштујући правила стандардног језика. Уколико садржај кулинарског рецепта предочиш на духовит и занимљив начин – то је додатни квалитет!

За

во

уџ бе

2. Филмска илузија На интернету можеш пронаћи трејлере најновијих филмова и телевизијских емисија. Трејлери се пишу посебним стилом и читају на посебан начин. (а) На примерима трејлера испитај и опиши њихов стил. Објасни каквим начином изражавања аутори текстова настоје да зинтересују гледаоце за филм. (б) Запази како спикери читају трејлер. Објасни каквим начином читања (изговарања) настоје да зинтересују гледаоце за филм. (в) Напиши трејлер за филм или телевизијску емисију по свом избору. Прочитај га на начин на који се читају трејлери.

за

1. Културни дневник или Спортски дневник За емисију из културе или из области спорта (која се емитује на радију или телевизији) напиши прилог о догађају по свом избору. Увежбај правилно читање тог прилога. Нека трајање прилога буде три-четири минута.

4. Свет пољопривреде. Недељна доза здравља. Економ и ја. У праву си Ако си ученик стручне школе из области пољопривреде и ветеринарства, или здравства, или економије и права – ово је твој задатак! За емисију која се емитује на радију или телевизији, а бави се темама из твоје струке, напиши прилог с темом по свом избору. Настој да постигнеш да начин изражавања буде јасан и приступачан свакоме, без обзира на образовање. Увежбај правилно читање тог прилога. Нека трајање прилога буде три-четири минута.

143

ни ке

ПРАВОПИС У овом поглављу ћеш научити:

уџ бе

да наведеш и објасниш основне принципе на којима се заснива правопис српског књижевног језика, да објасниш шта су правописни приручници и како се користе,

За

во

за

да наведеш, објасниш и примениш правила која прописује правописна норма српског књижевног језика у вези са: (1) писањем великог слова; (2) преношењем речи у нови ред; (3) писањем цртице; (4) писањем спојева предлог + заменица; (5) писањем запете испред енклитике, да објасниш важност познавања правописне норме за правилну комуникацију у писаној форми.

Граматика српског језика за први разред средње школе

ПРАВОПИС

ни ке

Основни принципи правописа српског књижевног језика

уџ бе

Термином правопис (ортографија) означава се скуп правила којима се прописује употреба графема (слова) и интерпункцијских знакова, писање великих слова, састављено и растављено писање речи, писање скраћеница, преношење речи у нови ред, као и изговор и писање имена из страних језика (транскрипција). Осим овог значења, термином правопис означавамо и сам начин на који пишемо речи које изговарамо. У том смислу, правопис може да буде етимолошки и фонетски.

за

Етимолошки правопис подразумева чување делова од којих је реч настала (творбена основа и творбени наставак). У том случају, на пример, од именице Србија придев би гласио србски.

За

во

Фонетски правопис заснива се на начелу да свакој фонеми одговара један знак у писму, тако да се облик речи мења (спој творбене основе и творбеног наставка не остаје исти) уколико се јављају гласовне промене. У оваквој врсти правописа од именице Србија придев гласи српски. Правопис нашег језика је фонетски, али у њему постоје и елементи етимолошког правописа. На пример, када би се у речи предтурски извршило једначење сугласника по звучности (предтурски – преттурски), а затим и губљењe сугласника (преттурски – претурски), добили бисмо реч претурски – која нема исто значење. Наиме, предтурски период означава време непосредно пред долазак Турака на Балкан, док претурски има много шире временско одређење. Слични примери су и предтакмичење, подтекст итд. И у примерима као што су именица председник или придев људски, које изговарамо као прецедник и љуцки, уочавамо одступање – у писању се придржавамо етимолошког начела, али у изговору примењујемо фонетско.

145

Правопис

Правопис, правописни приручници и служење њима Књига која садржи правила из области правописа и у којој ћете потражити све што вас интересује када се нађете у некој правописној недоумици, назива се Правопис српскога језика. Аутори ове књиге су Митар Пешикан, Јован Јерковић и Мато Пижурица, а издавач је Матица српска. Прво издање Правописа српскога језика објављено је 1993. године. У међувремену је оно мењано и допуњавано, те смо 2010. године добили нови Правопис (четврто издање), који је, уз неке измене, објављен и 2011. (пето издање), 2013. (шесто издање) и 2016. године (седмо издање).

за

Због чега је важно да се придржавамо правописних правила?

уџ бе

ни ке

Поред званичног Правописа српскога језика, постоје и многи други приручници (језички саветници) који се баве правописним правилима. Неки од њих су релевантни и поуздани, неки нису, те приликом избора неког од незваничних језичких приручника треба бити посебно обазрив јер се може догодити да садрже нетачне податке.

во

Замисли да ходаш улицама великог града не обазирући се на саобраћајну сигнализацију и знаке. Саобраћај је густ, много је аутомобила, тролејбуса и аутобуса... Можеш ли да пређеш улицу где и када желиш? Можеш ли да ходаш тамо где је забрањено за пешаке? Не можеш, наравно, јер тиме сопствени живот доводиш у опасност. Због тога постоје саобраћајни знаци и правила понашања. И с правописним правилима је слично. Није баш до те мере опасно по живот, али може да буде...

За

146

Прича о томе како правопис може утицати на живот

Прича каже да је једном један краљ решио да помилује заробљеника и поштеди му живот. На губилишту су чекали писмено обавештење од краља, а он је свом писару издиктирао следеће: Убити не, помиловати. Писар је чуо краља, али није много марио за правопис и писање запете. „Убити, не помиловати”, написа он. Тако је заробљеник изгубио живот и поред добре воље краља да тако не буде.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Из овог примера се види колико један мали знак, попут запете, може потпуно да промени значење исказа. Правописна правила се уче управо зато да би комуникација међу саговорницима текла неометано и без неспоразума. Стога се надамо да ћеш успешно савладати лекције из ове области, без обзира на то што не живимо у доба краљева.

Како да се служимо правописним приручницима? Правопис српскога језика је приручник чији се садржај састоји од следећих области/тема:

ни ке

(1) Писмо; (2) Екавски и ијекавски изговор; (4) Велико слово; (5) Спојено и одвојено писање речи; (6) Интерпункција; (8) Подела речи на крају реда;

за

(7) Скраћенице;

уџ бе

(3) Гласовне промене и односи гласова;

(9) Комбиновање правописних знакова и видова текста или слога;

(10) Уобличавање речи из класичних језика и друге интернационалне лексике;

во

(11) Прилагођено писање имена из страних живих језика (транскрипција).

За

На крају се налази речник који садржи око 15.000 речи из нашег језика. Речи у њему поређане су по азбучном реду, те ћеш реч која те интересује пронаћи врло лако. Уколико поред објашњења речи постоји и ознака с бројем (на пример: т. 46), она те упућује на тачку (не на страницу!) у књизи под којом ћеш наћи детаљнија објашњења за дату реч. На сличан начин су конципирани и други правописни приручници – садрже податке о начину писања речи, одређеним правописним правилима или су у целости направљени као правописни речници.

147

Правопис

Велико слово ПуТ расПалИ нИЗ чИЧу ДиЖуЋИ СвоЈом ШИроКоМ ПРашиНОм ОбЛаКе оПАнАкА. оД тоГа СЕ уПЛашиШЕ неКа кОЛа па У ТРку иЗВРнуШе коЊе, а УЗдА иСпУсТИ коЧиЈАШа и БУбНу ЛеДИом О леЂа.

ни ке

ДоГАЂај Се УплАШи ОД овОГА НЕОбичног ЧиЧЕ И опРУжИ ПоЉЕ преКО нОГу ЈуРЕћИ БРже нЕГО бРдО пРЕкО Зеца. нАјзАД, кАД је БАциО СебЕ ИспРЕд пОГледА, ОД зуБА мУ ЗАцВОкОтА сТраХ И гЛАва мУ СЕ дИЖЕ на кОСи: иЗ ОБлиЖЊеГ вуКА ВиРИла ЈЕ КРвоЛоЧНа шУМа.

Овако би изгледали текстови када бисмо велика и мала слова писали насумично, без икаквог реда и правила. Увиђаш ли колико је овај одломак тешко прочитати? Када не би постојала правила о писању великог слова, било би нам много теже да разумемо оно што читамо и да схватимо смисао написаног.

уџ бе

(Бранко Ћопић, Изокренута прича)

во

за

Основни вид писма чине мала слова. Велика слова се употребљавају само када у тексту желимо нешто посебно да истакнемо. Међутим, то се не чини према сопственом нахођењу, већ постоје одређена правила која се односе на употребу великог слова. Почетак сваке реченице или издвојеног дела текста пише се великим почетним словом, међутим, велико слово писаћемо и у неким другим случајевима.

(1) Властита (лична) имена

Великим почетним словом се пишу властита (лична) имена и презимена, надимци, имена одмила, као и устаљени атрибути и титуле уколико чине саставни део имена (или се користе уместо њега).

За

148

(а) Десанка Максимовић, Никола Тесла, Исидора Секулић, Милутин Миланковић, Вук Стефановић Караџић, Јован Јовановић Змај и сл. (б) Каја, Маки, Боки, Срки, Жућа, Црни, Циле, Беба, Маза и сл. (в) Душан Силни, Петар Први, Мика Алас, Проклета Јерина, Мајка Јевросима и сл. (г) Свети Никола, Свети Сава, Свети Тома, Света Петка, Свети Стефан и сл. Великим почетним словом пишу се и имена из уметничких дела (из књижевности, сликарства, филмова, стрипова и сл.). (а) Деда Мраз, Пипи Дуга Чарапа, Божић Бата, Црвенкапа, Ружно Паче, Снешко Белић, Баш Челик, Мики Маус, Паја Патак, Загор, Модести Блејз, Старина Новак, Косовка Девојка, Мајка Храброст, Кир Јања и сл.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Великим почетним словом пишу се и имена градова, села, насељених места, држава, регија, континената, као и имена народа и становника (житеља). (а) Србија, Мађарска, Бразил, Грчка, Кина, Аустралија, Северна Америка, Нови Сад, Ниш, Темишвар, Атина, Ресник, Мали Мокри Луг, Банатско Ново Село (б) Србин, Српкиња, Српче, Италијан, Италијанка, Немац, Немица, Кинез, Кинескиња, Сремица, Шумадинац, Београђани, Нишлије, Ваљевци и сл. (2а) Поједини делови назива географских појмова пишу се малим словом.

(3) Историјски догађаји Великим почетним словом пишу се устаљена имена историјских догађаја. Ту спадају ратови, битке, револуције, буне и устанци, мировни споразуми и сл. (а) Први српски устанак, Други светски рат, Стогодишњи рат, Косовска битка, Сремски фронт, Солунски фронт, Француска револуција, Октобарска револуција, Берлински конгрес, Дејтонски споразум, Бечки књижевни договор и сл. (б) Када се називи историјских догађаја наводе описно, недовољно прецизно или у множини, писаће се малим словом: крсташки ратови, битка на Косову, бој на Мишару, конгрес у Берлину, руско-турски рат и сл.

уџ бе

(а) Везници и предлози у називу пишу се малим почетним словом: Петровац на Млави, Косово и Метохија, Двор на Уни, Рио де Жанеиро и сл.

разије, Дунавски кеј, Обилићев венац, Трг ослобођења, Трг републике, Улица Ђуре Јакшића, Улица краља Милана, Улица кестена и сл.

ни ке

(2) Географски појмови

во

за

(б) Малим словом писаће се и друга реч у историјским називима држава, обичајем устаљена имена држава или имена државних заједница (прва реч се пише великим словом): Римско царство, Византијско царство, Аустроугарска монархија, Млетачка република, Земља излазећег сунца (Јапан), Света земља (Палестина), Европска унија, Париска комуна и сл.

За

(в) Прва реч у називу географских подручја, облика рељефа, река, језера, сливова, мора и океана писаће се великим почетним словом, а друга малим (уколико није властита именица): Стара планина, Света гора (као географски појам; као заједница манастира – Света Гора), Делиблатска пешчара, Балканско полуострво, Ратно острво, Рт добре наде, Азурна обала, Тихи океан, Јадранско море, Велика Морава, Охридско језеро, Црноморски слив и сл. (г) Исто је и с именима градских насеља, градских четврти, улица, тргова: Савски венац, Баново брдо, Старо сајмиште, Детелинара, Те-

(3а) Историјска раздобља, геолошка и археолошка раздобља, уметнички и филозофски правци, политички покрети и тако даље пишу се малим словом: (а) бронзано доба, ледено доба, кенозоик, стари век, средњи век, нова ера, хуманизам, ренесанса, барок, симболизам, петраркизам, покрет несврстаних и сл. (3б) Имена празника се пишу великим словом. Ако је име вишечлано, прва реч пише се великим, а остале малим словом – осим ако нису властите именице у питању: (а) Ускрс, Божић, Велики петак, Задушнице, Велика Госпојина, Огњена Марија, Ђурђевдан, Свети Сава, Дан жена, Први мај, Дан заљубљених, Дан републике, Дан државности, Дан планете Земље и сл.

149

Правопис

Великим почетним словом пишу се и прве речи (и остале, уколико су властита имена) имена институција, установа, цркава, фирми, организација, удружења, уметничких састава, спортских организација, научних школа, манифестација, политичких партија и сл.

Великим почетним словом започињемо сваку реченицу. Једва сам чекала да почне распуст. Још од маја смо другари и ја правили планове о томе како ћемо проводити слободне дане. А онда, киша сваки дан! Баш није фер... Толико смо се радовали! – Шта ти је то у кеси? – Поклон за Милицу. Данас јој је рођендан!

Андрија рече: „Знам! И мене је позвала на прославу.”

уџ бе

(а) Српска академија наука и уметности, Народна скупштина Републике Србије, Уједињене нације, Српска православна црква, Самсунг, Горење, Српско народно позориште, Карловачка гимназија, Музичка школа „Даворин Јенко”, Основна школа „Никола Тесла”, Народни музеј у Београду, Олимпијске игре, Спортско друштво „Графичар”, Кошаркашки клуб „Црвена звезда”, Демократска странка, Вуков сабор, Стеријино позорје, Седме медитеранске игре и сл.

(5) Прва реч у реченици

ни ке

(4) Називи институција, објеката, манифестација и др.

за

Великим почетним словом пишу се имена објеката, грађевина, споменика, уметничких дела, закона, докумената, одликовања, награда.

во

(а) Палата правде, Бели двор, Капетан Мишино здање, Смедеревска тврђава, Црква Свете Петке, Храм Светог Саве, Газела, Мост слободе, Ибарска магистрала, Ајфелова кула, Авалски торањ, Кип слободе, Споменик незнаном јунаку, Тајна вечера (слика/фреска), На Дрини ћуприја (роман), Сеобе (роман), Лабудово језеро (балет), Мирослављево јеванђеље, Устав Републике Србије, Статут Универзитета у Крагујевцу, Октобарска награда Београда, Легија части, Награда „Меша Селимовић”, Диплома „Вук Караџић”, Награда за животно дело и сл.

За

150

У писаној комуникацији, укључујући ту и електронско писмо као савремени вид комуникације, када се некоме обраћамо, текст који следи и пише се у новом реду који следи након обраћања такође почиње великим словом: Драга Јелена, Обавештавам те да су ми стигле књиге које си ми послала...

Међутим, уколико се текст након обраћања наставља у истом реду, пише се малим словом: Драга Јелена, обавештавам те да су ми стигле књиге...

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

(6) Речи из поштовања Типизиран – препознатљив према одређеним карактеристичним особинама

Када се у писаној форми обраћамо особи којој бисмо иначе персирали, Ви, Вас, Ваш итд. пише се великим почетним словом. Уколико је особа којој се обраћамо нама блиска, без обзира на узраст, можемо да пишемо и малим словом: ви, вас, ваш, ваша... Уколико се обраћамо већем броју људи или некој установи, ви, вама, вас итд. писаћемо малим почетним словом. Постоје и типизирани изрази поштовања који су заступљени у обраћању високим државним и црквеним представницима. Такве речи се пишу великим словом: Ваша светости, Ваше височанство, Ваша екселенцијо, Његова светост патријарх, Њено краљевско величанство.

БОЖИЋ БАТА

1. Следећа имена (презимена и надимке) препиши придржавајући се правила правописне норме српскога језика о писању великог слова. ТАТЈАНА ЈОВАНОВИЋ, ГОРАН ПЕТРОВИЋ, БРАНКО ЦВЕТКОВИЋ, МИЛЕНА ПАВЛОВИЋ БАРИЛИ, МИХАИЛО ПЕТРОВИЋ АЛАС

О ЗИМСКИМ ПРАЗНИЦИМА ПРЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА ДЕЦИ СУ ДОНОСИЛА ПОКЛОНЕ И ВЕСЕЛИЛА ИХ ДВА ДОБРА СТАРЦА – СВЕТИ НИКОЛА (ЗА НИКОЉДАН) И БОЖИЋ БАТА (ЗА БОЖИЋ). ПОСЛЕ ТОГА РАТА, СКОРО ДО НАШИХ ДАНА, ДОЛАЗИО ЈЕ ЗВАНИЧНО САМО ЈЕДАН – ДЕДА МРАЗ. СВЕТОГА НИКОЛУ И БОЖИЋ БАТУ БИЛИ СМО ВЕЋ ГОТОВО САСВИМ ЗАБОРАВИЛИ.

уџ бе

ни ке

Вежбање

За

во

за

2. Следећи текст препиши придржавајући се правописне норме српскога језика о писању великог слова. ЈА САМ СЕ РОДИО У МАЛОМ ХЕРЦЕГОВАЧКОМ МЕСТУ БРЕСТИЦЕ (КАСНИЈЕ ЋУ ГА У ЛИТЕРАТУРИ НАЗВАТИ БИШ), СМЕШТЕНОМ У ЈЕДАН ЧУДЕСАН ПЕЈЗАЖ, НА МЕСТУ ГДЕ СЕ СПАЈАЈУ ПЛАНИНЕ ВОЛУЈАК, ЗЕЛЕНГОРА И БАБА ПЛАНИНА.

(Светлана Ненадовић, „Дете је отац човека” – о Радославу Братићу)

3. Препиши називе земаља придржавајући се правила о писању великог слова. ЦРНА ГОРА, БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ, ЗЕЛЕНОРТСКА ОСТРВА, АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА, ЈУЖНА АМЕРИКА, НАРОДНА РЕПУБЛИКА КИНА, ОБАЛА СЛОНОВАЧЕ 4. Препиши наведени текст придржавајући се правила о писању великог слова.

(Милан Шипка, Зашто се каже)

5. Препиши следеће реченице, придржавајући се правила о писању великог слова. а) ПРВА ТРИ РАЗРЕДА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ЗАВРШИЛА САМ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ ВУК КАРАЏИЋ, А ПОТОМ САМ ПРЕШЛА У ОСНОВНУ ШКОЛУ КРАЉ ПЕТАР ПРВИ. б) ВОЛИМ ДЕЛА МЕШЕ СЕЛИМОВИЋА. ОВЕ ГОДИНЕ САМ ПРОЧИТАЛА РОМАНЕ ДЕРВИШ И СМРТ И ТВРЂАВУ. в) СВЕТСКО ПРВЕНСТВО У ФУДБАЛУ САМ ГЛЕДАО НАЈВИШЕ ЗБОГ РОНАЛДА И МЕСИЈА, АЛИ СУ МИ СЕ ПОСЛЕ СВИДЕЛИ И НЕКИ ДРУГИ ИГРАЧИ, ПОДЈЕДНАКО ДОБРИ. 6. Замисли да си на путовању и да ти се земља у којој боравиш толико свидела да једва чекаш с неким да поделиш утиске о томе. Напиши кратко писмо у којем се јављаш из тог града и описујеш шта те је фасцинирало. Обрати пажњу на форму писма, писање великог слова, као и на писање запете.

151

Правопис

Подела речи на крају реда

Би-Би-Си је представио један. Нови метод популарисања говора у сваком случају ми сматрамо да је нов зато што се не. Сећамо да смо га чули до пре недељу-две састоји се из. Стављања тачке у средину реченице уместо на крају као што су нас. Учили у школи као додатно објашњење овога нове реченице се настављају без прекида читаоци ће рећи да. Немамо право да о томе говоримо али ово изгледа да је званична политика Би-Би-Сија док су наше. Штампарске грешке случајне.

ни ке

Говорни и писани језик нису исто, баш као што ни књижевни и народни језик нису исто (како смо видели у поглављу о раслојавању језика). Иако се и писмо и говор сматрају подједнако значајним системима језичког изражавања, разлике које се јављају међу њима нису занемарљиве. На пример, када бисте било који писани текст упоредили с мање или више формалним разговором, видели бисте да живи, говорни језик има врло мало сличности са структуром писане речи.

уџ бе

Да бисмо указали на неке посебне стилске карактеристике које одликују говор, навешћемо одломак уводника из британског дневног листа „Гардијан” (енгл. „The Guardian”) из далеке 1963. године. Прочитај следећи текст, а онда одговори на питања која следе.

(Дејвид Кристал, Кембричка енциклопедија језика)

Писани језик карактеришу одређена обележја попут интерпункције, писања великих слова, просторног организовања текста и сл. Једно од тих обележја је и правило о подели речи на крају реда, чега у говору нема. Наиме, у писању речи морамо да раставимо онда када оне не могу да буду написане у истом реду у ком су и започете.

за д

во

Уколико ти текст из Кембричке енциклопедије језика делује прилично збуњујуће, покушај да га прочиташ не водећи рачуна о тачкама. Сматраш ли да је сада разумљивији? Када говоримо, морамо прекидати говорни низ паузама. Када пишемо, користимо интерпункцијске знаке. Покушај да упоредиш улогу прекида у говору с улогом интерпункције у писаном изражавању.

За

152

Реч се на крају реда не раставља насумично, јер постоје одређена правила којих се треба придржавати. (1) У следећи ред не може да се пренесе само једно слово јер, ако има места за цртицу, има и за преостало слово. (2) Растављени делови речи морају имати најмање по један слог у сваком реду. (3) Једносложне речи се не могу раставити, без обзира на то од колико слова се састоје. Дакле, речи попут: прст, сат, коњ, грозд, крст, власт, склад се не растављају на крају реда. (4) Ако је на месту где се реч раставља постојала полусложеничка цртица (два-три, аутo-трке, нон-стоп), једна цртица пише се на крају а друга на почетку наредног реда: два- -три, ауто- -трке, нон- -стоп и сл.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

(5) Када се између два вокала нађе сугласник, он ће припасти делу речи који преносимо у нови ред: у-сагласити (не: ус-агласити), де-војка (не: дев-ојка), о-вуда (не: ов-уда), ми-рис (не: мир-ис).

Иако на први поглед можда делује да су правила о растављању речи на крају реда иста као и правила о растављању речи на слогове, она се не подударају у потпуности. Када делимо на слогове речи попут сломљен, граница слога наћи ће се између м и љ, те ћемо писати слом-љен – због тога што једно од правила о подели речи на слогове каже да, када се у речи нађе сугласничка група коју чине два сонанта, граница слога долази између њих.

ни ке

(6) Сложеницу ћемо на крају реда раставити на граници њених препознатљивих и смисаоно јасних саставница: из-вадити, раз-вући, из-градити, раз-љутити, пред-школски.

ЗАПАЗИ!

Вежбање

за

уџ бе

Међутим, када би ову реч требало раставити на крају реда, поделили бисмо је на сло-мљен – због тога што правило о подели речи на крају реда каже да се консонанти између два вокала увек припајају другом вокалу и с њим преносе у нови ред.

За

во

1. Цитирани текст с почетка лекције препиши поштујући правописна правила и организујући реченице у смисаоне целине. Подвучене речи подели и пренеси у нови ред, без обзира на то где се у твом тексту налазе, поштујући правила о растављању речи на крају реда.

153

Правопис

Писање цртице У Правопису српског језика речи које почињу с ауто- могу се писати са цртицом или спојено. Такве речи су: (а) аутобиографија, аутогол, аутопортрет, аутосугестија, аутокефалност и сл., (б) ауто-пут, ауто-механичар, ауто-електричар, ауто-делови, ауто-стоп, ауто-кућа и сл.

Уочаваш ли правило по ком се неке речи пишу састављено, а неке са цртицом? Због чега се аутогол пише састављено, а ауто-пут се не пише састављено? Размисли од које речи је скраћеница ауто- у примерима под (б) и доћи ћеш до одговора.

ни ке

Цртица је правописни знак који има и спојни и раздвојни карактер. Ово су нека од најважнијих правила за писање цртице.

уџ бе

(1) Цртица се пише између делова полусложеница: ауто-пут, плаво-бели шал, српско-немачки речник, шумадијско-војвођански дијалекат, културно-историјска здања, Шар-планина, видео-игра, гол-линија, бар-код, етно-село, фер-плеј, топ-листа, поп-рок, патент-оловка, угљен-диоксид, калцијум-сулфат и сл.

за

(2) Цртица има спојни карактер и пише се у сложеницама чији је први део исказан бројем.

20-годишњак, 200-годишњица, 8-годишњи и сл.

во

(3) Цртица има спојни карактер и пише се између творбених, односно граматичких наставака и основе коју чини скраћеница (сачињена од првих слова вишечланог назива) или речи из страних језика које су написане у изворном облику: кошаркаши ФМП-а, обратио се МТС-у, има Apple-ов таблет, било је на CNN-у.

За

154

(4) Цртица се пише и уз делове речи када се приказује њихова морфолошка, односно творбена структура: (а) кућ- (основа именице кућа), (б) -ом (наставак за инструментал једнине), (в) -ов-, -ев- (граматички тј. творбени умеци, односно инфикси).

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

(5) Цртицом ћемо поделити и групе цифара када пишемо број неког рачуна, нечијег телефона и сл. (а) 661-600; 80-70-945 (б) 200-123456-000

Вежбање

Цртицу као правописни знак треба разликовати од црте. Црта може да буде и реченични и интерпункцијски знак, и дужа је од цртице.

НАЏАК БАБА

Зашто се за некога ко је склон свађи каже да је наџак баба, наџак чељаде или просто – наџак?

Онима који знају шта је то наџак, одговор се намеће сам по себи. Данас је, међутим, та реч толико ретка да је и у селу, а камоли у граду (поготово међу младима) тешко наћи некога ко би умео тачно објаснити шта она значи. Јер наџак је старо, већ одавно заборављено оружје и оруђе, којим се у наше време нико, ваљда, више не служи.

(Милан Шипка, Зашто се каже, прилагођени одломак)

уџ бе

Као реченични знак она нема обавезну примену, а најчешће замењује запету, две тачке или заграду: Пред зору – уз страшан тутањ – стигоше коњаници.

ни ке

ЗАПАЗИ!

1. Препиши дати одломак. Препознај на којим местима у првој реченици треба да ставиш цртицу између речи, а из даљег текста сазнаћеш шта значи реч наџак.

за

Када је црта интерпункцијски знак, пише се или с белинама с обе стране (тзв. одмакнута црта), или без белина, спојена с остатком текста (тзв. примакнута црта). Примакнута црта пише се кад се наводе:

За

во

(а) појмови између којих постоје утврђена партнерства: Бојл–Мариотов закон, влада Цветковић– Мачек; (б) просторне релације: канал Дунав–Тиса– Дунав, лет Париз–Њујорк; (в) временски периоди: рат 1941–1945, у XV–XVI веку. Примакнута црта се не пише у везама чији бар један члан има унутршњу белину. Тада се пише одмакнута црта: коалиција Н. Пашић – С. Прибићевић, правац Суботица – Нови Сад, рат 6. IV 1941 – 9. V 1945 и сл.

2. Покушај да се сетиш и других примера за случајеве када се користе примакнута и одмакнута црта, осим оних које смо навели у овој лекцији.

155

Правопис

Предлошки спојеви Да ли ће се предлошки спој писати одвојено или спојено, није једноставно одредити јер, чак и када се пишу на исти начин, могу да имају различита значења. Како треба, одредиће контекст реченице. Предлошке везе писаће се одвојено када су у питању: (1) личне заменице:

ни ке

са мном, са тобом, са њим, за мном, преда мном, пода мном, нада мном, уз мене, уза ме, уза се, уза њ, с њом, с њим, с нама, преда мном, преда се, преда њ, за мене, за ме, за њ, за се, у се, у њих, у нама и сл., (2) називи годишњих доба:

уџ бе

у пролеће, у лето, у јесен, у зиму, на пролеће, на лето, с јесени и сл.,

(3) везе с речима које означавају делове (периоде) дана, године, узраста и сл.:

за

у зору, пред јутро, преко ноћи, до подне, по подне, пре подне, после подне (али као именичке сложенице – састављено: недељно поподне), од памтивека, под старост и сл.,

во

(4) прилошки изрази с појединим именицама, при чему се уз именицу јавља предлог: без везе, без обзира, без сумње, без шале, у инат, за инат, на поклон, на вересију, на силу, на срећу, на несрећу, на часак, на тренутак, низ воду, од почетка, од шале, по страни, преко воље, у ствари и сл.

За

156

ЛУКА: Милан се прехладио, па кија по цео дан. Јуче сам му бар десет пута рекао „Наздравље”! АНДРИЈА: Како си му рекао?! На здравље или наздравље? ЛУКА: Зашто? Има ли разлике у опште? АНДРИЈА: Каже се „уопште”. Види се да ниси прочитао лекцију о предлошким спојевима.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

Састављено се пишу: (1) прилози: навече, довече, предвече, увече, ујутру (и ујутро), изјутра, прексиноћ, прекјуче и сл., (2) прилошко-заменичке везе које су временом срасле и постале нове речи: затим, зато, сасвим, потом, стога, међутим, притом (када значи „истовремено”; али када значи „уз то”, „поврх тога”– одвојено: при томе) и сл.,

ни ке

(3) изрази као што су: бестрага, доврага, довиђења, донедавно, изокола, надесно, изблиза, издалека, набоље, наглас, надалеко, надасве, наздравље, напамет, напоље, неретко, одраније, одскора, одмила, одреда, откако, побогу, потом, сместа, укорак, уистину, укратко, улево, уназад, унедоглед, успут и сл.

уџ бе

Постоје и случајеви када предлошки спој може да се пише и састављено и растављено.

за

(1) Спојеви предлога од и до с прилозима кад(а), тад(а), сад(а), тад(а) и онд(а) могу да се пишу и од када и откад и откада. Наводимо и друге примере: до када, докад, докада; од сада, одсад и одсада; до тада, дотад, дотада и сл.

За

во

(2) Спој за + сада писаће се спојено када има значење израза „у овом тренутку”, „у овај час”: Засад сам задовољна како то звучи. Одвојено ће се писати са значењем „за овај тренутак” тј. онда када је временска намена израза наглашена: За сада ми то не треба, а за касније ћу видети.

Вежбање 1. Предлошки спојеви у следећим реченицама намерно су погрешно написани. Препиши реченице отклањајући те грешке.

(а) Мој млађи брат свуда иде самном.

(б) Њу сви од мила зову Беба.

(в) Волим распуст јер пада улето, када су дани топли и дуги.

(г) Касно сам се сетио да одем по књигу, али насрећу, нисам закаснио.

(д) Рекла сам јој да скрене у лево на првој раскрсници, али ме није чула.

157

Правопис

Писање запете испред енклитике

На пример: рекли смо јој, писали смо му, јавило нам се, рече ми, предаде вам; гледала сам, дошао си, плакао је, доћи ћу, проћи ћемо итд.

(б) Све што су вам напричали, а дуго сте разговарали, су лажи и неистине. (в) Док ми је препричавала филм, онај љубавни од летос, је почела да плаче. Исправно (а) Број посетилаца Ртња, углавном домаћих туриста, удвостручио се ове године. (б) Све што су вам причали, а дуго сте разговарали, лажи су и неистине.

во

за

уџ бе

Запета је интерпункцијски знак којим се обележавају унутрашњи односи у реченици. Њиме се одвајају реченични делови ради лакшег разумевања и прегледности, нарочито ако су у питању дуже реченице. Правила о писању запете у српском правопису донекле су флексибилна и наводе да се граматичком анализом могу утврдити могуће позиције запете, а да ли ће се запета ту заиста и наћи, одредиће граматичка правила, смисаони односи, служба речи у реченици или сам писац. Међутим, постоје и ситуације када се запета обавезно пише или се никако не сме писати. Једно од таквих правила налаже да се запета испред енклитике не пише. Наиме, када се у реченици јави граница између смисаоних и логички повезаних целина (била она обележена запетом или не била њоме обележена), после те границе почиње нова акценатска целина која никако не сме да почне енклитиком.

Погрешно (а) Број посетилаца Ртња, углавном домаћих туриста, се удвостручио ове године.

ни ке

Већ смо навели да су енклитике речи које немају сопствени акценат и да у говору чине целину с речју испред себе. То су обично ненаглашени облици личних и повратних заменица и краћи облици помоћних глагола јесам и хоћу.

За

158

(в) Док ми је препричавала филм, онај љубавни од летос, почела је да плаче.

Вежбање 1. Прилагођени одломак из приповетке Десанке Максимовић, Цар играчака, написан је погрешно. Покушај да пронађеш грешке и препиши наведени одломак уносећи исправке у текст.

Ишао путник ноћу, кад угледа да се далеко преко поља миче омалена кућа, као да се воза на точковима. [...] И, збиља, га очи нису варале: кућа је клизила пољем, мада се точкови нису видели нити се примећивало ко је вуче. [...] „Мораћу да провирим унутра, па шта буде”, се реши он и покуша да пронађе какву пукотину. [...] У соби је светлело као да се само сунце у њу настанило, те путнику неколико часака засенише очи.

„А ко си ти?” усуди, се путник да упита. „Никад нисам видео таквог човека” – рече он цару играчака.

Показаћемо све ово на примерима. Уочи разлику између погрешно и правилно написаних реченица.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

ТЕСТ 4. Заокружи слово испред неправилно написане реченице.

2. Подвуци правилно написане речи. венера, Шумадинац, Божић бата, Јовановић, тања, Велики медвед, Панчићев врх, ирска 3. Следећи текст препиши писаним словима придржавајући се правописних правила о писању великог слова.

За

во

за

ОВОГ ЛЕТА У ГОСТИМА СУ НАМ БИЛИ РОЂАЦИ ИЗ АМЕРИКЕ. ИАКО СУ РОЂЕНИ ОВДЕ, ЗА НАС СУ ОНИ АМЕРИ, А ОНИ КАЖУ ДА ИМ ЈЕ СРБИЈА У СРЦУ, БЕЗ ОБЗИРА НА ТО ГДЕ ЖИВЕ. ЖЕЛЕЛИ СУ ДА ОБИЂУ БЕОГРАД, ПА СМО ИХ ПРВО ВОДИЛИ У НОВООТВОРЕНИ НАРОДНИ МУЗЕЈ. НАКОН ТОГА СМО ФРАНЦУСКОМ УЛИЦОМ СИШЛИ ДО СКАДАРЛИЈЕ, ЧУВЕНЕ БЕОГРАДСКЕ БОЕМСКЕ ЧЕТВРТИ. СПЕЦИЈАЛИТЕТЕ НАШЕ КУХИЊЕ ПРОБАЛИ СМО У РЕСТОРАНУ ДВА ЈЕЛЕНА, А ПОСЛЕ ВЕЧЕРЕ СМО ОТИШЛИ У УЛИЦУ КНЕЗА МИХАИЛА, ДА СЕ ПРОШЕТАМО. И СУТРА ЋЕМО ИМАТИ ЗАБАВАН ДАН – ПРВО ЋЕМО ПОСЕТИТИ ИЗЛОЖБУ У ГАЛЕРИЈИ СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ, А УВЕЧЕ ИДЕМО У НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ДА ГЛЕДАМО СУМЊИВО ЛИЦЕ, КОМЕДИЈУ БРАНИСЛАВА НУШИЋА. ВОЛИМ КАД НАМ ДОЂУ НАШИ АМЕРИ. СА ЊИМА ЈЕ УВЕК ВЕСЕЛО.

(а) Беч је један од најлепших градова европе.

(б) Родитељи су ми рекли да пишем писмо Деда Мразу, као да сам ја неко дете.

(в) Јуче смо из историје учили о првом Светском рату.

(г) Моја рођака је првакиња Српског Народног позоришта.

(д) Најомиљенији празник моје породице је Ускрс јер тада одлазимо код баке и деке на село.

уџ бе

ни ке

1. Наведи на који начин су поређане речи у правописном речнику.

5. Заокружи слово испред тачног одговора.

(а) Једносложне речи могу да се растављају на крају реда.

(б) Једносложне речи не могу да се растављају на крају реда.

6. Заокружи слово испред тачног одговора.

Када на крају реда растављамо речи које се пишу с полусложеничком цртицом (нон-стоп, ауто-пут), цртицу ћемо писати:

(а) и у реду у ком смо започели писање речи, и у новом реду,

(б) само на крају реда у ком смо започели реч,

(в) само на почетку новог реда.

7. Следеће речи напиши користећи комбинацију цифара и цртице. петнаестогодишњак, осмогодишњакиња, тридесетогодишњица, десетогодишњи

159

Правопис

8. Препиши следећи текст пишући полусложенице са цртицом (у тексту су написане без цртице).

Размишљам о томе како бих, кад порастем, могла да напишем аутобиографију. Из ње бисте сазнали да волим патент оловке, а не волим кад их зову минерице. Да обожавам италијанску поп рок музику и да речи које чујем у песмама увек потражим у италијанско српском речнику. Када идем на утакмице са татом, обавезно понесем свој црвено бели шал. И, без обзира на резултат, фер плеј ме увек највише обрадује.

9. Заокружи слово испред тачно написане реченице. (а) Требало је да научимо песму на памет.

(б) Требало је да научимо песму напамет.

(в) Увек се мало глупирао преда мном.

(г) Увек се мало глупирао предамном.

(д) Ујесен лишће жути и опада.

(ђ) У јесен лишће жути и опада.

ни ке

10. Подвуци правилно написане изразе.

Бестрага, до виђења, изокола, из близа, набоље, наглас, на далеко, наздравље, неретко, од мила, потом, сместа, укорак, у кратко, у лево

уџ бе

11. У свакој од наведених реченица постоје одређене правописне грешке. Напиши од ког правописног правила се одступа у свакој од њих. (а) Моја најбоља другарица живи у Смедеревској паланци.

(б) Да ли говориш Грчки језик?

(в) После свађе смо се измирили и онда је све кренуло на боље.

(г) Мој деда је радио као авиомеханичар, али то је било давно.

(д) Једна моја другарица, не иде у нашу школу, је дошла и села с нама.

во

за

За

160

12. Повежи правописно правило с реченицом којом је оно илустровано. Правила 1. Писање цртице

Реченице (а) Кренуо сам ка теренима, а другари су пошли за мном.

2. Писање великог слова

(б) Дивно смо се провели на мору, и једва чекамо нови распуст.

3. Писање запете испред енклитике 4. Писање предлошких спојева 5. Правило о преношењу речи у нови ред

(в) Сестрин рођендан смо провели у дивном етно-селу. (г) Кренули смо у Нови Сад, а направили смо паузу на Фрушкој гори. (д) Ходајући све брже и брже, дошла је до краја стазе.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

РЕГИСТАР ПОЈМОВА акценат 6, 21, 27‒28, 52, 57‒61, 63‒65, 67, 69, 91, 119, 126‒131, 136‒139, 141 акценатска целина 134, 158 акценатски дублет 141 акценатски систем 128‒129 артикулација 77‒78, 80, 82‒90, 92, 104, 108, 120 асимилација вокала 5, 108 асимилација гласова 100

звучност 84, 88, 100–104 идиолекат 51 иницијал 42 интензитет акцентованог слога 128‒129 интонација акцентованог слога 128‒130

ни ке

безвучност 84, 88, 100–104

За

во

за

уџ бе

вокали (самогласници) 5, 83–85, 108, 118–119 генитивни знак 139 глагољица 35–36 глас 21, 31, 57, 59, 61–65, 67, 91, 77–80, 82–92 – локализовани глас 83 – нелокализовани глас 83 гласовна алтернација 99–102, 104, 106, 109, 111, 113, 115–116 – фонетски условљене алтернације 99 – морфолошки условљене алтернације 99 гласовна промена 87, 99–102, 104, 106, 109, 111, 113, 115–116 – прогресивна промена 100 – регресивна промена 100 говор 18, 20, 30, 34, 40, 50–52, 56, 60, 80, 93 говорни органи 5, 80–84, 78, 87, 89–90 граматика 25, 115 граница слога 5, 94–95, 153 – фонетска (гласовна) граница слога 94 – психолошка (семантичка) граница слога 94 губљење сугласника 5, 106–107 дијалекат 5, 51–56, 58–62, 64–66, 69–71 – источнохерцеговачки дијалекат 5, 58, 60, 66 – зетско-рашки дијалекат 5, 58‒59, 65 – косовско-ресавски дијалекат 5, 58, 62, 92 – призренско-тимочки дијалекат 5, 58, 61, 92 – шумадијско-војвођански дијалекат 5, 58, 64 дисимилација гласова 100, 119 дугосилазни акценат 128–129, 136 дугоузлазни акценат 128–129 енклитика 134–135 етимологија 23

једначење сугласника по звучности (алтернације звучних и безвучних сугласника) 5, 100–104 једначење сугласника по месту творбе (изговора) (алтернације З : Ж, С : Ш, Х : Ш и Н : М) 5, 105–106 језик 5, 7–12, 14–22, 25, 27–28, 30–36, 40–41, 44–54, 58, 64, 67, 70, 77–79, 91–92, 98–100, 141, 145, 147 језички 18–20, 51–52, 77, 91, 99, 146 – језичка јединица 12–14, 22–23, 78–79, 91‒92, 94, 98 – језички знак 19 – језичка норма 52 – језичко правило 13 јотовање (алтернације ненепчаних сугласника с предњонепчаним сугласницима) 6, 113–115 – старо јотовање 114 – ново јотовање 114 – (и)јекавско јотовање 114 клитика 134 књижевни језик 34–35, 40–41, 47, 52, 54, 58, 125, 127, 141, 144 комуникација 5, 11–12, 15, 17, 31, 147 консонанти (сугласници) 5, 83, 88–90 краткосилазни акценат 128–129, 136 краткоузлазни акценат 128–129 лексика 14, 29, 52–53 лексикографија 23 лексикологија 23, 25 лексикон 23, 28–29, 71 лингвистика 21, 25 локални говор 56 морфологија 22, 25, 30, 98–99 морфонологија 5, 99 морфофонологија 99

161

Регистар појмова

одступање од гласовне промене 103 ономастика 23, 27, 30 ортографија 145

за

уџ бе

палатализација (алтернација сугласника К : Ч, Г : Ж, Х : Ш) 5, 109–110 подела речи на крају реда 6, 152–153 подсистем 20 покретни вокали 6, 117 послеакценатска дужина 64–65, 67, 129, 131‒133, 138‒139 правопис 6, 52, 145–147 – етимолошки правопис 145 – фонетски правопис 145 правописна норма 144 правописни приручник 146–147 превој вокала 6, 119–120 преглас (алтернација О : Е) 6, 87, 118–119 предлошки спој 156–157 препрека 83, 86, 88–90 – преграда 83 – теснац 83, 121 проклитика 134–136 промена Л у О (алтернација Л : О) 6, 116–117

сажимање вокала 5, 108 семантика 21, 25 сибиларизација (алтернација сугласника К : Ц, Г : З, Х : С) 5, 111–112 синтагма 13, 21, 30 синтакса 23, 25, 30 систем 5–6, 12, 14–15, 18–22, 25, 27, 30, 33, 53, 91, 128‒129 славеносрпски језик 5, 40, 46 слог 5, 21, 61, 63, 65, 92–95, 126, 128‒133, 152–153 – отворени слог 93 – затворени слог 93 слоготворни гласови 93 сонант Ј 6, 120–121 сонанти (гласници) 5, 83, 86–87, 102 социолекат 51 српскословенски језик 5, 40–41, 44 стандардни језик 5, 40, 52–54, 64, 67, 70 старословенски језик 34–36, 40–41 стилистика 16, 24–25 стилски неутралан 27 стилски обележен 24 структура 12, 14, 18, 20, 154 сугласник Х 104, 121–122

ни ке

наречје 56, 59 народни говор 52, 54 непостојано А (алтернација А : Ø) 6, 115–116 неслоготворни гласови 93

во

раслојавање језика 5, 49–50, 56 – индивидуално раслојавање 50–51 – социјално раслојавање 5, 51 – територијално раслојавање 5, 51, 56 – функционално раслојавање 5, 51 резонатори 82 реч 9–13, 19, 21–23, 27–31, 37, 47, 50, 57, 70, 77, 94–95, 98–100, 103–106, 109–112, 115–117, 119, 122, 126–135, 138–139, 141, 145, 147, 150–154, 158 реченица 13‒14, 21, 23–24, 30, 98, 126, 139, 150, 156, 158 речник 9–10, 27–29, 31, 39, 141, 147 рускословенски језик 5, 40, 46

За

162

творба речи 22, 52 терминологија 27, 30 трајање акцентованог слога 128‒130, 138 унцијал 36 филологија 21 фонема 21–22, 79, 91–92, 106, 119 фонетика 5, 77–78, 80, 91 фонологија 5, 77–78, 91, 99 фразеологија 23, 31 функцијa језика 7, 9, 11 функционални стил 51 ћирилица 36

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

РЕШЕЊА ТЕСТОВА 1. (а) културна функција (б) комуникативна функција (в) поетска (естетска) функција (г) когнитивна функција 2. лексика 3. структура; хијерархијска организација језичких јединица; правила (која одређују функционисање језичких јединица)

9. (а) Арбитрарност подразумева да је гласовни склоп којим ће се у одређеној друштвеној заједници означити неки појам произвољно изабран. (б) Код ономатопејских речи.

за

уџ бе

4. Сваки хијерерхијски ниво у структури језика има своја правила на основу којих функционише у језику. У том смислу, сваки језички ниво представља засебан систем унутар језика као система. Можемо рећи да сваки језички ниво представља подсистем. Зато кажемо да језик представља систем системâ.

8. (а) Однос између језика и говора посматра се као однос између система и реализација система. Језик је систем знакова којим се служи одређена заједница. Говор је индивидуална реализација језика или индивидуална употреба језика од стране појединаца. (б) Језик и говор су у потпуности условљени један другим. Један језик не би могао постојати да се не остварује у говору, а говор не би постојао да не произлази из језика.

ни ке

ЈЕЗИК И НАУКА О ЈЕЗИКУ

За

во

5. (а) ниво синтаксичких јединица; синтакса, (б) ниво граматичких јединица; морфологија у ужем смислу, (в) ниво творбених јединица; творба речи, (г) ниво граматичких јединица; морфологија у ужем смислу, (д) ниво творбених јединица; творба речи, (ђ) ниво синтаксичких јединица; синтакса. 6. Продуктивност подразумева да од ограниченог скупа гласовних јединица може настати неограничен број речи, а од речи неограничен број реченица. Економичност подразумева да језик може да произведе неограничен број речи и реченица полазећи од ограниченог броја гласовних јединица, а да при томе не прозиводи нове гласовне јединице.

7. (а) говорник – експресивна функција, (б) саговорник – функција деловања, (в) предмет о ком се говори – функција саопштавања, (г) порука – естетска функција, (д) језик (кôд) – метајезичка функција, (ђ) канал којим се порука преноси – фатичка функција.

10. Лексикографија се бави питањима израде речника. 11.

Марија

морфологија (у ужем смислу), ономастика

отац

морфологија (у ужем смислу)

бити срећне руке

фразеологија

-ац

творба речи

молекул

морфологија (у ужем смислу), терминологија

Не волим јагоде.

синтакса

12. (1) стилски неутралне јединице: мајка, Ја сам снажна особа. Милан је висок као његов отац.Ти си у мојим мислима. (2) стилски обележене јединице: мама, мамица, мати; Ја сам стена. Милан је висок као бор. У мојим мислима си ти.

163

Решења тестова

1. У деветом веку 2. У деветом веку 3. Кнез Растислав је тражио учитеље који би проповедали хришћанство из два разлога: (а) да би сачувао самосталност своје кнежевине и успео да се одупре војној и политичкој сили германских феудалних држава у окружењу; (б) да би сачувао свој народ од културног и црквеног притиска немачког свештенства. 4. Глагољица и ћирилица

12. Идеја да за народ треба писати народним језиком потекла је из уверења да ће на тај начин књижевност, али и знање, наука бити доступнији већем броју људи. Ова тежња је потпуно у складу с појавом епохе просветитељства која је настала крајем 17. века и трајала је током читавог 18. века.

РАСЛОЈАВАЊЕ ЈЕЗИКА 1. (а) У стандардни језик нису укључене све одлике дијалеката. (б) Стандардни језик има одлике које се не јављају у дијалектима, тј. има језичка средства која нису својствена дијалекту. (в) Стандардни језик има прописана правила која одређују шта је правилно, односно шта је прикладно употребити у усменој или писаној комункацији. (г) Стандардни језик се употрељава на целокупној језичкој територији у администрацији, медијима, науци, књижевности и свакодневној комуникацији. (д) Стандардни језик се употребљава у свим службеним ситуацијама. (ђ) Иако у основи има народни говор, стандардни језик се као такав не говори ни у једном делу своје територије.

за

уџ бе

5. Да би из многобоштва прешли у хришћанство, Јужни Словени морали су да прихвате учења и проповеди које до тада нису постојале на њиховом језику. Да би им приближили веру, Ћирило и Методије су прво морали да преведу богослужбене књиге на језик који ће Јужни Словени разумети. Због тога је веза између описмењавања јужнословенских народа и њиховог примања хришћанства узрочно-последична.

помоћ, те су послали учитеље Козачинског и Суворова.

ни ке

ИСТОРИЈА КЊИЖЕВНИХ ЈЕЗИКА КОД СРБА

во

6. Због тога што је тада, у 9. веку, хришћанство било дозвољено проповедати само на латинском, старогрчком и хебрејском језику, али не и на словенском.

7. (а) Климент и Наум Охридски, који су након смрти својих учитеља развили снажан центар писмености (школу); (б) у Македонији.

За

164

8. О грчком алфабету

9. Мирослављево јеванђеље је дело непролазне вредности, а она се огледа како у лепоти његове опреме (начин исписивања и украшавања иницијала, делова и целина), тако и у драгоцености његовог садржаја који нам много говори о животу, људима и навикама времена из ког потиче. 10. Старословенски, српскословенски, рускословенски, славеносрпски 11. Због тога што је у тадашњем Аустријском царству било забрањено штампање књига на српском језику, а једини велики православни народ који нам је могао помоћи је била Русија. Због тога се од њих тражила

2. (а) Косовско-ресавски дијалекат Поједини говори косовско-ресавског дијалекта имају два акцента: краткосилазни и дугосилазни. Одређени говори овог дијалекта имају три акцента: краткосилазни, дугосилазни и дугоузлазни. Сваки слог може да буде носилац акцента. Нема дугих слогова иза акцентованог слога. Међутим, дуги слогови постоје испред акцентованог слога. (б) Призренско-тимочки дијалекат У призренско-тимичком дијалекту постоји један акценат који је по трајању кратак, а по интонацији сличан краткосилазном акценту. Сваки слог може да буде носилац акцента. Сви слогови су кратки. (в) Зетско-рашки дијалекат У већини говора јављају се два акцента: краткосилазни и дугосилазни. Сваки слог може да буде носилац акцента. Дужина се јавља и испред акцента, али чува се и послеакценатска дужина.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

4. Одломак припада научном, функционалном стилу. Лексичке одлике: (1) термини (супстанца, метаболизам, вазоконстрикција, асфиксија); (2) лексика карактеритична за науку (акумулација, концентрација, депримирати, индиректни) Синтаксичке одлике: (1) обимне реченице; (2) обимне именичке синтагме (На основу резултата ут– врђених код пацова; заједничка црта која карактерише хуморалне теорије спавања); (3) обезличавање (може се доћи до закључка);

7. (а) Моји родитељи нису били у могућности да ми помогну. Тренутно су у лошим материјалним условима. Сигурно ће се појавити неко ко може да ми пружи подршку. Извршићу реорганизацију својих планова. Почећу да вршим анализу сваког свог поступка. У озбиљном планирању сваки детаљ је од велике важности. (б) Моји родитељи не могу да ми помогну. Вероватно су тренутно без новца. Али, снаћи ћу се. Сигурно ће се појавити неко ко може да ме подржи. Реорганизоваћу своје планове. Почећу да анализирам сваки свој поступак. У озбиљном планирању сваки детаљ је веома важан. 8. (а) Социјално раслојавање. (б) Лексика: матори, шљакати, клопа, кева, кевин, швеца, буразер, лешити.

За

во

за

уџ бе

5. Аутор овог тeкста настојао је да пренесе информацију, као и да језичком формом привуче читаочеву пажњу. Чланак је осмишљен као комбинација духовитих коментара и података о истраживању (Ali umesto da progone i jedu ljude, što zombiji iz filmova najčešće rade, ovi majušni zombiji rade u našu korist – i već nalaze širok niz primena, [...]). На лексичком плану, комбинују се: (1) лексика и изрази из свакодневног говора (раде у нашу корист, није их се лако отарасити); (2) необични спојеви речи (зомби ћелије); (3) термини (ћелија, сисар, катализатор, атом, молекул). За разлику од научног стила, на синтаксичком плану не доминира обезличавање, већ директно обраћање (Ako ste verovali da su jedini zombiji oni koje ste imali prilike da vidite u filmovima strave i užasa, niste u pravu: [...]).

који чине саставни део овог Уговора);

ни ке

3. (а) призренско-тимочки, косовско-ресавски, шумадијско-војвођански дијалекат и славонски екавски дијалекат (б) зетско-рашки и источнохерцеговачки дијалекат

6. Лексичке одлике: (1) типични изрази за уговор између фирме која пружа услуге и купца (нпр. уговор, пружање услуга, услови и начин подношења приговора, услови коришћења услуга дефинисаних овим Уговором); (2) скраћеница (Општим условима за пружање услуга у јавној фиксној мрежи Оператора (у даљем тексту: Општи услови)) Синтаксичке одлике: (1) вишечлане синтагме (нпр. тачност наведених података; У случају раскида овог Уговора од стране Претплатника); (2) пасивна конструкција (Општи услови су објављени на сајту Оператора); (3) сложена реченица (нпр. Претплатник потврђује тачност наведених података и потврђује да је сагласан са условима коришћења услуга дефинисаних овим Уговором, Општим условима за пружање услуга у јавној фиксној мрежи Оператора (у даљем тексту: Општи услови) као и ценовником,

ФОНЕТИКА И ФОНОЛОГИЈА 1.

Место творбе гласова српског језика налази се у ждрелу.

Гласови су звучни ако гласне жице трепере при њиховом изговору.

При изговору сонаната ваздушна струја има апсолутно слободни проток кроз усну дупљу.

Вокали спадају у нелокализоване гласове.

2. Његов брат је поднео жалбу, што је Ђорђа учинило напетим. 3. Људи се поштују речима, а воле ћутањем. 4. (а) И (б) О (в) Ш / Ћ / Ч

(г) Р / Л / Н (д) Ћ /Ч / Ц (ђ) Ц

5. Било је очекивано да ће Милена купити сребрне ципеле за матуру.

165

Решења тестова

МОРФОНОЛОГИЈА

6. Изнад клисуре наднеле су се високе стене. 7. Без преводилаца и превођења, људска култура не би била оно што је сте: универзална. Вуков језик [...] жив и свеж, мирише на њиву, на планински ветар, на широке про сторе живота са свим што је у њему добро и зло, лепо и ружно. (М. Селимовић, За и против Вука, прилагођени одломак) 8. (а) К (остало су уснени сугласници) (б) Л (остало су предњонепчани сугласници) (в) Ћ (остало су сонанти)

1. непостојано А, сибиларизација, губљење сугласника 2. једначење сугласника по звучности 3. Мрачни чувар, све љући, поче да виче на оног заробљеника што храмље. 4. ТЕШЊИ (гласовне промене: непостојано А, јотовање, једначење сугласника по месту творбе)

6. једначење сугласника по звучности, једначење сугласника по месту творбе, губљење сугласника 7. превој вокала 8. дршка, тиши, машем, дашак

во

за

уџ бе

10. рудник, прескочити, први, протрљати, намргођен, распродати, опростити, првак, предлог, убрати, крстити 11. за-до-вољ-ство (граница слога је иза вокала, граница слога испред струјног сугласника), пре-о-ра-ва-ти (граница слога је иза вокала), го-спо-ђи-ца (граница слога је испред струјног сугласника, граница слога је иза вокала), над-бу-бре-жни (граница слога је између праскавог сугласника на првом месту и неког другог сугласника (осим сонанта), граница слога је испред сугласничке групе у којој је на другом месту сонант р, граница слога је испред струјног сугласника), ве-рид-ба (граница слога је иза вокала, граница слога је између праскавог сугласника на првом месту и неког другог сугласника (осим сонанта)), прет-ход-ник (граница слога је између праскавог сугласника на првом месту и неког другог сугласника (осим сонанта)), при-по-вет-ка (граница слога је иза вокала, граница слога је између праскавог сугласника на првом месту и неког другог сугласника (осим сонанта)), и-змак-ну-ти (граница слога је испред струјног сугласника, граница слога је иза вокала), ин-ва-лид (граница слога је између два сонанта, граница слога је иза вокала), ма-чка (граница слога је испред струјног сугласника).

ни ке

5. абсорпција, прехранбени, бегство, обструкција, субстрат

9. (а) о-ду-зе-ти, у-збу-ди-ти, по-дво-дни (б) од-узети, уз-бу-ди-ти, под-вод-ни

За

166

9. (а) поткровље једначење сугласника по звучности, јотовање (б) истрази једначење сугласника по звучности, сибиларизација (в) јуначина палатализација (г) остаци непостојано А, сибиларизација, губљење сугласника 10. СЛАТКА, ТЕШКА, РЕТКА (гласовне промене: непостојано А, једначење сугласника по звучности) 11. васионски, архијепископ, бедујин, предкосовски, претшколски, претпразнички 12. СВИЦА (гласовне промене: непостојано А, губљење сугласника) 13. почетак, мастан, задатак, предак, попустљив, богатство, изврстан, свестан

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

АКЦЕНАТ СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА

7. (а) Реци јеси ли се купао на реци. (б) У шуми лишће шуми.

2. (а) интонација; (б) интонација; (в) интонација, трајање; (г) интонација; (д) интонација, трајање; (ђ) интонација, трајање

4. (1) кратак слог: гласан, личан, лекар, зидар (2) дуг слог: глас, лице, лек, лечити, зид, зидати

за

5. (1) узлазна интонација: бирати, писати, зима, глава, дечак (2) силазна интонација: бирам, пишем, зиму, главу, дечко

6. (а) чесма, песма, јавити, радница, учитељица, приповедати, мед, лед

во

(б) чесма – двосложна реч, сваки акценат се може наћи на првом слогу; песма – двосложна реч, сваки акценат се може наћи на првом слогу; јавити – тросложна реч, акцентован први слог, сваки акценат се може наћи на првом слогу; радница – тросложна реч, акцентован први слог, сваки акценат се може наћи на првом слогу; учитељица – вишесложна реч, акцентован унутрашњи слог, само узлазни акценат се може наћи на унутрашњем слогу; приповедати – вишесложна реч, акцентован унутрашњи слог, само узлазни акценат се може наћи на унутрашњем слогу; мед – једносложна реч, може имати само силазни акценат; лед – једносложна реч, може имати само силазни акценат.

За

9. (а) Радовао сам се / нашем / сусрету / у недељу / пре часова. Не знам / на који / начин сам га / заборавио / и изостао / са састанка. Ти си / дошла / на тај / сусрет / јер ти се / увек / сетиш. (б) клитике: (1) проклитике: у, пре, не, на, и, са, јер; (2) енклитике: сам, га, се.

уџ бе

3. светлост, осветлити, осветљење, осветљавање, записати, записивати

8. (1) на наставку за облик генитива множине: руку, ствари, (2) на претпоследњем и последњем слогу генитива множине код именица које у том падежу имају наставак -а: потока, јабука, учитељица, (3) на наставку за облик генитива једнине код именица мушког и женског рода које се у номинативу једнине завршавају на -а: жене, Николе, (4) на наставку за облик инструментал једнине код именица мушког и женског рода које се у номинативу једнине завршавају на -а: женом, Николом.

ни ке

1. (а) речи с дугоузлазним акцентом: поноћ, плашту, душе, светиња (б) речи с дугосилазним акцентом: црном, нема, то, глухо, доба, тај (в) речи с краткоузлазним акцентом: богиња (г) речи с краткосилазним акцентом: слободне, час (д) речи с послеакценатском дужином: црном, нема, слободне, душе, глухо

10. (а) Акценат се преноси код глагола: казати, журити, причати, љутити се. (Напомена. − За сваки глагол треба формирати презент и проверити да ли презент има силазни акценат на првом слогу. Не проверавамо на инфинитиву.) (б) Акценат се може пренети код примера: у град, на руку, на брдо, у страну, у кућу, у собу. 11. (1) интонација; (2) трајање, интонација; (3) место, трајање; (4) трајање; (5) интонација; (6) место. 12. (а) Генитивни знак се ставља само када нема других показатеља (у реченици или у контексту) да је у питању генитив множине. (б) За овај посао потребно је знање језикâ.

167

Решења тестова

ПРАВОПИС

9. (б), (в), (ђ)

2. венера, Шумадинац, Божић бата, Јовановић, тања, Велики медвед, Панчићев врх, ирска

11. (а) писање великог слова (б) писање великог слова (в) писање предлошких спојева (г) писање цртице (д) писање запете испред енклитике 12. 1 – (в); 2 – (г); 3 – (д), 4 – (а), 5 – (б)

уџ бе

3. Овог лета у гостима су нам били рођаци из Америке. Иако су рођени овде, за нас су они Амери, а они кажу да им је Србија у срцу, без обзира на то где живе. Желели су да обиђу Београд, па смо их прво водили у новоотворени Народни музеј. Након тога смо Француском улицом сишли до Скадарлије, чувене београдске боемске четврти. Специјалитете наше кухиње пробали смо у ресторану „Два јелена”, а после вечере смо отишли у Улицу кнеза Михаила да се прошетамо. И сутра ћемо имати забаван дан – прво ћемо посетити изложбу у Галерији Српске академије наука и уметности, а увече идемо у Народно позориште да гледамо „Сумњиво лице”, комедију Бранислава Нушића. Волим кад нам дођу наши Амери. Са њима је увек весело.

10. бестрага, до виђења, изокола, из близа, набоље, наглас, на далеко, наздравље, неретко, од мила, потом, сместа, укорак, у кратко, у лево

ни ке

1. По азбучном реду.

во

5. (б)

за

4. (а) Беч је један од најлепших градова европе. (в) Јуче смо из историје учили о првом Светском рату. (г) Моја рођака је првакиња Српског Народног позоришта.

6. Када на крају реда растављамо речи које се пишу с полусложеничком цртицом (нон-стоп, ауто-пут), цртицу ћемо писати: (а) и у реду у ком смо започели писање речи, и у новом реду.

За

168

7. 15-годишњак, 8-годишњакиња, 30-годишњица, 10-годишњи 8. Размишљам о томе како бих, кад порастем, могла да напишем аутобиографију. Из ње бисте сазнали да волим патент-оловке, а не волим кад их зову минерице. Да обожавам италијанску поп-рок музику и да речи које чујем у песмама увек потражим у италијанско-српском речнику. Када идем на утакмице с татом, обавезно понесем свој црвено-бели шал. И, без обзира на резултат, фер-плеј ме увек највише обрадује.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ЗАДАТАКА У ТЕСТОВИМА

уџ бе

за

МОРФОНОЛОГИЈА 1. задатак 2CJK.2.1.3. 2. задатак 2CJK.2.1.3. 3. задатак 2CJK.2.1.3. 4. задатак 2CJK.2.1.3. 5. задатак 2CJK.2.1.3. 6. задатак 2CJK.2.1.3. 7. задатак 2CJK.2.1.3. 8. задатак 2CJK.2.1.3. 9. задатак 2CJK.2.1.3. 10. задатак 2CJK.2.1.3. 11. задатак 2CJK.2.1.3. 12. задатак 2CJK.2.1.3. 13. задатак 2CJK.2.1.3.

За

во

ИСТОРИЈА КЊИЖЕВНИХ ЈЕЗИКА КОД СРБА 1. задатак 2СЈК.2.1.2. 2. задатак 2СЈК.2.1.2. 3. задатак 2СЈК.1.1.2. 4. задатак 2СЈК.1.1.2. 5. задатак 2СЈК.1.1.2. 6. задатак 2СЈК.1.1.2. 7. задатак 2СЈК.1.1.2. 8. задатак 2СЈК.1.1.2. 9. задатак 2СЈК.1.1.2. 10. задатак 2СЈК.1.1.2. 11. задатак 2СЈК.2.1.2. 12. задатак 2СЈК.2.1.2.

ФОНЕТИКА И ФОНОЛОГИЈА 1. задатак 2CJK.1.1.3. 2. задатак 2CJK.2.1.3. 3. задатак 2CJK.2.1.3. 4. задатак 2CJK.2.1.3. 5. задатак 2CJK.2.1.3. 6. задатак 2CJK.2.1.3 7. задатак 2CJK.2.1.3. 8. задатак 2CJK.3.1.2 9. задатак 2CJK.3.1.2 10. задатак 2CJK.3.1.2

РАСЛОЈАВАЊЕ ЈЕЗИКА 1. задатак 2CJK.1.1.2. 2. задатак 2CJK.2.1.2. 3. задатак 2CJK.2.1.2. 4. задатак 2CJK.2.1.1. 5. задатак 2CJK.2.1.1. 6. задатак 2CJK.2.1.1. 7. задатак 2CJK.2.1.1. 8. задатак 2CJK.2.1.1.

АКЦЕНАТ СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА 1. задатак 2CJK.1.1.3. 2. задатак 2CJK.1.1.3. 3. задатак 2CJK.1.1.3. 4. задатак 2CJK.1.1.3. 5. задатак 2CJK.1.1.3. 6. задатак 2CJK.3.1.2. 7. задатак 2CJK.3.1.2. 8. задатак 2CJK.3.1.2. 9. задатак 2CJK.1.1.3. 10. задатак 2CJK.3.1.2. 11. задатак 2CJK.1.1.3. 12. задатак 2CJK.1.1.3.

ни ке

ЈЕЗИК И НАУКА О ЈЕЗИКУ 1. задатак 2CJK.1.1.1. 2. задатак 2CJK.1.1.1. 3. задатак 2CJK.2.1.1. 4. задатак 2CJK.2.1.1. 5. задатак 2CJK.2.1.1. 6. задатак 2CJK.1.1.1. 7. задатак 2CJK.2.1.1. 8. задатак 2CJK.1.1.1. 9. задатак 2CJK.2.1.1. 10. задатак 2CJK.2.1.1. 11.задатак 2CJK.2.1.1. 12. задатак 2CJK.2.1.1.

ПРАВОПИС 1. задатак 2СЈК.1.3.4. 2. задатак 2СЈК.1.3.4. 3. задатак 2СЈК.1.3.4. 4. задатак 2СЈК.1.3.4. 5. задатак 2СЈК.1.3.4. 6. задатак 2СЈК.1.3.4. 7. задатак 2СЈК.1.3.4. 8. задатак 2СЈК.1.3.4. 9. задатак 2СЈК.1.3.4. 10. задатак 2СЈК.1.3.4. 11. задатак 2СЈК.1.3.4. 12. задатак 2СЈК.1.3.4.

169

Литература

ЛИТЕРАТУРА Ашић, Тијана, Наука о језику, Завод за уџбенике, Београд, 2014. Бугарски, Ранко, Увод у општу лингвистику, Завод за уџбенике, Београд, 2008. Драгићевић, Рајна, Лексикологија српског језика, Завод за уџбенике, Београд, 2007. Kristal, Dejvid, Enciklopedijski rečnik moderne lingvistike, Nolit, Beograd, 1988. Ковачевић, Милош, Стилистика и граматика стилских фигура, Јасен, Београд, 2015. Станојчић, Живојин – Љубомир Поповић, Граматика српског језика за гимназије и средње школе, Завод за уџбенике, Београд, 2014.

језика за гимназије и средње школе, Завод за уџбенике, Београд, 2014. Стевановић, Михаило, Савремени српскохрватски језик, књ. I, Научна књига, Београд, 1974.

ФОНЕТИКА (СА ФОНОЛОГИЈОМ И МОРФОНОЛОГИЈОМ) Алексић, Радомир – Милија Станић, Граматика српскохрватског језика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1974. Белић, Александар, Основи историје српскохрватског језика I. Фонетика, универзитетска предавања, Научна књига, Београд, 1972.

ни ке

ЈЕЗИК И НАУКА О ЈЕЗИКУ

Гудурић, Снежана – Драгољуб Петровић, Фонологија српског језика, Институт за српски језик САНУ, Београдска књига, Београд, Матица српска, Нови Сад, 2010.

ИСТОРИЈА КЊИЖЕВНИХ ЈЕЗИКА КОД СРБА

Милетић, Бранко, Изговор српскохрватских гласова (експериментално-фонетска студија), Српски дијалектолошки зборник, књ. 5, Српска краљевска академија, Београд, 1933.

Милановић, Александар, Кратка историја српског књижевног језика, Завод за уџбенике, Београд, 2010.

Симић, Радоје, Српска граматика 1. Увод, фонологија, морфологија, МХ Актуел, Београд, 2001.

уџ бе

Kuna, Herta, Redakcije staroslovnskog kao literarni jezik Srba i Htrvata, Slovo, 15–16, Zagreb, 1965, 183–199.

Николић, Светозар, Старословенски језик, I, Требник, Београд, 1995.

за

Савић, Виктор, Српска редакција црквенословенског језика: од Св. Климента, епископа словенског до Св. Саве, архиепископа српског, Slovеne, Москва, 2, 2016, 231–339.

во

РАСЛОЈАВАЊЕ ЈЕЗИКА

Ћоровић, Владимир, Историја Срба, БИГЗ, Београд, 1989.

Ивић, Павле, Дијалектологија српскохрватског језика, Матица српска, Нови Сад, 1985. Klikovac, Duška, Jezik i moć: ogledi iz sociolingvistike i stilistike, Biblioteka XX vek, Beograd, 2008.

За

170

Peco, Asim, Pregled srpskohrvatskih dijalekata, Naučna knjiga, Beograd, 1989. Radovanović, Milorad, Sociolingvistika, Književna zajednica Novog Sada, Dnevnik, Novi Sad, 1986. Симић, Радоје – Јелена Јовановић, Основи теорије функционалних стилова, Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Јасен, Београд, 2002. Тошовић, Бранко, Функционални стилови, Београдска књига, Београд, 2002.

АКЦЕНАТ СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА Пецо, Асим, Акценатска читанка, Научна књига, Београд,1973. Дешић, Милорад, Српски акценат с лакоћом, Завод за уџбенике, Београд, 2017. Станојчић, Живојин – Љубомир Поповић, Граматика српског

Станојчић, Живојин – Љубомир Поповић, Граматика српског језика за гимназије и средње школе, Завод за уџбенике, Београд, 2014. Стевановић, Михаило, Савремени српскохрватски језик, књ. I, Научна књига, Београд, 1974. Subotić, Ljiljana – Dejan Sredojević – Isidora Bjelaković, Fonetika i fonologija: Ortoepska i ortografska norma standardnog srpskog jezika, Filozofski fakultet, Novi Sad, 2012.

ПРАВОПИС Пешикан, Митар – Јован Јерковић – Мато Пижурица, Правопис српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011. Станојчић, Живојин – Љубомир Поповић, Граматика српског језика за гимназије и средње школе, Завод за уџбенике, Београд, 2014. Шипка, Милан, Зашто се каже, ЦПЛ, Прометеј, Нови Сад, 1998. Шипка, Милан, Приче о речима, ЦПЛ, Прометеј, Нови Сад, 1998.

РЕЧНИЦИ Клајн, Иван – Милан Шипка, Велики речник страних речи и израза, Прометеј, Нови Сад, 2008. Речник српскога језика, редиговао и уредио Мирослав Николић, Матица српска, Нови Сад, 2007. Речник српскохрватског књижевног језика, Матица српска, Нови Сад. Речник српскохрватског књижевног и народног језика, Српска академија наука и уметности, Београд.

Српски језик – уџбеник за први разред средње школе

ИЗВОРИ Андрић, Иво, Деца, Сабрана дела, књ. 9, Просвета, БИГЗ, СКЗ, Нолит, Београд, 1991.

Milojković, D., „Zombi ćelije” stvorene u laboratoriji efikasnije od živih, Blic – elektronsko izdanje, 23. 20. 2013. www.blic.rs/ slobodno-vreme/vesti/zombi-celije-stvorene-ulaboratoriji-efikasnije-od-zivih/gg2v4bg. (Datum poslednjeg pregleda: 18. 03. 2019)

Andrić, Ivo, Ex ponto, nemiri, lirika, Sezam book, Zrenjanin, 1981. Андрић, Иво, На Дрини ћуприја, Сабрана дела, књ. 1, Просвета, БИГЗ, СКЗ, Нолит, Београд, 1991.

Миљанов, Марко, Примјери чојства и јунаштва, Рад, Београд, 1976.

Бајић, Љиљана – Зона Мркаљ, Читанка за 8. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2011.

ни ке

Михаиловић, Драгослав, Кад су цветале тикве, Завод за уџбенике, НИН, Београд, 2010.

Белић, Алексaндар, Око нашег књижевног језика, СКЗ, Београд, 1951.

Вукићевић, Мирослав, Коларска и качарска лексика у Гружи, Јужнословенски филолог, Београд, 56, 2000, 235−240.

Živković, Dragiša, Teorija književnosti sa teorijom pismenosti, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1988.

за

Гаталица, Александар, Велики рат, Моно и Мањана, Београд, 2012.

уџ бе

Bugarski, Ranko, Lica jezika, Biblioteka XX vek, Beograd, 2002.

Мршевић Радовић, Драгана, Фразеологија и национална култура, Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд, 2008.

во

Ivić, Ivan, Čovek kao animal symbolicum, Zavod za udžbenike, Beograd, 2015.

За

Ivić, Pavle, Dijalektološka karta štokavskog narečja, u: Jezik srpskohrvatski / hrvatskosrpski, hrvatski ili srpski, Izvadak iz II izdanja Enciklopedije Jugoslavije, Jugoslavenski leksikografski zavod „Miroslav Krleža”, Zagreb, 1988. Katnić Bakaršić, Marina, Stilistika, Naučna i univerzitetska knjiga, Sarajevo, 2001. Кириловић, Димитрије, Српске основне школе у Војводини у 18. веку, Српска манастирска штампарија, Сремски Карловци, 1929.

Ненадовић, Светлана Дете је отац човека – Радослав Братић, Радио-телевизија Србије, Истраживања РТС, Београд, 2007. Петровић, Горан, Опсада цркве Светог Спаса, Народна књига, Београд, 1999. Peco, Asim, Osnovi akcentologije srpskohrvatskog jezika, Naučna knjiga, 1971. Пипер, Предраг – Рајна Драгићевић – Марија Стефановић, Асоцијативни речник српскога језика, Београдска књига, Београд, 2005. Радовић, Миладин, Самоуки рукопис, Народни музеј, Ужице, 2006. Selimović, Meša, Za i protiv Vuka, Oslobođenje, Sarajevo, 1990. Станковић, Борисав, Коштана, Ташана, Јовча, Издавачко предузеће „Београд”, Београд, 1991. Стефановић Венцловић, Гаврил, Црни биво у срцу, Просвета, Београд, 1966. Ћопић, Бранко, Изокренута прича, Завод за уџбенике, Београд, 2015.

171

Милка Николић Јелена Петковић Јелена Братић Српски језик – уџбеник за први разред средње школе Прво издање, 2019. година

ни ке

Издавач Завод за уџбенике Београд, Обилићев венац 5 www.zavod.co.rs Лектор Јелка Јовановић

уџ бе

Ликовни уредник Бранислав Николић Дизајн Студио TaG

за

Прелом Студио TaG

во

За

Коректор Ружица Јовановић

Графички уредник Александар Радовановић

Обим 20,5 × 26,5 cm Формат 14 штампарских табака Тираж 4.500 примерака

Рукопис предат у штампу јула 2019. године. Штампање завршено августа 2019. године. Штампа: