Латински за 1. разред гимназије - 21156 by Zavod za udžbenike

Латински језик I

за I разред гимназије Београд

III 26/XXVI

IV 34/XXXIV

4 IV САДРЖАЈ ОСНОВНИХ ЛЕКЦИЈА

историје

ЛекцијаГраматикаИлустрацијеТемеизкултурне

15/XV

деклинација (именице); презент гл. I конјугације и глагол esse Римске госпође су на вечери код Теренције, Цицеронове жене Како су Римљани становали

Придеви I деклинације; презент гл. све четири конјугације Теренција и Помпонија су на улици, у куповини Одевање

20/XX

(именице и придеви); присвојне заменице Марко и Квинт на римском форуму Римски форум

деклинација

III деклинација

сугласничке основе); имперфекат гл. esse Марко и Квинт на форуму испред курије срећу Цицерона Римске државне институције Римска имена

III деклинација (именице i основе); футур I гл. esse

син Марко, брат Квинт и синовац Квинт на селу Живот на селу VI 46/XLVI III деклинација (придеви); императив презента;

quis

Марко и Квинт у позоришту Позориште и игре VII 54/LIV IV деклинација; имперфекат Цицерон и Марко разговарају испред храма на Капитолу Римска религија и култови VIII 62/LXII V деклинација; футур I Цицерон пише писмо Атику Писање и издаваштво IX 68/LXVIII Перфекат; личне заменице и лична повратна заменица Марко и Квинт у термамаТерме и купатила X 76/LXXVI Показне и односноупитна заменица qui, quae, quod Марко је у Помпејима и прича с другом о школи Школе и образовање

(именице

V 40/XL

Цицеронов

заменица

Теренција, Помпонија,

XI 82/LXXXII

XIII 102/CII

XIV 108/CVIII

XV 114/CXIV

5 V

Бројеви (основни и редни) Хермиона купује намирнице на пијаци у Помпејима Култура исхране и кулинарство

Компарација придева Цицеронов брат Квинт прича о освајању Галије Римска војска

XII 90/XC

Презент глагола posse; заменицa idem Цицерон, син Марко, брат Квинт и синовац Квинт на лађи Како су Римљани путовали

Плусквамперфекат Учитељ Дионисије Марку и Квинту прича о Одисеји Илијада и Одисеја

Футур II Цицерон планира пут на Исток у Киликију, којом ће управљати Атина

Пасивни презент Марко и Квинт слушају учитеље беседништва на Родосу Хеленистичка култура и Родос

126/ CXXVI Пасивни имперфекат Теренција, Тулија и Помпонија су у Риму –припреме за свадбу Брак и породица XVIII 130/CXXX Пасивни футур I Цицерон у Киликији обавља своје проконзулске дужности Седам светских чуда XIX 136/ CXXXVI Пасивни перфекат, плусквамперфекат и футур II Цицерон и Марко се укрцавају Римске провинције и градови на нашем тлу XX 142/CXLII Понављање (пасив) Цицерон, Марко, старији и млађи Квинт искрцавају се у Бриндизију Политичка ситуација у Риму 50/49. год. пре н. е. САДРЖАЈ ОСНОВНИХ ЛЕКЦИЈА

XVI 120/CXX

XVII

POMPONIA

Tullia Terentiae filia est.

Terentia et Pomponia amīcae sunt.

Pomponia Terentiae amīca est.

Hermiona Terentiae ancilla est.

Discipulae sumus!

Terentia matrōna est.

Pomponia, filia mea es!

Poēta sum. O, puellae sicut stellae, ubi estis?

13 XIII

TULLIA TERENTIA AVIA HERMIONA POĒTA

MATRONAE CENAM EXSPECTANT

Hīc sum, in culīnā. Cenam paro!

Hermiona, ubi es?

mensa olla lucerna flamma stella luna aqua rosae cathedra Tullia comam Pomponiae laudat. Avia fabulam narrat.

Feminae apud Terentiam sunt. In exedra cenam exspectant. Ancilla Hermiona est in culīna. Cenam festinanter parat. Terentia ancillam vocat. Tullia Pomponiae comam laudat; Pomponia vittā comam ornat. Avia feminis de Diāna dea narrat.

РЕЧИ

agricola, -ae, m. – земљорадник amīca, -ae, f. – пријатељица ancilla, -ae, f. – служавка apud (са ак.) – код aqua, -ae, f. – вода avia, -ae, f. – баба cathedra, -ae, f. – столица cena, -ae, f. – вечера coma, -ae, f. – коса culīna, -ae, f. – кухиња cum (са абл.) – са de (са абл.) – o dea, -ae, f. – богиња Diāna, -ae, f. – италска богиња плодности, материнства и дивљачи; заштитница жена discipula, -ae, f. – ученица exedra, -ae, f. – екседра (велика просторија) exspecto, exspectāre – чекати, очекивати fabula, -ae, f. – прича femina, -ae, f. – жена festinanter – журно, хитро fibula, -ae, f. – копча filia, -ae, f. – ћерка flamma, -ae, f. – ватра Hermiona, -ae, f. – Хермиона hīc – овде

in (са ак. и абл.) – у, на laudo, laudāre – хвалити lucerna, -ae, f. – светиљка luna, -ae, f. – Месец matrōna, -ae, f. – госпођа, дама mea – моја mensa, -ae, f. – сто narro, narrāre – причати nauta, -ae, m. – морнар olla, -ae, f. – лонац orno, ornāre – красити paro, parāre – припремати, спремати poēta, -ae, m. – песник Pomponia, -ae, f. – Помпонија puella, -ae, f. – девојка quis (упитна заменица) – ко quid (упитна заменица) – шта rosa, -ae, f. – ружа sicut (поредбени везник) – као, као што stella, -ae, f. – звезда sum, esse – јесам, бити Terentia, -ae, f. – Теренција Tullia, -ae, f. – Тулија ubi – где; када vitta, -ae, f. – врпца, трака voco, vocāre – звати, дозивати, позивати

15 XV

ГРАМАТИЧКА ОБЈАШЊЕЊА ПРОМЕНА ИМЕНИЦА  ДЕКЛИНАЦИЈА У латинском језику, као и у српском, именице имају род (мушки, женски или средњи), број (једнину или множину) и мењају се по падежима. Промена по падежима назива се деклинација. Латински језик има шест падежа. Називи и функције (тј. употреба) првих пет падежа готово су исти као у српском језику. Шести падеж, аблатив, обједињује функције следећих падежа у српском језику: генитива, инструментала и локатива. ЛЕКЦИЈА I

чешће функције.

падежфункцијападежапример

НОМИНАТИВ (ко? шта?) субјекат и именски део предиката

ГЕНИТИВ (кога? чега?)

ДАТИВ (коме? чему?)

АКУЗАТИВ (кога? шта?)

припадање: целина из које се издваја део

неправи (индиректни) објекат; сврха

прави (директни) објекат; циљ кретања

Terentia est matrōna.

Tullia est Terentiae filia.

је матрона (госпођа).

Тулија је ћерка Теренције. (Теренцијина ћерка)

Avia feminis fabulam narrat. Баба прича причу женама.

Avia feminis fabulam narrat.

Баба прича причу женама.

ВОКАТИВ (хеј!)дозивање Ancilla, ubi es? Служавко, где си?

АБЛАТИВ (чиме? где?)

средство, друштво, време, место, одвајање...

Pomponia comam vittā ornat.

Помпонија украшава косу траком.

nauta, -ae, m. (морнар); agricola, -

номинатив једнине, потом генитив једнине, и на крају род. Тако, на пример, реч fabula (прича) наводи се као fabula, fabulae, feminīnum (женски род) или скраћено fabula, -ae, f. Именицу poēta, -ae, m. читамо као poēta, poētae, masculīnum (мушки род).

падежједнинамножина

Номинатив

Генитив

Датив

Акузатив

Вокатив

fabula – прича

fabulae – приче

fabulae – причи

fabulam – причу

fabula – (причо)

fabulae – приче

fabulārum – прича

fabulis – причама

fabulas – приче

fabulae – (приче) Аблатив

fabulā – причом

fabulis – причама

16 XVI У

приказана употреба падежа у латинском језику. Примери показују њихове нај-

табели је

Теренција

ИМЕНИЦЕ ПРВЕ ИЛИ А ДЕКЛИНАЦИЈЕ

именице разврстане су у пет деклинација. Именице заступљене у овој лекцији припадају првој или a деклинацији, с обзиром на то што готово сви падешки завршеци садрже вокал a (изузетак је падешки завршетак -is у дативу и аблативу множине). Овој деклинацији припадају већином именице женског рода, као и мањи број именица мушког рода: нпр., poēta,

Све латинске именице наводе се на следећи начин: прво се наводи

Латинске

-ae, m. (песник);

ae, m

(сељак).

ПРОМЕНА ГЛАГОЛА  КОНЈУГАЦИЈА У латинском језику постоје исте глаголске категорије, тј. исте врсте промене глагола као у српском језику, од којих овде помињемо следеће: лице, број, време. Промена глагола назива се

17 XVII конјугација. У латинском језику постоје четири конјугације, али ће у овој лекцији бити речи само о првој. Првој конјугацији припадају глаголи чија се презентска основа завршава на вокал а. Презентска основа може се видети из инфинитива (неодређеног начина). Зато се при навођењу латинских глагола после првог лица презента увек наводи и инфинитив, нпр., voco (прво лице презента), vocāre (инфинитив). Презентска основа добија се тако што се од инфинитива одбије завршетак -re: инфинитив VOCĀ – RE презентска основа завршетак инфинитива ПРЕЗЕНТ ГЛАГОЛА I ИЛИ A КОНЈУГАЦИЈЕ Латински презент (садашње време) гради се тако што се на презентску основу додају лични наставци: -o, -s, -t, -mus, -tis, -nt. Будући да првој конјугацији припадају глаголи чија се презентска основа завршава на вокал а, тај ће вокал стајати испред наставка за свако лице, осим за прво лице једнине, где се с наставком стопио (стапањем а и о настао је само један вокал о видети табелу!). лицеједнинамножина

voc-o – зовем vocā-mus – зовемо

voca-s – зовеш vocā-tis – зовете

voca-t – зове voca-nt – зову ПРЕЗЕНТ ГЛАГОЛА ESSE  ЈЕСАМ, БИТИ Латински глагол esse има специфичну (тзв. неправилну) промену, као и српски глагол јесам, бити, енглески глагол to be, француски глагол être итд. лицеједнинамножина

sum – (је)сам sumus – (је)смо

es – (је)си estis – (је)сте 3. est – је(сте) sunt – (је)су ПРЕДЛОЗИ Предлози су непроменљива врста речи. У латинском језику предлози најчешће стоје испред акузатива (нпр., apud Terentiam – код Теренције) или аблатива (нпр., de dea – о богињи). Међутим, неколико предлога може стајати и испред акузатива и испред аблатива (нпр., предлог in), зависно од тога да ли је у реченици заступљен глагол кретања (стоје испред акузатива) или глагол мировања (стоје испред аблатива). На пример: Ancilla in culinam venit. (Служавка долази у кухињу.) и Ancilla in culinā est. (Служавка је у кухињи.) ЛЕКЦИЈА I

I. Преведите следеће реченице*:

1. Discipula sum.

2. Pomponia est Terentiae amīca.

3. Fabulam discipulis narrāmus.

4. Пријатељице, где сте?

5. У кухињи жене припремају вечеру.

II. Допуните следеће реченице (у неким примерима могуће је више тачних решења):

1. ____________ vocāmus. (amīca, -ae, f.)

2. Discipula, de Diāna amīcis ____________ (narro, narrāre)

3. Cum feminis in culīna ____________ (sum, esse)

III. Одговорите

1. Ubi sunt feminae?

2. Quid Hermiona parat?

3. Quis comam Pomponiae laudat?

TABULA RASA.

18 XVIII

на питања:

КАКО СУ РИМЉАНИ СТАНОВАЛИ Половином I века пре н. е. (када се одвија наша прича) Рим је био најмногољуднији град који је дотадашња историја познавала. У њему је живело више стотина хиљада становника. Богати Римљани становали су у посебним кућама (domus), а сиромашни у вишеспратницама (insulae) за изнајмљивање. Типична господска римска кућа била је чврсто грађена и имала је приземље и један или два спрата. У кућу се улазило кроз ходник, вратима подељен на два дела: vestibulum и fauces. С обе стране ходника биле су радње (tabernae), у које се улазило са улице и које је власник куће давао трговцима под закуп. Из ходника се улазило у атријум (atrium), који је служио за проветравање, осветљавање и скупљање кишнице. На крову је имао велики четвртасти отвор (compluvium), кроз који се киша сливала у базен за скупљање кишнице (impluvium). С обе стране атријума налазиле су се спаваће собе (cubicula). Наспрам улаза у атријум била је радна соба (tablīnum), у којој су чувана попрсја предака (imagines), уколико је кућа припадала нобилима, највишем сталежу у римском друштву. И са леве и са десне стране таблинума биле су трпезарије (triclinium), у којима су лежаји били распоређени у облику ћириличног слова П (по угледу на Грке, Римљани су обедовали у полулежећем положају, ослоњени на лакат – види илустрацију на почетку лекције!). Место где се налазила кухиња (culīna) није било утврђено планом, већ је домаћин тек накнадно одређивао у којој ће се просторији кувати. Кроз таблинум се улазило у врт (peristȳlum) окружен тремом са стубовима, портиком (porticus). Врт је био веома брижљиво уређиван; у њему је било цвећа, разног другог биља, кипова, водоскока итд. У неким кућама се наспрам таблинума налазила велика просторија, ЗАДАЦИ

* Обратите пажњу на то да у латинском језику ред речи није увек исти као у српском језику.

отворена према врту (exedra),

намењена за посете или пак

веће породичне скупове, налик

на нововековнe салоне, нпр. у

Француској у XVIII веку. Важно

је напоменути да код Римљана

зидови нису били бели и без

украса, већ су били разних боја

(нпр., црвена, плава итд.) и на

њима су сликани призори из свакодневног живота (већином су то били пејзажи и позориш-

на сценографија) или из митологије.

19 XIX

Највећи део становништва живео је у вишеспратницама (insulae), које су имале од три до осам

Фасаде од дрвета, цигала или камена биле су украшене терасама и прозорима на којима је било цвећа. Али такав пријатан спољашњи изглед није био у складу с лошим животним условима који су у тим здањима владали. У приземљу су биле радње или кафанице (thermopolia), а на спратовима су били станови (cenacula). Пошто је станарина била висока, дешавало се да људи који узимају стан у закуп изнајме једну или више соба још једној породици. У становима није било ни грејања, ни воде, ни канализације. О изгледу приватних кућа и вишеспратница сведоче записи античких писаца, као и археолошки налази. Приликом ерупције Везува 79. године н. е. Помпеји и Херкуланум, омиљена летовалишта богатих Римљана, затрпана су лавом и пепелом. Услед те несрећне околности, виле у Помпејима остале су релативно добро сачуване све до данашњих дана. На основу њих знамо какав је био изглед, распоред просторија и ентеријер куће римских богаташа. Исто тако, остаци инсула у Остији, римској луци удаљеној двадесетак километара од центра града, сведоче о становању сиромашнијих слојева. ЛЕКЦИЈА I Римска лампа из Сингидунума (Археолошки институт, Београд) Перистил куће у Помпејима План приватне римске куће

спратова.

AD TABERNAS

Non habeo satis pecuniae... toga Pomponia togam emit. Molesta est! Ancilla Terentiam adiuvat. Terentia sedet et soleas eligit. Agricola brassicam in sportella portat. soleae tunica

Tullia pallas spectat et poētam non videt.

palla stola

Poēta lyram novam tenet et Tulliam salūtat.

Metella cum parvis filiis ad tabernam venit.

Columbae turbam in via spectant.

Magna turba in via est. Feminae ad tabernas pecuniam impendunt. Terentia sedet et varias soleas eligit. Ancilla Hermiona Terentiam adiuvat. Pomponia togam praetextam emit. Poēta Tulliam salūtat et canit. Tullia formōsa poētam audit, sed non videt.

Agricola brassicam in parva sportella portat. Matrōna Metella cum filiis ad tabernam unguentariam venit. Columbae turbam in via spectant.

Salve, Tullia!

ЛЕКЦИЈА II 21 XXI

ad (са ак.) – код, по adiuvo, 1. adiūvi, adiūtum (са ак.) – помагати audio, 4. audīvi, audītum – слушати brassica, -ae, f. – купус cano, 3. cecini, cantum – певати cithara, -ae, f. – китара columba, -ae, f. – голубица cum (предлог са абл.) – са eligo, 3. elēgi, electum – бирати emo, 3. emi, emptum – куповати formōsа – лепа habeo, 2. habui, habitum – имати impendo, 3. impendi, impensum – трошити lana, -ae, f. – вуна lyra, -ae, f. – лира magna – велика molesta – досаднa non (негација) – не nova – нова palla, -ae, f. – пала (женски одевни предмет) parvа – мала pecunia, -ae, f. – новац

poēta, ae, m. – песник porto, 1. portāvi, portātum – носити praetexta – с пурпурним порубом salūto, 1. salutāvi, salutātum – поздрављати salve (поздрав при доласку) – здраво sed – али sedeo, 2. sedi, sessum – седети solea, -ae, f. – сандала, папуча specto, 1. spectāvi, spectātum – посматрати sportella, -ae, f. – котарица stola, -ae, f. – стола (женски одевни предмет) taberna, -ae, f. – радња thermae, -ārum, f. – терме* toga, -ae, f. – тога turba, -ae, f. – гужва, метеж unguentum, -i, n. – маст, крема unguentaria taberna – парфимерија varia – разноврсна via, -ae, f. – пут, улица video, 2. vidi, visum – видети venio, 4. veni, ventum – долазити

pluralia tantum

1. прво лице једнине презента – нпр., voco (зовем);

2. инфинитив – нпр., vocāre (звати);

3. прво лице једнине перфекта –

4. партицип перфекта пасива (n.)

vocavi (позвао/ла сам);

vocātum (позвано).

go, went, gone

22 XXII ГЛАГОЛИ  НАВОЂЕЊЕ Већина латинских глагола наводи се у следећа четири облика:

нпр.,

Од ова четири глаголска облика граде се сва времена; потребно је, дакле, памтити сва четири. Од презентске основе граде се несвршена времена: презент, имперфекат и футур I*. Од перфекатске основе граде се свршена времена: перфекат, плусквамперфекат и футур II. Перфекатска основа свих глагола добија се из трећег наведеног облика – првог лица једнине перфекта. Партицип перфекта пасива одговара трпном глаголском придеву у српском језику (Past Participle у енглеском језику) и користи се за грађење пасива (трпног стања). Ова четири облика латинских глагола одговарају „колонама” за неправилне глаголе у енглеском језику

). ГРАМАТИЧКА ОБЈАШЊЕЊА

– нпр.,

(нпр.,

РЕЧИ * Именице које имају само множину називају се

* Футур I може имати и свршено значење.

(нпр., voco, 1. vocāvi, vocātum).

1. ПРВА или a конјугација – нпр., specto, spectā-re, spectavi, spectatum;

2. ДРУГА или e конјугација – нпр., video, vidē-re, vidi, visum;

3. ТРЕЋА* конјугација: a) глаголи са сугласничком основом – нпр., cano, can-ĕ-re, cecini, cantum; б) тзв. глаголи на -io – нпр., facio, facĕ-re, feci, factum;

4. ЧЕТВРТА или i конјугација – нпр., audio, audī-re, audivi, auditum.

1. spect-ovide-ocan-ofaci-oaudi-o

2. specta-svide-scan-i-sfaci-saudi-s

3. specta-tvide-tcan-i-tfaci-taudi-t

1. spectā-musvidē-muscan-i-musfaci-musaudī-mus

2. spectā-tisvidē-tiscan-i-tisfaci-tisaudī-tis

3. specta-ntvide-ntcan-u-ntfaci-u-ntaudi-u-nt

23 XXIII

речнику стоји број као ознака којој

глагол припада

ЧЕТИРИ КОНЈУГАЦИЈЕ

завршетку презентске основе латински глаголи подељени су у четири

Уместо пуног облика за инфинитив (нпр., vocāre) у

конјугацији

ПРЕЗЕНТ ГЛАГОЛА СВЕ

Према

конјугације:

Презентска основа глагола прве, друге и четврте конјугације добија се тако што се од инфинитива одузме завршетак -re. Презент глагола ових конјугација гради се тако што се директно на презентску основу додају лични наставци, осим у трећем лицу множине код глагола четврте конјугације, где се између презентске основе и наставка -nt умеће вокал u. Презентска основа глагола треће конјугације добија се тако што се од инфинитива одузме не само завршетак -re већ и уметнути вокал e. Презент глагола треће конјугације са сугласничком основом гради се тако што се између основе и наставка у другом и трећем лицу једнине и првом и другом лицу множине умеће вокал i, а у трећем лицу множине вокал u. Глаголи који се у првом лицу завршавају на -io имају у презенту за сва лица исте облике као глаголи четврте конјугације, али нагласак у првом и другом лицу множине се разликује (видети табелу!). Облици за инфинитив глагола друге и глагола треће конјугације (графички и гласовно) исти су – завршавају се на -ere. Међутим, код глагола друге конјугације вокал e испред -re је дуг и наглашен (нпр., vidē-re), док је код глагола треће конјугације то e кратко и ненаглашено, тј. наглашен је претходни слог – трећи слог од краја (нпр., can-ĕ-re). У следећој табели приказан је презент глагола све четири конјугације: КОНЈУГАЦИЈЕ лицепрваилиaдругаилиeтрећа–сугл.трећа-ioчетвртаилиi

* Глаголи треће конјугације чија се презентска основа завршава на u у свим временима мењају се исто као глаголи треће конјугације чија се презентска основа завршава на сугласник. ЛЕКЦИЈА II

1. Matrōnae magnam pecuniam impendunt.

2. Poēta formōsae feminae rosam portat.

3. In via columbas vidēmus.

III.

1.emosalūto

2.sedes

1.sedēmus

2.emitis

3.salūtantpuniunt

IV. Одговорите на питања:

1. Ubi feminae pecuniam impendunt?

2. Quis Tulliam salūtat?

3. Quid agricola in sportella portat?

24 XXIV ПРИДЕВИ У латинском језику, као и у српском, придев се с именицом уз коју стоји слаже у роду, броју и падежу (нпр., magna turba). У овој лекцији придеви су наведени само у женском роду (f.), а о правилном навођењу придева биће више речи у следећој лекцији.

Промените кроз све падеже следеће синтагме: parva puella, pulchra palla, nova lyra.

Преведите следеће реченице:

II.

прича о великој гужви.

Служавка

Теренција зове жене на вечеру.

Допуните следећу табелу:

ЗАДАЦИ * дативи сврхе NON SCHOLAE* SED VITAE* DISCIMUS. • SOLA PECUNIA REGNAT.

25 XXV ОДЕВАЊЕ У Риму је начин одевања био један од сигурних показатеља ком друштвеном слоју човек припада. Одевни предмет који су носили сви римски грађани, ослобођеници и жене, био је туника (tunica). Правила се од вунене тканине, имала је изрез за главу и руке, а појасом се подешавала њена дужина. Посебну врсту тунике (tunica palmāta) носиле су војсковође за време тријумфа, као и конзули приликом јавних свечаности. Обичан народ носио је само тунику и стога је често називан tunicātus populus. Припадници виших сталежа преко тунике носили су тогу (toga). До своје шеснаесте године младићи су носили тогу са гримизном ивицом (toga praetexta), какву су носили и конзули и грађани који

обављали друге важне државне (грађанске и верске) функције. У шеснаестој

младићи

на

тоге претексте добијали тогу без украса (toga pura или toga virīlis). Тога је била направљена од тканине (у почетку вунене, касније ланене) елипсастог облика и правила је елегантне наборе око тела, остављајући слободну само десну руку. Сенат је прописао да преко тунике римске госпође морају да носе столу (stola) како би се разликовале од жена ниског порекла и робиња. Стола је била дуга хаљина, сужена у струку и на доњој ивици украшена пурпурном траком. Приликом изласка на улицу жене су преко столе носиле неку врсту правоугаоне тоге – палу (palla). Римске жене украшавале су одећу разним украсима, без осећаја за меру и елеганцију. Често су стављале на себе сав накит који су имале и више пари минђуша истовремено. И жене и мушкарци код куће су носили сандале (soleae), састављене од ђона и каишића који су се обавијали око чланка. Сматрало се непристојним излазити из куће у сандалама, што је више важило за мушкарце него за жене. Ван куће носила се обућа у облику чизме (calcei), која је допирала до листова. Чизме које су носиле жене биле су сличне мушким, али су биле направљене од мекше коже, живљих боја и богатијих украса. ЛЕКЦИЈА II Римски грађанин у тоги Фибула (копча за одећу) из Ромулијане (Археолошки институт, Београд)

су

години римски

су

посебној свечаности уместо

Iulia amīco librum praebet.

taberna vinaria

IN FORO

basilica Sempronia

Nuntius tribūno epistulam praebet.

Vinum emere debeo.

Discipuli, pigri estis! Discere debētis!

templum Saturni

Pompeius tuum responsum exspectat.

Bellum magnum cum Gallis gerimus, patriam nostram defendimus...

Pueri et puellae e ludo veniunt.

Quintus tuus venit.

Quam formōsus est.

candidātus sane verbōsus

rostra

Matrōna non intellegit. Cur Romam defenditis in Gallia?

populus audit

Ecce, magister apud basilicam clamat! Ridiculus est!

Quintus et Marcus

Marcus, Terentiae filius, et Quintus, Pomponiae filius, saepe una sunt. Sunt enim non solum cognāti sed etiam amīci.

Hīc vides Marcum et Quintum: in foro ambulant, populum spectant. Prope basilicam Semproniam magistrum conspiciunt: magister sevērus est; discipulos, qui e ludo veniunt, verbis castīgat. Sed pueri magistrum non audiunt.

Apud templum Saturni stant tribūnus et nuntius. Nuntius tribūno epistulam praebet. Tabernam vinariam servus intrat: domino vinum emere debet.

Interim de rostris candidātus ad populum clamat, de bello Gallico et victoriis populi Romāni multa dicit.

Prope Marcum et Quintum duae puellae* ambulant. Quintum conspiciunt, garriunt, rident in occulto. * duae puellae

27 XXVII

– две девојчице ЛЕКЦИЈА III

Aemilius, 3 – који припада роду Емилија

ambulo, 1. – āvi, -ātum – шетати amīcus, -i, m. – пријатељ basilica, -ae, f. – базилика candidātus, -i, m. – кандидат (за неку функцију)

Capitolīnus, 3 – капитолски castīgo, 1. -āvi, -ātum – грдити clamo, 1. -āvi, -ātum – викати cognātus, -i, m. – рођак Concordia, -ae, f. – богиња Слога conspicio, 3. conspexi, conspectum – опазити cur – зашто debeo, 2. debui, debitum – морати defendo, 3. defendi, defensum – бранити dico, 3. dixi, dictum – казати, говорити discipulus, -i, m. – ученик disco, 3. didici – учити dominus, -i, m. – господар, газда e/ex (са абл.) – из ecce – ево, ето enim – наиме etiam – и, такође epistula, -ae, f. – писмо fenestra, -ae, f. – прозор filius, -ii, m. – син formōsus, 3 – леп forum, -i, n. – форум (трг) Gallia, -ae, f. – Галија Gallicus, 3 – галски garrio, 4. -īvi, -ītum – ћеретати, брбљати gero, 3. gessi, gestum – водити Iulia, -ae, f. – Јулија intellego, 3. intellexi, intellectum – разумети interim – у међувремену intro, 1. -āvi, -ātum (само са ак.) – улазити liber, -bri, m. – књига ludus, -i, m. – школа (основна); игра magister, -tri, m. – учитељ Marcus, -i, m. – Марко

templum, -i, n. – храм tribūnus, -i, m. – трибун tuus, 3 – твој una – заједно vae (узвик са дат.) – јао! куку! verbōsus, 3 – речит verbum, -i, n. – реч victoria, -ae, f. – победа vinarius, 3 – вински vinum, -i, n. – вино РЕЧИ

multus, 3 – многи multum, multa – много noster, -tra, -trum – наш nuntius, -ii, m. – гласник occultum, -i, n. – тајна in occulto – тајно patria, -ae, f. – отаџбина piger, -gra, -grum – лењ Pompeius, 3 – који припада роду Помпеја populus, -i, m. – народ praebeo, 2. praebui, praebitum – пружити, дати prope (са ак.) – близу puer, -eri, m. – дечак, младић quam – како qui (односно-упитна заменица) – који Quintus, -i, m. – Квинт responsum, -i, n. – одговор rideo, 2. risi, risum – смејати се

ridiculus, 3 – смешан Roma, -ae, f. – Рим Romānus, 3 – римски rostra, -ōrum, n. – ростра, говорница

saepe – често sane – баш, заиста Sempronius, 3 – који припада роду Семпронија

servus, -i, m. – роб sevērus, 3 – озбиљан, строг solum – само sto, 1. steti, statum – стајати tabularium, -i, n. – табуларијум (архив)

28 XXVIII

Номинатив puermagistervirdiscipulusbellum

Генитив puerimagistriviridiscipulibelli

Датив pueromagistrovirodiscipulobello

Акузатив puerummagistrumvirumdiscipulumbellum

Вокатив puermagistervirdiscipulebellum

Аблатив puerōmagistrōvirōdiscipulōbellō

множинаm.m.m.m.n.

Номинатив puerimagistriviridiscipulibella

Генитив puerōrummagistrōrumvirōrumdiscipulōrumbellōrum

Датив puerismagistrisvirisdiscipulisbellis

Акузатив puerosmagistrosvirosdiscipulosbella

Вокатив puerimagistriviridiscipulibella

Аблатив puerismagistrisvirisdiscipulisbellis

29 XXIX ГРАМАТИЧКА ОБЈАШЊЕЊА ИМЕНИЦЕ ДРУГЕ ИЛИ О ДЕКЛИНАЦИЈЕ Именице друге деклинације већином су мушког (m. – masculīnum) или средњег рода (n. – neutrum). Именице мушког рода у номинативу једнине завршавају се на -er или на -us, а именице средњег рода на -um. У генитиву једнине свих именица (и мушког и средњег рода) завршетак је -i Именице мушког рода чији се номинатив једнине завршава на -er деле се на две групе:

именице с постојаним e, нпр., puer, -eri, m.;

именице с непостојаним e, нпр., magister, -tri, m. Именица vir мења се исто као и именице на -er, с тим што испред падешких завршетака уместо -er стоји -ir. Све латинске именице имају исти облик за номинатив и вокатив и у једнини и у множини, осим именица друге деклинације на -us. Код ових именица падешки завршетак у вокативу једнине јесте

номинатив –

, а вокатив –

). једнинаm.m.m.m.n.

-e (нпр.,

discipulus

discipule

ЛЕКЦИЈА III

као pulcher, -chra, -chrum

једнинаm.f.n.

Номинатив pulcherdiscipuluspulchrapuellapulchrumforum

Генитив pulchridiscipulipulchraepuellaepulchrifori

Датив pulchrodiscipulopulchraepuellaepulchroforo

Акузатив pulchrumdiscipulumpulchrampuellampulchrumforum

Вокатив pulcherdiscipulepulchrapuellapulchrumforum

Аблатив pulchrōdiscipulōpulchrāpuellāpulchrōforō

множинаm.f.n.

Номинатив pulchridiscipulipulchraepuellaepulchrafora

Генитив pulchrōrumdiscipulōrumpulchrārumpuellārumpulchrōrumforōrum

Датив pulchrisdiscipulispulchrispuellispulchrisforis

Акузатив pulchrosdiscipulospulchraspuellaspulchrafora

Вокатив pulchridiscipulipulchraepuellaepulchrafora

Аблатив pulchrisdiscipulispulchrispuellispulchrisforis

30 XXX Именице средњег рода мењају се по другој, трећој и четвртој деклинацији, и у све три деклинације имају следећа заједничка својства: 1. падешки завршеци ових именица исти су у номинативу, вокативу и акузативу и једнине и множине; 2. падешки завршетак за номинатив, акузатив и вокатив множине је вокал a Именице друге деклинације на -um средњег рода у генитиву, дативу и аблативу и једнине и множине имају исте падешке завршетке као именице мушког рода друге деклинације. ПРИДЕВИ ПРВЕ И ДРУГЕ ДЕКЛИНАЦИЈЕ Као што смо већ напоменули, са именицом уз коју стоји придев се слаже у роду, броју и падежу. Придеви прве и друге деклинације мењају се по падежима потпуно исто као и именице тих деклинација и деле се на две групе. То су: 1. придеви на -us, -a, -um, нпр., придев magnus, magna, magnum, који је у речнику наведен као magnus, 3 облик на -us је облик за мушки род (мења се као именица discipulus,

женски род (мења се као именица puella, -ae, f.), а облик на -um за средњи род (мења се као именица bellum, -i, n.);

-i, m.), на -a за

придеви који се у номинативу једнине мушког рода завршавају на -er: a) придеви с постојаним e – нпр., придев miser, misera, miserum, који је у речнику наведен као miser, -era, -erum, б) придеви с непостојаним e – нпр., pulcher, pulchra, pulchrum, који је у речнику наведен

повратна заменица свој јесте заменица сваког лица, али у латинском језику користи се само за треће лице једнине

amīcum

I. Промените

II. Преведите следеће реченице:

1. Magnam turbam in foro vidētis.

magister, magnus poēta, amīcus vester.

2. Sevērus magister apud basilicam Semproniam stat.

4. Учитељ грди ученике.

III. Одговорите на питањa:

1. Ubi sunt Marcus et Quintus?

2. Quid nuntius tribūno praebet?

3. Quis ad populum clamat?

IV.

– specto, 1. spectāre, spectātum

спектакл, енгл. spectacle; – candidātus, -i, m.

кандидат, енгл. candidate; – populus, -i, m.

популација, енгл. population.

LUPUS IN FABULA.

31 XXXI ПРИСВОЈНЕ ЗАМЕНИЦЕ Присвојне заменице мењају се једнако као придеви прве и друге деклинације. Замени-

, 3 (твој) и suus, 3 (свој) мењају се као придеви на -us, -a, -um, нпр., као

и vester, -stra, -strum (ваш) мењају се као придеви

непостојаним

присвојна

и множине, нпр.: Video

meum

(Видим свога

пријатеља.)

ко види

це meus, 3 (мој), tuus

magnus, 3. Заменице noster, -stra, -strum (наш)

e, нпр., као pulcher, -chra, -chrum

српском језику

amīcum

пријатеља.) Vides amīcum tuum. (Видиш свога

Marcus videt

suum. (Мар-

свога пријатеља.)

кроз падеже следеће синтагме:

bonus

посматрају Квинта и смеју се.

Девојчице

Покушајте да се сетите што више речи из српског и енглеског језика (или неког другог) које су сродне или потичу од следећих латинских речи:

нпр.,

ЗАДАЦИ ЛЕКЦИЈА III

дешавања.

будућег Римског форума (forum Romānum) била је мочвара. Према легенди, римски краљ Тарквиније Приск

исушио је простор између брежуљака

Квиринала, Виминала, Есквилина и

Палатина и изградио канализацију (Cloāca Maxima). На том простору

изграђене су најважније административне и верске грађевине у римској

држави. На јужној страни Форума, према Палатину, налазе се остаци

Вестиног храма налазио се такође

веома стари храм посвећен Кастору

и Полуксу, од којег су до данас сачу-

вана само три стуба. У средишњем

делу овог форума, на месту где су се

окупљале римске скупштине (comitia), 338. године пре н. е. место за говорнике украшено је кљуновима

(rostra)

32 XXXII РИМСКИ ФОРУМ Као и

медитерански народи, Римљани су много времена проводили ван куће. У почетку је

главни римски трг, био трговачки центар, а касније постаје и стециште политичких и

сви

форум,

месту

друштвених

У VII веку пре н. е. на

округлог Вестиног храма, у којем је горела

Традиција каже да је овај храм најстарији и да је изграђен готово одмах по исушивању мочваре. Међутим, модерна наука сматра да је најстарији споменик на Римском форуму Сатурнов храм, саграђен почетком V века пре н. е.

вечна ватра.

У близини

које су Римљани запленили код Анција. Још у неколико наврата ова говорница, коју су Римљани називали ростра, биће окићена кљуновима непријатељских лађа (нпр. за време Првог пунског рата). Са североисточне и југозападне стране Форум уоквирују два крака улице via Sacra, којима су пролазиле свечане процесије крећући се ка Капитолу. у у у

лађа

Прву монументалну административну зграду, базилику, подигао је Катон Старији. Одмах потом на северозападној страни Форума изграђена је базилика Емилија (basilica Aemilia), 179. године пре н. е. Само коју годину касније подигнута је и базилика Семпронија (basilica Sempronia) на југоисточној страни Форума. У другој половини II века пре н. е. Луције Опимије обновио је храм Слоге (templum Concordiae) и поред њега подигао базилику (basilica Opimia). У I веку пре н. е. Сула је обновио Курију (Curia), зграду у којој су се најчешће одржавале сенатске седнице. Табуларијум (Tabularium), римски државни архив, изграђен је 78. године пре н. е. иза храма Слоге. Када је Рим завладао целим светом, Римски форум назван је „пупак света” (umbilicus mundi). Август је поред старог форума изградио још један, а још неколико форума изградили су и други

каснијем периоду. Како се римска држава ширила, најпре по територији Италије, а затим на друге области, Римљани су наметали своју управу и свој начин живота. Тако су у свим градовима које су оснивали изградили бар један форум. 33 ЛЕКЦИЈА III Данашњи изглед Римског форума

цареви у

PUERI CICERONI OCCURRUNT

Maestus sum, mox Romam relinquimus.

Nunc in civitāte otium cum dignitāte habēmus.

Adhuc Caesaris imperio contenti erāmus.

carcer curia

Ego laetus sum.

Graecia, Rhodus, navigatio me delectant!

Confūsus sum.

fur

Dum in Gallia est…

Praetor odiōse, semper iniustus eras!

Erat praeclāra oratio consulis!

Sed nimis longa. O, vacuum stomachum meum!

34 XXXIV

Marcus et Quintus usque in foro sunt, sed nunc ante curiam stant. E curia multi senatōres veniunt et disputant de Caesare, qui in Gallia bellum gerit. Pueri occurrunt Marci patri, Cicerōni. Cicero, clarus orātor, antea consul erat, at nunc proconsul Ciliciae est. Longum iter cum liberis in Graeciam et Asiam facere debet. Mox Romam relinquit, propterea maestus est; Quintus autem valde laetus, Marcus confūsus est.

In foro quoque praetōrem et furem vidēmus. Antea fur apud praetōrem in iudicio erat. Nunc praetor cum lictoribus a foro abscēdit, at lictōres furem in carcerem ducunt.

Per viam Tiro, Cicerōnis libertus, currit et festīnat: nam multa ad iter parāre debet.

pontifices

Heri in magnis negotiis erāmus.

Musae, amīcae meae olim erātis…

O, furem sacrilegum!

O tempora, o mores!

praetor cum lictoribus

basilica Aemilia Tiro

ЛЕКЦИЈА IV