Рецензенти проф. др Иван Ивић, Филозофски факултет у Београду проф. др Сулејман Хрњица, Филозофски факултет у Београду Горица Тричковић-Манојловић, професор Треће београдске гимназије
Уредник Мирјана Исић Одговорни уредник др Милорад Марјановић За издавача др Милољуб Албијанић, директор и главни уредник
министар просвете и науке Републике Србије одобрио је овај уџбеник за издавање и употребу својим решењем број 650-02-00733/2010-06 од 04.августа 2011. године.
CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37 . 016 : 159 . 9( 075 . 3) Требјешанин, Жарко, 1950 – Психологија : за 2. разред гимназије и 2. и 3. разред подручја рада економија, право и администрација / Жарко Требјешанин. – 1. изд. – Београд : Завод за уџбенике, 2011 ( Нови Сад : Сајнос ) . – 288 стр. : илустр . ; 24 cm Тираж 5000 . – Библиографија уз поједине лекције. ISBN 978-86-17-17248-8 COBISS.SR-ID 185501452 © ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, 2011 Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који начин репродуковати, ни у целини, а ни у деловима, без писменог одобрења издавача.
САДРЖАЈ УМЕСТО ПРЕДГОВОРА: Шта психологија може и како користити уџбеник психологије
8
I УВОДНИ ДЕО
13
ПРЕДМЕТ, ДИСЦИПЛИНЕ И МЕТОДИ ПСИХОЛОГИЈЕ Предмет и дефиниције психологије Задаци психологије Дисциплине у психологији Психолошки правци Однос психологије и других наука Психолошки методи Психолошке технике
14 14 16 16 18 22 23 28
ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА Органски темељи психе: чула, нервни систем и ефектори Нервни систем: структура и улога Ендокрини систем
32 32 33 39
РАЗВОЈ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА ЧОВЕКА Филогенетски и онтогенетски развој психичког живота Схватања о чиниоцима развоја психичког живота Биолошки чиниоци развоја Средински чиниоци развоја Активност јединке
45 45 47 47 50 51
II ОСНОВНЕ ПСИХИЧКЕ ПОЈАВЕ – ПСИХИЧКИ ПРОЦЕСИ, ОСОБИНЕ И СТАЊА ОСЕТИ, ОПАЖАЈИ И ПАЖЊА
55
Осети и опажаји Дражи, чула и осети Различита чула и врсте опажања Чиниоци опажања Утицај искуства, мотивације и личности на опажање Пажња Чиниоци пажње
56 57 58 61 64 67 69
УЧЕЊЕ Шта је учење Врсте учења Најједноставнији видови учења: хабитуација и сензитизација Класично условљавање
72 72 73 73 74
Емоционално условљавање Инструментално условљавање Учење по моделу Учење увиђањем Моторно и вербално учење Како разумети процес учења: теорије учења Трансфер у учењу
76 77 80 80 82 83 84
ПАМЋЕЊЕ И ЗАБОРАВЉАЊЕ Памћење Шта је памћење и како се мери Врсте и модели памћења Процес памћења: конструкција, а не репродукција Поремећаји памћења Заборављање Зашто заборављамо: теорије заборављања Који су психолошки услови успешног учења
88 88 88 89 92 93 93 95 95
МИШЉЕЊЕ Шта је мишљење Мишљење, језик и говор Решавање проблема мишљењем Врсте мишљења Развој мишљења: како мисле деца, а како адолесценти
102 102 103 104 107 108
ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СПОСОБНОСТИ И СТВАРАЛАШТВО Шта је интелигенција Структура интелигенције: једна или више интелигенција Мерење интелигенције Чиниоци развоја интелигенције Индивидуалне разлике у интелигенцији Стваралаштво Стваралачко мишљење Чиниоци стваралаштва
112 112 113 116 118 119 122 123 124
ЕМОЦИЈЕ Шта су емоције Врсте емоција Емоције и култура Развој емоција и емоционални живот у адолесценцији Функције емоција Теорије емоција Стрес, емоције и здравље МОТИВАЦИЈА Мотиви Врсте мотива
131 131 134 137 138 141 143 145 151 151 152
4
Биолошки мотиви Социјални мотиви Лични мотиви Развој и стицање мотива Организација и хијерархија мотива
153 156 159 160 161
ФРУСТРАЦИЈЕ И КОНФЛИКТИ Фрустрација Реакције на фрустрацију Конфликти Врсте конфликата Реакције на конфликте: механизми одбране
164 164 166 168 168 170
III ЛИЧНОСТ
177
ПОЈАМ И СТРУКТУРА ЛИЧНОСТИ Психологија личности Појам личности Дефиниција личности Шта је структура личности Црте личности Темперамент Карактер Способности као црте и телесне особине као чиниоци личности Ја, свест о себи и идентитет личности Типови и типологија личности
178 178 179 180 180 181 183 186 187 188 189
ДИНАМИКА ЛИЧНОСТИ Различита схватања мотива личности Ставови Предрасуде Стереотипи Интересовања Вредности Пропаганда Јавно мњење Воља, одлучивање и вољна делатност
193 193 194 196 197 197 198 200 201 202
РАЗВОЈ ЛИЧНОСТИ Чиниоци развоја личности Ступњеви и механизми развоја личности Социјализација личности Процес социјализације Извори социјализације Агенси социјализације
205 205 208 209 210 210 211
5
Резултат развоја: зрела личност
213
ТЕОРИЈЕ ЛИЧНОСТИ Шта је теорија личности Психодинамичке теорије личности Фројдова психоаналитичка теорија личности Адлерова теорија личности Јунгова аналитичка теорија личности Бихејвиористичке теорије личности Факторске теорије личности Кателова теорија личности Социјалне теорије личности Фромова социјалноаналитичка теорија личности Хуманистичке теорије личности Масловљева теорија личности Олпортова персоналистичка теорија личности
217 217 218 219 221 222 223 225 225 226 226 227 228 228
ПРОМЕНЕ И ПОРЕМЕЋАЈИ ДУШЕВНОГ ЖИВОТА И ПОНАШАЊА Измењена стања свести Спавање и сан Хипноза Парапсихолошке појаве Неприлагођено понашање и поремећаји понашања Неприлагођено понашање Поремећаји понашања Алкохолизам Наркоманија Делинквенција Поремећаји душевног живота Неуроза Психосоматски поремећај Психоза Психопатија (социопатија) Превенција и лечење душевних болести Превенција Психотерапија
232 232 232 234 234 235 235 236 236 236 237 238 238 239 239 240 240 240 241
IV ПОЈЕДИНАЦ У ДРУШТВЕНОМ ОКРУЖЕЊУ
245
Комуникација Шта је комуникација Природа и смисао комуникације Комуникација речима (вербална) Комуникација без речи (невербална) Неспоразуми при споразумевању
246 246 247 248 250 255
6
Услови успешне комуникације Средства масовне комуникације ГРУПА Појам и врста групе Три битне мале групе Формирање и функционисање групе Структура групе (односи у групи) Динамика групе (групни процеси)
257 258 262 262 264 265 267 269
ЉУДИ У МАСИ И ОПАЖАЊЕ ДРУГИХ ОСОБА Маса и понашање масе Гомила Публика Масовно понашање Друштвени покрети Нови друштвени покрети и њихов значај Опажање других особа Први утисак Грешке у опажању других особа Атрибуција
274 274 275 276 276 276 277 279 279 280 281
7
УМЕСТО ПРЕДГОВОРА ШТА ПСИХОЛОГИЈА МОЖЕ И КАКО КОРИСТИТИ УЏБЕНИК ПСИХОЛОГИЈЕ
италик – коса штампарска слова (којима се нешто наглашава)
кључни појмови – главни, најважнији појмови који су неопходни за разумевање лекције
Психологија је данас једна од развијенијих друштвених наука, чије резултате, захваљујући доброј научној заснованости, с уважавањем прихватају стручњаци различитих профила (филозофи, антрополози, психијатри, педагози, правници, социолози). Психологија, захваљујући темељном проучавању човекових способности и процеса (интелигенција, памћење, опажање, мишљење, емоције, нагони, потребе итд.), може да пружи прилично поуздане одговоре на веома значајна теоријска питања, попут ових: Колико је изражавање примарних емоција урођено а колико стечено? Каква је природа интелигенције и како се она може ваљано мерити? Како се развија мишљење детета о свету и себи самоме? Како се формира први утисак о непознатој особи? Каква је неуролошка основа нашег памћења, које су врсте и механизми памћења? Али савремена психологија је такође у стању и да решава многа практична питања: Како проценити да ли је неко дете зрело за полазак у школу? Који су чиниоци успешног учења? На који конструктиван начин је могуће решити конфликте међу вршњацима, брачним партнерима, колегама на послу? Које особе треба изабрати у тим космонаута? Како се понашати у ситуацији свакодневних стресова? Зашто се људи конформирају? Зашто пролазници нису спремни да помогну човеку који је у невољи? А лаици ову привлачну науку често чак и прецењују. Они од ње очекује да одговори на питања: Да ли је човек добар или зао? Да ли су данас људи неуротичнији него раније? Како спречити рат? На та питања психологија не може да одговори јер то нису питања за њу или се на њих не може одговорити научно. Овај уџбеник психологије написан је тако да ученицима олакша разумевање и савладавање програмом предвиђеног градива. На почетку сваке лекције дат је кратак увод са циљем да ученика обавести о чему ће бити речи у њој и да га заинтересује за изложено градиво. Основни текст лекције дат је у више одељака, како би се боље схватила структура изложеног градива и олакшало учење. Из истог разлога у тексту су кључни појмови болдирани, а на маргини су дате њихове сасвим кратке дефиниције. Мање познате речи и изрази дати су роза италиком , а њихово значење је објашњено на маргини, како би се олакшало елементарно разумевање текста. За све који су радознали, који би хтели да прошире и продубе своје знање, а воле и да прочитају нешто занимљиво, дати су „прозори“ или „боксови“, односно текстови у оквиру. У „прозорима“ се могу наћи кратки и значајни изводи (цитати) из дела не-
8
ког психолога, опис неког атрактивног експеримента, сажето дати резултати неког значајног истраживања, опис неке интересантне психолошке појаве и сл. Издвојене су из основног текста и уоквирене и схеме и кратки, сажети прегледи, који олакшавају разумевање и памћење сложенијег градива. Фотографије (значајних психолога, експеримената, илустрације фацијалних израза и других стања), цртежи и графикони дати су у функцији основног текста ради бољег разумевања, али и као мотивационо средство за учење. На крају сваке лекције дате су и две врсте питања: за просто обнављање градива и за размишљање, а на крају сваког дела књиге могу се наћи сугестије за даље читање, за проширивање знања упућивањем на ширу литературу. Најзад, ево и неколико корисних савета за учење и употребу ове књиге.
КАКО ДА УЧИШ И КАКО ДА КОРИСТИШ ОВАЈ УЏБЕНИК: Направи почетни преглед!
Прегледај садржај уџбеника, и види шта треба учити! Погледај и кратак увод на почетку сваке лекције, он ти може послужити као путоказ у учењу и пробудити твоје интересовање.
Користи дефиниције главних појмова у лекцији!
Док учиш лекцију и настојиш да издвојиш оно што је битно, прати на маргини дефиниције кључних појмова (дати су болдирано). Пошто научиш лекцију, врати се на почетак и погледај све међунаслове и кључне појмове, како би схватио њихов однос и усвојио мапу појмова.
Користи објашњења мање познатих речи и израза у тексту!
Док читаш размишљај и покушај да разумеш оно о чему је написано! Погледај на маргини објашњења мање познатих речи у тексту. Ако је потребно, неке реченице „преведи“ на свој језик – реци их својим речима и на свој начин.
9
Прочитај додатне текстове!
Док читаш, покушај да раздвојиш оно што је главна идеја, појам, закључак, од онога што је илустрација (пример)! Поред основног текста, који је обавезан, у уџбенику се налазе и додатни текстови у виду прозора (дати у оквиру). Завири кроз прозор, тамо ћеш наћи нека занимљива сазнања,(неке занимљиве чињенице), резултате експеримената или оригиналне мисли великих психолога. Ту су, дакле, садржаји корисни за оне који желе да прошире своје знање.
Користи компас!
Настој да разумеш целину градива! Покушај да повежеш садашње градиво са оним што си учио/ла раније или са оним што тек следи. На том путу кроз шуму појмова, хипотеза и података у уџбенику, компас ће ти помоћи да се лакше, брже и успешније крећеш.
Примени оно што учиш!
У уџбенику се налазе места где можеш да примениш знање које си стекао! Покушај да употребиш у пракси оно што си научио, настој пронаћи и своје примере – оне које ти срећеш или доживљаваш у животу.
Користи прегледнике!
Користи се схемама и прегледницима! Неке готове схеме и прегледнике можеш пронаћи у уџбенику. Било би још боље ако би успео да направиш своје табеле и схеме, односно ако успеш да на свој начин сложено градиво средиш на јасан и прегледан начин.
Прочитај неки оригинални текст из психологије!
После сваког од четири дела уџбеника наћи ћеш препоручену допунску литературу, којом можеш проширити своје знање. То су претежно књиге и делови књига који су приступачно и занимљиво написани.
10
Сажимај градиво!
Направи свој резиме, сажет преглед целине градива из једне лекције, а касније и целине читавог дела уџбеника! Издвој оне тезе, појмове и податке који су по теби битни, изведи своје закључке и организуј лекцију на свој, што логичнији и смисленији начин!
Учити, значи размишљати!
После сваке лекције понови оно што си научио/ла! Користи питања за понављање, она ти могу помоћи да провериш да ли си схватио ∕ла шта је најважније у лекцији. Ако хоћеш дубље да схватиш лекцију, користи и питања за размишљање.
Мисли својом главом, критички!
Све што учиш разматрај критички, не узимај ништа „здраво за готово“. Слободно критикуј уџбеник, постављај своја питања за размишљање, тражи додатна објашњена од професора!
11
1
УВОДНИ ДЕО
O
вај уводни, први део књиге посвећен је упознавању са „науком о души“. Без обзи ра на то што је у психологији одавно одба чен појам „душе“ као нејасан, филозофски појам, интересовање за психичке појаве данас је огром но и у најширим лаичким круговима. Разумљиво је да се човек интересује за свој, као и за психички живот других људи. Унутрашњи, субјективни свет психе занимљив је, тајанствен и привлачан сам по себи. Али, осим тога, његово познавање, нада мо се, помоћи ће нам да се боље снађемо у свету међуличних односа. Зато смо сви ми, без обзира на професију, помало психолози. У уводном делу видећемо како психолози дефи нишу своју науку, које све дисциплине (или „гране“) психологије данас постоје, као и којим методима и техникама се психологија служи у свом научном истраживању душевног живота.
1
ПРЕДМЕТ, ДИСЦИПЛИНЕ И МЕТОДИ ПСИХОЛОГИЈЕ „Психологија“ (грч. Ψνχη= душа и λογία = наука) – наука о души
Реч психологија (психа и логос), грчка сложеница, дословно значи, „наука о души“. Чиме се психолози стварно баве, шта је предмет психологије, сазнаћете у овој лекцији. Сазнаћете који су задаци психологије, како психолози постављају и како, односно, којим методима и техникама решавају психолошке проблеме. Такође, овде ћете се упознати са најважнијим савременим психолошким дисци плинама или „гранама“ психологије. Видећете и како психолози различитих праваца на различите начине приступају предме ту психологије и како на различите начине, својим теоријама и појмовима, тумаче психолошке чињенице. Овде ћете открити и да је психологија као посебна наука настала тек у другој полови ни 19. века. Оштроумни и будни читалац одмах ће се запитати: „Зар је могућно да се људи пре 19. века, нису бавили проблемима свог душевног живота!?“ Питање је на месту, јер за човека нема важније и загонетније појаве, него што је то његов душевни жи вот. Јер, како рече Карл Густав Јунг: „Душа је највеће чудо од свих космичких чуда.“
ПРЕДМЕТ И ДЕФИНИЦИЈА ПСИХОЛОГИЈЕ
метафоричан начин – помоћу метафоре, на преносан, слико вит начин, по аналогији
Хиљадама година раније, песници, драмски писци, свештеници и филозофи били су опчињени појавама људске душе, размишљали о њеној природи и о проблемима односа душе и тела. Тако, рецимо, у једном прастаром миту о постанку света каже се да су богови, када су створили свет, расправљали које је најсигурније место да у њему сакрију од човека његову најважнију Tајну. Да ли да је сакрију у пећину, на дно океана или високо, међу звездама? Пре или касније, међутим, човек ће стићи и тамо. Најзад су се досетили. Сакриће Тајну у самом човеку, јер се он никада неће досетити да је ту тражи. Овај мит на метафоричан начин говори о томе колико човек боље познаје свет око себе, његове највеће дубине и виси-
14
не, него себе самога. У многим древним митовима, у бајкама, у религијским и филозофским списима Индије, Кине, Вавилона, Грчке и Рима, налази се мноштво драгоцених психолошких увида и подстицајних идеја. Очигледно је да су о психичком животу и природи душе људи веома дуго, вековима размишљали. Али тек је немачки филозоф и психолог Вилхелм Вунт основао у Лајпцигу 1879. прву психолошку лабораторију
Вун— т 1879. у � ос Лајп� цигу нива прву п�сихолошку лаборат —орију � — (почетак п�сихологи је као науке).
м шевно ту и Грчкој у д о е ип ос је: как лтурама – Ег и г о л о ку их рије пс о у древним о т с и е л Из пр мишља з а р у т живо
У једном египатском Сановнику, написаном пре шест хиљада година, пише: „Ко познаје снове, тај познаје срце свих ствари.” (са овим би се сложили и Фројд и Јунг!). На основу несистематског посматрања и размишљања многи грчки филозофи – Демокрит, Хераклит, Емпедокле, Платон, Аристотел и Теофраст – оставили су веома вредне психолошке списе који су и данас инспиративни. Тако, рецимо, мисао Хераклита „Мрачног“: „Души граница нећеш наћи, па да свим путевима прођеш: тако је дубоко скривена њена мера“ и данас надахњује савремене критичаре психометрије и праксе тестирања. Емпедокле је сматрао да свет покрећу две основне силе: љубав и мржња (а двадесет пет векова касније Фројд говори о два пранагона: Еросу и нагону смрти). Платон је сматрао да је душа бестелесна, непропадљива и бесмртна, за разлику од тела. По њему постоје три дела душе: нагони, воља и интелект. Нагонску жудњу упоредио је са дивљим вранцем, вољу са дресираним белцем, а интелект са возачем двоколица који држи узде и управља коњима. Интелект, води и усмерава човека, а емоције и воља га покрећу. Две ипо хиљаде година касније Фројд је (о томе ће бити више речи у одељку о теоријама личности), такође, поделио људски ум на три дела: ид, его и суперего. Аристотел, ученик Платона, негирао је дуализам душе и тела и повезао душевна збивања са телесним, са органском основом. Он је сматрао да људима управља принцип задовољства и дао је основне законе асоцијације идеја (по сличности, додиру и супротности), који и данас важе. А један Аристотелов ученик је творац изврсне литерарне карактерологије, пуне сугестивних, живописних ликова. Ево примера: Надмен човек – „Надменост је бахато опхођење у говору, а надменог карактеришу следеће особине. Упитате ли га: ’Где је овај или онај’, он овако одговара: ’Пусти ме на миру’. Нема обичаја да се на поздраву захвали“ (Теофраст, Карактери).
и тако утемељио психологију као емпиријску и индуктивну науку која проучава појаве свести. Један немачки психолог зато и каже: „Психологија има дугу прошлост, али кратку историју.” Постоје различита схватања и дефиниције психологије. Па, ипак, данас би се већина психолога сагласила са следећом дефиницијом:
Психологија је наука која проучава психичке појаве људи и животиња, а на основу понашања и непосредног искуства.
15
Психолог�ија наука која � – и � исихичке и�ороучава ја а на основуве, � ионашања и неи�осреgн � ог искуст —ва.
1
Психологија, дакле, проучава разнолике психичке појаве, свесне и несвесне, које могу бити трајне особине и структуре као што су, рецимо, способности, црте личности, темперамент, карактер, потребе, ставови, интереси, а могу бити и психички процеси. Психички процеси су сазнајни (опажање, памћење, учење, мишљење), али и мотивационоемоционални (осећања, расположења, потребе, нагони), као и конативни (вољни) процеси. Она проучава психички живот пре свега људи, али и неких животиња. Сазнања психологије почивају на две врсте података. На подацима добијеним посматрањем понашања (тзв. објективни подаци) и подацима непосредног искуства (тзв. субјективни подаци) добијеним самопосматрањем (интроспекцијом). Тако, рецимо, емоцију љутње можемо проучавати преко спољашњих манифестација у понашању (мрштење, повишен тон, претња руком итд.), а можемо непосредно да доживимо љутњу као непријатно узбуђено стање.
ЗАДАЦИ ПСИХОЛОГИЈЕ задатак психологије – сазнавање и овладавање психичком стварношћу
Основни задатак психологије, као науке, јесте сазнавање и овладавање психичком стварношћу на основу проучавања чињеница и законитости психичког живота. Теоријски задатак психологије је, најпре, да опише и објасни свеукупност психичког живота и понашања, како људи тако и животиња. Психологија, међутим, настоји не само да објасни зашто се људи понашају на одређени начин, већ и да предвиђа, па чак и да мења, контролише њихово доживљавање и понашање. Практични задатак психологије превасходно је да на основу расположивих теоријских сазнања помогне појединцу да реши своје личне и друштвене проблеме (учење, ментално здравље, породични живот итд.). Њен задатак је и да унапреди и побољша делатност људи у многим областима друштвеног живота (образовање, васпитање, професионална делатност, итд.).
ДИСЦИПЛИНЕ У ПСИХОЛОГИЈИ Психологија је данас веома развијена и разуђена наука, која обухвата низ посебних психолошких дисциплина. Оне се обично деле на теоријске и примењене дисциплине.
16
Теоријске дисциплине
Ово су најважније теоријске или фундаменталне психолошке дисциплине, које се разликују по томе што имају свој посебан предмет, методе и циљ.
фундаментално основнo, темељнo
Општа психологија или систематска психологија истражује опште функције, процесе и способности тзв. нормалног одраслог цивилизованог човека. Она проучава изоловано, апстрактно поједине процесе, способности и црте заједничке свим људима (нпр. опажање, учење, интелигенцију, мотиве, емоције, уредност).
општа психологија – проучава изо ловано опште функције, процесе и спо собности нормалног одраслог човека
Психологија личности проучава личност као целовит систем особина. Она истражује особени, непоновљиви склоп психолошких својстава појединца. Њен циљ је да опише и објасни психички живот и понашање појединца у целини. Користи разноврсне методе (од студије случаја, па све до експеримента). Физиолошка психологија истражује помоћу модерних технологија органску основу психичких збивања, дакле, чула, нервни систем, посебно мозак, као и ендокрини систем, са циљем да утврди њихов утицај на психичке процесе и способности. Данас се из ње издвојила посебна дисциплина неуропсихологија, која проучава однос неуролошких структура и процеса и психичких појава и понашања. Психологија животиња проучава психички живот и понашање животиња. Многи закони и принципи опажања, памћења и учења који важе за људе, откривени су на животињама. Данас је она део етологије. Психопатологија проучава абнормални психички живот. Она описује и објашњава патолошке појаве у менталном животу. За разлику од оп– ште психологије, она се бави одступањима од нормалних процеса (опажања, мишљења, емоција, пажње, воље итд.). Њена сазнања служе као темељ клиничкој психологији и психијатрији. Психометрија, проучава законе и принципе мерења психолошких појава. Она се данас углавном бави конструкцијом, стандардизацијом и евалуацијом тестова и других психолошких мерних инструмената, као и статистичким проблемима емпиријских истраживања. Развојна психологија проучава развој психичког живота у целини и појединих психичких процеса, структура и функција. Она истражује чиниоце, процесе, механизме и последице психичког развоја у филогене зи и у онтогенези (види лекцију Развој психичког живота). Социјална психологија проучава понашање појединца у социјалном контексту. Методи су посматрање, али и експеримент. Најпознатије области истраживања су опажање особа, ставови, социјализација, психологија групе, итд.
17
психологија личности – проуча ва личност као целовит и непоновљив склоп особина појединца физиолошка психологија – ис тражује органску основу (чула, нервни систем, ендокрини систем) психичких способности и процеса психологија животиња – проу чава психички живот и понашање животиња етологија – савремена дисциплина која проуча ва упоредо, у природним условима, урођене обрасце понашања животиња и људи психопатологија – проучава
абнормални психички живот психометрија – проучава законе и принципе мерења психолошких појава развојна психологија – проучава развој психичког живота у филогенези и у онтогенези филогенеза – проучава постанак и развој живих врста, укључујући и људску онтогенеза – исто рија развоја јединке (од оплођене јајне ћелије до зрелости) социјална психологија – проуча ва понашање појединца у социјалном контексту
1
Примењене дисциплине
То су дисциплине које примењују достигнућа теоријске психологије у пракси, тј. у различитим областима човековог рада (на послу, у школи, клиници) и свакодневног живота (у породици, браку, односима са другим полом, са пријатељима), како би што боље и ефикасније решавао проблеме и остваривао своје циљеве. педагошка психологија – проу чава психолошке проблеме процеса образовања и васпитања
Педагошка психологија бави се психолошким проблемима процеса образовања и васпитања, са циљем да се они унапреде. Њене су области: психологија васпитања, учења, наставе, оцењивања итд.
клиничка психологија – бави се дијагностиковањем и лечењем психи чки поремећених људи
Клиничка психологија примењује психолошка сазнања и вештине у разумевању, превенцији, психодијагностици и лечењу психички поре мећених личности. Данас она излази вaн оквира клинике и пружа помоћ људима са „животним проблемима“ у школи, саветовалиштима, итд.
психологија рада – проучава и решава психолошке проблеме човека на послу
Психологија рада проучава психолошке проблеме човека на послу. Она изучава прилагођавање човека раду, условима на послу, и при лагођавање рада човеку. Њен циљ је повећање продуктивности рада и задовољства на послу, уз заштиту психофизичког здравља радника. Области којима се бави јесу: професионална оријентација, селекција, кадровска психологија, психологија међуљудских односа итд. Осим ових, постоје и многе друге примењене дисциплине као што су психологија маркетинга (истраживање тржишта), психологија мена џмента (управљања људским ресурсима), психологија уметности, фо рензичка психологија, војна психологија, итд. До остварења својих задатака психологија долази коришћењем различитих научних метода истраживања и начина одређења предмета психологије (психолошке стварности). У прошлости су се различите школе или правци жестоко спорили око тога шта је предмет (свест, несвесно или понашање), шта метод, а шта задатак (опис, разумевање или објашњење) психологије. Неки од ових спорова и данас трају, али су ставови мање екстремни, односно сада су умеренији.
ПСИХОЛОШКИ ПРАВЦИ Правац у психологији је најопштија психолошка теорија којом његов творац покушава да, са одређене тачке гледишта, логички доследно опише и објасни свеукупност психичких збивања. Ова теорија, истовремено, и усмерава психолошка истраживања. Историја психологије је историја различитих психолошких праваца и њихове борбе за првенство.
18
НАЈПОЗНАТИЈИ ПРАВЦИ У ИСТОРИЈИ ПСИХОЛОГИЈЕ У почетку развоја психологије била је Вунтова структуралистичка психологија. Оснивач Вилхелм Вунт засновао је 1879. психологију као науку чији предмет су свесне појаве. Основна по ставка је да су и најсложеније психичке појаве састављене од основних елемената – осета, осе ћања и представа. Метод је експериментална интроспекција (самопосматрање), а циљ је да Вилхелм Вунт (1832–1920) се открије структура сложених свесних појава. Основна област истраживања су елементарни сазнајни процеси (осети, представе и опажаји). Структуралистичка психологија изазвала је критике с различитих теоријских позиција, тако да као реакција на њу настају многи психолошки правци – психоанализа, функционалистичка психологија, бихејвиоризам, гешталт психологија итд. Функционалистичка психологија је, под ути цајем дарвинизма и прагматизма, настала у САД крајем 19. в. као реакција на структуралистичку психологију. Она узима за свој предмет менталне операције и понашање, као и њихову функцију у прилагођавању. Виљам Џејмс истицао је да свест није епифеномен, већ је сврсисходно повезана са средином. Главна поставка: за психичке проВилијам Џејмс (1842–1910) цесе примарна је њихова функција (улога) а не структура. Психички акти имају адаптивну вредност (свест се не би појавила да је организам могао да реши све проблеме инстинктима). Функционалисти су комбиновали методе интроспекције и спољашњег посматрања.
Џон Вотсон (1878–1958)
Бихејвиоризам представља најрадикалнију реакцију на структуралистичку психологију. Њега је 1913. у САД засновао Џон Вотсон. По бихејвиоризму (енгл. behavior = понашање) пси хологија је „науку о понашању“, а њен метод је спољашње, објективно посматрање споља видљивог понашања. Основна му је поставка да психологија истражује искључиво свима доступне чињенице понашања, а узор му је психологија животиња. Циљ је бихејвиоризма познавање
19
структуралистичка психоло гија – правац у психологији који про учава структуру свесних појава методом самопосматрања
епифеномен – споредна, пропра тна појава
1 атомизам – гледиште које настоји да све сложене психичке појаве сведе на даље несводиве „елементе” или атоме редукционизам – схватање да се сложене појаве и појмови једне науке (нпр. психологије) могу свести на еле ментарне појмове неке друге, основније науке (нпр. биологије)
гешталт (нем. gestalt = лик, облик, склоп, целина) феноменолошки метод – изу чавање свесних појава онако како се јављају у субјективном искуству, без теоријских предубеђења и претпоставки холистички приступ – стано виште по којем се појаве морају изуча вати у контексту целине
психотерапија – лечење психичких болести и поремећаја психолошким сред ствима (клиничким разговором)
закона понашања, предвиђање и контрола понашања. Критикован је због атомизма, редукционизма, итд, али је касније постао много еластичнији. Схватања и појмови бихејвиориста биће шире изложени у лекцији о учењу, о развоју личности и о теоријама личности. Гешталт психологија је правац који представља особену реакцију на атомизам структуралистичке психологије. Њу су 1912. у Немачкој утемељили Курт Кофка, Макс Вертхајмер и Волфганг Келер. Предмет су свесне појаве и понашање као целине, а основна поставка је да је јединствена целина (гешталт) нешто више од збира својих делова. Квалитет целине је примаран и он одређује значење сваког саставног елемента, а не обрнуто. Макс Вертхајмер Гешталтисти су извели низ сјајних експеримената (1880–1943) у области опажања. Користе феноменолошки метод и холистички приступ. Њихова схватања биће разматрана у лекцијама о опажању и учењу. Психоанализа, чији је оснивач Сигмунд Фројд, настаје крајем 19. века у Аустрији као реакција на јаловост структуралистичке психологије, која је игнорисала проблеме појединца, његове жеље и несвесне конфликте. Настаје као особена психотерапија, да би се убрзо развила као метод истраживања несвесних психичких процеса, и најзад, као обухватна теорија личности. Сигмунд Фројд (1856–1939) Предмет изучавања психоанализе јесте личност, посебно, њен несвесни, нагонски део. Она има психодинамички приступ изучавању личности (основи појмови су нагони, афекти, конфликти и механизми одбране). Метод се састоји у анализи манифестног (испољеног) понашања са динамичког, дубинског и структуралног становишта. Основне поставке јесу: о несвесном, о потискивању, о значају сексуалног и агресивног нагона, као и наглашавање важности раног развоја. Психоаналитички појмови биће подробније дати у лекцијама посвећеним личности. Хуманистичка психологија, настаје средином 20. века у САД као тзв. „трећа сила“ у психологији (насупрот бихејвиоризму и психоанализи). Најпознатији је представник Абрахам Маслов, а осим њега то су и Гордон Олпорт, Карл Роџерс, Роло Меј итд. Основне поставке: природа човека је добра или неутрална, модел у истраживањима треба да буде здрава, свесна, интегрисана одрасла особа, психологија не треба да се заснива на студији неуротичних, него зрелих личности. Метод
20
БЕЛЕШКЕ
Др Жарко Требјешанин
ПСИХОЛОГИЈА
за 2. разред гимназије и 2. и 3. разред подручја рада економија, право и администрација Прво издање, 2011. година Издавач Завод за уџбенике Београд, Обилићев венац 5 www.zavod.co.rs Ликовни уредник мр Тијана Ранчић Дизајн и графичка припрема ДТП Ентер д. о.о. Илустрације и дизајн корице Саша Михајловић Фотографије ДИОМЕДИА Графички уредник Драган Тадировић Лектура и коректура Оливера Шолаја Обим: 36 штампарских табака Формат: 20,5 × 26,5 cm Рукопис предат у штампу јула 2011. године. Штампање завршено августа 2011. године. Штампа „Сајнос”, Нови Сад