Марина Лакчевић • Александра Иванов
Рачунарство и информатика за други разред ГИМНАЗИЈЕ
ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ • БЕОГРАД
2
Рецензенти Проф. Др Негован Стаменковић, редовни професор Природно-математичког факултетат у Косовској Митровици Срђан Маричић, професор Техничке школе у Младеновцу Јасмина Алексић, наставник информатике и рачунарства у основној школи „Драгојло Дудић”
Уредници Жељко Станковић Гордана Дугошија Одговорни уредник др Татјана Костић Главни уредник др Милорад Марјановић За издавача др Милорад Марјановић, в. д. директора
Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, решењем број 650-02-401/2020-03 од 18.02.2021. године, одобрио је овај уџбеник за издавање и употребу. CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд 37.016:004(075.3) ЛАКЧЕВИЋ, Марина, 1979 Рачунарство и информатика : за други разред гимназије / Марина Лакчевић, Александра Иванов. - 1. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2021 (Београд : Планета принт). - 256 стр. : илустр. ; 24 cm Тираж 2.000. - Речник: стр. 254-255. - Библиографија: стр. 256. ISBN 978-86-17-20563-6 1. Иванов, Александра, 1979- [аутор] COBISS.SR-ID 37008649 ISBN 978-86-17-20563-6 © ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, (2021) Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.
Реч аутора Драги ученици, Пред вама је уџбеник који је прилагођен Наставном плану и програму наставе и учења Рачунарства и информатике за други разред гимназије. Теме које су обрађене разноврсне су и изузетно интересантне. Теме се састоје од лекција које вас поступно воде кроз програм Excel и програмске језике Jupyter и Python који се обрађују у уџбенику. Занимљивости, питања и задаци вас могу подстаћи на даље самостално истраживање и учење. Прва тема, у којој се говори о програмима за табеларна израчунавања, позната вам је јер је обрађивана је у основној школи, у осмом разреду. Пишући овај уџбеник трудили смо се да вам омогућимо да научите нешто ново и примените ваше знање у свакодневним ситуацијама. У другој теми је обрађен рад са подацима у текстуалном програмском језику и представљен програмски језик Jupyter, с којим се вероватно први пут сусрећете. Научићете како да примере које сте решавали у првој теми, или примере сличне њима, решавате помоћу овог програмског језика. Трећа тема се односи на наставак програмирања које сте обрађивали из Рачунарства и информатике у првом разреду гимназије. Желимо вам да успешно савладате градиво другог разреда гимназије и надамо се да ћемо вам у томе помоћи овим уџбеником.
Кратак водич кроз уџбеник Занимљивости Интересантни појмови, догађаји и начини употребе програма Excel и програмских језика Jupyter и Python који су обрађени у уџбенику
За оне који желе да знају више Градиво вишег нивоа за ученике који желе да сазнају више информација о програму Excel и програмским језицима Jupyter и Python који су обрађени у уџбенику
Питања за обнављање градива Питања којима ћете проверити своје знање
Непознате речи: Објашњења непознатих речи
ЗадаТАК за самосталан рад Задатак којим ћете проверити своје знање
Запамтите Издвојени појмови које би требало да запамтите, научите и разумете
Садржај 1. Програми за табеларна израчунавања 1.1. 1.2. 1.3. 1.4. 1.5. 1.6. 1.7. 1.8. 1.9. 1.10. 1.11. 1.12. 1.13. 1.14. 1.15. 1.16. 1.17. 1.18. 1.19. 1.20. 1.21. 1.22. 1.23.
1.24. 1.25. 1.26. 1.27. 1.28.
Увод у програм Microsoft Excel, покретање програма Чување документа Прелаз из једног отвореног табеларног документа у други Подешавање основних опција програма Уметање новог радног листа, брисање радних листова и промена имена радног листа Копирање и премештање радног листа унутар табеларног документа Пребацивање с једног на други лист у Microsoft Excel-у Означавање ћелије, распона суседних и несуседних ћелија и целог радног листа Означавање колоне, распона суседних колона, распона колона које нису суседне Означавање реда, распона суседних редова, распона редова који нису суседни Уметањe и брисање редова и колона Унoшење броја, датума и текста у ћелију Измена садржаја ћелије Претраживање одређеног садржаја на радном листу Замена одређеног садржаја на радном листу Аутоматско попуњавање ћелија Копирање садржаја ћелије или распона ћелија Премештање ћелија или распона ћелија Именовање ћелија Сортирање и филтрирање ћелија Промена ширине колона и висине редова Замрзавање и одмрзавање наслова редова и колона Форматирање ћелија 1.23.1. Форматирање ћелија за приказ децималног броја 1.23.2. Форматирање ћелија за приказ датума 1.23.3. Форматирање ћелија за приказ валутних симбола 1.23.4. Форматирање ћелија за приказ процента 1.23.5. Форматирање слова у ћелијама 1.23.6. Промена боје позадине ћелије 1.23.6. Оквири ћелија 1.23.7. Поравнање садржаја ћелија 1.23.8. Преношење форматирања са једне ћелије на другу ћелију Спајање ћелија и центрирање ћелија насталих спајањем Прелом текста (Wrap) у ћелији или распону ћелија Условно форматирање Креирање падајуће листе и валидација података Формуле и обрада података 1.28.1. Уношење формула 1.28.2. Релативне и апсолутне адресе 1.28.3. Коришћење функција 1.28.4. Грешке при уношењу формула 1.28.5. Креирање пивот табеле
8 9 11 13 14 15 18 19 21 22 23 25 28 29 30 32 33 36 37 38 38 43 47 50 50 53 54 54 55 58 58 59 60 61 62 64 66 73 73 74 75 82 84
1.29.
1.30.
1.31.
Креирање графикона коришћењем података из табела 1.29.1. Промена врсте графикона 1.29.2. Премештање графикона 1.29.3. Промена димензија графикона 1.29.4. Додавање елемената у графикон 1.29.5. Промена боје позадине графикона Припрема излаза 1.30.1. Промена маргина радног листа 1.30.2. Промена оријентације радног листа 1.30.3. Подешавање величине папира 1.30.4. Подешавање радног листа да стане на одређени број страница 1.30.5. Заглавље и подножје радног листа 1.30.6. Провера исправности текста и рачунања у документу 1.30.7. Укључивање и искључивање мреже (Gridlines), приказивање заглавља реда и колона при штампи 1.30.8. Подешавање аутоматског штампања насловног реда на свакој страници 1.30.9. Преглед пре штампе 1.30.10. Штампање распона ћелија, целог радног листа, одређеног броја копија целог документа и изабраног графикона Задаци за самосталан рад
91 94 95 95 97 100 106 106 107 108 109 110 112 114 115 116 117 120
2. Рад са подацима у текстуалном програмском језику
124
2.1. Увод у Jupyter notebook 2.2. Инсталација Python-a и Jupyter-a 2.3. Jupyter раднa свеска 2.4. Примери решавања једноставних задатака 2.5. Низови података 2.5.1. Основне операције с низовима 2.5.2. Представљање низова помоћу дијаграма 2.6. Табеле 2.6.1. Индексирана табела 2.6.2. Транспоноване табеле 2.6.3. Анализа табеларно записаних података 2.6.4. Сортирање података у табели 2.6.5. Филтрирање података у табели 2.6.6. Фреквенцијска анализа података у табели 2.6.7. Представљање табеларних података на графикону 2.7. Учитавање података из локалних CSV и Excel датотека 2.8. Учитавање датотека са интернета 2.9. Записивање табеле у датотеку 2.10. Задаци за самосталан рад
125 125 128 130 132 133 139 152 154 156 156 161 162 163 166 176 179 179 181
3. Програмирање 3.1. Основни алгоритми за анализу и обраду података 3.2. Учитавање података 3.3. Генерисање података 3.4. Испис серије података 3.5. Алгоритми и операције над једнодимензионалним низовима 3.5.1. Сабирање 3.5.2. Одузимање 3.5.3. Множење 3.5.4. Дељење 3.5.6. Сортирање 3.5.7. Пресликавање 3.5.8. Филтрирање 3.5.9. Минимум и максимум 3.5.10. Линеарна и бинарна претрага 3.6. Алгоритми и операције над дводимензионалним низовима 3.7. Алгоритми и операције над матрицама 3.8. Задаци за самосталан рад Речник Литература
182 183 183 190 194 195 196 200 201 205 207 211 212 214 222 230 239 246 254 256
8
1
Програми за табеларна израчунавања У разним сферама људског деловања константно постоји потреба да се приказује и обрађује велики број података. Развојем технике омогућено је да се подаци приказују електронским табелaма. Оне омогућавају да се приказ података максимално поједностави, али и да се омогући
Кључне речи табела, врста, ред, колона, ћелија, тип података, означавање, премештање, копирање, условно форматирање, формула, адреса, референца, сума, сортирање, филтрирање, референцирање, дијаграм, графикон, анализа података, штампање
што боља анализа података по разним критеријумима. Програми за табеларна израчунавања у великој мери омогућавају лакше коришћење података. Најпознатији програм за табеларна израчунавања јесте Microsoft Excel, о којем ће бити речи у овом уџбенику. Осим њега, постоје и други програми. Један од њих је програм из Office пакета – Microsoft Word. Његова примарна намена нису табеларни прорачуни иако нам нуди могућности за креирање табела и графикона, али су те могућности ограничене. Други програм за табеларна израчунавања је OpenOffice Calc. То је програм чије је коришћење једноставно и која садржи велики спектар напредних функција. Програм за табеларна израчунавања је и Number, део Apple пакета или Gnumeric који је програм отвореног типа, који се брзо покреће и омогућава руковање великим прорачунским табелама. Поред ових програма, постоје и програми Abykus 2.0, CleanSheets, Google Docs Spreadsheet и тако даље.
увод у програм Microsoft Excel, покретање програма
1.1. Увод у програм Microsoft Excel, покретање програма Microsoft Excel je део Microsoft Office пакета, програм који се користи за табеларне прорачуне, организовање података у листе, као и за приказ и упоређивање података. У њему се користе разни типови података (нумерички, текстуални), а може се добити и графички приказ помоћу графикона или дијаграма. Microsoft Excel нам штеди време, само треба прихватити начин организације података, савладати адресирање и поступке у прегледу и напредној обради података. У њему се могу радити разни прорачуни из математике, статистике, рачуноводства, економије, линеарног програмирања и тако даље. Microsoft Excel нам нуди: довољан број колона и редова, троцифрен број формула за израчунавања, лаку навигацију унутар програма, флексибилне наредбе, лак унос, брисање и измену података, могућност повезивања с другим програмима и још много предности. Документ у Excel-у назива се радна књига или радна свеска (Workbook) и садржи радне листове (Worksheet). Да бисмо покренули овај програм, кликнемо два пута левим тастером миша на икону пречице . Након тога се отвара прозор у коме се нуди могућност одабира празне радне књиге (Blank workbook) или неког од понуђених шаблона, што можете видети на слици 1.1.
слика 1.1. Одабир празне радне књиге или уграђених шаблона
Када се отвори радна књига, види се да она садржи радне листове (sheet). Радни лист има облик табеле. Табела се састоји од колона (columns), које су постављене вертикално, и редова (rows), који су постављени хоризонтално. У пресеку колоне и реда налази се ћелија. Колоне се обележавају словима абецеде A, B, C…, док се редови обележавају бројевима 1, 2, 3… Пошто се ћелија налази у пресеку колоне и реда, она се обележава комбинацијом слова и броја (тим редоследом), и та комбинација се назива адреса или референца. На пример, адреса D3 говори да се наш курсор миша налази у колони D и у трећем реду.
9
увод у програм Microsoft Excel, покретање програма
10
Основни прозор Microsoft Excel-а 2016 садржи следеће елементе: 1. насловну линију (Title bar); 2. дугме за минимизирање прозора (Minimize), промену величине прозора (Restore/ Maximize) и затварање прозора (Exit); 3. колоне; 4. формулa бар; 5. ћелију; 6. радни лист (Sheet); 7. редове; 8. траку алата (Ribbon) и 9. линију менија.
слика 1.2. Основни прозор Microsoft Excel-а
Када желите да отворите неки документ из овог програма, у менију File изаберите команду Open, а затим пронађите локацију на којој се документ налази, означите га и кликните на дугме Open (сл. 1.3).
слика 1.3. Отварање постојећег документа
Чување документа
11
За оне који желе да знају више
Ако желите да затворите овај програм, у менију File изаберите опцију Exit или притисните дугме за затварање апликације, које се налази на крају насловне траке.
Најлакши начин да проверите колики је максимални број редова јесте да у исто време притиснете тастер Ctrl и стрелицу надоле и доспећете до краја документа.
Занимљивости àà Microsoft је први пут објавио Excel под тим именом давне 1985. године. Сада, 35 година касније, радни дан
многих запослених људи се не може замислити без примене овог програма. Такође, интересантно је да је први значајни програм Microsoft-a био управо Microsoft Excel, који је с трона скинуо конкурентске програме компаније Apple, VisiCalc и Lotus 1-2-3. àà Можда сте некад покушали да избројите колико има редова и колона у једном радном листу. С развојем нових
верзија програма Excel број редова и колона је растао. У најстаријим верзијама Excel-а (Excel 5, Excel 95) постојало је 16.384 реда, а број колона је био 256. Excel 2003 имао је максимално 65.536 редова и 256 колона. Excel 2007 и 2010 имали су максимално 1.048.576 редова и 16.384 колоне, док је максимални број редова и колона у новијим верзијама 2013 и 2016 чак 1.999.999.997 редова и 2.147.483.647 колона.
1.2. Чување документа Сваки документ у свом називу поред имена документа садржи и тип документа, то јест екстензију. Документ креиран у програму Excel има екстензију xlsx. Постојећи документ можете сачувати у формату различитом од актуелног. У менију File изаберите опцију Save As (сл. 1.4), одредите локацију на којој желите да се ваш документ сачува, у поље File name укуцајте име документа и промените екстензију тако што ћете кликнути на стрелицу која се налази у оквиру поља Save as type. Потом изаберите један од понуђених типова, а затим кликните на дугме Save (сл. 1.5). Слика 1.4. Коришћење опције Save As
Чување документа
12
слика 1.5. Проналажење локације за чување документа и давање екстензије
Понекад је практично сачувати документ у pdf формату. Овај формат омогућава преглед података без промене и зато је погодан ако не желите да се врше промене у вашој радној књизи. Документ програма Excel можете сачувати у pdf формату тако што у менију File изаберете опцију Export, затим кликнете на дугме Create PDF/XPS Document, и поново на опцију Create PDF/XPS (сл. 1.6). За пар секунди pdf документ створиће се на истој локацији на којој је био и xlsx документ.
Прелаз из једног отвореног табеларног документа у други
слика 1.6. Чување документа у PDF формату
1.3. Прелаз из једног отвореног табеларног документа у други Када користите више докумената (фајлова) у истом програму, имаћете више отворених прозора (за сваки документ по један прозор). Из једног отвореног прозора у други можете прелазити на неколико начина: 1. кликом на икону Excel-a у таскбару у простору изнад иконе Excel-a ће се појавити умањени прозори свих отворених докумената. Кликните на прозор документа на који желите да пређете; 2. тако што у менију View кликнете на команду Switch Windows и у падајућем менију изаберете фајл на који желите да пређете (сл.1.7).
слика 1.7. Прелаз из једног у други отворени документ
3. ако иза активног прозора видите било који део прозора на који желите да пређете, кликните на тај део и прозор који је био у позадини постаће активан; 4. притиснете тастер Alt и док га држите притиснутим притиснете тастер Tab. Појавиће се прозор са иконицама свих отворених докумената. Притискајте тастер Tab све док не дођете до иконе документа који желите да вам се прикаже. Затим отпустите оба тастера како бисте активирали изабрани прозор.
13
Подешавање основних опција програма
14
1.4. Подешавање основних опција програма Опције у Excel-у можете подесити на следеће начине. ú
У менију File кликнете на опцију Options и у прозору Excel Options на картици General имате могућност да подесите разне опције, као што су: опције корисничког интерфејса (User Interface options), опције за креирање нових радних књига (When creating new workbooks), опција за персонализовање копије (Personalize your copy of Microsoft Office) и опције за покретање (Start up options), као што можете видети на слици 1.8.
слика 1.8. Картица General у оквиру Excel Options
уметање новог радног листа, брисање радних листова и промена имена радног листа
ú
У менију File кликнете на опцију Options и у прозору Excel Options на картици Save имате могућност да подесите опције за чување радних књига (Save workbooks), могућност аутоматског опоравка (Auto recover exceptions for), могућност за очување визуелног изгледа радне књиге (Preserve visual appearance of the workbook), као што можете видети на слици 1.9.
слика 1.9. Картица Save у Excel Options ú
У менију File кликнете на опцију Options и у прозору Excel Options можете подесити формуле (Formulas), опције за подешавање великог слова, подвлачења речи које не постоје у речнику и аутоматског исправљања погрешно написаних речи (Proofing), напредне опције (Advanced), прилагођавање језика (Language), прилагођавање траке опцијама које желите да користите (Customize Ribbon) и брзи приступ алаткама (Quick Access Toolbar).
1.5. Уметање новог радног листа, брисање радних листова и промена имена радног листа Често имамо потребу да отворимо више радних листова. Ако радимо с великим документом и имамо превише података, боље је да те податке поделимо на више радних листова ради прегледности табела.
15
16
уметање новог радног листа, брисање радних листова и промена имена радног листа
Уметање новог радног листа се врши тако што се у менију Home одабере команда Insert и у падајућем менију који се отвори кликне на опцију Insert Sheet (сл. 1.10, бр. 1). Други начин јесте да кликнете десним тастером миша на картицу радног листа и у контекстном менију одаберете команду Insert (сл. 1.10, бр. 2).
слика 1.10. Уметање новог радног листа
У прозору који се отвори изаберете прву опцију Worksheet и кликнете на тастер ОК (сл. 1.11).
слика 1.11. Уметање новог радног листа
Нови радни лист ће се отворити пре означеног (сл. 1.12).
слика 1.12. Уметнут нови радни лист пре постојећег
уметање новог радног листа, брисање радних листова и промена имена радног листа
Трећи начин да отворите нови лист јесте да кликнете на крстић који се налази са десне стране последње картице радног листа (сл. 1.13). Такође, радни лист је могуће убацити истовременим притиском тастера Shift и F11 на тастатури.
слика 1.13. Уметање радног листа притиском на крстић
Радни лист можете да обришете тако што кликнете десним тастером миша на картицу ра-дног листа који желите да обришете, а затим у контекстном менију одаберете команду Delete. Ако радни лист није празан, појавиће се порука која вас упозорава да ће радни лист бити трајно обрисан. Ако сте сигурни у одлуку која је неопозива, кликните на дугме Delete (сл. 1.14).
слика 1.14. Брисање радног листа
Други начин за брисање радног листа јесте да у менију Home, у палети команди Cells, кликнете на команду Delete и у падајућем менију одаберите команду Delete Sheet (сл. 1.15).
слика 1.15. Брисање радног листа
Када мењате име радног листа, потребно је да поштујете одређена правила. Називи листова могу да садрже максимално 31 знак. Нису дозвољени знаци: две тачке, коса црта, знак питања, звездица и обрнути знак питања. Име радног листа се може променити тако што кликнете десним тастером миша на картицу радног листа и у отвореном контекстном менију одаберете опцију Rename (сл. 1.16, бр. 1). Након тога ће се омогућити писање у картици са именом, па можете обрисати постојеће и написати ново име.
17
Копирање и премештање радног листа унутар табеларног документа
18
Име радног листа можете променити и двоструким кликом на картицу са именом радног листа. Када назив радног листа буде означен, можете написати ново име (сл. 1.16, бр 2)
слика 1.16. Промена имена радног листа
1.6. Копирање и премештање радног листа унутар табеларног документа Понекад је потребно да копирате или преместите цео радни лист у оквиру радне свеске. Копирање или премештање радних листова можете извршити тако што кликнете на име радног листа који копирате па у менију Home, у палети команди Cells, кликнете на команду Format (сл. 1.17, бр.1). Када у падајућем менију изаберете опцију Move or Copy Sheet, на екрану ће се отворити прозор Move or Copy (сл. 1.18). Други начин је да у менију који се отвори приликом десног клика одаберете наредбу Move or Copy (сл 1.17, бр 2). У оба случаја даљи поступак је следећи:
слика 1.17. Копирање и премештање радног листа
1. кликните на стрелицу која се налази у оквиру поља To book да бисте изабрали Excel фајл у који желите да преместите или копирате радни лист; 2. одредите испред ког радног листа желите да се налази лист који желите да преместите или копирате, тако што ћете у пољу Before sheet кликнути на одговарајући радни лист;
Пребацивање с једног на други лист у Microsoft Excel-у
19
3. ако је Create a copy опција укључена, направићете копију, а ако није укључена, радни лист ће бити премештен на нову локацију (сл. 1.18); 4. када кликнете на дугме ОК, радни лист који премештате или копирате биће премештен или прекопиран у Excel фајл који сте дефинисали у пољу To book испред радног листа који сте дефинисали у пољу Before sheet.
слика 1.18. Прозор Move or Copy
Трећи начин за премештање радног листа у оквиру истог Excel фајла јесте превлачењем тастером миша. Кликните левим тастером миша на име радног листа који желите да преместите (сл. 1.19, бр. 1) и превуците на нову локацију (сл. 1.19, бр. 2). слика 1.19. Премештање радног листа превлачењем
1.7. Пребацивање с једног на други лист у Microsoft Excel-у Да бисте се пребацили с једног на други радни лист, потребно је да кликнете левим тастером миша на лист на који желите да се пребаците. У датом примеру, ако желите да се пребаците с радног листа LIČNI PODACI на радни лист OCENE, једноставно кликнете на OCENE и отвориће вам се садржај активног радног листа (сл. 1.20).
За оне који желе да знају више
слика 1.20. Пребацивање с једног на други радни лист
С појавом нових верзија Microsoft Excel-a мењао се и подразумевани број радних листова који ће бити покренути приликом покретања новог документа. Најпре их је било 12, затим 3, а у верзији Excel 2016 тај број је смањен на 1.
Пребацивање с једног на други лист у Microsoft Excel-у
20
Запамтите � Најпознатији програм за табеларна израчунавања је Microsoft Excel. � Када се отвори радна књига, уочава се да она садржи радне листове. Радни лист има облик табеле. Табела се састоји од колона (Columns), које су постављене вертикално, и редова (Rows), који су постављени хоризонтално. � Колоне се обележавају словима абецеде A, B, C…, док се редови обележавају бројевима 1, 2, 3… � Ћелија је пресек колоне и реда. � Адреса или референца је комбинација слова и броја која нам показује у којој колони и ком реду се налази актуелна ћелија. � Када желите да отворите неки документ из Excel програма, у менију File изаберите команду Open, затим пронађите локацију на којој се документ налази, означите га и кликните на дугме Open. � Ако желите да затворите Excel програм, у менију File изаберите опцију Exit или притисните дугме за затварање апликације које се налази на крају насловне траке. � Постојећи документ можете сачувати у формату различитом од постојећег. У менију File изаберите опцију Save As, одредите локацију на којој желите да се ваш документ сними, у поље File name укуцајте име документа и промените екстензију тако што ћете кликнути на стрелицу која се налази у оквиру поља Save as type. Затим изаберите један од понуђених типова, па кликните на дугме Save. � За прелаз из једног отвореног табеларног документа у други изаберите у менију View команду Switch Windows и у падајућем менију изаберите фајл на који желите да пређете. � Уметање новог радног листа се врши тако што у менију Home одаберете команду Insert и у падајућем менију који се отвори кликнете на опцију Insert Sheet. � Радни лист можете да обришете тако што десним тастером миша кликнете на картицу радног листа који желите да обришете, а затим у контекстном менију одаберете команду Delete. � Име радног листа се може променити тако што кликнете де-сним тастером миша на картицу радног листа и у отвореном контекстном менију одаберете опцију Rename. � Премештање радног листа у оквиру истог Excel фајла најлакше је обавити превлачењем тастером миша. Кликните левим тастером миша на име радног листа који желите да преместите и превуците радни лист на нову локацију.
Питања за обнављање градива 1. По чему се Microsoft Excel разликује од других програма за табеларна израчунавања? 2. На који начин можемо да сачувамо документ креиран у Excel-у у неком другом формату? 3. Објасните који начин за прелаз из једног отвореног табеларног документа у други користите и зашто вам је баш тај начин најлакши. 4. На који начин се врши уметање радног листа и промена имена радног листа? 5. На који начин бришемо радни лист? 6. Објасни разлику између копирања и премештања радног листа унутар табеларног документа.
Означавање ћелије, распона суседних и несуседних ћелија и целог радног листа
21
Задатак за самосталАн рад þþ
Покрените програм за табеларна израчунавања Excel.
þþ
Упишите било који податак у ћелију Е5.
þþ
Отворите нови радни лист и именујте га именом Novi.
þþ
Пребаците радни лист Novi иза постојећег радног листа на коме се налази податак у ћелији Е5.
þþ
Сачувајте документ под именом Prvi на десктопу.
þþ
Покрените празан Excel документ и отворите документ Prvi.
þþ
Сачувајте исти документ у верзији Excel 2003 и именујте га као Drugi.
þþ
Отворите оба документа (Prvi и Drugi).
þþ
Прелазите с једног на други отворени документ користећи све четири могућности за прелаз.
þþ
У оквиру подешавања основних опција програма поставите своје име у опцију за персонализовање копија.
þþ
Обришите радни лист Novi из документа Prvi.
þþ
Затворите документ Drugi.
þþ
Документ Prvi сачувајте у pdf формату.
þþ
Затворите документ Prvi.
1.8. Означавање ћелије, распона суседних и несуседних ћелија и целог радног листа Непозната реч: распон – део табеле којим желимо да манупулишемо. Ћелија се означава (селектује) тако што се кликне на њу левим тастером миша. На слици 1.21 означена је ћелија C3. Распон суседних ћелија се означава (селектује) на неколико начина.
Слика 1.21. Означавање ћелије
úú
Кликните на прву ћелију распона левим тастером миша, па затим превлачите курсор миша док не означите одговарајуће суседне ћелије, а затим пустите леви тастер миша.
úú
Кликните на прву ћелију распона левим тастером миша, а затим притисните тастер Shift и кликните левим тастером миша на последњу ћелију коју желите да селектујете, па пустите тастер Shift.
úú
Кликните на прву ћелију распона левим тастером миша, а затим притисните тастер Shift. Кликните на стрелице (лево, десно, горе, доле) док не селектујете све ћелије у одговарајућем опсегу, а потом пустите тастер Shift (сл.1.22).
Слика 1.22. Означавање суседних ћелија
22
Означавање колоне, распона суседних колона, распона колона које нису суседне
Распон несуседних ћелија означићете тако што ћете кликнути левим тастером миша на једну ћелију, држати тастер Ctrl на тастатури и кликнути левим тастером миша на другу ћелију, па поступак понављати док не означите одговарајуће несуседне ћелије (сл. 1.23). слика 1.23. Означавање несуседних ћелија
Цео радни лист се означава тако што се истовремено притисну тастери Ctrl и А на тастатури, или се кликне на дугме које се налази испред колоне А и изнад броја 1.
1.9. Означавање колоне, распона суседних колона, распона колона које нису суседне Да бисте означили (селектовали) колону, поставите курсор миша на слово колоне коју желите да селектујете (A, B, C…) и, када се курсор трансформише у црну стрелицу с врхом окренутим надоле, кликните левим тастером миша (сл. 1.24).
слика 1.24. Означавање колоне
Означавање реда, распона суседних редова, распона редова који нису суседни
За означавање више суседних колона селектујте прву колону, држите леви тастер миша и превлачите док не означите остале жељене колоне, а затим пустите тастер миша. Други начин је да означите прву колону, притиснете тастер Shift на тастатури и кликнете на слово последње колоне коју желите да селектујете. Трећи начин је да означите прву колону, а затим притиснете тастер Shift на тастатури и кликнете на стрелице налево или надесно на тастатури како бисте селектовали одговарајуће суседне колоне (сл. 1.25).
слика 1.25. Означавање суседних колона
Ако желите да селектујете више несуседних колона, селектујте једну колону, а затим притисните тастер Ctrl на тастатури, поставите курсор миша на слово друге колоне и кликните левим тастером миша. Поступак понављајте све док не селектујете све колоне које желите (сл. 1.26).
слика1.26. Означавање несуседних колона
1.10. Означавање реда, распона суседних редова, распона редова који нису суседни Да бисте означили ред, поставите курсор миша на број реда који желите да селектујете (1, 2, 3…) и, када се курсор трансформише у црну стрелицу с врхом окренутим надесно, кликните левим тастером миша (сл. 1.27). слика 1.27.
Означавање реда
23
Означавање реда, распона суседних редова, распона редова који нису суседни
24
Ако желите да означите (селектујете) више суседних редова, означите први ред, држите леви тастер миша и превлачите док не означите одговарајуће редове, а затим пустите тастер миша. Други начин је да селектујте први ред, притиснете тастер Shift на тастатури и кликнете на број последњег реда који желите да селектујете. Трећи начин за селектовање редова јесте да означите први ред, а затим притиснете тастер Shift на тастатури и кликнете на стрелице нагоре или надоле на тастатури како бисте селектовали одговарајуће суседне редове (сл. 1.28). слика 1.28. Означавање суседних редова
Ако желите да селектујете више несуседних редова, означите један ред, а затим притисните тастер Ctrl на тастатури, поставите курсор миша на број другог реда и кликните левим тастером миша. Поступак понављајте све док не селектујете све редове које желите (сл. 1.29).
слика 1.29. Означавање несуседних редова
За оне који желе да знају више Комбинацијом тастера Ctrl и Space можете означити колону, а комбинацијом тастера Shift и Space актуелни ред. Комбинацијом Ctrl, Shift и Space можете означити цео радни лист, исто као и применом пречице Ctrl и A. Кретање кроз документ се такође може вршити пречицама. Притиском тастера Home врши се позиционирање на прву ћелију у реду, а комбинацијом Ctrl и Home на прву ћелију у табели.
Уметањe и брисање редова и колона
25
1.11. Уметањe и брисање редова и колона Непозната реч: референца – адреса ћелије која се обележава комбинацијом слова и броја. Радни лист у програму Microsoft Excel има изглед табеле. Табела се састоји од колона (Columns), које су постављене вертикално, и редова (Rows), који су постављени хоризонтално. У пресеку колоне и реда налази се ћелија. Колоне се обележавају словима абецеде A, B, C…, док се редови обележавају бројевима 1, 2, 3… Пошто се ћелија налази у пресеку колоне и реда, она се обележава комбинацијом слова и броја (тим редоследом), и та комбинација се назива референца. На пример референца D3 говори да се наш курсор миша налази у колони D и у трећем реду. Иако је максимални број редова и колона у једном радном листу непроменљив, ипак је могуће у сваком тренутку уметнути колону или ред, али се зато аутоматски брише последња у низу колона или последњи ред. За уметање новог реда oзначите ред изнад кога желите да уметнете нови ред. Ред се означава притиском на број на ивици радног листа. У контекстном менију у десном клику изаберите команду Insert (сл. 1.30, бр. 1) или на Home картици, у Cells групи, кликните на стрелицу испод дугмета Insert и изаберите опцију Insert Sheet Rows (сл. 1.30, бр. 2).
Слика 1.30. Уметање новог реда
Нови ред ће се креирати изнад означеног реда (сл. 1.31).
Слика 1.31. Уметање новог реда изнад означеног
На исти начин можете уметнути више редова. Број уметнутних редова ће бити исти као број означених редова. Исти поступак важи и за уметање колона. Означите колону испред које желите да уметнете нову колону. Колона се означава притиском на слово на ивици радног листа. У контекстном менију у десном клику изаберите команду Insert (сл. 1.32, бр. 1) или на Home картици, у Cells групи, кликните на стрелицу испод дугмета Insert и изаберите опцију Insert Sheet Columns (сл. 1.32, бр. 2).
Уметањe и брисање редова и колона
26
Слика 1.32. Уметање нове колоне
Када се нова колона убаци, изгледа као на слици 1.33.
Слика 1.33. Уметање нове колоне испред претходно означене колоне
Да бисте обрисали цео ред, потребно је да га означите. Потом је потребно да одаберете команду Delete у помоћном менију десног клика. Други начин је да након селектовања реда, на Home картици, у Cells групи, кликнете на стрелицу испод команде Delete и изаберете опцију Delete Sheet Rows. Поступак је сличан и за брисање колона (сл. 1.34).
Слика 1.34. Брисање реда
За оне који желе да знају више Ако желите да уметнете нову ћелију у табелу, користите пречицу Ctrl и + (отвори се прозор Insert), а ако желите да обришете ћелију, користите пречицу Ctrl и – (отвори се прозор Delete). Ако желите да убаците нове колоне, потребно је да означите онолико колона колико желите да убаците и користите комбинацију тастера Ctrl и +. На исти начин се убацују и нови редови. Пречицама могу да се скривају редови и колоне. Комбинацијом тастера Ctrl и 9 сакривате означени ред, а комбинацијом тастера Ctrl и 0 сакривате означену колону. Ако желите да откријете сакривене редове и колоне, притисните Ctrl, Shift и 9 (за откривање скривеног реда) и Ctrl, Shift и 0 (за откривање скривене колоне).
Уметањe и брисање редова и колона
27
Запамтите ààЋелија се означава (селектује) тако што се кликне на њу левим тастером миша. ààРаспон суседних ћелија се означава тако што се кликне на прву ћелију распона левим тастером миша, а затим се курсор миша превлачи док се не означе одговарајуће суседне ћелије, па се пушта леви тастер миша. ààРаспон несуседних ћелија означићете тако што ћете левим тастером миша кликнути на једну ћелију, држати тастер Ctrl на тастатури и кликнути левим тастером миша на другу ћелију, па поступак понављати док не означите одговарајуће несуседне ћелије.
Питања за обнављање градива 1. На који начин се означавају ћелија, ред и колона у Excel-у? 2. Како се означавају суседне колоне и суседни редови, а како несуседне колоне и несуседни редови? 3. Објасните поступак уметања новог реда/нових редова? 4. Објасните поступак уметања нове колоне/нових колона?
ààЦео радни лист се означава тако што се истовремено притисну тастери Ctrl и А на тастатури, или се кликне на дугме које се налази испред колоне А и изнад броја 1. ààДа бисте означили (селектовали) колону, поставите курсор миша на слово колоне коју желите да селектујете (A, B, C…) и када се курсор трансформише у црну стрелицу с врхом окренутим надоле, кликните левим тастером миша. ààДа бисте означили ред, поставите курсор миша на број реда који желите да селектујете (1, 2, 3…). Када се курсор трансформише у црну стрелицу с врхом окренутим надесно, кликните левим тастером миша. ààЗа уметање новог реда oзначите ред изнад кога желите да уметнете нови ред. Ред се означава притиском на број на ивици радног листа. У контекстном менију у десном клику изаберете команду Insert или на Home картици, у Cells групи, кликнете на стрелицу испод дугмета Insert и изаберете опцију Insert Sheet Rows. Исти поступак важи и за уметање нове колоне.
Задатак за самосталан рад þþ
Покрените програм Excel.
þþ
Означите ћелију G5.
þþ
Oзначите други ред.
þþ
Означите четврту колону (колону D).
þþ
Истовремено означите редове 2, 3 и 4.
þþ
Истовремено означите колоне B, C и D.
þþ
Истовремено означите редове 2, 4 и 6.
þþ
Истовремено означите колоне D, F и H.
þþ
У ћелију А7 упишите своје име.
þþ
Додајте три реда изнад седмог реда.
þþ
Додајте две колоне иза колоне А.
þþ
Обришите колону А.
þþ
Затворите документ без чувања.
Унoшење броја, датума и текста у ћелију
28
1.12. Унoшење броја, датума и текста у ћелију Када желите да унесете у ћелију неку вредност, потребно је да: 1. кликнете на ћелију у коју желите да унесете вредност и откуцате број, датум или текст; 2. потврдите притиском на тастер Enter на тастатури. Број или датум ће се у ћелији поравнати са десне стране, а текст ће се у ћелији поравнати с леве стране ћелије. (сл. 1.35).
Слика 1.35. Уношење броја, датума и текста у ћелију
Када креирате табелу у програму Microsoft Excel, потребно је да знате да ћелија у радном листу треба да садржи само један елемент податка. Уколико се податак састоји од више елемената, приликом креирања табеле треба додати довољно колона како би се подаци поделили на основне делове. На пример, у табели на слици 1.36 имена и презимена клијената написана су у једној ћелији. Слика 1.36. Неправилно уписивање података у ћелију
Сортирање података у табели по презимену клијената не може се извршити, зато што не постоји колона у којој се налазе презимена клијената. Зато једна ћелија треба да садржи само једну врсту податка (сл. 1.37).
Слика 1. 37. Правилно уписивање података у ћелију
За оне који желе да знају више Коментари у било ком документу су врло корисни зато што омогућавају бољу комуникацију с другим корисницима документа, у овом случају табеларног документа. Коментаре у Excel-у можете направити тако што означите ћелију за коју желите да напишете коментар, а затим у менију Review изаберете опцију New Comment. При врху се може видети име корисника, које се подешава у опцијама Excel-a, а испод је простор за писање. Када напишете коментар, можете мењати испис, димензије или га избрисати користећи опцију Delete. Комбинацијом тастера Ctrl, Shift и O селектујете све ћелије које имају коментар.
Измена садржаја ћелије
1.13. Измена садржаја ћелије Уколико желите да додате нешто у садржај или да избришете неки део садржаја, потребно је да кликнете два пута левим тастером миша на ћелију чији садржај мењате. Ћелија ће се означити и на том месту ће се поставити курсор који трепери. Тада је потребно да обришете део садржаја, и то на један од следећих начина: уколико је курсор лево од дела који бришете, користите тастер Delete на тастатури, а уколико је курсор десно од дела који бришете, користићете тастер Backspace на тастатури. Потом откуцајте нови садржај и притисните тастер Enter (сл. 1.38).
Слика 1.38. Промена садржаја ћелије
Други начин за промену садржаја јесте да га мењате директно у формула бару (сл. 1.39).
Слика 1.39. Промена садржаја ћелије из формула бара
За оне који желе да знају више Ако сте направили документ који садржи пуно нула, а ради прегледности желите да сакријете нуле, у менију Tools изаберите опцију Options, а затим картицу View, па уклоните потврду с поља Zero values. Нуле ће се поново приказати чекирањем поља за потврду.
29
Претраживање одређеног садржаја на радном листу
30
1.14. Претраживање одређеног садржаја на радном листу Уколико је наш Excel документ превелик, то јест ако садржи велики број редова и колона, тешко је пронаћи податак који нам је потребан. Жељени податак се може пронаћи тако што у менију Home, у палети команди Editing, кликнемо на команду Find & Select и у падајућем менију изаберемо опцију Find. Други начин је да истовремено држимо тастере Ctrl и F на тастатури (сл. 1.40).
слика 1.40. Проналажење жељеног податка
У оба случаја на екрану ће се отворити прозор Find and Replace, са активном картицом Find, где преко тастатуре можете унети текст или број који тражите у поље Find what (сл. 1.41).
слика 1.41. Проналажење жељеног податка
Претраживање одређеног садржаја на радном листу
31
По жељи можете изабрати додатне опције. Кликом на дугме Options добијате шири избор могућих опција. То су: претраживање активног радног листа или целе радне књиге (поље Within), претрага по редовима или колонама (поље Search), претрага у формулама, у резултатима (поље Look in) и претрага по унетом термину за претраживање (Match entire cell content)(сл. 1.42).
слика 1.42. Напредне опције претраживања
Затим треба да одаберете једну од опција: Find All – пронаћи све могућности траженог појма или Find Next – наћи прво следеће појављивање (сл. 1.43). слика 1.43. Проналажење траженог појма
Када Excel пронађе тражени појам, прикаже нам податак о томе где се појам налази (сл. 1.44).
слика 1.44. Проналажење траженог појма
замена одређеног садржаја на радном листу
32
1.15. Замена одређеног садржаја на радном листу Ако ваш документ у Excel-у има пуно података, а потребно је да неке податке замените другим, користићете команду Replace. Да бисте заменили текст или број у документу, потребно је да у менију Home кликнете на команду Find & Select и да у падајућем менију изаберете опцију Replace (сл. 1.45). На екрану ће се отворити прозор Find and Replacе са активном картицом Replace, где можете текст или број који желите да замените унети преко тастатуре у поље Find what. У поље Replace with унесете текст или број којим желите да замените одређени текст или број и кликнете на дугме Replace All или Replace (сл. 1.46).
слика 1.45. Замена садржаја у документу
За оне који желе да знају више
слика 1.46. Замена једног садржаја другим
ЗадаТаК За самосТалан рад
У раду с великим табелама често се користе пречице за претраживање садржаја. Претраживање се врши истовременим притиском на тастере Ctrl и F (Find), а замена садржаја комбинацијом тастера Ctrl и H (Replace).
þ
Покрените програм Excel.
þ
У колони А напишите имена Марко, Јанко, Славко тако да попуне ћелије А1, А2, А3.
þ
У колони B напишите цифре 3, 5, 2 тако да попуне ћелије B1, B2, B3.
þ
Број 2 у ћелији B3 замените бројем 4.
þ
Користећи опцију за претраживање пронађите текст Јанко у актуелном радном листу.
þ
Користећи опцију за замену замените име Јанко именом Милица.
þ
Затворите документ без чувања.
аутоматско попуњавање ћелија
33
1.16. Аутоматско попуњавање ћелија Понекад је неопходно да исти садржај из једне ћелије копирамо у више ћелија које се налазе са леве стране, десне стране или испод, то јест иза ћелије. Тада је најлакше користити алат за аутоматско попуњавање ћелија. Први начин за коришћење овог алата је следећи: 1. означите ћелију коју желите да копирате заједно с распоном у који желите да копирате; 2. у менију Home, у палети команди Editing, одаберите опцију Fill и једну од следећих могућности: Down – ако желите да вам се садржај копира испод ћелије, Right – ако желите да вам се садржај копира десно од ћелије, Up – ако желите да вам се садржај копира изнад ћелије и Left – да се садржај копира с леве стране ћелије. У примеру датом на слици 1.47 садржај се копира на шест ћелија које се налазе десно од копираног садржаја.
слика 1.47. Аутоматско копирање садржаја у десну страну
Други начин за коришћење алата за аутоматско попуњавање ради копирања: 1. означите поље које желите да копирате; 2. кликнете левим тастером миша на црни квадратић који се налази у доњем десном углу ћелије и превлачите до ћелије у коју желите да аутоматски убаците садржај; 3. када завршите превлачење, одаберите опцију Copy Cells из падајућег менија који отварамо кликом на (сл. 1.48).
слика 1.48. Аутоматско копирање садржаја
аутоматско попуњавање ћелија
34
Трећи начин за аутоматско попуњавање ћелија ради копирања јесте да након превлачења до одговарајуће ћелије кликнете на команду Auto Fill Options, која ће се појавити десно од означених ћелија, и изаберете опцију Copy Cells. У означене ћелије ће аутоматски бити унет садржај који је био у првој ћелији. Често имамо потребу да наставимо неки низ података или унесемо прираштај података. То могу бити бројеви, дани у недељи или месеци у години. То такође можемо урадити тако што користимо алат за аутоматско попуњавање ћелија, на следећи начин: 1. означимо ћелију коју желимо да копирамо заједно с распоном у који желимо да копирамо; 2. у менију Home, у палети команди Editing одаберемо опцију Fill а затим у падајућем менију који се отвори одаберите опцију Series (сл. 1.49); 3. отвара се прозор Series, где број који ће означавати прираштај уносимо у поље Step value, а затим кликнемо на дугме OК (сл. 1.50).
слика 1.49. Настављање низа података
слика 1.50. Настављен низ
аутоматско попуњавање ћелија
35
Други начин за коришћење алата за аутоматско попуњавање ради настављања низа (прираштаја) података је следећи: 1. означите прво поље; 2. кликните левим тастером миша на црни квадратић који се налази у доњем десном углу ћелије и превлачите до ћелије у коју желите да аутоматски убаците садржај; 3. када завршите превлачење одаберите опцију Fill Series из падајућег менија који ћете отворити кликом на (сл. 1.51).
слика 1.51. Други начин за настављање низа
Ако желите да командом за аутоматско попуњавање унесете прираштај нових података, потребно је да у прво поље унесете прву вредност и да кликнете левим тастером миша на црни квадратић у доњем десном углу те ћелије. Затим треба да превучете курсор миша до ћелије у коју желите аутоматски да унесете прираштај нових података, кликнете на команду Auto Fill Options, која ће се појавити десно од селектованих ћелија, и да изаберете опцију Fill Series.
За оне који желе да знају више Приликом уноса велике количине података у још веће табеле дешава се да се неки садржај у ћелијама константно понавља. Опција која нам олакшава посао назива се Autofill и покреће се аутоматски чим почнемо да уносимо текст, али је услов да смо раније већ унели такав текст у исту колону.
Опција Flash Fill нам нуди попуњавање података на основу образаца које програм препознаје у неким претходним колонама у истој табели.
ЗадаТаК За самосТалан рад þ
Покрените програм Excel.
þ
У ћелији D3 напишите Понедељак.
þ
Копирајте садржај ћелије опцијом за аутоматско попуњавање у четири ћелије које се налазе испод означене ћелије D3.
þ
Користећи опцију аутоматског попуњавања наставите низ од понедељка до петка хоризонтално у трећем реду.
þ
Затворите документ без чувања.