ГОРДАНА ШТАСНИ НАТАША ДОБРИЋ
СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК
С РПСКА КЊИЖЕВНОСТ И ЈЕЗИК за 3. разред гимназије, четворогодишњих и трогодишњих средњих стручних школа
Рецензенти Др Љиљана Петровачки, редовни професор Методике наставе српског језика и књижевности у пензији Др Миливој Алановић, доцент за ужу научну област Српски језик и лингвистика Мр Хелена Деспић, професор Српског језика као нематерњег и Српског језика и књижевности у Гимназији „Јан Колар” са домом ученика у Бачком Петровцу Љиљана Церовац, професор Српског језика као нематерњег и Српског језика и књижевности у средњој Техничкој школи „Иван Царић” у Суботици
Уредник Јелица Недић
Одговорни уредник Tатјана Костић
Главни уредник Драгољуб Којчић
За издавача Драгољуб Којчић директор Завода за уџбенике
ISBN 978-86-17-19228-8 © Завод за уџбенике, Београд 2016. Ово дело се не сме умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.
Драги ученици и професори, Пред вама је уџбеник из предмета Српски као нематерњи језик, намењен ученицима трогодишњих и четворогодишњих средњих стручних школа и гимназија. Уџбеник се састоји из два дела – читанке с одломцима из изабраних дела српске књижевности и граматике српског језика. Уз књижевне текстове дати су задаци који ће вам помоћи да разумете садржину и поруке дела и откривате његове уметничке вредности. Читанка је подељена на тематске целине, са задацима за самопроверу стечених знања – Систематизација. Решења ових задатака налазе се на крају читанке. И у оквиру граматике српскога језика, уз сваку наставну јединицу налазе се вежбања и Подсетник с најважнијим граматичким појмовима које треба да усвојите. Знаком обележени су тежи текстови и захтевнији задаци за ученике који желе да прошире своја знања из ове области. У уџбеничком комплету налази се и радна свеска, намењена увежбавању граматичких правила, с тежиштем на усвајању и примени језичких модела примерених различитим комуникативним ситуацијама. Желимо вам пуно успеха у раду.
*
Ауторке
3
У
ОГЊУ ФАНТАЗИЈЕ
Кључне речи: лирска песма, мотив, песничка слика, епитет, метафора, поређење, симбол
Десанка Максимовић
С ЛОВО
О ЉУБАВИ
(Избор из поезије) У поезији Десанке Максимовић љубав и природа су важне теме. Оне су у бити њеног стваралаштва од прве збирке Песме (1924), где спонтано долази до супротстављања два вечита начела људског постојања – живота и пролазности, до њиховог споја у збирци Слово о љубави (1983). У овој збирци песаме су повезане идејом о радосном буђењу природе и њеном кратком путу до умирања и нестајања.
СЛОВО О ЉУБАВИ Ако се волите љубављу која буја у самоћи, од раздаљине, која је више од сна него од свести, и по растанку дрхтаћете од милине, могнете ли се још икада срести. Ви који се волите љубављу испосника, са страхом од сагрешења, који као птица о кавез ломите крила, сећаћете се увек једно другом лика. И по растанку замрети вам неће гушена хтења. Ако због ње патиш од несанице и у поноћ ходаш будан по башти,
6
Објашњење мање познатих речи слово, -а с – овде: говор, беседа у свечаним или тужним приликама испосник, -а м – човек (обично калуђер) који у манастиру или на неком другом месту живи одвојен од људи, постећи и молећи се Богу, пустињак хтење, -а с – воља, тежња, жеља, намера
ако те ломи неутољена жеља луда, сећања на њу никад се нећеш спасти. Оних с којима се играмо око ватре, а бојимо се да је додирнемо, с којима идемо крај понора незагрљени и неми, сећаћемо се дуго ма и заволели затим друге. Ако је желиш безгранично, а седиш крај ње без гласа слушајући бајку која се у вама рађа, сванућу слично, памтићеш је и кад се зима пред тобом забеласа. Ако верујеш седећи уз њу да је љубав маслачков пухор који сваки додир може да стресе, ако волиш у њој сан и дете, ако ти је без ње пусто и глухо, мисао на њу будиће те и кад се растанете. Заувек се памте они с којима се грлили нисмо, чије су нам усне остале непознате, којима смо само с пролећа, у сну, писали писмо. Они који се као реке не могу слити, међу којима нема спојног суда крви и крви вреле, а срца им се дозивају лудо, заборавити се неће ни кад им душе буду поседеле.
Паја Јовановић, Играчица, око 1930.
неутољен, -а, -о – који није задовољен забеласати се, -ам се – појавити се беласајући се, засветлуцати се пухор, -а м – фини прах
7
Ако вам је љубав нож у срцу, а бојите се тај нож извући, као да ћете тог часа умрети, памтиће те он, сетиће те се и умирући. Они због којих срца осећамо као рану, али рану због које се једино живи, у сећање нам бану и кад заволимо друге – и осетимо се несрећни и криви.
Разговарајмо о стиховима Шта наговештава наслов песме? Наведи тему лирске песме Слово о љубави. Истакни мотиве којима се тема развија. Љубавно осећање је доминантно у песми. Која се осећања с њим повезују? Прве две строфе имају заједнички мотив. Који? Прочитај наглас строфе које су повезане мотивом сећања на вољену особу. Истакни песничке слике којима је дочаран тај мотив. Којим стиховима је исказана непролазност праве љубави? Наведи песничку слику која говори о крхкости љубавног осећања. Који стихови су посвећени неоствареној љубави и љубавној чежњи? Које љубави се никада не заборављају? Одговори стиховима из песме. Како разумеш стихове у којима је љубав метафорично представљена као нож у срцу? Када се због љубави можемо осетити несрећни и криви?
Размишљајмо о љубави На каква размишљања те подстиче песма Слово о љубави?
8
П РОЛЕЋНА ВРТОГЛАВИЦА Видела сам у шуми јуче, недалеко од новосечене грађе, дрво чудно између стабала старих, на падини окренутој Колубари – и сад никако да га нађем. Упамтила сам, шум друкчији има него околно слично му дрвеће – тако се говор песника изузима од говора људи међ’ којима се креће. Не знам куда се могло дети, а видела сам га очима јуче; сад није ни тамо куд Тамнава пуче, а није ни овде у буковој чести. Чини се сан, а јава је била, стајала сам му испод грана, а није птица па да има крила, није човек што ишчезне из сећања. А можда је то дрво у мени, негде дубоко, у дну ума, у чести затурених сећања и слика, и просто га је пресликала шума.
Бета Вукановић, Пејзаж, 1950.
Објашњење мање познатих речи дети се, дедем се – нестати, изгубити се, ишчезнути; пући, пукнем – овде: нагло се појавити, настати у пуном облику, пуном сјају; честа, -е ж – густа, тешко проходна млада, ниска шума, честар
Чини се сан, а јава је била... Идентификуј лирски субјект у песми Пролећна вртоглавица. У каквом је он стању? Каква размишљања је у њему изазвало необично дрво? Шта дрво чини посебним?
9
Како се лирски субјект доводи у везу са чудним дрветом? Прочитај наглас стихове који о томе говоре. Из чега се рађа недоумица у свести лирског субјекта? Шта у њему изазива неверицу? Зашто не може да разлучи јаву од сна? Повежи осећање лирског субјекта с осећањем које се јавља у песнику када ствара дело. Где лирски субјект очекује да ће пронаћи чудно дрво? Зашто има утисак да се дрво из шуме пресликало негде дубоко у дно његовог ума? Наведи глаголе којим започињу прва, друга, трећа и четврта строфа. Како се из осећања сигурности развијају сумња и неизвесност? Покушај да одгонетнеш зашто се песма зове Пролећна вртоглавица.
*
Добро је знати Симбол је реч грчког порекла и првобитно је имао значење документа, обележја распознавања. Касније је добио значење само оног појма у којем долази до специфичног споја видљивог и невидљивог. Симболи које данас користимо у свакодневном говору имају своја устаљена значења. Наведи неке од њих. Од симбола с устаљеним, познатим значењима, симболи у књижевном делу разликује се по томе што им смисао, симболично значење даје уметник, стваралац. Прочитај текст о симболичним значењима дрвета у различитим културама. „Дрво симболизује јединство неба, земље и воде. Спаја три света и омогућава комуникацију међу њима. Дрво је и симбол женског принципа – хранитељски, заштитнички. Зимзелено дрво је симбол вечног живота и бесмртности. Листопадно дрво представља свет у сталном циклусу обнављања.” Према Малом речнику традиционалних симбола, Марио Лампић
Да ли неко од наведених значења препознајеш у песми Пролећна вртоглавица? Која се симболична значења приписују дрвету у песми Десанке Максимовић?
* Лепоте песничког језика
Песничке слике могу у машти читаоца да оживе призоре, звуке, мирисе, атмосферу... Издвој визуелне песничке слике у одабраним песмама. У песми Слово о љубави потражи метафоре и поређења којима је дочарана љубав. Протумачи значења издвојених метафора.
10
Из песме Пролећна вртоглавица издвој епитете и уочи њихову позицију у односу на именицу уз коју стоје. Којим се положајем епитета у стиху постиже снажнији стилски ефекат? Образложи одговор и поткрепи га одговарајућим стиховима.
Стварајмо и богатимо речник Наведи епитете који се могу довести у везу са љубављу и дрветом.
Десанка Максимовић (1898–1993), позната српска песникиња, упоредо с писањем бавила се и наставничким позивом. Чувене су њене књиге песама Песник и завичај, Мирис земље, Говори тихо, Тражим
помиловање, Слово о љубави и многе друге. Добитница је бројних награда и признања за своје песничко стваралаштво. Била је и чланица Српске академије наука и уметности.
11
Кључне речи: епска народна песма, ускочки тематски круг, тужбалица, метафора, алегорија, мотив, мотивски ланац, интернационални мотиви
Народна песма
РOПСТВО ЈАНКОВИЋ СТОЈАНА адно Турци Котар поробише, поараше дворе Јанковића, заробише Смиљанић-Илију, заробише Јанковић-Стојана. У Илије млада оста љуба, млада љуба од петнаест дана; у Стојана млађа оста љуба, млађа љуба од недеље дана. У Стамбол и одведоше Турци, поклонише цару честитоме. Тамо били за девет година и десете за седам месеци, тамо и је царе потурчио, код себе им дворе саградио. Ал’ бесједи Смиљанић Илија: „Ој Стојане, да мој мили брате, сутра јесте петак, турски светац, цар ће отић с Турцима у шетњу, а царица с булама у шетњу; већ ти кради кључе од ризница, ја ћу красти кључе од арова,
пак да пуста блага награбимо, да узмемо два добра коњица, да бежимо у Котаре равне, да гледамо робље неробљено, да љубимо лице нељубљено.” И ту су се браћа послушала. Кад освану петак, турски светац, оде царе с Турцима у шетњу, а царица с булама у шетњу; Стојан краде кључе од ризница, а Илија кључе од арова, награбише небројена блага, па узеше два добра коњица, побегоше у Котаре равне. Кад су били близу Котара, ал’ говори Јанковић Стојане: „О Илија, да мој мили брате, иди, брате, двору бијеломе, а ја идем моме винограду, винограду, моме рукосаду, да прегледам мога рукосада:
Објашњење мање познатих речи поарати (похарати), -ам – силом отети туђу имовину, опљачкати; двор, -а м – кућа; потурчити, -им – наметнути некоме турску веру, ислам; була, -е ж – турска госпођа, отмена и угледна жена; ризница, -е ж – просторија у којој се чувају драгоцене ствари, новац, благо; ар (ахар), -а м – коњушница; послушати се, -ам се – договорити се; рукосад, -а м – оно што је руком засађено
33
ко га веже, ко ли га залама, коме ли је допао у руке.” Од’ Илија двору бијеломе, Стојан оде своме винограду. Нађе мајку Јанковић Стојане, нађе мајку у свом винограду; косу реже остарила мајка, косу реже, па виноград веже, а сузама лозицу залива, и спомиње свог Стојана сина: „Ој Стојане, јабуко од злата! Мајка те је већ заборавила, снае Јеле заборавит нећу; Снао Јело, неношено злато!” Божио је Јанковић Стојане: „Божја помоћ, сиротицо стара! Зар ти немаш никога млађега да тебека виноград уради, већ посрћеш стара и невољна?” Она њему боље одговара: „Жив ми и здрав, делијо незнана! Немам, рано, никога млађега, до Стојана јединога сина. Њега једног заробише Турци, а и њега и Илију мога, Стојанова брата стричевића. Од Илије млада оста љуба, млада љуба од петнаест дана; мог Стојана млађа оста љуба, млађа љуба од недеље дана.
Моја снаша, адамско колено, чекала га за девет година и десете за седам месеци, данас ми се млада преудаје; ја не мого од јада гледати, већ побего саду винограду.” Кад је Стојан разумео речи, брзо оде двору бијеломе, заста тамо кићене сватове; лепо су га свати дочекали: како с коња, таки за трпезу. Кад се Стојан вина понапио, поче Стојан тијо беседити: „Браћо моја, кићени сватови, је ли тестир мало попевати?” Говоре му кићени сватови: „Јесте тестир, делијо незнана! Јесте тестир, а да зашто није?” Кличе Стојан танко гласовито: „Вила гњиздо тица ластавица, вила га је за девет година, а јутрос га поче да развија; долети јој сив-зелен соколе од столице цара честитога, па јој не да гњиздо да развија.” Том се свати ништа не сећају, досети се љуба Стојанова, отпусти се од ручна девера, брзо оде на горње чардаке, па дозива сеју Стојанову:
божити, -им – поздравити кога спомињањем божијег имена; тебека – теби; брат стричевић – брат од рођеног стрица; адамско колено – овде: добра и поштена жена; застати, застанем – овде: затећи кога или шта, наићи на кога или шта; тестир, -а м – дозвола, допуштење; вити, вијем – уплићући и преплићући правити нешто овално, обично венац, а овде: гнездо; гњиздо, -а с – гнездо; од столице цара честитога – из турске престонице, из Стамбола града; ручни девер – пратилац младе на венчању, обично младожењин брат; чардак, -а м – лeпа двoспрaтна кућа истoчњaчкoг типa с избoчeним дeлoм прeмa улици, у крajeвимa под јаким турским утицajем
34
„Заовице, рођена сестрице! Ево т’ браца, господара мога!” Кад зачула сеја Стојанова, она стрча доле низ чардаке, трипут совру очима прегледа док је брацу лице угледала; а кад брацу лице угледала, руке шире, у лица се љубе, једно друго сузама умива од радости и од жеље живе. Ал’ говоре кићени сватови: „Господару, Јанковић-Стојане, а што ћемо ми за наше благо? Ми смо млого истрошили блага док смо твоју љубу испросили.” Беседи им Јанковић Стојане: „Стан’те, браћо, кићени сватови, док се мало сестрице нагледим! Ласно ћемо ми за ваше благо, ласно ћемо – ако јесмо људи.” Кад се Стојан сестрице нагледа, лепо Стојан свате даривао: ком мараму, ком кошуљу танку, младожењи рођену сестрицу. И одоше кићени сватови.
Кад увече о вечери било, иде мајка у двор кукајући, она кука као кукавица, и спомиње свог Стојана сина: „Ој Стојане, јабуко од злата! Стоју мајка већ заборавила, снае Јеле заборавит нећу; Снао Јело, неношено злато! Ко ће стару дочекати мајку? Ко пред мене стару ишетати? Ко ће стару запитати мајку: „Јеси ли се уморила, мајко?” Кад зачула љуба Стојанова, ишетала пред дворе бијеле, прима мајку на господске руке, и говори својој старој мајци: „Ти не кукај, моја стара мајко! Тебе стару огрејало сунце: ево теби твог Стојана сина!” Кад угледа остарила мајка, кад угледа свог Стојана сина, мртва мајка на земљицу паде. Лепо Стојан оправио мајку, како царски ваља и требује.
совра (софра), -е ж – сто за којим се једе, трпеза; испросити, -им – нудити брак и добити пристанак за удају (oбично девојке); ласно – лако; оправити, -им – овде: сахранити
35
Песма и историја Главни лик у овој народној епској песми је Јанковић Стојан. Он је јунак песама које припадају ускочком тематском кругу. Ускоци су се противили турској власти, и после пада Босне (1463) и Херцеговине (1482) нису хтели да остану под Турцима, већ су пребегли у Хрватску и Славонију. Најпознатији су сењски и котарски ускоци. Борили су се храбро против Турака, у чему им је новцем и оружјем помагала Млетачка република. „Стојан Јанковић је – како се види из историјских докумената – један од двојице или тројице најзнаменитијих вођа котарских ускока. Одликовао се у многим борбама против Турака за време дуготрајног Кандијског рата. У једној од тих борби (код Обровца 1666) пао је у турско ропство и провео у Цариграду четрнаест месеци.” Из Антологије народних јуначких песама Војислава Ђурића
Историјски подаци потврђују да су ускоци имали значајну улогу у борби за ослобођење од Турака. Међутим, у народној поезији ускоци нису приказани само као јунаци на мегдану и хероји на бојном пољу, већ и као припадници и поштоваоци патријархалне породице. Тако је народни певач изградио јединствену слику о ускоцима придружујући лику ратника против турског освајача и особине борца за одбрану традиционалних моралних вредности.
Вила гњиздо тица ластавица... Како су браћа доспела у заробљеништво? Чиме је мотивисано њихово бекство? Испричај како су остварили свој план. Зашто се Јанковић Стојан најпре упутио свом винограду? Какав значај он има за јунака? Виноград и за мајку има посебно значење. Шта он за њу представља? Којом ритуалном радњом мајка исказује своју жалост за сином? Зашто Стојанова мајка не може да прежали одлазак снаје Јеле? Прочитај наглас мајчину тужбалицу. Уочи мотив непрепознавања и истакни његов значај за даљи развој радње. Кога затиче Стојан у своме двору? Како су га дочекали кићени сватови? Шта Стојан песмом жели да постигне? Прочитај те стихове наглас. Коме Јела саопштава да је препознала Стојана? Уочи и опиши односе који владају између сродника – мајке и снахе, снахе и заове, брата и сестре.
36
Како су се сватови осећали када се открило ко је незнани делија? Шта је Стојан учинио да би сватови задовољни напустили његове дворе? Како је мајка доживела Стојанов повратак? Зашто се песма завршава мајчином смрћу? Образложи своје мишљење.
*
Лепота песничког израза Лепоти песничког израза доприноси употреба стилских изражајних средстава – епитета, поређења, метафора и др. Прочитај наглас стихове у којима се јављају метафоре. На основу којих асоцијација откривамо њихово значење? Када се метафора употреби у већем броју стихова, строфа или прожима читаво дело, онда говоримо о алегорији. Откриј метафоре које су заступљене у следећој алегоричној песничкој слици: Кличе Стојан танко гласовито: „Вила гњиздо тица ластавица, вила га је за девет година, а јутрос га поче да развија; долети јој сив-зелен соколе од столице цара честитога, па јој не да гњиздо да развија.”
* Добро је знати
Основна тема увек укључује и низ мотива. Мотиви су међусобно повезани и чине мотивски ланац. Издвој мотиве у песми Ропство Јанковић Стојана и утврди принцип према којем се они нижу. Интернационални мотиви су мотиви који се јављају у усменој књижевности разних народа (сукоб браће око плена, борба с натприродним бићима, мотив прогоњене девојке). Интернационални мотиви указују на тематске сличности које постоје у књижевним делима различитих народа. Међу издвојеним мотивима препознај оне који имају интернационални карактер.
* Проширимо знање
Потражи и прочитај још неке српске народне песме које припадају ускочком циклусу.
37