ZA BORAVLJENI JEZIK DUŠE Ako u prirodnim naukama egzaktna mera obezbeđuje preciznost i dobro razumevanje među naučnicima, onda to u psihologiji obezbeđuje određenost pojmova. Ali „baš u psi hološkoj oblasti više nego igde, nailazimo na najveće razlike u značenju pojmova, što često daje povoda najupornijim nesporazumima”, objašnjava Jung na početku glave XI u knjizi Psihološki tipovi. „Današnji psihološki pojmovi pate od velike neodređenosti i mnogoznačnosti tako da se ljudi uzajamno jedva mogu da razumeju.” Pošto se u psihologiji ne može postići konsenzus naučnika oko njihovog značenja, otuda je sva ki psiholog, smatra Jung, dužan da im da izvesnu čvrstinu i određenost, da precizno defi niše značenje svih pojmova kojima se koristi, ta ko da je sva kom drugom naučniku jasno šta on njima hoće da saopšti (Psihološki tipovi, 1938, str. 303). Karl Gustav Jung, kao i njegovi nastavljači, saradnici i tumači, svojim rečnicima da li su važan doprinos boljem razumevanju velikog broja pojmova ana litičke psihologije. Potrebno je, međutim, da se u jedan potpun, sveobuhvatan rečnik Jungove teorije uključe osim pojmova i simboli, pošto se tvorac ana litičke psihologije pri likom tumačenja svojih ideja i koncepata često koristio simbolima kao primerenijim za izražavanje teško uhvatljive suštine vlastitih zamisli o duši. Posebno to važi za nesvesni deo psihe koji prevashodno „govori” slikama i simbolima, a ne jednoznačnim i apstraktnim pojmovima. Neki od temeljnih i najznačajnijih Jungovih pojmova poput libida, arhetipa, Anime, Animusa, Persone, itd. nisu naučni pojmovi u strogom smislu, jer imaju dosta od lika višeznačnih, slojevitih simbola. Tako, recimo, kada ovaj ugledni teoretičar govori o arhetipskim predstavama, on izričito naglašava da se „ove praslike teško mogu defi nisati a da se ne kaže nešto maglovito, nejasno. Sva ko isuviše usko intelektualno shvatanje lišava ih njihovog obimnog bića. To nisu naučni pojmovi od kojih se mora zahtevati jednoznačnost, već krajnje opšta prastara shvatanja primitiv nog duha…”, piše Jung (O psihologiji nesvesnog, 1984, str. 276).
7
Frojd izdan ke ličnog nesvesnog koji se javljaju u snovima u vidu slika neprecizno naziva simbolima, a oni su u njegovoj teoriji samo znakovi ili simptomi nesvesnih procesa. Frojdovi „simboli” nemaju značenje „stvarnog simbola koji se mora shvatiti kao izraz za jednu predstavu koja se još ne može drukčije ili bolje izraziti”, tvrdi Jung (Psihološke rasprave, 1984, str. 13). Simboli se za razliku od pojmova rađaju bez svesne namere, spontano, prirodno iz najdubljeg temelja psihe. „Simboli nikada nisu svesno smišljani, već su stvarani od strane nesvesnog putem ta kozvanog otkrovenja ili intuicije” (Jung, Dinamika nesvesnog, 1984, str. 121). A pošto simboli nisu veštački, namerno stvoreni, „oni se ne mogu propisati, izmisliti ili trajno potisnuti”, kaže Džozef Kembel (Heroj sa hiljadu lica, 2004, str. 19). Jezikom pojmova mi precizno raščlanjavamo, seciramo i fik siramo seg mente stvarnosti, utvrđujemo tanane razlike među srodnim pojavama, a jezikom simbola mi, naprotiv, povezujemo i objedinjujemo različite, često dijametralno suprotne sile, strukturne elemente i zbivanja u jedinstveno polje značenja. Intelektualnim pojmovima mi možemo izraziti neku svoju misao, ali doživljaj ili neku emociju ne možemo iskazati racionalnim pojmom, već mnogo bolje to možemo simbolom (Jung i saradnici, Čovek i njegovi simboli, 1996, str. 97). Čovek odvajkada, od kada je postao čovek, živi u svetu simbola, odnosno u kulturi, ali i više od toga, njegov intimni, unutrašnji psihički i duhov ni svet, takođe, je sazdan od tanane mreže simbola. Simboli su nam neophodni za upoznavanje složenog, protiv rečnog i zagonetnog psihičkog života. „Oni otkrivaju tajne nesvesnog, vode nas do najskrivenijih pokretača delovanja, otvaraju duh prema nepoznatom i beskonačnom” (Ševalije i Gerbran, Rečnik simbola, 2004, str. V). Moderni čovek koji je zaboravio pradav ni jezik simbola, živi u desakralizovanom svetu, lišen imaginacije, a time je, mada toga nije svestan, odsečen od svoje najdublje, arhetipske prirode. Ka ko se instrumentalni razum tipičnog savremenog čoveka, Amerikanca, odnosi prema prirodi i simbolima, za razliku od mitotvornog čoveka, sjajno ilustruje anegdota koju navodi Horkajmer. Jedan dečak koji u vedroj noći šeta sa svojim ocem, kada je ugledao na nebu veliki, srebrnasto sjajni Mesec, zadivljen, upitao je: „Tata, šta reklamira Mesec?” Savremeni pojedinac u zapadnoj kulturi veruje da se oslobodio sujever ja i infantilnog verovanja u magijsku moć drev nih mitskih i religijskih sli ka i simbola poput vatre, kamena, mača, neba ili drveta, a ne shvata koliku moć nad njegovim umom
8
imaju „skriveni ubeđivači” u reklamnim porukama, koje upravo manipulišu afektiv nom vrednošću simbola i slika (zgodne devojke, brza kola, egzotična ostrva, grbovi, zastave, itd.). Jung je često i uverljivo pisao o zlehudoj sudbini simbola u savremenom svetu. On je s pravom upozoravao koliko je opasno prezirati simbole kao izraze nesavršenog, „primitiv nog” mišljenja i koliko je štetno gušiti maštu, te preteranim razvojem racionalnog stava stvarati nerav notežu u psihi. Kako kaže jedan ana litičar, Jung je otkrio „da smo izgubili doživljaj duše jer smo izgubili mar za simbole; naš savremeni um je naučen da su simboli iluzija. Mi kažemo: ’To je samo tvoja uobrazilja’, neuviđajući da su nam svi nedostajući delovi nas samih za kojima neprestano čeznemo, ’izgubljena staza ka nebesima’, posredovani zaboravljenim jezikom duše – simbolima i predstavama koji izviru iz snova i imaginacije.” (Džonson, Psihologija romantične ljubavi, 2008, str. 72). Jung je svojim delom podsetio savremenog čoveka na vitalni, sudbinski značaj razumevanja simbola, koji predstavljaju „zaboravljeni jezik duše”. Do sada se u svetu pojavilo više rečnika Jungovih pojmova, od kojih su neki veoma dobri. Ima više valjanih razloga da se i pored ovih postojećih pojavi još jedan rečnik Jungovih pojmova ali i simbola. Pre svega, nama nedostaje jedan sistematičan, celovit i iscr pan rečnik Jungovih pojmova i simbola, obogaćen li kov nim metaforama, slikama i detaljima krcatim značenjem iz sfere umetnosti, religije i mitologije. Vizuelni simboli (npr. Sunca, Meseca, zmaja, mandale, kosmičkog drveta itd.) često uspešnije, primerenije i jasnije ukazuju na skrivenu predstavu čija se, često protiv rečna i polivalentna, priroda opire verbalnom i pojmov nom izražavanju. Drugo, Jung i njegovo delo, bez obzira koliko prisutni u našoj kulturi, po mom mišljenju, još uvek, nisu dovoljno dobro shvaćeni i adekvatno protumačeni. Neki od njegovih najznačajnijih pojmova poput arhetipa, individuacije, Anime, Senke, Sopstva, principa sinhronije, zakona enantiodromije itd. ili su u velikoj meri neshvaćeni ili su, što je još gore, pogrešno tumačeni. Jung kod nas još uvek u široj jav nosti važi za opskurnog, nerazumljivog mislioca i ekscentričnog, mističnog i spekulativ nog psihologa. Rečnik Jungovih pojmova i simbola mogao bi, da kle, da pomogne da se bolje osvetli njegovo delo, odnosno da se sredi haos koji postoji u različitim inter pretacijama njegovih ideja, teorija i pojmova.
9
Treće, upoznavanje sa Jungovim delom, njegovim pojmovima i simbolima, pokazalo bi ne samo koliko su mnogi, naizgled veoma uda ljeni evropski narodi bliski u pogledu mentalnog koda, nego i koliko su ljudi širom sveta duhov no i dušev no srodni. Va lja naglasiti da jedno od Jungovih ključnih otkrića predstavlja saznanje da uprkos beskrajnoj pojav noj raznovrsnosti pojedinaca i kultura, zbilja postoji univerzalna arhetipska osnova nekih temeljnih ljudskih vrednosti, moralnih načela i religioznih ideja, koja povezuje sve ljude, bez obzira na njihovu rasu, kulturu i etničku pripadnost. Najzad, čini se da je posebno važno da se istak ne da u Jungovom delu ogroman značaj imaju drev ni mitski simboli, koji mogu da iskažu mnogo toga što racionalni i jednoznačni pojmovi ne mogu. Ovaj Rečnik bi treba lo da uvažavajući „zaboravljeni jezik duše” uputi savremenog čitaoca kako da razume svet simbola jer bez poznavanja ove drev ne univerzalne komunikacije i njenog uticaja na psihu, nije moguće razumeti mitologiju, religiju, bajke, epove, drev nu umetnost, ali i modernu književ nost, arhitekturu, poeziju, pozorište, film, strip, kao i savremena dramatična društvena i politička zbivanja itd. Bez jednog pouzdanog i va ljanog rečnika kao kompasa, čak i visoko obrazovan čitalac kome Analitička psihologija nije struka, la ko bi mogao da se izgubi u teško prohodnoj i gustoj šumi Jungovih pojmova i simbola, a koji su ključ za razumevanje arhaičnih i modernih kultura. Na kraju, ali ne po redosledu va žnosti, zadovoljstvo mi je da zahva lim mr Dragani Radivojević na njenom ogromnom trudu i veli kom doprinosu da ova knjiga bude va ljano li kov no opremljena, či me je bitno doprinela dubljem i svestra nijem razumevanju Jungovih pojmova i, na ročito, simbola. Posebnu za hvalnost dugujem i svojim recenzentima, prof. Romanu Maderi i akademi ku Vladeti Jerotiću, uvaženim znalcima Jungovog dela, koji su svojim recenzijama svesrd no podr žali ovu knjigu. Za hva ljujem i urednica ma HESPERI Eedu, gospođa ma Zorici Stablović Bu lajić i Adeli Mazzola, bez čijeg razumevanja i višestru ke pomoći rukopis ovog rečni ka ne bi, ma kar ne u ova kvom obli ku, ugledao svetlost dana. Zahvaljujem Etnografskom muzeju na ustupljenom vizuelnom materijalu. ŽarkoTrebješanin U Beogradu, 17. septembar 2008.
REﾄ君IK
13
14
15
17
18
19
Planina adepta, alhemijski rukopis: Cabala, speculum artis et naturae, in alchymia, 1654. Jung objašnjava da je zamak skriven u planini znak da kamen filozofa tu leži zakopan i da ga treba pronaći i očistiti. Sedam stepenika koji vode tom unutrašnjem hramu obeleženi su fazama alhemijskog opusa. Zodijak u pozadini simbolizuje trajanje procesa, dok četiri elementa znače celovitost. Slepac simbolizuje nužnost žrtvovanja svesnog intelekta da bi se sledili instikti (zec). Prizor jasno upućuje da se radi o božanskom unutrašnjem procesu, kao suprotnost profanom shvatanju da je cilj alhemije proizvodnja zlata.
21
Destilacija, Jan van der Straet, kasni 16. vek
Alhemijska laboratorija, Muzej Farmacije, Bazel
23
24
25
26
27
29