Српски језик и језичка култура за 5. разред основне школе

Српски језик

за пети разред основне школе

Рецензенти

проф. др Никола Рамић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац

Сандра Рудњанин, професор српског језика, ОШ „Вук Караџић” Краљево

Уредник

др Слађана Илић

Одговорни уредник

Слободанка Ружичић

Главни уредник

Драгољуб Којчић

За издавача

Драгољуб Којчић, директор

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије решењем

број 650-02-00150/2018-07 od 27. 4. 2018. године одобрио је овај уџбеник за

издавање и употребу у петом разреду основне школе.

© ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, 2018.

Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини, а ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

и именски предикат

одредбе

Писање назива предузећа, установа, организација

Писање заменице ви великим почетним словом 122

Писање речце нај у суперлативу 123

Велико слово у вишечланим географским називима 124

Велико и мало слово у писању присвојних придева 126

Вишечлани основни и редни бројеви 128

Писање одричне речце НЕ уз именице, придеве и глаголе 129

Тачка 131

Запета 131

Писање наводника у насловима књижевних дела и називима школа

Писање црте уместо наводника

СВЕТ РЕЧИ И ИЗРАЗА

У речнику је благо

Речи које имају више значења

Речи које имају исто или слично значење

Речи које имају супротна значења

Речи страног порекла

Некњижевне речи

Израда писменог састава

Место акцента у вишесложним речима

Изговарање реченице

Изговор упитних реченица

Правилан изговор гласова

Изрази и пословице

Шта смо научили

ВОДИЧ

Важне дефиниције Правилно писање Правилан

За оне који желе да знају више Повезивање с раније усвојеним знањем Помоћ за лакше разумевање и препознавање

ВРСТЕ РЕЧИ

У српском језику постоји десет врста речи.

Неке врсте речи су ти већ познате:

− именице;

– придеви;

– глаголи;

– заменице и

– бројеви.

Пажљиво прочитај шта један од дечака из романа Хајдуци, Бранислава Нушића, мисли да значи реч епидемија у одломку из твоје Читанке

– Бре , – узвикну Глуваћ – толико вас па не знате шта је то епидемија.

– Па што ти не знаш? – вели му Врабац.

– Знам ја, него нећу да вам кажем! – одговара Глуваћ.

– Знаш, јест, не знам у којој си школи учио ? – додаје пакосно Врабац.

– Ја знам, јест, јер имам брата у четвртом

ми је казао; питао сам га па ми је казао.

– Е, па ‘ајд кажи шта је – навалисмо сви.

разреду гимназије,

па он

– Епидемија, то је једна богиња из старе грчке историјe. Ето ти! –

одсече Глуваћ.

– Па што ми због грчке богиње да немамо школе? – пита Врабац.

– Е, то не знам – одговара Глуваћ.

Речи које су обележене црвеном бојом припадају врстама речи које су

ти већ познате. Упиши их у следећу табелу и разврстај их према томе којој врсти речи припадају, онако како је започето:

ИменицеПридевиЗаменицеБројевиГлаголи Глуваћ вас узвикну

Неке речи у српском језику мењају облик у реченицама, а неке увек остају у истом облику, не мењају се. Оне које мењају облик називамо променљиве речи, а оне које не мењају називамо непроменљиве речи

Уочаваш да су неке црвене речи у тексту промениле свој облик, да немају увек исти облик у реченицама:

богиња – богиње знате – знаш – знам питао – пита кажем – казао – кажи

То су променљиве речи, које већ знаш, и има их пет врста: именице; придеви; заменице; бројеви и глаголи.

И непроменљивих речи има пет врста: предлози; прилози; везници; речце и узвици

Те речи не мењају свој облик. Неке од њих, које се налазе у тексту, обележене су плавом бојом:  бре, па, него, у, јер, е, из, ето, због, да

● Прочитај поруке које су разменили Петар и Ана:

Издвојили смо парове речи из прве и из друге поруке и написали их у табелу. У трећу колону упиши П поред променљиве, а Н поред непроменљиве:

прва реченицадруга реченицапроменљ.(П)/ непром. (Н)

јаој

јуче

покварио

мој

рачунар

и

мислио

да

купим

неку

нову

тастатуру

јаој

јуче

покварила моја

рачунара

и

мислила

да

купимо

неки

нових

тастатура

●

У

песми Драгомира Ђорђевића

Кад се воли, а никад се није, из твоје

Читанке, подвуци променљиве врсте речи: Знам да боли неуспех у школи Знам да боли кад Маринко бије Само нисам знао како боли Кад се воли а никад се није

Знам Тања је старија од мене Кажу да се љуби још од шесте Кажу да је на корак од жене А ја тек на прагу дванаесте

Бројеви јесу променљиве речи, али делимично. Неки бројеви се мењају (по падежима, броју, роду), а неки остају увек исти, не мењају се. На

пример, основни број један увек је променљив (један пас, једна мачка, једно мече). Бројеви два и три су делимично променљиви. Уочи то у реченицама:

Дао сам књиге њима двема / трима;

Видео сам две јелке / два ирваса.

Више о бројевима види на 57. страници.

У петом разреду уче се све врсте променљивих речи, а од непроменљивих

речи прилози и предлози. О осталим непроменљивим речима учићеш у каснијим разредима. То су: везници (а, али, или и др.), речце (наравно, баш, ваљда, зар и сл.) и узвици (јаој, ах, ух и др.).

Предлози су непроменљиве речи које стоје испред именица или

заменица и означавају односе између бића, предмета или појава. На

пример: у, са, за, на, по, при, до, испред, изнад и др. Предлози су подвучени у

следећим реченицама:

Путујем у село са мамом.

Филип иде на тренинг.

О предлозима ћеш учити касније, на страници бр. 95.

ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ

Када се променљива реч мења у тексту или у говору, мења се само један њен део.

● Обрати пажњу на облике речи лопта у реченицама:

У излогу продавнице стајала је лопта

Милош је купио лопту.

Његова сестра се обрадовала лопти.

Још увек играју одбојку том лоптом.

Уочаваш да се део речи лопта није променио и у свим облицима је исти (ЛОПТ-), а променили су се наставци на крају речи (-а, -у, -и, -ом).

Део речи који се не мења и увек остаје исти називамо граматичка основа речи. Део речи који је променљив зове се граматички

наставак или наставак за облик. Граматички наставак или наставак за облик додаје се на граматичку основу и тако увек долази на крају речи. Основа и наставак заједно чине пуни облик променљиве речи.

+ а → лопта ЛОПТ- + у → лопту + ом → лоптом

граматичка основа граматички наставак

● Прочитај реченице:

Наша школа је добила нов рачунар.

Сви ученици се радују новом рачунару.

Моје одељење се може похвалити новим рачунаром

Наш наставник сматра да ученици имају користи од рачунара

Граматичка основа именице рачунар је рачунар.

Граматички наставци ове именице у реченицама су: -у, -ом, -а.

ИМЕНИЦЕ

Именице су речи које означавају:

– бића (дете, девојка, пас);

– предмете и објекте (торба, оловка, зграда);

– материју (вода, брашно, пластика);

– видљиве појаве (муња, гром, дуга); а означавају и

Подела именица према значењу

Све именице у српском језику према значењу делимо на:

властите; заједничке; збирне;

градивне и мисаоне (апстрактне).

Властите именице именују:

– невидљиве и неопипљиве појаве (љубав, радост, сећање). );

бића (Сара, Јован);

градове и села (Крагујевац, Београд, Винча реке и планине (Дунав, Златибор);

небеска тела (Марс, Венера); државе (Србија, Аустрија); континенте (Европа, Азија, Африка) итд.

Заједничке именице означавају:

– бића;

– предмете и

– видљиве, опипљиве појаве који припадају одређеној групи и имају заједничко име (клупа, школа, пас, брат, телефон, ученик).

Збирне именице означавају:

– збир, скуп бића и предмета исте врсте, које се посматрају у том скупу, не појединачно (камење, дугмад, лишће, цвеће, јагњад, омладина, властела).

Градивне именице означавају:

– неку материју или грађу од које се може нешто правити ( вода , брашно, уље, песак, злато, со, сребро).

Мисаоне (апстрактне) именице означавају: – неопипљиве појаве, као што су осећања, расположења, стања, особине (срећа, туга, размишљање, певање, лепота, мудрост).

У табели су реченице које садрже различите именице.

Разврстали смо их према значењу у колоне.

Властите именице

Ја се зовем

Марко.

Мој пас се зове Лаки.

Живим у

Панчеву.

Панчево је у

Србији.

Кроз град

протиче река Тамиш.

Гледао сам

снимак са

Месеца.

Заједничке именице

Мој брат воли спорт.

Он тренира

кошарку.

Наша кућа је мала.

Ипак, увек

имамо бар једну

лопту.

Ујутру он иде у

школу.

Предвече га зову другови.

Збирне именице

Видела сам шарено цвеће.

Нисмо могли да дођемо до њега од шибља.

Угледала сам дрвену бурад. Покушала сам да се попнем, али ме је спречило трње. Свуда около било је високо дрвеће.

Градивне именице

Сестра је узела брашно.

Онда је додала воду.

У воду је сипала со.

Затим је додала уље.

Тражио бих да

плати у злату, па да пробам то.

Апстрактне именице

Шта ли је то љубав?

Може бити срећа. Може бити туга.

А можда и размишљање?

Може бити немир. Може узбуђење.

Сигурно је да је осећање.

Род и број именица

У српском језику свака именица је мушког, женског или средњег рода.

Најлакши начин да одредимо ког је рода нека именица јесте да испред именице ставимо заменицу:

ТАЈ (за мушки род);

ТА (за женски род) и ТО (за средњи род).

У зависности од тога која се од ових заменица сложи уз именицу, одређује се род именице. На пример: тај човек (именица човек је мушког рода); та жена (именица жена је женског рода); то дете (именица дете је средњег рода).

Свака именица може бити само једног рода и не може мењати род.

● Напиши ког су рода именице из народне песме Вила зида град:

вила →           град → земља → облак → небо → бисер →

Именице имају особину да се могу мењати по броју, што значи да имају једнину и множину.

Једна именица може именовати један појам, а може и више појмова ( град градови).

Већина именица у српском језику има и једнину и множину.

Неке именице имају само једнину

Такве су, на пример, збирне и властите именице.

Збирне именице именују скуп неких бића или предмета, али оне су увек у облику једнине.

Ову тврдњу проверићемо помоћу теста са заменицама

тај, та, то. Написали смо одговарајућу заменицу испред именица:

Тај народ живи на северу.

Та родбина долази у госте.

То лишће је жуто.

вила – виле, –

Збирне именице настале су од именица у једнини.

Оне могу имати и множину.

На пример:

– дрво је градивна именица

– дрвеће збирна, а

– множина именице дрво гласи дрвета.

Напиши збирну именицу која је настала од именице прут, а

затим и множину именице прут:

● Прочитај и примере у табели:

именица у једнини именица у множини збирна именица

дрво дрвета, дрва дрвеће

пиле пилићи пилад

дугме дугмета дугмад

Властите именице обично имају само једнину, а само у ретким случајевима могу имати множину.

Такви примери могу бити у реченицама:

У нашој згради живе два Лазара.

У Србији постоје три Мораве: Западна, Јужна и Велика.

Пет Јелена игра за репрезентацију.

Неке именице имају само облик множине иако означавају један предмет или појам.

Ако је у питању предмет, он се најчешће састоји из два дела (маказе, мердевине, санке, наочаре).

Тако именица врата има само облик множине, а означава и предмет у једнини и предмет у множини. На пример:

Једна врата су се отворила.

Троја врата су закључана

Промена именица по падежима

(деклинација)

● Прочитај текст о једном посебном дечаку. Обрати пажњу на подвучене облике именице дечак.

Један дечак имао је осам година када је свирао клавир на концерту у Милану. Сала је била препуна људи. Сви су желели да виде и чују чудо од детета. Једна дама рече господину до себе: „Овде нешто није у реду. Нико не свира боље од дечака. Немогуће да једно дете тако свира. Господине, погледајте дечака! Видите ли прстен на његовој руци? То мора да је чаробан прстен. Без прстена не би могао тако свирати!” Дечак префињеног слуха чуо је ту примедбу. Било му је жао, па је звецнуо прстеном о дирке, скинуо га и ставио на клавир. Поклонио се дами и наставио да свира исто тако лепо као и пре. Сви посетиоци су се дивили дечаку, а композитори су желели да свирају са тим дечаком. Тај дечак се звао Волфганг Амадеус Моцарт.

Уочаваш да се именица дечак у различитим реченицама налази у различитим

облицима.

Различити облици именица у реченицама називају се падежи.

Осим именица, по падежима се мењају још три врсте променљивих

речи:

− придеви;

− заменице и

− поједини бројеви.

У српском језику постоји седам падежа: номинатив; генитив; датив; акузатив; вокатив; инструментал и локатив.

Одговорићемо на питања у табели

именице дечак:

1. Номинатив Ко је свирао клавир? дечак

2. Генитив Од кога нико не свира боље? Од дечака

3. Датив Коме су се сви дивили? дечаку

4. Акузатив Кога је господин дечака требало да погледа?

5. Вокатив Хеј, дечаче! Хеј, дечаче!

6. Инструментал С(а) ким су композитори С(а) дечаком желели да свирају?

7. Локатив О коме

прича?

Падеж Питање облик именице прстен

1. Номинатив Шта је дечак носио на руци? прстен

2. Генитив Без чега је свирао и даље лепо? Без прстен а

3. Датив Чему је дама приписала чаробну моћ?

4. Акузатив Шта је дечак спустио на клавир?

5. Вокатив Хеј, ...!Најчешће не дозивамо Хеј, прстене! предмете, али у песмама и причама постоје облици вокатива и за предмете.

6. Инструментал Чиме је дечак звецнуо о дирке?

7. Локатив О чему је дама причала?

Исти називи за падеже и иста питања важе и за облике множине.

Падежи су различити облици у којима се појављују именице. Они се разликују према томе какав је однос те речи са осталим речима у реченици.

По падежима се мењају: − именице; придеви;

заменице и поједини бројеви.

Већ смо научили шта је то граматичка основа.

Она се код именица зове именичка основа и не мења се

Научили смо и шта је граматички наставак.

Он се код именица зове падежни наставак и он се мења

Различити падежни облици именице добијају се када се на именичку основу додају различити падежни наставци

Плава слова у различитим облицима именица дечак и прстен означавају падежни наставак:

дечака

прстена

дечаку прстену

дечаче!

дечаком

дечаку

прстене!

прстеном

прстену

дечак

ПАДЕЖИ Номинатив

● Прочитај текст и обрати пажњу на подвучене речи:

Руска краљица је у 18. веку основала познати музеј Ермитаж. Од тада, педесет необичних стражара чува музеј од мишева и пацова. Мачка је непредвидљива животиња, а у музеју

су изложене вредне слике. Тако је један мачор залутао на други спрат. Ту је била соба са сликама познатог сликара Ван Дајка. Чувар није могао да га

ухвати данима, јер је мачор бежао у отвор за вентилацију. Одатле се опет враћао у исту собу, као да је волео те слике. Потера је трајала две недеље, а мачор је добио име Ван Дајк.

Подвучене речи су именице које се добијају као одговор на питање КО? или ШТА?

краљица мачка животиња мачор соба чувар потера

Написане именице су у свом основном облику.

Основни облик именице је само име неког бића или назив неког предмета.

Тај облик назива се номинатив.

Номинатив добијамо као одговор на питање КО? (за жива

бића) или ШТА? (за предмете, објекте, појаве итд.). Именица у

номинативу је најчешће субјекат у реченици.

На пример, номинатив ћемо добити као одговор на питања:

Ко ради у банци? Ујак.

Шта постоји у телефону? Батерија.

Као што знаш, животиње су жива бића, али за њих често користимо питање ШТА? На пример:

Шта те је ујело? Комарац.

Шта је у кавезу? Лав.

Именице се могу јављати у свим падежима једнине и множине. Тако

номинатив множине именује више бића или предмета.

Написали смо и номинативе множине подвучених именица:

номинатив једнине номинатив множине

краљица краљице мачка мачке мачор мачори музеј музеји слика слике

соба собе

миш мишеви пацов пацови

Именице у номинативу се често употребљавају самостално, ван реченице као: наслови књига (Том Сојер, Хајдуци);

− бајки и приповедака (Пепељуга, Чича Јордан, Шала);

− филмова (Хотел Трансилванија, Мала сирена, Штрумпфови),

− телевизијских емисија (Зујалица, Покемони, Пчелица Маја) итд.

● Прочитај поново прву и трећу реченицу текста о музеју. Уочаваш

да се именица музеј налази у два различита облика:

музеј и у музеју

Први облик је номинатив, а уз други облик именице стоји предлог у

Тај други облик је локатив и уз њега морају стајати предлози.

Именице у номинативу могу стајати самостално, без других речи.

Зато је номинатив независан падеж.

Именица у номинативу најчешће врши службу субјекта у реченици.

На пример:

Краљица се звала Екатарина Велика.

Мачке чувају музеј од пацова.

Ипак, понекад именица у номинативу може бити и именски део предиката.

На пример:

Новак Ђоковић је тенисер.

Бранко је писац.

Тигар је звер. Вељко Петровић је хајдук.

● О субјекту види на стр. 101.

Када поједине именице употребимо у номинативу множине, неки гласови се промене, а неки се изгубе:

дечак – дечаци

ловац – ловци

пас – пси

јунак – јунаци.

О гласовним променама учићеш у каснијим разредима.

Генитив

● Прочитај текст и обрати пажњу на подвучене именице.

Богдан је добио четири карте за концерт моје омиљене групе. Било је тешко доћи до карата. Из нашег одељења позвао је Николу и мене. Добио сам дозволу од родитеља. Увече смо појели мало воћа и комад

сира. Затим је тата одвео Богдана и мене до те дворане. У дворани је било много људи. Чим се чуо звук гитаре, сви су заиграли. На крају, певач је рекао: „Хвала вам, видимо се идуће године!”

Одговори на питање:

Од кога је дечак из текста добио дозволу? Одговор је: .

Подвучене именице у тексту добијају се као одговор на питање КОГА? или ЧЕГА?

У свакој реченици текста постоји бар једна таква именица: групе, карата, одељења, родитеља, воћа, сира, дворане, људи, гитаре, године.

Када су у облику генитива, именице најчешће означавају припадност, порекло:

− од кога;

− од чега;

− из чега нешто потиче.

Још три именице у генитиву које смо издвојили из текста означавају припадање:

групе, одељења, гитаре

Овај генитив назива се присвојни генитив

Генитив употребљавамо и када желимо означити део нечега

Он долази уз речи које значе неку количину, мало или много нечега, парче, комад нечега итд.

Именица у генитиву означава количину нечега (ЧЕГА је нешто део).

Подвучене именице (сир и воће) су у облику генитива (сира и воћа).

Оне означавају део (количину) нечега. У примеру се одређује количина

сира и количина воћа.

Овакав генитив назива се деони генитив.

Генитив је падеж који добијамо као одговор на питање КОГА?

или ЧЕГА? Најчешће означава припадање, порекло (присвојни

генитив) или део, количину нечега (деони генитив).

Именице у генитиву не могу стајати самостално, него увек мо-

ра стајати још нека реч уз њих. Зато је генитив зависан падеж.

Именица у генитиву може бити употребљена и без предлога и с

предлозима (без, до, од, због, изнад, испод и сл.). На пример:

Чује се песма птица.

Без дружења је досадно.

Због Ирине је весео.

Испод кревета су стрипови.

Навели смо најчешћа значења генитива, али то је падеж који може имати и друга значења.

Генитив може означавати и време. Тај генитив назива се временски генитив.

● Напиши подвучену именицу у генитиву из текста која даје информацију о томе када ће се нешто десити: .

Именица у генитиву може вршити службу објекта у реченици:

Ставила сам комад хлеба у тањир. (прави објекат)

Плашим се мрака. (неправи објекат)

О објекту види више на 106. страни.

Именица у генитиву врши и службу прилошких одредби за време , место, узрок и сл. у реченици:

Кључ је испод стола. (место)

Јели смо пре два сата. (време)

Скакао је од среће. (узрок)

● Обрати пажњу на именице у генитиву које смо подвукли у тексту: родитеља, људи и карата

Оне су у генитиву множине

Напиши њихове облике у генитиву једнине:

Добро уочаваш да се код именице карта у генитиву множине појавио још један глас а. То се дешава још код неких именица, на пример:

марка – марака;

банка – банака;

девојка – девојака.

Напиши генитиве множине именица чварак и папак: ; .

Код неких именица генитив једнине и генитив множине разликују се по гласовима л и о. На истом месту у генитиву једнине је о, а у генитиву множине је л.

Прочитај реченице и упореди:

У емисију је стигла порука од једног гледаоца.

У емисију су стигле поруке од многих гледалаца.

Добио је писмо од једног читаоца.

Добио је писмо од више читалаца.

У народној

у генитиву.

Д атив

● Прочитај следећи текст. Обрати пажњу на подвучене именице.

Наставник нас је питао: „Шта сте ви тамо радили?”. „Певали смо серенаду”. „Коме сте је певали?”, изненади се наставник. „Певали смо другарици. Радовала се песми”, рече Влада. „А где је Игор Поповић?”, упита наставник. „Игору је упала патика у реку”, рекосмо сви углас.

„А-ха, добро, а јуче је Поповићу дошла тетка из Беча”, закључио је наставник. Праснули смо у смех.

Подвученим именицама одговори на питања:

Коме су ученици певали серенаду? .

Чему се радовала другарица?

Коме је упала патика у реку? .

Коме је дошла тетка из Беча?

Именице које добијамо као одговор на питање КОМЕ? налазе се у дативу. То је питање за лица, за особе.

● Прочитај реченицу из приче Ивана Цанкара Десетицa:

Нисам ишао право према школи, још је било сувише рано.

Уочаваш да именица школи одговара на питање ЧЕМУ?

Питање ЧЕМУ? служи за препознавање облика датива за предмете, објекте и именице које не означавају лица.

Датив је падеж који се добија као одговор на питање КОМЕ?

или ЧЕМУ?

Овај падеж најчешће означава намену (коме или чему је нешто намењено) или правац кретања, усмереност (ка коме/чему, према коме/чему).

Именице у дативу не могу стајати самостално, без других речи. Зато је датив зависан падеж, исто као и генитив.

Именица у дативу може се употребити сама, без предлога, или испред ње може стајати предлог (к(а), према, насупрот, упркос и др.). Прочитај примере:

Поклонила сам Ањи парфем.

Кренули смо ка позоришту.

Упркос болу, нисам плакао.

● Прочитај реченице и обрати пажњу на облике именица у дативу једнине и множине:

Кренуо сам ка старом ораху, а брат је рекао да идемо ка орасима, јер воли да их једе.

У наградној игри сви се радују добитку, а још више добицима.

Уочаваш разлику у једнини и множини ових именица:

− У првој реченици мења се глас у множини (х–с).

− У другој се глас т губи (добитку – добицима).

једнине.

именица је у дативу

А КУЗАТИВ

● Прочитај како је дечак из Хајдука реаговао на вест да школа не ради због епидемије. Обрати пажњу на подвучене именице.

Разуме се, чим сам тако савесно искупио своју ђачку дужност и бацио књиге увис, те се раскупусале, ја сам оставио сестру да збира и

саставља листове, а ја сам похитао право тамо, на храстово стабло.

Упиши одговоре на питања:

Шта је дечак искупио? (ђачку)

Шта је дечак бацио увис?

Кога је оставио да саставља листове?

Шта је сестра састављала?

На шта је похитао дечак?

Уочаваш да се и код акузатива разликују питања за именице које означавају особе од питања за именице које означавају друге појмове.

Акузатив је падеж који се добија као одговор на питање КОГА? или ШТА? То је облик именице који најчешће означава објекат, онога ко трпи радњу или оно што је предмет на коме се врши радња.

Да би се лакше препознао акузатив, довољно је поставити питања: Кога видиш? Шта примећујеш? и уколико се именица као одговор уклапа, то је акузатив.

Именица

у акузативу најчешће има службу објекта, због чега се акузатив може називати падежом објекта

Понекад, именица у акузативу може имати службу прилошких

одредби

у реченици. На пример:

Ишли смо на море. (прилошка одредба за место)

Представа је у петак. (прилошка одредба за време)

Причао је о њој кроз сузе. (прилошка одредба за начин)

Уочаваш да се у наведеним примерима именица у акузативу употребљава са предлозима (на море, у петак, кроз сузе).

Као и именице у генитиву и дативу, именице у акузативу употребљавају се са предлозима и без предлога. Неки од предлога који иду уз акузатив су: на, у, кроз, уз, низ, за, мимо итд.

Игор је донео лоптице.

Отишли су на планину.

Прошао је кроз циљ.

Јана купује накит за Нину.

Пењем се уз конопац.

Акузатив је зависан падеж, не може стајати самостално, исто као што већ знаш и за генитив и датив.

Када именица мушког рода именује живо биће, акузатив и генитив имају исти облик. На пример:

Видела сам друга. (акузатив)

Узела сам ролере од друга. (генитив)

Када именица средњег или мушког рода у акузативу једнине означава нешто неживо, акузатив има исти облик као номинатив једнине. Прочитај следеће реченице:

Телефон је нов. (номинатив)

Петар је добио телефон. (акузатив)

Уочаваш да су облици номинатива и акузатива исти. Када именица мушког рода или средњег рода у једнини означава нешто неживо, номинатив и акузатив имају исти облик. Како да одредиш у оваквим примерима када је именица у номинативу, а када у акузативу? Најлакше је да погледаш коју службу та именица врши у реченици. Ако врши службу објекта, онда је то акузатив, а ако врши службу субјекта, онда је номинатив.

У народном говору постоји изрека Видела жаба да коња кују, па дигла ногу. Она се употребљава за некога ко хоће нешто што је изнад његових могућности, што није за њега.

У овој изреци постоје две именице у акузативу. Напиши их: и

Вокатив

● Прочитај разговор Тома и Беки у одломку

из романа Том Сојер, који се налази у Читанци.

– Јао, Томе! Значи нисам ја прва с којом си се верио! Дете бризну у плач. А Том ће рећи: Не плачи, Беки! За њу више ништа не марим!

Подвучени су облици именица којима се Том и Беки обраћају једно другом.

● Сада прочитај реченицу из текста Зечеви нису најстрашљивији, која се такође налази у твојој Читанци. Подвуци именицу којом се старешина зечева обраћа другим зечевима:

– Браћо моја, срце ми се радује кад на вас погледам.

● У народној приповеци Аждаја и царев син подвуци именицу којом

се дозива:

Аждајо, изађи ако жена ниси!

● Такође, можеш прочитати у Читанци, у тексту Душана Радовића

Капетан Џон Пиплфокс, како капетан Џон дозива пећину, а затим јој се

обраћа не именом, већ погрдном именицом:

Е-хеј! Чујеш ли ме, Пећино? ... Вештице, не изазивај!

Подвучене именице су у вокативу.

Уочаваш да се у причама и песмама може обраћати и дозивати и именицама које не означавају особе. То се чини када се описује нека ситуација, стање, осећање и сл.

● Подвуци именице којима се деда Раде у приповеци Поход на Мјесец обраћа Петраку и свом унуку: – Ехеј, будале, враћајте се! ... – Ехеј, магарци ...!

Свако дозивање и обраћање по имену или надимку, именицама које означавају породичне или родбинске односе (мајко! брате!) врши се обликом именице у вокативу.

● Обрати се некоме реченицом у којој спомињеш име. На пример:

Хајде, Милане, крени на утакмицу!

Хеј, Јована, сачекај ме!

Уочићеш да је именица у вокативу посебно наглашена и да се пре и после ње прави пауза у реченици. Уколико изговориш само ту именицу, скренућеш пажњу те особе на себе. Значи да именица може да се употреби без осталих речи.

Вокатив се у писању увек одваја запетом.

Може се наћи: на почетку, у средини или на крају реченице.

Ако се вокатив нађе на почетку реченице, иза њега се пише запета. На пример: Петре, додај ми гумицу!

Ако се вокатив нађе у средини реченице, запета се пише и испред и иза њега. На пример: Замисли, Јанко, продате су све карте за утакмицу!

Ако се вокатив нађе на крају реченице, запета се пише испред њега. На пример: Дођи на торту, Милице!

Вокатив је падеж који употребљавамо за дозивање или обраћање. Именица у вокативу може стајати самостално. Зато је вокатив независан падеж, као и номинатив.

Испред именице у вокативу не стоје предлози, исто као и испред номинатива. Вокатив нема посебну службу у реченици.

При обраћању или дозивању неки гласови се у појединим именицама промене. Обратимо пажњу на то да бисмо правилно говори-

ли! На пример:

Вуче, позајми ми свеску!

Хеј,  снеже, отопи се!

Добро вече, драги (гледалац) гледаоци!

Писац Бранислав Нушић овако описује своје упознавање с вокативом:

Сећам се, нпр., мојих мука да научим пети падеж од именице пас.

Сви остали падежи ишли су којекако, али пети падеж једнине (покојни звателни) никако ми није ишао у главу, нити сам умео да га погодим.

И не само мени, већ и свима у мојој околини, задао је тај падеж главобољу. Мој најстарији брат, који је већ био у старијим разредима, изгледа да се провукао и није у животу имао посла с том именицом; мој млађи

брат ми рече да је од именице пас пети падеж куче. Отац ми није умео казати ништа, пошто граматика нема никакве везе са трговином, већ изгледа да ту чак важи правило: што мање граматике то више зараде.

Питао сам и бакалина, нашег комшију, пошто сам му претходно

објаснио да се петим падежом зове, и он ми рече: – Ја кад вабим куче, ја му кажем: куц, куц, куц! а кад га терам ја му кажем: Шибе! А Бог ће га свети знати који је то падеж!

У називу једне друштвене игре именица је у вокативу. Напиши

назив те игре:

Инструментал

● Прочитај реченицу из текста Николе Тесле Моји изуми.

Ухватио сам диван пар врана и пошао сам кући са пријатељем.

Подвучена именица добија се као одговор на питање С КИМ?

У следећој Теслиној реченици подвучена је именица која се добија

као одговор на питање ЧИМЕ?

На колима је у ствари била пумпа на којој је радило шеснаесторо

људи и била је дивно офарбана црвеном и црном бојом.

Уочаваш да одговор у облику именице са пријатељем означава друштво, а облик бојом средство којим се обавља или се обавила нека радња.

И овде се разликују питања:

− за друштво – с ким и

− за средство – чиме (се врши радња)

Овај облик именице назива се инструментал.

Инструментал је падеж који добијамо као одговор на питање

С КИМ? (ако означава друштво) или ЧИМЕ? (ако означава средство). Ако означава друштво, онда увек долази с предлогом с(а), а

ако означава средство, онда је без предлога.

Именица у облику инструментала не може стајати самостално.

Зато је инструментал зависан падеж, као што већ знаш и за генитив, датив и акузатив.

Ако је предмет средство којим се врши радња, у реченици

испред њега не стоји предлог с(а):

Путовао сам аутобусом.

Летели смо авионом.

Колач једем виљушком.

Инструментал средства којим се врши радња увек се пише без предлога (ЧИМЕ?).

Инструментал друштва увек се пише с предлогом с(а) (С КИМ?).

врше службу неправог објекта. О неправом објекту види на стр. 109.

Инструментал је зависни падеж који се може употребљавати са

више предлога, а неки од њих су: над, под, пред, за, међу и др. Инструментал с тим предлозима најчешће има службу прилошке одредбе за место. На пример:

Чекали смо их пред школом

Над градом лете авиони.

Седимо за столом

Под сунцобраном није вруће.

Инструментал може имати и службу прилошке одредбе за време. На пример:

Тенис играмо суботом.

Такође, именица у инструменталу може имати и службу прилошке одредбе за начин На пример:

Говори тихим гласом

Пажљивим слушањем детектив решава случај.

Постоји и инструментал који врши службу атрибута. Лако се одређује помоћу питања: какав (каква), који (која).

На пример:

Волим девојке с плавом косом. (Какве девојке волим?)

Допада ми се дечко с црним очима. (Какав дечко ми се допада?)

У реченици из приче Стевана Раичковића Дима препознај и

напиши именице у инструменталу:

Ми сви разрогачених очију гледамо у пожутелу фотографију, гледамо у лице неке старе војничине с брковима, са ордењем и

пиштољем о појасу.

Инструментал једнине . Инструментал множине .

Уочаваш да именице ордењем и пиштољем у реченици не означавају средство којим се врши радња. Овде означавају предмет

који неко носи или који стоји уз онога ко врши радњу.

Такви су и примери:

Појавио сам се с поклоном у руци.

Изашла је из радње са торбом у рукама.

Увек идем на излет с ранцем на леђима.

● У народној пословици Боље с мудрим плакати, него с лудим

певати изостављена је једна именица у инструменталу која се подразумева, и то на два места. Напиши ту именицу у инструменталу једнине:

Локатив

● Прочитај реченицу из текста Горана Петровића, Месец над тепсијом, који се налази у твојој Читанци.

На тим папирима, које је Александар разгледао, беху записане сваковрсне приче ... о крилатим коњима, о пламеним птицама, о делтама месечине, о чаробњацима, ратовима, љубавима, изворима

и о чему све не. Александар Македонски је читао и читао.

О коме и о чему је Александар Македонски читао?

Именице које добијамо као одговор на питање О КОМЕ? или О ЧЕМУ ? налазе се у облику локатива.

Локатив је падеж који добијамо као одговор на питање О КОМЕ? или О ЧЕМУ? Увек се употребљава са предлозима. Предлози који иду уз локатив су: о, у, на, по, при. Он обично означава место вршења глаголске радње. Локатив је зависан падеж, као што већ знаш и за генитив, датив, акузатив и инструментал.

● У строфи из песме Драгомира Ђорђевића Пријатеља колко

хоћеш, која се налази у Читанци, подвуци именице у локативу:

Кад ми је у души магла

А у срцу лом

Ја седнем на меку траву

И причам са њом.

Како да лако разликујеш локатив од датива? Прочитај реченице и

обрати пажњу на облике именице школа:

Игор је кренуо ка школи. (датив – кретање ка, према нечему)

Игор је у школи. (локатив – налази се негде, борави на неком месту).

● Именица у локативу може вршити службу прилошке одредбе за

место. Подвуци те именице у следећим реченицама:

Деда је рођен у Кикинди.

Зиму проводим на Авали.

Кишобраном ме благо ударила по нози.

Именица у локативу може вршити и службу прилошке одредбе

за време:

На почетку филма нисам знао да је комедија.

У народној пословици Ко не плати на мосту, платиће на ћуприји обе именице су у локативу и имају службу прилошке одредбе за место.

● У следећем тексту подвуци именице у локативу:

На телевизији сам гледао емисију о планети Земљи. Научници су утврдили да постоји океан под Земљом и да је три пута већи од количине

воде у свим океанима. Велике количине воде налазе се у омотачу

Земљиног језгра.

ШТА СМО НАУЧИЛИ

У српском језику има пет врста променљивих речи и пет врста непроменљивих речи: Променљиве речи Непроменљиве речи ↓ ↓ именице предлози придеви прилози заменице везници бројеви речце глаголи узвици

Именице су променљива врста речи и према значењу могу бити: ↓ ↓ ↓ ↓ ↓ властите заједничке збирне градивне мисаоне (апстрактне) (Нина) (сто) (цвеће) (вода) (срећа)

Свака именица налази се у једном од три рода: мушком, женском или средњем роду. Именице се мењају по падежима. У српском језику постоји седам падежа.

ПадежПитање за

падеж основна значењаосновне функције НоминативКО? ШТА?име бића, предметасубјекат, именски део предиката ГенитивКОГА?

ЧЕГА?

ДативКОМЕ?

ЧЕМУ?

АкузативКОГА?

ШТА?

(видим)

припадност, порекло, део нечега, време

прави и неправи објекат, прилошке одредбе

намена, правацнеправи објекат, прилошке одредбе

онај који трпи радњу, предмет на коме се врши радња

Вокатив(ХЕЈ!) дозивање, обраћање Инструментал С КИМ?

ЧИМЕ?

ЛокативО КОМЕ?

друштво, средство вршења радње

прави и неправи објекат, прилошке одредбе

прилошке одредбе

О ЧЕМУ? место, времеприлошке одредбе

Номинатив и вокатив су независни падежи, а генитив, датив, акузатив, инструментал и локатив су зависни падежи.