Zorana Opa~i} • Danica Pantovi}
PRI^A BEZ KRAJA ^itanka za ~etvrti razred osnovne {kole
ZAVOD ZA UXBENIKE • Beograd
Recenzenti prof. dr Milorad De[i], Filolo{ki fakultet, Beograd mr Jovan Qu[tanovi], Vi{a {kola za obrazovawe vaspita~a, Novi Sad Zoran Gavri], profesor razredne nastave u O[ „Josif Pan~i}�, Beograd
Urednici mr Branislava Markovi] Sla\ana ili] Odgovorni urednik Slobodanka ru@i^i] Za izdava~a dr miloqub albijani], direktor i glavni urednik
Ministar prosvete i sporta odobrio je ovaj uxbenik za izdavawe i upotrebu svojim re{ewem broj 6-00-00099/2006-06 od 8. maja 2006. godine.
ISBN 978-86-17-17821-3 Š Zavod za uxbenike Beograd (2000-2012) Ovo delo ne sme se umno`avati, fotokopirati i na bilo koji drugi na~in reprodukovati ni u celini, a ni u delovima, bez pismenog odobrewa izdava~a.
^itaocu
S vaka kwiga, pri~a, pesma deo je sveta Fantazije. Svet Fantazije
sa~iwen je od deli}a sveta u kojem ti `ivi{. Jednog bez drugog ne mo`e biti. Qudi svojim snovima grade Fantaziju, a ona, zauzvrat, wih ~ini boqim, pametnijim, sre}nijim.
M ost izme|u sveta u kojem `ivi{ i sveta koji otkriva{ u svakoj kwizi koju pro~ita{ jesi TI!
^ itaju}i, ti ulazi{ kroz jednu od kapija zagonetnog sveta. Nikada vi{e
ne}e{ mo}i da u|e{ kroz ista vrata, ~ak i ako istu kwigu pro~ita{ vi{e puta! To je zato {to je svako ~itawe novo, druga~ije i neponovqivo.
U tvojim rukama su kqu~evi zemqe Fantazije. Ume{ li da je otkqu~a{? [ ta je za tebe prava kwiga?
I. Kwiga za tebe
Zdravo! Ja sam Atrej!
U~ini ono {to `eli{
Ovo je moj prijateq Fuhur.
Kwiga za Bastijana Bastijanove misli su se nerado vra}ale stvarnosti. Bilo mu je drago {to Beskrajna pri~a nema nikakve veze sa wom. Nije voleo kwige u kojima bi se na dosadan i turoban na~in pripovedalo o sasvim obi~nim do`ivqajima iz sasvim obi~nog `ivota sasvim obi~nih qudi. Toga je u stvarnosti bilo napretek, za{to bi jo{ i ~itao o tome? Osim toga, nije mogao da podnese da ga pisac ube|uje u ne{to. A u kwigama te vrste, mawe ili vi{e otvoreno, uvek se ne{to tako poku{avalo. Bastijan je bio osobito sklon kwigama koje su bile uzbudqive ili vesele, ili onima uz koje se moglo sawati. Voleo je kwige u kojima su izmi{qeni likovi do`ivqavali divne avanture, koje su ga navodile da i sam izmi{qa. A to je umeo! Mo`da je to bilo jedino {to je stvarno umeo: da zamisli ne{to tako jasno da to gotovo vidi i ~uje. Dole, u razredu, trebalo je uskoro da po~ne ~as poznavawa prirode na kojem se uglavnom govori o tu~ku i pra{nicima. Bastijan se radovao {to sedi ovde gore u svom skrovi{tu i mo`e da ~ita. Smatrao je da je ova kwiga upravo za wega, ba{ prava kwiga!
Mihael Ende S nema~kog prevela Mirjana Popovi}
Kakve kwige ti voli{? [ta ti se u wima naro~ito dopada? O ~emu razmi{qa{ kada zavr{i{ ~itawe neke uzbudqive kwige? Ispri~aj pone{to o onome {to si nau~io o sebi i drugima posle ~itawa kwige. Ono {to ti otkrije{ u delu mo`e se razlikovati od onoga {to o delu zakqu~e tvoji drugovi ili nastavnik! Kakve kwige voli Bastijan? Za{to mu smeta da ga pisac ube|uje u ne{to?
Svako umetni~ko delo nosi u sebi mnoge istine, mudrosti i saznawa o `ivotu i qudskoj prirodi. Obi~no ih nazivamo porukama. U`ivaju}i u kwi`evnom delu i razmi{qaju}i o wemu, mi te poruke usvajamo. Me|utim, svako od nas kwi`evno delo mo`e druga~ije do`iveti i u wemu otkriti neku drugu, samo svoju istinu.
Pripazi: nekada su ove poruke sakrivene i ~ekaju da ih prona|e{!
Evo kako o tome razmi{qa Alisa. Dok je tako razmi{qala, potpuno je zaboravila na Vojvotkiwu i tr`e se kad ~u wen glas kraj samog uva. – Razmi{qa{ o ne~emu, draga moja, pa si zato zaboravila da pri~a{. Ne mogu ti re}i kakva se pouka iz toga mo`e izvu}i, ali seti}u se ve}. – Mo`da je i nema – usudi se Alisa da primeti. – Pst, dete – re~e Vojvotkiwa – sve ima svoju pouku, samo je treba na}i. – Izgleda da sada znatno boqe igraju – re~e Alisa, tek da ne{to ka`e. – Tako je – re~e Vojvotkiwa – a pouka iz toga je: qubav, qubav je onaj cvet {to pokre}e ~itav svet! – Neko je rekao – pro{apta Alisa – da to biva tako {to svako gleda svoja posla! – A, pa to je jedno te isto – re~e Vojvotkiwa – a pouka je: „Vodi ra~una o smislu, a glas }e voditi ra~una o sebi.” „[to voli da iz svega izvu~e pouku” – pomisli Alisa. (odlomak iz romana Alisa u Zemqi ~uda)
Luis Kerol
Ko nam govori o plavom zecu? [ta se obi~no misli o lova~kim pri~ama? Gde `ivi plavi zec? Na {ta te podse}a po~etak pesme? Za zeca se nekoliko puta ka`e da je plav, ~udan i jedini na svetu. Za{to je takav? Lovac koji lovi ~udesnog zeca mo`e nas podsetiti na pisca koji stvara delo tragaju}i za najlep{im bi}em iz svoje ma{te. Razmisli za{to mu je zec pobegao. Na koji na~in deca ipak mogu da se upoznaju sa plavim zecom? Koje re~i i stihovi se u ovoj pesmi ponavqaju? Podvuci ih razli~itim bojama, svaku ponovqenu re~ istom bojom. Razmisli {ta se posti`e ovim ponavqawima. Poezija je ritmi~na. Ritam u pesmi ostvaruje se: brojem slogova u stihu – du`inom stiha, rimom, ponavqawem glasova, re~i i stihova. Pesnik nam wime do~arava osnovno raspolo`ewe u pesmi.
Pro{le godine ste nau~ili da je rima ponavqawe glasova ili slogova na kraju stiha ili strofe. Koji se stihovi u ovoj pesmi rimuju? Stihovi u ovoj pesmi imaju razli~it broj slogova. Prebroj slogove u nekoliko stihova i zapi{i koliko ih ima. Razmisli kakav se utisak time posti`e.
Kakav je ritam ove pesme?
14
Nastavni list Lirska pesma Ve`ba 1. Elementi ritma. Du`ina stiha i rima
Du{an Radovi} (1922–1984), jedan od najboqih srpskih pisaca za decu, voleo da se igra slovima i re~ima. U wegovim zbirkama pesama (Po{tovana deco, Sme{ne re~i, Zoolo{ki vrt i dr.), pri~ama (Pri~am ti pri~u), TV emisijama (Na slovo na slovo, Vukova azbuka) i radio-dramama (Kapetan Xon Piplfoks, Kako su postale ru`ne re~i) sve je naopa~ke: razbojnici spasavaju princeze, lekari zabrawuju deci da se umivaju, gusari pobe|uju a`daje u ukr{tenim re~ima itd. Igraju}i se sa ~itaocem, Radovi} podsti~e dete da ma{ta, razmi{qa, zakqu~uje, stvara.
...a neki su, jure}i belog zeca, dospeli pravo u zemqu Fantaziju. Sva{ta su pre`iveli!
Alisa u Zemqi ~uda Alisa }e te provesti kroz Zemqu ~uda, detiwstva, svet neobi~nih likova i doga|aja. Ko je Alisa? Alisa se toliko navikla da se de{avaju sve neke ~udne stvari da joj je sada izgledalo vrlo dosadno i glupo da `ivot te~e svojim obi~nim tokom. To neobi~no dete je mnogo volelo da se pretvara ~as u Alisu, ~as u neku drugu devoj~icu. – [ta vredi da sada zami{qam da sam dve devoj~ice kad od mene nije ostalo ni toliko da bude jedna ~estita devoj~ica! – razmi{qala je tako dok je pila napitak za smawivawe. Alisa ima stariju sestru. Voli `ivotiwe. Ima ma~ku Dinu. Otkrij u daqem tekstu kakva je jo{ Alisa!
Kako je Alisa u{la u Zemqu ~uda? Alisi je ve} bilo dosadilo da sedi na obali kraj svoje sestre i da ni{ta ne radi. Dvaput-triput gvirnula je u kwigu koju je sestra ~itala, ali u woj nije bilo ni slika ni razgovora. „Ih kakva mi je pa to kwiga – pomisli Alisa – u kojoj nema ni slika ni razgovora?!” Zato ona po~e da premi{qa (ukoliko je mogla, jer je dan bio tako topao da je bila prosto `iva zaspala) ima li smisla da ubere malo belih rada, isplete ven~i}, kad odjednom, jedan Beli Zec, crvenkastih o~iju, protr~a pored Alise. U tome zbiqa nije bilo ni~eg naro~itog, niti se Alisa ba{ mnogo iznenadila kad je ~ula da zec ka`e samom sebi: – O, zaboga! Zaboga! Zadocni}u! (Kad je Alisa posle mislila o svemu tome, palo joj je na pamet da je ipak trebalo da se za~udi, ali tada joj se to ~inilo sasvim prirodno.) Ali kad zec izistinski izvadi sat iz xepa na prsluku, pogleda u sat i odjuri, Alisa sko~i na noge. Sinu joj u glavi da jo{ nikad nije videla Zec – spava otvorenih očiju. U pričama često označava dugove~nost, budnost, plašqivost, plodnost.
10
Ali, malo je danas dobrih, a kamoli idealnih junaka. Razgrabili ih. A nisam ni ja pisac koji je u svemu dobar. Na{li smo se. Gordana Timotijevi] (odlomak iz romana Vladimir iz ~udne pri~e)
Kakve savete Vladimir daje piscu? Kako pisac reaguje na wegove savete? Za{to mu je va`no {ta misli Vladimir? Za{to pisac odlu~uje da uzme Vladimira za junaka svog romana? Objasni! Zamisli da si lik u nekoj kwizi! Kakva bi to kwiga mogla da bude? Zbog ~ega? Dopuni Vladimirove savete! Razmisli pa zapi{i! [ta bi ti poru~io piscima?
Roman je najobimnije delo u prozi. On sadrži uzbudqivu priču (neku pustolovinu, avanturu) u kojoj učestvuje više likova. Obično je opisano više događaja u kojima učestvuju isti likovi. Da bi lakše pratio radwu, u romanu su događaji često podeqeni na poglavqa ili glave, koje su označene brojevima ili naslovima. Romani za decu mogu biti smešni, fantastični, avanturistički; događaji u wima mogu se dešavati danas, ali i u prošlosti ili budućnosti; u školi sličnoj tvojoj, ali i na dalekom ostrvu ili među gusarima; u wima su junaci obično deca ili životiwe.
29
Nastavni list Roman za decu Ve`ba 1.
17
U Fantaziji sva bi}a i `ivotiwe govore dva jezika: jezik svoje vrste i zajedni~ki, koji se zove Kwi`evnofantazijski – Veliki jezik. Koliko ga ti razume{?
Paukovo delo Slu{am pti~je re~i Kora~aju}i kroz {umu Uskom kozjom putawom Sve strmijom i tawom, Kad paukova mre`a Put mi najednom prepre~i. Sred mre`e raskora~en Pauk gazdinski stao Kao seqak na wivi Koju je uzorao. Mogla sam pokretom ruku Zderati to pletivo Svu paukovu muku Smrsiti u klup~e sivo, Ali mi be{e `ao. Udarih {umom levo Kroz duboku ~estu sve`u; Ko zna {ta je pauk snivo Dokle je pleo mre`u; I on je mo`da srce U tanane niti preo, U mre`u ga stvorio svega. Obazrem se jo{ jednom Iza grawa na wega, I vidim kako i on Za mnom se obazreo.
Desanka Maksimovi]
zderati – pokidati smrsiti – pokidati, pomrsiti
18
~esta, ~estar – gusta {uma snivo – sawao, snevao
Jesi li nekad posmatrao paukovu mre`u? Ka`u da ne postoje dve iste. Zna{ li na koji na~in je pauk ispreda? Postoji li jo{ bi}a ili {ara u prirodi koji su jedinstveni, neponovqivi? [ta ti to govori o svetu prirode? Podvuci re~i u kojima se opisuje kako pauk stoji u svojoj mre`i. Objasni! Za{to pesnikiwa ne `eli da pokida paukovo delo? Odlaze}i iz {ume, pesnikiwa se osvrnula za paukom. Za{to? Da li se pauk zaista osvrnuo za wom? Za{to joj se to pri~inilo? Neke re~i upotrebqene su u prenesenom zna~ewu. Na primer, ka`e se da je pauk srce u tanane niti preo u mre`u ga stvorio svega. Kako razume{ ove stihove? [ta je pauk ugradio u svoje delo? Svaka re~ ima svoje osnovno (pravo) zna~ewe, ali se mo`e upotrebiti i u pre nesenom zna~ewu. Lepota pesme po~iva upravo na novim i neobi~nim spojevima re~i. Pesnik se trudi da stvari predstavi iz druga~ijeg ugla, da uo~i nove veze me|u pojavama. Ovako nastaju pesni~ke slike.
„Kad pi{em, ~ini mi se da slu{am muziku i ptice.” Desanka Maksimovi} (1898 –1993), najpoznatija je po svojim pesmama za decu i odrasle. Evo kako je ona opisala svoje detiwstvo u Brankovini kraj Vaqeva: „U porti seoske crkve koja se videla kroz prozor u~ionice prvog razreda upoznala sam mnoge bube i `ivotiwe o kojima sam posle pisala: od zlatnog leptira do zeca i lisice.” „Nisam znala za gradske sportove, nisam se vozila `eleznicom i tramvajem, ali sam imala sanke sklopqene od tri neotesane da{~ice, vozila se na kowskim i volovskim kolima, na vrhu kupe sena ili slame, a mogla sam i da pe{a~im dugo, bez straha od ~ega {to bi moglo preda me iz {ume banuti. Roditeqi me nisu svako pola godine vodili fotografu, ali sam se zato slikala u snegu, ogledala se u viru i u dubokom {kolskom bunaru.”
19
Tre{wa u cvetu Sva uzavrela, I sva bela; U woj zuzori Hiqadu p~ela. Zuzore, zuzore Slo`no, `ivo; ^itaju neko Drevno {tivo. U miomirisu Cvetnoga grmqa Hiqadu p~ela Istu re~ mrmqa. Milovan Danojli]
Pesnik je re~ima naslikao rascvetalu tre{wu, koriste}i razli~ite ~ulne utiske: boju, miris i zvukove. Koja re~ opisuje zvuk koji se ~uje iz tre{we? Razmisli za{to je pesnik ba{ wu upotrebio. Kako zujawe p~ela deluje pesniku? Za{to ga podse}a na ~itawe neke stare kwige? Objasni!
Milovan Danojlić (1937), pesnik za decu, rođen je u Iva novcima kod Qiga, a sada živi u Francuskoj. Već pedeset godina piše pesme za decu. Tvrdi da se u pesmi za dete, kao u kapi rose, ogleda ceo svet. Objavio je zbirke: Kako spavaju tramvaji, Furunica jogunica, Pesme za veoma pametnu decu, Velika pijaca i dr. U wegovim pesmama tramvaji spavaju nasloweni na svoje trole, sapuni se brčkaju i golicaju (Dva sapuna), a maslačak se zaqubquje u oblak (Qubavna pesma).
drevno {tivo – kwiga iz davnih vremena miomiris – opojan, privla~an miris
23
15
Nastavni list Pesme M. Danojli}a
Vetrovita pri~a Jednom se jedan Vetar silno umorio putujući preko belog sveta. To liko se beše zadihao da su od wegovog daha zatreptali vrhovi krošwi, a voda obližweg jezerca se namreškala u sitne odsjaje. Rešivši da predahne i obnovi snagu za daqi put, on se spusti na jedan proplanak što se pružao prema jezeru. Ali, avaj! Čim dotače tlo, trava se nevoqno povi pod wim, pčele i leptiri se sudariše u letu, a jedan zec prestrašeno zamače u čestar. Vetru odmah bi jasno da ovde nije dobrodošao. Podiže se u visinu i oduva daqe. Nošeni wime, vinuše se i dva-tri otkinuta poqska cveta. Put ga ubrzo nanese na jedan gradski park. Dva starija gospodina su igrali šah na drvenoj klupi, a jedna baka je šetala svog unuka koji je prolaznicima mahao zelenim balonom. Na dolazak vetra lišće u parku zašušta i podiže se prašina. Jednom od dvojice šahista odlete šešir sa glave i otkotrqa se niz stazu. Unuk se uhvati čvršće za bakinu sukwu i podiže pogled ka balonu, otrgnutom iz wegove ručice kao da je najednom oživeo. Videvši da je opet načinio nevoqu, vetar se posramqeno skovi tla i othuja niz ulicu. U žeqi da što pre pobegne, razlista neke stare novine niz trotoar, zalupi nekoliko prozora i provuče se kroz rukave jedne košuqe što se sušila viseći na konopcu. Još je kojegde Vetar probao da se spusti i predahne, ali bi se uvek desilo slično – nešto bi se na zlo okrenulo. Bio je očajan. Izgleda da ne beše mesta na ovom svetu gde on svojom nespretnošću ne bi nekom zasmetao. Najednom mu je postalo svejedno gde će se zaputiti. Nije mu bilo važno hoće li biti planinski ili primorski vetar, da li će se niz wega puštati kormorani ili će negde razgoniti jata presvislog srcolikog lišća. Nastavio je svoje besciqno hujawe koje se gubilo nad hladnom tišinom pustoši. Izgledalo je kao da će sasvim prestati da duva, da će se sam od sebe razvejati na slabašne daške koji će ubrzo zauvek iščileti. No, posle dužeg samotničkog lutawa, Vetru se ukaza nada. Na jednom strmovitom uzvišewu videla se stara napuštena kula. Bila je toliko napuštena da je čak i mrak zaboravio da svraća u wu, pa bi noću, kada je svuda okolo tama, unutra ostajala prastara, zapuštena sunčeva svetlost. Ali neko je, ipak, živeo u toj kuli. Bila je to Promaja. Ispevavala je u svojoj samoći divne melanholične pesme provlačeći se kroz pukotine zidova. Vetar je bio sasvim opčiwen. Prišao je i prosuo pred wu sve
30
što je nosio sa sobom. U čudesnom kolopletu zaigraše poqski cvetovi, šešir i jedan zeleni balon... Daqe slutite. Vetar je ostao da zauvek živi u qubavi sa Promajom u napuštenoj kuli. Od čestih grqewa sa wom, vremenom je naučio i da kija. A to znači da je sve ovo čista istina. Zato vam, kada kinete, stariji često kažu: ,,Istina!” Dejan Aleksić
Na koji način je prikazan Vetar? Može li vetar da se umori, bude tužan ili zaqubqen? Podvuci reči u kojima se vide wegov umor, raspoložewe i osećawa.
U mnogim tekstovima u ovoj kwizi prepoznaćeš personifikaciju. Neka ti i to bude jedan putokaz kroz Fantaziju!
Nabroj prostore u koje dolazi Vetar. Ko sve od wega beži? Zašto mu postaje svejedno kuda će ići?
Kako zamišqaš Promaju? Zašto se Vetar u wu zaqubquje? Je li ova priča istinita? Zašto te pripovedač uverava da jeste?
namreškala – nabrala, naborala kormoran – morska ptica širokih krila srcoliko – u obliku srca
iščileti – iščeznuti, izbledeti samotničko – usamqeno melanholična – setna, tužna
Vetar – nekada su qudi zamišqali vetrove kao božanstva ili nevidqivu silu (kao u bajci Baš Čelik)
31
36
I pre nego {to shvati{, ti malkice i sam stvara{ kwigu koju ~ita{... Kakva }e biti – zavisi od tvoje ma{te!
U~ini ono {to `eli{ ^itaju}i kwigu Beskrajna pri~a, Bastijan polako postaje i wen u~esnik, jedan od likova. Stanovnici zemqe Fantazije zahtevaju od wega da spasi wihovu vladarku, Detiwu Caricu, i carstvo koje nestaje. Jedini put da to u~ini jeste da u|e u svet Fantazije i stvori ga iznova, daju}i svemu, i svakome, novo ime.
„[ta je to, Mese~evo dete?” „Zrno peska”, odgovorila je, „to je sve {to je ostalo od bezgrani~nog carstva. Poklawam ti ga.” „Hvala”, re~e Bastijan za~u|eno. Nije znao {ta da radi sa ovim darom. Da je barem ne{to `ivo! Dok je razmi{qao, {to je Mese~evo dete verovatno i o~ekivalo od wega, iznenada je na ruci osetio ne`no golicawe. Pogledao je malo boqe. „Pogledaj, Mese~evo dete!”, {aputao je. „Pa ovo po~iwe da tiwa i svetluca! I tu se – vidi{ li – pojavquje maju{ni plamen. Ne, pa to je klica. Mese~evo dete, pa to uop{te nije zrno peska! To je svetle}e seme koje po~iwe da klija!” „Dobro si uradio, moj Bastijane!”, za~uo je wen glas. „Vidi{ kako je to lako za tebe.” Ta~kica na Bastijanovom dlanu zra~ila je jedva vidqivim sjajem, koji je brzo rastao i u bar{unastom mraku obasjavao dva tako razli~ita de~ija lica, nadneta nad ~udom. Bastijan je polako povukao ruku i svetle}a ta~ka je ostala da lebdi izme|u wih kao mala zvezda. Klica je nicala tako brzo da se mogao posmatrati wen rast. Izbijalo je li{}e i stabqike, nicali su pupoqci koji su se otvarali u divne
37
fluorescentne cvetove, vi{ebojne i blistave. Ve} su se ra|ali mali plodovi koji su, ~im bi sazreli, eksplodirali kao minijaturne rakete i poput iskri~ave {arene ki{e sejali oko sebe novo seme. Iz novog semena ponovo su rasle biqke, ali ove su imale druga~iji oblik. Neke su li~ile na lepezastu paprat ili male palme, okrugle kaktuse, rastavi}e ili kvrgasto malo drve}e. Svaka biqka sijala je i blistala drugom bojom. Ubrzo se bar{unasta tama oko Bastijana i Mese~evog deteta, ispod i iznad wih i sa svih strana, ispunila blistavim biqkama, koje su brzo nicale i bujale. Lopta sjajnih boja, novi svetlucavi svet lebdeo je NI U ^EMU i rastao i rastao. A u samom sredi{tu sedeli su Bastijan i Mese~evo dete dr`e}i se za ruke, zadivqeno osmatraju}i ~udesan prizor. ^inilo se da biqke neumorno stvaraju uvek nove oblike i boje. Otvarali su se sve ve}i cvetni pupoqci i stvarali sve bogatiji i bogatiji bokori. Sve ovo odvijalo se u potpunoj ti{ini. Posle izvesnog vremena neke biqke su ve} dosegle visinu suncokreta, a druge su bile ~ak velike kao vo}ke. Bilo je tu lepeza od smaragdnozelenog li{}a ili cvetova nalik na paunovo perje pokriveno o~ima duginih boja. Drugo rastiwe podse}alo je na pagode poput otvorenih ki{obrana napravqenih od qubi~aste svile. Nekoliko providnih debelih stabala, isprepletenih poput pletenica, izgledalo je kao da su od ru`i~astog stakla iz kojih zra~i svetlost. Bilo je velikih bokora nalik na krupne grozdove plavih i `utih lampiona. Na nekim mestima hiqade malih zvezdastih cvetova visile su kao blistavosrebrnasti vodopadi, ili kao tamnozlatne zavese od zvon~i}a sa velikim pa{wacima kao ki}ankom. Ove svetle}e no}ne biqke rasle su sve bujnije i sve gu{}e, i malo-pomalo isprepletale se me|usobno u divan splet blagog svetla. „Mora{ svemu ovom dati ime!”, {apnu mu Mese~evo dete. Bastijan klimnu glavom. „No}na {uma Perelin”, re~e. Okrenuo se Mese~evom detetu. Ali, we vi{e nije bilo! Bio je sam u kru`nom prostoru, koji je stvorio tiwaju}i gusti{ biqaka. „Mese~evo dete!”, povikao je. „Mese~evo dete!” Nije dobio odgovor. Seo je ose}aju}i se bespomo}no. [ta sada da u~ini? Za{to ga je ostavila? Kuda bi trebalo da krene ako je uop{te mogao da krene nekud. Dok je tako sedeo i poku{avao da shvati {ta je navelo Mese~evo dete
38
da ga napusti bez obja{wewa i pozdrava, prstima se poigravao zlatnom amajlijom koja mu je visila oko vrata. Posmatrao ju je i odjednom ispustio krik iznena|ewa. To je bio AURIN, medaqon, Sjaj, znak Detiwe Carice i svako ko bi ga nosio postajao je wen zamenik! Mese~evo dete dalo mu je mo} nad svim bi}ima i stvarima u Fantaziji. I sve dok bude nosio ovaj znak, ona }e neprestano biti s wim. Bastijan je dugo posmatrao dve zmije, jednu svetlu, drugu tamnu, koje su jedna drugoj zagrizle rep i oblikovale oval. Zatim je okrenuo medaqon i na svoje ~u|ewe na{ao natpis na drugoj strani. Bile su to ~etiri kratke re~i ispisane ~udnim kitwastim slovima:
U^INI ONO [TO @ELI[
Mihael Ende
S nema~kog prevela Mirjana Popovi}
Medaqon Aurin koji Bastijan nosi glavni je znak (simbol) carstva. Kako izgleda? Protuma~i natpis na wemu. [ta je glavni zakon tog carstva? Pomo}u ma{te Bastijan stvara ~itav novi svet. Kako izgleda no}na {uma Perelin? Kakvo biqe i drve}e u woj postoji? Sa ~im se ono poredi? Podvuci slikovite izraze u tekstu. Za{to Mese~evo dete napu{ta Bastijana? Kakve istine otkriva ova pri~a? Kolika je snaga i va`nost ma{te? Kad biste bili u Bastijanovoj situaciji, kakav biste svet zamislili? [ta bi u wemu postojalo?
Mese~evo dete – ime koje Bastijan daje Detiwoj Carici rastavi} – plavi~ast poqski cvet pagoda – budisti~ka gra|evina, zvonastog krova, u zemqama Dalekog istoka amajlija – talisman, zapis, predmet koji po narodnom verovawu {titi ~oveka od nevoqe ako se nosi uza sebe medaqon – `enski nakit ovalnog, okruglog ili srcastog oblika. U wega se stavqa slika drage osobe i nosi na lancu oko vrata simbol – oznaka, obele`je
39
Pripovedawe je predstavqawe doga|aja na zanimqiv i neobi~an na~in, pri ~emu onaj ko pripoveda ne mora da se dr`i onog reda kako su se doga|aji odigravali. Niz doga|aja koji se pripovedaju ~ini radwu pri~e.
Onaj ko pripoveda u kwi`evnom delu zove se pripoveda~. Pisac je li~nost koja pi{e delo, ali pri~u pripoveda pripoveda~. Naj~e{}e se pripoveda u 3. licu, kao u ovoj pri~i. Pripoveda~ mo`e da bude jedan od likova. Tada celu pri~u on pripoveda iz svog ugla, u 1. licu. Takvo pripovedawe postoji u tekstu Gråd. Kada likovi izme|u sebe razgovaraju, wihov govor nije pripovedawe – ozna~en je navodnicima i naziva se dijalog.
Bastijan je polako povukao ruku...
i svetle}a ta~ka je ostala da lebdi...
Mihael Ende, pisac
kao mala zvezda.
pripoveda~
Mihael Ende (1929 –1995) rođen je u Nemačkoj, u umetničkoj porodici. Wegovom ocu Edgaru, slikaru, za vreme Drugog svetskog rata vlasti su zabranile da slika jer su mu slike bile maštovite, fantastične. To je na Mihaela ostavilo snažan utisak, pa se uvek trudio da maštom ulepša svet oko sebe. Zato je pisao fantastične romane za decu: Xim dugme i Lukas mašinovođa, Momo, Beskrajna priča, Ogledalo u ogledalu, Noć žeqa.
40
10
Nastavni list Pri~am ti pri~u Ve`ba 3.
II. Pri~a bez kraja i po~etka Ni{ta nije tek onako, sve je sastavak neke pri~e.
Ja sam Fuhur, Zmaj sre}e. Vodi}u te kroz ovaj deo Pri~e bez kraja jer u wemu `ive ~arobna bi}a poput mene: zmajevi, a`daje, ale, vile i... vide}e{ ve}!
41
Goran Petrovi]
A`daja svome ~edu tepa A`daja svome ~edu tepa: „Nakazice moja lepa! Ostavi}e{ svoju majku, i oti}’ u neku bajku, Je{}e{ qude kao repe, najmiliji moj akrepe. [ta }e s tobom biti, ko zna, lepotice moja grozna? Bi}e{ li~nost negativna, rugobice moja divna! A tvoja }e jadna majka celog veka da se vajka!” Qubivoje R[umovi]
Gde si mogao da pro~ita{ ne{to o a`dajama? Kako su predstavqene u ovoj pesmi? [ta se de{ava kada su stra{na bi}a iz narodne ma{te prikazana kao majka i sin? Kako se majka odnosi prema svom detetu? Na koji na~in mu tepa? Podvuci re~i koje ozna~avaju ne{to umaweno, a upotrebqene su iz milo{te. Pesnik ka`e divna rugoba, grozna lepotica i najmiliji akrep. Kako si razumeo ove izraze? Razmisli za{to pesnik spaja re~i koje ina~e ne stoje zajedno.
Qubivoje R{umovi} (1939), jedan od zna~ajnih dana{wih pesnika za decu. Wegove poznate zbirke pesama su Ma {ta mi re~e, Hajde da rastemo, Jo{ nam samo ale fale i druge. Osim poezije i drama za decu, autor je TV emisije Fazoni i fore.
vajkati se – jadikovati a`daja – ogromno krilato ~udovi{te prekriveno krqu{tima. Ima ~etiri noge, dug rep, jednu ili vi{e glava.
48
re~ za {korpiju (narodno ime je akrep – turska {tipavac); mr{ava, ru`na osoba
III. Vrata kroz vreme Ni{ta na ovome Svetu nije postojalo niti }e ikada ozbiqno postojati, a da prethodno nije podrobno ispripovedano. Goran Petrovi]
76
Vuk U Vukovo doba Vladala je moda Da se svaka glava Za dve turske proda, Jer }e samo tako Svanuti sloboda. Vuk je bio mudar, Nije dao glavu, Mislio je glavom I bio u pravu I pomo}u glave Stekao je slavu. Du[an Radovi]
92
Vuk Karaxi} je `iveo pre oko dve stotine godina, u vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka. Tada se na{ narod borio za oslobo|ewe od turske vlasti. Jedno vreme Vuk je ~ak radio i kao pisar. Na osnovu stihova zakqu~i kakva su bila ta vremena: da se svaka glava / za dve turske proda... ^ime se to Vuk borio i izborio za svoj narod, jezik i zemqu? Koje ose}awe preovla|uje u ovoj pesmi? Uporedi je sa pesmom Stari Vujadin! Kako se Stari Vujadin borio protiv Turaka?
Vuk Stefanovi} Karaxi} (1787–1864), preuredio je pismo i pravila pisawa kojima sada pi{emo (Pismenica). Opisivao je narodne obi~aje i sakupqao narodne re~i u svom Srpskom rje~niku. Bele`io je narodne umotvorine: bajke, pri~e, pesme, zagonetke, poslovice, izreke... Pisao je o `ivotima velikih qudi svog vremena (Hajduk Veqka Petrovi}a, kneza Milo{a Obrenovi}a). [ta jo{ zna{ o Vukovom radu?
Re~nik je, na kraju krajeva, {uma od re~i. Bezbroj staza ide kroz istu tu {umu i tek poneke se tu i tamo ukrste sa drugim stazama. Zoran Stanojevi}
Prona|i u Srpskom rje~niku Vuka Karaxi}a zna~ewe slede}ih re~i: Bogojavqewe, banati se, bukara, vrnduq, dvori{te, dembel, dikica, doratast, dupqa{, |orda, `e`eq, zajac, zakriliti, om}i se, opona, ora{ar, pquska{a, titrati se, `mire. Napravi svoj mali re~nik zanimqivih i neobi~nih re~i. Zabele`i i wihovo zna~ewe. Odaberi pet re~i – putokaza. Na osnovu wih napi{i pri~u i daj joj naslov.
93
IV. Vrata u detiwstvo Svi su odrasli qudi bili deca. (Ali se malo ko toga se}a.)
113
Antoan de Sent Egziperi
Mrav dobra srca Tri miliona i jedan mrav `ive, rade i spavaju U mravqem gradu, Ispod velike kru{ke, u hladu. Oni imaju ku}e na sprat, na tri, na devet spratova, Oni navijaju budilnike na pet, da bi se na vreme probudili. Ta~no u pet zazvoni milion satova, Tada mravi ustaju, galame, prave zbrku, Obla~e se, peru zube u trku, Kada zazvoni {est nema nikoga u gradu, Svi su na radu. Ujutru mravqe stare{ine po spiskovima prozivaju: Mrav taj i taj. Mravi se po imenima odazivaju. Svak mora da ka`e: Tu sam! I: zdrav; Kada se javi tri miliona i jedan mrav Tada je spisku kraj. Pre tri dana, tek {to se jutro zaplavilo, Mravi se tri puta prestrojavali I tri puta se prebrojavali. Stare{ine su iz spiska prozivali: Mrav taj i taj. Mravi se, po imenima, odazivali. Kako god okrene{: tri miliona mrava! I kraj! [ta je sa jednim mravom? Zar spava? Sutradan isto, i prekosutra isto, Tri miliona mrava trese glavom: Tu ima ne{to ~udno! Tu ne{to nije ~isto! To zanimqivo postaje, Za{to, i koji mrav nedostaje?
121
Nema mrava koji je najvi{e pevao i galamio, On se, zbog ne~eg, osamio. [ta mu je? – ~ude se tri miliona mrava U mravqem gradu, Ispod velike kru{ke u hladu. [ta mu je? Za{to samuje? Tri dana nije ni re~ prozborio, Mravi koji sa posla ku}i hitaju Wegovu majku pitaju: Da li se odobrovoqio? Da li je progovorio? Tri dana ni{ta nije ru~ao, Sam je po gradu lutao I zami{qeno }utao, Ili na stepeni{tu ~u~ao. Svi se pitaju: [ta mu je? [ta mu je? Za{to samuje? Sve je u mravqem gradu zbunio. Mrvicu keksa su mu nudili, A on se uzjogunio: Nije ni prstom maknuo, niti je taknuo. A jutros, tek {to se dan zaplavio, Neko je bu~no prozor otvorio I mravqem gradu javio: „Progovorio je! Progovorio!” Za{to je mrav tri dana }utao? [to nije ru~ao? [to je zami{qen gradom lutao? I na stepeni{tu ~u~ao? – Pre nekoliko dana – veli – moj je tata Oterao gladnog cvr~ka sa vrata. I sada, ne}u ni da se maknem,
122
Dok ne dovedete cvr~ka da sa mnom ru~a Ne}u ni{ta da taknem! Pa sada U mravqem gradu, Ispod velike kru{ke, u hladu, Tri miliona mrava tr~ka I tra`i cvr~ka.
Branislav Crn^evi]
Opi{i na~in `ivota u mravqem gradu. Gde se on nalazi? Koliko ima stanovnika? Koja osnovna osobina krasi mrave? Iako ih ima mnogo, svi su se zabrinuli zbog neobi~nog pona{awa najmaweg me|u wima. [ta ti to govori o wima? Kakve osobine ima najmawi mrav? Razmisli po ~emu se on razlikuje od ostalih mrava. Za{to se on odjednom u}utao? [ta ga je rastu`ilo? Podseti se basne o cvr~ku i mravu. Na koji na~in mali mrav osu|uje postupak svog oca? 27
Nastavni list Samo srcem se dobro vidi Ve`ba 5.
Cvr~ak i mravi Su{ili mravi zimi `ito koje je bilo od vlage nabreklo. Do|e gladan cvr~ak i stade od wih tra`iti hrane. Mravi mu tada reko{e: „Za{to leti nisi skupqao hranu?” On re~e: „Nisam imao vremena jer sam svirao.” Nasmejav{i se, oni mu reko{e: „Kad si leti svirao, onda zimi igraj.”
EZOP Preveo Milo{ \uri}
123
V. P utovawe kroz vasionu i vekove „Svi putevi sveta po~iwu od ovog praga�, ka`e Bilbo Bagins (X. R. R. Tolkin).
Ta~no, ali }e ta putovawa biti moja, ako ja putujem.
Zoran Stanojevi]
U posledwem delu na{eg putovawa vodimo te daleko i visoko, na mesta na kojima jo{ nisi bio. Putova}emo na razli~ite na~ine. Polazimo!
147
Me|u Eskimima Od svega {to sam na svome neobi~nom putu imao prilike videti, ni{ta me nije toliko uzbudilo kao prvi susret sa najprimitivnijim ~ovekom koji danas postoji na kugli zemqinoj, susret sa prvim Eskimom skita~em na koga smo nai{li. To su bili sve omawi qudi, ~ija visina ne prelazi 1,5 metar. Imaju veliku lobawu, duguqastu, sa ~elom su`enim navi{e. Obrazi su im {iroki i ispup~eni; nos spqo{ten; o~i male, crne i jedva otvorene, verovatno zbog atmosferskih nepogoda kojima su od detiwstva stalno izlo`eni i zbog bqe{tavog belila snega i leda u kome provode svoj vek. Ruke i noge su im srazmerno prema telu male, a gorwi deo tela im je jako razvijen; ve}inom su debeli. Boja lica im je mrkocrvena. Jedan Eskim, odmah ~im ulovi `ivotiwu, foku, mor`a, belog medveda, po~ne odmah, jo{ na licu mesta, jesti i pojede do 7 kilograma mesa za obrok. @ene ina~e potpuno li~e na mu{karce. Nisu od wih lep{e, a nose se kao oni, tako da ih je nemogu}no razlikovati. Jedino se me|u wima mogu razlikovati majke, i to po grbi koja dolazi od deteta {to na maj~inim le|ima, pod bundom od medve|e ko`e, }uti zgr~eno kao majmun~e. Kad su u svome nasequ, Eskimi stanuju pod {atorima, ili u zemunicama od ledenih plo~a, koje kad{to pokriju i snegom. [atori su im od ko`a foka, pridr`anih drvenim motkama i kamewem; pukotine su zapu{ene grenlandskom mahovinom. Prozora nema, a ulaz se zatvara jednom zavesom od creva foka, rasparanih i sa{ivenih jedno uz drugo; takva zavesa ne propu{ta vetar, a propu{ta ne{to svetlosti u {ator. Zemunice prave od plo~a ise~enih no`em u ledu i sastavqenih tako da se dobije kupola (koja se na wihovom jeziku naziva „iglo�). Dok sede u zemunici, dobro su odeveni u ko`u. Kad ho}e da spa vaju, le`u jedno pored drugog, potpuno goli, na prostrtu ko`u od belog medveda i pokriju se drugom ko`om. U zemunici se skidaju bez ikakve `urbe, ~e{u}i se onako goli{avi, polako, kao da u zemunici bukti vatra. Zemunica je zimi ubrzo zavejana snegom; da bi mogli raspoznati gde je postavi se na wu ili pored we kakav vidqiv znak, na primer jelenski rogovi. (odlomak iz putopisa Kroz polarne predele)
152
Mihailo Petrovi] Alas
Kako pisac opisuje `ivot Eskima? Kako oni izgledaju? Objasni kako su se oni prilagodili `ivotu u ve~itom snegu i ledu. Kako izgledaju wihove zemunice (igloi)? Po ~emu se wihov na~in `ivota razlikuje od na{eg? Pro~itaj o raznim zanimqivim krajevima sveta u putopisima ovog nau~nika: Roman jeguqe, Kroz polarne predele, U carstvu gusara, Sa okeanskim ribarima.
Kwige u kojima pisac opisuje svoje putovawe, krajeve kroz koje prola zi i sve ono {to na putovawu na wega ostavi sna`an utisak, nazivamo putopisima.
26
Nastavni list Kwi`evni lik Ve`ba 3. Qudi iz druga~ijih kultura
Mihailo Petrovi} Alas (1868–1943), veliki srpski matemati~ar, nazvan Alas (re~ni ribar) zbog svoje qubavi prema ribolovu, strasno je voleo putovawa. Obi{ao je mnoge krajeve sveta, od Severnog do Ju`nog pola. O svojim do`ivqajima na putovawima pisao je u svojim putopisima.
153
Mjesec i wegova baka U {umi staroj ogaw gori, Blista u mraku na kraju svijeta; Kad bli`e pri|e{ – od srebra dvori, Po wima mudra starica {eta; Nad krovom plavim vije se dim; Tu `ivi Mjesec i baka sa wim. I Mjesec po|e pomalo sneno, Zvjezdama prvim u goste hita, Lice mu, vidi{, neumiveno, Al’ ko te za to na nebu pita! Ve~eri svake on tako hodi I nebom kolo zvjezdano vodi. Baki se smje{ka lukavo lice, Pa na put krenu tiho ko sjena, Unuka prati nazorice Oblakom sivim obavijena: Kuda li skita i {ta li radi, Kakva li ~uda na nebu gradi? Buquk se zvijezda uz Mjesec jati, Oblak ih sivi pa`qivo prati. Doqe na zemqi staza se vije I junak jezdi, delija neka, Lopova ~eta uz put se krije: Neboj{u hrabrog zasjeda ~eka. To Mjesec gleda, pa pusti zrak, Lopove otkri, rastjera mrak. „Neboj{a, pazi, oprezno gazi, Opasnost vreba na samoj stazi!” Junak se lati za sabqu britku, Sinu{e toke kroz dugi brk, I kow se prope, spreman u bitku, A ~eta nagnu u ludi trk. Proviri baka kroz oblak siv. „Unu~e dragi, bio mi `iv!”
160
Razgleda Mjesec, kad blizu puta Grudvica bijela pa{wakom luta I tu`no bleji kroz no}ni muk. „Be, ja sam jagwe, ime mi Kudra, Gdje li je moja mamica mudra? Vreba me {uma i zubat vuk.” I wemu Mjesec pomo`e rado, U bliskom toru osvijetli stado, A Kudra sko~i. „Eno mi ku}e, Mamice eno i ~ika-@u}e!” Odjuri jagwe ko ~igra prava, Ostade vujo kratkih rukava. Ponovo oblak prozbori siv Bakinim glasom: „Bio mi `iv!” Bakica ruke predano {iri, Unuka zove, toplo se smje{ka, Bakica pri|e za korak bli`e A Mjesec, lukav, oprezno viri I desnu ruku do zvijezda di`e: I pirgav nosi} lagano ~e{ka „Kunem se bakom, Suncem i mamom „Za{to me ne}e{ da bije{, bako? I s kraja na kraj Kumovom slamom To mi je ne{to sumwivo jako.” Da nisam na te nimalo quta I da se ne}u ma{iti pruta.” „Zbog tvoga srca, dobra i meka, Dok obno} ide{ nebeskim putom. Prisko~i Mjesec, bjegunac laki, Ne boj se, nije podvala neka! Poqubi ruku ~estitoj baki Ne}u te vi{e ni taknut prutom. I krenu s wom u srebrn dvor... Slobodno odsad po nebu brodi, Tamom se zavi zeleni bor... Svakome svijetli i kolo vodi.” (odlomak)
ogaw – vatra, jaka svetlost dvori – dvorac ili ku}a sneno – sawivo hitati – `uriti, brzo hodati sjena – senka nazorice – pratiti nekoga kri{om, kriju}i se buquk – mno{tvo zvezda jati se – okupqa se jezdi – brzo se kre}e, ja{e neboj{a – hrabar ~ovek, onaj koji se ne pla{i
Branko ]opi]
toke – metalne plo~ice na oklopu ili na mu{koj ko{uqi kao ukras propeti se – uspraviti na zadwe noge tor – ogra|eni prostor za stoku pirgav – pegav obno} – no}u brodi – plovi po nebeskom prostranstvu Kumova slama – sazve`|e ma{iti – uzeti, uhvatiti ~estit – ~astan, po{ten
161
Ovde je na{em putovawu kraj! Nadamo se da vam je bilo zanimqivo. Niste zaboravili kako opet mo`ete da nas posetite? E, zbog toga vam ostavqamo mali poklon.
170
Staze kroz Fantaziju Oko svake re~enice postoje svetovi i te svetove vredi otkrivati i bez neke unapred do kraja odre|ene namere.Od ove re~enice po~iwe {uma... Magla se lagano di`e i ukazuje mi se po~etak neke staze. Prvi ivi~ni kamen ve} vidim i on je svi ivi~ni kamenovi koje sam ikad video; ki{e su ga isprale i otkrile na wemu neki nejasan znak, vezan za sve znakove koje sam ikada video, ali za sad jo{ nejasan. Zato, ovde je kraj ovog i po~etak novog teksta, staze kroz {umu koja }e se jednom mo`da pojaviti. Ne znam kuda me staza vodi, ali znam kuda mene staza mo`e odvesti, i u kakvo vi|ewe sveta; ne znam samo detaqe, ali oni }e se pojaviti, jer od ove re~enice po~iwe {uma... Zoran Stanojevi} Putovawe nastavi svojom stazom. Odaberi {ta }e{ daqe da ~ita{!
1. 1001 no}: Pri~a o Aladinu i o ~arobnoj lampi; Pri~a o Sinbadu moreplovcu; Pri~a o Ali Babi i ~etrdeset razbojnika... 2. Aleksandar Vu~o: Podvizi dru`ine „Pet petli}a�, San i java hrabrog Ko~e 3. Astrid Lindgren: Pipi Duga ^arapa 4. Branislav Nu{i}: Hajduci, Autobiografija (od ro|ewa do {kolskih dana), Na{a deca 5. Branko Stevanovi}: Pri~a o princu jedincu 6. Branko ]opi}: Do`ivqaji ma~ka To{e, Ba{ta sqezove boje, Orlovi rano lete 7. Vladimir Andri}, Pustolov 8. Goran Petrovi}, Ostrvo i okolne pri~e 9. Gordana Timotijevi}: Vladimir iz ~udne pri~e 10. Gotfrid August Birger: ^udnovati do`ivqaji Barona Minhauzena 11. Grozdana Oluji}: Sedefna ru`a, Nebeska reka, Kamen koji je leteo, Sne`ni cvet 12. Dejan Aleksi}: Pustolovine jednog zrna kafe, Na primer 13. Dobrica Eri}: Torta sa pet spratova, Va{ar u Topoli 14. Dragan Luki}: Ovde stanuju pesme 15. Dragomir \or|evi}: Mi imamo ma{te, Mala {kola qubavi 16. Du{an Radovi}: Po{tovana deco, Pri~am ti pri~u, Kapetan Xon Piplfoks 17. @il Vern: Deca kapetana Granta, Put oko sveta za osamdeset dana, Put u sredi{te zemqe, 20 000 miqa pod morem
18. Igor Kolarov: Pri~e o skoro svemu 19. Janko Veselinovi}: Hajduk Stanko 20. Karlo Kolodi: Pinokio 21. L. Frank Baum: ^arobwak iz Oza 22. Luis Kerol: Alisa s druge strane ogledala 23. Qubivoje R{umovi}: Ma {ta mi re~e, Hajde da rastemo, Jo{ nam samo ale fale 24. Mark Tven: Do`ivqaji Toma Sojera, Avanture Haklberi Fina 25. Milovan Danojli}: Kako spavaju tramvaji, Rodna godina, Pesme za vrlo pametnu decu 26. Mihael Ende: Beskrajna pri~a 27. Mihailo Petrovi} Alas: Kroz polarne pre dele, U carstvu gusara, Sa okeanskim ribarima 28. Oskar Vajld: Sre}ni princ i druge pri~e 29. Radjard Kipling: Kwiga o xungli 30. Roald Dal: ^arli i fabrika ~okolade 31. Robert L. Stivenson: Ostrvo s blagom 32. Svetlana Velmar-Jankovi}: Kwiga za Marka 33. Stevan Rai~kovi}: Gurije, Veliko dvori{te 34. Tiodor Rosi}: Vilinske pri~e 35. Henrik Sjenkjevi~: Kroz pustiwu i pra{umu 36. Herbert Xorx Vels: Vremeplov, Rat svetova, Nevidqivi ~ovek 37. ^arls Dikens: Oliver Tvist 38. Xek London: Zov divqine, Beli o~wak 39. Xems M. Bari: Petar Pan 40. Xon Ronald Rejl Tolkin: Hobit
171
Kwi`evni pojmovi • deseterac – stih od deset slogova; naj~e{}i stih narodne poezije • dijalog – razgovor dva lika u delu. Wihove re~i se ozna~avaju upravnim govorom. • dramska radwa – svaka drama, pa i ona najkra}a, ima odre|en tok, na~in na koji se doga|aji razvijaju. Dramu pokre}e neki nesporazum, problem ili sukob likova (zaplet), a wen zavr{etak je razre{ewe dramske radwe (rasplet). • `argonski izrazi – izrazi koji se ne nalaze u uxbenicima o jeziku; naj~e{}e ih smi{qaju grupe mladih da bi se wihov govor razlikovao od uobi~ajenog, pravilnog govora. • junak – glavni lik u kwi`evnom delu • lik – nosilac radwe u kwi`evnom delu. Mo`e biti glavni i sporedni, ali mora da u~estvuje u radwi, da govori ili ~ini. Lik se mo`e prikazivati fizi~kim izgledom, na~inom na koji se obla~i, izgledom svog doma, kao i mislima, ose}awima, postupcima, svojim govorom i pona {awem prema drugim likovima. • ma{ta (fantazija) – sposobnost da se zamisle najneverovatnije stvari • kompozicija – na~in na koji su doga|aji ili ose}awa raspore|eni. Svaka pri~a ili pesma ima delove, mawe celine iz kojih je sastavqena (komponovati – sastaviti, sklopiti). • li~nost – postoji ili je postojala samo u stvarnom `ivotu; mo`e biti pisac ili bilo koji ~ovek. Pisac mo`e za lik svoje pri~e uzeti li~nost iz svakodnevnog `ivota ili istorije. • monolog – du`i govor jednog lika ozna~en kao upravni govor • opisivawe – slikawe re~ima; predstavqawe izgleda i osobina predela, prirodnih pojava, qudi odabirawem zanimqivih detaqa i kori{}ewem razli~itih ~ulnih opa`aja • personifikacija – prikazivawe stvari, pri rodnih pojava, predmeta, `ivotiwa ili biqaka sa qudskim osobinama i mo}ima. Oni govore, misle, ose}aju... • pejza` – slika predela • pisac – ~ovek koji pi{e delo • pozori{na predstava – drama koja se izvodi na pozori{noj sceni • poruke – svako umetni~ko delo nosi u sebi mnoge istine, mudrosti i saznawa o `ivotu. U`ivaju}i u kwi`evnom delu i razmi{qaju}i o wemu, mi te poruke usvajamo. Svako od nas kwi`evno delo mo`e druga~ije do`iveti i u wemu otkriti neku drugu, samo svoju istinu.
• preneseno zna~ewe – svaka re~, grupa re~i ili re~enica ima svoje osnovno (pravo) zna~ewe, ali se mo`e upotrebiti i u prenesenom zna~ewu tako da ozna~ava neki drugi pojam. ^esto lepota pesme po~iva upravo na novim i neobi~nim spojevima re~i. Pesnik se trudi da ono o ~emu peva predstavi iz druga~ijeg ugla i da uo~i nove veze me|u pojavama. Tako nastaju pesni~ke slike. • pripovedawe – predstavqawe doga|aja na zanimqiv na~in, pri ~emu se onaj ko pripoveda ne mora se dr`ati onog reda kako su se doga|aji odigrali. Niz doga|aja u pri~i ~ini radwu. • pripoveda~ – onaj ko pripoveda u kwi`evnom delu. Naj~e{}e se pripoveda u 3. licu. Pripoveda~ mo`e da bude jedan od likova. Tada celu pri~u on pripoveda iz svog ugla, u 1. licu. Takvo pripovedawe postoji u tekstu Gråd. • remarke (didaskalije) – uputstva pisca glumcima i reditequ u drami • rima – ponavqawe glasova ili slogova na kraju stiha ili strofe • ritmi~nost – ostvaruje se brojem slogova u stihu – du`inom stiha, rimom, ponavqawem glasova, re~i i stihova. Wime se do~arava osnovno raspolo`ewe u pesmi. • slikovitost – kwi`evni jezik je slikovit, podsti~e nas da pomo}u ma{te zamislimo ono {to je naslikano re~ima • spisak likova – na po~etku svake drame nalazi se spisak likova (lica) koji u~estvuju u dramskoj radwi. Ovaj spisak mo`e da sadr`i i osnovne podatke o likovima (ko su, kojih su godina, kako izgledaju, ~ime se bave). • scena – deo ~ina u kom se broj likova (glumaca) ne mewa. Scena zna~i i pozornica. • tema – predmet dela, ono o ~emu se u delu govori. U pesmama je to osnovno ose}awe. • umetni~ki (estetski) do`ivqaj – u`ivawe u umetni~kom delu i wegovo razumevawe; misli i ose}awa koje delo u nama izaziva • humor (komika) – sme{na strana kwi`evnog dela. Izaziva ga neka gre{ka, dosetka, zabuna. Likovi mogu izgledati ili se pona{ati sme{no, govoriti ~udno ili iskrivqeno. Sam na~in pripovedawa mo`e biti sme{an: pripoveda~ svojim komentarima mo`e namerno da zasmejava ~itaoca ili, ako pripoveda u 1. licu, da se {ali na svoj ra~un. • ~in – deo dramske radwe (od podizawa do spu {tawa zavese na pozornici)
172
Kwi`evne vrste • autobiografija i memoari – kada ~ovek po ne~emu zna~ajan za svoj narod (nau~nik, umetnik, dr`avnik i sl.) napi{e delo u kojem se se}a va`nih, sme{nih ili zanimqivih doga|aja koji su obele`ili wegov `ivot, to delo nazivamo autobiografija. A ako u svom delu opi{e i vreme u kojem je `iveo, va`ne istorijske doga|aje ili li~nosti sa kojima se sretao, onda to wegovo delo nazivamo memoari. • bajka – duga, čudesna priča u kojoj se pripoveda o borbi dobra i zla i u kojoj dobro pobeđuje. U woj glavni junak (princ, princeza ili pastir) obično putuje kako bi ostvario svoj ciq; na tom putu bori se sa protivnicima (štetočinama) ili lažnim junacima koji se predstavqaju kao on. Junak mora da savlada (obično tri) zadatka ili prepreke, što ne može da učini bez darivalaca, bića od kojih dobija čarobne predmete ili moći i pomoćnika, životiwa, ptica ili čudesnih bića kojima je pomogao i time ih zadužio. Radwa je zasnovana na ustaqenim brojevima (3, 5, 7, 9, 12). Vreme i mesto radwe su neodređeni. Bajka ima ustaqeni početak („Bio jednom jedan…”) i uvek se završava srećno (ženidba i stupawe na presto). Postoje narodne i autorske bajke (zna im se autor). U autorskim bajkama likovi ne moraju biti qudi (mogu biti biqke, predmeti, životiwe itd.) i završetak može biti i tužan. Najpoznatiji pisci bajki su braća Grim, Hans K. Andersen i, danas, Grozdana Olujić. • balet – umetni~ki ples. Pri~a, doga|aji i ose}awa izra`avaju se muzikom, pokretom tela i izrazom lica. • grafit – natpis na zidu, obi~no duhovita poruka. • drama – vrsta kwi`evnog dela koja nastaje da bi se izvodila na pozornici. Zasniva se na sukobu likova. U woj glumci izgovaraju ono {to govore likovi. • elektronsko pismo (e-mail), otkucano na računaru, poslato internetom (računarskom mre`om) • epske narodne pesme – Vuk Stefanovi} Karaxi} ih je nazvao juna~ke narodne pesme. Narodne pesme su pevali guslari. Duge su, u wima se pripoveda o megdanima (dvobojima i borbama) junaka. • epsko delo – kwi`evno delo u kojem se zanimqivo pripoveda o likovima koji u~estvuju u nekoj radwi. Obimno je zato {to se pripoveda~ trudi da kazivawe bude {to detaqnije. Mo`e biti prozno (bajka, pri~a, roman) ili u stihu (epska pesma). • `etela~ke pesme – lirske narodne pesme koje su se pevale za vreme `etve. Obi~no se u wima opisuje takmi~ewe mladi}a i devojke. • zagonetka – kratka izreka. Sadr`i zanimqiv zadatak u kojem se sakriva stvar, doga|aj, pojava koju neko treba da pogodi. Predmet zagonetke predstavqa se slikovito, vi|en iz druga~ije, neobi~ne perspektive. Re{ewe zagonetke zove se odgonetka. • legenda – kra}a zanimqiva i pou~na narodna pri~a. Weni likovi mogu biti sveci, vladari, junaci, zna~ajne istorijske, ali i izmi{qene li~nosti i
• •
•
•
•
•
•
• •
•
•
• •
173
~esto se prikazuju sa natprirodnim mo}ima. Postoje i legende koje pripovedaju o nastanku odre|enih mesta, gradova, biqaka ili `ivotiwa. libreto – sa`etak pri~e u baletu. lirske narodne pesme – kratke, zgusnute narodne pesme koje slikaju ose}awa, ~esto kroz slike prirode. U wima se peva o qubavi sestre i brata, qubavi mladi}a i devojke, ali i raznim seoskim poslovima i obi~ajima. mitovi – pri~a o lavirintu i Arijadninom koncu samo je jedna od pri~a kojima su Grci obja{wavali postanak sveta i prirodne pojave. Takve pri~e po stoje u svim narodima. U mitovima se opisuju avanture bogova i qudi. narodna pri~a o `ivotiwama – obično se pripo veda o udruživawu životiwa, zajedničkom podu hvatu ili putovawu. Likovi životiwa govore i ponašaju se kao i qudi (personifikovani su), nalik basnama, ali su ove priče duže, složenije i u wima nema izdvojene pouke. nau~nopopularno delo – delo u kojem nau~nik koristi svoje znawe i iskustvo da na slikovit i zanimqiv na~in pripoveda o dostignu}ima nauke. opisna pesma – svaki pejza` je jedna slika du{e, rekao je jedan umetnik. Pesma koja pomo}u slike prirode prikazuje unutra{wi do`ivqaj pesnika, wegova ose}awa i misli. pesme na radu – narodne pesme koje su qudi pevali za vreme radova u poqu ili na wivi. Pesme su dobijale naziv prema vrsti posla koji se obavqao: prela~ke, `etela~ke, pesme na ranilu... poslovica –- jezgrovita, kratka narodna izreka koji sadr`i iskustvo o `ivotu, narodnu mudrost. putopis – kwige u kojima (puto)pisac opisuje svoje putovawe, krajeve kroz koje prolazi i sve ono {to na putovawu na wega ostavi sna`an utisak roman – najdu`e prozno delo. U romanu se detaqno pripoveda o doga|ajima, u~estvuje vi{e likova u odnosu na pri~u. Romani za decu obi~no govore o pustolovinama, avanturama junaka, a ti junaci su ~esto deca ili `ivotiwe. ske~ – kratko dramsko delo u jednom ~inu, zasnovano na anegdoti, dosetki, ili naj~e{}e sme{nom doga|aju. SMS – kratka poruka poslata mobilnim telefonom strip (engleska re~, zna~i traka) ima uzbudqivu ili sme{nu pri~u koju predstavqa nizom sli~ica. Go vor likova ili wihove misli upisuju se u obla~i}e ili balon~i}e. Prete~om stripa smatra se nema~ki slikar Vilhelm Bu{, a prvi strip u nastavcima izdao je pre oko sto godina (pred kraj XIX veka) Amerikanac Ri~ard F. Otkot. Strip je blizak crtanom filmu (junaci stripa ~esto postaju junaci crta}a (Popaj) i obrnuto (Pink Panter)), ali i filmu. Danas se ~esto snimaju filmovi o junacima stripa (na primer filmovi o Betmenu). U prvoj polovini XX veka srpski stripovi su bili veoma poznati u Evropi.
Vodi~ kroz Fantaziju I. Kwiga za tebe
Kwiga za Bastijana, Mihael Ende poruke umetni~ko delo; ritam Plavi zec, Du{an Radovi} Alisa u Zemqi ~uda, Luis Kerol roman [ta deca vole da ~itaju, Gordana Timotijevi} Paukovo delo, Desanka Maksimovi} osnovno i preneseno zna~ewe re~i; pesni~ke slike umetni~ki do`ivqaj Violina, Miroslav Demak Tre{wa u cvetu, Milovan Danojli} Kako `ivi poqski mi{, Milovan Danojli} Qubavna pesma, Milovan Danojli} opisivawe Pozno jesewe jutro, Isidora Sekuli} opisna pesma Jesen, Vojislav Ili} Jesen, pri~a – slika pejza` Vetrovita pri~a, Dejan Aleksi} slikovitost jezika Grüd, Janko Veselinovi} pripovedawe; pripoveda~; pisac U~ini ono {to `eli{, Mihael Ende II. Pri~a bez kraja i po~etka
6 8 10 16 18 20 23 24 25 26 28 29 30 33 37
kwi`evni lik Hobit, Xon R. R. Tolkin A`daja svome ~edu tepa, Qubivoje R{umovi} Glas princa jedinca..., Branko Stevanovi} [umska vila, narodna bajka Lu`i~kih Srba kompozicija kwi`evnog dela Pepequga, narodna bajka drama; ~in; scena, tema Pepequga, Aleksandar Popovi} Trnova Ru`ica, Bra}a Grim Ru`no pa~e, Hans Kristijan Andersen umetni~ka bajka Oldanini vrtovi, Grozdana Oluji} Sivii vuk, pri~a u slici III. Vrata kroz vreme
42 48 49 50 51 56 60 65 70 75
Zlatno jagwe, Svetlana Velmar-Jankovi} lik; li~nost legenda Najboqe zadu`bine, narodna pri~a deseterac Jetrvica adamsko koleno, narodna pesma epska narodna pesma Stari Vujadin, narodna pesma Vuk, Du{an Radovi} lirska narodna pesma, `etela~ke pesme Nad`weva se momak i devojka, narodna pesma ^ik pogodite..., Dobrica Eri} narodna pri~a o `ivotiwama Me|ed, sviwa i lisica, narodna pri~a o `ivotiwama Jelen~e, narodna lirska pesma Svitac p{eni~ar i vodeni~ar, Dobrica Eri} monolog Ciganin hvali svoga kowa, Jovan Jovanovi} Zmaj Kao u lepom snu, Rene Gijo
77 84 87 90 92 94 95 100 102 103 105 108
174
IV. Vrata u detiwstvo Prva qubav, Dragomir \or|evi} `argonski izrazi; SMS; e – mail humor Prva qubav, Branislav Nu{i} Drug drugu, Dragan Luki} Mrav dobrog srca, Branislav Crn~evi} dijalog Luckasta pesma, Federiko Garsija Lorka pozori{na predstava; ske~; dramska radwa Podela uloga, Gvido Tartaqa Bosonogi i nebo, Branislav Crn~evi} dijalog Avaj avaj avaj avaj, Rajko Petrov Nogo grafit Opet {kola, Dragomir \or|evi} Pri~a o de~aku i Mesecu, Branko V. Radi~evi} Tesla, Dragomir \or|evi} autobiografija; memoari Od pa{waka do nau~ewaka, Mihajlo Pupin ^emu slu`i trwe, Antoan de Sent Egziperi V. Putovawe kroz vasionu i vekove
114 116 119 121 124 125 128 132 133 135 138 139 142
Zbogom, grade Beograde, Aleksandar Vu~o putopis Me|u Eskimima, Mihailo Petrovi} Alas Ko da to bude, Stevan Rai~kovi} Juna~ka pesma, Miroslav Anti} Gusareva k}i, strip Mjesec i wegova baka, Branko ]opi} nau~nopopularno delo; mit Zvezdani prah vasione, Milutin Milankovi} Zvezdana bajka, Branislav Crn~evi} Jutro na Mesecu, Herbert Xorx Vels Re~nik Fantazije
148 152 154 156 159 160 163 167 168
Staze kroz Fantaziju Kwi`evni pojmovi Kwi`evne vrste
171 172 173
175
Mr Zorana Opa~i} • Danica Pantovi}
Pri~a bez kraja ^itanka za ~etvrti razred Tre}e izdawe, 2012. godina Zavod za uxbenike Beograd, Obili}ev venac 5 www.zavod.co.rs Likovni urednik Gordana Leskovac Ilustracije Marija Stojisavqevi] Korice i dizajn Slobodan Ka[tavarac Grafi~ki urednik boris popovi] Korektura Zavoda za uxbenike
Obim: 22 {tamparska tabaka Format: 20,5 Ă— 26,5 cm Rukopis predat u {tampu marta 2012. [tampawe zavr{eno marta 2012.
[tampa