Radna sveska iz geografije za peti razred by Zavod za udžbenike

Rada Sitarica

●

Milutin TadiÊ

IZ GEOGRAFIJE za 5. razred osnovne πkole

ZAVOD ZA UXBENIKE

●

Beograd

¶. UVOD U GEOGRAFIJU

Geografiji je ime dao starogrËki nauËnik:

a) Eratosten, b) Demosten, v) Kalisten.

Na slici su prikazane Ëetiri „tajanstvene“ liËnosti (a, b, v i g) ‡ Ëetiri velika moreplovca. Za svaku od wih date su godine roewa i smrti. Ispod slika upiπite wihova imena na osnovu sledeÊih podataka:

a) (1451‡1506)

b) (1469‡1524)

v) (1451‡1512)

g) (1480‡1521)

liËnost a ‡ otkrio Ameriku, liËnost b ‡ otkrio morski put za Indiju, liËnost v ‡ prvi shvatio da je Kolumbo otkrio novi kontinent, liËnost g ‡ pomorska ekspedicija koju je on poveo prva je oplovila svet.

Ispod priloæenih slika dvojice velikih geografa upiπite wihova imena. Ispod slike levo je „srpski geograf svetskog glasa“, a ispod slike desno „osnivaË fiziËke geografije“.

________________________

Uvod u geografiju / 4

Na linije s leve strane upiπite TA»NO ili NETA»NO. Ispod netaËnih reËenica napiπite ispravan odgovor. _______ 1.

Geografija prouËava celu planetu Zemqu. _______________________________________________________ .

_______ 2.

Geografija prouËava samo prirodu. _______________________________________________________ .

_______ 3.

Geografija se bavi samo opisom Zemqine povrπine. _______________________________________________________ .

Ispred naziva Zemqinih omotaËa (levo) upiπite slovo, a, b, v ili g, koje stoji ispred teksta (desno): 1. ____ atmosfera

a) stenoviti omotaË Zemqe,

2. ____ hidrosfera

b) vazduπni omotaË Zemqe,

3. ____ litosfera

v) æivi omotaË Zemqe,

4. ____ biosfera

g) vodeni omotaË Zemqe.

Svi Zemqini omotaËi zajedno Ëine najsloæeniji omotaË koji se naziva: a) biosfera, b) geografski pojas, v) geografski omotaË.

Dopunite: Sve pojave u geografskom omotaËu su _____________________________; promena jedne izaziva promenu omotaËa u celini.

Koji je Zemqin omotaË stariji: a) geografski omotaË, b) biosfera.

Dopunite: Od svih planeta SunËevog sistema biosferu ima samo _________ . Biosfera obuhvata sav æivi svet, ukquËujuÊi i ____________ .

Radi lakπeg prouËavawa geografija je podeqena na tri velike celine. U dowu skicu upiπite wihove nazive. (SliËice su tu da vas podsete πta ti delovi geografije prouËavaju.)

GEOGRAFIJA

Regionalna geografija

FiziËka geografija razmewuje znawa sa mnogim naukama. U date pravougaonike upiπite nazive Ëetiri od wih.

Date su slike geografa proπlih vremena i savremenog geografa. Poveæite ih strelicama sa wihovim obeleæjima. Koje im je obeleæje zajedniËko?

Uvod u geografiju / 6

13 4

Na linije s leve strane upiπite TA»NO ili NETA»NO. Ispod netaËnih reËeReπite asocijaciju. nica napiπite ispravan odgovor.

A1 ASTRONOMIJA B1 _______ 1. Geografija prouËava celu planetu NEDIRNUTA Zemqu. MRTVA GEOLOGIJA B2 A2 _______________________________________________________ . ÆIVA A3 BIOLOGIJA B3 _______ 2. Geografija prouËava samo prirodu. A B _______________________________________________________ .

_______ 3.

Geografija se bavi samo opisom Zemqine povrπine. V_______________________________________________________ G .

G3 ROBOVLASNI»KO V3 ATMOSFERA Ispred naziva Zemqinih omotaËa (levo) upiπite slovo, a, b, v ili SLOBODNO G2 g, koje stoji V2 HIDROSFERA ispredV1teksta (desno): P»ELIWE G1 LITOSFERA

1. ____ atmosfera a) stenoviti omotaË Zemqe, Ukrπtene reËi 2. ____ hidrosfera b) vazduπni omotaË Zemqe, 1. Prezime najpoznatijeg 3. Vodoravno: ____ litosfera v) æivisrpomotaË Zemqe, skog geografa, 7. Geografija, 9. LiËna zamenica, 4. ____portugalska biosfera mera za povrπinu, g) vodeni Zemqe. 10. Stara 11. UpiomotaË πite OT, 12. Naπa dens grupa, 13. Muπki potomak, 14. Predlog, 15. Bubuqice, 17. Industrijska 6 Svi Zemqini zajedno najsloæeniji omotaË koji se naziva: oblast u Evropi, 18.omotaËi StruËwaci u Ëine geografiji, 20. Koπ iz daqine; a) biosfera, b) Uspravno: geografski1.pojas, AmeriËki novac, 2. Vojno-mev) geografski omotaË. dicinska akademija (skr.), 3. Upiπite IQ, 4. Ime najpoznatijeg srpskog geografa, 5. Premda, mada, 6. Δirilica (skr.), 7. StruËwak za zoologiju, 8. 7 na Dopunite: Sve pojave u12. geografskom omotaËu Lov egzotiËne æivotiwe, Strano muπko ime,su 13._____________________________; Trom, 14. OsveæavajuÊi napitak, jedne 17. izaziva celini. 16. Deopromena teniske igre, Vrstapromenu ribarskeomotaËa mreæe, u19. Upiπite RJ. REBUSI 8

Koji je Zemqin omotaË stariji: a) geografski omotaË, b) biosfera.

Dopunite: Od svih planeta SunËevog sistema biosferu ima samo _________ . Biosfera obuhvata sav æivi svet, ukquËujuÊi i ____________ .

5 7

¶¶. VASIONA I ZEMQA

1. Zvezde, sazveæa, galaksije, MleËni put

Na slici levo data je fotografija, a na slici desno crteæ jednog istog sazveæa. Pustite maπti na voqu i na crteæu prikaæite, na primer, qudski lik, æivotiwu ili neki predmet, tako da zvezde budu sastavni deo tog prikaza. Prema crteæu nadenite svom sazveæu ime i upiπite ga ispod.

_________________________ Na slici ispod pokazano je kako je sliËan zadatak reπen na primeru sazveæa Blizanaca.

Vasiona i Zemqa / 8

Na karti sveta povuËeni su meridijani i paralele na svakih 30°. Odredite geografsku πirinu i duæinu oznaËenih taËaka (A, B, C, D, E, F i G) i upiπite ih u datu tabelu, kao πto je to uËiweno za taËku G.

A B C D E F G 15

30°N

90°E

Na drugoj karti sveta (uraenoj na drugaËiji naËin) meridijani i paralele povuËeni su na svakih 10° geografske πirine i duæine. UpravqajuÊi se prema toj mreæi taËno nanesite gradove Ëije su πirine i duæine (zaokruæene na stepene) date u dowoj tabeli. Grad

Geografska πirina

Geografska duæina

Pert (Australija)

32°S

116°E

Vankuver (Kanada)

50°N

126°W

Tokio (Japan)

36°N

140°E

Rio de Æaneiro (Brazil)

22°S

43°W

Dati gradovi se nalaze na obali mora, tako da moæete kontrolisati da li ste ih dobro naneli (moraju biti na obalskoj liniji ucrtanoj na karti).

Beograd

Na karti sveta meridijani su povuËeni na svakih 20°, a paralele na svakih 20°. Ovakve karte veoma deformiπu povrπine, ali imaju dobru osobinu da se jedino na wima putawe brodova prikazuju kao prave linije. ZnajuÊi to, ucrtajte crvenom bojom putawu zamiπqene podmornice koja je izrawala u taËkama A, B, V, G, D, – i E, Ëije su geografske koordinate sledeÊe:

TaËka

Geografska πirina

Geografska duæina

60°N

180°

20°N

120°W

60°S

75°W

40°S

120°E

40°S

15°E

–

40°N

45°W

60°N

0°

(Ne zaboravite, putawe brodova su prave linije samo na kartama uraenim na ovaj naËin; na svim drugim kartama su krive linije!)

Geografska karta / 24

6. Geografski elementi karte

Geografski elementi karte dele se na: a) fiziËko-geografske i tematske, b) fiziËko-geografske i druπtven-geografske, v) opπtegeografske i krupnorazmerne.

Ispred geografskih elemenata karte levo upiπite slovo (a, b, v ili g) koje stoji pored boja kojima se oni prestavqaju na kartama (desno): 1. ______ hidrografija

a) smea boja,

2. ______ reqef

b) zelena boja,

3. ______ biqni pokrivaË

v) plava boja,

4. ______ izgraeni objekti

g) crna i crvena boja.

Najboqi kartografski znak je: a) onaj koji je najsitniji, b) onaj po kome odmah prepoznajemo objekat koji prikazuje, v) onaj za koga objaπwewe moramo potraæiti u legendi.

Za kartu kaæemo da je objaπwen prikaz jer: a) svaka karta ima upisane geografske nazive, b) svaka karta ima dodatna objaπwewa na belini lista, v) svaka karta ima legendu u kojoj su objaπweni kartografski znaci.

U narednoj tabele upisani su nazivi nekoliko geografskih objekata. U odgovarajuÊa poqa desno ucrtajte svoje kartografske znake. (Znaci trebaju biti πto jednostvaniji.)

poπta

izvor

benzinska pumpa

peÊina

most

vinograd

πkola

vodopad

Geografska karta / 30

Reπite asocijacije.

SUNCE MERKUR A2 A3 VENERA

B1 NEBESKA ZEMQINA B2 FUDBALSKA B3

G G3 NEBO G2 DIV G1 MIT

V3 SITNI KRUPNI V2 V1 KOLI»NIK

A1 A2

ISTORIJSKI ASTRONOMSKI A3

GEOGRAF SKI

LINIJE NADM. VISINE

B2 B3

V1 V2

REQEF

UMAWEWE ODNOS

G3 FUDBALSKA G2 GEOGRAF SKA

MERILO

RIBARSKA

Geografska karta / 38

5. Osnovni klimatski tipovi 1

U desnom stupcu naredne tabele navedene su osnovne odlike glavnih klima na Zemqi. U levi stubac upiπite nazive odgovarajuÊih klima, kao πto je to uraeno na primeru planinske klime.

Ovo je najsurovija klima na Zemqi. Sredwe meseËne temperature ne prelaze 10°C. Odlikuju je kratka, hladna i vetrovita leta. Vlada u pojasu kopna, okvirno izmeu paralela 20°N i 20°S. Klima je topla ‡ sredwa meseËna temperatura vazduha uvek je iznad 18°C. Ova klima predstavqa prelaz izmeu tople tropske i hladne borealne klime ‡ i po tome je i dobila naziv. Odlikuje je velika promenqivost vremena na kratak rok (iz dana u dan, iz nedeqe u nedequ). Ova klima vlada samo na severnoj Zemqinoj polulopti u pojasu izmeu paralela 40°N i 70°N. Poseban tip klime koja se na karti javqa u obliku ostrva u tropskom i u umerenom pojasu. Odlikuju je duge, sneæne i o¡tre, zime, kratka Planinska klima i sveæa leta. Osun£anost je maksimalna. Ova klima vlada na oko 30% kopnene povrπine i najrasprostrawenija je klima na Zemqi.

Klimatski tipovi se zakonito smewuju: a) iduÊi od ekvatora prema Polovima, b) iduÊi u pravcu paralela.

Na priloæenoj karti sveta ucrtane su granice rasprostrawewa osnovnih tipova klime na Zemqi. Obojte te oblasti. Izabrane boje unesite u legendu.

U narednoj tabeli date su za Beograd sredwe meseËne vrednosti temperature vazduha u °C i visine padavina u mm. I

III

Temperatura (°C)

‡0,2

1,0

6,2

12,0 16,8

20,4

Visina padavina (mm)

40,6 36,6 43,0 56,9 75,5

82,6

Mesec

VII

VIII

XII Godiπwe

22,7 21,3 17,8 12,7

8,0

1,1

11,6°C

61,4 53,7 47,4 60,5

54,4

49,3

661,9

a) Na osnovu tih podataka uradite klima-dijagram na veÊ pripremqenoj osnovi.

b) Uporedite klima-dijagrame za Beograd i klima-dijagram za brazilski grad Belem.

‡ Tokom godine temperature vazduha uvek su viπe u ............................ . ‡ Tokom godine temperatura vazduha se mewa u mawem rasponu u .......................... . ‡ Tokom godine, trostruko viπe padavina prima ........................... . ‡ VeÊina padavina u Belemu padne tokom ......................... perioda. ‡ U Belemu vlada ..................................... klima. Vazduπni omotaË Zemqe / 78

6. Zagaivawe atmosfere 1

Od ponuenih reËi (levo) izaberite odgovarajuÊe (vodeÊi raËuna da je jedna reË viπka) i dopunite wima reËenice na desnoj strani.

„Efektom staklene baπte“ nauËnici nazivaju pojavu zagrevawa kiseonika ugqen-dioksida zraËewa

_____________________ naπe planete. Ono je prouzrokovano poveÊawem sadræaja ______________________________ u atmosferi. Ozonski omotaË atmosfere πtiti æivi svet od πtetnog ______________________ .

Podvucite tri netaËne reËi u narednom odeqku koji se odnosi na zagaivawe atmosfere.

Kisele kiπe truju zemqiπte i æivi svet i izazivaju bujawe πuma. U posledwih sto godina sadræaj ugqen-dioksida u atmosferi opao je za 20%. Zadebqani delovi oznoskog omotaËa slikovito se nazivaju ozonske rupe. U prvoj reËenici, umesto _______________ treba da stoji ________________ . U drugoj reËenici, umesto ______________ treba da stoji ________________ . U treÊoj reËenici, umesto ______________ treba da stoji ________________ .

MoguÊe posledice globalnog zagrevawa Zemqe su:

a) otapawe ledenog pokriva£a, podizawa nivoa mora, promene pravca vetrova i morskih struja, b) uËestale pojave vulkanskih erupcija i zemqotresa, v) pogubno dejstvo na æivi svet ultraqubiËatstog dela SunËevog zraËewa.

SADRÆAJ PREDGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3 I. UVOD U GEOGRAFIJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4 II. VASIONA I ZEMQA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8 1. Zvezde, sazveæa, galaksije, MleËni put . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8 2. SunËev sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10 3. Oblik i veliËina Zemqe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12 III. GEOGRAFSKA KARTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 1. Geografska mreæa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 2. Geografska πirina i geografska duæina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21 3. Geografska karta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .27 4. Sadræaj geografske karte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28 5. MatematiËki elementi karte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28 6. Geografski elementi karte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30 7. Prikazivawe reqefa na kartama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31 8. Merewa na karti i orijentacija karte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .34 IV. KRETAWA ZEMQE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41 1. Rotacija Zemqe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41 2. Revolucija Zemqe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43 3. Toplotni pojasevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48 V. UNUTRA©WA GRA–A I REQEF ZEMQE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55 1. Stene i fosili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55 2. Graa Zemqe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56 3. Litosferne ploËe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57 4. Vulkani i zemqotresi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58 5. Reqef . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 6. Nastanak planina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62 7. Oblikovawe reqefa dejstom spoqaπwih sila . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64 VI. VAZDU©NI OMOTA» ZEMQE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68 1. Atmosfera: sastav, struktura, zanËaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68 1.1. Meteoroloπki elementi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70 1.2. Vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .72 2. Klima i klimatski Ëinioci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74 3. Zagaivawe atmosfere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .79 Rada Sitarica, dr Milutin TadiÊ: RADNA SVESKA IZ GEOGRAFIJE za 5. razred osnovne πkole ● TreÊe izdawe, 2011. godina ● IzdavaË: Zavod za uxbenike, Beograd, ObiliÊev venac 5 ● Likovni urednik: mr Branislav NikoliÊ ● Korice: mr Branislav NikoliÊ ● Ilustracije: Milutin TadiÊ ● Lektori: Rosanda VuËiÊeviÊ, Olga MiniÊ ● GrafiËki urednik: Milan Mrkobrad ● Korektor: Ruæica JovanoviÊ ● Obim: 10 πtamparskih tabaka ● Format: 20,5 × 26,5 cm ● Rukopis predat u πtampu februara 2011. godine ● ©tampawe zavrπeno marta 2011. godine ● Kompjuterska priprema „AS“, Beograd ● ©tampa „PLANETA PRINT“ ‡ Beograd