Српски језик и језичка култура 6 за 6. разред основне школе - 16001 by Zavod za udžbenike

Наташа Вуловић, Сандра Рудњанин Српски језик и језичка култура

KБ 16001

www.zavod.co.rs

Наташа Вуловић Сандра Рудњанин

Српски језик

и језичка култура за шести разред основне школе

др Наташа Вуловић Сандра Рудњанин

Српски језик

и језичка култура

за шести разред основне школе

Рецензенти проф. др Славица Гароња Радованац, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац Јасмина Вукојевић, професорка српског језика, ОШ „1300 каплара”, Београд Данијела Миладиновић, професорка српског језика, ОШ „Трајко Стаменковић”, Лесковац Уредница др Слађана Илић Одговорна уредница Слободанка Ружичић Главни уредник Драгољуб Којчић За издавача Драгољуб Којчић, директор

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије решењем број 650-02-00079/2019-07 од 21. 5. 2019. године одобрио је овај уџбеник за издавање и употребу у шестом разреду основне школе.

др Наташа Вуловић Сандра Рудњанин

Српски језик

и језичка култура

за шести разред основне школе

Завод за уџбенике

САДРЖАЈ ВОДИЧ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 ГРАЂЕЊЕ (ТВОРБА) РЕЧИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 ТВОРБЕНА ОСНОВА И ТВОРБЕНИ НАСТАВЦИ . . . . . . . . . . . . . . 12 ИЗВЕДЕНЕ РЕЧИ (ИЗВЕДЕНИЦЕ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 СЛОЖЕНЕ РЕЧИ (СЛОЖЕНИЦЕ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Шта смо научили . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 ГЛАСОВИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 ГОВОРНИ ОРГАНИ И НАСТАНАК ГЛАСОВА . . . . . . . . . . . . . . . . 21 ПОДЕЛА ГЛАСОВА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Самогласници . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Сугласници . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 Подела сугласника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 Подела правих (шумних) сугласника према звучности . . . . . 24 Подела сугласника према месту изговора . . . . . . . . . . . . . . . . 25 ГЛАСОВИ – СЛОГОВИ – РЕЧИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 Шта смо научили . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 НЕПОСТОЈАНО А . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 ПРОМЕНА Л У О . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 СИБИЛАРИЗАЦИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . 42 ЈОТОВАЊЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО МЕСТУ ИЗГОВОРА . . . . . . . . . . 48 ГУБЉЕЊЕ СУГЛАСНИКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Шта смо научили . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 ЗАМЕНИЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 НЕЛИЧНЕ ИМЕНИЧКЕ ЗАМЕНИЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 Служба именичких заменица у реченици . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 ПРИДЕВСКЕ ЗАМЕНИЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Род, број и падеж придевских заменица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Присвојне заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Присвојна заменица свој за свако лице . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Показне заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 Упитно-односне заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Неодређене, одричне и опште заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 Шта смо научили . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78

ГЛАГОЛИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 Аорист . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 Имперфекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 Плусквамперфекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 Шта смо научили . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 РЕЧЕНИЦА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 КОМУНИКАТИВНА И ПРЕДИКАТСКА РЕЧЕНИЦА . . . . . . . . . . 95 Независне предикатске реченице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 Врсте независних предикатских реченица према комуникативној функцији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 Шта смо научили . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 ПРАВОПИС . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 ПИСАЊЕ ИМЕНА НЕБЕСКИХ ТЕЛА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 РАСТАВЉАЊЕ РЕЧИ НА КРАЈУ РЕДА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 Вежбамо исправно писање речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 ПИСАЊЕ ЗАМЕНИЦЕ ВАШ ВЕЛИКИМ ПОЧЕТНИМ СЛОВОМ . 110 ПИСАЊЕ ОДРИЧНИХ ИМЕНИЧКИХ ЗАМЕНИЦА СА ПРЕДЛОЗИМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 ПИСАЊЕ ОДРИЧНИХ ПРИДЕВСКИХ ЗАМЕНИЦА СА ПРЕДЛОЗИМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 ПИСАЊЕ И ИЗГОВАРАЊЕ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА . . . . . . . . . . 114 Писање и изговарање аористa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 ПИСАЊЕ СЛУЖБЕНОГ ПИСМА И УЧТИВО ОБРАЋАЊЕ . . . . . 118 ВЕСТ, ИЗВЕШТАЈ, ОБАВЕШТЕЊЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 ПРЕПРИЧАВАЊЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 Хронолошко и ретроспективно препричавање . . . . . . . . . . . . . 123 ОПИСИВАЊЕ УНУТРАШЊЕГ И СПОЉАШЊЕГ ПРОСТОРА . . 126 ОПИСИВАЊЕ СИТУАЦИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 У РЕЧНИКУ ЈЕ БЛАГО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 Аугментативи (увећанице) и пејоративи (погрдни називи) . . 129 Деминутиви (умањенице) и хипокористици (речи од миља) . 130 Лепо изражавање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 Стилске вежбе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 Говорне вежбе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 ПРАВИЛАН ИЗГОВОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 ПРАВИЛАН ИЗГОВОР ГЛАСОВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 ДУГИ И КРАТКИ АКЦЕНТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141

ВОДИЧ

Важне дефиниције

Правилно писање

Правилан изговор

За оне који желе да знају више

Повезивање с раније усвојеним знањем Помоћ за лакше разумевање и препознавање

ГРАЂЕЊЕ (ТВОРБА) РЕЧИ ТВОРБЕНА ОСНОВА И ТВОРБЕНИ НАСТАВЦИ ИЗВЕДЕНЕ РЕЧИ (ИЗВЕДЕНИЦЕ) СЛОЖЕНЕ РЕЧИ (СЛОЖЕНИЦЕ)

ГРАЂЕЊЕ (ТВОРБА) РЕЧИ ● Обрати пажњу на подвучене речи у реченицама: У Лујином промуклом гласићу дрхтало је меко, њежно преклињање. (Јаблан, П. Кочић) Поринуо сам свој папирни бродић. (Папирни бродови, Р. Тагоре)

Реч гласић означава умањеницу (деминутив) од речи глас и назив од миља за глас (обично се мисли на дечији глас, глас млађе особе или милозвучни пријатан глас). Дакле, реч гласић је врста гласа (умањеница од речи глас) и настала је додавањем наставка -ић на реч глас:

ГЛАС + -ИЋ = ГЛАСИЋ. Од речи глас настале су и многе друге речи. На пример: гласан, гласач, гласати, гласник, гласовито. Примећујеш да је реч глас саставни део сваке од наведених речи. Реч бродић у другој реченици означава мали брод и настала је од речи брод, додавањем наставка -ић:

БРОД + -ИЋ = БРОДИЋ.

10 Тако се додавањем наставка гради нова реч са новим значењем – бродић (значење: мали брод). Од речи брод настале су и друге речи, као: бродар, бродити, бродски, бродовласник, бродолом. Уочаваш да је реч брод саставни део ових речи. Речи као што су глас, брод, кућа, књига, дрво итд. нису настале грађењем од других речи. Речи као што су гласић, бродић, кућица, књижица, дрвенце итд. настале су грађењем од других речи.

Речи које нису настале грађењем од других речи називају се просте речи (глас, брод). Настајање једне речи од друге речи или од више речи назива се грађење или творба речи. Реч која је грађена од неке друге речи назива се твореница. У српском језику постоје различити начини грађења (творбе) нових речи од простих речи. Неке речи су настале на исти начин као гласић и бродић – додавањем наставка. Прочитај још сличних примера тако грађених речи: мишић (миш + -ић) рибица (риб- + -ица)

градски (град + -ски) кишурина (киш- + -урина).

Када нова реч настане додавањем наставка, као у претходним примерима ((мишић, градски, рибица, кишурина), таква творба речи назива се извођење, а тако настале речи – изведене речи или изведенице .

11 ● Прочитај следеће групе речи и подвуци заједнички део који садржи свака реч у једној групи: БРОД, БРОДСКИ, БРОДИЋ, БРОДОВЛАСНИК, БРОДОГРАДИЛИШТЕ, БАБА, БАБИН, БАБИЦА, ТУЖИБАБА, КУЋА, КУЋИЦА, КУЋЕРАК, КУЋЕТИНА, КУЋЕПАЗИТЕЉ. Овакве групе различитих речи које садрже заједнички део у свом саставу (брод, бродски, бродић итд.) називају се породице речи. Речи у оквиру породице речи повезане су међусобно по значењу. брод + бродски + бродић + бродовласник... = породица речи проста реч

творенице (речи настале од других речи)

Заједнички део који садржи свака реч у породици речи назива се корен речи. Понекад је корен речи исти као проста реч (глас, брод), а понекад је краћи (кућ-, баб-). Корен речи је најмањи део речи који чува основно значење заједничко за речи из једне породице.

У следећем примеру обојен је корен КУЋ-, који се појављује у многим речима:

КУЋ-а, КУЋ-ни, поКУЋство, КУЋица, КУЋити, оКУЋница, расКУЋити. ● Обрати пажњу на начин постанка речи бродовласник, висибаба и дугокоса: БРОДОВЛАСНИК = БРОД + О + ВЛАСНИК ВИСИБАБА = ВИСИ + БАБА ДУГОКОСА = ДУГ + О + КОСА.

12 Ове речи су постале срастањем речи. Када реч настане срастањем двеју или више речи у једну реч, таква творба речи назива се слагање, а тако настале речи – сложене речи или сложенице . ● Напиши начин творбе следећих речи. дечкић = бродоградилиште = бродити = тужибаба =

ТВОРБЕНА ОСНОВА И ТВОРБЕНИ НАСТАВЦИ ● Обрати пажњу на творбу нових речи од речи кућа и стан. КУЋА – КУЋ- + -ИЦА = КУЋИЦА (значење: мала кућа) КУЋА – КУЋ - + -ЕТИНА = КУЋЕТИНА (значење: огромна кућа) СТАН – СТАН + -ЧИЋ = СТАНЧИЋ (значење: мали стан) СТАН – СТАН + -ЧИНА = СТАНЧИНА (значење: огроман стан) Заједнички део у речима КУЋА, КУЋИЦА и КУЋЕТИНА је КУЋ-. Заједнички део у речима СТАН, СТАНЧИЋ и СТАНЧИНА је СТАН. Уочаваш да се значење нових речи мења када се на тај заједнички део додају различити наставци (-ица, -етина, -чић, -чина). Такви наставци називају се творбени наставци, а део речи (кућ-) или цела реч (стан) на коју се додају наставци назива се творбена основа . Примећујеш да је кућ- творбена основа у речима кућица и кућетина, а да се творбена основа у речима станчић и станчина (стан) подудара са простом речју стан. Творбени наставци служе за грађење нових речи. Називају се још и суфикси (-ица, -етина, -чић, -чина и др.). Они се додају на творбену основу неке речи. Када одузмемо суфикс од изведене речи, остаје творбена основа. Творбена основа се некад поклапа са простом речју (стан), а некад се не поклапа (кућ-). Међутим, при грађењу нових речи, одређени делови речи (на-, по- и сл.) могу се додавати испред речи (на- + писати = написати, по- + мало = помало). Такви делови речи називају се префикси. Више о префиксима види на стр. бр. 17.

13 ● Усправним цртама раздвој творбену основу и суфикс у речима:

цветић, градић, жутаћ, зградетина, чашица.

ИЗВЕДЕНЕ РЕЧИ (ИЗВЕДЕНИЦЕ) Изведене речи (изведенице) настају тако што се суфикс додаје на творбену основу. Такав начин творбе речи назива се извођење и он је најчешћи начин грађења нових речи у српском језику. Извођењем настају различите врсте речи. а) Прочитај у табели како су неке именице (коферче, црнац, лепота, певач, чувар) настале извођењем од других именица (кофер), придева (црн, леп) и глагола (певати, чувати): Реч

Суфикс

кофер црн леп певати чувати

-че -ац -ота -ач -ар

Изведеница (именица) коферче црнац лепота певач чувар

Значење изведенице мали кофер човек црне расе особина онога који је леп онај коме је певање занимање онај који чува (нешто)

● Допуни извођење онако како је започето: прст + хаљин(а) + зелен + слаб + возити +

-ић -ко -ач

= = хаљиница = = слабост =

● Подвуци речи које имају заједничку основу: радовати се, радовање, радост, радан, Радица.

14 б) Прочитај у следећој табели примере придева (Драганов, Мајин, ногат, плавичаст, блебетав, љуткаст) који су настали извођењем од других речи – именица (Драган, Маја, нога), придева (плав, љут), глагола (блебетати).

Суфикс Изведеница Значење изведенице (придев) Драган -ов Драганов који припада Драгану Маја -ин Мајин који припада Маји нога -ат ногат који има дуге ноге или велика стопала плав -ичаст плавичаст помало плав љут -каст љуткаст мало љут блебетати -ав блебетав који много прича, блебеће Реч

в) Прочитај у следећој табели примере глагола (царевати, пумпати, љутити) који су настали извођењем од других речи – именица (цар, пумпа), придева (љут).

Реч

Суфикс

цар

-евати

Изведеница (глагол) царевати

пумпа

-ти

пумпати

љут(и)

-ти

љутити

Значење изведенице бити цар, владати као цар преносити течност или ваздух пумпом изазивати у некоме осећање љутње

Врло је важно разликовати творбену основу и творбени наставак од граматичке основе и граматичког наставка. О граматичкој основи и граматичком наставку учило се у 5. разреду. Како разликовати творбену основу и творбени наставак од граматичке основе и граматичког наставка?

15 Граматички наставци (наставци за облик) додају се на граматичку основу речи да би та иста реч добила други облик (падеж, род, број, лице и сл.). На пример: рачунар (рачунару, рачунаром, рачунари, рачунарима) краљ (краљу, краљем, краљеви, краљевима) жут (жута, жуто, жути, жутим) купити (купим, купиш, купите, купе). И просте речи и творенице имају граматичку основу и граматички наставак, ако су променљива врста речи.

Творбени наставци (суфикси) додају се на творбену основу речи да би се добила нова реч. Просте речи немају творбену основу и творбени наставак.

рачунар краљ

+ -ски = рачунарски + -ица = краљица

жут купити

+ -ица = жутица + -ова- = куповати

У последњем примеру показано је да се суфикси за грађење глагола не налазе на самом крају речи, него испред наставка за инфинитив (-ти). Зато је у примеру творбена основа куп-, а суфикс -ова-.

СЛОЖЕНЕ РЕЧИ (СЛОЖЕНИЦЕ) Сложене речи (сложенице) настају срастањем двеју речи. Овакав начин творбе нових речи назива се слагање. Слагање, као начин творбе речи, подразумева понекад просто срастање двеју речи, а понекад је потребан самогласник (најчешће О или врло ретко самогласник Е) да споји те две речи у једну реч. Такав самогласник назива се спојни самогласник . ● Прочитај примере сложеница у следећим табелама. Реч 1 баба ауто крем Савин стар

Реч 1 кућа дуг црн југ град вода

Реч 2 рога пут пита дан мали

Спојни самогласник е о о о о о

Сложеница бабарога аутопут кремпита Савиндан стармали

Реч 2

Сложеница

власник длака коса исток начелник пад

кућевласник дугодлака црнокоса југоисток градоначелник водопад

17 Понекад срастају корени речи, а не цела реч, као у примерима: струј(а) + о + мер(ити) = струјомер рук(а) + о + пис(ати) = рукопис. ● Прочитај следеће примере: ПРА + ДЕДА = ПРАДЕДА НА + ПРАВИТИ = НАПРАВИТИ ПОД + ШИШАТИ = ПОДШИШАТИ. Уочаваш да се неке сложенице могу градити и додавањем пра-, на-, под- пре корена речи. Такве додатке (пра-, на-, под-) називамо префиксима.

Префикси су делови речи (настали најчешће од предлога или речца) који се при грађењу нових речи додају на почетак речи, то јест испред корена речи.

● Допуни грађење речи како је започето: НЕ +

= НЕМОЋ

У + ПИСАТИ = + МЛАД = ПРЕМЛАД +

= ПОЛУОСТРВО.

● У следећем низу речи подвуци просте речи: сатница, сатара, сатови, сатиричан, сат, сатић, саткан.

ШТА СМО НАУЧИЛИ РЕЧИ ПРЕМА НАСТАНКУ ПРОСТЕ (нису настале од других речи)

ИЗВЕДЕНЕ СЛОЖЕНЕ (настале од других речи)

Проста реч, заједно са изведеним и сложеним речима које су од ње настале, чине породицу речи . Заједнички део који садржи свака реч у породици речи назива се корен речи. Корен речи је најмањи део речи који чува основно значење заједничко за речи из једне породице.

Најважнији НАЧИНИ ГРАЂЕЊА речи ИЗВОЂЕЊЕ (изведенице) краљ + -ица = краљица

СЛАГАЊЕ (сложенице) баба + рога = бабарога пра + шума = прашума југ + (о) + исток = југоисток

ГЛАСОВИ ГОВОРНИ ОРГАНИ И НАСТАНАК ГЛАСОВА ПОДЕЛА ГЛАСОВА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ Самогласници Сугласници Подела сугласника Подела правих (шумних) сугласника према звучности Подела сугласника према месту изговора ГЛАСОВИ – СЛОГОВИ – РЕЧИ

ГЛАСОВИ ГОВОРНИ ОРГАНИ И НАСТАНАК ГЛАСОВА У човечијем телу постоје говорни органи помоћу којих човек има способност да говори. Глас настаје као производ рада говорних органа. На цртежу су приказани говорни органи који учествују у настанку и обликовању гласова:

предње непце нос алвеоле зуби

језик

уста гркљан

задње непце гласне жице душник

плућа дијафрагма Ваздух се скупља у плућима и у дијафрагми, те се од њега формира ваздушна струја, која пролази кроз гркљан, усну дупљу и излази напоље. Пролазећи кроз душник и гркљан (у њему се налазе гласне жице), ваздушна струја изазива треперење (подрхтавање) гласних жица. То треперење гласних жица претвара ваздушну струју у звук. Док пролази даље кроз носну и усну дупљу, звук се различито обликује. У зависности од положаја језика према предњем и задњем непцу, алвеолама (испупчење десни изнад горњих предњих зуба) и зубима, као и од положаја усана, обликоваће се одређени глас.

Глас је најмања јединица говора. Писани знак за глас је слово. У српском језику за сваки глас постоји по једно слово. Зато у нашем језику постоји 30 слова за 30 гласова.

ПОДЕЛА ГЛАСОВА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ Када ваздушна струја пролази кроз говорне органе може имати слободан пролаз, а може наилазити на препреке у усној дупљи. Према томе да ли ваздушна струја пролази слободно или наилази на препреку, гласови могу бити самогласници (вокали) или сугласници (консонанти).

У српском језику има пет самогласника и двадесет пет сугласника.

Самогласници Приликом изговора самогласника ваздушна струја слободно пролази између говорних органа, тако да се не може одредити тачно место њиховог изговора, не могу се локализовати. Зато се називају нелокализовани гласови. У српском језику постоји пет самогласника: а, е, и, о, у . Изговори неки од самогласника. Приметићеш да при изговору гласне жице трепере. Тако се ствара тон, због чега су самогласници звучни гласови.

23 Ако изговориш наизменично самогласнике (а, е, и, о, у), уочићеш да се положај језика и облик усана мењају, што омогућава њихов различит изговор и боју. ● Подвуци самогласнике у речима: ПАС, РЕКЕ, ИРИНА, ОЛОВО, УКУПНО, МАСЛИНЕ.

Сугласници Приликом изговора сугласника, ваздушна струја наилази на препреку у усној дупљи. Због тога се може одредити место њиховог изговора, па се називају локализовани гласови. При изговору неких сугласника гласне жице трепере, што значи да су они звучни гласови, док при изговору осталих, гласне жице не трепере, па су они безвучни гласови . ● Подвуци сугласнике у речима: БРАТ, ШТЕДЊА, МРАК, ЈАСТУК, ГРАДИТИ.

Подела сугласника Препрека на говорним органима која се јавља приликом изговора сугласника може бити потпуна (снажна) или делимична. Када је препрека снажна, при изговору се ствара шум, а када је препрека делимична чује се тон помешан са шумом.

Сугласници у српском језику деле се на шумне (праве) сугласнике и сонанте .

24 Шумни (прави) сугласници се при изговору чују као шумови, зато што ваздушна струја наилази на препреку у усној дупљи. Има их седамнаест у српском језику: Б, П, Д, Т, Г, К, Ђ, Ћ, Ж, Ш, З, С, Џ, Ч, Ф, Х, Ц . Изговори самогласник А, па сугласник Д. Уочићеш да ваздушна струја најпре пролази слободно, а док изговараш сугласник Д постоји препрека у усној дупљи. Сонанти су сугласници при чијем изговору ваздушна струја не пролази потпуно слободно, али нема ни потпуне препреке, па се они чују као тонови праћени шумом. Има их осам у нашем језику:

В, Р, Л, Љ, Ј, М, Н, Њ. Ако прислониш палац и кажипрст на предњи део врата док изговараш неки од ових гласова, можеш уочити да гласне жице трепере. То значи да су и сонанти звучни сугласници. ● У речи рода замени сонант другим сонантима и добићеш две речи које нешто значе. Које су то речи?

Подела правих (шумних) сугласника према звучности

При изговору неких правих сугласника гласне жице трепере, због чега су они звучни, док при изговору неких не трепере и зато су они безвучни.

У српском језику постоји седам парова звучних и безвучних сугласника и три безвучна сугласника, који немају свој звучни парњак. Међу паровима, сваком звучном сугласнику одговара његов безвучни парњак. Сви сугласници су представљени у табели:

25 ● Замени звучни сугласник његовим безвучним парњаком, онако како је започето. ЗВУЧНИ сугласник

БЕЗВУЧНИ сугласник

Б Д Г Ђ Ж З Џ ⁄ ⁄ ⁄

П Т К Ћ Ш С Ч Ф Х Ц

бара – пара деда – тета гост – ређи – – шут зима – џак –

Прислони палац и кажипрст на предњи део врата и изговарај глас Б. Затим изговарај његов безвучни парњак П. Уочићеш да гласне жице вибрирају док изговараш звучни сугласник Б. ● Подвуци све звучне гласове у речима: разум, љубав, малобројна, гвожђара, предграђе. ● Подвуци звучне сугласнике у речима: прекобројна, родољубље, разбежати се, бродоломник.

Подела сугласника према месту изговора При изговору сугласника ваздушна струја наилази на различите препреке у говорним органима. На основу места на коме се ствара препрека при изговору, сви сугласници деле се у пет група: 1 . УСНЕНИ сугласници (Б, П, М, В, Ф) – у њиховом изговору учествују усне. Они се деле у две групе: а) двоуснени – у изговору учествују и горња и доња усна (Б, П, М); б) уснено-зубни – у изговору учествују и усне и зуби (В, Ф).

26 2 . ЗУБНИ сугласници (Д, Т, З, С, Ц) – при њиховом изговору језик додирује зубе. 3 . НАДЗУБНИ (алвеоларни) сугласници (Р, Л, Н) – при њиховом изговору језик додирује границу између горњих секутића и десни (алвеоле). 4 . ПРЕДЊОНЕПЧАНИ сугласници (Ћ, Ђ, Џ, Ч, Ж, Ш, Њ, Љ, Ј) – при изговору ових сугласника језик додирује предње непце. 5 . ЗАДЊОНЕПЧАНИ сугласници (К, Г, Х) – при њиховом изговору задњи део језика додирује задње (меко) непце. ● Допуни табелу како је започето. сугласници по месту изговора уснени зубни надзубни предњонепчани задњонепчани двоуснени уснено-зубни

Б,

В,

Д,

Р,

Ћ,

К,

● Подвуци звучне предњонепчане сугласнике у речима: шишарка, љуљашка, њушкање, џакови, грожђе, јадиковање, ћућорити.

ГЛАСОВИ – СЛОГОВИ – РЕЧИ ● Прочитај како су следеће речи подељене на слогове.

САН, ПА-ТИ-КЕ, КО-ШУ-ЉА, У-ЧИ-ТИ Гласови се уједињују у слогове и тако настају речи. Једна реч може имати један слог (једносложна реч), два слога (двосложна реч) или више од два слога (вишесложна реч). На пример: ЗИД

= 1 слог, једносложна реч.

ЧА-ША

= 2 слога, двосложна реч

ТЕ-ЛЕ-ФОН

= 3 слога, вишесложна реч

Слог може чинити скуп гласова или само један глас који изговарамо једним отварањем уста. Уочаваш да је граница слога најчешће иза самогласника (во-да, вре-ме, у-спо-ме-на).

Самогласник је најчешће носилац слога, па реч има онолико слогова колико има самогласника. У појединим случајевима када се у речи нађе група сугласника, граница слога може бити и иза сугласника, али се у слогу обавезно налази бар један самогласник (у-пут-ство, пу-но-лет-ство). То се дешава зато што су неке сугласничке групе тешке за изговор, па граница слога може бити између сугласника. Надзубни (алвеоларни) сонанти (Р, Л, Н) могу бити у неким случајевима носиоци слога (слоготворни). Сонант р може бити носилац слога у речима (бр-зо, крст, цр-ти-ца, тр-ка). Сонант р се понаша као сугласник када је у слогу са неким самогласником. На пример: у-бра-но, стра-на, ру-па. Када у слогу нема самогласника, онда сонант р врши улогу самогласника. На пример: пр-ви, црн, пр-са, трн, крв. Такво р назива се слоготворно р.

Сонанти л и н могу бити слоготворни само у појединим речима страног порекла (Вл-та-ва, рен-дген).

Поред наведених речи напиши колико која од њих има слогова. дан ципела баба грдити ћутати минђуша

ШТА СМО НАУЧИЛИ ГЛАСОВИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ (30) Самогласници (5) а, е, и, о, у нема препреке при изговору (нелокализовани) тонови звучни

Сугласници (25) Шумни (17) Сонанти (8) б, п, д, т, г, к, ђ, ћ, ж, в, р, л, љ, ј, м, н, њ ш, з, с, џ, ч, ф, х, ц има препрека делимична препрека при изговору при изговору (локализовани) (локализовани) шумови тонови праћени шумом неки звучни, неки звучни безвучни

ШУМНИ СУГЛАСНИЦИ ПРЕМА ЗВУЧНОСТИ звучни Б Д Г Ђ безвучни П Т К Ћ

Ж Ш

З С

Џ Ч Ф Х Ц

СУГЛАСНИЦИ ПРЕМА МЕСТУ ИЗГОВОРА сугласници по месту изговора уснени двоуснени уснено-зубни

зубни

надзубни предњонепчани задњонепчани

Б, П, М

Д, Т, З, С, Ц

Р, Л, Н Ћ, Ђ, Џ, Ч, Ж, Ш, Њ, Љ, Ј

В, Ф

К, Г, Х

СЛОГ је најмањи скуп гласова који може да се изговори једним отварањем уста. Реч може бити једносложна, двосложна или вишесложна. Граница слога најчешће је иза самогласника (па-ти-ке), ређе иза сугласника (у-пут-ство).

ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ НЕПОСТОЈАНО А ПРОМЕНА Л У О ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА СИБИЛАРИЗАЦИЈА ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ ЈОТОВАЊЕ ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО МЕСТУ ИЗГОВОРА ГУБЉЕЊЕ СУГЛАСНИКА

ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ Као што већ знаш из петог разреда, поједине врсте речи могу да мењају свој облик. Неке се мењају по падежима (именице, заменице, придеви и бројеви ), неке по лицима (глаголи), а неке могу да се пореде (придеви и неки прилози). ● Допуни табелу како је започето.

именице Н. Г. Д.

рука руке

А. В. И. Л.

руком

презент

сечем

сечете

компарација придева јак

најјачи виши

бео

Приликом промене облика речи, може доћи до промене неких гласова. Такође, до њих долази и при грађењу нових речи. Како гласи глагол изведен од именице круг? ______________ Збирна именица изведена од именице лист гласи: ______________ . Именица бекство изведена је од именице ______________ . Све гласовне промене се врше по одређеним правилима, али постоје и неки изузеци. На наредним страницама упознаћеш се са гласовним променама и одступањима од правила.

НЕПОСТОЈАНО А ● Прочитај како је представљен ратар из истоимене песме Вељка Петровића. Обрати пажњу на подвучене придеве. Пред ногама му полегле, спокојне, богате бразде, и како их гледа, ко своја добра и марљива чеда, безмерна нежност облева му знојне боре, у мучној борби узоране. Он воли земљу ту, на којој стоји, напорним радом, знојем што је гноји, на којој своје он тавори дане. Придев спокојан је дат у женском роду множине – спокојне. Запази шта се догодило са самогласником а: у мушком роду се налази између два сугласника – спокојан, у женском роду га нема. Такво а се зове непостојано а . Упореди и друге примере из датих стихова: добар- добра; безмеран – безмерна; мучан – мучној; напоран – напорним.

Непостојано а је гласовна промена при којој се самогласник а појављује у основи речи у неким облицима, а у другим облицима исте речи се губи.

Придеви нису једина врста речи у којој долази до ове гласовне промене. Много девојака је дошло да навија за снажне момке који су веслали у чамцима са заставом Србије. Када упоредиш подвучене речи са другим облицима, запажаш непостојано а: девојка – девојака; дошао – дошло; снажан – снажне; момак – момке; чамац – чамцима; с – са.

33 Ова гласовна промена најчешће се јавља: а) у номинативу једнине и генитиву множине неких именица мушког рода (чамац –чамца, чамци – чамаца; старац – старца; старци – стараца...); б) у генитиву множине неких именица женског и средњег рода (девојка – девојака; јутро – јутара...); в) код неких придева мушког рода у номинативу једнине (снажан – снажна, снажно; витак- витка, витко...); г) у дужим облицима неких предлога (са – с; ка – к; низа – низ...); д) у мушком роду радног глаголског придева неких глагола (дошао – дошла, дошло; могао – могла, могло...).

Непостојано а није исто што и наставак за облик: конац

–

(а је у основи речи)

конца наставак за облик речи

● У сваком пару речи прецртај ону у чијој се промени не јавља непостојано а: крушка – јабука, столар – писац, рекао – писао, дан – сан. ● Подвуци све речи у којима се извршила гласовна промена коју називамо непостојано а:

Прича о ловцу и псу Имао ловац доброг ловачког пса. У лову је пас увек помагао ловцу. После лова њих двојица су сели крај лонца са укусном вечером. На крају, после добре вечере, лонац је остао празан, јер су прави ловци увек гладни.

ПРОМЕНА Л У О ● Прочитај одломак из комедије Избирачица Косте Трифковића. Упореди подвучене речи. МАЛЧИКА: (Учини и чита.) „Поштована госпођо! Ја сам тако слободан био заљубити се у вашу кћер.”... Шта?... „Зато сам тако слободан умолити вас за њену руку.”... Дакле, и он?... „И бићу тако слободан кроз један сахат за одговор доћи. Штанцика Лазић.”... Прекрасно, та то је већ и други младожења! СОКОЛОВИЋ и ЈЕЦА: Два просиоца! САВЕТА: Заиста, Малчика, то се зове срећа! МАЛЧИКА: Срећа?... Зашто срећа?... Право да ти кажем мене није ни најмање изненадило! Штавише, не бих се чудила да дође и трећи! САВЕТА: Трећи? МАЛЧИКА: Трећи просилац! Подвучене речи просилац и просиоци су облици у номинативу једнине и номинативу множине. Запажаш да се у номинативу множине јавља самогласник о, а у номинативу једнине – сонант л.

проси(л) + ац >просилац ● Напиши облике 3. лица једнине перфекта глагола просити у мушком и женском роду. мушки женски Кад упоредиш ова два облика, уочаваш да глас л постоји у наставку за женски род. У облику мушког рода он прелази у о. просила – просио Промена л у о се вршила тако што је свако л на крају слога или на крају речи прелазило у о.

Ова гласовна промена извршена је у далекој прошлости, крајем XIV века. Данас има много речи у којима се глас л нашао на крају слога, а не долази до промене у глас о (бокал, метал, палац–палца...). То је зато што се у савременом језику ова промена не врши.

35 ● Прочитај следеће реченице и уочи промену л у о у подвученим примерима: Мики и Јована су поделили чоколаду. Јованин део је био мањи. поделити – део Трагове ове промене запажамо у следећим случајевима: а) у облицима једнине мушког рода радног глаголског придева (радио – радила, учио – учила, певао – певала); б) код именица женског рода које се завршавају на -ница, а изведене су од радног глаголског придева (учионица, радионица, читаоница); в) код неких придева у номинативу једнине мушког рода (цео – цела, весео – весела, дебео – дебела); г) у номинативу једнине неких именица (део – дела, предео – предела, петао – петла); д) код именица које се завршавају на -лац (гледалац – гледаоца – гледалаца, слушалац – слушаоца – слушалаца).

У последњем примеру сугласник л је прелазио у о у свим падежима осим у ном. једн. и ген. множ. н. једн. читалац н. мн. читаоци г. једн. читаоца г. мн. читалаца

● Напиши назив још једне гласовне промене која је извршена у овим облицима. гласовна промена Постоје и одступања од ове гласовне промене. Такви примери се називају изузеци. У многим речима страног порекла и новијим домаћим речима није дошло до промене л у о, па тако имамо облике: фудбал, пенал, журнал, адмирал, генерал, конзул; жалба, молба, ждрал, бол, неваљалац, стрелац итд.

36 ● Напиши генитив једнине следећих именица. Коју промену запажаш? посао котао сто ● Допуни реченице одговарајућим обликом именице слушалац. . Укључили су у емисију десетак је мој брат. Мој најпажљивији локалне радио-станице су добили улазнице Редовни за концерт.

ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА Пред тобом је последња строфа песме Село, Јована Дучића. Уочи творбену основу подвучених речи. Све је утонуло у тишину вечну. Ни шума, ни гласа; само једнолико Избија часовник ког не чује нико. Именица тишина изведена је од придева тих. тих + -ина > ↓ ↓ основа суфикс

тишина

Задњонепчани сугласник х нашао се испред самогласника и и прешао је у предњонепчано ш. век + -ан > вечан Придев вечан изведен је од именице век. У овом случају задњонепчано к нашло се испред непостојаног а и прешло у предњонепчано ч. ● Прочитај следећи пример: друг + -е > друже. Када се задњонепчано г нађе испред самогласника е, које је у овом случају наставак за облик, прелази у предњонепчано ж.

Палатализација је промена задњонепчаних сугласника к, г, х испред и, е и непостојаног а у предњонепчане сугласнике ч, ж, ш. Та промена се дешавала у прошлости српског језика. Данас пратимо само резултате те промене.

Предњонепчани сугласници се другачије називају и палатали, па је по њима ова гласовна промена и добила име. Уз наставникову помоћ размотри следеће примере и уочи гласове који се при овој промени мењају: Изгубио сам здравствену књижицу! Гледали смо много смешан филм. Наставниче, извините што касним.

(књиг- + -ицу) (смех- + -ан) (наставник- + -е)

Палатализација се најчешће врши: а) у вокативу једнине именица мушког рода: војник – војниче, друг – друже, дух – душе и сл.; б) у презенту глагола чији се корен завршавао сугласницима к, г: пећи (пек-) – печем, моћи (мог-) – може, стрићи (стриг-) – стрижем и сл.; в) при грађењу речи: круг – кружић, друг – дружина, прах – прашина; мука – мучити, грех – грешити; смех – смешан и сл.

Прочитај следећу реченицу: За породични ручак мама и сестра секу салату, а Мила сече колаче. У облицима презента глагола чија се основа завршава сугласником к, палатализација се врши у свим лицима, осим у 3. лицу множине. Тако је, на пример, исправно рећи и писати: Они вуку дрва. Оне пеку колаче. Реке теку.

● Прочитај следеће реченице: На небу је пун Месец. Све се лепо види на месечини.

Трагове палатализације налазимо и у случајевима промене зубних сугласника ц и з у сугласнике ч и ж. стриц – стриче кец – кечина кнез – кнеже

боца – бочица деца – дечица

У писању и у говору пази на облике присвојних придева изведених од личних имена. а) Уколико је присвојни придев изведен од личних имена на -ица (Милица, Славица, Олгица итд.), ц прелази у ч: Зоричин (а не Зорицин) пас је врло опасан. Позајмила је Даничин (а не Даницин) кишобран. б) Ако се присвојни придев гради од личних имена на -ка или -га (Ленка, Олга, Драга), к и г се не мењају: Олгин брат нас је јуче посетио. Ја сам Анкина најбоља другарица. Драгин брат ми је позајмио Миличин диск.

39 ● Подвуци све речи у којима је извршена палатализација: Тишина је била таква да се моје уши нису могле привићи на њу. Поточић је жуборио. Само то се могло чути. Зечић је брзо доскакутао. Испружио је ножицу, уживајући у освежавајућем додиру хладне воде. Одједном се уплашено тргао. Гладна вучица је кружила око свог плена. ● Напиши аугментативе (увећанице) следећих речи и напиши која је гласовна промена извршена у добијеном облику: рука , нога , птица .

СИБИЛАРИЗАЦИЈА ● У твојој Читанци се налази песма Свитац међу маслачцима Добрице Ерића. Прочитај следећу строфу и обрати пажњу на подвучене именице. Када су први његови зраци Помиловали крунице боне Маслачци, нежни пољски дечаци Понадуваше беле балоне. ● У ком су падежу и броју подвучене именице?

● Како оне гласе у номинативу једнине? Примећујеш да је задњонепчано к у именицама које се налазе у номинативу једнине прешло у зубно ц у облицима номинатива множине. Упореди и следеће примере: У дворишту се налази велики орах. Највише волим колаче са орасима. орах- + -има > орасима Носорог је сисар из породице копитара. Носорози имају велико тело и кратке, дебеле ноге. носорог- + -и > носорози

Сибиларизација је гласовна промена при којој задњонепчани сугласници к, г, х испред вокала и прелазе у зубне ц, з, с.

Зубни сугласници ц, з, с називају се и сибиланти, па отуда и назив ове гласовне промене.

● Прочитај подвучене речи у следећим реченицама и уочи сибиларизацију. Напиши примере промене: Дечаци из наше школе победили су на турниру у малом фудбалу. Реци ми, шта ти је то на нози?

Сибиларизација се најчешће врши у: а) дативу и локативу једнине именица женског рода чија се основа завршава на к, г, х: рука – руци, слога – слози, снаха – снаси; б) неким падежима множине именица мушког рода чија се основа завршава на к, г, х: јунак – јунаци – јунацима, бубрег – бубрези – бубрезима и сл.; в) неким глаголским облицима : сећи (сек-) – сеци, лећи (лег-) – лези и др. До сибиларизације не долази у појединим случајевима. То су изузеци од овог правила. На пример: Рекао сам Олги да ми се једу палачинке. Њеној баки није било тешко да их спреми.

41 Сибиларизација се не врши у дативу и локативу једнине: а) личних имена на -ка, -га: Луки, Миланки, Милки, Бранки итд.; б) појединих именица на -ка, га, -ха јер би оне тада изгубиле своје основно значење: деки, секи, зеки, колеги, психи и др.; в) именица које означавају становнице неког града, области или државе: Нишлијки, Банаћанки, Аустријанки...

У појединим примерима употребљавају се облици и тамо где је извршена сибиларизација и где није: У приповеци / приповетки Јаблан дати су веома лепи описи природе. Најпознатији сликар у епохи / епоси кубизма је Пабло Пикасо. ● Обрати пажњу при писању датива и локатива следећих именица. приповетки / приповеци загонетки / загонеци битка / бици напитак / напици

НЕ НЕ НЕ НЕ

приповетци загонетци битци напитци

● Допуни реченице одговарајућим обликом именице дате у загради: су обавезни део наше народне ношње. (опанак) продавница су препуни, али има мало купаца. (излог) Тој је стварно потребан одмор. (девојка) Сутра ћемо да покосимо двориште. (тетка) ● Подвуци речи у којима је извршена сибиларизација. Пешаци су чекали да се упали зелено светло на семафору. Бринуо се како ће се снаћи у улози председника одељења. Обожавам да доручкујем вруће пециво.

ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ Ево како Мирослав Антић пева о плавој звезди. Целу песму можеш прочитати у својој Читанци. Размисли како је настала подвучена реч. Али пази: ако није сасвим плава, сасвим права, [...] мора у сну да се зађе на крај света и још даље иза краја – до бескраја. Реч бескрај је сложеница. Настала је спајањем предлога без- и именице крај. Као што већ знаш, сугласник з је звучан, а сугласник к је безвучан. Када су се два сугласника различите звучности нашла један поред другог, дошло је до њиховог једначења. Први од њих, звучни консонант з, прешао је у свој безвучни парњак с. ● Обрати пажњу на подвучену реч у реченици: Војник који је обучен да рукује топом назива се тобџија. Уочаваш да је безвучни сугласник п испред звучног сугласника џ прешао у свој звучни парњак б. ● Подсети се поделе сугласника по звучности, тако што ћеш допунити табелу. звучни безвучни

џ ш

● Обрати пажњу на подвучене речи у реченицама: На Милениној свадби сви сватови су били весели. Највише волим да учим граматику из овог уџбеника уџбеника. У Милетовој бурегџиници праве најбољи бурек са сиром. сват + -ба > свадба учити – уч + -беник > уџбеник бурек + -џиница > бурегџиница

/ х

Једначење сугласника по звучности је гласовна промена у којој безвучни консонанти испред звучних прелазе у своје звучне парњаке и обрнуто. Увек се једначи први сугласник према другом.

Ево још неколико примера: близак – блиска дружити се – друштво врабац – врапци

Обрати пажњу на глас х у реченици: У исхрану унеси што више воћа и поврћа! Глас х је утицао на промену гласа испред њега. Безвучни сугласници ф, х, ц немају своје звучне парњаке, али утичу на промену. Прочитај пример у којем се сонант в налази иза гласа с: Свукао је кошуљу и легао да спава. Сонанти не утичу на промену гласа који се нађе испред њих.

И код ове гласовне промене постоје одступања. Прочитај примере изузетака. Пролећни крос у предшколској установи Пчелица није одржан због одсуства великог броја деце. Када се звучни сугласник д нађе испред безвучних с или ш, не врши се једначење сугласника по звучности.

44 ● Обрати пажњу при писању речи. председник представа градски предшколски

НЕ претседник НЕ преседник НЕ претстава, НЕ престава НЕ гратски НЕ претшколски

До једначења не долази и онда када се звучно ђ нађе испред безвучног с у наставку -ство (нпр. вођство), у страним властитим именима и придевима изведеним од њих (Вашингтон, вашингтонски...), као и у сложеницама које би изгубиле своје основно значење када би дошло до једначења (постдипломски, подтекст...). ● Напиши парове гласова који су се изједначили (онако као је започето). испоручити дршка

з–с

бекство љупка

● Подвуци речи у којима је извршено једначење сугласника по звучности. Запази још једну гласовну промену која се врши и упиши је на линију. Теодора је јуче била веома дрска. Сипала си много шећера, кафа је баш слатка. Тешко ми је да причам о томе. ● Састави сложенице помоћу префикса из- и глагола кидати, пунити, турпијати.

● Допуни реченице одговарајућим облицима именица које су изведене од речи дате у загради. а) Најбољи роштиљ праве у ________________ на крају града. (ћевап) б) ________________ Дунавом је била веома занимљива. (пловити)

ЈОТОВАЊЕ Лазар Мачак и остали дечаци, јунаци романа Орлови рано лете, Бранка Ћопића, направили су у свом логору, у Тепсији, и псећу кућицу за Жују. Ево како је она изгледала. Није то била богзна каква кићена грађевина. Ударили су у земљу повисоке кочиће и оплели зидове од прућа, а рупе на њима зачепили маховином. Кров начинише од грана и густе дивље папрати, а унутра настријеше папрат и суво лишће. Била је то заиста удобна колибица, мрачна и тиха, просто да се завучеш и одмах захрчеш.

Подвучене речи имају у себи предњонепчано ћ. Уочи начин на који су настале. прут + -је > пруће лист + -је > лисће > лишће Сугласник т нашао се испред сонанта ј и „стопио се” са њим, па је тако настао предњонепчани сугласник ћ. Како гласи збирна именица од речи грана? Објасни гласовну промену. У последњем примеру је извршена још једна гласовна промена о којој ће бити речи на наредним странама. Именица грађевина изведена је од глагола

град + -јен > грађен, па одавде и именица грађевина. У овом примеру сугласник д и сонант ј стапањем дају предњонепчано ђ.

46 ● Прочитај следеће реченице и уочи промену у подвученим речима: Саша је и бржи и јачи од Лазара. Док је бежао од пса, упао је у неко трње и изгребао ноге. Ја му машем, а он ме не види. брз + -ји > бржи јак + -ји > јачи трн + -је > трње махати – мах- + -јем > машем

Јотовање је гласовна промена у којој се сонант ј са претходним зубним ((з, д, т, с), надзубним (л, н) или задњонепчаним (к, г, х) сугласником стапа у предњонепчани сугласник (ж, ш, ђ, ћ, њ, љ, ч). Уснени сугласници б, п, м, в се такође јотују, али тако што заједно са гласом ј дају групе бљ, пљ, мљ, вљ.

Сонант ј се некада и у српском језику називао јота, па је ова гласовна промена према томе добила назив јотовање (у грчком алфабету се исто назива). Примећујеш да у овој гласовној промени не учествују зубно ц и надзубно р. Ево примера: висок – вис- + -ји > виши сол + -ју > сољу благ + -ји > блажи

з + ј >ж д +ј > ђ т+ј>ћ с+ј>ш л+ј>љ

н+ј>њ к+ј>ч г+ј>ж х+ј>ш

б + ј > бљ п + ј > пљ м + ј > мљ в + ј > вљ

● Прочитај следеће реченице и уочи на који су начин настале подвучене речи. Тек кад се разболим, схватим колико је здравље важно. Тај мобилни телефон је скупљи него што сам мислила. Пас је сакрио дедину папучу у грмље. Тај прекршај је био најгрубљи потез на утакмици.

47 здрав + -је > здравље скуп + -ји > скупљи грм + -је > грмље груб + -ји > грубљи Јотовање се најчешће врши у следећим случајевима: а) при грађењу речи (прут + -је > пруће, риб(а) + -ји > рибљи...); б) при грађењу компаратива придева (тих + -ји >тиши, драг + -ји > дражи...); в) у неким глаголским облицима (презенту и трпном глаголском придеву) (вик(ати) + -јем > вичем, нос(ити) +- јен > ношен...); г) у инструменталу једнине именица женског рода које се завршавају сугласником (маст + -ју >машћу, глад + -ју > глађу...). Одступања од вршења гласовне промене постоје и код јотовања. Прочитај следеће реченице и уочи изузетке: Уопште се не плашим кад примам инјекције. Не волим да једем козји сир. Одјурио је колико га ноге носе. Дједе, ја знам гледати у сат, учили нас у школи. (Чудесна справа, Б. Ћопић)

Јотовање се не врши: а) код неких речи страног порекла (инјекција, конјугација); б) код неких именица и придева (класје, козји); в) у сложеним речима (одјахати, изјавити); г) у речима (и)јекавског књижевног изговора (дјевојка, дјед). У ијекавском изговору се чују и облици: ђевојка, ђед, који су некњижевни облици речи.

48 ● Напиши инструментал следећих именица. памет књижевност радост У последња два примера извршена је још једна гласовна промена (глас с је прешао у глас ш), о чему ћеш учити на неком од наредних часова. ● У следећим реченицама подвуци речи у којима је извршено јотовање: Дошли су нам рођаци из Швајцарске. И последња рата за екскурзију је плаћена. Направили смо на потоку брану од камења. ● Заокружи речи у којима је извршено јотовање: браћа, кућа, посвећен, анђели, побеђен, грађани.

ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО МЕСТУ ИЗГОВОРА Пред тобом је одломак из романа Лето лепог белца, Вилијема Саројана. Подсети се колико су Арам и Мурад волели коње и желели да науче да јашу. Обрати пажњу на подвучене речи. Моје најраније успомене биле су успомене на коње, а моје прве чежње биле су чежње за јахањем. Зато је било дивно... Мени одједном би јасно да је он јутром изјахивао већ дуже времена, а да је тог јутра дошао по мене само зато што је знао колико сам чезнуо за јахањем. Када упоредиш глагол чезнуо (инфинитив глагола је чезнути) и именицу чежња, уочаваш да се у првом примеру јавља зубно з, а у другом – предњонепчано ж. чезнути – чез- + -ња > чежња Зубни сугласник з се нашао испред предњонепчаног њ, па је прешао у себи најсроднији предњонепчани сугласник ж. ● Прочитај следећи пример: Нађа је пред концерт обукла народну ношњу, а Мина своју носи у ранцу. носити – нос- + -ња > ношња У овом примеру, зубно с нашло се испред предњонепчаног њ и прешло је у себи најсроднији предњонепчани сугласник ш.

Једначење сугласника по месту изговора је гласовна промена у којој се зубни сугласници з и с, када се нађу испред предњонепчаних сугласника, једначе са њима и прелазе у себи најсродније предњонепчане сугланике ж и ш.

● Прочитај следеће реченице и уочи гласовну промену у подвученим речима: Мораш пазити кад возиш ролере. Алекса веома пажљиво склапа макету авиона. Јуче сам закаснио на први час. Моја разредна не воли кашњење. пазити – паз- + -љиво >пажљиво (за)каснити – кас- + -њење >кашњење Поред једначења сугласника по месту изговора, у последњем примеру врши се још једна гласовна промена. Напиши која.

Једначење сугласника по месту изговора врши се и када се надзубни (алвеоларни) сугласник н нађе испред уснених сугласника б и п. Тада глас н прелази у уснени сугласник м, осим у случајевима када је реч сложена.

На пример: стан – стан + -бени > стамбени одбрана – одбран- + -бени > одбрамбени прехрана – прехран- + -бени > прехрамбени

50 стамбени одбрамбени зелембаћ прехрамбени

странпутица АЛИ

црвенперка

Марко је одбранио два пенала. Богдан игра као одбрамбени играч. Једанпут је и Коста дао победнички гол. Ово једначење обично настаје пошто се изврше друге гласовне промене: а) једначење сугласника по звучности (из-+ чистити > ис-+ чистити > ишчистити); б) јотовање (лист + -је > лисће > лишће); в) палатализација (даска – даск- + -ица > дасчица > дашчица). До ове промене не долази у сложеницама, када се префикс завршава зубним с или з, а други део сложенице почиње предњонепчаним љ или њ: Сљушти кору са јабуке. Разљутила сам се после утакмице. ● Заокружи речи у којима је извршено једначење сугласника по месту изговора: кажњив, неухватљив, неподношљив, замишљен, подсмешљив. ● У наведеним речима извршене су по две гласовне промене. Напиши које. грожђе ишчупати обрашчић ● Подвуци реч у којој је извршена само гласовна промена једначење сугласника по месту изговора. ишчитати, шчепати, рашчељшати, обрашчић У осталим речима извршена је и промена (допуни реченицу)

ГУБЉЕЊЕ СУГЛАСНИКА ● Прочитај одломак из текста Смедеревска тврђава, Владимира Хулпаха, који се налази у твојој Читанци. Обрати пажњу на подвучене речи. Турци су се као пожар раширили по Европи. Нико није могао да их заустави. Нису им одолели ни јаки, утврђени дворци, опасани градови су им падали у руке. Зло се надвило над Балканом. Године 1389. кнез Лазар је погинуо са цветом српских витезова у кобној бици против Турака на Косовом пољу. После битке је остало само мало велможа који су хтели или смели да се супротставе непријатељу.

Подвучени глагол раширити настао је од префикса раз- и глагола ширити. раз- + ширити > расширити > рашширити > раширити ↓ ↓ ↓ једначење једн. сугл. губљење сугласника по месту сугласника по звучности изговора Уочаваш да су се два иста сугласника нашла један крај другог и један од њих се изгубио. ● Како гласи номинатив једнине подвучене именице? Датив и локатив једнине те именице гласе битки и бици. Ови облици су дублети. Обрати пажњу на настанак облика бици. битка – битки – битци – бици Која је гласовна промена извршена пре губљења сугласника т?

Врло често се пре губљења сугласника врше неке друге гласовне промене.

52 До губљења сугласника долази и у случајевима када се два различита сугласника нађу један поред другог. Обрати пажњу на подвучене речи у следећим примерима: Ови задаци су много тешки. Донео сам ти позоришни репертоар за овај месец. Мила је радосна због одласка на екскурзију. Прошле зиме је био често болешљив. Гоца је одрасла у једном војвођанском селу. задатак + -и > задатки > задатци > задаттси >задаци позориште – позориштни > позоришни болест +-љив > болестљив > болесљив >болешљив одрастао – одрастла > одрасла У речима задаци и болешљив су извршене још неке гласовне промене. Напиши их: и и

; .

Сугласник т се губи у појединим групама које су тешке за изговор: стн, штн, стљ, стл, тц.

Губљење сугласника је гласовна промена која се врши у речима у којима се један поред другог нађу два иста сугласника или се сугласник губи у сугласничким групама тешким за изговор.

У сугласничкој групи ТЦ сугласник Т се губи, јер се већ налази у сугласнику Ц који је сливен од гласова Т и С. Одступања постоје и код ове гласовне промене. Такви су изузеци у подвученим речима: Купила је најјефтинији сок. Радници су организовали протестни скуп. Иван учествује у свим ваннаставним активностима у школи. Моја сестра је постала студенткиња Филозофског факултета.

53 До губљења сугласника не долази: а) у суперлативу придева који почињу сугласником ј (најјачи, најјужнији...); б) у придевима страног порекла са наставком -ни (азбестни, контрастни...); в) у неким сложеним речима (преддржавни, поддијалекат, ваннаставни...); г) у именицама страног порекла са наставком -киња (виолинисткиња, спортисткиња...). ● Подвуци речи у којима се извршило губљење сугласника. Мој тата је у школи учио руски језик. Ружица је веома савесна ученица. Ања, наброј све безвучне сугласнике. ● Које су се гласовне промене извршиле пре губљења сугласника у следећим речима? бежични подаци рашити ● Подвуци правилно написане речи. болестна, најједноставнији, пакосна, додатци, попустљив ● У следећим речима извршене су по две гласовне промене. Напиши које. радосна раставити ● Како гласи номинатив множине следећих именица? почетак губитак Које су се две гласовне промене извршиле пре губљења сугласника? и

ШТА СМО НАУЧИЛИ ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ Непостојано а

Промена л у о

Палатализација

Сибиларизација

Једначење сугласника по звучности

Јотовање

Једначење сугласника по месту изговора Губљење сугласника

самогласник а који се појављује у неким облицима речи, а у другима се губи

добар–добра девојка–девојака ловац–ловци пошао–пошла глас л који на крају слога или речи писао–писала прелази у о део–делити читалац–читаоци прелазак задњонепчаних к, г, х у војник–војниче предњонепчане ч, ж, ш круг–кружић прах–прашак прелазак задњонепчаних к, г, х у дечак–дечаци зубне ц, з, с излог–излози орах–ораси безвучни сугласници испред сват–свадба звучних прелазе у своје звучне дрзак–дрска парњаке, и обрнуто ћевап–ћевабџиница тежак–тешка прут–пруће глас ј се са гласовима з, д, т, с; л, н; к, г, х слива у неки млад–млађи предњонепчани сугласник; уснени трн–трње б, п, м, в са гласом ј дају групе бљ, брз–бржи тих–тиши пљ, мљ, вљ строг–строжи сноп–снопље прелазак зубних с, з у возити–вожња предњонепчане ш, ж носити–ношња сугласник се губи када се два иста нађу један до другог или у групама тешким за изговор

беззвучан–безвучан болестан–болестна– болесна додатак–додатци– додаци Ниш–нишски–нишки