Kosta Bogdanovi} • mr Rajka Bo{kovi} mr Branislav Nikoli} • Tatjana Lali}
MA[TAM I STVARAM likovna kultura za ~etvrti razred osnovne {kole
ZAVOD ZA UYBENIKE • BEOGRAD
Recenzenti prof. dr QUBOMIR GLIGORIJEVI], redovni profesor na Fakultetu likovnih umetnosti, Beograd mr VESNA SVOBODA, profesor u Osnovnoj {koli „Sini{a Nikolajevi}ß, Beograd MIRJANA MILENKOVI], nastavnik razredne nastave u Osnovnoj {koli „Banovi} Strahiwaß, Beograd Urednici mr LENKA KNE@EVI]-@UBORSKI mr TAMARA NOVAKOVI]-POPOVI] Odgovorni urednik DRAGAN HAMOVI] Direktor i glavni urednik prof. dr RADO[ QU[I]
VE@BA TE@A VE@BA GRUPNI RAD
Ministar prosvete i sporta Republike Srbije svojim re{ewem broj: 6-00-00090/2006-06 od 15. 05. 2006. godine odobrio je ovaj uybenik za izdavawe i upotrebu kao uybenik u ~etvrtom razredu osnovnog obrazovawa i vaspitawa. ISBN 978-86-17-14436-2
PRVI DEO
Tempera Sli~no tehnici akvarela, i tempera je vodena tehnika. Ali, posebnost ove tehnike je u tome {to se boje mogu me|usobno me{ati. Sama re~ tempera poti~e od sredwovekovne latinske re~i temperare {to zna~i me{ati. Tako|e, boja se mo`e nanositi sloj preko sloja i naknadno dora|ivati, ali se ne sme slikati u gustim slojevima, jer se onda bojeni sloj qu{ti i otpada. Temperom se mo`e slikati na raznim podlogama ‥ drvetu, papiru, gipsu, platnu, staklu.
10
Sveti Luka, ikona iz Hilandara, tempera na dasci, 1360.
Guske, egipatska slika temperom na gipsu, 27. vek pre nove ere.
11
Nade`da Petrovi}, Stablo u {umi, tempera na kartonu, 1904.
Temperama naslikaj detaq iz svoje ulice. Napravi {aru za tkaninu na kome se ponavqa motiv suncokreta.
Freska Fresko slikawe je slikarska tehnika nano{ewa boje na sve`i malter na zidu. Sam naziv je potekao od italijanske re~i fresco {to zna~i sve`e. Boja se nanosi dok je malter vla`an i, su{e}i se, ona se vezuje s kre~om iz maltera. Kada se osu{i, kre~ stvara veoma tanak staklasti sloj koji {titi fresku od vlage. U fresko slikawu nema prepravki. Zbog toga slikar pre slikawa pravi nacrt slike koji se zove karton. Fresko slikawe spada me|u najstarije poznate tehnike. Tu vrstu slikarstva poznavali su stari narodi Egipta, Gr~ke, Vizantije, sredwovekovne Srbije, Indije.
16
Egipatske freske na zidu Senegemove grobnice, 13. vek pre nove ere
Mozaik Mozaik je tehnika slikawa raznobojnim kockicama od kamena, keramike ili stakla. Kockice se sla`u na prethodno pripremqenu cementnu podlogu. Mozaik je vrlo stara i skupocena tehnika. Zbog svoje skupocenosti vremenom je sve mawe upotrebqavana.
18
Vizantijski zidni mozaik iz Konstantinopoqa (dana{wi Istambul), 6. vek
Drvo Drvo je prirodan materijal od kojeg se mogu stvarati razni oblici. Ono je oduvek kori{}eno i za gra|ewe i za oblikovawe. Kao materijal, drvo mo`e biti tvrdo i meko. Tvrdo drvo je na primer hrast, a meko topola i lipa. Drvo se razlikuje i po boji, a kao materijal dobro prima i ve{ta~ke boje. Veoma je pogodno za oblikovawe skulptura. Najboqe drvo za skulpturu su drvo kru{ke, tre{we i hrasta. Osnovni rad u drvetu nazivamo tesawem.
29
Statua kraqa Hora, Egipat, 19. vek pre nove ere
Barbara Hepvort, Probu{eni oblik, 1957.
Lama, kovano srebro, Peru
33
Zmaj, pozla}ena bronza, Kina, oko 200. godine
Napravi od gline ili plastelina figuru deteta u {etwi sa psom, kao model za skulpturu od bronze. Oblikuj `irafu od `ice. Od aluminijumske folije oblikuj zmaja.
VAJARSTVO — osobine materijala
GLINA
SLONOVA^A
• meko}a • podatnost za oblikovawe • lomqivost • dodavawe i oduzimawe mase • su{ewe i pe~ewe • modelovawe
• tvrdo}a • glatkost • trajnost • belina • urezivawe
DRVO
• lako za obradu • oduzimawe od mase • tesawe
KAMEN
• tvrdo}a • te{ko za obradu • trajnost • oduzimawe od mase • klesawe
METALI
• trajnost • kovawe, iskucavawe, livewe, spajawe
35
ARHITEKTURA Drvo kao materijal u arhitekturi Sva `iva bi}a imaju mesto na kome `ive. To mesto se zove stani{te. I `ivotiwe imaju stani{te, a to su rupe u zemqi ili drvetu, pukotine u kamenu, gnezda na drvetu i sli~no. Od re~i stani{te nastale su re~i stan, stanovawe, stanovati, pri ~emu se misli na mesto gde `ive qudi. Nekada davno i ~ovek je imao stani{te sli~no `ivotiwskom – pe}ine ili od grawa napravqen zaklon. Ugledaju}i se na oblike u prirodi, vremenom, ~ovek je po~eo da gradi prostor za stanovawe. Drvo ima uspravno stablo koje nosi grawe i li{}e ‥ kro{wu. Stablo se ra~va u sve tawe grane. Kada se izme|u dve ra~ve na drvetu uglavi popre~na greda, nastaje osnova za gradwu ku}e.
36
Po sistemu ra~ve, odnosno stuba i popre~ne grede, sagra|ene su i prve ku}e u qudskoj istoriji.
Savremena gra|evina u drvetu
Tadao Ando, Komojo Ji hram, Japan, 2000.
DRUGI DEO
Linija i prostor Linije u prostoru mogu biti uspravne, polo`ene i kose.
POLO@ENA LINIJA Polo`ena linija navodi na pomisao o kretawu na tlu, o mirovawu, opu{tawu, le`awu, kao i o tra`ewu puta, odlasku u nepoznato.
USPRAVNA LINIJA Uspravna linija podse}a na izrastawe iz tla i usmerewe prema nebu. Takva zna~ewa se pro{iruju i na druge oblasti qudskog iskustva, kao {to je, na primer, veza sa nebeskim silama. Nije slu~ajno {to su svi verski objekti – crkve, yamije i drugi, gra|eni tako {to su usmereni prema nebu. Uspravna linija izra`ava odlu~nost, ~vrstinu, stremqewe uvis ka saznawu.
45
KOSA LINIJA Kosa linija podsti~e pomisao o padu, ali i o uzdizawu. Ona stvara utisak ula`ewa u prostor klizawem, spu{tawem ili laganim uspiwawem, kao pewawe uzbrdo.
Nacrtaj tu{em senku ~oveka s ki{obranom. Napi{i velikim {tampanim slovima svoje ime, a zatim ga ispod toga napi{i obrnuto, kao odraz u ogledalu. Uradi tu{em kompoziciju crtaju}i metle razli~itih veli~ina i vrsta.
TRE]I DEO
UO^AVAWE OBLIKA - Oblici u prirodi Prirodni oblici kao uzori u umetnosti Najranije slike, koje je ~ovek stvarao na zidovima pe}ina, ra|ene su na osnovu posmatrawa prirodnih oblika. To su pre svega bili likovi `ivotiwa koje je ~ovek zapa`ao u svojoj okolini, kao {to su bizoni, jeleni, ribe. Vremenom je ~ovek po~eo da uo~ava lepotu i sklad prirodnih oblika, kao {to su oblici {koqki i cvetova, ili da uo~ava zanimqive oblike koje stvaraju neka druga `iva bi}a, na primer, sa}e koje stvaraju p~ele. Mnogi oblici u prirodi posli`ili su kao uzor ~oveku da stvori raznovrsne umetni~ke oblike.
54
Veoma lepo i skladno oblikovano ku}i{te {koqke poslu`ilo je nekim arhitektima kao uzor za gra|ewe. Dobar primer je stepeni{te muzeja u Vatikanu (Italija) oblikovano je spiralno, poput {koqke.
SADR@AJ I deo SLIKARSTVO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Akvarel . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Tempera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Pastel . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Gva{. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Uqe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Freska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Mozaik. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Kola`, dekola` i asambla`. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 VAJARSTVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 Glina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Slonova~a. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Drvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Kamen. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Metali. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Novi materijali. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 ARHITEKTURA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Drvo kao materijal u arhitekturi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Ostali materijali u arhitekturi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 NOVI VIDOVI UMETNOSTI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Fotografija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Film. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 DA PONOVIMO – Tradicionalni i savremeni vidovi umetnosti. . . . . . . . . . . . . . 42 II deo OBLICI I PROSTOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Linija i prostor. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Povr{ina i prostor. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Volumen i prostor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 Boja i prostor. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 AMBIJENT – SCENSKI PROSTOR. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 DA PONOVIMO – Elementi vi|ewa prostora i oblika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 III deo UO^AVAWE OBLIKA – Oblici u prirodi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Prirodni oblici kao uzori u umetnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Pakovawe prirodnih oblika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 STVARAWE OBLIKA – Oblici u umetnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 Materijal. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 Masa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 Koli~ina - veli~ina - boja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Jednako-nejednako-sli~no. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 ZAMI[QAWE OBLIKA – Oblici u ma{ti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Neobi~ni oblici u prirodi kao podsticaj za oblike u ma{ti. . . . . . . . . . . . . . . 67 Oblici koje ~ovek vidi svojom ma{tom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 DA PONOVIMO – Mogu}nosti vi|ewa oblika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 Na{a izlo`ba. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 U depou muzeja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
KOSTA BOGDANOVI] mr RAJKA BO[KOVI] mr BRANISLAV NIKOLI] TATJANA LALI]
MA[TAM I STVARAM LIKOVNA KULTURA za ~etvrti razred osnovne {kole Drugo izdawe, 2007. godina
Izdava~ ZAVOD ZA UYBENIKE Beograd, Obili}ev venac 5 www.zavod.co.yu
Likovni urednik mr BRANISLAV NIKOLI] Lektor ROSANDA VU^I]EVI]
76
Ilustracije DARKO GRKINI] SR\AN PETROVI] Dizajn ALEKSANDAR JESTROVI] mr BRANISLAV NIKOLI] Dizajn korica mr RAJKA BO[KOVI] mr BRANISLAV NIKOLI] Fotografije de~ijih radova mr BRANISLAV NIKOLI] Korektor IRENA KANKARA[ Grafi~ki urednik DU[AN MILOSAVQEVI]
Obim: 9� {tamparskih tabaka Format: 24 x 30,5 cm Rukopis predat u {tampu februara 2007. godine. [tampawe zavr{eno februara 2007. godine. [tampa: „Budu}nostß, Novi Sad