Социологија 23125

За во д за уџ бе н ик е

СОЦИОЛОГИЈА

За во д за уџ бе н ик е

СОЦИОЛОГИЈА

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

за 3. разред средњих стручних школа и 4. разред гимназије

Завод за уџбенике Београд

Рецензени др Мирко Филиповић, доцент Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду Јована Креманац, професор Правно-пословне школе у Београду Славко Тадић, професор Треће београдске гимназије, Београд Реакорка др Смиљка Томановић

ик е

Уреник Димитрије Димитријевић

бе н

Ооворни уреник др Милорад Марјановић

за

уџ

За изавача мр Милољуб Албијанић, директор и главни уредник

За

во

д

Министар просвете Републике Србије решењем број 650-02-00546/2010-06 од 26. 10. 2010. године одобрио је овај уџбеник за издавање и употребу у 3. разреду средњих стручних школа и 4. разреду гимназије.

ISBN 978-86-17-16858-0 © ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, 2010. Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који начин репродуковати, ни у целини, а ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

Садржај

МОДЕРНО ДРУШТВО (Младен Лазић) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

За

во

д

за

уџ

НАСТАНАК СОЦИОЛОГИЈЕ (Вера Вратуша) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Настанак социологије и модерног друштва из угла функционалиста позитивиста – реалистичка варијанта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Настанак социологије и модерног друштва из угла претече феминизма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Настанак социологије и модерног друштва из угла функционализма и позитивизма – номиналистичка варијанта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Настанак социологије и модерног друштва из угла функционализма и позитивизма – „француска школа“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 Настанак социологије и модерног друштва из угла новог материјализма и преокренуте дијалектике (марксизма) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Настанак социологије и модерног друштва из угла разумевања значења друштвеног делања појединаца . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

ик е

ШТА ЈЕ СОЦИОЛОГИЈА? (Владимир Вулетић) . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Чему социологија? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Облици сазнања о друштву . . . . . . . . . . . . 9 Основи научног сазнања . . . . . . . . . . . . . 11 Позитивизам и антипозитивизам . . . . . 12 Метод социолошког истраживања . . . . 18

ДРУШТВЕНА СТРУКТУРА И СИСТЕМ (Слободан Антонић) . . . . . . . . . . . . . . . 52 Појам структуре и система . . . . . . . . . . . 52 Функционалност и дисфункционалност . . . . . . . . . . . . . . . 53 Систем и појединац . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Друштвене групе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Организације и институције . . . . . . . . . . 58 Појам друштвене стратификације . . . . . 61 Појам и облици друштвене покретљивости . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Марксово схватање класа . . . . . . . . . . . . . 68 Веберово схватање класа . . . . . . . . . . . . . 74 Парсонсово схватање класа . . . . . . . . . . . 77 Класна анализа данас . . . . . . . . . . . . . . . . 80 Друштвени положај, улога и углед . . . . . 86 Статусне групе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 Моћ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 Елита . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92

бе н

Предговор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

ПОЈЕДИНАЦ, КУЛТУРА И ДРУШТВО (Нада Секулић и Исидора Јарић) . . . . 42 Однос између људске природе, културе и друштва . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Појединац у друштву . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

ДРУШТВЕНЕ НЕЈЕДНАКОСТИ (Слободан Цвејић) . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 О појму друштвене неједнакости . . . . . . 97 О развоју идеје о друштвеној неједнакости . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 Друштвене неједнакости у савременом свету . . . . . . . . . . . . . . 108 ДРУШТВЕНА ПРОМЕНА И ДРУШТВЕНИ РАЗВОЈ (Младен Лазић) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 Основна становишта о друштвеним променама . . . . . . . . . . 125 ДРУШТВО И СТАНОВНИШТВО (Мирјана Бобић) . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 Пораст становништва . . . . . . . . . . . . . . 140 Популациона политика . . . . . . . . . . . . . 141 СОЦИОЛОШКО ПРОУЧАВАЊЕ СФЕРЕ РАДА (Марија Бабовић) . . . . . . . . . . . . . . . . 144 Предмет и домен социологије рада . . 145

КУЛТУРА (Ђокица Јовановић и Ивана Спасић) . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 Шта је култура? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 Рађање термина култура . . . . . . . . . . . 171 Култура и цивилизација . . . . . . . . . . . . 173 Од чега се састоји култура? . . . . . . . . . 174 Како проучавати културу . . . . . . . . . . 178 Врсте културе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179 Култура у свакодневном животу . . . . 183

ДРУШТВО И УРБАНИ ФЕНОМЕН (Сретен Вујовић) . . . . . . . . . . . . . . . . 257 Од традиционалног до модерног европског друштва и града . . . . . . . 257 Савремена урбанизација у свету – модалитети и проблеми . . . . . . . . . 262 Урбани актери и урбани социјални покрети . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267 СОЦИЈАЛНО-ЕКОЛОШКИ ПРОБЛЕМИ (Сретен Вујовић) . . . . 271 Социолошки аспекти еколошке кризе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271 Извори и облици еколошке кризе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272 Поглед у будућност . . . . . . . . . . . . . . . . 276

во

д

за

уџ

РЕЛИГИЈА (Милан Вукомановић) . . . . . . . . . . . . 188 Појам и дефиниције . . . . . . . . . . . . . . . . 188 Религијски дискурс . . . . . . . . . . . . . . . . 191 Религијско искуство . . . . . . . . . . . . . . . 193 Религијска пракса . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194 Религијске заједнице: монотеистичке религије . . . . . . . . . . 196 Религијске институције . . . . . . . . . . . . 199

СОЦИЈАЛНО ПАТОЛОШКЕ ПОЈАВЕ (Петар Опалић и Милана Љубичић) . . . . . . . . . . . . . . . 243 О социјалној патологији . . . . . . . . . . . . 243 Алкохолизам . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245 Зависност од дрога . . . . . . . . . . . . . . . . . 246 Самоубиство . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249 Криминалитет . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251

ик е

ЕКОНОМИЈА И ЕКОНОМСКИ АСПЕКТИ ДРУШТВА (Огњен Радоњић) . . . . . . . . . . . . . . . . 159

Какав је значај породице у савременом друштву? . . . . . . . . . . . 234

бе н

Појам рада . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 Врсте рада . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148 Подела рада . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148 Историјски типови рада . . . . . . . . . . . . 150 Рад у индустријској епохи . . . . . . . . . . 151 Карактеристике савремене сфере рада . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154

За

ПОЛИТИКА (Тодор Куљић) . . . . . . . . 205 ЕТНИЧКИ АСПЕКТИ ДРУШТВА (Јово Бакић) . . . . . . . . . . 212 Етничка везаност . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212 Етничке категорије . . . . . . . . . . . . . . . . 212 Етничке заједнице . . . . . . . . . . . . . . . . . 212 Нација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213 Национализам . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214 Национализам и империјализам . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216 ИДЕОЛОГИЈА (Јово Бакић) . . . . . . . . 219 Врсте идеологија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223 ПОРОДИЦА (Анђелка Милић) . . . . . 231 Шта је модерна породица? . . . . . . . . . . 232

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА (Владимир Вулетић) . . . . . . . . . . . . . 279 Различита схватања глобализације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280 Глобализација као детериторијализација – историјски дисконтинуитет . . . . . 283 Глобализација – основне дилеме . . . . 286 МЛАДИ У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ (Смиљка Томановић и Драган Станојевић) . . . . . . . . . . . . 292 Појмови: „млади“ и „омладина“ . . . . . 292 Прелазак (транзиција) у одраслост . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292 Положај младих у савременом друштву . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294 Речник мање познатих термина . . . . . 301

Предговор

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

У по­след­ње две де­це­ни­је де­си­ле су се знат­не и зна­чај­не про­ме­не у гло­бал­ном дру­штву и у дру­штву Ср­би­је. Њи­хо­ви да­на­шњи по­јав­ни об­ли­ци, са­др­жај, тра­ја­ ње и об­у­хват не­ти­пич­ни су у од­но­су на прет­ход­на ис­ку­ства, па иза­зи­ва­ју вр­ло жи­во ин­те­ре­со­ва­ње. У со­ци­о­ло­ги­ји, у све­ту и у на­шој зе­мљи, то­ком тог пе­ри­о­ да по­сто­ја­ла су стал­на на­сто­ја­ња да се дру­штве­не про­ме­не пра­те, ис­тра­жу­ју, об­ ја­шња­ва­ју и ту­ма­че. Ре­зул­та­ти тог про­це­са ви­дљи­ви су у уво­ђе­њу но­вих по­ља и пред­ме­та ис­тра­жи­ва­ња, као и но­вих кон­це­па­та и ту­ма­че­ња. Пре­и­спи­ту­ју се по­сто­је­ће те­о­ри­је, по­ли­ти­ке и ме­ха­ни­зми функ­ци­о­ни­са­ња, под лу­пу ста­вља­ ју укуп­на дру­штве­на опре­де­ље­ња и си­сте­ми вред­но­сти. У ре­че­ном ми­љеу и оп­штим усло­ви­ма на­ла­зи­ла се и на­ша зе­мља, уз то су­о­че­на са дра­ма­тич­ном еко­ном­ском кри­зом. Има­ју­ћи у ви­ду упра­во по­ме­ну­те про­ме­не гло­бал­ног и по­себ­но срп­ског дру­штва, а са же­љом да се на­ста­ва со­ци­о­ло­ги­је у на­шим сред­њим шко­ла­ма оса­вре­ме­ни, гру­па ауто­ра, на­став­ни­ца и на­став­ни­ка Оде­ље­ња за со­ци­о­ло­ги­ју Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, на­пи­са­ла је овај Уџ­бе­ник ко­ји је пред ва­ма. Ауто­ри су се тру­ди­ли да вас на што при­сту­пач­ни­ји на­чин уве­ду у кла­сич­ не и но­ве те­о­риј­ске при­сту­пе нај­ва­жни­јим со­ци­о­ло­шким пи­та­њи­ма и да вас упо­зна­ју са ре­зул­та­ти­ма нај­зна­чај­ни­јих ем­пи­риј­ских ис­тра­жи­ва­ња, укљу­чу­ју­ ћи и она ко­ја осве­тља­ва­ју ру­шво у Ср­би­ји. У том окви­ру на­сто­ја­ли су да вам пру­же што пот­пу­ни­ја оба­ве­ште­ња о раз­ли­чи­тим со­ци­о­ло­шким про­бле­ми­ма и да­ју „упут­ства“ за раз­у­ме­ва­ње раз­ли­чи­тих те­о­риј­ских ста­но­ви­шта. При­ка­зи по­је­ди­них те­о­риј­ских ста­но­ви­шта и са­свим осо­бе­не со­ци­о­ло­шке тер­ми­но­ло­ ги­је да­ти су без пре­тен­зи­је да пру­же би­ло ка­ква ко­нач­на ту­ма­че­ња и об­ја­шње­ ња овог или оног со­ци­о­ло­шког про­бле­ма. Без има­ло по­јед­но­ста­вљи­ва­ња и уз ну­жна са­жи­ма­ња, ауто­ри вам да­ју све ре­ле­вант­не чи­ње­ни­це, оста­вља­ју­ћи вам при том сло­бо­ду да не­ка со­ци­о­ло­шка ста­но­ви­шта те­мељ­ни­је из­у­ча­ва­те, а да се о дру­ги­ма са­мо оба­ве­сти­те. Уџ­бе­ник има два­де­сет и два по­гла­вља те­мат­ски гру­пи­са­них у че­ти­ри це­ ли­не. Пр­ви ео, ко­ји об­у­хва­та че­ти­ри по­гла­вља, ба­ви се од­ре­ђе­њем со­ци­о­ло­ шког при­сту­па дру­штву. У ње­му ће­те са­зна­ти шта је то што со­ци­о­ло­ги­ју чи­ни по­себ­ном дру­штве­ном на­у­ком и ка­ко и за­што је на­ста­ла. Ту се на­ла­зе и не­ка за со­ци­о­ло­ги­ју кључ­на од­ре­ђе­ња – мо­дер­ног и са­вре­ме­ног дру­штва, као и об­ја­ шње­ње од­но­са из­ме­ђу по­је­дин­ца, дру­штва и кул­ту­ре. У ру­ом е­лу пред­ста­вље­ ни су и ана­ли­зи­ра­ни, у њи­хо­вом ме­ђу­од­но­су, еле­мен­ти дру­штве­не струк­ту­ре и си­сте­ма и дру­штве­не про­ме­не, са по­себ­но из­дво­је­ним, про­бле­ми­ма дру­штве­

во

д

за

уџ

бе н

ик е

них не­јед­на­ко­сти и ста­нов­ни­штва. Тре­ћи ео од­но­си се на по­себ­не обла­сти дру­штве­ног жи­во­та као што су: рад, еко­но­ми­ја, кул­ту­ра, ре­ли­ги­ја, по­ли­ти­ка, иде­о­ло­ги­ја, на­ци­ја и по­ро­ди­ца. У за­вр­шном е­лу реч је о пи­та­њи­ма, про­це­си­ма и про­бле­ми­ма са ко­ји­ма се су­о­ча­ва­мо у са­вре­ме­ном дру­штву – раз­ли­чи­те со­ци­ јал­но-па­то­ло­шке по­ја­ве (ал­ко­хо­ли­зам, нар­ко­ма­ни­ја, са­мо­у­би­ство, кри­ми­нал), про­стор­ни и еко­ло­шки про­бле­ми, као и про­цес гло­ба­ли­за­ци­је. По­сле­ње о­ла­ вље пред­ста­вља по­ку­шај да се нај­ва­жни­је те­ме ко­је Уџ­бе­ник са­др­жи са­гле­да­ју из пер­спек­ти­ве мла­дих – ка­ко се од­сли­ка­ва­ју на њи­хов по­ло­жај у са­вре­ме­ном дру­штву. У тек­сто­ви­ма лек­ци­ја из­дво­је­не су кључ­не ре­чи – об­ја­шње­ња нај­ва­жни­јих пој­мо­ва. На кра­ју лек­ци­је по­ну­ђе­на су пи­та­ња ко­ја мо­гу да вам по­мог­ну да по­ но­ви­те гра­ди­во о да­тој те­ми. Тек­сто­ви у лек­ци­ја­ма су опре­мље­ни ра­зно­вр­сним при­ло­зи­ма – од би­о­гра­фи­ја и на­во­да из не­ких де­ла и тек­сто­ва, пре­ко та­бе­ла, схе­ма и гра­фи­ко­на до фо­то­гра­фи­ја и Интернет лин­ко­ва. На кра­ју сва­ког по­гла­ вља по­ну­ђе­но је не­ко­ли­ко на­сло­ва из ли­те­ра­ту­ре као пред­лог за чи­та­ње. Осим то­га, пред­ло­же­на су и пи­та­ња – до­дат­ни час – за ди­ску­си­ју и ра­ди­о­ни­це са на­ гла­ском на си­ту­а­ци­ју у дру­штву Ср­би­је. Пред­ло­же­не те­ме за ди­ску­си­ју и ра­ди­ о­ни­це ни­су оба­ве­зу­ју­ће. У до­го­во­ру са на­став­ни­ком мо­же­те са­ми осми­сли­ти час на те­му на­став­не је­ди­ни­це. На кра­ју Уџ­бе­ни­ка по­сто­ји реч­ник ма­ње по­зна­тих тер­ми­на са њи­хо­вим од­ ре­ђе­њи­ма. Же­ља ауто­ра је­сте да вам на­ста­ва со­ци­о­ло­ги­је и овај Уџ­бе­ник по­мог­ну ка­ ко у тра­га­њу за од­го­во­ри­ма на мно­га ов­де по­ме­ну­та зна­чај­на пи­та­ња та­ко и сти­ца­њу спо­соб­но­сти да кри­тич­ки ми­сли­те дру­штве­ну ствар­ност, а те­о­риј­ске уви­де по­ве­же­те са вла­сти­тим ис­ку­ством о дру­штву.

За

Бе­о­град, 2010. го­ди­не.

Смиљ­ка То­ма­но­вић

ШТА ЈЕ СОЦИОЛОГИЈА Ка­да би­смо на­пра­ви­ли ан­ке­ту ме­ђу со­ци­о­ло­зи­ма – а со­ци­о­ло­зи че­сто спро­во­ де ан­ке­те – о то­ме шта ис­тра­жу­ју, ко­је ме­то­де ко­ри­сте и на ко­јим по­ла­зним прет­по­став­ка­ма за­сни­ва­ју сво­ја ис­тра­жи­ва­ња, ве­ро­ват­но би­смо до­би­ли то­ли­ ко раз­ли­чи­тих од­го­во­ра да би би­ло ве­о­ма те­шко пред­ло­жи­ти јед­но од­ре­ђе­ње со­ци­о­ло­ги­је с ко­јим би се сви сло­жи­ли. Због то­га ће­мо, уме­сто по­тра­ге за кључ­ ном де­фи­ни­ци­јом, ука­за­ти на основ­не ди­ле­ме с ко­ји­ма се со­ци­о­ло­зи су­о­ча­ва­ју у свом ра­ду.

ик е

Че­му со­ци­о­ло­ги­ја?

За

во

д

за

уџ

бе н

Све ин­тен­зив­ни­је дру­штве­не про­ме­не бу­де на­ду, али исто­вре­ме­но ства­ра­ју и но­ве про­бле­ме, а дру­штво тра­жи од­го­во­ре на пи­та­ња ка­ко их ре­ши­ти. Раз­ли­чи­ ти ауто­ри на­во­де раз­ли­чи­те аспек­те тог но­вог и шо­кант­ног ис­ку­ства по ко­ме се да­на­шњи свет раз­ли­ку­је од све­та у ко­ме су жи­ве­ли на­ши ро­ди­те­љи, ба­ке и де­до­ви. Не­ки ауто­ри у пр­ви план ис­ти­чу про­ме­не у струк­ту­ри сва­ко­днев­ног жи­во­та, по­чев од про­ме­на од­но­са у по­ро­ди­ци до обра­за­ца по­тро­шње, дру­ги ука­зу­ју на про­ме­ње­ну уло­гу и сла­бље­ње мо­ћи др­жа­ве у са­вре­ме­ном све­ту, тре­ ћи се усред­сре­ђу­ју на про­бле­ме ко­је иза­зи­ва гло­бал­ни те­ро­ри­зам или по­раст дру­штве­них не­јед­на­ко­сти, че­твр­ти ис­ти­чу све из­ра­же­ни­ју ге­о­по­ли­тич­ку по­ли­ цен­трич­ност, од­но­сно ре­кон­струк­ци­ју ме­ђу­на­род­ног по­рет­ка; не­ки се ин­те­ре­ су­ју за про­ме­не у ка­рак­те­ру ра­да и про­из­вод­ње, а не­ки за по­ја­ву гло­бал­них еко­ ло­шких ри­зи­ка итд. Спи­сак обла­сти у ко­ји­ма се уоча­ва­ју про­ме­не ко­је тра­же об­ја­шње­ње го­то­во је не­ис­цр­пан. У скла­ду с том са­знај­ном по­тре­бом ја­вља­ју се и но­ви ми­са­о­ни кон­цеп­ти ко­ји­ма се на­сто­ји да се све те про­ме­не об­у­хва­те и об­ја­сне. Ме­ђу њи­ма се ис­ти­чу раз­ли­чи­ти пој­мо­ви гло­ба­ли­за­ци­је, умре­же­ног ин­фор­ма­тив­ног дру­штва, ри­зич­ног дру­штва итд.

Об­ли­ци са­зна­ња о дру­штву Ова­ко ве­ли­ке раз­ли­ке у по­и­ма­њу ста­бил­но­сти, од­но­сно про­мен­љи­во­сти све­та у ко­ме жи­ви­мо, про­ис­ти­чу из раз­ли­чи­тих об­ли­ка са­зна­ња на ко­је се осла­ња­ мо у спо­зна­ји све­та. Уве­ре­ње да је свет у ко­ме жи­ви­мо иде­а­лан и не­про­мен­љив мо­же би­ти по­ве­за­но с про­јек­ци­јом на­ше лич­не си­ту­а­ци­је, од­но­сно си­ту­а­ци­је при­ви­ле­го­ва­не гру­пе ко­јој при­па­да­мо, на свет у це­ли­ни. Ова­кав на­чин ми­шље­ ња ни­је ла­жан у зна­че­њу у ко­ме сва­ко­днев­но упо­тре­бља­ва­мо ту реч. Ако као

Социолоија

За

во

д

Кон­тра­дик­ци­је друштвеног жи­во­та − бо­га­ти и сиромашни

за

уџ

бе н

ик е

ту­ри­сти по­се­ти­мо не­ки град, Ати­ну или Па­риз на при­мер, оби­ђе­мо кул­тур­не зна­ме­ни­то­сти и му­зе­је, од­сед­не­мо у ле­пом хо­те­лу, ру­ча­мо и срет­не­мо ко­ле­ ге или при­ја­те­ље ко­ји та­мо жи­ве, са­мо­за­до­вољ­ство ко­је на­кон та­квог пу­то­ва­ња осе­ћа­мо ства­ра иде­а­ли­ зо­ва­ну пред­ста­ву све­та. На осно­ву соп­стве­ног ис­ ку­ства ни­шта не би­смо са­зна­ли о си­ро­ма­штву, на­ си­љу ху­ли­га­на, штрај­ко­ви­ма и ви­со­кој сто­пи кри­ ми­на­ла о ко­ји­ма из­ве­шта­ва­ју со­ци­о­ло­шке сту­ди­је. Осла­ња­ју­ћи се са­мо на сво­је или ис­ку­ство дру­гих љу­ди ла­ко пот­па­да­мо под ути­цај иде­о­ло­ги­зо­ва­них сли­ка све­та у ко­ме жи­ви­мо. Та­ко из­гра­ђе­но ми­шље­ ње мо­гло би се озна­чи­ти као ие­о­ло­шко јер ис­ку­ ства и на­чин раз­ми­шља­ња гру­пе ко­јој слу­чај­но и са­ми при­па­да­мо про­јек­ту­је­мо и уоп­шта­ва­мо на дру­штво у це­ли­ни. На сли­чан на­чин мо­же за­ве­сти и зра­во­ра­зум­ ско ми­шље­ње. Здрав ра­зум че­сто по­ма­же да се сна­ ђе­мо у сва­ко­днев­ном жи­во­ту. На осно­ву здра­вог ра­зу­ма мо­же­мо, на при­мер, ла­ко за­кљу­чи­ти да је ве­ро­ват­но­ћа сти­ца­ња ви­шег дру­штве­ног по­ло­жа­ја ве­ћа уко­ли­ко за­вр­ши­мо фа­кул­тет. Ни­је нео­п­ход­на ни­ка­ква со­ци­о­ло­ги­ја да би­смо за­кљу­чи­ли да ће­мо са уни­вер­зи­тет­ском ди­пло­мом лак­ше на­ћи за­по­ сле­ње у ве­ли­ком не­го у ма­лом гра­ду. Тач­ност ових здра­во­ра­зум­ских за­кљу­ча­ка ни­је спор­на јер је за­ сно­ва­на на ис­ку­ству, али ова вр­ста зна­ња нам не да­је од­го­вор на пи­та­ње за­што је то та­ко, па оста­је­ мо ус­кра­ће­ни за об­ја­шње­ње чи­ње­ни­ца. Вар­љи­вост здра­во­ра­зум­ског зна­ња до­ла­зи до из­ра­жа­ја ка­да на осно­ву ис­ку­ства по­ку­ша­мо да пред­ви­ђа­мо до­га­ђа­је у про­ме­ње­ним окол­но­сти­ма. Др­жа­ве во­ђе­не здра­ вим ра­зу­мом сво­јих во­ђа мо­гу по­тро­ши­ти огром­на сред­ства на на­о­ру­жа­ње, ко­је ће услед про­ме­ње­них ге­о­по­ли­тич­ких окол­но­сти по­ста­ти не­по­треб­но или чак зло­у­по­тре­бље­но. По­сто­је и дру­ги об­ли­ци са­зна­ња ко­ји љу­ди ко­ ри­сте у спо­зна­ва­њу све­та у ко­ме жи­ве и се­бе у том све­ту. Дог­мат­ски си­сте­ми ре­ли­гиј­ског ми­шље­ња, со­ци­јал­на и мо­рал­на фи­ло­зо­фи­ја, па чак и раз­ли­

10

Шта је социологија

чи­ти об­ли­ци ма­гиј­ског ми­шље­ња, пред­ста­вља­ли су (и још увек пред­ста­вља­ју) окви­ре ко­ји љу­ди­ма по­ма­жу да се ори­јен­ти­шу у свом окру­же­њу.

Осно­ви на­уч­ног са­зна­ња

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

Од свих на­ве­де­них об­ли­ка са­зна­ња, со­ци­о­ло­шки на­чин ми­шље­ња раз­ли­ку­је се по то­ме што ко­ри­сти „си­сте­мат­ске ме­то­де ем­пи­риј­ског ис­тра­жи­ва­ња, ана­ли­ зу по­да­та­ка, те­о­риј­ско ми­шље­ње и ло­гич­ку про­це­ну ар­гу­ме­на­та“. С об­зи­ром на то да је по свом усме­ре­њу пр­вен­стве­но те­о­риј­ска а не при­ме­ње­на на­у­ка, од­но­сно да те­жи сти­ца­њу зна­ња о пред­ме­ту свог ин­те­ре­со­ва­ња не­за­ви­сно од ње­го­ве не­по­сред­не при­ме­њи­во­сти, од со­ци­о­ло­ги­је се оче­ку­је да за­до­во­љи нор­ ма­тив­не прин­ци­пе те­о­риј­ског на­уч­ног са­зна­ња ко­ји ва­же за све на­у­ке. Основ­ ни нор­ма­тив­ни прин­ци­пи ове вр­сте са­зна­ња су: об­је­к­ив­но­с, о­уз­а­но­с, ре­ци­зно­с, о­ш­о­с и си­с­е­ма­­ич­но­с. Об­је­к­ив­но­с зна­чи узи­ма­ње у об­зир свих рас­по­ло­жи­вих ре­ле­вант­них ис­ ку­стве­них по­да­та­ка и тра­га­ње за но­вим по­да­ци­ма ко­ји мо­гу би­ти зна­чај­ни за про­у­ча­ва­ни про­блем. У том сми­слу објек­ти­ван ис­тра­жи­вач ће узе­ти у об­зир и оне по­дат­ке ко­ји ни­су у скла­ду с ње­го­вим ин­те­ре­си­ма, вред­но­сти­ма или пре­ду­ бе­ђе­њи­ма. За­пра­во, тра­га­ње за чи­ње­ни­ци­ма ко­је би мо­гле до­ве­сти у пи­та­ње по­ ла­зну прет­по­став­ку по­себ­но је ва­жно јер циљ на­у­ке ни­је по­твр­ђи­ва­ње на­ших прет­по­став­ки већ њи­хо­во опо­вр­га­ва­ње, по­што се на тај на­чин отва­ра про­стор за по­ста­вља­ње но­вих прет­по­став­ки ко­је би мо­гле об­у­хва­ти­ти и оне по­ја­ве ко­је про­тив­уре­че пр­во­бит­ној хи­по­те­зи. По­уз­а­но­с пред­ста­вља фор­мал­ну стра­ну објек­тив­но­сти, тј. про­вер­љи­вост ис­тра­жи­вач­ког по­ступ­ка. За­сни­ва се на прет­по­став­ци да је по­у­зда­но са­мо оно зна­ње до ко­га мо­гу до­ћи и дру­ги ис­тра­жи­ва­чи ако ко­ри­сте исте ис­тра­жи­вач­ке тех­ни­ке. Уко­ли­ко два ис­тра­жи­вач­ка ти­ма исто­вре­ме­но спро­во­де ан­кет­но ис­пи­ та­ва­ње јав­ног мње­ња и до­ђу до бит­но раз­ли­чи­тих по­да­та­ка о бро­ју би­ра­ча ко­ји ће гла­са­ти за по­је­ди­не стран­ке, на при­мер, вр­ло је ве­ро­ват­но да је, бар у јед­ном слу­ча­ју, до­шло до гре­шке у не­кој фа­зи ис­тра­жи­ва­ња, па се та­кви ре­зул­та­ти не мо­гу сма­тра­ти по­у­зда­ним. Пре­ци­зно­с се са­сто­ји у те­жњи да се утвр­де зна­чај­не али те­шко уоч­љи­ве ни­јан­се у ис­по­ља­ва­њу не­ке по­ја­ве. Пој­мов­на до­след­ност и тер­ми­но­ло­шка од­ ре­ђе­ност, кла­си­фи­ка­ци­је и ме­ре­ња зна­чај­но по­ве­ћа­ва­ју пре­ци­зност на­уч­них ис­ка­за. Кад год је мо­гу­ће, уме­сто ква­ли­та­тив­них ис­ка­за тре­ба ко­ри­сти­ти кван­ ти­та­тив­не. Ма­да у осно­ви ка­зу­ју исто, ве­ћу са­знај­ну вред­ност има ис­каз „У Ср­би­ји је удео раз­ве­де­них с об­зи­ром на број скло­пље­них бра­ко­ва по­ве­ћан са 20,6% у 2006. на 21% у 2007. го­ди­ни“, не­го ис­каз „У по­след­ње вре­ме је до­шло до по­ве­ћа­ња сто­пе раз­во­да бра­ко­ва у Ср­би­ји“.

11

Социолоија О­ш­о­с и си­с­е­ма­­ич­но­с зна­че да те­о­риј­ска на­у­ка има за циљ от­кри­ ва­ње, од­но­сно об­ја­шње­ње пра­вил­но­сти ко­је по­сто­је у ствар­но­сти. Ка­да је о со­ ци­о­ло­ги­ји реч, она те­жи да от­кри­је пра­вил­но­сти у дру­штву, од­но­сно узроч­не чи­ни­о­це ко­ји об­ли­ку­ју дру­штве­не струк­ту­ре. Си­сте­ма­тич­ност на­у­ке ис­по­ља­ ва се у ства­ра­њу те­о­ри­ја ко­је за циљ има­ју да по­ве­жу што ви­ше оп­штих ис­ку­ стве­них ис­ка­за, од­но­сно на­уч­них за­ко­на. На тај на­чин се чи­ње­ни­це опа­же­не у ствар­но­сти по­ве­зу­ју у ло­гич­ки ко­хе­рен­тан си­стем. Пи­­а­ња

бе н

ик е

1. У че­му је зна­чај со­ци­о­ло­ги­је за са­вре­ме­но дру­штво?

2. Об­ја­сните раз­ли­ку из­ме­ђу со­ци­о­ло­шког на­чи­на ми­шље­ња и здра­во­ра­зум­ског по­гле­ да на свет?

3. На ко­јим се осно­ва­ма те­ме­љи на­уч­но са­зна­ње?

По­зи­ти­ви­зам и ан­ти­по­зи­ти­ви­зам

во

д

за

уџ

Ве­ћи­на со­ци­о­ло­га се, уз из­ве­сне огра­де у по­гле­ду сте­пе­на до­сти­жно­сти, сла­же да су објек­тив­ност, по­у­зда­ност и пре­ци­зност прин­ци­пи ко­јих се со­ци­о­ло­ги­ја мо­ра при­др­жа­ва­ти. Про­блем, ме­ђу­тим, на­ста­је у по­гле­ду оп­што­сти и си­сте­ма­ тич­но­сти. Ма­да се ови кри­те­ри­ју­ми сма­тра­ју нај­ва­жни­јим ка­рак­те­ри­сти­ка­ма те­о­риј­ских на­у­ка, исто­вре­ме­но пред­ста­вља­ју јед­ну од нај­зна­чај­ни­јих та­ча­ка ми­ мо­и­ла­же­ња со­ци­о­ло­га.

За

По­зи­ти­ви­зам је при­ступ ко­ји са­знај­но вред­ним сма­тра са­мо оне ис­ка­зе ко­ји се за­ сни­ва­ју на про­вер­љи­вим чи­ње­ни­ца­ма. У со­ци­о­ло­ги­ји, по­зи­ти­ви­зам под­ра­зу­ме­ва при­хва­та­ње на­че­ла на ко­ји­ма су из­гра­ђе­не при­род­не на­у­ке и ме­то­да ко­ји­ма се оне слу­же.

По­зи­­и­ви­с­ич­ки усме­ре­ни со­ци­о­ло­зи сма­тра­ју да не­ма су­штин­ске раз­ли­ ке из­ме­ђу при­род­них и дру­штве­них на­у­ка, та­ко да се сви на­ве­де­ни прин­ци­пи мо­гу при­ме­ни­ти ка­ко на фи­зи­ку или би­о­ло­ги­ју, та­ко и на со­ци­о­ло­ги­ју. На­и­ме, у по­на­ша­њу љу­ди, исто као и по­на­ша­њу ор­ган­ских и нео­р­ган­ских ма­те­ри­ја, мо­гу­ће је уочи­ти пра­вил­но­сти ко­је про­из­ла­зе из по­ве­за­но­сти узро­ка и по­сле­ ди­ца. На осно­ву уоче­них пра­вил­но­сти мо­гу­ће је об­ја­шња­ва­ти и на осно­ву то­га пред­ви­ђа­ти људ­ско по­на­ша­ње, ко­је се мо­же по­сма­тра­ти исто као и при­род­не по­ја­ве. Оно што у људ­ској ак­тив­но­сти ни­је мо­гу­ће по­сма­тра­ти, као што су, на при­мер, осе­ћа­ња или зна­че­ња ко­ја љу­ди при­да­ју свом по­на­ша­њу, и ни­је од ко­ ри­сти за дру­штве­ну на­у­ку. Та­ко­ђе, по­на­ша­ње љу­ди се мо­же објек­тив­но ме­ри­ти 12

Шта је социологија

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

и кван­ти­фи­ко­ва­ти, па је и у том по­гле­ду слич­ност с при­род­ним на­у­ка­ма не­ спор­на. Љу­ди, да­кле, ре­а­гу­ју на спо­ља­шње по­дра­жа­је, ко­ји пред­ста­вља­ју узрок њи­хо­вог по­на­ша­ња. Та­ко, на при­мер, не­за­ви­сно од то­га што љу­ди мо­гу на раз­ ли­чи­те на­чи­не ту­ма­чи­ти сво­је опре­де­ље­ње да сту­пе у брак и за­сну­ју по­ро­ди­цу, за со­ци­о­ло­га је ва­жна чи­ње­ни­ца скла­па­ња бра­ка. Њу је мо­гу­ће по­сма­тра­ти и ме­ри­ти на осно­ву ста­ти­стич­ких по­да­та­ка о бро­ју скло­пље­них бра­ко­ва у од­ре­ ђе­ном пе­ри­о­ду. Као што је мо­гу­ће по­сма­тра­ти и ме­ри­ти смр­за­ва­ње во­де и ту чи­ње­ни­цу об­ја­сни­ти као „ре­ак­ци­ју“ во­де на де­ло­ва­ње спољ­не тем­пе­ра­ту­ре, та­ ко је мо­гу­ће скла­па­ње бра­ко­ва об­ја­сни­ти као по­сле­ди­цу деј­ства спољ­них чи­ ни­ла­ца, би­ло да је реч о дру­штве­ним оби­ча­ји­ма, ма­те­ри­јал­ним не­при­ли­ка­ма или не­че­му тре­ћем. За­да­так со­ци­о­ло­га је, да­кле, да уста­но­ви ко­ји су то спољ­ни чи­ни­о­ци ко­ји де­лу­ју на људ­ско по­на­ша­ње. Ан­и­о­зи­­и­ви­с­ич­ки на­стро­је­ни со­ци­о­ло­зи сма­тра­ју да по­сто­ји зна­чај­на раз­ли­ка из­ме­ђу пред­ме­та дру­штве­них и при­род­них на­у­ка. С об­зи­ром на то да од пред­ме­та ис­тра­жи­ва­ња за­ви­си и из­бор ме­то­да, че­сто ни­је мо­гу­ће при­ме­њи­ ва­ти ме­то­де при­род­них на­у­ка у про­у­ча­ва­њу дру­штва и људ­ског де­ло­ва­ња, ка­ко то за­го­ва­ра­ју по­зи­ти­ви­сти. Основ­на раз­ли­ка из­ме­ђу ма­те­ри­је и чо­ве­ка са­сто­ји се у то­ме што људ­ска би­ћа има­ју свест и осе­ћа­ња, за раз­ли­ку од ма­те­ри­је, па њи­ хо­ве ре­ак­ци­је на спољ­не по­дра­жа­је ни­су пу­ко ре­ак­тив­но о­на­ша­ње, већ је при­ ме­ре­ни­је го­во­ри­ти о е­ло­ва­њу на ко­је ути­чу њи­хо­ве на­ме­ре, од­но­сно ци­ље­ви и вред­но­сти. Су­о­че­ни са шум­ским по­жа­ром, чо­век и др­во ће раз­ли­чи­то ре­а­го­ва­ ти. Др­во ће на­про­сто из­го­ре­ти под деј­ством ви­со­ке тем­пе­ра­ту­ре, а чо­век, осим те мо­гућ­но­сти (уко­ли­ко оста­не па­ра­ли­сан стра­хом) мо­же по­бе­ћи, по­ку­ша­ти да уга­си по­жар или ис­ко­ри­сти­ти ва­тру за оства­ре­ње не­ких сво­јих ци­ље­ва.

Са­знај­ни ци­ље­ви со­ци­о­ло­и­је – об­ја­шње­ње и раз­у­ме­ва­ње Из ова два су­прот­ста­вље­на по­гле­да на ка­рак­тер пред­ме­та со­ци­о­ло­ги­је про­ис­ ти­чу и раз­ли­чи­ти ци­ље­ви ко­ји се пред њу по­ста­вља­ју. По­зи­ти­ви­стич­ки ори­ јен­ти­са­ни со­ци­о­ло­зи сма­тра­ју да је крај­њи циљ со­ци­о­ло­ги­је об­ја­шње­ње дру­ штве­них по­ја­ва. Об­ја­сни­ти не­ки по­је­ди­нач­ни до­га­ђај, про­цес или за­кон зна­чи да­ти од­го­вор на пи­та­ње „за­што“; об­ја­сни­ти зна­чи до­ве­сти у ве­зу екс­пли­кан­ дум (по­ја­ву ко­ју тре­ба об­ја­сни­ти) са пре­ми­са­ма, од­но­сно усло­ви­ма ко­ји пред­ ста­вља­ју њен узрок. Уко­ли­ко је бар јед­на од пре­ми­са не­ка оп­шта пра­вил­ност или на­уч­ни за­кон он­да је реч о те­о­риј­ском об­ја­шње­њу. Мо­гу­ће је раз­ли­ко­ва­ти не­ко­ли­ко вр­ста об­ја­шње­ња. Та­ко­зва­ни е­у­к­ив­ни мо­дел зна­чи да је по­ја­ва ко­ ју об­ја­шња­ва­мо ло­гич­ки ну­жна по­сле­ди­ца пре­ми­са об­ја­шње­ња. Об­ја­шње­ње о ве­ро­ва­­но­ћи зна­чи да пре­ми­се чи­не по­ја­ву ве­ро­ват­ном. Овај тип об­ја­шње­ња је нај­че­шћи у дру­штве­ним на­у­ка­ма. Функ­ци­о­нал­на об­ја­шње­ња има­ју за циљ да 13

Социолоија ука­жу на функ­ци­ју ко­ју не­ка по­ја­ва има у си­сте­му, а од­го­вор на пи­та­ње за­што она по­сто­ји по­чи­ње ис­ка­зом „да би“, „у ци­љу“ или то­ме слич­но. Ова вр­ста об­ ја­шње­ња ни­је ка­рак­те­ри­стич­на са­мо за со­ци­о­ло­ги­ју, већ и за при­род­не на­у­ке. Нај­зад, е­не­­ич­ка об­ја­шње­ња под­ра­зу­ме­ва­ју на­во­ђе­ње ни­за по­је­ди­нач­них ис­ ка­за о про­шлим до­га­ђа­ји­ма ко­ји су ути­ца­ли на на­ста­нак по­ја­ве. Ма­да ге­не­тич­ ко об­ја­шње­ње има слич­ну струк­ту­ру као и де­дук­тив­но јер про­шли до­га­ђа­ји чи­не пре­ми­се, оно пре све­га тре­ба да ука­же на ета­пе раз­во­ја не­ке по­ја­ве.

бе н

ик е

Об­ја­шње­ње је на­уч­ни ис­каз ко­јим се не­ка по­ја­ва по­ве­зу­је с дру­гим по­ја­ва­ма да би се утвр­дио узрок ње­ног на­стан­ка, ње­но по­ре­кло, функ­ци­ја и то­ме слич­но. По­сто­је раз­ли­чи­те вр­сте об­ја­шње­ња. Нај­по­зна­ти­ји об­лик, узроч­но об­ја­шње­ње, тра­га за од­го­ во­ром на пи­та­ње за­што се не­ка по­ја­ва де­си­ла на тач­но од­ре­ђе­ни, а не на не­ки дру­ги на­чин. По­ред узроч­ног, по­сто­је е­не­рич­ко об­ја­шње­ње, ко­је од­го­ва­ра на пи­та­ње о по­ ре­клу (ге­не­зи) по­ја­ве; с­ру­к­у­рал­но об­ја­шње­ње од­го­ва­ра на пи­та­ње ко­ји еле­мен­ти чи­не не­ку по­ја­ву; функ­ци­о­нал­но об­ја­шње­ње од­го­ва­ра на пи­та­ње ко­је по­тре­бе не­ка по­ја­ва за­до­во­ља­ва итд.

За

во

д

за

уџ

С дру­ге стра­не, со­ци­о­ло­зи ко­ји сма­тра­ју да се дру­штве­не и при­род­не по­ја­ве су­штин­ски раз­ли­ку­ју сма­тра­ју да циљ со­ци­о­ло­ги­је ни­је об­ја­шње­ње већ раз­у­ме­ ва­ње чо­ве­ко­вог де­ло­ва­ња у од­но­су са дру­гим љу­ди­ма. У јед­ној ва­ри­јан­ти овог гле­ди­шта твр­ди се да су дру­штве­ни до­га­ђа­ји не­по­но­вљи­ви. Не мо­же два пу­та из­би­ти Пр­ви свет­ски рат. То је био не­по­но­вљив до­га­ђај, ко­ји се раз­ли­ко­вао од дру­гих ве­ли­ких ра­то­ва. Оту­да ни­је мо­гу­ће уста­но­ви­ти ни­ка­кве за­ко­ни­то­сти, па су те­о­риј­ска об­ја­шње­ња не­мо­гу­ћа. Је­ди­но што дру­штве­на на­у­ка мо­же је­сте да опи­ше до­га­ђа­је и про­це­се у њи­хо­вој из­у­зет­но­сти и да про­ту­ма­чи де­ло­ва­ње ак­те­ра кроз ужи­вља­ва­ње у ње­го­ву си­ту­а­ци­ју. По­сто­ји и дру­га ва­ри­јан­та овог схва­та­ња, по ко­ме раз­у­ме­ва­ње исто­вре­ме­но зна­чи об­ја­шње­ње дру­штве­них по­ ја­ва. Ти­ме се хо­ће ре­ћи да је по­ја­ва об­ја­шње­на ако пра­вил­но про­ту­ма­чи­мо сми­ сао ко­ји љу­ди да­ју сво­јим ак­тив­но­сти­ма. Са­мо на осно­ву по­сма­тра­ња спољ­них ма­ни­фе­ста­ци­ја људ­ског по­на­ша­ња, за шта се за­ла­жу по­зи­ти­ви­сти, не мо­же­мо до­ћи до аде­кват­ног зна­ња о дру­штве­ним по­ја­ва­ма. Раз­лог је што на­из­глед исто по­на­ша­ње, по свом зна­че­њу и по­сле­ди­ца­ма, мо­же има­ти са­свим раз­ли­чи­те мо­ти­ве. Ако, на при­мер, по­сма­тра­мо чо­ве­ка ко­ји др­жи по­диг­ну­ту пу­шку и ни­ша­ни, ње­го­во по­на­ша­ње не мо­же­мо об­ја­сни­ти док не раз­у­ме­мо кон­текст и мо­ти­ве. Мо­гу­ће је да је реч о раз­бој­ни­ку за­те­че­ном у пљач­ки бан­ке, вој­ни­ку по­сла­том у рат са уве­ре­њем да се бо­ри за спас отаџ­би­не, љу­бо­мор­ном му­жу ко­ ји га­ђа пре­љуб­ни­ка, или јед­ном од так­ми­ча­ра на тра­ди­ци­о­нал­ном го­ди­шњем так­ми­че­њу ло­ва­ца ама­те­ра. Све су то раз­ли­чи­та об­ја­шње­ња исте по­ја­ве, а ко­је је пра­во за­ви­си од пра­вил­ног ту­ма­че­ња.

14

Шта је социологија

Раз­у­ме­ва­ње је на­уч­ни по­сту­пак ко­јим се от­кри­ва зна­че­ње ко­је ак­те­ри при­да­ју сво­ јим по­ступ­ци­ма. Ве­бер сма­тра да тре­ба пра­ви­ти раз­ли­ку из­ме­ђу ак­у­ел­но раз­у­ме­ва­ ња зна­че­ња не­ке рад­ње ко­ју ви­ди­мо или чу­је­мо, на при­мер це­па­ње др­ва, и раз­у­ме­ ва­ња на осно­ву мо­­и­ва, ка­да по­ку­ша­ва­мо да од­го­нет­не­мо раз­ло­ге због ко­јих не­ко оба­вља од­ре­ђе­ну рад­њу.

Пи­­а­ња

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

Нај­зад, тре­ба по­ме­ну­ти још јед­но спе­ци­фич­но ан­ти­по­зи­ти­ви­стич­ко гле­ди­ ште ко­је, у осно­ви, не до­во­ди у пи­та­ње мо­гућ­ност да у све­ту ко­ји нас окру­жу­ је, би­ло да је реч о при­ро­ди или дру­штву, по­сто­је од­ре­ђе­не за­ко­ни­то­сти, али до­во­ди у пи­та­ње људ­ску спо­соб­ност да те пра­вил­но­сти уочи. Пре­ма то­ме, сви по­ку­ша­ји да се ста­ти­стич­ким ме­то­да­ма ме­ре ис­по­ља­ва­ња раз­ли­чи­тих об­ли­ка људ­ског по­на­ша­ња ни­су ни­шта дру­го не­го спе­ци­фич­не лин­гви­стич­ке ка­те­го­ри­ за­ци­је ко­је пре­ма свом на­хо­ђе­њу, да­кле су­бјек­тив­но, ства­ра­ју раз­ли­чи­те гру­пе љу­ди. Због то­га ни­је мо­гу­ће утвр­ди­ти објек­тив­не чи­ње­ни­це, па се у нај­бо­љем слу­ча­ју пред со­ци­о­ло­га по­ста­вља за­да­так да схва­ти зна­че­ње ко­је раз­ли­чи­ти по­је­дин­ци или гру­пе при­да­ју од­ре­ђе­ним по­ја­ва­ма. Као што не­ку уда­ље­ну тач­ ку на мор­ској пу­чи­ни, ко­ја се ни до­гле­дом не мо­же рас­по­зна­ти, раз­ли­чи­ти по­ сма­тра­чи, у за­ви­сно­сти од раз­ли­чи­тог ис­ку­ства или тач­ке по­сма­тра­ња, мо­гу де­фи­ни­са­ти као га­ле­ба, брод или да­вље­ни­ка, та­ко и раз­ли­чи­ти уче­сни­ци у дру­ штве­ном жи­во­ту мо­гу исти фе­но­мен ту­ма­чи­ти на раз­ли­чи­те на­чи­не. Нај­ви­ше што со­ци­о­ло­зи мо­гу учи­ни­ти је­сте да од­го­во­ре на пи­та­ње због че­га раз­ли­чи­ти по­је­дин­ци или гру­пе љу­ди исту по­ја­ву, на при­мер ору­жа­ни на­пад на кон­вој вој­ ни­ка, раз­ли­чи­то де­фи­ни­шу – јед­ни као те­ро­ри­стич­ки акт, дру­ги као акт осло­ бо­ди­лач­ке бор­бе, тре­ћи као чин фа­на­ти­зма итд.

1. Шта је по­зи­ти­ви­зам?

2. На ко­ји на­чин раз­ли­чи­те ан­ти­по­зи­ти­ви­стич­ке стру­је до­во­де у пи­та­ње по­зи­ти­ви­стич­ ки при­ступ из­у­ча­ва­њу дру­штва?

Те­о­риј­ске и­ле­ме На прет­ход­ним стра­ни­ца­ма по­ку­ша­ли смо да ука­же­мо на раз­ли­ке ко­је по­сто­је у схва­та­њу на­у­ке. Са­да ће па­жња би­ти усме­ре­на на раз­ли­ке ко­је ме­ђу со­ци­о­ ло­зи­ма по­сто­је у по­гле­ду схва­та­ња дру­штва. На тај на­чин ће­мо за­о­кру­жи­ти пред­ста­ву о то­ме шта је со­ци­о­ло­ги­ја, ко­ја се та­у­то­ло­шки де­фи­ни­ше као на­у­ка о дру­штву.

15

Социолоија

Те­о­ри­ја је скуп ме­ђу­соб­но по­ве­за­них ис­ка­за ко­ји­ма се об­ја­шња­ва не­ка по­ја­ва. Мер­ тон пред­ла­же да се по­јам со­ци­о­ло­шка еори­ја ре­зер­ви­ше за скуп пра­ви­ла из ко­јих се мо­гу из­ве­сти ис­ку­стве­не пра­вил­но­сти. Те­о­ри­ја има мно­штво функ­ци­ја у на­уч­ном ис­тра­жи­ва­њу: усме­ра­ва га та­ко што ука­зу­је ко­је су чи­ње­ни­це ва­жне, а ко­је ни­су; повезу­је раз­ли­чи­те ис­ка­зе у је­дан не­про­ти­вре­чан си­стем; слу­жи да се про­ве­ра­ва­ју ис­ка­зи та­ко што се до­во­де у ло­гич­ку ве­зу с оста­лим те­о­риј­ским ис­ка­зи­ма и, нај­зад, мо­же слу­жи­ти и за пред­ви­ђа­ње.

С­ру­к­у­ра и ак­ци­ја

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

Јед­на од нај­ва­жни­јих ди­ле­ма у со­ци­о­ло­ги­ји ве­за­на је за од­нос о­је­ин­ца и ру­ ш­ва. Док пре­ма ре­а­ли­с­ич­ком гле­ди­шту оба пој­ма има­ју соп­стве­ну ре­ал­но­с па их је мо­гу­ће одво­је­но по­сма­тра­ти и про­у­ча­ва­ти, пре­ма но­ми­на­ли­с­ич­ком, дру­штво за­пра­во не по­сто­ји већ по­сто­је са­мо кон­крет­ни по­је­дин­ци. Дру­штво је име (no­men) за збир по­је­ди­на­ца или од­но­са ко­је они ме­ђу­соб­но ус­по­ста­вља­ ју. Нај­зад, по­сто­је гле­ди­шта пре­ма ко­ји­ма је не­мо­гу­ће одво­ји­ти чо­ве­ка и дру­ штво, од­но­сно про­у­ча­ва­ти по­је­дин­ца ван дру­штва или дру­штво одво­је­но од по­је­ди­на­ца. Ре­а­ли­зам по­ла­зи од прет­по­став­ке да је дру­штво, ма­да се са­сто­ји од по­је­ди­ на­ца, це­ли­на раз­ли­чи­та од њи­хо­вог про­стог зби­ра. Дру­штво је за­себ­на ре­ал­ ност, си­стем ко­ји има сво­ју струк­ту­ру; оно је спо­ља­шња чи­ње­ни­ца у од­но­су на по­је­дин­ца; по­сто­ја­ло је пре нас и по­сто­ја­ће не­за­ви­сно од би­ло ког по­је­дин­ ца. По­ред то­га, струк­ту­ра дру­штва на­ме­ће по­је­дин­цу огра­ни­че­ња и усме­ра­ва ње­го­во по­на­ша­ње. Док оба­вљам сво­је у­жно­си бра­а, су­ру­а или ра­ђа­ни­на и изврша­вам оба­ве­зе ко­је сам на се­бе ре­у­зео, ја ис­у­ња­вам у­жно­си ко­је су е­фи­ни­са­не за­ко­ном или оби­ча­ји­ма, а ко­је су, у оно­су на ме­не и мо­је о­с­у­ке, не­шо шо о­ла­зи со­ља, ка­же Дир­кем. Ово схва­та­ње Ги­денс илу­стру­је при­ме­ ром со­бе чи­ји зи­до­ви, рас­по­ред про­зо­ра и вра­та од­ре­ђу­ју гра­ни­це и усме­ра­ва­ју кре­та­ње по­је­дин­ца. За по­је­дин­це се струк­ту­ра, по­пут зи­до­ва, ја­вља као не­што спољ­но и усме­ра­ва­ју­ће. На овим прет­по­став­ка­ма је са­зда­на функ­ци­о­на­ли­стич­ ка и јед­на ва­ри­јан­та марк­си­стич­ке те­о­ри­је. На­су­прот овом гле­ди­шту, за­ступ­ни­ци те­о­ри­је сим­бо­лич­ког ин­тер­ак­ци­о­ни­ зма сма­тра­ју да би по­јам ру­ш­во тре­ба­ло ста­вља­ти под на­вод­ни­ке. У ствар­ но­сти по­сто­је са­мо по­је­дин­ци и њи­хо­ви ме­ђу­соб­ни од­но­си. Пре­ма овом гле­ди­ шту љу­ди су сло­бод­ни да у скла­ду са сво­јим те­жња­ма и раз­у­ме­ва­њем зна­че­ња ко­ја при­да­ју ту­ђим и сво­јим по­ступ­ци­ма кре­и­ра­ју дру­штво. Ми ни­смо кре­а­­у­ ре ру­ш­ва, не­о ње­о­ви кре­а­­о­ри. Пре­ва­зи­ла­же­ње овог, на­из­глед не­пре­мо­сти­вог, ја­за пред­ста­вља ин­спи­ра­ ци­ју за мно­ге со­ци­о­ло­ге ко­ји уви­ђа­ју осно­ва­ност, али и огра­ни­че­ња су­прот­ 16

Шта је социологија

ставље­них гле­ди­шта. Не­сум­њи­во је да нам дру­штво на­ме­ће огра­ни­че­ња, али као све­сна би­ћа ми смо сло­бод­ни да пра­ви­мо из­бо­ре и да на тај на­чин по­ме­ ра­мо гра­ни­це ко­је нам на­ме­ће струк­ту­ра. Маркс је ан­ти­ци­пи­рао ово тре­ће гле­ди­ште ре­чи­ма: Као шо са­мо ру­ш­во ро­и­зво­и чо­ве­ка као чо­ве­ка, ако он ро­и­зво­и ру­ш­во. Слич­но твр­ди и Ги­денс ка­да ка­же да љу­ди ак­ив­но ра­е и об­на­вља­ју ру­ш­ве­ну с­ру­к­у­ру сво­јим сва­ко­нев­ним ак­ив­но­с­и­ ма. То за­пра­во зна­чи да су струк­ту­ра и ак­ци­ја, од­но­сно дру­штво и по­је­ди­нац, не­рас­ки­ди­во по­ве­за­ни. Дру­штво и ње­го­ва струк­ту­ра по­сто­је са­мо у ме­ри у ко­јој љу­ди сво­јом во­љом од­лу­че да се по­на­ша­ју у скла­ду с гра­ни­ца­ма ко­је им дру­штво по­ста­вља.

ик е

Са­ла­сно­с и су­коб

За

во

д

за

уџ

бе н

Со­ци­о­ло­зи ко­ји при­хва­та­ју по­сто­ја­ње дру­штва ни­су, ме­ђу­тим, са­гла­сни ко­је струк­ту­ре пре­суд­но ути­чу на по­на­ша­ње и де­ло­ва­ње по­је­ди­на­ца. Пре­ма функ­ ци­о­на­ли­стич­кој те­о­ри­ји, струк­ту­ру дру­штва чи­не еле­мен­ти, од­но­сно ин­сти­ ту­ци­је ко­је, слич­но раз­ли­чи­тим ор­га­ни­ма у би­о­ло­шком ор­га­ни­зму, склад­но де­лу­ју ра­ди ефи­ка­сног функ­ци­о­ни­са­ња чи­та­вог ор­га­ни­зма. Оно што пре­суд­но до­при­но­си тој хар­мо­ни­ји су за­јед­нич­ке те­мељ­не вред­но­сти ко­је де­ле сви чла­но­ ви дру­штва не­за­ви­сно од функ­ци­је ко­ју оба­вља­ју или по­ло­жа­ја ко­ји за­у­зи­ма­ ју. Та­ко, на при­мер, дру­штве­на вред­ност ма­те­ри­јал­ног бо­гат­ства пред­ста­вља за­јед­нич­ку вред­ност са­вре­ме­них дру­шта­ва. Усме­ре­ни ка тој вред­но­сти, љу­ди за­јед­нич­ки ра­де на по­ве­ћа­њу бо­гат­ства дру­штва као це­ли­не, од че­га сви има­ју ко­рист. На­су­прот овом гле­ди­шту, пред­став­ни­ци кон­фликт­них те­о­ри­ја дру­штва, пре свих марк­си­сти и фе­ми­ни­сти, сма­тра­ју да у свим до­са­да­шњим ти­по­ви­ма дру­штва по­сто­је ве­ли­ке раз­ли­ке у по­гле­ду рас­по­де­ле ре­сур­са из­ме­ђу гру­па ко­је за­у­зи­ма­ју раз­ли­чи­те по­зи­ци­је у дру­штве­ној струк­ту­ри. Због то­га до­ла­зи до су­ ко­ба ин­те­ре­са, што дру­штво чи­ни не­ста­бил­ном це­ли­ном. Екс­пло­а­та­ци­ја пред­ ста­вља нај­ва­жни­ји од­нос из­ме­ђу тих гру­па. Марк­си­сти у пр­ви план ис­ти­чу екс­ пло­а­та­ци­ју рад­ни­ка од стра­не вла­сни­ка ка­пи­та­ла, а фе­ми­ни­сти екс­пло­а­та­ци­ју же­на од стра­не му­шка­ра­ца. Раз­ли­ка из­ме­ђу на­ве­де­них гле­ди­шта мо­же се ту­ма­чи­ти и као по­сле­ди­ца раз­ли­чи­тих те­о­риј­ских пи­та­ња ко­ја се по­ста­вља­ју пред со­ци­о­ло­ги­ју. Функ­ци­о­ на­ли­сти се пи­та­ју ка­ко је уоп­ште мо­гу­ће да, и по­ред раз­ли­ка ко­је по­сто­је ме­ђу љу­ди­ма и њи­хо­вим ин­те­ре­си­ма, дру­штва ипак нор­мал­но функ­ци­о­ни­шу. Марк­ си­сти, с дру­ге стра­не, по­ку­ша­ва­ју да од­го­во­ре на пи­та­ње за­што се и ка­ко ме­ ња­ју ти­по­ви дру­штва кроз исто­ри­ју. У пр­вом слу­ча­ју пре­ми­са је да у сва­ком дру­штву по­сто­ји ми­ни­мум сла­га­ња око основ­них вред­но­сти; у дру­гом слу­ча­ју 17

Социолоија

Пи­­а­ња

д

за

уџ

бе н

ик е

од­го­вор је да су су­ко­би узрок про­ме­на. Ме­ђу­тим, уко­ли­ко по­ку­ша­мо од­го­во­ри­ ти на пи­та­ње – ка­ко је мо­гу­ће да у ре­ла­тив­но ду­гим вре­мен­ским пе­ри­о­ди­ма, упр­кос по­сто­ја­њу кон­сен­зу­са, стал­но ти­ња­ју су­ко­би али не до­во­де до про­ме­не прет­по­ста­вље­них те­мељ­них дру­штве­них од­но­са – мо­ра­ју се уве­сти још не­ки еле­мен­ти об­ја­шње­ња. Ан­то­нио Грам­ши је увео по­јам ку­л­ур­не хе­е­мо­ни­је као нео­п­ход­ног пред­у­сло­ва по­ли­тич­ке вла­да­ви­не не­ке кла­се. На­и­ме, кла­са ко­ја чи­ та­вом дру­штву успе да на­мет­не свој по­глед на свет, од­но­сно сво­ју иде­о­ло­ги­ју, обез­бе­ђу­је ле­ги­ти­ми­тет сво­је вла­да­ви­не. На тај на­чин, упр­кос су­ко­бу ин­те­ре­ са, по­тла­че­не кла­се при­хва­та­ју вред­но­сти вла­да­ју­ће кла­се и оста­ју у по­тла­че­ ном по­ло­жа­ју. До про­ме­не до­ла­зи тек ка­да по­тла­че­на кла­са успе да на­мет­не ку­л­тур­ну хе­ге­мо­ни­ју, од­но­сно свој по­глед на свет чи­та­вом дру­штву. Упр­кос че­стим су­ко­би­ма у сред­њем ве­ку, по­тла­че­не кла­се ни­ка­да ни­су озбиљ­но до­ве­ ле у пи­та­ње вла­да­ви­ну ари­сто­кра­ти­је, јер су при­хва­ти­ле гле­ди­ште да је „власт бо­жан­ског по­ре­кла“. Тек ка­да је то схва­та­ње усту­пи­ло ме­сто схва­та­њу да гра­ ђа­ни има­ју пра­во из­бо­ра вла­сти до­шло је до сло­ма ари­сто­кра­ти­је. Са­вре­ме­ни рад­ни­ци у ка­пи­та­ли­зму при­хва­та­ју кључ­на гле­ди­шта ли­бе­рал­не иде­о­ло­ги­је о по­ли­тич­ким и еко­ном­ским сло­бо­да­ма ко­је обез­бе­ђу­ју пар­ла­мен­тар­на де­мо­кра­ ти­ја и тр­жи­ште и та­ко ле­ги­ти­ми­шу вла­да­ви­ну ка­пи­та­ли­ста. Због то­га су ко­му­ ни­стич­ке пар­ти­је би­ле про­тив тр­жи­шта и ли­бе­рал­не де­мо­кра­ти­је, али ни­су ус­пе­ле да про­на­ђу ме­ха­ни­зам ко­ји би уки­нуо екс­пло­а­та­ци­ју, ко­ја је у ре­ал­ном со­ци­ја­ли­зму са­мо про­ме­ни­ла об­лик.

За

во

1. Ко­ја је основ­на раз­ли­ка у схва­та­њу пој­ма дру­штва из­ме­ђу раз­ли­чи­тих гру­па со­ци­о­ ло­га?

2. Ко­ја нај­ва­жни­ја те­о­риј­ска пи­та­ња по­ста­вља­ју функ­ци­о­на­ли­стич­ка и марк­си­стич­ка те­о­ри­ја?

Ме­тод со­ци­о­ло­шког ис­тра­жи­ва­ња Из­бор ме­то­да, од­но­сно про­це­ду­ра и тех­ни­ка за при­ку­пља­ње и ана­ли­зу по­да­ та­ка, увек за­ви­си од кон­крет­ног пред­ме­та и ци­ља ис­тра­жи­ва­ња. Већ смо ви­де­ ли да ци­ље­ви со­ци­о­ло­шког ис­тра­жи­ва­ња у зна­чај­ној ме­ри за­ви­се од схва­та­ња дру­штве­не на­у­ке и оп­штег по­гле­да на дру­штво. Те раз­ли­ке се пре­но­се и на ме­то­до­ло­ги­ју. Док јед­на стру­ја за­го­ва­ра ква­н­и­­а­­ив­на ис­тра­жи­ва­ња, од­но­ сно ко­ри­шће­ње по­да­та­ка ко­ји се мо­гу пре­тво­ри­ти у бро­је­ве, дру­га се за­ла­же за ква­ли­­а­­ив­не ме­то­де, тј. пред­ност да­је ис­ка­зи­ма ис­пи­та­ни­ка, на осно­ву ко­јих мо­же­мо раз­у­ме­ти њи­хо­во де­ло­ва­ње.

18

Шта је социологија

ик е

Кван­ти­та­тив­ним ис­тра­жи­ва­њи­ма при­ку­пља­ју се чи­ње­ни­це о ве­ли­ком бро­ ју слу­ча­је­ва, а ис­ка­зи љу­ди о њи­хо­вим ста­во­ви­ма и вред­но­сти­ма има­ју те­жи­ну тек ако се кван­ти­фи­ку­ју и та­ко по­ста­ну ста­ти­стич­ке чи­ње­ни­це. Ква­ли­та­тив­на ис­тра­жи­ва­ња, с дру­ге стра­не, зна­чај­ним сма­тра­ју ис­ка­зе јед­ног чо­ве­ка или не­ ко­ли­ци­не љу­ди, по­ку­ша­ва­ју­ћи да на осно­ву то­га ин­тер­пре­ти­ра­ју од­ре­ђе­не дру­ штве­не си­ту­а­ци­је и да их до­ве­ду у ве­зу с од­ре­ђе­ним оп­штим прет­по­став­ка­ма или по­зна­тим са­зна­њи­ма о ис­тра­жи­ва­ној по­ја­ви. По­сто­ји уве­ре­ње да су про­це­ду­ре и тех­ни­ке кван­ти­та­тив­них ис­тра­жи­ва­ ња раз­ви­је­ни­је, али ни­су за­не­мар­љи­ви по­ку­ша­ји да се си­сте­ма­ти­зу­ју пра­ви­ла ква­ли­та­тив­ног ис­тра­жи­ва­ња. Пре не­го што не­што ви­ше ка­же­мо о фа­за­ма и тех­ни­ка­ма у оба ти­па ис­тра­жи­ва­ња, тре­ба ре­ћи да та по­де­ла у ствар­но­сти ни­ је то­ли­ко на­гла­ше­на, као и да се у оба слу­ча­ја на­уч­ни­ци на по­чет­ку су­сре­ћу с истим пи­та­њем – ша ис­ра­жи­ва­и.

бе н

При­ре­ма ис­ра­жи­ва­ња

За

во

д

за

уџ

Ма­да де­лу­је јед­но­став­но, из­бор еме ни­је лак за­да­так. Шта ће­мо сма­тра­ти про­ бле­мом вред­ним ис­тра­жи­ва­ња за­ви­си у ве­ли­кој ме­ри од на­ших вред­но­сти. За не­ко­га ко се за­ла­же за јед­на­кост у дру­штву, дру­штве­не не­јед­на­ко­сти мо­гу би­ти ва­жан про­блем. Та те­ма мо­же би­ти те­о­риј­ски ин­те­ре­сант­на и за со­ци­о­ло­га ко­ га не­јед­на­ко­сти лич­но не бри­ну, али се том те­мом ба­ви да би про­ве­рио осно­ва­ ност не­ких те­о­риј­ских пред­ви­ђа­ња о све ве­ћој дру­штве­ној по­ла­ри­за­ци­ји ме­ђу кла­са­ма. Нај­зад, из­бор те­ме мо­же би­ти по­сле­ди­ца же­ље на­ру­чи­о­ца ис­тра­жи­ ва­ња или при­ти­ска јав­ног мње­ња су­о­че­ног с не­ком но­вом или из­ра­же­ни­јом дру­штве­ном по­ја­вом. Та­ко, на при­мер, по­ве­ћа­ње сто­пе ма­ло­лет­нич­ке де­лин­ квен­ци­је у ве­ли­ком гра­ду мо­же пред­ста­вља­ти по­вод град­ским вла­сти­ма да од со­ци­о­ло­га по­тра­же од­го­вор на пи­та­ње за­што је до­шло до на­глог по­ве­ћа­ња те вр­сте кри­ми­нал­них де­ла. На­кон из­бо­ра те­ме, а пре по­чет­ка ис­тра­жи­ва­ња, тре­ба ро­у­чи­и о­с­о­је­ ћу ли­­е­ра­­у­ру о про­бле­му и пре­гле­да­ти се­кун­ар­не из­во­ре по­да­та­ка. Се­кун­ дар­ни из­во­ри су по­сто­је­ћи по­да­ци – из­ве­шта­ји ра­ни­јих ис­тра­жи­ва­ња о те­ми или ста­ти­стич­ки по­да­ци при­ку­пља­ни за дру­ге свр­хе, но­вин­ски из­ве­шта­ји о те­ми и то­ме слич­но. На осно­ву пре­гле­да се­кун­дар­не гра­ђе по­ста­је ја­сно ко­ја вр­ста по­да­та­ка не­ до­ста­је. Они се при­ку­пља­ју то­ком ис­тра­жи­ва­ња и на­зи­ва­ју се ри­мар­ни из­во­ ри. Пре­глед по­сто­је­ће гра­ђе, по­себ­но ре­зул­та­та прет­ход­них ис­тра­жи­ва­ња, по­ ма­же и при фор­му­ли­са­њу по­чет­них хи­по­те­за. Да би­смо ва­ља­но по­ста­ви­ли хи­по­те­зу мо­ра­мо зна­ти ко­ју вр­сту од­го­во­ра оче­ку­је­мо од ис­тра­жи­ва­ња. То се по­сти­же та­ко што ру­ш­ве­ни ро­блем ре­во­ 19

Социолоија

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

и­мо у ис­ра­жи­вач­ки ро­блем, од­но­сно ти­ме што се­би по­ста­вља­мо раз­ли­чи­те вр­сте ис­тра­жи­вач­ких пи­та­ња. Ако ис­тра­жу­је­мо ути­цај Ин­тер­не­та на про­ме­ не у не­кој зе­мљи, мо­ра­ће­мо се­би да по­ста­ви­мо мно­штво раз­ли­чи­тих пи­та­ња. Обич­но се по­ла­зи од чи­ње­нич­них пи­та­ња, од­но­сно од ин­фор­ма­ци­је шта се де­ си­ло. За од­го­вор на ово пи­та­ње би­ће по­треб­не ин­фор­ма­ци­је о то­ме ко­ли­ко љу­ди ко­ри­сти Интернет. Та­ко­ђе, до­бро ис­тра­жи­ва­ње увек ће у ви­ду има­ти од­ го­вор на ком­а­ра­­ив­на пи­та­ња, па ће нас за­ни­ма­ти да ли по­сто­је раз­ли­ке у ко­ ри­шће­њу Интернета из­ме­ђу раз­ли­чи­тих дру­штве­них гру­па или ре­ги­о­на. Та­ко­ зва­на и­ја­хро­ниј­ска пи­та­ња од­но­се се на тем­по ши­ре­ња Интернета од ње­го­ве по­ја­ве до да­нас. Ипак, нај­ва­жни­ја су еориј­ска пи­та­ња, ко­ја се мо­гу раз­ли­чи­то фор­му­ли­са­ти. На при­мер, да ли по­сто­ји ве­за из­ме­ђу ко­ри­шће­ња Интернета и сте­пе­на оту­ђе­ња итд. По­с­а­вља­ње хи­о­­е­зе јед­на је од кључ­них фа­за ис­тра­жи­ва­ња, јер их хи­по­ те­зе усме­ра­ва­ју. Од хи­по­те­зе за­ви­си ко­је ће­мо по­дат­ке сма­тра­ти ре­ле­вант­ним за на­ше ис­тра­жи­ва­ње. Ако при­ку­пи­мо мно­штво по­у­зда­них али не­ре­ле­вант­ них по­да­та­ка, ре­зул­та­ти ис­тра­жи­ва­ња не­ће би­ти ва­ља­ни. При­ме­ри­це, вр­ло по­у­зда­ни по­да­ци о бро­ју љу­ди ко­ји иду у цр­кву не мо­ра­ју би­ти ре­ле­вант­ни уко­ли­ко са­мо на осно­ву њих же­ли­мо да утвр­ди­мо сте­пен ре­ли­ги­о­зно­сти у не­ кој за­јед­ни­ци јер они ко­ји иду у цр­кву не мо­ра­ју би­ти увек ре­ли­ги­о­зни, а они ко­ји не иду мо­гу се мо­ли­ти и у сво­јој ку­ћи. По­не­кад се ми­сли да је ис­тра­жи­ ва­ње успе­шно са­мо уко­ли­ко је по­твр­ди­ло на­шу по­чет­ну хи­по­те­зу. За на­у­ку су, ме­ђу­тим, зна­чај­ни и они слу­ча­је­ви ка­да се хи­по­те­за опо­врг­не ре­зул­та­ти­ма ис­тра­жи­ва­ња. Сле­де­ћи ко­рак пре из­ла­ска на те­рен ра­ди при­ку­пља­ња по­да­та­ка пред­ста­ вља о­ре­ђи­ва­ње узор­ка, од­но­сно гру­пе љу­ди од ко­јих се тра­жи оба­ве­ште­ње или се по­сма­тра. Узо­рак је део не­ког ста­нов­ни­штва. Кад год је то мо­гу­ће, ис­тра­жи­ ва­чи се тру­де да узо­рак бу­де ре­пре­зен­та­ти­ван, од­но­сно да пред­ста­вља пре­сек да­те по­пу­ла­ци­је. Уко­ли­ко се то по­стиг­не на аде­ква­тан на­чин, он­да се на осно­ву узор­ка мо­же за­кљу­чи­ва­ти о ка­рак­те­ри­сти­ка­ма чи­та­вог ста­нов­ни­штва. Нај­пот­ пу­ни­ја ре­пре­зен­та­тив­ност по­сти­же се из­бо­ром слу­чај­но узор­ка. Слу­ча­јан узо­ рак не зна­чи, ка­ко се обич­но ми­сли, да на ули­ци за­у­ста­ви­мо сто про­ла­зни­ка, већ да сва­ка је­ди­ни­ца по­пу­ла­ци­је има исту шан­су да уђе у узо­рак. Слу­ча­јан узо­рак се по­сти­же ако са не­ког спи­ска (би­ра­ча, уче­ни­ка, вој­ни­ка) ме­то­дом слу­ чај­них бро­је­ва или на не­ки дру­ги на­чин ко­ји не за­ви­си од на­шег из­бо­ра, из­дво­ ји­мо јед­ну ма­њу гру­пу. Узор­ко­ва­ње, ме­ђу­тим, по­сто­ји и у ква­ли­та­тив­ним ис­тра­жи­ва­њи­ма али је ње­го­ва ло­ги­ка дру­га­чи­ја. С­у­и­је слу­ча­ја ко­је се ба­ве не­ком ин­сти­ту­ци­јом, дру­штве­ном гру­пом, по­је­дин­цем или не­ким до­га­ђа­јем не мо­гу би­ти ре­пре­зен­ та­тив­ни за све слу­ча­је­ве. Но, упра­во се у то­ме и са­сто­ји њи­хов зна­чај. „Узо­рак“ у овим ис­тра­жи­ва­њи­ма чи­не не­ти­пич­ни слу­ча­је­ви, ко­ји ће нај­лак­ше опо­врг­ну­ 20

Шта је социологија

ти по­чет­ну хи­по­те­зу. Ако се, на при­мер, у мно­штву за­јед­ни­ца про­на­ђе она у ко­ јој дру­штве­ни жи­вот ни­је ор­га­ни­зо­ван кроз по­ро­дич­не од­но­се, он­да то зна­чи да је те­о­риј­ски ис­каз ко­ји твр­ди да је по­ро­ди­ца уни­вер­зал­на људ­ска за­јед­ни­ца (по­сто­ји сву­да, у свим вре­ме­ни­ма) до­ве­ден у пи­та­ње.

При­ку­ља­ње о­а­­а­ка

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

Тек на­кон из­бо­ра те­ме, пре­гле­да по­сто­је­ће гра­ђе, фор­му­ли­са­ња ис­тра­жи­вач­ ких пи­та­ња, хи­по­те­за и из­бо­ра узор­ка, мо­же се при­сту­пи­ти при­ку­пља­њу по­да­та­ка. По­сто­је раз­ли­чи­те тех­ни­ке за при­ку­пља­ње по­да­та­ка, а две основ­ не су по­сма­тра­ње и раз­го­вор. Сма­тра се да је о­сма­­ра­ње основ­на тех­ни­ка јер пру­жа нај­ши­ри увид у сло­же­ност про­у­ча­ва­не по­ја­ве. На­уч­но по­сма­тра­ ње се раз­ли­ку­је од обич­ног по­сма­тра­ња по то­ме што је усме­ре­но и си­с­е­ ма­­ско. По­сто­је раз­ли­чи­те вр­сте по­сма­тра­ња, а основ­на по­де­ла је на по­ сма­тра­ње без уче­с­во­ва­ња и по­сма­тра­ње с уче­с­во­ва­њем. Без уче­ство­ва­ња мо­же­мо по­сма­тра­ти раз­ли­чи­те по­ја­ве. Та­ко, ре­ци­мо, мо­же­мо по­сма­тра­ти де­мон­стра­ци­је и пом­но бе­ле­жи­ти по­на­ша­ње де­мон­стра­на­та. На осно­ву па­ ро­ла ко­је уз­ви­ку­ју и њи­хо­ве уче­ста­ло­сти мо­же­мо са­зна­ти мо­ти­ве про­те­ста. По­сма­тра­ње с уче­ство­ва­њем че­шће се ко­ри­сти у ква­ли­та­тив­ним ис­тра­жи­ ва­њи­ма. С об­зи­ром на то да свест о при­су­ству по­сма­тра­ча мо­же ути­ца­ти на по­на­ша­ње љу­ди, ис­тра­жи­вач се мо­же пред­ста­ви­ти као члан про­у­ча­ва­не гру­пе и до­би­ти зна­чај­не по­дат­ке о ствар­ним од­но­си­ма уну­тар гру­пе или с дру­гим гру­па­ма. По­знат је слу­чај ис­тра­жи­ва­ча ко­ји је ви­ше ме­се­ци жи­вео с тур­ским рад­ни­ци­ма у Не­мач­кој, пред­ста­вља­ју­ћи се као је­дан од њих. Ње­го­ ва са­зна­ња су зна­чај­но осве­тли­ла од­нос ста­нов­ни­штва пре­ма тур­ским ими­ гран­ти­ма. Ипак, мно­го то­га не мо­же­мо по­сма­тра­ти; на при­мер, про­шле до­га­ђа­је или чо­ве­ко­ва ду­шев­на ста­ња. Та­да ко­ри­сти­мо раз­го­вор, ко­ји мо­же има­ти фор­му ан­ке­те или ин­тер­вјуа. У кван­ти­та­тив­ним ис­тра­жи­ва­ња ко­ри­сти­мо ан­ке­е. Њи­ хов циљ је­сте при­ку­пља­ње по­да­та­ка о ве­ли­ком бро­ју љу­ди. Нај­прак­тич­ни­ји на­чин ан­ке­ти­ра­ња је упит­ник. Ан­ке­те се мо­гу ре­а­ли­зо­ва­ти с раз­ли­чи­тим ци­ ље­ви­ма. Опис ста­нов­ни­штва јед­не зе­мље је­сте циљ на­ци­о­нал­ног по­пи­са као нај­о­бим­ни­је ан­ке­те ко­ја се спро­во­ди сва­ких де­сет го­ди­на. Аген­ци­је за ис­пи­ ти­ва­ње јав­ног мње­ња че­сто спро­во­де ан­ке­те о ста­во­ви­ма гра­ђа­на. Њи­хов је циљ да от­кри­ју су­бјек­тив­ни од­нос љу­ди пре­ма не­кој по­ја­ви. У со­ци­о­ло­ги­ји се нај­че­шће ко­ри­сте та­ко­зва­не екс­пла­на­тор­не ан­ке­те, ко­ји­ма се про­ве­ра­ва­ју не­ке хи­по­те­зе. Ан­ке­ти­ра­њем ко­ри­сни­ка и не­ко­ри­сни­ка Интернета и по­ре­ђе­њем до­ би­је­них ре­зул­та­та мо­же­мо про­ве­ри­ти осно­ва­ност хи­по­те­зе да уче­ста­ли­ја упо­ тре­ба Интернета до­во­ди до по­ве­ћа­ња оту­ђе­но­сти ме­ђу љу­ди­ма.

21

Социолоија Дру­га­чи­ји тип раз­го­во­ра су ин­ер­вјуи, ко­ји се ко­ри­сте у ква­ли­та­тив­ним ис­тра­жи­ва­њи­ма. За раз­ли­ку од ан­ке­та, ин­тер­вјуи се во­де с ма­њим бро­јем ли­ца, по­себ­но зна­чај­них за пред­мет ис­тра­жи­ва­ња.

Сре­ђи­ва­ње о­а­­а­ка

во

Ана­ли­за о­а­­а­ка

д

за

уџ

бе н

ик е

Мно­штво при­ку­пље­них по­да­та­ка пре ана­ли­зе тре­ба сре­ди­ти, а то пре све­га зна­чи ран­ги­ра­ње пре­ма вр­сти и ве­ли­чи­ни. Раз­вр­ста­ва­ње пре­ма вр­сти на­зи­ва се кла­си­фи­ка­ци­ја. До­бра кла­си­фи­ка­ци­ја мо­ра би­ти ис­црп­на (об­у­хва­ти­ти све ло­гич­ки мо­гу­ће вр­сте ис­по­ља­ва­ња по­ја­ве) и до­след­на (не сме­ју се пре­кла­па­ти кри­те­ри­ју­ми кла­си­фи­ка­ци­је, од­но­сно не сме­ју се ме­ша­ти „ба­бе и жа­бе“). Раз­ вр­ста­ва­ње пре­ма ве­ли­чи­ни по­сти­же се по­мо­ћу ме­ре­ња. Ра­ди лак­шег ме­ре­ња по­да­ци се, кад год је то мо­гу­ће, кван­ти­та­тив­но озна­ча­ва­ју. Осим овог основ­ног, по­сто­ји и ста­ти­стич­ко сре­ђи­ва­ње по­да­та­ка, од­но­сно из­ра­чу­на­ва­ње про­се­ка, ин­дек­са, трен­до­ва, ко­ре­ла­ци­ја итд. Мно­го ви­ше по­сла око сре­ђи­ва­ња по­да­та­ка има код ква­ли­та­тив­них по­да­ та­ка или се­кун­дар­них из­во­ра по­да­та­ка. У том сми­слу је ана­ли­за са­р­жа­ја ва­ жна тех­ни­ка, ко­ја ком­би­ну­је кван­ти­та­тив­ни и ква­ли­та­тив­ни при­ступ. Она се ко­ри­сти за ана­ли­зу ко­му­ни­ка­ци­је, а по­мо­ћу ње је мо­гу­ће из­ме­ри­ти уче­ста­лост ја­вља­ња по­је­ди­них фра­за, ин­тен­зи­тет и смер по­ру­ка итд.

За

Ко­нач­ну фа­зу ис­тра­жи­ва­ња пред­ста­вља ана­ли­за по­да­та­ка, од­но­сно до­во­ђе­ње ре­зул­та­та на­шег ис­тра­жи­ва­ња у ве­зу с по­сто­је­ћим зна­њем о про­у­ча­ва­ној по­ја­ ви. По­не­кад ре­зул­та­ти по­твр­ђу­ју хи­по­те­тич­ку ве­зу из­ме­ђу раз­ли­чи­тих по­ја­ва. Зна­чај­ни­ји на­пре­дак се по­сти­же ка­да се не­ка оп­ште­при­хва­ће­на прет­по­став­ка опо­врг­не ис­тра­жи­ва­њем или ка­да се не­ка по­себ­но сме­ла хи­по­те­за по­твр­ди. То се де­ша­ва ре­ла­тив­но рет­ко, а и та­да мо­ра­мо увек про­ве­ри­ти да ли су на­ши за­кључ­ци за­и­ста по­у­зда­ни или су, мо­жда, по­сле­ди­ца гре­шке у не­кој фа­зи ис­ тра­жи­ва­ња. Утвр­ђи­ва­ње ве­зе из­ме­ђу раз­ли­чи­тих по­ја­ва до­ка­зу­је се екс­е­ри­ме­н­ом. Ме­ђу­тим, екс­пе­ри­мен­ти­са­ње у дру­штве­ним на­у­ка­ма че­сто је не­мо­гу­ће или огра­ни­че­но (би­ло због не­мо­гућ­но­сти кон­тро­ли­са­ња мно­штва раз­ли­чи­тих фак­ то­ра ко­ји де­лу­ју на дру­штве­не по­ја­ве, би­ло због не­е­тич­но­сти, од­но­сно ин­тер­ве­ ни­са­ња у сва­ко­днев­ни жи­вот љу­ди или због не­а­де­кват­но­сти јер љу­ди, зна­ју­ћи да су део екс­пе­ри­мен­та, мо­гу све­сно по­де­ша­ва­ти сво­је по­на­ша­ње). Со­ци­о­ло­зи као за­ме­ну за екс­пе­ри­мент ко­ри­сте у­о­ре­ни ме­­о и му­ли­ва­ри­ја­н­ну ана­ 22

Шта је социологија

за

уџ

бе н

ик е

ли­зу. У оба слу­ча­ја до­ка­зи­ва­ње је слич­но – си­сте­мат­ски се изо­лу­је ути­цај свих фак­то­ра осим оно­га чи­ји се ути­цај на про­у­ча­ва­ну по­ја­ву утвр­ђу­је. Та­ко, на при­мер, прет­по­ста­вље­ни ути­цај европ­ских ин­те­гра­ци­ја на раз­вој на­ци­о­нал­не еко­но­ми­је мо­же­мо до­ка­за­ти ако по­ре­ди­мо две зе­мље ко­је су по мно­го че­му слич­не (број ста­нов­ни­ка, обра­зов­на струк­ту­ра, по­чет­ни еко­ном­ ски и тех­но­ло­шки ни­во, при­род­ни ре­сур­си, ре­ли­ги­је итд.), а бит­но се раз­ли­ ку­ју са­мо по фак­то­ру чи­ји ути­цај ис­пи­ту­је­мо (члан­ство у ЕУ). Та­ко је, на при­ мер, мо­гу­ће по­ре­ди­ти Ср­би­ју и Бу­гар­ску. Макс Ве­бер је упо­ред­ним ме­то­дом до­ка­зао те­зу о ути­ца­ју ре­ли­ги­је на на­ста­нак ка­пи­та­ли­зма, а Дир­кем ути­цај дру­штве­не ко­хе­зи­је, ко­ја се раз­ли­ку­је код ка­то­ли­ка и про­те­ста­на­та, на сто­пе са­ мо­у­би­ства. Ме­ђу­тим, упо­ред­на ис­тра­жи­ва­ња су рет­ка због огра­ни­че­ног бро­ја при­год­них слу­ча­је­ва. Због то­га се че­шће ко­ри­сти мул­ти­ва­ри­јант­на ана­ли­за. То је ста­ти­стич­ки по­сту­пак по­мо­ћу ко­га се исто­вре­ме­но ме­ри ути­цај раз­ли­чи­тих фак­то­ра на про­у­ча­ва­ну по­ја­ву. Овим ме­то­дом мо­же­мо ис­пи­та­ти ути­цај раз­ли­ чи­тих фак­то­ра, као што је по­се­до­ва­ње раз­ли­чи­тих вр­ста ка­пи­та­ла – ху­ма­ног (ни­во обра­зо­ва­ња), со­ци­јал­ног (број раз­ли­чи­тих кон­та­ка­та ко­је осо­ба оства­ру­ је), еко­ном­ског (ви­си­на при­хо­да), кул­тур­ног (зна­ња сте­че­на не­за­ви­сно од фор­ мал­ног обра­зо­ва­ња), на ве­ро­ват­но­ћу да се на­ђе по­сао, од­но­сно ду­жи­ну че­ка­ња на пр­во за­по­сле­ње, на­пре­до­ва­ње у ка­ри­је­ри и то­ме слич­но. Пи­­а­ња

За

во

д

1. На­ве­ди­те две основ­не вр­сте со­ци­о­ло­шких ис­тра­жи­ва­ња.

2. Ко­је при­прем­не рад­ње тре­ба оба­ви­ти пре из­ла­ска на те­рен ра­ди при­ку­пља­ња по­да­та­ ка?

3. На­ве­ди­те две основ­не вр­сте тех­ни­ка за при­ку­пља­ње по­да­та­ка.

4. Ко­је се ме­то­де ко­ри­сте за до­ка­зи­ва­ње, од­но­сно опо­вр­га­ва­ње хи­по­те­за у дру­штве­ним на­у­ка­ма?

Пре­ло за чи­­а­ње Ги­денс, Ен­то­ни, Со­ци­о­ло­и­ја, Еко­ном­ски фа­кул­тет, Бе­о­град, 2005.

Ди­ску­си­ја/ра­и­о­ни­ца Об­ја­сни­ти исту дру­штве­ну по­ја­ву, на при­мер брак, из пер­спек­ти­ве раз­ли­чи­тих об­ли­ка са­зна­ња – здра­во­ра­зум­ског, ре­ли­гиј­ског, со­ци­о­ло­шког.

23