.
СИЛВИЈА ПЕРИЋ ВИЛМА НИШКАНОВИЋ
DRUMOM HODI[, VODOM BRODI[ НАРОДНА ТРАДИЦИЈА ЗА ЧЕТВРТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ БЕОГРАД
tradicija FINAL.indd 1
25.1.2007 20:48:06
Рецензенти
др Бојан ЖИКИЋ, доцент на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду Елеонора ВЛАХОВИЋ, школски психолог-педагог, саветник у Заводу за унапређивање образовања и васпитања у Београду Оливера ВУЧЕЛИЋ, наставник разредне наставе у ОШ “Деспот Стефан Лазаревић„ у Београду
Уредник мр Ленка КНЕЖЕВИЋ
– ЖУБОРСКИ
Одговорни уредник Драган ХАМОВИЋ
За издавача
проф. др Радош ЉУШИЋ,
директор и главни уредник
ISBN 86–17–13066–0
Министар просвете и спорта Републике Србије својим решењем број 650–02–000 44/2006–06 од 6.9.2006. године одобрио је овај уџбеник за издавање и употребу у четвртом разреду основног образовања и васпитања.
2 tradicija FINAL.indd 2
25.1.2007 20:48:14
Брзалица
Нацртај
Загонетка
Напиши
Пословица
Направи
Здравица
Потражи објашњење у речнику
Одговори
Уради
3 tradicija FINAL.indd 3
25.1.2007 20:48:15
Dete je - dete Мој отац се родио на Светог Јована, па су му дали име Јован. Ја сам рођен на Светог Илију, па су ме назвали Илија. Обичај је био да се деци дају имена по црквеном календару. Мом оцу је име дао деда кума Саве, вашем оцу кум Сава, а знате да је његов син вас крстио. Кум вам је, децо моја, скоро као родитељ. Он се брине о вама, а ви треба да га поштујете и помажете када порастете. Кум треба увек да буде из исте куће, а кумство да се преноси с колена на колено, док траје света. Причали су ми да је те године, када се родио мој отац, била јака зима. Снег завејао путеве, стегао мраз, а гладни вукови завијају у планини. У суседном селу била је једна жена, кажу да су је сви звали Бабица, која је помогла да на свет дођу многа деца, па и мој отац. Деда је по њу могао отићи само саоницама у које су били упрегнути волови. Срећом, стигли су на време и ускоро се кроз тиху ноћ проломио дечји плач. ЈА САМ РОЂЕН 9. ЈАНУАРА И ЗАТО СЕ ЗОВЕМ СТЕФАН.
ЈА САМ РОЂЕНА 3. ЈУНА, ПА СЕ ЗОВЕМ ЈЕЛЕНА.
У чему су предности породилишта у односу на рађање деце код куће?
tradicija FINAL.indd 7
7 25.1.2007 20:48:46
Povuci, ponesi, povezi i zasviraj Жене су некада носиле ручак на њиву, млеко на пијацу и воду са извора – на глави. Прочитајте народну причу Дјевојка и кнез Јово па ћете видети како је незгода на путу срушила снове једне девојке. Причу је записао Вук Караџић и тако је спасао од заборава, као и многе обичаје који би, да нису записани, били заборављени.
DJEVOJKA I KNEZ JOVO Ходила некаква дјевојка на пазар и на глави носила један каблић млијека, па путем сама са собом разговарала на који би начин најбоље могла стећи новац купујући и препродајући ствари на којима се може добити. Почне рачунати овако: Кад дођем на пазар, ово ћу млијеко продати, па ћу купити једну пилицу, хранићу је док ми пронесе, па она њезина јаја налећи, а кад се пилад излегу, продаћу квочку и пилад на пазару, а купити једно јагње, па кад ми се објагњи, продаћу и овцу и јагње и са оним парама купити једну телицу и хранићу је све док се не отели, па онда на пазар и краву и теле, те са оним парама купити црвену ћурдију као у наше попадије; онда ће се и момци за мном мамити и један другом говорити: Зор и кршне оне дјевојке у црвеној антерији – а ја ћу се кочити и поносити као паун. У овим мислима срете је кнез Јово, па јој назове:
– Помоз’ бог, дјевојко!
А она, не спазећи се да јој је каблић млијека на глави, поклони му се по обичају, а каблић и млијеко пред њом на земљу. Упита је кнез Јово: – Шта то би, дјевојко! Шта уради? – Ето, зло да ми је! Што год сам сирота стекла идући, ево све земља узе, и све бих опростила, али црвене ћурдије никако не могу.
Како је девојка из приче намеравала да дође до новца за црвену ћурдију?
15 tradicija FINAL.indd 15
25.1.2007 20:49:32
За данас сам вам припремио два задатка. Први задатак неће бити тежак јер треба у празна поља да упишете називе средстава која се користе за транспорт.
ДЕДА, ХАЈДЕ ДА СЕ ИГРАМО!
Транспорт је премештање робе, које може бити преношење или превожење.
Овај задатак ће вам бити мало тежи од претходног. Пажљиво посматрајте илустрацију и линијама спојте робу с одговарајућим средствима транспорта.
Уздај се у се и у своје кљусе.
tradicija FINAL.indd 19
Искристалисаше ли ти се мисли?
19 25.1.2007 20:49:54
Kako su putovali qudi
АЈД’ НОГА ЗА НОГОМ, КО РИБА ЗА ВОДОМ, И ДЕВОЈКА ЗА МОМКОМ!
Гужва на улицама је доказ да је све око нас у непрестаном покрету. Ви свакодневно идете у школу, а ваши родитељи на посао. Аутобуси, возови, бродови и авиони превозе путнике и робу. Иако је некада путовање било велика авантура и неизвесност, путовали су многи: владари зарад државничких послова, свештеници и мисионари у посету светим местима, трговци и занатлије на вашаре, уметници у потрази за послом, просјаци, писмоноше, гласници и превозници. Путовало се пешице, на коњима, запрегама и бродовима. Међу првим нашим светским путницима био је Свети Сава, који је у два наврата пропутовао Палестину, Египат и Синај.
Где сте последњи пут путовали? Чиме сте путовали? Када следећи пут кренете на путовање, бележите називе места, села и градова кроз које пролазите, па пут који сте прешли прикажите на немој карти.
23 tradicija FINAL.indd 23
25.1.2007 20:50:17
КАКВА ЈЕ РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ МАЗГЕ, МУЛЕ И МАГАРЦА?
PE[KE ILI NA KOWU Путовање пешке одувек је свима било најдоступније. С путничким штапом пешаци су напредовали споро, умарали се брзо и носили мало пртљага у завежљају, обично на леђима. Зато је сваки путник, ако је то могао, бирао јахање на мазги, мули, магарцу или коњу. Тако је брже путовао и мање се замарао, а могао је понети већи пртљаг. На осамареним коњима ношене су разне врсте терета, најчешће жито, брашно, со и пиће у мешинама. Коњи су тада представљали велику вредност и често били предмет трговине.
самар
мешина
Направите коња од папира.
Потребан материјал: маказе, папир, и бојице.
Туђ коњ најбрже иде.
Који коњ не једе ни зоб ни сено? (Дрвени, папирни)
tradicija FINAL.indd 25
25 25.1.2007 20:50:30
ZAPREGE I KARAVANI Копном се најудобније путовало запрегама које су вукли коњи или волови. Запрегама се превозио разноврстан терет, а понекад, на краћим или дужим растојањима, и куће. Кола су била дрвена, без иједног гвозденог клина, отворена, а као заклон од кише служили су арњеви , покривени асурама или платном. На таквим колима се од Београда до Крагујевца путовало по недељу дана. Ево како је Сретен Л. Поповић описао путовање ђака из Београда на Велику школу у Крагујевац 1834. године: “Ö Путовасмо на волујским колима на којима не беше ни једне чивије гвоздене, него све од дрвета. Почем је било јесење доба и кишно, на колима беху начињени од прућа арњеви, асурама покривени. Док смо наше хаљине и спаваће ствари: ћебета, јастуке, душеке и наше сандуке потоварили и на пут се кренули, нисмо могли даље стићи него на ТеразијеÖ Одавде се рано кренемо и једва по ноћи дођемо на конак у раковачку механуÖ То је био наш други конак, а у Рипњу трећиÖ четврти у РаљиÖ пети у СопотуÖ шести у КораћициÖ седми у БелосавцимаÖ осми у ЋумићуÖ девети у Сушици. Тако, дакле, ми онда до Крагујевца путовасмо десет данаÖ„ На путовањима, која су дуго трајала, путници су се често забављали уз музику и песму. Ако при руци није било фруле, добро би дошао и чешаљ.
Чешаљ са обе стране покријте танким папиром, па притисните на усне и дувајте.
Боље је на таљигама возити се него пешке ићи.
29 tradicija FINAL.indd 29
25.1.2007 20:50:52
“Ö Свако је у Србији душа од гостопримства и путник у неким крајевима унутрашњости дочекује се с добродошлицом и обилато се угошћаваÖ Кад у Србији дођете у посету, одмах се доноси послужавник с једном или двема посудама слатка, једним судом за кашичице и извесним бројем чаша са водом. Послужавник вам обично приноси једна љупка кћи из куће, или, што представља нарочиту част, сама домаћица. Од вас се очекује да узмете пуну кашичицу слатка и да попијете гутљај воде. Један други обичај приликом поподневне посете, је да се врло уважени посетилац дарује јабуком или крушком, као симбол да сви производи ове куће стоје госту на располагањуÖ Одбити једну овакву понуду била би страшна увредаÖ Доручак у Србији нарочит је обед. Чим устанете послуже вас слатким, као приликом поподневне посете, а затим долази кафаÖ После неких пола сата ставља се столњак, а цела кућа, или бар домаћин и гости, седају за трпезу. Уноси се дубока чинија топлог млека и неколико кашика за сипање у округле посуде или велике шољеÖ Тада се обично једу парчад препрженог хлеба (прави енглески тост), кајмак, млади сир, пресан црни лук и предјела разних врста – ситне рибе у уљу, танки котурићи кобасице, режњеви сувог меса итд. Срби су ранораниоци, и ако нисте завршили доручак давно пре седам, сматрају вас за страшног лењивца. Укућани рано устају и у покрету су већ око пет сати ујутруÖ„ Херберт Вивијен, Београд – Вечити град
Србију је у XIX веку обишао и описао енглески путописац Херберт Вивијeн. Које обичаје гостопримства је посебно нагласио? У чему је нашао сличност са својом отаџбином?
44 tradicija FINAL.indd 44
25.1.2007 20:52:30
Дечје санке, околина Врања, 1958.
Превоз сена санкама, 1960.
36 tradicija FINAL.indd 36
25.1.2007 20:51:39
DRUMOVI I ZADU””@BINE У прошлости, путеви по Србији били су у врло лошем стању. Звали су се крченици јер су настајали крчењем шума. Иако су били насути само земљом, када је било суво могло се путовати колима по целој Србији. За време кише били су веома блатњави. Градио их је народ кулуком . Тако се пут који је преко Колара водио у Смедерево звао Деривол јер је због бројних неравнина, јарам дерао вратове воловима.
јарам
Путеве су одржавали и поправљали дербенџије. Желећи да помогну свом народу и олакшају саобраћај, имућнији појединци су поред путева градили задужбине – чесме и мостове. Тако је још пре Карађорђевог устанка ћебеџија из Ужица, Евгеније, начинио пут од Ужица до Севојна и поред њега посадио воће. Њиме су Ужичани ишли у цркву, у Севојно. На главном друму, недалеко од Сикирице, код Параћина, неки Тодор из Доњег Видова направио је калдрму, те се то место дуго звало Тодорова калдрма. По предању, камени мост преко реке Ситнице у Вучитрну, на Косову, подигла су браћа Југовићи. Сваки брат сазидао је по један стуб и зато је мост подигнут на девет стубова.
Распитајте се има ли у вашем крају нека задужбина, чесма или мост. Опишите како изгледа, ко је, када и зашто подигао.
Ко може ваздан путовати, а да се не макне из своје куће? (Пуж) tradicija FINAL.indd 39
39 25.1.2007 20:51:55
“Ö Свако је у Србији душа од гостопримства и путник у неким крајевима унутрашњости дочекује се с добродошлицом и обилато се угошћаваÖ Кад у Србији дођете у посету, одмах се доноси послужавник с једном или двема посудама слатка, једним судом за кашичице и извесним бројем чаша са водом. Послужавник вам обично приноси једна љупка кћи из куће, или, што представља нарочиту част, сама домаћица. Од вас се очекује да узмете пуну кашичицу слатка и да попијете гутљај воде. Један други обичај приликом поподневне посете, је да се врло уважени посетилац дарује јабуком или крушком, као симбол да сви производи ове куће стоје госту на располагањуÖ Одбити једну овакву понуду била би страшна увредаÖ Доручак у Србији нарочит је обед. Чим устанете послуже вас слатким, као приликом поподневне посете, а затим долази кафаÖ После неких пола сата ставља се столњак, а цела кућа, или бар домаћин и гости, седају за трпезу. Уноси се дубока чинија топлог млека и неколико кашика за сипање у округле посуде или велике шољеÖ Тада се обично једу парчад препрженог хлеба (прави енглески тост), кајмак, млади сир, пресан црни лук и предјела разних врста – ситне рибе у уљу, танки котурићи кобасице, режњеви сувог меса итд. Срби су ранораниоци, и ако нисте завршили доручак давно пре седам, сматрају вас за страшног лењивца. Укућани рано устају и у покрету су већ око пет сати ујутруÖ„ Херберт Вивијен, Београд – Вечити град
Србију је у XIX веку обишао и описао енглески путописац Херберт Вивијeн. Које обичаје гостопримства је посебно нагласио? У чему је нашао сличност са својом отаџбином?
44 tradicija FINAL.indd 44
25.1.2007 20:52:30
DOBAR DAN, DOBRA TI SRE]A Данас саобраћај на путевима уређују семафори и саобраћајци. Некада су постојала неписана правила понашања на друму; на пример: празна кола морају се склонити с пута пунима. Строгим мерама и наредбама обезбеђивана је сигурност путника и робе у транспорту. Ухваћени разбојници – хајдуци осуђивани су на смрт. Кнез Милош је дуж путева постављао буљубаше, са задатком да чувају друмове и путнике. Сваки буљубаша је имао шест, девет или дванаест момака на коњима, наоружаних са по два пиштоља и дугачком шареном пушком, и рејон по коме је патролирао. Василије Васиљевић, трговац из Земуна, причао је 1829. године да Србија, у погледу сигурности путева, стоји на првом месту међу свим земљама. Могли сте накићени дукатима, ноћу, путовати кроз шуму да вас нико не пороби, а свако да вас заштити. И страни путници су истицали да нема безбедније земље за путовање. Млађи је на путу увек први поздрављао старијег речима помоз бог и одговором бог ти помогао или добар дан – добра ти срећа. Само је коњаник, без обзира на године, први поздрављао пешака.
Знате ли да се Ескими поздрављају тако што се трљају носевима, Маори, народ са Новог Зеланда, узајамно се миришу, а Монголи са Тибета испраћају госте тако што им плазе језик.
Гости се дочекују речима Гости се испраћају речима
. .
49 tradicija FINAL.indd 49
25.1.2007 20:52:53
Градске улице су биле калдрмисане каменом, а касније и дрвеним коцкама, али само у центру града. Сваки власник куће која се налазила уз улицу био је обавезан да одржава тротоар и улицу испред своје куће. “Ö Сећам се када су жандарми обилазили и опомињали да свака кућа мора до пола улице да очисти калдрму од траве, која је брзо избијала јер је саобраћај био редак. Млекаџијске чезе су биле са гвозденим шинама на точковима док су фијакери већ морали имати гуме на точковима. Све су то вукли коњи чији је топот гвоздених потковица одјекивао полупразним улицама. Но, трава је била јача и избијала је немилице. Сећам се тако да сам једном, враћајући се негде са јурњаве и игре, затекао своју бабу Катарину како, савијена на пола, чепрка ножићем траву између калдрме и гунђа, а жандар (са брковима) стоји и слеже раменима. Шта ћеш госпоја – наредба је наредба и ти и ја има само да је слушамо!Ö„ А. Дероко, Мангуплуци око Калимегдана
Организујте акцију чишћења са другарима који станују у суседним кућама или са станарима ваше зграде. У акцију позовите и старије суседе. Њихов задатак нека буде набавка колача и сокова.
51 tradicija FINAL.indd 51
25.1.2007 20:53:05
DRVEN TRBUH, KO@NA LE\A, DLAKAMA GOVORI Редовно смо одлазили на панађуре који су се одржавали у суседним варошицама. На вашар је долазило и старо и младо, са свих страна, на коњима, са планине, у чезама, каруцама и фијакерима из града. Куд год да се окренеш шаренило од људи и разне робе коју су нудили бучни трговци: овде земљани лонци, плетене корпе, асуре, бакрени котлићи, опанци; онде бале платна, јоргани, чакшире; тамо јабуке у шећеру, лицидерска срца, луше и шећерлеме. А играчке: дрвени коњићи, мачеви, чегртаљке, фрулеÖ Чега све ту није било! Сећам се старог гуслара око ког се увек окупљао свет. Не знам да ли су лепше биле његове изрезбарене гусле или песме о давно минулим временима и подвизима Краљевића Марка и његовог славног коња Шарца. глава гудало
струна завртка коњић
Пронађи песме о Краљевићу Марку и научи неколико стихова.
кожа
53 tradicija FINAL.indd 53
25.1.2007 20:53:19
Gorom jezde ki}eni svatovi Свадба – један од најважнијих догађаја у животу и зато јој се одувек придавала посебна пажња. Некада су родитељи уговарали свадбе, а да се младенци нису ни видели. Девојку је просио младожењин отац или брат. У просидбу се ишло обично увече, када су домаћини сигурно код куће и нису у послу. Просци су за домаћина носили чутуру с ракијом, а за девојку обележје – јабуку, прстен, новац или одећу. Ако девојчин отац прими чутуру, а девојка обележје, значи да је пристанак добијен, па се уговара свадба. Уколико у кући има више девојака, сматра се великом увредом просити млађу пре него што се старија уда. Девојке су се обично удавале после петнаесте, а младићи женили после седамнаесте године. Позивање у сватове обављали су младожења и позивар, а у неким крајевима придруживали су им се и други младићи и свирачи. Опрему позивара чинили су чутура (буклија) закићена цвећем, шимширом и бомбонама, торба и колач. Ко прихвати позив у сватове везивао је пешкир или марамицу на чутуру, а негде су младожењи поклањали платно за кошуљу, које је он везивао око себе. Уочи свадбе у кућама момка и девојке окупљају се млади и плету цветне венце за младу, капију, улазна врата и кола.
Прокицошио си ли ми се, сине?
57 tradicija FINAL.indd 57
25.1.2007 20:53:39
Vodom brodi{, mostom hodi{ Превоз водом је дуго био најбржи и најјефтинији, па самим тим и најчешћи. Уосталом, чамац је најстарије превозно средство, човеку познато још из преисторије. На језерима и морима бродове су покретала весла или једра, на рекама се пловило низводно на воденој струји. На скелама, дереглијама, чамцима, чуновима и сплутама превозили су се људи, стока и товар. На Сави и Дунаву, као и по мору, пловили су пароброди. Уз Дунав се возила со, низ Дунав суве шљиве, крушке, мед, брезове метле. Савом је у Београд, на отвореним лађама, углавном довожено дрво. Било је и бродића којима се пловило ради забаве и излета у околину града.
чун
скела чамац
Чамцем треба преко реке да превезеш купус, козу и вука. Пошто је чамац мали, у њега, осим тебе, може да стане још само један путник. Треба да имаш на уму да ће вук појести козу, а коза купус ако их оставиш саме. Напиши решење.
65 tradicija FINAL.indd 65
25.1.2007 20:54:21
Kako su putovale re~i Е, ТО ЈЕ ДАНАС СИГУРНО НАЈБРЖИ ТАТАРИН.
ДА, ЈУТРОС ЈЕ СТИГАО E-MAIL!
ДА ЛИ СЕ ЈАВИЛА БАКА?
Док су нашим друмовима крстарили кириџије и рабаџије, они су носили пошту – писма, пакете, па и новац. Других поштара није било. Онај ко треба нешто да пошаље, прво се распита иде ли неко у истом правцу куд и његова пошиљка. Онда нађе тог путника или превозника и да му пошиљку. Прималац обично не зна ни када ће, ни којим путем стићи пошиљка, него се распитује у најближој вароши, разгласи да очекује пошту, па ко први чује да је стигла, јави му. Важна обавештења, наредбе и упозорења која су се тицала свих објављивао је добошар, телал. Свој долазак у село најављивао је издалека, да би се народ окупио на каквом тргу или раскршћу. Ударањем у добош, бубањ, скретао је пажњу на вест коју доноси. ЧУЈТЕ И ПОЧУЈТЕ, ДАЈЕ СЕ НА ЗНАЊЕ!
Нераздвојни као шипка и бубањ.
Шуто јуне кроз гору гуди. (Добош)
Добошар - гласник, Кладово
69 tradicija FINAL.indd 69
25.1.2007 20:54:47
RE^NIK антерија – дуга женска хаљина арњеви – полукружни дрвени штапови на запрежним колима, преко којих се стављају простирке да заштите путнике од непогоде ат, хат – коњ аутономија – самоуправа бабине – обичај да породиљу и бебу посећују жене које доносе поклоне, период после порођаја бисаге – двострука кожна или ткана торба пребачена преко седла бушен, рикало – музички инструмент од дрвета дербенџија – чувар пута дудук – дрвени дувачки инструмент ђувегија – момак, младожења еспап – роба за продају ибрик – керамичка или бакарна посуда за воду јасле – дрвено корито из кога се храни стока, смештено уза зид јендек – канал, прокоп, шанац каблић – дрвена посуда за течност калдрма – каменом поплочан пут кириџија – човек који преноси робу на коњима из једног насеља у друго конак – одаја или кућа за преноћиште крамар – вођа кириџија крчаг – земљана посуда за воду и вино кулук – принудни рад леген – лавор мекиње – љуске зрневља жита обрамица – дрвена мотка за ношење терета преко рамена панађур – вашар пастрма – сушено месо повојница – хлеб који се меси када се роди дете поступаоница – хлеб који се меси када дете прохода рабаџија – човек који превози робу на запрежним колима самар – дрвена направа за ношење терета која се поставља на леђа коња или магарца сафтијан – фино уштављена јарећа или козја кожа таљиге – врста дрвених кола татарин – поштар коњаник ћемане – гудачки музички инструмент ћурдија – горњи одевни предмет од ваљане вуне или сомота хајван – животиња хан – зграда за преноћиште путника чабар – дрвена посуда за течност шуто – животиња без рогова
82 tradicija FINAL.indd 82
25.1.2007 20:55:48
SADR@AJ ДЕТЕ ЈЕ – ДЕТЕ ................................................................................................7 ПОВУЦИ, ПОНЕСИ, ПОВЕЗИ И ЗАСВИРАЈ .........................................................15 КАКО СУ ПУТОВАЛИ ЉУДИ .............................................................................23 ПРЕДАХ ЗА УМОРНЕ ПУТНИКЕ ........................................................................41 ГОРОМ ЈЕЗДЕ КИЋЕНИ СВАТОВИ ....................................................................57 ВОДОМ БРОДИШ, МОСТОМ ХОДИШ ................................................................65 КАКО СУ ПУТОВАЛЕ РЕЧИ ...............................................................................69 СВЕ ИМА СВОЈ ПОЧЕТАК ... .............................................................................72 РЕЧНИК ..........................................................................................................82
83 tradicija FINAL.indd 83
25.1.2007 20:55:50
.
СИЛВИЈА ПЕРИЋ ВИЛМА НИШКАНОВИЋ
DRUMOM HODI[, VODOM BRODI[ НАРОДНА ТРАДИЦИЈА
за четврти разред основне школе Прво издање, 2006. година
Издавач ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ Београд, Обилићев венац 5 www.zavod.co.yu Ликовни уредник мр Тамара ПОПОВИЋ-НОВАКОВИЋ Илустрације и дизајн корице Дејан МАНДИЋ Дизајн и компјутерска обрада Дејан МАНДИЋ Maрта МАНДИЋ Лектор Наташа КЕЦМАНОВИЋ Графички уредник Душан КНЕЖЕВИЋ Коректор Ирена КАНКАРАШ
Етнографски музеј у Београду омогућио је фотографисање музејских предмета и коришћење фото-документације.
Обим: 10 1/2 штампарских табака Формат: 20,5 cm х 26,5 cm Рукопис предат у штампу ______ године. Штампање завршено _______ године. Штампа: _____________
84 tradicija FINAL.indd 84
25.1.2007 20:55:56