Вежбанка за српски језик за 4. разред основне школе

СЛАВИЦА ЈОВАНОВИЋ

ВЕЖБАНКА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК ЗА ЧЕТВРТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

СЛАВИЦА ЈОВАНОВИЋ

ВЕЖБАНКА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК ЗА 4. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Завод за уџбенике • Београд

Рецензенти др Светлана Шеатовић, Институт за књижевност и уметност, Београд др Драгана Богавац, Учитељски факултет, Београд Биљана Ивковић, професор разредне наставе у ОШ „Ј. Ј. Змај”, Обреновац Уредник Наташа Протић Одговорни уредник Слободанка Ружичић Главни уредник др Милорад Марјановић За издавача др Милорад Марјановић, в. д. директора

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије решењем број 650-02-00382/2020-07 од 26.2.2021. године, одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у 4. разреду основне школе.

ISBN © ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, 2020. Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

САДРЖАЈ КЊИЖЕВНОСТ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 1. Најбоље задужбине, народна приповетка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 2. Јетрвица адамско колено, народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 3. Јесен, Војислав Илић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 4. Пролеће, Драган Лукић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 5. Пауково дело, Десанка Максимовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 6. Међед, свиња и лисица, народна прича о животињама. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 7. Vrabac i laste, Lav Tolstoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 8. Пантер и небеска стрела, Урош Петровић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 9. Podela uloga, Gvido Tartalja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 10. Босоноги и небо, Бранислав Црнчевић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 11. Детективско срце, Весна Алексић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 12. Kosmonautska pesma, Miroslav Antić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 13. Прва љубав, Бранислав Нушић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 14. Пепељуга, народна бајка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 15. Ружно Паче (лик), Ханс Кристијан Андерсен . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 16. Ружно Паче (поруке), Ханс Кристијан Андерсен . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 17. Stefanovo drvo, Svetlana Velmar Janković . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

ЈЕЗИК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .27

18. Променљиве и непроменљиве речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 19. Именице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 20. Придеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 21. Личне заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 22. Бројеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 23. Глаголи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ III . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 24. Реченица и реченични чланови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 25. Главни и зависни реченични чланови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 26. Глаголски предикат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 27. Субјекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 28. Објекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 29. Прилошке одредбе. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 30. Атрибут . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ IV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

ПРАВОПИС . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 31. 32. 33. 34.

Писање великог слова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Писање великог слова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Писање вишечланих бројева . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Писање речце ЛИ и непроменљиве речи ЈЕР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ V . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 35. Богати свој речник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 36. Богати свој језички израз . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 37. Устаљени језички изрази . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 38. Облици усменог и писменог изражавања – изражајно читање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 39. Рецитовање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 40. Препричавање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 41. Препричавање приче, са измењеним крајем . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 42. Причање о догађају . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 43. Причање догађаја подстакнуто књижевним текстом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 44. Описивање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 45. Описивање природе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 46. Описивање људи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 47. Описивање животиње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 48. Драматизација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 49. Драмско извођење на сцени . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Решења провера знања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

КЊИЖЕВНОСТ

Народна приповетка

НАЈБОЉЕ ЗАДУЖБИНЕ

У народној књижевности Свети Сава је приказан као народни учитељ, заштитник сиротиње, заступник правде и, пре свега, као мудар човек. 1. Због чега је Свети Сава стекао широку популарност у народу?

2. Наведи наслове неколико народних прича које говоре о Светом Сави. 3. Како је Свети Сава представљен у приповеци Најбоље задужбине? 4. Како се према Светом Сави односе богати трговци? 5. Шта о богатству мисле оба трговца?

6. Шта су задужбине? _________________________________________________________ 7. Које задужбине је саградио старији трговац у приповеци Набоље задужбине?

8. Какве су биле задужбине млађег трговца? 9. Зашто Свети Сава задужбине млађег трговца сматра вреднијим? 10. Шта си научио/ла из ове приповетке?

11. Зашто треба чинити добра дела? 12. Наведи неко своје добро дело.

Народна песма

ЈЕТРВИЦА АДАМСКО КОЛЕНО

Баладе су тужне песме које говоре о несрећним догађајима из породичног живота. 1. Шта нам о животу жена у прошлости говори народна балада Јетрвица адамско колено?

2. Који тужни догађаји су опевани у овој балади? 3. Ко је у песми главни лик? 4. Ко све у песми учествује у изградњи Ковиљкиног лика? 5. Шта нам о Ковиљки говоре Винкине последње речи? 6. Које Ковиљкине особине истиче народни певач описујући њено понашање према Мирку?

7. Сав народ благосиља Ковиљку и назива је адамским коленом. Шта то о Ковиљки говори?

8. Мирко се из рата враћа стрини. Како то објашњаваш? 9. Чедо Мирко, а где је Маринко, пита Ковиљка приликом сусрета, а Мирко одговара: Ој, бога ми, моја мила мајко… Како тумачиш ове стихове?

10. Упореди ову песму с приповетком Најбоље задужбине.. Какву је задужбину учинила Ковиљка?

11. Која осећања је песма изазвала у теби?

12. Која твоја осећања су везана за Ковиљкин лик?

Војислав Илић

ЈЕСЕН

Песници често сликају природу. Природа својом лепотом изазива дивљење песника, али и друга осећања: радост, тугу, спокојство, усхићеност. 1. Којој врсти лирских песама припада песма Јесен Војислава Илића? 2. У песми су две слике јесени. Која слика описује рану, а која позну јесен?

Какво расположење ту влада? 3. Како је у песми представљена рана јесен: а) као слика природе у јесен, б) као слика људи који вредно раде у пољу, в) као слика величанствене царице? Заокружи слово испред одговора који сматраш тачним. 4. Препознај песничко средство коришћено у опису јесени: На пољу јесен стоји. Са њене дражесне главе / Лиснатих врежа сплет чаробно спушта се доле... Пухором посут грозд у једној подигла руци, / И слатко смеши се на њ, ... 5. Према опису из прве две строфе песме, ликовно представи јесен. 6. За који простор је везан опис јесени: кад магла покрије равни и влагом испуни зрак? 7. Издвој звучне слике из описа позне јесени.

8. Како ритам песме утиче на расположење у њој? 9. Јесен је песма дугог стиха. Стихови у читању постају још дужи, јер се више њих изговара као једна целина: Са њене дражесне главе / Лиснатих врежа сплет чаробно спушта се доле, / До саме мирисне траве. Напиши још један сличан пример из песме.

Драган Лукић

ПРОЛЕЋЕ

Кад читаш неки књижевни текст, повезујеш га са својим искуством. Кажеш: Да, ово се и мени догодило; овај лик је у сличној ситуацији поступио (није поступио) као ја; описано село подсећа ме (не подсећа) на село моје баке. Исто тако, повезујеш га и са другим књижевним текстовима. Кажеш: Ово је исто (није исто) као код неког другог аутора. На тај начин ти утичеш на сваки нови текст који читаш. Значење једног текста зависи од твог искуства и утиска који су на тебе оставили други текстови. Драган Лукић је написао песму која слика једно годишње доба – пролеће. Хајде да упоредимо његову песму Пролеће с песмом Јесен Војислава Илића. ПРОЛЕЋЕ Пролеће је враголаста девојчица којој Баба Марта ципеле облачи, али пролеће нико не виде да у ципелама иде. То значи да пролеће трчкара босо као ласта, а ципеле ко чамце пушта у расплакани снег, јер пролеће покида од мраза беле ланце и дигне високо свој зелени стег. Пролеће није успаванка, већ велика баштованка, царица свих познатих баштована, њу зна и клен и дрен, и бреза танка и шљива ранка, и миришљава нана. Пролеће није успаванка, већ будилица, клица траве и жита, и цвећа које спава, и великих зелених глава дуба и храста, пролеће, велика баштованка и девојчица враголаста. 1. У песми Војислава Илића јесен је оличена у величанственој и бајној царици, а како је представљено пролеће у песми Драгана Лукића? 2. Шта та враголанка ради? 3. Зашто песник каже да пролеће покида од мраза беле ланце и дигне високо свој зелени стег (заставу)? 4. Шта је у песми расплакани снег?

5. Које још лице има пролеће осим оног враголасте девојчице? Оно није само велика баштованка, већ и . Зашто? 6. Пролеће је и песма. Која? 7. Кога све пролеће буди? 8. Какав ритам има песма будилица? Какав ритам има песма Пролеће Драгана Лукића? 9. Које годишње доба би се могло назвати успаванком? 10. Какво расположење влада у песми Пролеће Драгана Лукића? 11. Пронађи примере персонификације који доприносе таквом расположењу.

12. Која осећања буди у теби песма Јесен Војислава Илића, а која песма Пролеће Драгана Лукића?

13. Које сличности откриваш у песмама Јесен и Пролеће?

14. По чему се те песме међусобно разликују?

Десанка Максимовић

ПАУКОВО ДЕЛО

Дечаче, признајем ти, ни за мене нема у свету ствари ни мртве ни неме, камење хода и певају траве; све ствари су у свету живе, и големе, све говоре и имају људске очи праве. Десанка Максимовић, Над књигом бајки 1. Помоћу наведених стихова Десанке Максимовић одреди шта је персонификација.

2. Наведи стихове у којима је песникиња користила персонификацију.

3. Какав је однос песникиње према природи у песми Пауково дело?

4. У чему се огледа блискост између паука и лица које у песми говори?

5. Зашто је паукова мрежа названа делом? Чије творевине називамо делом?

6. Због чега шетач по шуми није покидао паукову мрежу, него ју је заобишао?

Шала Сретну се две глисте на ђубришту. ‒ Је ли, где ћеш овог лета? ‒ Највероватније на пецање.

7. Шта означава реч срце у овој песми?

Народна прича о животињама

МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА

У народним причама о животињама животиње су различито приказиване. Ове приче понекад личе на басне, а понекад имају елементе бајке. Често су шаљиве. 1. Које људске особине су приписане животињама одмах на почетку приче? 2. То што се животиње удружују и деле посао, било ти је: а) необично, б) смешно, в) занимљиво. (Заокружи одговарајуће слово.) 3. По чему се животиње у овој причи разликују од оних у баснама?

4. Које особине лисице су наглашене у овој причи? 5. Који лик из приче има негативне особине? 6. Како је извршена деоба жита? Заокружи слово испред тачног одговора. а) по договору б) по томе колико је свако учествовао у радовима в) неправично 7. Када је лисица рекла медведу и свињи да ће правду потражити на суду и да ће довести царског човека који ће жито право поделити, како су они реаговали? 8. Шта је мачка својом појавом унела међу кривце: а) забуну, б) страх, в) олакшање? Заокружи слова испред тачних одговора. 9. За које се поступке медведа и свиње може везати пословица У страху су велике очи?

10. Како се може означити завршни део приче? Заокружи одговарајуће слово. а) као смешан б) као урнебесан в) као тужан 11. У овој причи лисица користи лукавство: а) да себи приграби неку корист; б) да казни оне који чине неправду; в) да своје противнике учини смешним. Заокружи слово испред тачне тврдње.

Lav Tolstoj

VRABAC I LASTE

Nađi se u ulozi pripovedača. 1. Šta je tema Tolstojeve priče Vrabac i laste? 2. Ko su likovi u ovoj priči? 3. Kako su laste kaznile vrapca koji je zauzeo njihovo gnezdo? 4. Šta možeš da kažeš o pripovedaču u ovoj priči? 5. Likovi životinja u priči Vrabac i laste nemaju ljudske osobine. Ipak, poruke priče upućene su ljudima. Navedi bar dve poruke. 6. Prepričaj priču Vrabac i laste kao da se sve ispričano u njoj dogodilo pred tobom. U prepričavanju iskaži i svoja osećanja i razmišljanja o neprihvatljivom ponašanju i nasilju.

Урош Петровић

ПАНТЕР И НЕБЕСКА СТРЕЛА

Могло би се рећи да књижевни текстови не постоје без читалаца. Писац и читалац су саговорници. Као и писац, и читалац има стваралачку улогу. Сваки текст, у мањој или већој мери, садржи места која су неодређена. То даје могућност читаоцу да текст у својој машти допуни и надогради. 1. У краткој причи Пантер и небеска стрела није изречено колико је било дана у којима је пантер могао видети Небеску стрелу, па то питање писац упућује теби. Размисли добро и одговори. 2. У причи се о видару Кору не каже ништа осим да је био први видар и да је рођен истог дана кад и пантер. О пантеру Кину каже се само да је био чувен. Препричај причу тако што ћеш допунити неодређена места (због чега је Кор постао први видар, кога је излечио; по чему је пантер био чувен, у каквим обрачунима је учествовао, кога је победио...).

Шала Та смешна створења ‒ Шта је то уз, уз, уз...? ‒? ‒ Мува лети унатрашке! ‒ Шта је то: мало, жуто, запетљано да запетљаније не може бити? ‒ Стонога прекрстила педесет левих преко педесет десних ногу!

ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ*

Заокружи слова испред тачних тврдњи. 1. Лирска песма:

7. Приповетка је:

а) изражава осећања,

а) краћи прозни текст,

б) говори о догађају,

б) написана у стиховима,

в) приказује радњу,

в) текст који приповеда о догађајима,

г) изводи се на сцени.

г) лирско дело.

2. Аутор лирске песме је: а) онај ко је написао песму, б) приповедач у 1. лицу, в) „ја”које у песми говори, г) главни лик у делу. 3. Епска народна песма: а) говори о догађајима, б) приказује јуначке подвиге, в) испевана је у десетерцу, г) рецитована је на свечаностима. 4. Епско-лирска народна песма: а) певана је уз гусле, б) говори о породичном животу, в) говори о догађајима с пуно осећања, г) говори о познатим личностима. 5. Балада је: а) врста епске песме, б) врста епско-лирске песме, в) тужна песма, г) описна песма. 6. У описним песмама: а) описује се природа,

8. Драмски текст је: а) намењен извођењу на сцени, б) написан у дијалогу, в) изразито ритмичан, г) чест у народној књижевности. 9. Драмски текст садржи: а) попис лица, б) дидаскалије, в) дијалоге, г) монологе. 10. Тема књижевног дела је: а) наслов књижевног дела, б) порука књижевног дела, в) оно што се саопштава на почетку дела, г) оно о чему се у делу говори. 11. Персонификација је: а) описивање природе, б) давање људских особина животињама, биљкама и појавама, в) изражавање песникових осећања, г) гласовно подударање речи у стиховима. 12. Персонификацију налазимо у делима:

б) изражена су осећања лирског субјекта,

а) Јесен В. Илића,

в) ликови су животиње,

в) Пауково дело Д. Максимовић,

г) исказана је поука.

г) Најбоље задужбине.

б) Ветар и Сунце,

* Решења тестова налазе се на крају Вежбанке.

Gvido Tartalja

PODELA ULOGA

Dramska radnja teče živo od pojave problema do njegovog razrešenja na kraju drame. 1. Po čemu se dramski tekst razlikuje od drugih književnih tekstova?

2. Šta se nalazi u osnovi dramske radnje? 3. Šta predstavlja sukob u dramskom tekstu Podela uloga Gvida Tartalje? 4. Zašto nijedan dečak nije hteo da prihvati ulogu magarca? 5. Zbog čega je svaki kasnije hteo da igra ulogu magarca? 6. Odredi sadržinu delova dramske radnje u ovom dramskom tekstu. Uvod:

Zaplet:

Vrhunac:

Preokret:

Rasplet:

šala U gluvo doba noći, dva miša glođu diskove u DVD klubu. ‒ I kakav je „Gospodar prstenova”? ‒ upita jedan. ‒ Da ti pravo kažem, knjiga je bila ukusnija! 16

Бранислав Црнчевић

БОСОНОГИ И НЕБО

10.

Приповетка је краће књижевно дело у прози у коме се слика један догађај или период из живота неке личности. О ономе што се догодило сазнајемо од приповедача. 1. Ко нам приповеда причу о Босоногом? 2. Заокружи слово испред тачних тврдњи. а) Приповедач прича о догађајима у време када су се они дешавали. б) Приповедач прича о догађајима много времена после њиховог дешавања. в) Приповедање је испуњено приповедачевим размишљањима и осећањима. 3. Поред приповедачевог говора, који још облик казивања користи писац у приказивању ликова и догађаја? 4. Зашто је Босоноги био јунак приповедачевог детињства? 5. Приповедач каже: Без Босоногог свет уопште не би био занимљив. Како то објашњаваш? 6. Какве су биле приче Босоногог? Наведи што више придева који их описују. 7. Дај наслов трима причама које је Босоноги испричао приповедачу и његовом брату. 8. Одрасли нису волели Босоногог. Говорили су да квари децу. Шта ти мислиш о томе?

9. Играј се улога. Брани став родитеља.

Брани став деце.

11.

Весна Алексић

ДЕТЕКТИВСКО СРЦЕ

У приповеткама и романима ликови настају описом приповедача који их представљају кроз њихове поступке у делу и дијалозима са другим ликовима. Имена и надимци ликова могу бити значајни за обликовање лика. Да би истакао особине неког лика, писац често уз њега ставља лик супротних особина. 1. У приповеци Детективско срце Весне Алексић постоје два женска лика – баба Гина и госпођа Жана. Који од та два лика има симпатије приповедача, који је и један од главних ликова у причи? 2. Како се те (не)симпатије виде и у њиховим именима? 3. Каква је баба Гина? Наброј њене особине. 4. Потврди баба Гинине особине неким њеним поступцима.

5. Каква је госпођа Жана? 6. Како се госпођа Жана понаша према Јелени и Ђолету? 7. Којим поступцима је госпођа Жана посебно изазивала отпор код деце? 8. Шта баба Гина мисли о Јелениној и Ђолетовој освети?

9. Шта ти мислиш о Јелениној и Ђолетовој освети госпођи Жани?

Miroslav Antić

KOSMONAUTSKA PESMA

12.

U lirskoj pesmi se iskazuju snažna osećanja, raspoloženja i duboka razmišljanja, naročito kada lice koje u pesmi govori priča o sebi. 1. Ko govori o sebi u Kosmonautskoj pesmi Miroslava Antića? 2. S kakvim problemima se on suočava? 3. Kako razumeš stihove: Jer nikog drugog nemam / sem tate, / da mu kažem / sva ova zla i dobra / što lome u meni kosti. / I vrlo malo mi nude, / a sve od mene traže, / tvrdoglavog / i nežnog, / na raskršću mladosti?

4. Stihom I čini ti se: mi šetamo pesnik i tebe uvodi u pesmu. Šta u tebi izaziva ispovest dečaka, tvog vršnjaka: a) razumevanje i saosećanje, b) prepoznavanje sopstvenih osećanja i raspoloženja, v) nerazumevanje i neshvatanje? Zaokruži slova ispred svojih odgovora. U lirskim pesmama jezik je najmanje sličan svakodnevnom govoru. Reči se nižu u stihove, stihovi obrazuju strofe, reči na kraju stihova se rimuju, redosled reči je neuobičajen, reči dolaze u najneobičnije međusobne veze u kojima dobijaju nova značenja. 5. Posmatraj rimu u pesmi i reci šta zapažaš? 6. Šta možeš reći o stihovima u pesmi, o broju slogova u njima? 7. Kako razumeš značenja datih reči? – Sve brige okopne i bez reči:

– Ja i tata letimo po nekom našem svemiru:

– Istine se pred nama ljušte:

13.

Бранислав Нушић

ПРВА ЉУБАВ

Хумор је способност да се уочи смешна страна догађаја и ситуација. У књижевним делима то је обликовање ликова, њиховог говора и поступака на начин који изазива смех. Хумор код читалаца изазива смех, али и разумевање за људске мане и погрешке. Смешно је све оно што је другачије од уобичајеног, што није у складу са очекиваним понашањем. 1. Шта је смешно у Нушићевој Првој љубави: а) што Нушић тему прве љубави (са свим осећањима која прву љубав прате) обрађује на неуобичајени начин, подсмевајући се и сопственом понашању; б) што се нешто сасвим обично саопштава неприкладно осећајно; в) што је прва љубав увек смешна? Изабери одговоре и заокружи слово испред њих. 2. Шта је смешно у следећим реченицама? – Заљубио сам се у Персу, нашу комшику, која ми је била најближа. – Довољно ми је било... да видим само њене криве штикле, па да се одмах узбудим и похитам јој у сусрет. – Ти мораш бити моја, па ако не на овоме, а оно на ономе свету! – узвикнух ја ове речи које сам неколико дана раније чуо на позоришној представи. 3. Смешно је и то кад се неким речима даје супротно значење од оног које имају. У наредним реченицама пронађи такве речи и подвуци их. – Она је била ћерка професора који нам је предавао рачуницу и који о мени, не знам зашто, није имао тако добро мишљење. – Љубав сам јој исказао на један необично романтичан начин. – Ја наставих истрајно и поједох девет дрваца, па и ја изгубих апетит и осетих да ме гребе у грлу. 4. Шта је теби било најсмешније у Нушићевој причи о првој љубави?

5. Упореди Нушићеву Прву љубав с Најљубавнијом песмом Мирослава Антића. Напиши свој закључак.

Народна бајка

ПЕПЕЉУГА

14.

Ако желите да деца буду паметна, читајте им бајке. Ако желите да буду још паметнија, читајте им још бајки. Алберт Ајнштајн 1. Које особине народне бајке препознајеш у Пепељуги?

2. Заокружи оно што је заједничко бајкама многих народа, а што се налази у Пепељуги. а) чудесна претварања људи у животиње, б) животиње помагачи, в) неслога међу браћом, г) победа малих над великим, д) оживљaвање умрлог, ђ) тражење лепотице по нечему што јој припада. 3. Наведи немогућа дешавања у бајци Пепељуга.

4. Који ликови у бајци припадају свету чуда? 5. Наша народна бајка Пепељуга обилује сликама из стварног живота. Наведи их.

6. Који лик у бајци је оличење зла? 7. Зашто је маћеха мрзела Пепељугу?

8. Какав је био Пепељугин живот с маћехом и њеном ћерком?

9. Како је у овој бајци добро победило зло?

15.

Ханс Кристијан Андерсен

РУЖНО ПАЧЕ (лик)

Лик је учесник у догађајима и ситуацијама који се у књижевном делу приказују и може бити главни и споредни. Лик је носилац одређених особина, па разликујемо позитивне и негативне ликове. Лик за који постоји највеће интересовање писца и читалаца назива се јунак или јунакиња. 1. О лику сазнајемо из коментара приповедача: „Пи-пии!”, пијукну паче и извали се из јајета. Било је велико и ружно. Пронађи у бајци још један пример приповедачевог коментара о Ружном Пачету.

2. О лику сазнајемо из његових поступака: Пачету то најзад дозлогрди, па се једном залете преко дворишта и – прескочи преко ограде. Опиши и ти један поступак Ружног Пачета: 3. О лику сазнајемо из његових размишљања: „Боже драги!”, уздахну паче. „Толико сам ружан да је чак и псу огавно да ме уједе!” Напиши и ти један пример: 4. О лику сазнајемо из дијалога са другим ликовима: „Али пливати по води тако је пријатно!”, рече паче. „Лепа ми уживања!”, рече кокош. „Ниси ти баш читав.” Наведи још један пример: 5. О лику сазнајемо из односа других према њему: Сви су прогањали јадно паче, па су чак и његова рођена браћа и сестре били зли према њему и увек му говорили: „Дабогда те мачка одвукла, ти, одвратна наказо!” Како се мајка односила према Ружном пачету?:

У обликовању лика учествују: изглед, унутрашње особине, поступци, а понекад и његова промена током приче. 6. Поред сваког примера за лик Ружног Пачета напиши још један пример. Изглед: „Погледај само како лепо весла ножицама, како се право држи! То је моје рођено дете! И кад га добро загледаш, сасвим је лепо!”

Унутрашње особине: Тада се млади лабуд застиде од радости, сакри главу под крило, и сам није знао шта се с њим дешава; био је превише срећан, али не и охол, јер добро срце никад није охоло.

Поступци: Паче мораде да пребира ногама како вода не би сасвим стала, али најзад се умори, застаде и замрзну се у леду.

Промена: То више не беше незграпно, црносиво, ружно, одвратно паче, већ прави лабуд!

У осмосмерци се крију ликови из ове бајке. Кад их пронађеш и прецрташ, од преосталих слова добићеш решење. Решење је један лик из бајке. 23

16.

Ханс Кристијан Андерсен

РУЖНО ПАЧЕ (поруке)

Писац увек има неки однос према теми о којој пише. То о чему пише га узбуђује, свиђа му се или не свиђа, мисли да је добро или није добро, да је праведно или неправедно. Пишчеве мисли и идеје једино у баснама су отворено изречене. У другим текстовима читалац поруке открива у догађајима, ситуацијама, говору и поступцима ликова. Сваки читалац открива различите поруке, зависно од свог животног и књижевног искуства. 1. Коју поруку откриваш у првом разговору пачића и патке? Младунчад пожурише, некако се искобељаше и почеше да се осврћу око себе. „Како је велики свет!”, изјавише пачићи, јер су сад имали одиста више места него док су лежали у јајету. „Зар мислите да је то цео свет?”, рече мајка. „Свет се протеже још далеко с друге стране врта, све до свештеникове њиве, само ја још нисам тамо била.”

2. До каквог сазнања долазиш читајући овај одломак? „Тфу, а какво је оно једно паче! Е, њега нећемо трпети међу нама!” И одмах дојури једна патка и кљуну га у потиљак. „Остави га на миру!”, повика мајка. „Оно вам ништа није учинило!” „Да, али је тако велико и тако чудно изгледа!”, рече патка која га је кљунула. „И зато га треба бубетати!” Патке су га уједале, кокоши кљуцале, а девојка која је живину хранила ударала би га ногом.

3. Како прихваташ дату поруку? Ништа није лабуду засметало што се родио у пачјем гнезду, само кад се излегао из лабудовог јајета.

Svetlana Velmar Janković

STEFANOVO DRVO

17.

U dužim pripovetkama i romanima govori se o više događaja koji su međusobno povezani i njima nam pisac saopštava temu. Događaji u tekstu često su dati u redosledu kojim su se dešavali u vremenu, ali pisac može postupiti i drugačije (može prvo govoriti o događajima koji su se odigrali kasnije, a zatim o onima koji su bili pre njih). Pisac takođe određuje kojim će događajima posvetiti veću pažnju, a koje će tek pomenuti. To čini u skladu s tim koliko je neki događaj važan za temu o kojoj govori. 1. Šta je tema pripovetke Stefanovo drvo?

2. Tema pripovetke Stefanovo drvo saopštena je pomoću događaja koji su ovde navedeni, ali oni nisu dati redosledom kao u tekstu. Označi brojevima pravi redosled.

 Stefan postaje veliki junak.  Knez Lazar, Stefanov otac, želi da mu sin nauči mačevanje.  Stefan pati i obraća se majci.  Učitelj mačevanja strpljivo podučava Stefana, ali on ne napreduje.  Stefan upoznaje svoje drvo i poverava mu se, a zauzvrat dobija savet.  Drvo potvrđuje ispravnost odluke kneza Lazara da Stefan ne ide na Kosovo.  Majka odvodi Stefana da upozna svoje drvo.  Stefan povremeno odlazi svome drvetu da dobije podršku.  Despot Stefan je stvorio jaku državu i bio je zahvalan svom drvetu. 3. Kojim događajima u pripoveci je posvećena manja pažnja? Zašto?

4. Pripovedajući o događajima iz daleke prošlosti, pripovedač se često vraća u sadašnjost i obraća se čitaocu. Pronađi ta mesta u pripoveci i objasni zašto to pripovedač čini.

II.

ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ

Заокружи слова испред тачних тврдњи/одговора. 1. Приповедач: а) јесте исто што и писац, б) један је од ликова у приповедном делу, в) приповеда о догађајима одређеним редоследом, г) може приповедати у 1. и 3. лицу. 2. Приповедача у 1. лицу налазимо у приповеци: а) Ветар и Сунце, б) Међед, свиња и лисица, в) Босоноги и небо Б. Црнчевића, г) Детективско срце В. Алексић. 3. Ликови у књижевном делу: а) учесници су у догађајима, б) носиоци су одређених особина, в) могу бити позитивни и негативни, г) могу бити главни и споредни. 4. Поруке у књижевним делима: а) представљају сазнања и истине о људима и животу, б) израз су пишчеве жеље да поучи читаоца, в) налазе се издвојене на крају текста, г) откривају се у поступцима и говору ликова. 5. Роман: а) јесте обимно књижевно дело у прози, б) књижевно је дело које слика смешну страну живота, в) одликује се сажетошћу и краткоћом, г) обухвата дужи период у животу неке личности. 6. Бајка је прича: а) у којој је сплетено стварно и немогуће, б) у којој се појављују натприродна бића, в) која говори о борби између добра и зла, г) која има тужан завршетак.

7. У народној бајци: а) није одређено време и место догађања, б) има много описа, в) ликови немају имена, г) главни лик је увек натприродно биће. 8. У уметничкој бајци: а) има мање чудесних догађаја и натприродних бића, б) чести су ликови деце, в) ликови се мењају пролазећи кроз различита искуства, г) описи природе, ситуација и ликова су веома ретки. 9. Историјска бајка: а) настала је у новије време код нас, б) говори о историјским догађајима и личностима, в) говори о борби човека из народа с неправдом, г) одражава народна веровања. 10. Драмски сукоб: а) налази се у средишту драмске радње, б) израз је супротстављености драмских лица, в) чини радњу драме напетом и узбудљивом, г) разрешава се на крају драме. 11. Хумор: а) показује шаљив однос писца према предмету описивања, б) најчешћи је у народним бајкама, в) слика је људских мана, али без осуђивања, г) изазива смех код читалаца. 12. Ко је лице које говори у Космонаутској песми М. Антића? а) дечак који је одушевљен свемиром, б) дечак који се игра космонаута, в) дечак кога нико не разуме, г) дечак који проблеме у одрастању решава с татом.

ЈЕЗИК

18.

ПРОМЕНЉИВЕ И НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ

1. Бројне речи у нашем језику мењају свој облик. Подвуци такве речи у наредним реченицама. И тако, идући од куће до куће, дође и кући њезина оца. Маћеха њу пред кућом сакрије под корито. Кукуријеку, ево је под коритом! Царев син, чувши то, потрчи брже-боље ка кориту. Ђевојка стане плакати. Мучи ти, не плачи! Којим врстама речи припадају подвучене речи? 2. Напиши одговарајуће облике придева уз именице. синови

царев син ћерка

ћерке

одело

одела

3. Ако у реченици Царев син потом зађе с оном папучом њезином да је тражи по свему царству именици син промениш број (ставиш је у множину), које ће речи у реченици променити свој облик? Напиши их на линијама, а затим препиши целу реченицу с тим променама.

4. Који бројеви мењају свој облик као придеви? 5. Које врсте речи припадају променљивим речима? 6. Издвој из текста непроменљиве речи. Преле ђевојке код говеда око једне дубоке јаме, а дође некакав старац бијеле браде до појаса, па им рече: ‒Ђевојке, чувајте се ви те јаме, јер да које од вас упадне вретено у њу, оне би се мати одмах претворила у краву. Ово рекавши старац отиде, а ђевојке онда, чудећи се његовим ријечима, прикуче се јами још ближе и стану се у њу надвиривати и разгледати је, док се једној, која је била најљепша између њих, измакне вретено из руке и падне у јаму.

ИМЕНИЦЕ

19.

1. Како се деле именице према значењу? 2. Које врсте именица имају само облике једнине? 3. Заокружи или подвуци збирне именице. дете, мајка, отац, сестра, брат, син, ћерка 4. Наведи неколико властитих именица које имају само облике множине. 5. Из низа издвој именице које обликом множине означавају један предмет. грабуље, мотике, виле, санке, рукавице, гусле, трубе, аутомобили, кола 6. Којa врста именица обликом једнине означава множину? 7. Напиши три именице у једнини и множини, као и одговарајуће збирне именице. грозд

гроздови

грожђе

8. Заокружи слово испред тачне тврдње. а) Градивне именице имају облике и за једнину и за множину. б) Градивне именице имају само облике за једнину. в) Градивне именице имају само облике за множину. 9. Дате реченице напиши у множини. Моја сестра не иде у школу. Лице моје сестре је увек насмејано. Ја волим своју сестру. 10. Препиши реченицу тако што ћеш у њој именицу девојчица заменити именицом дечак. Означи и речи које ће у новој реченици променити облик. Најмлађа девојчица је стигла прва на циљ.

20.

ПРИДЕВИ

1. Шта означавају придеви? 2. Заокружи тачне тврдње. а) Придеви се, као и именице, разликују по роду. б) Придеви стоје уз именице и род добијају од њих. в) Придеви имају облике за сва три рода. 3. Придеви се слажу у броју са именицама уз које стоје. То значи да: а) ако је именица у једнини и придев је у једнини; б) ако је именица у множини и придев је у множини; в) придеви имају исти облик и за једнину и за множину. Заокружи слово испред тачних тврдњи. 4. Одреди род и број придева водећи рачуна о именици уз коју стоје. придев бели (снег) Јаснина (ташна) старо (дрво) сомборски (сир) металне (цеви) морски (таласи)

род

број

5. Уз градивне именице допиши придеве који су од њих изведени. Напиши их у сва три рода. пиринач папир бензин 6. Заокружи слово испред реченица у којима градивни придеви имају значење описних придева. a) Сребрна месечина је обасјала двориште. б) На дугој пешчаној плажи белели су се сунцобрани. в) Оловни облаци прекривали су небо. г) Имала је жути вунени џемпер и исту такву капу. 7. Од датих именица изведи присвојне придеве и напиши их у одговарајућем облику уз понуђене именице. село имање, шума, потоци брод посада, под, палубе Бранко мост, уши, дела 8. Из датих пословица издвој придеве и разврстај их по значењу. Туђа рука свраб не чеше. описни градивни Лепа реч гвоздена врата отвара. Мајчина љубав – детиње весеље. Тиха вода брег рони. Бољи је добар глас него златан пас. Мекано је крило материно. 30

присвојни

ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ

21.

1. 1. На кога упућују личне заменице? ја ми ти ви он, она, оно они, оне, она 2. Које облике имају личне заменице 1. и 2. лица? 3. Које облике има лична заменица 3. лица? 4. Допуни реченице личним заменицама. седимо и учимо, а је причала с тугом у гласу, а Зар не знаш то?! Како не видите, а

се играте. смо је пажљиво слушали. су видели?

5. Истакнуте речи у реченицама замени одговарајућим облицима личних заменица. Милена, Марија и ја волимо бајке. Ивана више воли песме. Ти и Иван идете заједно у школу. Маја и Ленка имају куче. 6. Напиши две реченице у којима ћеш употребити личну заменицу за 1. лице.

7. Којом личном заменицом се обраћаш старијој особи с поштовањем? 8. Повежи реченице и гледаоце и откриј ко није био на утакмици. Он је био на утакмици. Оне су биле на утакмици. Они су били на утакмици. Она су била на утакмици.

• Милан и његов брат • баба Дара • баба Дарин унук • Маја и њена мама • комшијска деца

22.

БРОЈЕВИ

1. Из датог низа на линије испиши одговарајуће бројеве. осам, четврти, шеста, прво, девето, четрнаести, шеснаест, двадесет један, двадесет трећи, сто један, петсто три, тринаеста, два основни редни

2. Заокружи слово испред тачних тврдњи. а) Бројеви су делимично променљива врста речи. б) Сви основни бројеви су променљиви. в) Променљиви су редни бројеви. г) Редни бројеви нису променљиви. 3. Подвуци у реченицама променљиве бројеве. Било нас је седам у групи. Ја сам урадио свих шест задатака. Марко није урадио само трећи задатак. Милена је освојила другу награду. 4. Поред наведених реченица напиши још две којима ћеш показати да је број један променљива реч. Само је једна мама. Дошао је на тренинг само са једним рекетом.

5. Препиши реченице тако што ћеш бројеве написати речима. У нашем разреду има 16 девојчица и 12 дечака. У аутобус су ушла 2 човека, а изашле су 4 жене.

6. Напиши речима бројеве у датим реченицама. У трци на 100 метара Милена је стигла 3. на циљ, а освојила је и 2 медаље у скоковима. Само још 4 такмичарке имале су сличан успех.

7. Подвуци реченице у којима речи један и други не означавају бројеве. За такмичење се пријавио само један учесник. Био један сиромашан човек па имао кћер лепотицу. То ће неко други да уради. Он је стигао други, одмах после Мише. 32

ГЛАГОЛИ

23.

1. Шта су глаголи? 2. Која значења имају глаголи у датим реченицама? Још није свануло. Тата се умива. Брат спава. 3. Глаголи се мењају по лицима. Допуни. идем (Радњу вршим ја, који говорим.) идеш иде идемо идете иду 4. Глаголи су променљиве речи. Они се се мењају и по временима. Допуни реченице речима које недостају. Ако се радња означена глаголом врши у време говорења, то је . Ако се радња означена глаголом вршила пре него што се о њој говори, то је . Ако ће се радња означена глаголом вршити после времена говорења, то је . 5. Глагол певати у садашњем времену има следеће облике: једнина множина 1. лице 2. лице 3. лице 6. Напиши глагол учити у прошлом времену. мушки род

женски род

средњи род / /

1. 2. 3. 1. 2. 3.

/ /

7. Глаголи у будућем времену имају двојаке облике: једнина множина 1.

ћу радити

радићу

ћемо радити

радићемо

2. 3. 33

III.

ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ

Заокружи слова испред тачних тврдњи/одговора. 1. Од датих речи именице су: а) болница, б) болесник в) болестан, г) болест 2. Именице које обликом множине означавају један предмет су: а) санке, б) бакље в) клупче, г) гусле 3. Придеви: а) немају посебне облике за род, б) имају облике за сва три рода, в) слажу се са именицама у роду, г) слажу се са именицама у броју. 4. Описни придеви су: а) хладан, б) пажљив, в) сунчев, г) млечни. 5. Од следећих придева присвојни су: а) рибљи, б) црни, в) речни, г) козин. 6. Градивни придеви су: а) дрвена, б) храпава, в) влажна, г) пешчана.

7. Личне заменице за 2. лице су: а) ја, б) ти, в) ми, г) ви. 8. Који од датих бројева су основни? а) један б) 3. в) петоро г) 18 9. Глаголи који означавају стање су: а) говорити, б) бринути, в) руменети се, г) свитати. 10. Глагол у 3. лицу једнине женског рода је: а) спавам, б) спаваћеш, в) спавала је, г) спавали смо. 11. Глагол у прошлом времену је: а) радићу, б) радимо, в) радио је, г) раде.

РЕЧЕНИЦА И РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ

24.

1. У наведеним реченицама подвуци реченичне чланове који су им заједнички. Иван чита. Иван чита књигу за столом. Иван чита занимљиву књигу. Иван чита споро. 2. Којој врсти речи припада реч чита? 3. Коју службу у реченици врши реч чита? 4. Шта означава предикат у реченици? 5. Којој врсти речи припада реч Иван? Коју службу у наведеним реченицама врши?

6. Шта означава субјекат у реченици? 7. Предикат и субјекат су главни реченични чланови. Следеће реченице скрати тако да у њима остану само предикат и субјекат. Тања се шета парком. Маја се јутрос рано пробудила. Девојчице се играју пред школом. Дечаци су се сакрили иза школске зграде. 8. Прошири реченице неком од понуђених допуна или одредаба. Девојчица плива. Саша се умива. Дечак пише. (писмо, у реци, у купатилу, нерадо, као риба, сваког лета, на извору, рођенданску честитку, дуго)

25.

ГЛАВНИ И ЗАВИСНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ

1. Наведи два реченична члана која могу да садрже просте реченице (поред субјекта и предиката). . 2. Напиши три реченице које ће имати само субјекат и предикат.

3. Прошири дату реченицу тако што ћеш предикату додати објекат. Милена чита 4. Реченицу Дете се игра прошири тако што ћеш предикату додати прилошку одредбу за место. 5. Напиши две реченице о себи, у којима ћеш употребити прилошке одредбе за време.

6. Свака радња се врши на одређени начин. На пример, пише се лепо, читко, уредно, брзо, споро, добро, рђаво, неразумљиво... Напиши две реченице у којима ће бити одређен начин вршења радње глагола у предикату. 7. Прошири реченице прилошким одредбама за место, време и начин. Медвед спава. Зец трчи. 8. Дате реченице прошири зависним реченичним члановима. Зидар зида. Лекар лечи. Лисица чека. Гавран стоји.

ГЛАГОЛСКИ ПРЕДИКАТ

26.

1. Ловац лови. Жаба скаче. Птице певају. Медведи спавају. Деца расту сваког дана. Које речи у овим реченицама имају службу предиката? 2. Којој врсти речи припадају наведене речи? 3. У ком су лицу глаголи у датим реченицама. Тетка нас је позвала у госте. Ми се радујемо посети. Идете ли ви често код тетке? 4. Како се зову предикати који су глаголи у личном облику? 5. Шта се субјекту приписује глаголским предикатом? 6. Шта се субјекту приписује глаголским предикатом у наведеним реченицама? Тата ложи ватру. Деца се играју поред ватре. Мама се смеши. Деца мирно спавају. 7. Предикат се са субјектом слаже у лицу и броју, а када је глагол у прошлом времену, слаже се и у роду. У чему се слаже предикат са субјектом у следећим реченицама? Невена је отпутовала на море. Ми се спремамо за путовање. Љуба и Раде ће путовати тек у августу. 8. У које време се у датим реченицама врши радња глагола у предикату? Воз креће.

Сви путници су ушли.

Маја жури на станицу.

Стићи ће она на време.

Шала Пео се пуж на дрво, пео, пео... пуних годину дана. Када је некако дошао на сам врх, оклизне се и падне на земљу. Отресе прашину са себе и промрмља: ‒ Тако је то када журиш. Нигде не стигнеш.

27.

СУБЈЕКАТ

1. Шта у реченици означава субјекат? 2. Које речи најчешће врше службу субјекта у реченици? 3. На које питање се добија субјекат у реченици? 4. Подвуци субјекте у реченицама (претходно одреди предикат). Влада плива у реци. Пецароши се љуте. Пецароши грде Владу. Вода се таласа. 5. Субјекат може бити састављен од више речи с јединственим значењем. Подвуци у датим реченицама такве субјекте. Највећи број ученика не иде на море. Половина такмичара је одустала због лошег времена. Јато ласта је летело око гнезда. 6. Заокружи слово испред реченице у којој је субјекат изостављен. а) Марко, Дејан и Ратко јуче су ишли на кошаркашку утакмицу. б) Ту глупост нисам направила ја. в) Рекао је свима да путује наредне недеље. 7. Заокружи слово испред тачне тврдње. У реченицама у којима глагол у предикату означава неко збивање у природи: а) постоји субјекат, б) субјекта нема, в) субјекат је изостављен.

ОБЈЕКАТ

28.

1. Заокружи слова испред тачних тврдњи. Објекат је: а) зависни реченични члан, б) допуна предикату, в) одредба субјекта. 2. Шта у реченици означава објекат? 3. Које питање постављамо да бисмо у реченици одредили објекат? 4. У датим реченицама подвуци предикате. Постављањем питања Шта? утврди који предикати у наведеним реченицама имају објекат, само што он није изречен. Подвуци те предикате Зидар зида. Јана пише. Дечак трчи. Возач вози. Бака плете. Деда шета. Тата чита. 5. Допуни реченице објектима. Поштар носи

Ученица рецитује Лекар лечи

Сељак оре .

Девојчица чешља Учитељ учи

. .

6. Напиши две реченице у којима ће објекат бити група речи.

7. Напиши што више објеката уз предикат у датој реченици. У продавници сам купила 8. Доврши започету реченицу тако што ћеш написати што више именица које означавају бића у служби објекта. Ја волим 9. Објекат није увек изречен у реченици, али је често обавезан јер без њега реченица нема јасну и потпуну поруку. Међу датим реченицама уочи такве и допуни их. На крају преосталих стави тачку. Ми смо учитељици послали Ја сам од своје маме узела Доручковали смо на великом одмору Пре спавања увек читам 39

29.

ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ

1. Уз који реченични члан се налази прилошка одредба? 2. Шта одређују прилошке одредбе у реченици? 3. Заокружи слова испред тачних тврдњи. Прилошке одредбе: а) нису обавезни реченични чланови, б) могу се налазити само уз глаголе који имају објекат, в) могу се налазити уз сваки глагол у предикату. 4. У датим реченицама подвуци прилошке одредбе и напиши шта оне означавају. Марија је јутрос чувала млађег брата. Прошле недеље смо сваког дана имали допунску наставу. Доласком пролећа цела природа оживи. 5. Напиши две реченице у којима ће прилошком одредбом бити означено време вршења радње глагола у предикату.

6. Подвуци прилошке одредбе за место у датим реченицама. Пчеле зује око процветалог дрвећа. Маја седи за столом. Сва деца су истрчала на улицу. 7. Прошири реченице прилошким одредбама за место. Миша је отишао с Мајом Деца се играју Пре неколико година они су се преселили 8. Подвуци прилошке одредбе за начин у наведеним реченицама. Иван се вратио из школе са страхом. Ушао је у кућу погнуте главе. Ишао је полако и несигурно. 9. Уз дате реченице напиши што више прилошких одредаба за начин. Никола трчи свом снагом, Никола говори

АТРИБУТ

30.

1. Шта је атрибут?

2. Које речи се налазе најчешће у служби атрибута?

3. Кроз прозор је стидљиво провирио непознат дечачић. Из наведене реченице издвој именицу у служби субјекта и одреди њен атрибут. 4. Подвуци атрибуте у датим реченицама. Мајин брат још не иде у школу. Први такмичар стиже на циљ. Дечак из суседства често долази код нас. 5. Из реченица издвој именице у служби објекта, а затим и њихове атрибуте. Маја је обукла белу свилену хаљину. Упознали смо Марковог најбољег друга. Бака је Мини купила џемпер од вуне. 6. Из реченица издвој именице у служби прилошких одредаба и уз њих напиши њихове атрибуте. Деца су се играла у школском дворишту. У школу је дојурио на старом бициклу. У касно пролеће градом замиришу липе. 7. Прошири реченице атрибутима. маче се пење уз

олук.

мама пије кафу Поклон У

бирали смо с јесен беремо

пажњом. јабуке. 41

IV.

ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ

Заокружи слова испред тачних тврдњи/одговора. 1. Проста реченица садржи: а) субјекат и објекат б) субјекат и предикат

г) Ви тек сад учите.

в) субјекат и атрибут

7. Реченице у којима су субјекти скупови речи јесу реченице:

в) предикат и објекат

а) Већина ученика седи у учионици.

2. Главни реченични чланови су: а) субјекат и атрибут, б) предикат и објекат, в) субјекат и објекат, г) предикат и субјекат. 3. Од датих реченица проста непроширена је реченица:

б) На часопис се претплатило десеторо ученика. в) Аутобус се зауставио на више места. г) Рекао нам је све отворено, у лице. 8. Објекат је: а) зависни члан реченице, б) допуна предикату,

а) Милена и Марија се шетају.

в) одредба предиката,

б) Милена се шета полако.

г) одредба субјекта.

в) Марија брзо хода. г) Оне ходају различитим темпом. 4. Која врста речи врши службу предиката у реченици Ти весело скакућеш?

9. Који реченични члан одређују прилошке одредбе? а) субјекат б) објекат

а) именица

в) предикат

б) придев

г) атрибут

в) лична заменица г) глагол 5. Шта се субјекту приписује предикатом у реченици Деца се играју?

10. Која од наведених реченица садржи прилошку одредбу за место? а) Јанко је дошао у школу. б) Дошао је са другом.

а) радња

в) Дошао је пред почетак часа.

б) стање

г) Није понео књиге.

в) збивање г) особина 6. Реченица у којој се предикат слаже са субјектом у лицу, роду и броју јесте реченица: а) Она вредно учи. б) Ти вредно учиш.

в) Они су јуче учили.

11. У којим реченицама је атрибут везан за именицу у служби субјекта? а) У граду смо срели Мајину сестру. б) У великом граду деца лако залутају. в) Под прозором је расла млада бреза. г) Људи из околних села рано су дошли на пијацу.

ПРАВОПИС

31.

ПИСАЊЕ ВЕЛИКОГ СЛОВА*

1. Препиши имена која су правилно написана. а) Имена и атрибути историјских личности: Стефан Немања, свети Сава, Урош нејаки, Душан Силни, хајдук Вељко, Краљ Петар, Хенри Осми, Сулејман величанствени, Ричард Лављег Срца

б) Имена из уметничких дела: Пепељуга, босоноги, Пипи Дуга чарапа, Бела Грива, Ружно Паче, Косовка девојка, Паја патак, Мики Маус, Крцко Орашчић, бамби, Јетрвица Адамско Колено

в) Имена животиња: Шкотски Овчар, Леси, Корњача, Вихор, Шарац, пудлица, Дорат, шаруља, Бинго, Јабучило, Јаблан, Домаћа мачка, Црни пантер, Сибирски Тигар

2. Заокружи слово испред тачно написаних реченица: а) У возу су се срели Србин и Немац. б) У целој Србији Шапчане зову Чивијаши. в) Становници Зубиног потока и добропољци су се побратимили. г) На излету сам упознао једну новосађанку. 3. Напиши на линијама правилно написана имена. а) Имена градских насеља и делова града: Карабурма, Баново Брдо, Савски Венац, Стари град, Дудара, Камичак, Доњи шор, Професорска колонија, Бошњачка Махала, стара Варош

б) Имена тргова и улица: Студентски трг, трг Жртава фашизма, Трг ђачког батаљона, Цветни Трг, Моцартова улица, Улица Тиршов венац, Улица ослобођења, Улица Војислава Илића, улица Кестенова, Улица француска, Јасеновачка улица, Костадиновића пут, Улица борова

* Када завршиш вежбање, провери у Српском језику да ли су ти одговори тачни. 44

ПИСАЊЕ ВЕЛИКОГ СЛОВА

32.

4. Заокружи слова испред правилно написаних реченица. а) Станујем у Улици Крсмановача број 9. б) Окупљамо се недељом на Тргу Ђачког батаљона. в) На Цераку има више улица са именима дрвећа: Улица бреза, Улица црвених храстова, Улица оморика. г) У улицама Николе Тесле, Ђуре Јакшића и Савској постављају се оптички каблови. 5. Напиши три адресе својих другара.

6. Како се пишу устаљена имена историјских догађаја (ратова, буна, револуција, битака)?

7. Допуни реченице именом историјског догађаја. Године 1389. одиграла се чувена

Први светски рат познат је и под именом

Карађорђе је био вођа у

8. Само један назив међу датим називима установа, предузећа, школа, организација, клубова, и манифестација није правилно написан. Препиши га правилно. Уједињене нације, Народна библиотека, Угоститељско предузеће „Сава”, Гимназија „Војислав Илић”, Друштво за борбу против насиља у школама, Спортски Клуб „Борац”, Вуков сабор, Међународни сусрет деце Европе „Радост Европе”

9. Како се пише лична заменица другог лица множине када се обраћамо са поштовањем једној особи?

33.

ПИСАЊЕ ВИШЕЧЛАНИХ БРОЈЕВА

1. Напиши словима бројеве 12, 14 и 16. 2. Напиши словима бројеве 30, 40, 50 и 60. 3. Напиши словима бројеве 21, 32, 48, 64 и 89. 4. Напиши словима бројеве 2 064, 16 831 и 192 756.

5. Како се пишу вишечлани збирни и редни бројеви? 6. Напиши словима редне бројеве.. Он је био 39. на ранг-листи. Стигао је 154. на великом маратону у Њујорку. Био је 3231. путник на крузеру.

У осмосмерци се налазе скривени бројеви. Од непрецртаних слова добићеш још један број.

ПИСАЊЕ РЕЧЦЕ ЛИ И НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ ЈЕР

34.

1. а) Прецртај реченице које су неправилно написане. Магдалена, јеси ли постала тетка? Зашто питаш такве ствари, јели бака долазила? Није битно дали имаш папагаја или пса. Чујемли добро, да си купила пса и мачку? Марко, да ли се радујеш? Јеси ли јела? Јел идемо у позориште? Је л’ имаш нешто за домаћи? б) Прецртане реченице препиши правилно писаним латиничким словима.

2. Дате реченице напиши као упитне. Користи упитну речцу ли? а) Донеo си лектиру? б) Мисли о Сари! в) Играћемо одбојку. г) Волим да једем шпагете. 3. Од датих речи састави две упитне реченице и правилно их напиши. урадила ли зашто то сам ли оцену добила коју сам 4. На линије упиши одговарајуће речи је ли, је л’, ли, јер. а) Нећу ићи на тренинг

сам болестан.

б)

Милица отпутовала?

в)

си била у продавници?

г) Она је села поред мене д) Знаш

сам је замолила.

трећи задатак из математике?

5. Препиши правилно реченице у којима је речца ли погрешно написана. Видишли оно што ја видим? Знашли дали је Маја отпутовала на море? Јели стигао тата с посла? 47

ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ

Заокружи слова испред тачних тврдњи/одговора. 1. Правилно су написана имена историјских личности: а) Хенри осми, б) Свети Сава, в) Урош Нејаки, г) хајдук Вељко. 2. Неправилно су написана имена ликова из уметничких дела: а) Паја Патак, б) Пипи Дуга Чарапа, в) Ружно паче, г) Бела грива. 3. Правилно су написана имена становника: а) Европљанин, б) Србијанац,

а) Посетили смо Музеј савремене уметности у Београду. б) Члан сам уметничког друштва Абрашевић. в) Учлањена сам у градску библиотеку „Десанка Максимовић”. г) Били смо први на Фестивалу хорова деце и младих ФЕДЕХО. 7. Правилно су написани бројеви: а) дванајест, б) двадесетосам, в) седамдесет шест, г) девет стотина. 8. У којим реченицама су редни бројеви правилно написани?

в) сарајлија,

а) Тридесет шестог ученика нема на списку.

г) смедеревац.

б) Стигао је и двадесетпрви такмичар.

4. Која од датих имена улица су правилно написана? а) Станујем у Улици бреза. б) Станујем у Косовској улици. в) Станујем у Војводе Мишића. г) Станујем у улици Тиршов венац. 5. У којим реченицама су имена историјских догађаја правилно написана? а) У Великом рату страдало је много људи. б) Кнез Лазар је погинуо у Косовској битки. в) Мој прадеда је учествовао у другом Светском рату. г) То је песма из октобарске Револуције. 48

6. Правилну употребу великог слова налазимо у реченицама:

в) Ја сам био осамнаести. г) Двадесет петоро се пласирало у даље такмичење. 9. У којим реченицама је речца ли правилно написана? а) Да ли је Вера стигла? б) Знали она да већ каснимо? в) Јесили јој рекла? г) Кад ли ће доћи? 10. Правилно написана реченица је: а) Не знам јер нисам учио. б) Нисам урадио јел не умем. в) Јел ти Марко дао књигу? г) Дал су сви дошли?

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

35.

БОГАТИ СВОЈ РЕЧНИК

Наш језик има око 400 000 речи, а истраживања показују да деца и млади препознају или разумеју значење само малог дела тог језичког блага. У свакодневном говору познају и користе само око две хиљаде речи. Речник богатимо читањем књига, гледањем позоришних представа, филмова, образовних емисија и разговором... 1. Које све речи у говору твојих вршњака замењују речи супер, екстра, кул?

2. Замени у реченицама реч супер одговарајућим речима: Књига је супер, видећеш! Супер смо се провели на мору. Никола је супер. 3. Напиши значења глагола утонути у датим реченицама. Цео град је утонуо у маглу.

Глава јој је утонула у јастук, очи јој веселе.

Седи за столом утонуо у мисли.

4. Уместо истакнутих речи напиши друге речи, а да се значење реченица не промени. Он је веома живо дете. На свету има више живих вуклана.

На свету има 195 држава. Живео је сам и ретко се дружио са светом.

Стара пословица каже да ко рано рани, две среће граби. Треба вредно учити да би се успешно прешло у старији разред.

БОГАТИ СВОЈ ЈЕЗИЧКИ ИЗРАЗ

36.

1. Из дијалога Босоногог и два брата у приповеци Бранислава Црнчевића издвојено је неколико реченица у којима треба да означену реч замениш са што више других речи или израза. – Где си? – упитао га је брат усхићено. – Како? – чудио сам се ја. – Лажеш – рекао је брат ширећи очи од неверице. 2. У бајци Стакларева љубав Гроздане Олујић дечак је направио кристални цвет какав никада нико није видео. Учествуј у стварању бајке, покажи да у својој машти можеш да видиш тај цвет и да речима можеш да га опишеш.

3. Често у говору чујемо да је нешто било тако лепо да се речима не може описати. Покажи да може на следећем примеру: Када се подигла јутарња магла, пред нама се указало планинско село. (Призор је био толико леп да се речима не може описати.)

4. Речи живе у породицама као и људи. Неке породице су мале, неке велике, али на њиховом почетку налази се реч од које су све друге настале. Понекад та прва реч и нестане из употребе, али потомци остају. Таква реч је глагол зрети (гледати, посматрати, видети), који не треба да мешаш са глаголом зрети (сазревати), а који данас можемо наћи само у речницима. Али, иза њега остале су многе речи: зора, праскозорје, обзорје, назрети, назирати, прозор, прозирно, прозрети, обзир, обазирати се, обазрети се, надзор, надзорник, надзирати, презир, презриво, подозревати, зазирати, позорје, позориште (Словенци кажу гледалишче). Напиши што више речи које су настале од речи књига:

37.

УСТАЉЕНИ ЈЕЗИЧКИ ИЗРАЗИ

У српском језику, као и у другим језицима, поред речи које имају одређено значење постоје и скупови речи који имају устаљено значење. Устаљени изрази су скупови од две речи или више њих који имају јединствено значење. Познавање и коришћење устаљених израза твој речник чини богатијим, а твоје изражавање живљим и занимљивијим. Израз стајати добро значи живети у повољним приликама. Тако ћемо и разумети реченицу: Његова породица увек је стајала добро. 1. Устаљени израз стајати добро код кога значи уживати нечије поверење. Дечак Бранислав Нушић, у одломку из романа Аутобиографија, није стајао добро код наставника математике. Перса му је рекла да, због тога што није уживао поверење њеног оца, неће моћи да је запроси. Како разумеш следећу реченицу из истог одломка? На подне сачекам Персу пред њеном школом и, пратећи је, признам јој да сад још горе стојим, јер сам добио јединицу из предмета њенога оца.

2. Кад је неком глава у торби, то значи да је у великој опасности, а шта значи кад неко гура главу у песак (као ној)? 3. Пробити (неком) главу значи досадити некоме. А шта значи израз пуца ми глава? 4. Истакнуте речи у реченицама замени понуђеним устаљеним изразима. држати у глави, стајати као укопан, очитати лекцију Марко је био запрепашћен. Сусед га је укорио. Он све памти. 5. Одреди значење устаљених израза. Ако је потребно, потражи помоћ старијих или користи речник. Он је био сликар на гласу. Бака је била тврда на сузи. Врана врани очи не вади.

ОБЛИЦИ УСМЕНОГ И ПИСМЕНОГ ИЗРАЖАВАЊА ИЗРАЖАЈНО ЧИТАЊЕ

38.

Увежбај да изражајно прочиташ уводни део приповетке Босоноги и небо Бранислава Црнчевића. 1. Цео одломак говори приповедач. Ко је он?

2. Колико је времена прошло од догађаја које у својој причи описује?

3. У ком добу се људи сећају свог детињства? Какво је детињство у њиховим сећањима?

4. Колико приповедач може да има година? Како људи у тим годинама говоре о детињству? 5. Које речи у приповедачевим реченицама треба нагласити и изговорити нешто јаче?

6. Које знаке у тексту треба да поштујеш како би се паузама верно пренело значење текста? 7. Означи места на којима ћеш правити паузе у читању.

8. Којом брзином ћеш говорити? Да ли је потребно да се брзина говорења у овом делу приче мења?

39.

РЕЦИТОВАЊЕ

Рецитовање је говорна интерпретација књижевног дела у стиху пред публиком. Ритам у песми је изразит, па га није потребно додатно истицати. Осим одговарајуће висине тона и јачине гласа и брзине говора, у рецитовању је важно паузирање. Када се крај стиха не подудара с крајем реченице, паузу треба правити на крају реченице. Овде направи припрему за рецитовање Најљубавније песме Мирослава Антића, по угледу на припрему за изражајно читање. Користи и питања из Читанке. Ко је лице које говори – Одрасла особа која познаје и разуме децу, која зна шта се дешава у дечјим главама и шта се крије иза њиховог понашања?

Прва и последња строфа су исте и оне не говоре о оном неком из песме, већ о самој песми. На који начин те строфе треба изговорити?

ПРЕПРИЧАВАЊЕ

40.

У препричавању се полази од задатог текста, али се својим речима ствара прича која с тим текстом има заједничке догађаје, ситуације и ликове. Текст који се препричава треба добро упознати. Из њега се не сме изоставити ништа што је важно. На почетку препричавања треба истаћи тему – оно о чему се у тексту говори. Било да се препричава писмено, било усмено, пре препричавања прави се план препричавања. План је у складу с редоследом догађања у тексту. 1. Направи план препричавања народне приче о животињама Међед, свиња и лисица.

2. Према плану, препричај причу. Препричавај својим речима, управни говор можеш заменити неуправним, а речи изговарати (писати) у облику који ти користиш (медвед, сеју, разделити).

41.

ПРЕПРИЧАВАЊЕ ПРИЧЕ, СА ИЗМЕЊЕНИМ КРАЈЕМ

Читајући приче, читалац присуствује догађајима који су у њима приказани, уживљава се у ликове, саосећа с њима или не прихвата начин њиховог понашања. Док чита текст, читалац увек има нека очекивања и стално ствара претпоставке о томе шта ће се даље догодити. На крају, задовољан је или незадовољан крајњим исходом: уверен је да се прича једино тако могла завршити, да је решење праведно, или да се све могло и другачије решити. 1. Зашто је медвед у народној причи Међед, свиња и лисица после заједничког рада неправедно поделио жито? 2. После неправедне деобе жита, која су била твоја очекивања? 3. Како се завршава народна прича Међед, свиња и лисица?

4. Шта ти мислиш о завршетку ове приче?

5. Заврши причу другачије: у складу са својим очекивањима или тако да у њој нико не настрада, а да се жито праведно подели.

ПРИЧАЊЕ О ДОГАЂАЈУ

42.

... Без краја и прекида причају људи људима. Начин и облици тога причања мењају се с временом и приликама, али потреба за причом и причањем остаје, а прича тече даље и причању краја нема... Иво Андрић Твој задатак је да испричаш причу о измишљеном догађају. Замисли га у машти и испричај једноставно и убедљиво. Сликовито опиши место догађаја и ликове који учествују у њему. Говорећи о догађају не заборави важне појединости, али ни детаље који га чине занимљивим. Размисли и о приповедачу. То можеш бити и ти, било да пишеш у 3. лицу или у 1. лицу као један од ликова. Нека твоја прича носи у себи племените поруке. Пре него што почнеш да причаш, направи добар план у коме ћеш одредити ток радње од почетка до краја. Дај својој причи одговарајући наслов. План приче

43.

ПРИЧАЊЕ ДОЖИВЉАЈА ПОДСТАКНУТО КЊИЖЕВНИМ ТЕКСТОМ

Прочитај још једном део приповетке Босоноги и небо Бранислава Црнчевића, који говори о авантури дечака приповедача када заједно са братом и Босоногим одлази у потрагу за брдом са којег је Босоноги пољубио небо. Нека ти он буде подстицај да пишеш о свом доживљају који ћеш увек памтити. Важно место у приповедању треба да имају осећања која су се у теби јављала током дешавања о коме ћеш причати. Дај причи одговарајући наслов.

ОПИСИВАЊЕ

44.

Како је лепо било у пољу: лето у пуном јеку, жито се злати, овас зелени, сено на зеленим ливадама садевено у стогове, рода корача на својим дугим ногама и клепеће египатски, јер је тај језик научила од мајке. Око поља и ливада протегле се велике шуме са дубоким језерима окруженим дубравом. Да, да, заиста је прелепо било у пољу! На лепом месту, обасјано сунцем, окружено рововима, налази се старо властелинско добро. Од бедема до воде растао је репух, тако бујан и висок да се под његовим највећим лишћем могло сакрити дете и то у стојећем ставу. И ето у том, налик на густу шуму, честару, седела је на своме гнезду патка на јајима. На почетку бајке Ружно Паче Х. К. Андерсена налази се опис места на коме ће угледати свет њен главни јунак. Он нам показује да је описивање сликање речима. Добар опис је пун слика и брижљиво одабраних појединости опажених различитим чулима: чулом вида, слуха, мириса, укуса, додира; у њему се исказује и доживљај онога ко опажа. Описују се бића, људи, ствари, природа, просторије. У сликању се користе речи које описују изглед, особине, боје, звуке, мирисе, покрете, просторни распоред; користи се поређење и персонификација, која слику оживљава пред читаоцем. 1. Уз дате именице допиши њихове атрибуте који се могу опазити различитим чулима.

јабука

соба

2. Допуни започете реченице поређењем. Дрвеће је било прекривено ињем као Деда се држао поносито као Мачка је изгледала као Небо је било плаво као

. . . .

3. Препознај и подвуци персонификацију у следећим описима. С неба кад падне ноћ без звезда и месеца и мрак поједе чак и кресту црвеног петла... Ротквице – образи им рујем горе – у гомилицама нешто ћућоре. Опис у загонетки Био је у пољу златна звезда мала и наједном од ње лоптица постала од звездица белих као перце лака, а кад ветар дуне, лети пут облака. (Маслачак) Десанка Максимовић 59

45.

ОПИСИВАЊЕ ПРИРОДЕ

Ма колико често боравили у природи и познавали сваки кутак неког предела, природа нас увек изненади новом сликом. Другачија је у различита годишња доба, различита доба дана, кад сија сунце или кад пада киша, кад смо ми сами расположени или не. У овој вежби опиши своју шетњу шумом или парком. – Опиши дан (доба дана) и игру сунца или ветра са дрвећем. – Међу бројним утисцима одабери појединости које видиш, чујеш, миришеш, додирујеш, а које ће слушаоцу (читаоцу) пренети твој доживљај (усхићеност, задивљеност, разнеженост, тугу, радост). – Пажљиво бирај речи којима ћеш „сликати” како би онај који слуша или чита имао осећај да се налази тамо заједно с тобом. – Направи план по коме ћеш описивати. Нека он прати оно што привлачи твоју радозналост и пажњу коју поклањаш ономе што видиш и опажаш другим чулима док шеташ. – Дај саставу наслов: У шетњи старом шумом (старим парком).

Мост дугачак, од свих дужи, сам се чак до неба пружи, црвен је и жут ко проја, поред још пет других боја, ко шарене птице крила, па се сија као свила. Ал, је све то кратког рока, мост нестане за трен ока. Брана Цветковић 60

ОПИСИВАЊЕ ЉУДИ

46.

Сељак у зрелим годинама. Сељаково лице испарају и расточе рад и брига око земље, сунце и киша, ветар и снег. Стезање зуба и грч напора који се стално понављају, жмиркање и трептање којим се очи и лични мишићи бране од немилосрдне јаре, од мраза или вејавице, избраздају то лице у свим правцима и дају му боју мрке или заруделе земље, над коју се тако често нагиње. Иво Андрић Најбоље описујемо оне које познајемо, али можемо описивати и људе које први пут видимо, откривајући нешто ново и друкчије које привлачи нашу пажњу. Опис неке особе садржи приказ њеног лица, физичког изгледа, понашања, особина, њених жеља и интересовања, размишљања, говорења. На улици си, на аутобуској станици, аеродрому, на плажи, у ресторану. Велика је гужва. Посматраш људе и децу око себе. Гледаш каква су им лица, руке, одећа, запажаш како се понашају, како говоре, гестикулирају, како ходају. Неки су ти толико занимљиви да замишљаш ко су, куда иду, покушаваш да наслутиш зашто су весели или тужни, замишљени или уморни. На овом месту опиши своја запажања и дај твом опису одговарајући наслов (На улици, На аутобуској станици, На плажи...).

47.

ОПИСИВАЊЕ ЖИВОТИЊА

Животиње можемо описивати на различите начине: као посебну врсту с наглашавањем њеног изгледа, њених физичких особина, начина живота, понашања у природи. Можемо описивати појединачне животиње, домаће животиње или кућне љубимце. У тим описима се увек налази и твој однос према описиваној животињи и истицање њеног понашања у заједничкој игри. Замисли да твој друг или другарица желе кућног љубимца и траже од тебе помоћ приликом избора. У овој вежби треба да опишеш животињу коју им препоручујеш. То, на пример, може бити пас расе која воли децу, или кућни љубимац кога ти имаш (маца, папагај, канаринац, корњача...). Опиши: – изглед животиње, физичке могућности и друге особине; – како се храни, шта сме, а шта не сме да једе; – шта воли, а шта не воли; – које услове јој треба обезбедити; – како је треба неговати и бринути се о њој; – како се све може дружити и играти са њом.

Животиње у ребусима

АААААО (мајмун) (кокош) (жирафа) (петао) (срна)

ДРАМАТИЗАЦИЈА

48.

Драматизација је претварање једног приповедног (прозног) дела у драмски облик. То подразумева да се оно о чему се у делу приповеда претвори у дијалог. Због малог броја драмских текстова за децу, у дечјим позориштима, али и на школској позорници, изводе се драматизације популарних бајки, приповедака и романа. За драматизацију се бира погодан текст, онај који у себи носи неки проблем, сукоб, изражене супротности. Приповедни текст се мора прилагодити извођењу на сцени. Недраматична места, описе и појединости које не утичу битно на ток радње треба сажимати. Потребно је да се радња приповедног дела, која обично траје дужи временски период, збије у краћи временски оквир и да се ликови окупе на једном месту. У драматизацији се посебна пажња посвећује исказима лица којима се покреће сукоб и развија драмска радња. Такође су веома важни искази којима се сликају и откривају особине ликова. Драматизација укључује и обликовање дидаскалија, напомена и упутстава редитељу и глумцима, о изгледу сцене, о појављивању, кретању и гестовима лица на позорници. Позоришна представа је резултат тимског рада, па предлажемо да и драматизације радите заједно, у мањим групама и полако. Ово нека буде вежба и припрема за неку нову драматизацију. Ми ћемо започети, а ви наставите. ДЕТЕКТИВСКО СРЦЕ Драматизација приповетке Весне Алексић Лица: Јелена и Ђоле – деца која стално висе на степеништу баба Гина – сусетка (пази на Ђолета кад му је мама на послу) госпођа Жана – сусетка, Јанкова и Маркова бака Јанко и Марко – близанци (Јелена и Ђоле седе на степеништу зграде, грицкају чипс и разговарају. Суседи повремено улазе у зграду или излазе из ње.) ЈЕЛЕНА: Је л, учитељица опет проверавала ко је слушао радио-драму? ЂОЛЕ: Као и сваког понедељка. ЈЕЛЕНА: (заинтересовано) И? ЂОЛЕ: Баба Гина је као и увек добро урадила домаћи задатак. Све ми је баш, баш детаљно препричала. ЈЕЛЕНА: Супер је она, само ми смета онај њен радар... ЂОЛЕ: Као да има неки даљински прислушкивач. ЈЕЛЕНА: Ја, ипак, више сумњам на госпођа Жану... (Госпођа Жана излази из зграде.)

ГОСПОЂА ЖАНА: (са згражавањем) Опет висите на степеништу! Је л, ти отац није забранио... ЈЕЛЕНА и ЂОЛЕ: Добар дан, госпођо Жана! ЈЕЛЕНА: А где су Мистер Око и... овај, где су Јанко и Марко?

ДРАМСКО ИЗВОЂЕЊЕ НА СЦЕНИ

49.

У припреми драмског текста за сценско извођење, осим добром говорењу, потребно је поклонити пажњу распореду и кретању лица на позорници, њиховим гестовима и гримасама. Покрети руку и изрази лица ретко се налазе у пишчевим дидаскалијама, мада су они за глумце школског позоришта веома важни. Гестови и гримасе појачавају оно што је изречено. Правило је да с махањем рукама и прављењем гримаса не треба претеривати, јер то може изазвати утисак који не желимо. У одломку из драмског текста Слава Дејана Алексића уз говор драмских лица допиши одговарајуће гестове и гримасе тамо где мислиш да је потребно. МАМА: Добро, ко ће од вас двојице да ми објасни какво је ово страшно трескање? (Руке је савила у облик слова Ф и има љутит израз лица.) ОТАЦ: Све је у реду. Страхиња се само спрема за славу. СТРАХИЊА: Јесте, мама, сутра је Свети Распуст Преподобни. ОТАЦ: А бука је отуда што се Страхиња духовно уздиже за тај празник. (Страхиња још једном баца ранац.) То значи да мора да одбаци све школске навике до првог септембра. МАМА: Наравно, наравно. Како сам само могла да заборавим тај важан датум. На тај дан родитељи деци поклањају посебан поклон. Одмах се враћам. (Излази.) СТРАХИЊА: Поклон? Какав сад поклон? ОТАЦ: Не знам. Мора да је неко лепо изненађење. СТРАХИЊА: Али већ сам добио бицикл за одличан успех... (Мама се враћа. Носи десетак књига.) СТРАХИЊА: Шта је то? МАМА: Књиге. ОТАЦ: Мени такође личи на књиге. Зар си већ заборавио како изгледају? СТРАХИЊА: Видим да су књиге, али не разумем чему сад књиге... МАМА: Поклон за славу. СТРАХИЊА: Па за славу Свети Распуст Преподобни поклањају се фудбалске лопте, скејтборд, бицикл, а не књиге...

РЕШЕЊА I. ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ 1. Лирска песма: а) изражава осећања. 2. Аутор лирске песме је а) онај ко је написао песму. 3. Епска народна песма: а) говори о догађајима, б) приказује јуначке подвиге, в) испевана је у десетерцу. 4. Епско-лирска народна песма: б) говори о породичном животу, в) говори о догађајима с пуно осећања. 5. Балада је: б) врста епско-лирске песме, в) тужна песма. 6. У описним песмама: а) описује се природа, б) изражена су осећања лирског субјекта. 7. Приповетка је. а) краћи прозни текст, в) текст који приповеда о догађајима. 8. Драмски текст је. а) намењен извођењу на сцени, б) написан у дијалогу. 9. Драмски текст садржи: а) попис лица, б) дидаскалије, в) дијалоге, г) монологе. 10. Тема књижевног дела је: г) оно о чему се у делу говори. 11. Персонификација је: б) давање људских особина животињама, биљкама и појавама. 12. Персонификацију налазимо у делима: а) Јесен В. Илића, б) Ветар и Сунце, в) Пауково дело Д. Максимовић. 66

II. ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ 1. Приповедач: б) један је од ликова у приповедном делу, в) приповеда о догађајима одређеним редоследом, г) може приповедати у 1. и 3. лицу. 2. Приповедача у 1. лицу налазимо у приповеци: в) Босоноги и небо Б. Црнчевића, г) Детективско срце В. Алексић. 3. Ликови у књижевном делу: а) учесници су у догађајима, б) носиоци су одређених особина, в) могу бити позитивни и негативни, г) могу бити главни и споредни. 4. Поруке у књижевним делима: а) представљају сазнања и истине о људима и животу, г) откривају се у поступцима и говору ликова. 5. Роман: а) обимно је књижевно дело у прози, г) обухвата дужи период у животу неке личности. 6. Бајка је прича: а) у којој је сплетено стварно и немогуће, б) у којој се појављују натприродна бића, в) која говори о борби између добра и зла. 7. У народној бајци: а) није одређено време и место догађања, в) ликови немају имена. 8. У уметничкој бајци: а) има мање чудесних догађаја и натприродних бића, б) чести су ликови деце, в) ликови се мењају пролазећи кроз различита искуства.

9. Историјска бајка: а) настала је у новије време код нас, б) говори о историјским догађајима и личностима, г) одражава народна веровања и магије. 10. Драмски сукоб: а) налази се у средишту драмске радње, б) израз је супротстављености драмских лица, в) чини радњу драме напетом и узбудљивом, г) разрешава се на крају драме. 11. Хумор: а) показује шаљив однос писца према предмету описивања, в) слика је људских мана, али без осуђивања, г) изазива смех код читалаца. 12. Ко је лице које говори у Космонаутској песми М. Антића? г) дечак који проблеме у одрастању решава са татом III. ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ 1. Од датих речи именице су: а) болница, б) болесник, г) болест 2. Именице које обликом множине означавају један предмет су: а) санке, г) гусле 3. Придеви: б) имају облике за сва три рода, в) слажу се са именицама у роду, г) слажу се са именицама у броју. 4. Описни придеви су: а) хладан, б) пажљив,

5. Од следећих придева присвојни су: а) рибљи, в) речни, г) козин. 6. Градивни придеви су: а) дрвена, г) пешчана. 7. Личне заменице за 2. лице су: б) ти, г) ви. 8. Који од датих бројева су основни? а) један, г) 18. 9. Глаголи који означавају стање су: б) бринути, в) руменети се. 10. Глагол у 3. лицу једнине женског рода је: в) спавала је. 11. Глагол у прошлом времену је: в) радио је. IV. ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ 1. Проста реченица садржи: б) субјекат и предикат 2. Главни реченични чланови су: г) предикат и субјекат. 3. Од датих реченица проста непроширена је реченица: а) Милена и Марија се шетају. 4. Која врста речи врши службу предиката у реченици Ти весело скакућеш? г) глагол 67

5. Шта се субјекту приписује предикатом у реченици Деца се играју? а) радња 6. Реченица у којој се предикат слаже са субјектом у лицу, роду и броју јесте реченица: в) Они су јуче учили. 7. Реченице у којима су субјекти скупови речи јесу реченице: а) Већина ученика седи у учионици. б) На часопис се претплатило десеторо ученика. 8. Објекат је: а) зависни члан реченице, б) допуна предикату, 9. Који реченични члан одређују прилошке одредбе? в) предикат 10. Која од наведених реченица садржи прилошку одредбу за место? а) Јанко је дошао у школу. 11. У којим реченицама је атрибут везан за именицу у служби субјекта? в) Под прозором је расла млада бреза. г) Људи из околних села рано су дошли на пијацу. V. ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ 1. Правилно су написана имена историјских личности: б) Свети Сава, в) Урош Нејаки, 2. Неправилно су написана имена ликова из уметничких дела: в) Ружно паче,

г) Бела грива. 3. Правилно су написана имена становника: в) сарајлија, г) смедеревац. 4. Која од датих имена улица су правилно написана? а) Станујем у Улици бреза. б) Станујем у Косовској улици. в) Станујем у Војводе Мишића. г) Станујем у улици Тиршов венац. 5. У којим реченицама су имена историјских догађаја правилно написана? а) У Великом рату страдало је много људи. б) Кнез Лазар је погинуо у Косовској битки. 6. Правилну употребу великог слова налазимо у реченицама: а) Посетили смо Музеј савремене уметности у Београду. г) Били смо први на Фестивалу хорова деце и младих ФЕДЕХО. 7. Правилно су написани бројеви: в) седамдесет шест, г) девет стотина. 8. У којим реченицама су редни бројеви правилно написани? в) Ја сам био осамнаести. г) Двадесет петоро се пласирало у даље такмичење. 9. У којим реченицама је речца ли правилно написана? а) Да ли је Вера стигла? г) Кад ли ће доћи? 10. Правилно написана реченица је: а) Не знам јер нисам учио.

Славица Јовановић: Вежбанка за српски језик за 4. разред основне школе • Прво издање, 2021. година • Издавач: Завод за уџбенике, Београд, Обилићев венац 5, www.zavod.co.rs • Лектор: Ирена Канкараш • Дизајн: Милена Лакићевић • Ликовни уредник: мр Бранислав Николић • Корице: мр Бранислав Николић • Илустрације: Ивица Стевановић, Depositphotos и архива Завода за уџбенике • Графички уредник: Слађана Манојловић • Коректора: Завода за уџбенике • Обим: 8½ штампарских табака • Формат: 20,5 × 28,5 cm • Тираж: • Рукопис предат у штампу • Штампање завршено • Штампа