Зоран М. Мандић
БОГ У ПРОДАВНИЦИ ОГЛЕДАЛА
УВОД У ЧИТАЊЕ
СМИСАО ПИСАЊА (мали есеј о непорецивости) Појам смисла никада није обухваћен у својој општости. Муке филозофа шириле су ту необухваћеност и њима уносиле још већу конфузију. Отуда и толико празних речи у записаним изрекама, било да су писане «другом», или, «самом себи», као што је то чинио Марко Аурелије Антонин. Песници су се на “други начин” опходили према том “великом појму” посвећујући бројна певања ликовима: љубави, среће, божанстава, славе, усхићења, радости, пријатељства, посвете, или смрти. А, међу њима посредовали у истицању и крунисању смисла, као “врховног божанства” живота. Њихов дар за убедљивост, па чак и метафоричког, казивања и записивања сврстао их је у најпоузданије “апостоле” смисла. И његовог недореченог стања унутар сваког људског бића. У коме се човек најсигурније гнезди. Одмара и чуди између таласа светлости и таме. И самопрерачунава досадним бројкама, познатим и непознатим статистикама и треперењем књиговодственог знаковља. Симболичких размена и замена симбола. Можда и не знајући да је сваки појединац по себи – један смисао. Библијски укоричен у ниску дубоко унутрашњих покретача његове душе. И тела, које се бесциљно клати између оклевања и похоте. На осетљивом месту ритамског припајања једног даха другом. На временском појилу узневерених сличности. И њихових поремећених, готово непомирљивих, односа и веза са разликама. Смисао је, говорили су религиозни филозофи, област веровања. Из кога мора бити искључен сваки облик чулности. И све преточено у замишљену слику. Као могуће изненадно приказање одабраних речитих, али и добро лекторисаних, сведока. Њихову првопозваност не признаје ни један истински песник. Ма како и ма колико се трудили да их заведу. За собом, или у својим књигама. Песма је увек више стање. Највиши ниво и стадијум бестелесне страсти. Врх, или апогеј, како су говорили Стари Грци, свега и свакога. Па, чак и оних који ту страст нису осетили. Залутавши у магли сопственог бића. Међу речима, знаковима, причама и њиховим лимесима. И ненаписана песма је то стање. Она увек постоји и никада се не говори наглас. Слободна је и несахрањива. Смисао смисла је. непорецив и његов немушти коментар.
ПОЧИЊЕ КАД КРЕНЕШ ПОЧИЊЕ КАД КРЕНЕШ Пољубац у образ, мораш кренути. Кашњење не оправдава, верници умиру у ходу. На домак линије која их дели у кретању. Живот је пречица, читај снове. Нема најбољих од најбољих, ни у капму за обуку трулења. Држи главу доле, крећи се. Бог је створио све, Рај, Госпођин вир, чак и њега. Оно што радимо зависи о нама. Он нам даје избор, слободну вољу. Он зна шта ћемо урадити пре него што то урадимо. Предодређеност, да ли? Све је одређено по његовим жељама. А, ми смо овде доле, због чега? Његове забаве? Хира? Ми смо свеци? Он увек користи своје ја. Како год било? Пољубац у образ, опаметити се и отићи даље. На опасно место, још опасније. Промена увек користи. Након врућине хладноћа је угодна. Читај! Листај, смрт сваке наде, пита од кромпира, овде ми се не свиђа. Нико не зна како мир изгледа. Постоји рат. Треба се вратити пре него што други оду. Заувек.
На одмор од свега. Живот је одурна вежба. Долази из црвеног ланца ћелија. Као сигуросни појас, као одскочна даска за инвазију на осећања, која се слободно шетају. Као пацови. Почиње кад кренеш. У првом додиру са мајчином сисом. Да ли?. Не игнориши ђавола, биће ти лакше кад останеш сам на обали седам мора. Држи главу доле, не осврћи се. Не остајемо иза себе.
ПОГЛЕД СА ИСПОВЕДАОНИЦЕ Исповедање је горе од испирања прљаве воде из плућа. Лицемерно призива, луде године из снова, љуљашке остављене на киши, између незавршених опорука, у нади таме, којом господари врт сећања. Човек не припада ником. Под теретом тела налеће на риме душе, на непровидни покров вере у превазиђено ништа. У беду правила уваљују га припрости гоничи мисли. Под крововима оронулих симбола препушта се навикама болести једења, све ћешће скреће поглед са ухода, без снаге да се одупре трговцима анти-слика.
У залогу нуди некретнине, нескренути погледа, залихе неизговорених речи, очев кишни мантил из 1950-те. У залагоницама људи уваљени, испод јефтиних кинесих кишобрана и штапова за пецање, одбијају нејаке у пролазу. Ни ружа им из усахле руке путника ништа не значи. На царинарницама са прокислим крововима северно воће се продаје много скупље од јужног. Поглед са исповедаонице не зазире од граница југа и севера. Свет је тужно не збринут у глупим поседима. Предмети се метастазично шире у њему. Њиве умиру под наслагама: бетона, асфалта, тартана и вештачке траве. Неславно нестају: скакавци и комарци, корали и рибе, змије отровнице, орлови белорепани. Надахнута смрт тражи главе речи, салату сласну справља, невидљива телашца им жваче, језике им чупа и гута. Строј непризора чека знак почетка напада на призоре, меркају ваздигло семе историје, справљене од зачина среће лажних победника. Ника мудро пагански ћути, не спушта руке, не меша се, веш опрани разастире тамо далеко, где је вода другачија од себе саме у безвременом дворишту невида. Клонули исповедалац пешачи даље. Жуља га притајени отпор
гравитацији у свакој помисли на судбину, на моћ говора на коју залогапримци насрћу куком и мотиком, као у време великих ратова против скакаваца, као усред посластичарнице у којој песник наручује пиво пре него што настави нигде.Човек у борби за себе мора да се ослободи: митова, иузија, кланова, превара, догми. За себе сам мора да буде једина своја мафија. Неограђен човек повлачи навише своју околину и њен језик. Када ти је неко потребан – тражи га, али навикни се да и други тебе траже. То је суднина заједничке исте игре у којој сви морају да прихвате правила. И болест је правило коју не треба доживљавати као несрећу, већ као шансу да човек побољша самог себе, да почне да мења систем вредности, да стварно живи живот и радује се у њему ницању траве. Свет је један, као старе биографије размишља о својим објавама. У књигама највише је његових записа о људима који воле да одлпршају на другу страну. На места која им до-дају ауторитет. Треба упознати песнике, који ни после 40 година писања поезије не знају о чему се заправо ради у њој, у меандрима њене магије за чије раумевање је потребна посебна поезије, речи, чак и оне које не постоје, или још увек нису пронађене. Смрт се не одгађа. Она стварно постоји. У капи кише и зрну песка. У океану и пустињи. У плодоредима биљака пшенице и кукуруза. На гранама северних и јужних воћки. У резерватима и гетима природе. У исповедаоницама.
Све је унутрашња прича. САМОЋА Самоћа је извор заразе бројања облака проницања у распоред ритма кишних капи њиховог понирања у дубине порекла воде коју човек узима меша са кисеоником и крије се испод мушких и женских кишобрана када утоне у сан самотник обилази прошлост улази у њен музеј претвара се у снагатора кокетира са травестијама међу травкама Не потписује уговоре У кратком кревету смишља нацрте за фабрике прокустрових постеља Понекад надничарски истовара у безименим лукама дрвене сандуке са приспелих бродова До касно у ноћ под принудном управом послодавца не успева да чита Макиавелија и Емерснона Згрчен у сопственом сну сања Великог посматрача нагнутог над списковима прозивки ликова склоних извлачењу избегавању корачница и редоследа Никада није сам Будан одлази на извор заразе да се Напије воде Узима сат који му не верује Јуче Ни у заточеништву сна са бројањем травестија и вируса Неким бактеријама нуди брак хватајући се за услове становања у Зимским интервалима Кишни вируси настављају ратове са уличарима и бескућницима уништавају њихову имовину од картона и контејнера
Тек када сопственом лицу принесе бритву Самотник препозна једног од себе Пожурује се да сустигне дан негде на кривини земље у кретању којом освештава ноћ Устаје из гроба са флашом јефтине Устајале нулте крви за продају Самоћа повезује најзамршеније чворове правих оштрих и тупих углова Сазвежђа ироније попут ракета окренутих према облацима са бројаницама најусамљенијих сањара Свет увек постоји после После тридесете Исус се одао себи Напустивши усамљене јахаче апокалиПСЕ
СМЕЋЕ (скица за портрет чистилишта) У књигама чувара људских душа посебно поглавље означено је именом СМЕЋЕ Пажљивом читаоцу неће промаћи да је начелник чуварске службе људских душа на једном листу поглавља нацртао кутију контејнера На том цртежу контејнер асоцира на облик лобање људске главе Остале асоцијације су у домену бројних претпоставки Да ли су иза очију контејнера скривене камере видео-надзора уз помоћ којих у књигу чувара људских душа Бог уписује бахате загађиваче дворишта и вртова природе Но и без одговора на то питање
постоји оправдана нада да божији помоћници ревносно прате кретање телесне тежине земље на којој гомиле људског смећа угрожавају виталност ритам и мелодију њене гравитације Зашто Бог ћути о том важном питању опстанка појединих космичких простора упитаће се Песник Ишчекујући толико жељени одговор Песник са пубертетском журбом Малолетника бележи у свом нотесу Детаље без којих ниједна Историја смећа није валидна Историјама анђела, самоће и тишине припало је више места у Историји судбине Далеко више него што ће га икада освојити билокоја Историја смећа куда ће човек Лажни тумач среће Из лавиринта смећа које је пред лицем Бога Сам направио Са лажном надом да ће у огледалу Купатила чистилишта наћи пречишћени одраз лица Смеће се не може заштити Ни са чим од Онога ко га прави На путу у пакао је Чистилиште Просторија у којој су одложене све биографије Моћни савез сећања, предавања успомена и Памћења Лаковерни заборављају подмукле слабости наде Удварају јој се као жени која Не зна шта ће са Јабуком са собом самом на неуверљивој изложби представљања Смеће је органон људске Глупости Богу преостаје доношење Непријатне одлуке Пре него што опозове богате
Земаљске дарове и Привилегије и Ђавола у лику побуњеног Анђела истераног из Раја МИСЛИШ ДА НЕ МОГУ Мислиш да не могу Творче Истом улицом кроз густиш речи захваћене болешћу језика Оном старом липом са отисцима Мајке Пред свануће Усред скромне вечере са приспелим писмом из будућности На ободу самоће написан предговор за књигу одлазака опомиње у нечитком рукопису Оног ко пише и Оног који чита Непрочитане књиге нису Губитничке Постоје у свом чекању Зар им добри Творче ниси дао самопоуздање Мирис старе липе са отисцима руку Мајке Аутопортрет самоће Понављање вечере на тањиру Садашњости
ВИШИ ПЛАН Онај који не верује никада неће сазнати колико је тајна окована у незнању Ветар је пролазник а Тишина полседица његове порпале тврдоглавости Господар једино Господар меша карте чух у пролазу непознатог аутора романа о крађи поезије
БОГ У ПРОДАВНИЦИ ОГЛЕДАЛА БОГ У ПРОДАВНИЦИ ОГЛЕДАЛА (мали есеј о слепилу) Угледао сам га у продавници огледала Мирно је обилазио рафове са бомбоњерама спакованих у кутијама од ручно израђеног плавог фабриано папира на коме је Франко Мариа Ричи одштампао Борхесову причу Конгрес на италијанском повезану у црну свилу украшену златним словима Не верујем да је Он у продавници мислио на Борхеса нити да је делић свог погледа посветио мени Кретао се као у шетњи морском обалом кроз чије стакласте поре је пристизала вода далеких река рођених пострани усред глувонеме пустиње Без кравате личио је на мог Оца након што му је закаснели осмех раскопчао дугме на кошуљи испод грла О које су му непослушни геометри мира качили врпце са одликовањима рата Не знам када је измилео из продавнице Како се провукао између сабијених огледала у стешњеном трговачком
Простору И зашто ме је заувек оставио у Лавиринту немих бомбоњера са плавим фабриано папиром презреног и обневиделог увијеног у црну свилу украшену са Златним словима коју ће опет неко купити да би увезао књигу Симпозијум (п)огледа и потписао је мојим слепилом ЗНАЊЕ (мали есеј о закаснелости) Знам На почетку нисам разумео смисао рекапитулативног Погледа Гледали смо се у недоумици Достојевски наспрам Шекспира испред мртвачког ковчега старице с којим је отпутовала Моја Мајка Кроз стиснуте зубе пустио сам неколико разглављених Реченица Заборав је сада ревизор коме у ратама враћам дуг Речи кроз које памтим неодигране улоге Белину остављену на неисписаним табацима хартије Међу злим зверима Рекапитулативног погледа преметнутог у неразумљиви говор Песме са перачима воде пресахлог (са)знања
ИСТОРИЈА ИСТОРИЈА Историја:
костима, острва, Форума за Јужни Пацифик музеја, престоница, обала, лука, архипелага, ботаничких башти, јабуке, стила, каријере памћења Како из Историје набрајања историја док се дуж морске речне обале протеже градска пијаца обавезна мета глади Жудње за стубовима целог космичког острвља на коме је локално становништво организовано у сложене друштвене заједнице трговаца и мисионара масовног насељавања јефтине радне снаге из других именица, предиката и Глагола прелепог чистог мора тиркизно плаве боје Језика И снежнобелих пешчаних плажа Ћутања у живописним лагунама стрпљења Док се не појаве они други зелени знаци његовог живља преко ваздуха са музиком и плесом на свим језицима Љубазности, предусретљивости и питомости Бога који благонаклоно претвара наше Прошлости у Будућност Хармоније сфера без које би Свет био један једини тропски крај усред Безименог Океана
ЛЕГЕНДА (Сени мог брата математичара Душана)
Легенде нису у књигама Илијдама и Одисејама Рађају се у засебности Духа руком ваздуха написаног на онтолошком пергаменту времена У Питагорином песку Насред пољане где је млади Галоа бранио част љубави двобоја и математике Легенде умиру у зору журно пролазећи кроз магична врата разобручене историје хербаријума акваријума и провизоријума ницања Одлазе да би остали у именима улица са потписима необрисиве стварности остављајући је будућности да их чека сачекује рађањем нове зоре без њих Са Годоом у возу путују и шестаре светом илузије У чијем собљу живе утетовиране у својим знацима (На Светог Архангела Михајла 2007. г.)
ПРЕДГРАЂЕ ПРЕДГРАЂЕ Не зна се Једнако одакле Куда Хистерија претпоставки Греши Поезија се свела на Поезију Бесконачног низа Испричаних прича ЈА На сажаљење Правила живота Размена изван Екстремног Телесног окружења Предграђе Душе певања о
Цвркуту Хартија без тела Не додаје души Душу Смех прича у Палимпсетима Најбучнији је у Поменима песка и Тајне Океан је предграђе Океана Пустиња пустиње Глас гласа Да ли нагласити Предграђе предграђа У градовима Поезије Музика насељава Последње кутије чула Цењка се у неиспитаним Лавиринтима страсти Бездани бездани На сав глас кука Замоношена уметност Међу спремачицама њеног Предграђа Најплаћенија је Поезија ПИСМО Драга Ево ме заузврат Себи Завист Дана поломљених ребара Претња је Емоционалној култури Таме Шта са сном На граници размене Обука војника Личи на Безлични отпад из уста Космоса Свет је грешка Сензације назване Нашим именом и Презименом Заудара на пијанство Ментора
Обуке преименилаца СТО ЗА ПИСАЊЕ На столу за Писање Плоча од Нематерије Полица без Књига Бела слика Белог Зида У рукама Писца Писац са руком Без Оловке Треба се сетити Разлога
ВАЉЕВО 2008 (Прилог Историји одаха) У Интелекти сам у пријемној канцеларији Главног ваљевског Дворца међу малим и великим насловима Не-написаним удаљен од званичних и незваничних списа локалне историје Остављен у гарсоњери да се одморим Суседна вишеспратница заклања видик зелен је од прозорске завесе са сликом кривог торња Непознатог аутора Лицемерје познатости прати ме и на овом Путовању Не успевам да повежем детаље њихових прилога овом запису Ваљево ће и тако потоњи мапирати према нацртима претходника
Прочитао сам да је један од њих тврдио да му је увек требало мало прошлости да би се боље сналазио у садашњости Не зна се како се успевањем стиже до границе непотребних стизања У стизању непрестано касни будуће Сећање Сеоба осећања убија дах Остављајући Духу да се разреши у себи пре-полови путеве Раскомада галерије мозаика забачених подземних пећина стварања тамо где је ИХ учио речи речима хранио их на позајмљене бонове Тоновима уздаха и издаха Промичем Тешњарем без могућности да боље дишем Међу првопозваним војводама париским сликарима српским песницима Промицање их повезује унутрашњим низом Несличности Ни сам себи не сличим у сагледавању Другог ЈА Мучим се београдском географијом у ваљевском вилајету кривих торњева у прецизном комфору гарсоњере међу малим насловима Мука за одличну оцену са муком за Причу Не помињем Песму Сувише велики ваљевски наслов за њене мањкавости Како се почне тако се и заврши Продире ИХ-ов глас из дубине прогоретина Речи У дигиталном штампачу је понестало црнобелог тонера Лажно обојени Свет на длану чека да одахнем И ево одахнуо сам у Ваљеву У његовом обојеном црнобелом пејсажу без Историје
БУДВА 2007 (лирски путопис)
Време је учинило своје почистило много тога што је стајало на уласку из оба правца када се пристизало у кошуљама које је после 15 часова вожње требало опрати у со умочити да би се море присетило некадашњих поздрава добродошлице инсцениране другим разлозима Зашто инсцениране када за страну постоји домаћа реч као што постоји домаћи сир домаћа публика на Тргу песника где смо се некада пре Будванских правничких дана конектовали свако за своју страст од пре Сећам се да сам тада говорио из ове исте главе Речи окупљене око нацрта мотива мојих будућих песама и седео на изглачаном камену са рукама подбоченим Испод садашњости као сваки бунтовни говорник Рапсод макијавелистички осуђен на неуспех као сваки онај који се олако одрекао прошлости њених дарова о које се бесрамно оглуишила увек шарена будућност Првих неколико сати Будва је личила на сиромашног госта испред празних мермерних соба луксузног хотела са клима и џипи-ес или претражним навигационим помагалима
У коме више не станују ни његова орочена сећања Нисам је на силу увлачио у разговор уз умилни порубљувући Злопијев глас гледао сам како садашњост кроз иглу прошлости увлачи препредену шарену Будућност надзирану преживелим погледима оних што се хвале како су се већ снашли у њој како имају кључеве за врата на улазаку у све женске вртове са видео записима тетоважа на њиховим бутинама како не умеју да се диве оном недосегљивом испод коже што не мириши на заклану србијанску јагњетину што им кроз опори задах овновине цури из смешно нацртаних уста на папиру од привремено искамчене људске коже Оне најефтиније с којом је на њима штедео Савет Рајског Света Адама и Еве и недодирљивих божијих Прогласника Анђеоских сензација Срби би рекли чуда Задубљен у критички текст савремене Српске правне реторике као да сам се оглушио о њен позив А била је у лакој летњој хаљиници
нашминканија од Венеције у папучама од наде да ће насред ноћи заплесати са мном у Старом граду као Цитадела у којој остаде моја равнодушност док сам уз кањон Мораче грабио назад у Србију уморан од растанка са Дунавом сав у мислима о Принцези која ме је плашила изгледом Вештице не знајући да ме је баш она дању чувала од ружних снова у којима сам без хонорара у савременој Српској правној Реторици стране речи замењивао оним из чистоg Српског матерњег речника Дивио се њиховом стрпљењу животу у сенци без прозора чак и оног кроз који лети поглед на раскошно намагарчени Хотел Сплендид са говорницима што причаху о легату као испоруци а о реституцији као враћању На повратку купих малецке књижице са одабраним мислима О Нади и Срећи они други купише неколико килограма Српске телетине и Ужичког кајмака Боже с колико су задовољства потрошили такав новац и то у сред Србије намагарчене путницима повратницима из словенскоплажне Будве Из ненадзиране њене изгубљене улоге на ргу песника на коме је лепа млада Норвежанка седела на шареној пластичној столици док се пастелним портретом линија њеног лица бавио неки надобудни неостварени сликар
тужан због свог личког порекла А Злопи је на плус тридесет певао своје порубљене Шлагере тешећи ме Будвом које више нема На Тргу песника Са неколико паклица Ронхила рекох му на одласку као Кундера Трг песника је увек негде друго као и Савремена српска правна реторика Путеви и тако клизе кроз тунеле од једне до друге кривине као и стране речи избезумљене од оних којима их замењујем у овој осветничкој путописној песми са симпатијама према Злопијевом гласу с којим је гладио индексе рефрена старих шлагера усред лајаве непромишљене Будућности страних надзорника Будве и њених сестара по оцу и матери девет Зевсових кћери У Будви, од 10. до 15. јуна 2007. наопаке године ТИВАТ Сада је то Тиват кроз тунел до Котора а у чувену кишу Рисна Постоје друга места на пола сата на ноћ и дан једно од другога Друга места Друге сеобе духа Одласци Увек се одлази Непослушне брже депортују Пребацују из казамата садашњости у луднице будућности или на
Клинике прошлости Киша на путевима опере тело сапере неке важне линије са његове Трошности Да Тиват усред једне мале личне Свечаности На летњој позорници Галерије Буће јуна 2008.
ПУСТО ОСТРВО Мало је на земљи места на којима постоји пусто острво као нешто сасвим Друго између бројних питања самоће помешане са Тишином са њеним неотуђивим правом на описе пристајања у које их увлаче несмотрене опструкције мисли њихов дијалог са натрпавањем речи Анализа посрнулих у осетљивом раскораку осећања разваљеног цртежа Света који постоји само унутра и његове наглашене игре са фигурама визуелних отисака Њихових пописа Тетоважа Оно неозначено непрестано измиче Сваком обележавању поседа Горњих и доњих вртова фикције О
наслутама са хипотекама прошлог Ритма промицивљијег од сваке нежности наслоњене на имагинарне доказе оног што се десило као безумна себичност или још безумнија Љубомора Пусто место је острво цвећа љубоморе и њених квартета у чије партитуре надзорници квартова тишине одлажу речи Цвркут не враћајући их у лежишта њихових тематских речника каталога мелодија Нико Не треба да се троши на сећање Других Оних који не верују у мистерију савршенства У надменост с којом се мења Променљивост горњих и Доњих светова Све је свет чак И прозори олако подлегли трачевима пејсажа са еналаприлом и вазоталом са примирјем у себи После кога је све другачије Пусто острво Његова имагинарна географија Привид да се тамо могу искрцати Други тумачи тишине На њега се стиже из сна Припада Онима у тајни Тајна је Богиња Љубави Неко је давно рекао Постеља се може купити сан Не
ЧИТАОНИЦА Ово је несебична прича Радозналог допирућег Погледа Са старинске столице У којој је Лаза Костић скупљао Нервозна колена Гледао изнад свих понора Људе и сведоке Линије са цртежима и знацима Лексику малог глобусу На плафону Читаонице Пожутелелог од усијања Сензација Тајни Трагова Изгубљених времена Кључева скрајнутог говора Грубо закључаних књига у Збиркама Витрина љубавних прича Битних Поседа заноса Около окачених слика у Старим рамовма На њима нечитки потписи Рукописом љутњи снова Крију ране емоције Касне радове сачуване бриге Над мелодијом ритмова Елегичне песме На једном месту фасцикле Исхитрене цензуре Изгубљеног времена Простор обезглављене историје Срца Промукли јав љубавне стрепње Мука са музиком илузије сећања Исчезнуће фантазије закрчених Гена портрета успомена На чија непопуњена места Јеретици подмећу гримасе Тела других верзија У бронзи неодливене Биографије песника од ковиљског Завета Дунавског шапата
У уздаху ништа више Од Е. А. Поа до ускрснућа Цвркута о Сновима и сневачу Са Скерлићовом нередигованом Сумњом Шекспировим стиховима У блештавом сјају колајне Песме над песмама Посвета Ленки Дунђерски На крају фантасмагоричне тишине Девичанске младости У закаснелом стању Поодмаклог хука Лирског гласа Са њом у небесима Настанци доба лепршавих пупољака Хармоније етида Певају метафоре из сфера маште Рађање духа епохе из сефа Малог жутог глобуса са плафона Раванградске Читаонице Л.К.
МИТОВИ НИЈАНСИ Усред дана ноћ као нова унутрашња прича коју причају неми изгубљени у одсјају боја оних које их лажу митовима нијанси Мали опали листови говоре на неугашеном Језику ПЕСАК ТАЈНЕ
1.
На самом почетку постања Граматика језичких недоумица мучила је приче о речима Њихов неусиљени ход ка другим почетцима штитио их је вртлозима ваздушних струја Помогао је да опстану усред врта у коме је Бог на махове вајао портрете њихових тајни Обележавао предности у њима да би престали постали храна разјарених гладних тигрова Када је свануло увео их је у неке од загонетки таме Показао им је реч Аутопортрете животиња на зидовима мрачних пећина Ватра је била повод за силазак низ стабло постанка
2. Кроз уста тајнствене копрене чула промилео је песак тајне Све је почело брзо да расте дрво и талас гримаса на лицу лице на гримаси Музика ветра одзвањала је за трпезом таме
3. У врху трпезе сунце је међу бројевима започело расправу О Поезији О придевима боја без глагола цртежа Онако како се Милорад Бата Михаиловић усудио да у Београду Паризу и Рашкој
тумачи свет ратника и бикова Смело сликајући есеје о инерцији и гравитацији Геометри су за истим столом будућим археолозима упућивали загонетне осмехе Требало је направити систематизацију уздаха издвојити знање из поља погледа Раскрчити шуму емоција поставити златну греду Речник појмова
4. Први који који су сишли са дрвета постања прионули су на писање књиге о хору славуја Хтели су да лете са првацима претворивши песак тајне у Пустињу рибара Свет је тада био лепши од себе Заборављена лепота ребра незнања
РАСУТЕ СТВАРИ Подсетници на разнобојним папирићима Зелене и жуте фасцикле Дневници Моји документи Моје слике један и два Део у изнајмљеном стану Део код кћерке Део у депоу Нешто у синовљевој музичкој бас кутији На нету су унете последње Одреднице Сахраниће ме људи Мало срце
Хтели ми то или не да признамо Оквири Госпођин вир Мали наслови Нестварни шзафелај Нишан Ушинуто време више не окреће главу Не вреди на једну гомилу сакупити Упутство за опстанак Расуте ствари Оне по себи путују и Окрећу се Свака на своју безжичну страну
ЛИРИКА СИНОЋ
У СЕБИ СИНОЋ Лирика Синоћ Пред промену правила
Месеца на непознатом врху Космичке равнице Пролазим кроз себе Секс нас увек помири Рекла је на неком језику У себи Испред Песме која се мења а Не губи основну естетику Изгледа боље од очекиваног Уме да уздише Спретна да разочара повод Преиначи његову тамну зимску Гардеробу Током препознавања у Полицији пристиглог снега Негде између првог окупљања Лирика синоћ Куда иде овај свет Мислила је Порицала Проза личи на дезинтерију Панично се боји снимања Сто лирских портрета с Једним лицем Женским (У уторак, 10. фебруара 2009. год.) МОЖДА САМ МОГАО ДРУГАЧИЈЕ Можда сам могао дргугачије да пређем пут који некуда води измиче Можда сам усред илузије о кретању требао да застанем ископам ров у историји годишта Напишем светлију песму о носорогу рецимо о году и Годоу О страху птице док слеће на земљу у потрази за мрвом панично ослушкујући клизаву шкрипу пера на белом листу посрнулог на самом крају Рођења Несталог пута
ПЕСМА САКРИСТИЈА Песма је сакристија Некада сацијабилни текст Еротизована дијагноза салпингитис Упала јајовода уписна у књизи сакрамента Софистичког речника о Содоми и Гомори или Социологији разврата са лукаво лажно изведеним закључцима из непознатих премиса Скулирани скрибенти купују софре ћутања За време писања постају Грбавци У историји ружа нико их не спомиње чак ни у рубрици Неосолфарзана Лека против сифилиса Свраб праве песме неконтролисано шири полен заборава на јадна пискарала ОКО Око је насиље значења једне речи Око себе Око космоса Около У кругу око је круг себично место Поезије Турнира речи Насеља Слагалица Пузли Само унутрашње око избор је забрањених слика
ОНА Неопозиво измиче Над простором лебди и не да Времену ни једну почаст Недоступна у сну чита Овидијева писма познатих Љубавница Незаписива је Нема је тамо где је највише има Међу капима закаснелих речи У речнику божијих цариника Њено магнетно срце изучавају на Институту за ритам Препознају је по њој Час сунчица Час принцеза Час само час у скривеном часовнику Стрелца Један лав јој се клања ПРИНЦЕЗА И МАЗА
Како да ти објасним необјашњиво Невреме твоје аутономије за коју сам Заложио све своје рукописе Стари и Нови завет мојих верса Првопозвано читање Рембоа Моје вербе за вербализацију твог Унутрашњег лика Зато Никада ме нећеш одговорити да напишем Сонет о Принцези и Мази Да не отпишем сваки дан без иједне Твоје поруке Док сам те нервозно шетајући усред града Сликао очима Спајао божанске линије твог лица у Једини портрет који сам насликао
И ево његове изложбе у мојим песмама Дарујем те у њима музиком светаца Јована, Луке и Андреја Са којима пијем црно вино са укусом Твојих усана Твојим непристајањем да ми будеш све У овим годинама У чуду да заиста постоји чудо Принцеза из мојих црвених крвних зрнаца Усред патетике с којом је прекидам док говори а Ја умирем Од страха да је све привид Игра Јована, Луке и Андреја Који ми на тај начин саопштавају замерке на неке Моје версе Али и они знају да је између патетике и љубави Љубав Дан усред које ноћ подиже углед пропасти Општег Јер љубав не може да се преписује и баца кроз Прозор Рембовов Кроз Усеклине, прозор Љубав је светлост која долази сама из своје Неопштости Из оног што јесам Што не може из првопозване појединачности
2. Да ли онда Маза (твоја именица за Страх) Може да се ослободи конфузности у Припитомљавању описа Мушке интуиције у опсадама супротног Пола Недовршеног дара у предсказањима Међу половичним пријемима слика у Њиховим ребусима
Али Зар нисам поменуо њихову изложбу у Мојим версима Изложба је отворена Пут обележен Пут између мене и тебе је пут Ка теби Једини пут на коме се не осврћем чак ни на Своје версе И вербе изоловане у једном алуминијуском ковчегу Међу неким другим годинама Исцепканог времена Када те нисам чуо Када си шапутала успаванке својој деци Својим мазама Сада учим да пишем И преписујем Твоје свевреме у себи За себе Не мораш да ме кињиш есејима о твојој слободи и размажености Иако волим те есеје и када дуго чекају да их Одштампаш Можда ћу овај рукопис некада завршити Твојом руком Питам се да ли сам ја написао ову песму (Апатин, 2006. год.)
БОГИЊА Не посвећујем овај опис на тој адреси у чулима
срце држи предавања узбурканим страстима учи их пажњи с којом емоције одржавају свет његову необуздану историју у Језику међу речима које охола слобода изражавања сукобљава са реченицама са Њиховим чудесним протоцима погледом у поглед У свему што лепо остаје у Лепом Богиња је гарант те вечности и њена непролазност Она је несебично започела општи унутрашњи Живот Пустила изгладнелог црва да на миру уђе у јабуку и суочи се са ненадмашном мудрошћу Жене Занемелим од чуда оставила је да изаберу свако своју појединачност пре него што их свет опкорачи приспелом сумњом у исправност избора Без ње свет би личио на пусто острво а путници би се без срца вртели у круг и не би имали кога да посете у својој опалој мушкости ДОКАЗ Само су чула доказ колико срце може да издржи данонћне дискусије осећања њихове геохемијске налете и прелете из једног у други уздах времена у отицању када међу њима мисао попушта неспретна у опхођењу са тајним рачуном самоће са ноћном музиком светаца у вашаришту подмукле онтологије
Између Норваксца пресретача од пет милиграма и двадесетмилиграмског снизивача из породице Приленапа Само су докази чула колико моћ може да издржи даноноћне ударе срца када мелодија у једноличном ритму престаје да се дописује са јавном самоћом оног другог нерубрицираног даха који је увек разлика чак и када препаковани Caffetin поскупи
САЊАО САМ МОРЕ Сањао сам море Нисам се окупао у њему Сећање ме је заболело на обали Слушао сам певушење таласа о мом Првом купању у плићаку На дну мајчиног страха да се не Утопим пре матуре За осамнести рођендан добио сам Белог крилатог коња на коме јашем и Сањам море Матуру страха моје брижне мајка Бол који сећање буди у дављенику Снова Персеја
СЕЗОНА ОТКУПА ОТКУП Како отукупити Песме избавити их из лицемерја Језика удруженог са осећањем дубине која увек недостаје Свету Његовом коцкарском духу Игри слагања слојева измишљеног Времена Смени династија простора и интерпретација пописа на којима је увек неко Неко Зрак Сенка Траг Запета Разглављен цртеж у разобрученом Пореклу Света Његове немоћи у одмеравању Снаге са гравитацијом Поезија је грешка с којом се живи у сентименталном преградку Душе У ритамском шкопљењу Мелодије
Превртљиви перачи руку панично беже из Поезије Укрцавају се на бродове Прозе Нуде се Језику за мале паре На новим пословима раде најпрљавије послове чишћења подова и плафона Аутобиографије Неодговорни читаоци купују смеће из њихових радионица Нико да се сети Расправе у којој Монолог ступа у Дијалог Поезије са ветром и месечином У издвојени Шум њеног Срца заробљеног цинцарским хипотекама изможденог Језика Како са таквим теретима у откуп Поезије Како до њене неопорезованости на издисају Ваздуха на дуплом дну Гравитације са њеним разорним ругањем Филозофима и Есејистима Да ли је Поезија заустављена на прагу Приче о смаку Језика Како до тог сазнања пре њеног Откупа
ПЕСМА ПОРИЧЕ МИСАО - ИТАКА Превише текста са једне странице сна пробија до мене. Сећање о страховима из детињства стижу из беле једначине година каткад крст до крста. Једва дуга, помислим, варка да постају она светиљка што би да се упали сама од себе.
Песма пориче мисли о варљивом сећању одбија да донесе на свет праву истину онога што сам мислио да је живот. О, да. Неодлучна је док се из себе крије у себи, пролећни врбов прут са ког се може огулити кора. Љубав отиче кроз сан, бол који осећам не долази из бола других, то добро знам. О моје страшно непостојање у ноћи у самоћи последње слике Личне Лирике Интимног дана стварне свакодневне Итаке паланачке тескобности.
НЕБО (Милораду Бати Михаиловићу) Небо је Ел Греко једина непролазна фаза Осмех над свим што је под стакленим звоном Непреводива у реч Византијска фреска усред цвета заљубљеног у Мирис У неусвојив поклон Великог Посматрача Загонетне божије Ћутње
ПОСЛЕДЊИ ПУТ Само наслућујем оно што ће се десити на малој стази којом никада није крочила нога другог путника моћи ћу да се одмарам на њој да
једем гледам у звезде док успављују мале снове Нико ме неће сретати запиткивати тражити цигарету на раскрсници нудити карту више за пречицу којом се брже стиже негде на неко другу необележено место Звезде ће летети спуштати се и плесати на набеској пољани Младе падалице Мајке ће држати за Руке Не дајући им да пробуде Путника
НЕ ДОЗВОЛИ ДА ТЕ ПОЕЗИЈА ОСВОЈИ НЕ ДОЗВОЛИ ДА ТЕ ПОЕЗИЈА САВЛАДА (прилози за есеј о музици) Не дозволи да те Поезија савлада Она долази кроз мрак Иде са непознатим вирусом Светлости Гњечи тестисе Просипа воду из бубрега На дуг узима крв омиљену нула негативну Групу Буди испред себе на корак да Те Не изненади онај иза што наплаћује Паркинг Продаје лошу дрогу
Музика помаже Мисли о њој разваљују успаване Мождане вијуге Музичка екстаза може учинити Бесмртним Музика је лични доживљај Записао је Чарлс Симић У коментару става Са освртом на Баха Вагнера Сони Ролинса који су слушали Ничеов клавирски Српаски марш Све је у чулима Дубоко у песку под Океаном У омрази савршеног Испод најнижих записа тврдих талога Прошлости Пре смрзавања Палимпсета Звук бас гитаре незамењиво постоји Лажи је боље на звучној картици Боље од најтоплијој одаје Непоузданости Звук је где се Размењује здрав разум Купује нови живот без језика Облика Описа Димензија Не дај да те поезија савлада Време је сакрило покварени сат Поремећени исказ Рачуна Критички оптимизам Речи траже пријем Непостојеће канцеларије Музике Не дозволи да те савлада историја Разноврсности У којој се уз звук Фендеровог баса Одвија ротација Репутације Поезије Бас Музике
2. Заглављени свет маште посматра Пажљиво Шта радиш Није му до судбине неизвесности Леда и Ватре Лабараторије Песме Личних визура осећања Разлика Сентимената порука о животу Збрци У којој је спасење низ Тренутака Молитве Поезије и Музике 3. О, да О Музици су пропала сва Усуђења Писаца дефиниција После откривења Скакутавог Цвркута врабаца Ниче се заложио да Музици врати пол Осећања Женски југ и мушки север У Поезији је затворен Рат Без учитеља Безосећајан свет Маховине са Дрвета сазнања Мелодија распарчаних Узбуђења У страсти Заустављених пролаза пред Непристојним бедемима Наде О, да Сами у пустињи На трпези похлепе пажљиво
Жвакање плена Не дај да те сваладају Канибали Плена Поезије Одели свој ручак са стола Поста Нестани у шуми непостојећих Образаца дефиниције Слушај музику савладивог Диви се терету јава Усхита 4. Пре него што усниш Препознај Сањача који те сања Подели ручак на измицима Пољане О, да Они иза нека свој део Препо-Лове Онима испред Не дај да те поезија савлада У Једењу О, да Светлост уме да заспе дубоким Сном Препуштајући тами Довршење Литургију Невидљивог цртежа Веселог лика страха Луком Муке речи Усред гомиле неважних певача Награђених будала Из одреда Само-обмана Годоовим огледалима Необележеним раскрсницама Чекања Смешних сајмова Књига 5. О, да Време је простор Незакривљена Теслина
Примедба Физичарима Све је између Тестамента Неверовања Откровења Космоса Смешна прираслица Тетовираног Хаоса О, да О, гле Погоди Ко стоји иза ове Песме Реци Пре него што усниш Без речи 6. О, да Како ћеш наг Из сна Са непреполовљеним Ручком С њим Који те Пише Чита Црта После четрдесет година Кружења Душе око Свемира Поезије Музике 7. О, да Седми је дан Свети Одмор Не дозволи да те Поезија СавлаДа
БЕГУНАЦ
Ни он не зна где је Лавеж са ланца прогонитеља Понизно прљавим рукама у Чорби гусара Несавладиви вирус похлепе Пред лицем забринутог Бога Удише мали свет Главне рачуновође траже и Одузимају све Од јутра до мрака за Немогућим трагом Бегунца На сав глас развикани Не чују се међу јатацима и свињама Које увек рокћу на свој јадни Начин Неко је гадно оклеветао човека Са вечере са бегунцем Похлепним гусарима Поручује забринути Бог
ЈЕСЕН
Ветар журно разбацује смеће У блато претворено опало лишће Замагљен видик клизи са Оронулих фасада Облачни свод подстиче несаницу На слици невољно лице песника Над одложеном тастатуром Компјутера Дим цигарете савија Неправилне кругове На небу нечитак рукопис Запуштених трагова из разних Историја сумње Спуштени поглед даха Незадовољног ритмом дисања Наизглед у дубокој води Крије се Јесен
СВЕ ЈЕ КРАЈ СВЕ ЈЕ КРАЈ Они који ме не знају обогатиће се у незнању чињеница о постојању непотребног знања Облаци ће им помоћи да не гледају небо Кретање дуге кроз стешњене квадрате сна Тамо где су цветови несрећнији од полцијских преметачина изнајмљених станова Богатства живе у антисликама Хране се нијансама Главобољом самоће Неприпадника Само у изузентиним тренуцима вољна су да ступе у дијалог са лицемерним подстанарима Тишине Све је крај Рецензије за Речник анђела Стенограм интервијуа са Нечастивим Исказ поремећеног меридијана Бусола у напуштеној родитељској кући Амерички сан на Јужном Пацифику Отпуштени Срби из столарских радионица Пакла Они који не знају богатији су на почетку знања о Зољама које кријумчаре мед о издајницима количине никотина у плућима заборављеног Змаја о Верности неверника пред шалтерима Банака плаћеника о
Брату који предаје математику на Институту за васкрсење
СМЕЋЕ (скица за портрет чистилишта) У књигама чувара људских душа посебно поглавље означено је именом СМЕЋЕ Пажљивом читаоцу неће промаћи да је начелник чуварске службе људских душа на једном листу поглавља нацртао кутију контејнера На том цртежу контејнер асоцира на облик лобање људске главе Остале асоцијације су у домену бројних претпоставки Да ли су иза очију контејнера скривене камере видео-надзора уз помоћ којих у књигу чувара људских душа Бог уписује бахате загађиваче дворишта и вртова природе Но и без одговора на то питање постоји оправдана нада да божији помоћници ревносно прате кретање телесне тежине земље на којој гомиле људског смећа угрожавају виталност ритам и мелодију њене гравитације Зашто Бог ћути о том важном питању опстанка појединих космичких простора упитаће се Песник Ишчекујући толико жељени одговор Песник са пубертетском журбом Малолетника бележи у свом нотесу Детаље без којих ниједна Историја смећа није валидна Историјама анђела, самоће и тишине припало је више места у Историји судбине
Далеко више него што ће га икада освојити билокоја Историја смећа куда ће човек Лажни тумач среће Из лавиринта смећа које је пред лицем Бога Сам направио Са лажном надом да ће у огледалу Купатила чистилишта наћи пречишћени одраз лица Смеће се не може заштити Ни са чим од Онога ко га прави На путу у пакао је Чистилиште Просторија у којој су одложене све биографије Моћни савез сећања, предавања успомена и Памћења Лаковерни заборављају подмукле слабости наде Удварају јој се као жени која Не зна шта ће са Јабуком са собом самом на неуверљивој изложби представљања Смеће је органон људске Глупости Богу преостаје доношење Непријатне одлуке Пре него што опозове богате Земаљске дарове и Привилегије и Ђавола у лику побуњеног Анђела истера из Раја
О САВРШЕНОМ Иза Језика је његово несаршенство у њему несавршена жртва Талац конструкција привида и скела које им подилазе услед пропасти илузије о постојању Стварност је увек сурови уговор између уплашене прошлости и безвољне Будућности Да ли постоји неко од њих
Тесла се коцкао са Достојевским после сваког његовог нередигованог Романа ЈА је тако пропадало у МИ У преметачинама деклинација Глаголи против падежа Пометња именица на распутницама набеђених придева Христос је покушао Исмејавали су га неважни чиновници државне силе Поема о крсту и зарђалим ексерима насумице је нестала из лирског осећања Мисли Остао је свет Још увек му се тело цеди кроз нити решетке Непостојећег у постојећем Песници се боје својих сенки Духовити Шекспир у Сервантесовој ирнонији кашље Борхес у умишљеном слепилу гута пљувачку Неналажљив је пут тек тако преко интернета у интернатима Метежа Када се не зна На једином универзитету незнања Византијском Христос се у ректорској одори на часовима Медицине Плашио Теслиних преноса несавршених поља неухватљивог На даљину Један иза или испред другога окончали су Крај историје Сада мисао пориче себе Усамљена у гори недохватљивог с којим се Песници гурају на улици Нико им не верује Луди трговци на сунцу похују новчанице од сто долара Да ли ће свет бити увек и некад на неком месту Између зараћених бајки и басни осрамоћена лирика не сведочи ни
срцу Ни очима Ни уму Постоји Само по-стоји 2. Наставци су измишљотине превазиђених Аналитичара Јадних трговаца коментара Болесних менаџера речи Стил је нестао у западњачким олујама На дну океана смисла заујели кристали прошлости одумиру у загрљају промукле музике воде На самрти Песници исписују последње оде Писменост неба бодри њихов таленат Љуте кише стрмоглављују се у љутину суше Пустиња у немим огледалима опозваних одраза Поховане новчанице од сто долара нико више не једе Издашан крај на путу несретника демонтира путоказе Чудовиште је дотукло себе Човека О, болни роману о савршеном Како је све несавршено
УМРЕТИ ТИХО У ЗОРУ Умрети тихо у зору насред сна чути сопствени глас Нико неће узети Море У недрима сакривену слику На којој мајка у Венчаници Испраћа незаборав неукрадене бисере из шкољки вечности Испрекидано дисање узбуђене Дуге Одсјај забринутог сунца Месечеву нарав детета
Полицу са књигама написаним Невидљивим мастилом Пејсаже за одлагање страха Комаде биографије Њену провалију Знати Не бојати се Веровати стаблу гласа Умрети тихо у зору насред коже пажљивог сна без кога живот управља мрљама надређене простоте Болесном празнином оних који не чују свој глас Насред сна Побуњени анђели истерани из Раја помажу срцу боље од пестмејкера Не лажу Имају став Зонску одбрану на врућем Паркету домаћина игре Бог не мења правила Не трпи лакомислене играче Прогнанике из вечности снова Треба се држати сопства Лажним мрежама имена Крштење је ДНК истине Ко не верује нека плеше са шкољкама Са описима боја непокрадених мириса бисера Преко мостова прелазе плашљивци Дубока лепота мора тамо је Где чудећи се тражиш У налажењу чувати се фалсификата Вере Вечности и снова Затовирити се иза двери плеха примера Личног Без појаса за спасавање Сањати полако Нечујно Умрети тихо у речнику Зоре Пре изговора
На длану звука Не завиривати у музику паганског свештеника за време одвајања ума од тела Слободан човек не мисли о смрти записао је у свом дневнику један какофониста
ЗАЧУЂУЈУЋЕ ЗАЧУЂУЈУЋЕ (прилози религију непотребног) Зачуђујућа је упорност шта се све дешава изван зидина Поезије и са колико се упорности ките њени рубови мемоарским паралаксама трицама и кучинама сећања на улогу о постојању акционог самопонашања На ивици нервног шока језика борба за предностима у речима и синтагмама поражавајуће је оскрнавила свет идеја на које се ти исти ратници позивају споменима дебелог Баха и саветника полицијских стокућа непомраченог Ничеа и његове одане сестре мистериозног Христоса и загонетног Анђела Гласоноше свемогућег Тесле и недостижног Достојевског Зачуђујуће да се пиктијасти опсег те упорности означава речју – роман посрнућем моћи духа говора у престоницама личне историје
међу непристојно обрданим квакама на вратима писарница Метафоре Тик уз болничке кревете оболелих глагола Полуделих придева Малокрвних предиката разобрученог правописа граматике урина На селима ненаоружаних пореских обвезника Апокалипсе Наоружаних уредничких стрвина понизних сликара портрета анатомски недовршених лица Критичара Глувонемих естетичара Музике Смешних управника Хармоније Подвижничких будала Астрономије Гадова из прича Л. Н. Толстоја о анатомији корупције међу узансама репутација сукобника интереса Хеј И Све то усред невиног стања магле на раскрсницама обојеним сунцем поезије у радионици смећарских метала шизофреничног краха прозирне стварности са упалом плућа мозга Тесла се са бесмртним грохотом ироније подсмевао његовим данашњим биографима Незналицама нудио читање откривења из кафкијанских завета напуштених јазова и мостова недовршеног језика недисиплинованих семантичких карцинома из филозофских дискурса о Богу Јеванђељима и књигама написаним у Његово име Доле на дну стрпљиве свете воде корен дрвета живота поезије сачувао је обиља ватре и земље и кисеоничног ваздуха Упропаштени дијалог зелене гравитације са жутом месечевом хемијом усред строја легије насамарених несрећника предвођених Цезаром и Наполеоном сифлистичним граничарима безумља промашеног глобуса незнања о идентитету скакутавог цвркута врабаца на песку времена после Хомера Питагорених бројева
Шекспира у Каравађовој посластичарници са Давинчијевим кодовима Ботичелијевим шкољкама Неки од њих престаше паметно на време да замерају овереним изрекама смрти Изгубили су се са покупљеним прњама и дроњцима у непознатом правцу линија илузије За собом не оставивши ниједан роман о праксисима наде у сумњу Нити не пристојно завирише у податке о утисцима парадно им постројене Будућности пред зидом слинавих носев Али куда са јадним романоскрибоманима Закаснело питање Платону Ловцима на јазавце и змајеве пред судом Боже правде укини роман
БЕЛЕШКА О АУТОРУ
ЗОРАН М. МАНДИЋ, је рођен 20. августа 1950. године у Владичином Хану. Објавио је следеће књиге песама: Кораци сумње, 1971, Путник и његова невоља, 1976, Опекотина, 1980, Упуство за опстанак, 1982, Каринска тројства, 1987, Читаоница, 1989, Нишан, 1990, Крај сезоне, 1991, Бизарна математика, 1991, Цитати, 1992, Радови на путу, 1993, Наспрам чуда, 1994, Крај сезоне и друге песме, 1995, Цитати и друге песме (изабране песме, приредио Саша Радојчић), 1996, Нисам никада написао песму коју сам могао да напишем, 1997, Апатин и песме од пре, 1998, Усеклине, прозор, 2000, Нестварни штафелај, 2005. и Мали (п)огледи, 2006. Објавио је књигу микро-есеја Мали наслови, 2003. г, а друго допуњено издање 2008. год. Објављени су му избори из поезије на италијанском, Господово писмо, у преводу Драгана Мравовића, 1994. и на македонском, Не бринем за наду, у преводу Ристе Василевског, 2004.год. . Заступљен је у великом броју антологија и прегледа Српске поезије у земљи и иностранству( на француском, италијанском, немачком, пољском, македонском и другим језицима). Био је члан жирија књижевних награда: Госпођин вир, Бранкова, Печат вароши сремскокарловачке, Павле Адамов, Душан Васиљев, Песничке стазе, Ервин Шинко, Круна деспота Стефана Лазаревића, Књига године Друштва књижевника Војводине, Ленкин прстен, Меша Селимовић, Повеља Карађорђе и др. За књижевни рад награђен је наградама: Ервин Шинко, 1975, Печат вароши сремскокарловачке, 1976, Октобарском наградом Апатин, 1998, Искре културе Војводине, 2000, Стеван Пешић, 2004. и Књига године Друштва књижевника Војводине, 2006. г. Пише књижевну и ликовну критику, коју је објављивао у: Политици, Пољима, НИН-у, Борби, Дневнику, Златној греди, Летопису матице српске, Корацима, Градини, Књижевној речи, Књижевним новинама, Ковини, Moнс ауреусу , Багдали, Свескама, ОКУ-у, Ликовном животу, Вечерњим новостима, Дометима, Данасу, Путевима, Одјеку, Животу, Књижевном листу, Стварању, Овдјету, Стремљењима, Улазници, Руковетима, Књижевном магазину, Кварталу и др. као и на ТВ Нови Сад у емисији У сазвежђу књига и на РТС Београд. Аутор је сценарија емисје о Апатину у новом серијалу Варошарије Радио-телевизије Војводине. Приче је објављивао у: Политици, Политици-експрес, Вечерњим новостима, Златној греди, Пољима, Корацима, Дневнику (Нови Сад), Багдали, Књижевној речи, Студенту и др.. Члан је AICIL-a – Европског удружења књижевних критичара са седиштем у Паризу. У више мандата је био члан Управног одбора и председник Комисије за пријем нових чланова Друштва књижевника Војводине. Живи и ради у Апатину и Сомбору. Белешка аутора Велико ми је задовољство што су у “продавници огледала” ове књиге уврштене песме, које сам претходних година објавио на страницама часописа и гласила: Летопис матице српске, Кораци, Златна греда, Нова Зора, Багдала, Вечерње новости, Књижевне новине, Свеске, Квартал, Ревија Арт 032 и на сајтовима: Заветине, Балкански књижевни гласник, Агон, Књижевност.орг, Дијаспора, (Шведска) и др.
САДРЖАЈ Увод – СМИСАО ПИСАЊА I.
циклус – ПОЧИЊЕ КАД КРЕНЕШ Почиње кад кренеш Поглед са исповедаонице Самоћа Смеће Мислиш да не могу
II.
циклус – БОГ У ПРОДАВНИЦИ ОГЛЕДАЛА Бог у продавници огледала Знање Историја, историја Легенда Мислиш да не могу
III.
циклус – ПРЕДГАЂЕ Предграђе Ваљево Будва Тиват Пусто острво Читаоница Митови нијанси Песак тајне Расуте ствари
IV.
циклус – ЛИРИКА СИНОЋ Лирика синоћ Песма сакристија Око Она Принцеза и мазa -
Богиња Доказ Сањао сам море
V.
циклус – СЕЗОНА ОТКУПА Откуп Песма пориче мисао – Итака Небо Последњи пут
VI.
циклус – НЕ ДОЗВОЛИ ДА ТЕ ПОЕЗИЈА ОСВОЈИ Не дозволи да те поезија освоји Бегунац Јесен
VII
циклус – СВЕ ЈЕ КРАЈ Све је крај Смеће О (не)савршеном
VIII
Умрети тихо у зору
циклус – ЗАЧУЂУЈУЋЕ Зачуђујуће
Белешка о аутору Белешка аутора