Библиотека МОБАРОВ Поезија. Есеј. Проза
Књига 2
Оснивач Бела Тукадруз Уредници Браћа Лукић
Фотографија на корицама: Милорад Бата Михајловић, Без назива, детаљ
Зоран М. Мандић
СРБИЈА У ДУБОКИМ ВОДАМА
Београд 2015.
РОМАН У НАСТАЈАЊУ Никада нисам помислио а камоли покушао да напишем роман Тврдоглавост рукописа одувек је одвлачила у песму у поље макова озвучено цвркутом мелодија из историје језика птица Између романа и песме две патње стрпљиво стоје у реду Романи пате од историја података од превелике чежње за ситницама стајања настајања и престајања света илузија неверника Песма се рађа у себи у срцу из кога је Христос изашао на путу за Јерусалим Тако је рођена логика говора Писмо које су књижевници преграђивали и кварили Нема логике у подизању зидова између Старог и Новог завета Савршенства немају граница О томе сведочи новозаветно поље музике Бескрај лепоте Лист песка на води Романи су увек јавност Старе уморне даме Оне непрестано мрмљају из асматичних углова из загушљивих просторија простачких станица За ту обест лекове је требало потражити у 5
ненадмашним лирикама Достојевског У нежној стрпљивости песме срце је једини узор Узор Христосове логике говора и Достојевскове поезије поезије
6
ДУХ ПЕСМЕ Дух песме је најближи Духу ватре Пламти и дими се Својим лицем продире у погледе Начичкане на сликама видика и Оног што се зарива у његов пламен у Дим његов Све је с њим повезано у свести Знаног и незнаног Свесног и подсвесног Смисленог и бесмисленог Лепоту казаног мери тежином ружних Речи Укрцаног попут слепих путника на Брод Који плута несагледивим океаном Језика Нико за језик нема Толико дара као што га он Носи у сваком делићу свог постојања Умни кажу да је питању Фасцинација Пророчка Пренапрегнута сама собом Сопством засебности ваздуха Везама у неизрецивом Поверењу нерођене Плашљиве артикулације Гласа Који попут гласне мембране трепери Не зависећи од никога и ичије Моћи 7
ПОУКЕ На обали Каспијског мора слушао сам мудрог старца Хазумураха – Ако ти неко поклони тело не значи да те је купио душом – Старчево тело одавно је почело да грца у променама сужавања и гулења људске Коже Враћајући му се у малим насловима успевао сам да чујем и глас мајке док је говорила да на човеку све стари осим имена и очију Њена забринутост се није односила на њено и моје тело Знала је да душа брине о телу ако јој поверавамо сумњу зебњу и стрепњу ако не паничимо пред лицем сечива док расеца страх од свега што постоји у вечној непостојаности у праху понављања телесног пепела Зато још увек верујем да су великој несрећи кумовали фалсификатори апостолских казивања као што су Несрећа и опонашање нечије песме Хазумурах почесто навраћа у моје снове привлачи га мирис маслињака из 8
тестамента моје мајке и прозор косог погледа мог брата Душана на јади повампиреног материјалистичког света
9
БРАТ И СЕСТРА ВИКИ И ЛИКС Брат и сестра Вики и Ликс На крају дугогодишњег мучног и Понижавајућег тражења запослења Скрасили су се у Агенцији за формулисање изговора Пошто им је посао нас почетку храмао Одлучили су се за проширење делатности Пропале Агенције коју су добили на поклон од пијаног газде Газда Мик им је саветовао да не журе са профитом плашећи се опасности након упадања у клинч са препреденим чуварима државних тајни На последњој тајној вечери код оболелог газда Мика Храбра Вики је објавила своју издвојену намеру за Изградњу фабрике сијалица и рефлектора Своју идеју бранила је уверењем по коме специјалне Теслине сијалице могу да осветле и најмрачније Углове информација а што ће бити Довољна гаранција за убирање профита и Сервисирање пореза Након краткотрајног оклевања сестриној идеји придружио се Њен брат Ликс вечито закерало и велики нећко младић који је текстове Кафкиних прича из Фонтане тајни бриљантно упоредо декламовао на енглеском српском и немачком језику 10
Након палог братско-сестринског договора газда Мик је дао новац за регистрацију фабрике Теслиних сијалица у Мичигену са погонима у Норвешкој Србији и Републици Српској У знак захвалности старом Мику Вики и Ликс су фабрику назвали Миков Викиликс плус Тесла Убрзо након што је Фабрика сијалица прорадила Ликс је у њеном дворишту доградио посебну зграду заштићене личне самоће Улаз у њу био је забрањен свима па и његовој сестри Вики За само неколико година пагански дух сестре Вик је попут Александра Македонског загосподарио тржиштем светске светлости У паници од истребљења мрачни углови бежали су са једног на други крај света Али једнога дана у неиздрживим напетостима велике сеобе један од занемарљивих мрачних углова сетио се брата Ликса и његове зграде заштићене самоће Убрзо после тог сећања на самиту селидбених мрачних адреса Договорено је да се њихов Врховни савет обрати за помоћ усамљеном брату Ликсу Ликс је њихово писмо намере анализирао неколико месеци да би им на крају анализе понудио подстанарски азил у једном од крила заштићене самоће Понуда је прослеђена са текстом Ликсових услова По њима 11
сваки мрачни угао морао је да поседује лап-топ са низом невидљивих сателитских веза и преноса Ни један од углова није смео да има идентификациони картон адресу и списак навика Једење и купање могли су да обављају свако у својим сновима Сви облици љубави дружења и консултовања били су забрањени За њихово присуство у Ликсовом замку није смела да зна ни Ликсова сестра Вики Након потписивања уговора о подстанарству Ликс је Високом савету мрачних углова проследио листу послова које морају даноноћно да обављају и прослеђују њему Након несрећне смрти сестре Вики Ликс је затворио Фабрику сијалица Замашним отпремнинама наградио је отпуштене раднике
12
ДУНАВ У нередигованом речнику имена Дунав је на платном списку одабраних Фуснота Старог и Новог завета Ноћу понире да би сакупио снагу за Освит Када почињу његова маштовита лутања Океани љубоморно посматрају како му се моћно тело самоуверено провлачи кроз земаљске густише историје и њених сулудих преправки На том путу служи се језицима музике боја и катарзи из руских и српских салона Поезије Не застајкује и не заноси се снагом док плива кроз пејзаже себичних уређаја Времена и Простора Биографију је одавно препустио другима Другим писцима Другим аласима Другим похвалама глупости Храбре пливаче помаже да не потону у себе у страх даљином претворених мемоара у лажне снове Не удвара се Светском фонду за потпору великог европског угледа Не верује букачима и оверивачима привилегија Не воли језички нацифране говоре 13
У моћном еху гласних жица не даје место за сваку реч нити повода именима океана Сликама црних црвених и мртвих мора На једном успутном запису пише Дунавов мозак унапред чита кривуљу кретања Зато се песма пита Да ли су те речи Дозвола велике реке лепоти несташлука Давно Можда још давније од прошлости Посматрао сам Дунав ноћу из прикрајка Чинио сам то са детињом радозналошћу Интересовало ме како се храни Да ли вечера Ко га у Апатину, Земуну и Констанци посећује осим Одисеја Колумба, Марка Пола и Трајана Његов осмех усред ове песме Личио је на поздрав пријатеља
14
ЖУРБА БЕГУНАЦА Журба је судбина песме много словних грешака наелектрисани изливи нестрпљења Немар над ћирилицом у епоси Нечувеног насиља енглеског језика Песници се увлаче у тишину прерушени у бегунце Где ли то они беже У кућу осаме од прућа израслог из ушију умора Можда журе на последње место језика са ког нема узмицања ни усред помрчине оковане кијаметом ћутања Колона дезертера све се аветније увећава Слаби посрћу а Немоћни на колена падају Коме се то За кога моле српски песници У каква су им одела обучене јадне силуете без сенки без језика
15
ЗАБОРАВЉЕНИ ПРАТЕКСТ Из Историје смрти поезије
Покушавам да сазнам – ко сам. Трагам. Историја породице савршено је замршена. Мит разлике обрнуто је постављен у односу на моћ разумевања једнакости. Посрћем у биљкама немоћан да истерам Животиње из себе. Осећам варају. Превара је сведени облик изгубљеног Упутства за опстанак. Бог се није шалио на почетку. Не чини то ни сад. У проблему су његови гласници и човек Заштитник себичности. Поезија није гарант постојања лирског места у пратексту. Презапослено Сунце троши последње залихе видела. Замена је надвисила размену тела. Проћи све сам. Претрчати понор изнад језивог положаја дна. Умаћи прво себи. У часу умирања ослободити залоге. Смрт је позив на мир. О крају распредају глупи тумачи детаља. Рак је богатство – не болест. Бол је оквир надмоћи незнања. Ево примера. 16
Савршенство музике дистанциране од Лингвистичког парадокса речи и њеног умрежавања у сивило досаде реченице. Можеш да будеш иако се не зна – ко си. Једноставно више промиче. У сложеном мање. Једном ће се сазнати нешто што тајна себично присваја. Сам се себи догађаш.
17
ПЕРЕАТ Сада знам да се могу Писати песме са старим идејама У славу Светог Духа као активној Божијој сили У славу Бога Јануса коме је Гај Јулије Цезар посветио ново Рачунање времена Поезија је спој пиргова Срца и ума чак и староримских Плебејаца Који су у тренутку жртвовања Својих живота извикивали Переат Доле с њим нека пропадне У песми се не сме олако дићи сидро Зато што прави песници Читаоцима праштају а себи никада Како је о томе саветовао Шекспир Поезија није Хемингвејев покретни празник Фројдов кауч ни Живот Кимитаке Хираока Секунданта Јукиа Мишиме Зато је најбоље истраживати дубоке поноре Песника у његовом делу па и у избору Смрти писања и читања Песник треба да се руководи сопственим укусом као Емпедокле када је скочио у ужарени Кратер вулкана Етна Радњи ове песме припада сентенца Et ita decreverunt omni melius 18
Како је гласила уобичајена формула И тако смо одлучили да је најбоље Којом се завршавала пресуда Инквизиторског трибунала 1573. године Као у случају суђења сликару Паолу Каљарију Варонезеу Веронезе се није потчинио Једнодушном суду јавности Сматрао је као Харолд Робинс да је јавност Стара жена коју треба пустити да Мрмља и трабуња
19
ТРЕН Мом Дулету
Заједно смо одрастали Често сањам његову усамљеност Некада га дозивам у сновима Пишем му писма Чекам да се јави Када склопим очи његово лице је Одмах испод капака Беље од белог Ушушканије од звука залуталог у Времену одрастања Када сам само наизглед био мали У великом простору Испред зида иза кога је нестао Учио ме је како да гледам Непролазно кретање пролазности Једном смо заједно с њом Чекали свитање Освит је удахнуо наше сећање Његов осмех завршио се у Ваздуху Међу стаблима орезаних слика Снови не сведоче о чекању Правилима њихових живота госпоодари Заборав Можда је тајна у тишини поезије коју сам Изабрао за његов вечни дом
20
ПРЕДГРАЂЕ Не зна Једнако одакле Куда Хистерија претпоставки Греши Поезија се свела на Поезију Бесконачног низа Испричаних прича JA На сажаљење Правила живота Размена изван Екстремног Телесног окружења Предграђе Душе певања o Цвркуту Хартија без тела Не додаје души Душу Смех прича у Палимпсетима Најбучнији је у Поменима песка и Тајне Океан је предграђе Океана Пустиња пустиње 21
Глас гласа Да ли нагласити Предграђе предграђа У градовима Поезије Музика насељава Последње кутије чула Цењка се у неиспитаним Лавиринтима страсти Бездани бездани На сав глас кука Замонашена уметност Међу спремачицама њеног Предграђа Најплаћенија је Поезија
22
ПИСМО Драга Ево ме заузврат Себи Завист Дана поломљених ребара Претња је Емоционалној култури Таме Шта са сном На граници размене Обука војника Личи на Безлични отпад из уста Космоса Свет је грешка Сензација назване Нашим именом и Презименом Заудара на пијанство Ментора Обуке преименалаца
23
СТО ЗА ПИСАЊЕ На столу за Писање Плоча од Нематерије Полица без Књига Бела слика Белог Зида У рукама Писца Писац са руком Без Оловке Треба се сетити Разлога
24
ВРАТИТИ СЕ Пут унатраг с муком налазе храбри посетиоци успомена Не боје се разглављених пејзажа времена Депресија заклоњених панорама измицајућег простора уокруженог сликама знацима других призора Недокучивим пословањем гравитације Кретање је удворичка пауза на граници између две мисли једне у подстицању друге у одступању Освртање иза ремети њихов божански мир сабија око у непотребни пре-рачун радозналости сужава и шири капиларе крвотока Историја про-тока маште чуђења тачкица снова Чулних сукоба на пријемном у Одељењу завођења Враћањем се не стиже на непознати циљ Заштићена интима успомена омета игру Кругова Тајну гравитације На време треба стати Хитро се вратити у јавни пансион личног незадовољства Чему журба у протицању 25
ЈЕСЕН Ветар журно разбацује смеће У блато претворено опало лишће Замагљен видик клизи са Оронулих фасада Облачни свод подстиче несаницу На слици невољно лице песника Над одложеном тастатуром Компјутера Дим цигарете савија Неправилне кругове На небу нечитак рукопис Запуштених трагова из разних Историја сумње Спуштени поглед даха Незадовољног ритмом дисања Наизглед у дубокој води Крије се Јесен
26
БЕГУНАЦ Ни он не зна где је Лавеж са ланца прогонитеља Понизно прљавим рукама у Чорби гусара Несавладиви вирус похлепе Пред лицем забринутог Бога Удише мали свет Главне рачуновође траже и Одузимају све Од јутра до мрака за Немогућим трагом Бегунца На сав глас развикани Не чују се међу јатацима и свињама Које увек рокћу на свој јадни Начин Неко је гадно оклеветао човека Са вечере са бегунцем Похлепним гусарима Поручује забринути Бог
27
НА ИВИЦИ Невидљиви човек преко пута погледа у немом дворишту распитује се Можда га је неко покрао видљиво помисли себична Врана пролетевши кроз зачараност распитујуће невидљивости У собичцима замрачених прозора унезверене наказе машатале су о укусном месу Жртве Невидљивац је наставио да се о предикатима њихове маште распитује на другом крају света чудио се сиромаштву врана и наказа видљивости На самој ивици кретања је застао покупивши сенку спалу са свог Умора
28
БЕОГРАД Душановом кроз Земун Старим Београдом до Гандијеве тринаест кривуда пут испод звезда разоквирених у дијалогу са Теслом о немогућности преноса допаљивости слике испод адресе Кафане Пролеће на Топличином венцу Овде смо као и у Венецији поред Старе капетаније Душан Мандић и његов имењак Ћурковић звани Ћале смишљали карактер испада ако се поведе реч о поезији Рачунали су на моје мишљење због кога сам остао без стана 1/1 у ЗК улошку овоземаљаца Није их узбудио мој смех о попису имовине Алцхајмера Београд разуме колико је тужно погубити се у памћењу имена измилелих из речника презимена из индекса забрањених књига из 1559. која су рачунала на мене усред множине заборава историје на Сан Кашан крај Фиренце у коме је Макијавели завршио текст под насловом 29
Принципе Владалац Шта је и ко је Београд насред Теразија подно Калемегдана усамљених сцена тик уз бок Галерије Цвијета Зузорић у којој сам политичарима држао предавање о Бати и пријатељима о Милораду Бати Михаиловићу о раскошно лепој Михаиловићевој која се отуђила у срцу једног од сеоских пејсажа Западнобачког округа Београд има у себи Београд од пре од сада када градови уједињене труле Европе трпе изливе беса самокритике севера настањеног на југу света залеђеног експериментима влаге и поноса на минусе горе и доле самоће температуре ваздуха Чекам да ли ће пристићи храбрије време нећкања да ли ће танконошци прихватити судбину огољене моде одела и кравата са Чеховљевим чвором под брадом Ф. М. Достојевског Одлазим на север у 16,40 из Београда неомеђеног ниједним одласком Можда ћу на путу до Сомбора и Апатина завршити песму о Цинцарима о ухапшеном свету живота који казну издржава у суровом казамату оквира (Написано 30. јула 2012. године у 14,20 часова)
30
ЈАДНИК Он је увек несрачунљива бројка сметајући сувишак мањка светлости Непопуњен размак у тексту за успелу реченицу описа стакла Виђен је у азилима пропалих песника није просјачио Чувао их се Некима је показао своје ципеле Замка за трагове изговарао би на одласку Звали су га Јадник
31
ШПИЈУН Он је увек ту поред тебе поред свих могућности на које пилићарски рачуна Редовно се представља као неоткривени пријатељ удружења авакса Оно што сакупља назива важним предметима запостављене историје Не упушта се у расправе о историји укуса попут ситних животиња страхује од основних недостатака личне писмености Председник је једне реке док другу уређује Склопио је савезе са онима који му се смеју иза леђа који му потурују превазиђене генерације лаптопова До бесвести улази у канцеларије других на ходницима се састаје са неважним превртљивцима а разводи од важних извора хране и лечења Телефонира до бесвести Са фиксног назива себе на мобилни Телефон Шпијунира све комшијског пса уличне мачоре 32
птице станарице па чак и јад сопствене маленкости Болује од себе надуо у лажним причама о вери о жени О припадању кохабитацији са ђаволом Неопрезност га убија и води кроз мемљиве ходнике лудила Ни сам себе не воли јадан посрнуо у неуморном преписивању података о другима Не вежба у теретанама у понорима се хвата за кљакаве руке налогодаваца и хушкача таштине мржње и патолошке сујете Свраб га изуједаног не напушта Шпијуни најчешће верују у ослобађајуће пресуде несвесни да их ни на најтамнијем месту неће сахранити пре него што их поједу ситне животиње са комшијским псима и уличним мачорима у друштву Време је да времену каже Збогом
33
ПОГЛЕД СА ПАЊА ПОСЕЧЕНЕ ПРАЗНИЧНЕ ШУМЕ Мом брату Душану
И овај дан ће проћи Одлепршати кроз маглу негде Докони ће кренути за њим у Земљу понора Лутаће кроз посечену празничну Шуму у којој се Бог одмара на Једном пању међу посвађаним Честицама ваздуха Међу поцепаним листовима Библије Наш глас допире до њега Окружен је оргиналима и првим Издањима свега И не замера униформисаним фалсификаторима На зебњи над сопственим страхом да ће Бити откривени можда и посечени као Празнична шума Тако ће научити потоњи као и они од пре да Сваки дан мора на пут негде чак и тамо где Бог не силази и не седи Где сричући опросте грехова оних и ових Не мисли на њих на њихове Преваре скривања првог издања Библије Научиће да је грех улазница у Земљу понора у посечену празничну Шуму у којој је Данте писао гушећи се у Ваздуху посвађаних честица Неки ће се упитати 34
Откуд Дантеу толико дара за измишљотине а Ниједан дан за машту магле која увек граби из Себе као ловац на сићушну ствар што сјакти у Злату међу ногама жене и пузи попут змије Бежећи од Еве брже од помисли да је неко могао да Изда сина Христоса да је неко рачунао на Успаваност Светог Духа и оних јадних помоћника Сваке власти ђавољег марша Одлазећи неожењени дан се не осврће на просце Мајке Магле и сестре Еве Не другачије ако се кроз светлост не може натраг у Прво издање оргинала из сумаглице оболелог бубрега Речи из запетљаних црева реченице из пешчаних јерусалимских Дина које штрче на ободима Десет Божијих Заповести Онај који верује мора да оде чак и са безумним Страхом од бола чак и када одлази пре других безбожника и Помоћника сулудих кочијаша власти То се мора и када се не зна шта се ради То је глас Божије Заповести суштина језика и међу Раскалашним и распуштеним неписменим речима Међу свим Адамима и Евама У тешко оболелој збиљи дођоша Нађоша и прођоша Увлакача апостола умрлих у лажима и похотама А никада неће лако одлепршати док их Неизлечиво грешне са својих посечених пањева Посматра Бог
35
МИЛОВАЊЕ Само Да се речи не распадну Да се не повампире гласови Који им савез чине Где би са предњонепчаном и Задњонепчаном тугом Где са Језиком О распаду се прича О смаку света у којем Незадовољствима смак призивамо И сујеверјем ватру тумачимо Не знајући како се ватра гаси Ко ће ми помоћи да не говорим Одзвања космогонијски крик Један од нас двојице мора отићи Узвраћа Господар распада И у реч Распалу ме претвара Не бој се Поручује Бог Ја сам увек на правој страни Запевај ако можеш још једанпут И пусти Смрт Да те милује
36
СРБИЈА У ДУБОКИМ ВОДАМА Дубоке воде нису Непријатељ Србији Оне јој помажу да се Осврне на благо њених Понорница Са дубина Дома незнања У коме столећима тамнује њен Врцави Дух Као у казамату У чијој мемљивој мртвачници је Кап по кап мучки исисивана душа Гаврила Принципа Србија не може тек тако да Издахне Да се удави у Успаниченим водама Река које је пресецају и Чине бајковитим девојком међу Шљивицима Булкама Пољима маслачка и хајдучке траве На њеним грудима светло се Ордење претвара у бране од челика У талпе од које се одбијају Свотице светлуцавих подсмеха Европских банкара Србија је краљица својих несрећа Одзвон српске трубе је недостижна Мелодија за којом је патио Вагнер 37
Међу рокерима Србија има своје корене Православну браћу Русе Светог Јована Косово и Метохију, Владичин Хан Своје Сеобе и деобе Снегове на Копаонику Априлске кише у Пожаревцу Калиманку, Врлу, Пек, Дунав и Његову невесту Саву Србија има уплашене интелектуалце Академике од папира Траљаве политичаре и Јадне неписмене песнике Вашке и шуге Своје Влахе Војводе, генерале и свеце Заветину у кући Лукића Србија има и оно што други немају Плићаке у дубоким водама Које с правом јуришају на све њене Јаде и промашаје Србији не требају страни Алуминијски чамци Амфибије, пумпе и рониоци Дубоке воде живе од њене страсти Од њеног јуриша на саму себе Бог је Србији подарио тврдоглавост Међу ватрама, земљотресима и поплавама Преплављена зовама и липама она Муке свог усуда и Победе над самом собом Носи на широким плећима и 38
Не либи се да пада и устаје насред Света вођа и завођа туђих мука Колубара, Морава и Костолац њене су млађе Сестре и браћа које ће срећно поудавати и Поженити Дубоке воде су њен мираз из ког Извиру одсјаји златног муља Србија има себе онакву каква је Ненапудерисана и ненашминкана Србија је вечна цура међу престоним Дамама Србија има своју децу, зетове и снаје Чак и онда када јој немирне воде Односе куће и плотове из њеног Неодносивог дворишта У коме се шегачи док крај својих Лековитих извора Пије киселу куповну воду и Трује се лажним даровима са Труле белосветске трпезе Србија је вечно своја национална Народна Мањина и већина Нема Србије без Србије (У ноћи између 20. и 21. маја 2014. године)
39
РЕЧИ Палом анђелу Платону
Речи нису настале у Машти Она им је само помогла Да све буде много другачије Да мислиш ако стварно мислиш Не трепериш притом на сваку Команду мозга Речи се залећу Потурају дезинформације Подстичу диктатуру страха Гримаса и празну причу Слободе ћутања Речи уплетене у теорију завере Фразе – Смак света Личе на пале анђеле Који никако да се опораве Свет речи је све већа лудница Без иједног Максимуса на Булеварима поезије Платон је знао за то лудило али и Он је пао у коментарима тог стања Маштајући нестао је у клизиштима и Одронима језика Између Сократа и Аристотела Речи су слабо плаћене стриптизете Подају се и удају у Свемиру разглављених сензација Пониру у јаву као у бунар огледала 40
Разапетих на адресама друштвених Мрежа Истина је у логору заточених метафора Без непотписаног уговора са речима Стриптизетама Падалицама и репатицама
41
ВОЖД Есеј о високим речима
Вожд је У српском језику симбол Лингвисти би рекли синоним фигуре за Високу реч Саздану у ризницама чула Од (о)сећања Која ево двеста година и Турским историјским архивима Одржава жестоки плам њиховог страха Због петовековног ропства Његових сурових намета Из чије тамности је измилела та сабрана Висока реч Онај који је носи са главом и без ње Данас Сутра Јуче Само је пуки носилац Носилац свести о постању Главе без које се не може Чак и када је одруби прљавац Окоћен из утробе кукавног јајета У народу познат као мућак На мегдану као слабић У племену као изрод Вожд је висока реч Без које би нам се уморило памћење Као што умор савлада срце Лудило узме ум Ћутање Језик 42
Вожд је наша реч Главаш у речнику њене браће и сестара Глаголских лукавштина Именичне одлучности Она није сентиментална творевина тешко Стеченог Духа Карађорђе је представник само једног Њеног значења Таман онолико колико му је недостајало Да зарад туђих не изгуби своју Главу Та реч и без Главе светли у тамном вилајету (Из)говора матерњег Пред Богом који све види Који је све видео Сечу Вождове Главе Набијање на колац пред кућом У којој си рођен Та висока реч сачувала је повест Народног и у народу пробраног личног Достојанства Зато је ето у васцелом свету без Главе Лепотом даровита као Шумадија Као онај најсрпскији епитаф у туђини Ој, Мораво Безглава Главо што се не даш у памћењу У лингвистици наших најбољих чула за Реч За Високу Реч
43
АДРЕНАЛИН Адреналин који лучи унутрашњи Ритам времена обезнањује Било који оптимизам који Утамничена усамљеност у сваком човеку Сања непрестано ничући из ниодчега Зато је мучна свака дијагноза Човекова о човеку Болести су по свему само искази о Бесмисленом несавршенству опијености Дисањем усред нејасне пољане насељене Мерама материјалних глупости Људи једноставно посрћу усред појединачних Прича о обесмишљеном смислу трајања Такмичења и натпевавања дубоко доле где Облаци никада не силази чак ни из Пуке радозналости Васељена је заједничко име за незнање У коме су ушанчени верници и неверници Започели међусобни рат до истребљења Тужног ли пораза свих и јадног расипања и Оно мало адреналина Бог се још увек не меша да пропало Раздвоји од упропаштеног
44
ОЧИ КИШЕ Прилог објави Трећег Завета
У различитим ритмовима Киша Силази и надире попут десанта На земљи једино разнобојни кишобрани Личе на падобране На подсмех људи уверених у Заштиту њиховог изума Однос између кише и човека Сједињен је у капима доживљаја Човекова критика лавира кроз кишну завесу Тачке додира времена и невремена А његово бекство од слободе Некритички је ближе невремену у Односу на разумевање близине времена За које не постоје кишобрани Атомска склоништа и подземни градови за Новац, секс и моћ Слободни пад кише је контекст Загонетнији од слободе дисања Кретања и других избора филозофских Расправа и тумачења позиционирања у Незнању Откровење загонетности тог незнања Подстиче објаву Трећег Завета са Текстовима о љубави и љубомори Тајне природе Киша уме да чека Пожури и помера облаке у 45
Разликама идиличних и Пренапрегнутих расположења људи Навиклих ходању по сувом Прашњавом путу једноличне Стазе живота Усплахирених од бојазни за њихова Водена бића изложена бруталности Дуготрајних пљусковa Потпомогнутих насиљем ветра Разум кише стално их подсећа на Сушу у којој биљке остају без даха а Животиње без биљака и хране Филозофија кише је најпоузданија Историја пустињске религије жеђи Тело кише нестаје у пољупцу са земљом Она се у различитим ритмовима и брзинама Циклично рађа Она је човек Она долази, нестаје и обнавља се због њега У земљи се непрестано сједињује с њим Њене очи су увек на небу Као сви важни извори Њене очи несебично светлуцају, помажу и Опомињу човеков усахли Материјалистички разум
46
У КОЛОНИЈИ Сени Милића од Мачве
1. Да ли то идемо или се враћамо У некој другој форми Са језиком или без звука Остављени да будемо На које се не осврћу Подиже плиму радозналости У сваком делићу атома што се Ковитла трункама изнутра као Саргатско море Као видљиво са невидљивим Између два Сунца и три Месеца Са два Сунца и три Месеца из Тишине све бучније приспевају Гласови сорабске даровитости Келти и Етрурци певају заједно на Свом Српском Матерњем Језику Врцају шушкави винчански сугласници По команди непроменљивог Значења од постанка Све рано најраније је на длану као Рана коју треба чувати од бола да Поспане у памћењу не успава у Забораву Један прави песник је као један живот Без обзира на број памћења из ког се о Сорабима, Хазарима, Ашкеназима или 47
Темпларима приповеда о Мојсију Плими Осеци мора и О Соломону О саркофагу знању атлантидског Растајемо се на раскрсници иза које се Укрштају Стари пут из Сомбора за Нови Сад Са аутопутом Да ли је све написано на таблама Плавим и жутим Пита будући градоначелник Јерусалима и Нестаје са укусом скуше и белог лука у Устима у Ковитлацу времена новокомпонованог Етнопарка у мачванском Белотићу Машем му да не заспи Јави се Вичем Макар из свог шпанског живота
2. Успела је у неколико махова Након досадног докторског путовања Испразнила је теглу са компотом од кајсија Креће се лађа француска са пристаништа Солунског Певају све божије слаткоће из ње Склад шећера и слада сорабског Српкињица на невидљивом престолу Увежбава ритам невидљивих тикова као Самомасажу лица са чије Геномске карте говоре дарови неколико 48
Ген(и)ја Да ли је познајем у Средини текста питам Алцхајмера Онако како сви заборави иду уз Клавирску пратњу Насред ноћи тражим обичну воду Уместо маказа доноси нож У само јутро На тераси обложеној хлорофилом Винове лозе расецам јабуку Смеје се Како се безбојно разлива њен обојени смех У неколико сећања Зовем је али она тражи да мене зове Изгледа да недостаје једно сећање Да би се у истом смеху нашле Једна поред друге небојене боје Морала је да се врати на заборављену Тишину Понесен брзином памћења и сам сам се Окренуо на другу страну Преправљам једну добру мисао Од памћења се можеш колико толико Склонити али из ропства заборава Немаш куд Коментар: Запис ове песме је настао неколико година пре смрти великог српског сликара Милића од Мачве. Ова песма је несебично излагање паралелних „мука“ са токовима свести и подсвести памћења и заборава. Ипак, успело јој је да преживи сакривајући у себи многе детаље због којих је рођена између два Сунца и три Месеца, на истој оној белини Историје Сораба и њихових крвних група у којој је Милић „крунисан“ за градоначелника Јерусалима. Дело те тајне је и прича о сувишности овог коментара. Запамти, насликај
49
и заборави, говорио је Милић својим ученицима док су га изазивали на двобоје у ликовним вештинама. Наравно да су они, као и многи други Милићеви „ривали“, губитнички завршили у песку заборава. Ова песма је стуб потраге за оргиналом у дворишту моји малих (по)гледа, која ме је за молила да је одведем у Заветине чистог српског ваздуха, ка ко би престала да удише прашину не(про)читаних књига. И ево је у „колонији“: аутономије, слободе и духа Заветина.
50
МИРАН ПЕСНИК Миран песник не треба народу Он га својим ћутањем вређа Он тако пристаје на страх а Опет је нечији слуга Некоме воду носи Миран песник не може бити више од тужног човека од јадног појединца Миран песник Никада неће ући у историју Свог народа
51
ГУМИЉОВ Страшна је то вест Када те убију Када самообешен клечиш крај неког ђубришта У тамном делу града, у тамном оделу Још страшније је Када те неки тада још нерођени централни комитет оглашава невиним (живим) када те преводе, цитирају, рекламирају продају Најстрашнији је пуцањ с леђа и то у потиљак да не видиш пријатеља читаоца велико јуче што ти данас тако на мало суди и пуца с леђа кроз наслов песме Страшна је то вест Кроз проред када те више нема Када не можеш да завршиш песму Која је убици гледала у очи (За ову песму под насловом Гумиљов, која инспирацијски асоцира на трагичну судбину великог руског песника Нико лаја Гумиљова, Зоран М. Мандић је 1988. године добио на граду Вукови ластари, која му је свечено додељена у Тршићу у оквиру одржавања Вуковог сабора.)
52
УКУС ПРОМЕНЕ 1. Морам ли, одјекује говор Изнутра Гласају, бирају Одјекује сваки пут и Не морам више у попис Говора Његових наводних вишкова и Мањкова
2. Али По читав дан из говорне масе Извлачим суштину Појмови у јадном стању испадају Из влажних кутија, смрдљивих кеса Устајалог ваздуха Вакума Пребирам по шкартовима општих места По поезијама, смисловима По уганућу свести полутрајних биљака Људи, животиња По њиховој вечној води
3. Испитивањима у стилу каквог Западног банкара 53
Приписујем Дарвинове и Фројдове Измишљотине Одузимам граматичке грешке Претенциозне стилске апликације Пену умних киселина И не разграђујем их политиком зареза Ипак сам осетљив на личне устанке Какве подижу песникиње Не одустајући од својих самовољних Самоћа Пребирања по Кафкиној интерној Медицини или каквом физичком Обрту
4. Нису у овај песми у питању пука Набрајања Нити инсталирање вештачког додира Реч је о чистој функцији говора О карактеру речи Без ког пустиње могу неограничено Пустошити Све што знамо и не знамо Па како онда и геометријски да Сместим у утробу спиралног простора Укус промене Нечувену благодет без порекла Без назначености
5. Иду ли то каравани смрти у Непознатом правцу или се 54
Правци враћају из својих пробаних Смрти на Вечном точку промене Подижем ногу са педала тачке и Гледам Како без нервозе речи граде и Усавршавају своју стрпљивост У њиховим успоменама нема више Слободних и реизборних места
6. Опет они Борхес, па Кафка, па Фројд са Дарвином Кувари, просци, аквизитери Људске глупости Нечувено друштво Феноменални говорници, телохранитељи Говора Двоножни речници Енциклопедисти Смрти и Енциклопедисти Живота Једном по једном записујем имена у Песму из постмодернистичког ината
7. Све долази из стомака и обија се о главу И вируси имају своје царство Говорим ћутећи Речима у Заводу за гласне жице у Мирној улици
55
8. А почео сам са Укусом Промене Ломећи мисао око танког случаја Смрти А дизао споменике речима по Космичким пустињама Огрубео од цементне и звездане прашине У нервној мрежи вируса и неназначеног Логоса Ипак сам почео
9. За смрт је потребна смрт Макар пробана Да би се просветлило њено биће Које није ружно Коме се обија о главу сваки живот Људи, биљака, животиња Кафке, Фројда, Дарвина, Борхеса, Аћина, Мандића
10. Заустављам песму и као Сваког јутра навијам справу за Буђење Треба и сутра са речима кроз пустињу
56
УВЕК ЋУ ВОЛЕТИ СВОЈ МАТЕРЊИ ЈЕЗИК Увек ћу волети свој матерњи Језик Чак и пред онима који га сматрају Неприкладним за филозофске Расправе Порицање сопственог језика Симетрично је порицању Бога Из сумње у матерњи језик Избија неподношљива језа Моја пригушена биографија Никада неће оскудевати у Матерњем језику Па ни онда када ме буду Разапињале Чељусти сурових страсти
57
НОСОРОГ Он није леп Да би био паун Да би се на коњским тркама Кладили на њега Метафоре се не слажу са његовом Незграпношћу Протествују и друге стилске Фигуре Други знакови Аранжмани А ја сам га насликао на зиду Гостинске собе Изнад мамине шкриње У којој смо чували јединог Брема У граду Велику шаховску таблу Два очева ордена за храброст И нешто ситнине када нестану залихе Уља и брашна Он нам се свако јутро смешкао са зида Благосиљао нашу собу Наше залихе уља и брашна Нашу ситнину Чувао нас је од подлих снова И био је леп Иако није био паун Иако се нисмо никада на коњским тркама Кладили на њега
58
ПРЕПИСИВАЊЕ БИОГРАФИЈЕ ИЗ ЗАБОРАВА Како моју биографију да Препишем из заборава У којој сам као гимназијалац на Природно-математичком смеру Одлучио да напишем Историју моје породице Тај наслов стајао је на корици Књиге од 1389 белих страна На њима ниједно слово Ниједан интерпункцијски знак осим Беле хаљине једне једине запете У коју сам се уселио једне ноћи У мраку тог собичка написао сам Прву песму уврнуту као ваздух Који сам удисао између свакодневних Одлазака у школу и Школа је била уврнута због Хистеричних учитељица Отупелих од оргазама које су сањале Несвесне тајне у чијим недрима је Одрастала моја адолесценција Већ тада На путу између Јеврејског и Паланачког гробља Пред којим је Калварија личила на Оперску дворану Миланске Скале Осећао сам се као моћ иненађења Самог у себи Мачевао се на турнирима које сам 59
Измишљао Организовао двобоје са сенкама Био сам сав у ожиљцима Између Оца и Духа Између нокта и меса Заокупљен писањем књиге о Узроцима и призивима наде Вишкови несанице помагали су Разлозима за честа сурова избацивања Подмуклих садржаја из биографије Због којих сам све ређе улазио у њу Или само на тренутак да бих хладном водом Опрао ноге у дрвеном кориту за Шурење свиња Брзо сам схватио да је тешко без божије помоћи Преписима поткрадати заборав Због тог сазнања патила је Историја моје породице Због тога су ме њене судије Након жестоког расправног ценкања Избацили из моје биографије На њихову жалост мајка ме је тајним Каналима емоција вратила у њу И ево много је година како се кријем у њој Како у њеном најзабитијем невидљивом оквиру Учествујем на турнирима историчара Биографа и аутобиографа На тим турнирима у публици увек седи Моја мајка која по ко зна који пут после Надметања са мукама заборава Чита увек исту књигу Бог у продавници огледала Зато Историја моје породице наликује на Оледало маште с којом ме је мајка 60
Сачувала од зала избацивача и њихових Јатака Сваком од њих мајка је послала по Један примерак књиге Бог у продавници огледала Али каква вајда од њеног доброчинства Када су они зарасли у корову читања и Нестали као што све нестаје на Прагу пријемнице у светлост А тамо је мрак главни записничар Чиновник од поверења светлости који Не воли јатаке
61
ПРАЗНИНА После четири године у сећању на брата Душана М. Мандића – 28. 07. 1948 – 21. 11. 2007.
Дубока дубља од безданог кланца историје непреводива на физичке мере уздаха Помера се, шири и тоне По Солжењицину 1460 колико дана толико и неједначина слика сабијених умом на дну срца Празнина сликати је бојама Поезије покреће наопаки страх, изазива га усред рачуна у коме природни послују и гину у рату са комплексним бројевима У сећању подизање незаборава једне личне генијалности води ме к њему доле и горе кроз пурпурне пределе кланца историје наше породице Умео је, готово до савршенства, боље од ње зауставити време нахранити уздахе даховима удисања чистог ваздуха у чистилишту Био је сам по себи, као и сада, као и јуче као и свако будуће сутра на чијим полицама га нестрпљиво чека на хиљаде томова речника, зборника, збирки и филозофија Математике Јуче смо, цео јули, у мојим сновима даривали 62
улице његовим именом А, сутра обећао је да ће нас дочекати по киши на једној од раскрсница вечности Уплатисмо чак и кредит за његов магични мобилни број 064 426 95 42 Хвала Богу на чувању правих сећања
63
ДВЕ ХИЉАДЕ ДВАДЕСЕТА Цитат из Романа промрзлог врапца
Свака пролазност је блиска На прагу је као онај промрзли врабац Коме нико неће ни откључана врата да отвори Суштина тужно пакује кофере Одлази без поздрава Не осврће се Пред одлазк оставила је поред Промрзле сићушне птице Комад удробљеног хлеба од јуче у Шалици топлог чаја од камилице Она ће бити далеко Када буде одређен дан за референдум Пропустиће своје право изјашњавања а Две хиљаде двадесете Земља ће се и даље окретати са Шалицом топлог чаја За промрзлине нико неће бити окривљен Можда ће бити пронађен и кључ за Браву незакључаних врата на Балкану Уморном од разних тумача Предлагача и преговарача Две хиљаде двадесете људи ће се Постројавати између две речи ОК и ЋАО Они најхрабрији склониће се у насељу Белих кућа да би до краја прочитали Микро козму Кукавичлука Најуплашенији ће добити прилику да из океана 64
Ваде Титаник и друге потонуле корвете Фрегате и крстарице На Гуглу ће бити објављена вест о томе Две хиљаде двадесете биће отворена нова Гробља за сахрањивање неухрањених остатака наде У пећима концентрационих логора спаљиваће се цвркути Осмеси и снови Биће расписана потерница и за Сином Божијим А онда ће сунце осветнички престати да сија Биће ужасно хладно записао је онај мали Промрзли врабац у свом Роману који ни ове године Није био у конкуренцији за НИН-ову награду Тај Роман је случајно испао из кофера Пролазности Док је некуда журно грабила без освртања
65
НЕРАЧУНАТО ВРЕМЕ Шта се збивало у времену Не прикачено на ход овоземаљског сата На рачунање доказа о сликама Гласовима и речима Како је живела разлика рачуна Између два времена између два пролазна Времена Питање је о тајни постављања питања о Онима који су после Творца на Зидовима алтамирске пећине Поставили цртеже гребући Окрвављеним ексерима по Зидовима без светла Откуд толико трагова нерачунатог времена Откуд ликови речи пре речи Зашто само цртежи из лова Смешне су муке са сведоцима Логосног интервала пре Творчевог Аутопортрета Покушао је Посегнуо за гралом у кутији времена Које је одбило да се окачи на сказаљке сата за Мерење откуцаја срца
66
БЕЛЕШ КА О ПИС ЦУ
Зоран М. Мандић, рођен је 20. августа 1950. године у Владичином Хану. Објавио је следеће књиге песама: Кораци сумње, 1971, Путник и његова невоља, 1976, Опекотина, 1980, Упуство за опстанак, 1982; Каринска тројства, 1987; Читаоница, 1989; Нишан, 1990; Крај сезоне, 1991; Бизар на математика, 1991; Цитати, 1992; Радови на путу, 1993; Наспрам чуда, 1994; Крај сезоне и друге песме, 1995; Цитати и друге песме (изабране песме, приредио Саша Радојчић), 1996; Нисам никада написао песму ко ју сам могао да напишем, 1997; Апатин и песме од пре, 1998; Усеклине, прозор, 2000; Нестварни штафелај, 2005. и Мали (п)огледи, 2006 и 2008; Бог у продавници огледала, 2010; Оквир, 2011. и Кафкина фонтана (избор из поезије, приредио Душан Стојковић) 2012. године. Објавио је књигу микро-есеја Мали наслови, 2003. године, а друго допуњено издање 2008. године. Објављени су му избори из поезије на италијанском Господово писмо, у преводу Драгана Мраовића, 1994. и на македонском Не бринем за наду, у преводу Ристе Ва силевског, 2004. године. 67
Заступљен је у великом броју антологија и прегле да српске поезије у земљи и иностранству (на итали јанском, македонском – Српска поезија 19. и 20. века, немачком, пољском, мађарском, и др.). Био је члан жирија књижевних награда: Госпођин вир, Бранкова, Печат вароши сремскокарловачке, Па вле Адамов, Душан Васиљев, Песничке стазе, Ервин Шинко, Круна деспота Стефана Лазаревића, Књига го дине Друштва књижевника Војводине, Ленкин прстен, Меша Селимовић, Повеља Карађорђе, Милан Ракић, Лаза Лазаревић, Миодраг Борисављевић и др. За књижевни рад награђен је наградама: Ервин Шинко, 1975; Печатом вароши сремскокарловачке, 1976; Октобарском наградом Апатина, 1998; Искром културе Војводине, 2000; Стеван Пешић за есеј, 2004; Књигом године Друштва књижевника Војводине, 2006; Дрвом живота Књижевног сазвежђа Заветине Београд, 2010; Књижевном Повељoм Карађорђе за 2011; Повељом Академије Иво Андрић за 2011; Капетан Миша Анастасијевић 2013. године. Пише поезију, књижевну и ликовну критику, које је објављивао у: Политици, Пољима, НИН-у, Борби, Дневнику (Нови Сад), Ревији (Осијек), Златној греди, Летопису Матице српске, Корацима, Градини, Књи жевној речи, Књижевним новинама, Ковини, Монс ауре усу, Багдали, Свескама, Збиљи, ОКУ (Загреб), Ликовном животу (Стара капетанија, Земун), Вечерњим ново стима, Дометима, Данасу, Путевима, Одјеку, Жи воту, Књижевном листу, Стварању, Овдјету, Стре мљењима, Улазници, Могућностима (Сплит), Видику (Сплит), Бдењу, Задарској ревији, Новој Зори, Српској вили, Руковетима, Књижевном магазину, Београдском књижевном часопису, Кварталу и др, као и на ТВ Нови Сад у емисијама серијала У сазвежђу књига и на РТС Београд. Аутор је сценарија емисије о Апатину у новом серијалу Варошарије Радио-телевизије Војводине. 68
Приче је објављивао у: Политици, Политициекспрес, Вечерњим новостима, Златној греди, Нашем трагу, Пољима, Корацима, Багдали, Летопису Матице српске, Дневнику (Нови Сад), Нашем трагу, Монс ауре усу, Студенту, Истеру и др. О Мандићевој поезији и другим радовима писали су: Чедомир Мирковић, др Бошко Томашевић, мр Ду шан Стојковић, Васа Павковић, Стефан Грубач, Јовица Аћин, Фрања Петриновић, Владимир Копицл, Миро љуб Милановић, Саша Радојчић, Аца Видић, Мирослав Антић, др Томислав Цветковић, Тања Крагујевић, Дра гиња Урошевић, Томислав Маријан Билоснић, Ристо Василевски, Мирослав Лукић, Радивој Шајтинац, Александар Б. Лаковић, Драган Тодоровић, др Славко Гордић, др Драгољуб Стојадиновић, др Бојана Стојано вић Пантовић, др Дивна Вуксановић, Зоран Богнар, Владимир Гвозден, Јован Зивлак, Радмила Поповић, Благоје Свркота, академик Миодраг Павловић, Богић Ракочевић, Жарко Димић, Зоран Ђерић, др Никола Страјнић, Рале Нишавић и др. Члан је АИЦИЛ-а – Европског удружења књижев них критичара са седиштем у Паризу, Удружења књи жевника Србије, а у више мандата био је члан Управ ног одбора и председник Комисије за пријем нових чланова Друштва књижевника Војводине. Члан је Удружења новинара Србије и Међународне организа ције новинара.
69
Садржај
Роман у настајању . ............................................... 5 Дух песме ................................................................ 7 Поуке . ...................................................................... 8 Брат и сестра Вики и Ликс . .............................. 10 Дунав . ..................................................................... 13 Журба бегунаца . .................................................. 15 Заборављени пратекст . ..................................... 16 Переат .................................................................... 18 Трен ........................................................................ 20 Предграђе .............................................................. 21 Писмо .................................................................... 23 Сто за писање ...................................................... 24 Вратити се . ........................................................... 25 Јесен ....................................................................... 26 Бегунац .................................................................. 27 На ивици ............................................................... 28 Београд .................................................................. 29 Јадник ..................................................................... 31 Шпијун .................................................................. 32 Поглед са пања посечене празничне шуме . . 34 Миловање ............................................................. 36 Србија у дубоким водама . ................................ 37 Речи ........................................................................ 40
Вожд ....................................................................... 42 Адреналин ............................................................ 44 Очи кише .............................................................. 45 У колонији ............................................................ 47 Миран песник . ..................................................... 51 Гумиљов ................................................................ 52 Укус промене . ...................................................... 53 Увек ћу волети свој матерњи језик ................. 57 Носорог ................................................................. 58 Преписивање биографије из заборава .......... 59 Празнина .............................................................. 62 Две хиљаде двадесета ........................................ 64 Нерачунато време ............................................... 66 Белешка о писцу . ................................................ 67
Зоран М. Мандић СРБИЈА У ДУБОКИМ ВОДАМА Библиотека МОБАРОВ Поезија. Есеј. Проза
Поезија I, Књига 2 Издавач ЗАВЕТИНЕ: ми, Београд, ул. Сердар Јанка Вукотића 1 Главни и одговорни уредник Мирослав Лукић Оперативни уредник Димитрије Лукић Прво штампано издање, 2015. Тираж: 500 примерака Припрема за штампу „Поповић и синови“, Пожаревац Штампа „Ситограф РМ“, Змај Јовина 71, Пожаревац
Цена ове књиге је 720,00 динара. Књиге се наручују директно од издавача преко мобилне Књижаре писаца https://krmikovac.wordpress.com/ или Уплатом преко Post neta на моб. +381653006950. Поручиоци изван Србије плаћају трошкове поштарине. Новац шаљу преко Western Union-а на адресу: Мирослав Лукић, 180 309 Београд, ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13 (молимо да нам пошиљаоци кад пошаљу новац напишу у електронској поруци, miroslav7275@gmail.com, и број – Control number).
CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-1 МАНДИЋ, Зоран М., 1950– Србија у дубоким водама / Зоран М. Мандић – 1. штампано изд. – Београд : Заветине: ми, 2015 (Пожаревац : Ситограф РМ). – 69 стр. ; 21 cm. – (Библиотека Мобаров : поезија, есеј, проза. Поезија 1 ; књ. 2) Тираж 500. - Белешка о писцу: стр. 67-69. ISBN 978-86-82255-14-7 COBISS.SR-ID 215554572