Нови Момчиловац бр. 3/4

БРОЈ 3-4.

ПИРОТ, 2. август 2014.

i v o N MOM^ILOVAC

momcilovac.blogspot.com

ГЛАСИЛО СЛОБОДНИХ ГРАЂАНА ПИРОТА

ГОДИНА 2. ИЗЛАЗИ ПО ПОТРЕБИ РАСТУРА СЕ БЕСПЛАТНО

momcilovac@gmail.com

“Момчиловац” је новина коју су покренули и уређивали угледни пиротски интелектуалци почетком 20. века, побуђени искреном љубављу ка свом народу и свом граду. Њихову љубав и ми данас у срцима носимо, те зато и назив њиховог гласила подижемо из заборава као писани споменик њима, а у аманет поколењу. Први број “Момчиловца” објављен је 16. децембра 1908. а први број “Новог Момчиловца” 14. септембра 2013. године на иницијативу чланова покрета Двери Српски из Пирота.

Песнички кутак

ПИРОТУ

Фото: “Пиротски кеј” Игор Ђорђевић

Ослушни, граде мој рођени, Пригрли ме, Нишаво, и причај најлепшу причу. Долазим уморним кораком да испевам ПЕСМУ. На стазама Кеја газим лишће што шушти, Бацам камен у снажни брзак Замишљам жељу... Ослушни ме, граде рођени мој, Долазим из Тијабаре Одакле је с гитаром и мој отац долазио У ове касне сате Тако ми сна у свом несну На југоистоку Србије, Мој граде рођени. Душанка Нешић Душанова

ЛИЧНОСТИ

ИЗ НЕЗАБОРАВА (2) Пише: Душан Ранчић

Коста Н. Костић

Научник, истраживач, писац, један од је потврдио на Видовдан 1889. године, петзаборављених великана Србије и Пирота. стогодишњици од Косовске Битке. Костић Преданим радом и пожтвованошћу по- је тада заједнички са другом израдио темат себно је задужио Пироћанце, стога ми, по- „Краљ Стефан Драгутин“ и добио прву натоња поколења, скромно настојимо да ми- граду. Рад је штампан исте године. Још засао и дело Косте Н. Костића извучемо из паженији успех постигао је следеће године, сенке заборава. опет на Видовдан, темом „Трговински Реч је о угледном интелектуалцу који центри и друмови по Српској Земљи у средје са родољубивом чежњом учествовао у њем и новом веку“. Ова рад је у облику оснивању старог Момчиловца, и био његов књиге штампан 1900. године на скоро 450 уредник и стални члан редакције. Захва- страна. По речима академика Тихомира љујући његовој писаној заоставштини ми Ђорђевића овај обимни и озбиљни рад у данас имамо сведочанство културно-исто- коме се објашњава значај појединих тргоријске баштине Србије, али и града Пирота винских центара обележио је младог Коу коме је Коста провео највећи део живота. стића као озбиљног историка. Значајно је Посвећеност у истраживању историје Пи- да су његови професори истраживање оцерота уз садржајне описе друштвеног и при- нили као велику добит за нашу географвредног живота тог времена издвајају Ко- ско-историјску књижевност. У периоду стустића као веома значајног пиротског дија посебно је занимљиво поменути ствараоца. Поред тога, успешно се бавио његово познанство са тадашњим професоописивањем индустријског живота та- ром Велике школе, Јованом Цвијићем које дашње државе, што га уводи у значајне ин- се касније преточило у пријатељство. телектуалце србског народа. Богате био- Цвијићеве научне методе су оставиле дубок графске податке о њему можемо пронаћи траг у Костићевом стваралаштву. Он усваја у предговору посхумно објављеног дела: његово радно начело, по коме је наука дар „Наши нови градови на југу“. Ово дело из- који се треба употребити на оно што је племенито, дар који захтева недрило се из Костиних надахнутих писања крат“Као наставник био је велико одрицање и у великој мери жртвовање свог ких монографија о новоодличан, као научник живота. Овог начела се ослобођеним градовима држао до краја живота! био је одличан, као јужне Србије после БалПосле студија Костић се канских ратова, међу којичовек био је одличан. враћа у Пирот, наставма су убројани: Битољ, Честит до крајности, љајући да истражује и Скопље, Прилеп, Охрид, пише. Од 15. фебруара Пећ, Призрен. Захваумерен у свему, 1900. године служи као љујући његовом пријатељу, миран, питом, пун професорски приправник, етнологу и академику Тиа после положеног профетакта, а нада све хомиру Ђорђевићу који је сорског испита из Опште и и приредио поменути радан као ретко ко Српске историје и Геограувод, књига је доспела на – права научничка фије 2. јануара 1903. ради светлост дана и објављена као професор. За живота је 1922. године. природа” овај човек је био привржен Према овим наводима пиротском крају, о томе сведочи читав њеКоста Н. Костић је рођен 15. марта 1875. гов живот. Потврду више налазимо у аутогодине од оца Николе и мати Настасије у биографији његовог сестрића, Десимира Нишу, где 1886. године стиче основно обТошића, такође интелектуалца, који поразовање. Међутим, пошто се његови родитељи убрзо селе за Пирот, Коста на- миње Костића као угледног просветног ставља школовање у пиротској Гимназији, радника посвећеног Пироту током целе и завршава је 1895. године. Као добар и своје каријере. Радови „Историја Пирота“, примеран ђак наставља усавршавање на „Прилози старим српским записима и натВеликој школи у Београду, Историјско-фи- писима“, „Фолклористичке белешке из Пилолошки Одсек, а завршава је 1899. године. ротског Округа“ („Караџић“ 1900.), али и Академик Ђорђевић нам открива да је већ други необјављени записи остали су данас тада примећен његов научни таленат што као обележје некадашњег живота пироћа-

наца. Остала дела попут: „Рударство и рударски предели и центри у Српским Земљама за турског времена“ („Наставник“ 1912.); „Културне биљке у Српским Земљама за турскога времена“ („Наставник“ 1913.); „Домаће животиње као транспортна средства за турског времена“ („Гласник Српског Географског Друштва“ 1914.); „Прегледи Географске Литературе о Балканском Полуострву“ представљају његова истраживања значајним за поспешивање науке уопште. Костић се открива као свестран аутор са изразитим талентом препознавања важних детаља. Његове књиге и белешке сачињене у стако да богатим живописним материјалима допуњују историјске податке. Десимир Тошић је ову врсту истраживања назвао културном или социјалном историјом. И заиста поред историјских записа налазимо обиље садржаја о занатлијама и начину трговине како у Пироту, тако и у остатку земље. Сазнајемо да је Пирот крајем 17. века био поприште страдања и збегова, нарочито 1688. године због хајдуковања Еген – Паше. Док на основу записа о занатлијама и трговини у Пироту, имамо комплетнију слику некадашњег градског изгледа. Читамо да је у Пироту половином 19. века постојала једна радионица коже, лоцирана испод градића, а њен први власник био је Манча Петровић. Даље, да је било развијено ћилимарство и опанчарство. Да су се ткале бисаге, покровице, зобнице и вреће, и да је било доста трговаца из Београда који су долазили. Ове податке налазимо код др Бориславе Лилић у књизи: „Историја Пирота и околине“. Она је посебно указала на значај Костићевих радова за упознавање црквеног живота становништва Пиротске Митрополије средином 19. века. Такође нам открива необјављени рукопис „Трговачка и занатлијска удружења“, рукопис 7 из Костићеве збирке радова, у коме се помиње да је шегртовање било везано уговором који се тешко раскидао, чак и због болести. Шегрт је толико

припадао мајстору да га је мајстор при напуштању посла могао заједно са радњом продати другом занатлији. Педагошко – наставнички рад Костић је од 12. августа 1912. наставио у Београду када је премештен и постављен за професора Реалке. Ипак дани професоровања морали су бити прекидани због ратних неприлика. За време Балканских ратова обављао је дужност помоћника начелника војне станице у Белој Паланци. Почетком Великог рата обавља исти задатак све до 1. децембра 1914. године, када је премештен у Пирот за комесара војне болнице. Ту је и завршена Костина научна каријера, али и живот, јер, док је обилазио болнице надгледајући негу рањениих и болесних војника добио је пегави тифус, и за осам дана подлегао болести, преминуо је 19. фебруара 1915. године. Можемо рећи да је Коста Н. Костић до краја живота истицао врлински карактер. За њега који је био привржен отачству, није било дилеме шта радити када је требало помагати народу. Писаним радовима само је потврдио ову карактерну особину и оставио у амнет нама да то сачувамо. О искреном родољубљу најбоље сведочи цитат на крају књиге: „Наши нови градови на југу“ , а гласи овако: „ Светим сенима оних честитих, родољубивих и храбрих синова нашега народа, који падоше за слободу наших нових градова, пун топле захвалности побожно посвећује ову књигу, у потпису Коста Н. Костић.“ Ово посебно помињемо због младих нараштаји како би знали за постојање врлинских ауторитета у своме народу. На крају, најбоље да се послужимо речима академика Ђорђевића изнете у предговору поменуте књиге: „Као наставник био је одличан, као научник био је одличан, као човек био је одличан. Честит до крајности, умерен у свему, миран, питом, пун такта, а нада све радан као ретко ко – права научничка природа... Поменуте карактерне црте учиниле су његову личност истрајном и преданом у истраживачком раду, и само је његова рана смрт омела да му се до краја укаже оно што је у пуној мери заслуживао.“

* Напомена уредништва: У речи “србски” долази до одступања од гласовне промене једначења сугласника по звучности, не из незнања, већ да би се нагласио корен и порекло речи СРБ.

И сти нољ убљ е

“ М И Л О С РД Н И

АНЂЕО” Пише: Дејан Алексовски

Одавно ми је јасно да је свет у коме живимо суров, да њиме управљају моћници и да они уређују сву хијерархију односа, и малих и великих, и локалних и глобалних. Разумљиво ми је такође да је било каква идеја о некој равноправности свих са свакима илузија, али ипак жалим за временом када су људи имали бар веру да је тако нешто могуће. Међутим, будући свестан свега овога, и даље неке ствари

П Р Е Ћ У ТА Н Е В Е С Т И Ова рубрика је намењена важним вестима које су прећутане или скоро неприметно објављене у масмедијима. Ради се о новостима с краја 2013. и из првог полугодишта ове године.

“Комуналац” купио себи награду! Да ли грађани Пирота знају да је ЈП „Комуналац“ добило „престижну“ “интернационалну европску награду за квалитет” од Глобал Траде Леадерс Цлуб-а? Тиме се поносио тадашњи заменик директора тог јавног предузећа, господин Бобан Толић све док марљиви новинар „Пиротских новина“ није открио да се ово “признање” добија тако што сам себе предложиш и уплатиш новац за трошкове организације, боравка, банкета, и израду плакете и/или дипломе. Дакле, сам себи купиш награду и почнеш тиме да се хвалиш како си тобоже успешан. Зато нам се намеће питање: Зашто је ЈП „Комуналац“ „бацило“ паре пореских обвезника на овакве медијске егзибиције и да ли ће то неко надлежан да испита?

Паганизам у основним школама Сви знамо да су деца најподложнија манипулацији и да су крхка пред најездом лошег садржаја и погрешниг система вредности. Пример је и ”Скривено благо“, књига Дарка Главаша из Инђије која је подељена деци нижих разреда појединих пиротских основних школа. Ово издање представља својеврсну паганизацију хришћанства и приручник сујеверја, магија и приношења жртава. Зар ми заиста немамо нешто панетније да понудимо деци? Где су песмарице Десанке Максимовић, где су наше прелепе бајке и басне? Да ли неко у граду контролише шта се нашој деци сервира и у ком правцу се едукују?

Пироћанац првак у парламенту Србије! Народни посланик Покрета социјалиста из Пирота (иначе коалициони партнер СНС-а), Драган Тодоровић, избио је на чело свих посланика Србије јер је на путовања потрошио највише, и то за период прве половине 2013. године. Ово је објављено у „Новостима“ а на основу пресека трошкова Народне скупштине. Не желимо да повредимо ничију приватност или положај, само да кажемо како Пирот није баш „маргинализован“ у парламенту Србије, има свог првака!

не могу да разумем, нити могу схватити начин на који људи који доносе одлуке важне на светском нивоу, размишљају. Војна операција бомбардовања Србије и Црне Горе коју је НАТО пакт предвођен САД-ом предузео пре петнаест година са циљем стварања још једне албанске државе на Балкану, носи управо име “Милосрдни анђео”. Мене бар, помен овог имена асоцира на фреску Белог Анђела из Милешеве, а његово благородно лице и осмех вероватно су један од призора које човек носи са собом целог живота и увек их може призвати у сећање које је исто онако живо као и после првог гледања. Гледано кроз призму јенкијевско мафијашког империјализма и средстава којим остварује своје науме, мора бити да сам ја са својим анђеоским уобразиљама у заблуди. Интересантно је, међутим, видети како је „милосрдни анђео“ помало незгодна тема, у пост-Милошевићевској Србији. Као да је некако тешко објаснити грађанима Србије како су то сад та Европа и Америка у једном тренутку дошле, и окупирале један део наше територије. Баш та Европа, коју сада називамо „партнером“, иста та Европа у коју се сада Србија куне, којој стреми и која нам је узор цивилизованог и уређеног друштва. Управо она Европа, за коју је Србија ратовала у два светска рата, и више него што је требала и смела. Управо та Европа нам је дала „милосрдног анђела“, који је на својим крилима донео радиоактивни уранијум, а уместо свог осмеха томахавк пројектиле, и касетне бомбе. Све то, као да се

Путин: Србија бомбардована зато што је православна Нешто што су наши масмедији прећутали јесте изјава Председника Руске Федерације госп. ВЛАДИМИР-а ПУТИН-а поводом годишњице бомбардовања Србије: "Зашто је НАТО без икакве дозволе УН бомбардовао Србију? Зато што је Србија православна. Зашто је цео Запад одмах признао независност Косова? Зато што су се Албанци борили против правосланих Срба. Нико на Западу није хтео да истражи зверства вође косовских терориста и актуелног косовског лидера Хашима Тачија, који је непосредно умешан у трговину дрогом и органима заробљених Срба, иако су сви докази, што се каже, на дохват руке."

Сатанистичка сеанса у храму Христа Спаса у Приштини На жалост, изостала је осуда наше Власти и медија према овом чину: У храму Христа Спаса у центру Приштине албанска музичка група снимила је спот са обнаженом певачицом и обиљем сатанистичке симболике. Наше светиње Албанцима користе да понижавају све што је Српско. Тако је тај храм претворен у нужник у центру Приштине!

Деградација војске Док се у Србији деградира војска, где је обавезни војни рок укинут и где се иде на минимизирање војске, једна развијена земља Европе Норвешка је донела закон да се у убудуће регрутују жене у норвешке оружане снаге. Тако је та земља постала прва чланица НАТО у којој ће служење војске бити обавезно за оба пола. Ово не значи да се слажемо са овим законом, али потенцирамо да неко економски развијен и ничим угрожен јача свој војни потенцијал и не одриче се обавезног војног рока.

Радничка права из доба “Јуре” Да стране инвестиције у Србији нису оно што су обећавале власти говори пример Јужно Корејске “Јуре” у Нишу. Подробније о неделима и малтретирањима у фабрици речено је у ТВ емисији „РЕВОЛУЦИЈА“ Бориса Малагурског, од стране два радника. Изнели су катастрофалне чињенице о лошем положају радника и стању њихових радничких права. Након емисије уследило је даље малтретирање и застрашивање а такође им се прети отказом, и то све за плату мању од минималца. Шта ли ће тек бити кад ступи на снагу нови Закон и раду?

Синдикалиста изградио хотел Ову вест цитирамо: „Председник Савеза самосталних синдиката Србије (СССС), Љубисав Орбовић, изградио је хотел у Врњачкој бањи вредан 1.240.602 евра, сазнаје 'Ало'. Тај лист открива да Орбовић месечно најмање прима 340.000 динара!“ Сами закључите ко заступа права радника.

Да није абортуса... Демограф Биљана Спасић урадила је битно истраживање за Србију: Број Срба се за 170 година повећао за 400.000, Турака за 400 одсто, а Шиптара – 700 одсто. Некада се предвиђало да ће у Србији живети око 40 милиона становника, али демографска слика је далеко од тога. Само због АБОРТУСА за последње две деценије није рођено (читај убијено!) око 6 милиона људи.

Вучићев непотизам у Пироту? Како интернет портал „Јужне вести“ јавља, супруга народног посланика СНС-а из Пирота Радмила Костића, госпођа Јелена Костић, од пре пар месеци је директор филијале Националне службе за запошљавање! Она је на ту функцију изабрана на конкурсу. Међутим, чињеницу да је дошла из приватне компаније "Тигар Тајерс" и да никакве везе са поменутом филијалом никада није имала, мало зачуђује, зар не?

Докле изливања канализације у Козарачкој улици? Грађани Пирота и околине су ове године сведоци страшних климатских непогода, на жалост. Дешавају се „олујни ветрови“ праћени невероватним пљусковима, ректко када забележених у историји овога краја. Као последица непогода су однешени кровови, исчупана дрвећа, поломљене ограде, локалне поплаве, итд. Након једне такве олује десила се поплава у Козарачкој улици. Међутим, како се испоставило након провере, заказале су канализационе црпне пумпе. Зашто? Како то да нису прорадиле, зар се не врши редовно одржавање, провера и ремонт истих? Да ли ће и када ће, напокон, неко сносити одговрност?

Свекрва и снајка Мајка члана Општинског већа др Милана Стојановића, је дала под закуп Апотекарској установи Пирот локал поред Пазарске амбуланте. Да је ствар још „чуднија“, његова жена је Председник Управног Од-

стр. 2 жели гурнути под тепих, јер је Србија сада вођена „реалполитиком“ и која „не живи од митова и легенди“, већ од стварности – јер се, како кажу, мит и легенде не мажу на кришку хлеба. Србија данас је метафора ауто-пута, којему је он сам по себи сврха, и који мимоилази и далеко за собом оставља све, чак и столетне храстове. Но, обзиром да је мени столетни храст милији од таквог ауто пута и да и даље не могу замислити анђела који доноси радиоактивне пројектиле са собом, допустићу себи да посветим овај тренутак да се присетим свих оних који су тада ратовали за Србију, и за њу дали и своје животе. Сетићу се свих војника који су грчевито држали своје борбене линије, не дајући непријатељу да ступи ногом на наше тло. Сетићу се свих људи у Србији погођених том тугом и несрећом коју нам је западна „цивилизација“ наметнула. Сетићу се и браће у Републици Српској који су исто то доживели четири године раније. А они који су нас у име демократије, слободе и људских права бомбардовали, убијали, и окупирали, иза својих скупих одела, кравата, аутомобила, луксузних вила и резиденција, су ништа друго него обичне хладнокрвне убице. Нека је вечна слава и хвала свим страдалима у одбрани отаџбине од НАТО злочинаца. Нека њихове жртве не буду узалудне.

бора Апотекарске установе. Члан Одбора Агенције за борбу против корупције проф. Др Зоран Стојиљковић оцењује да се овде ради о расподели политичког плена и непотизму. Чак су се побунили приватни апотекари који оптужују Апотекарску установу за нелојалну конкуренцији и монопол, јер, како тврде, поменути локал не задовољава прописане услове за отварање апотеке. Шта ће урадити надлежни инспектори видећемо у наредном периоду?

Рагодеш платио пут и остао без њега Велику муку мештанима старопланинског села Рагодеш задаје локални пут до села за који су они сами прикупили 12 хиљада евра. Људи су чекали три године али реконструкције пута нигде нема! Како и зашто се неко оглушио о обећано, није на нама да одговоримо, већ да питамо Председника општине г. Владана Васића? Мука сељака је ескалирала октобра 2013. када су изашли на улицу и јавно изнели своје незадовољство нечињењем локалних власти.

Људи гину а рампе у Ђераму још увек нема Лоше рампе на пружним прелазима угрожавају животе возача, то је свима нама познато. Али када их нема у насељеном месту онда је стање још горе, у ствари трагично. Иницијатива мештана Ђерам да се проблем пружног прелаза „Бериловачка капија“ („Пејин мост“) реши је подржавана од свих странака у свим предизборним кампањама. Међутим, по изборима сви би заћутали и све је остајало по старом. Ни локалне странке и ни надлежни и у Београду ништа нису предузели да се прелаз адекватно обезбеди, иако је на њему, од 1997. године до данас, страдала 21 особа, а било је и више саобраћајних несрећа са материјалним штетама.

Поскупљењем против поплава Након трагедије која је задесила у виду поплава наше осигуравајуће куће су посегле за мером да заштите свој интерес. Тако је Народна банка Србије одобрила поскупљење полисе законом обавезног осигурања од ауто-одговорности за чак 45 одсто. Ово баснословно поскупљење предложило је Удружење осигуравача Србије (УОС), и то само месец дана након катастрофалних поплава које су задесиле нашу земљу и уништиле на хиљаде домова и аутомобила, а ступило је на снагу 1. јула 2014. Фото: Украјинка на једном фашистичком скупу у САД-у

Милосрдни Велшани Група Велшана је прешла 2.500 километара да би од срца помогли Србији након катастрофалних земљотреса. Група ватрогасаца „Blazing to Serbia“ из Јужног Велса до данас је донирала укупно 23 ватрогасна возила. Седам година допремају опрему, сваки пут путују пет дана и кажу да ће се враћати увек.

Украјински фашисти разапели трогодишње дете а “хумана” Европа ћути! Да се у Украјни дешава чист фашистички чин Украјинске хунте потврђује извештај из града Славјанска након повлачења проруских снага. Већ по устаљеном маниру, ционистички медији ћуте, док фашисти убијају и спаљују недужно становништво. О најновијем и најстравичнијем злочину говори избеглица из Славјанска Галина Пишњак, мајка четворо деце. Она је у избегличком кампу у Ростовској области дала интервју руској телевизији у којем је описала како је казнена експедиција разапела трогодишње дете и убила жену једног устаника: „Центар града. Трг Лењина. То је једино место где могу да стану сви људи. На тргу су окупили жене, пошто мушкараца више није било. Жене, девојчице, старце. То се зове показно кажњавање. Узели су трогодишње дете дечака у гаћицама, у мајици. Као Исуса су га разапели на огласној табли. Док га је један закуцавао за таблу, двојица су га држала. И све то пред очима мајке. Њу су држали. Она је гледала како јој син умире. Крици. Запомагање. Још су га исекли на боковима. Да се мучи. Кроз сат и по дете је умрло. А затим су узели мајку, завезали је за тенк и вукли је по тргу, отприлике један километар“. Приредио: М.К. Фотографије и вести преузете са разник интернет портала

3. стр.

Снага народ а

ПОДВИГ

Фото: Дарко Бјелопавлић

Фото: pirotskevesti.rs

До м ку лт ур е

Поводом почетка 2014- године, чланови Мото кулба „Анђели“ из Пирота су уручили новогодишње пакетиће деци из Основне школе „Младост“, али и малишанима села Крупац, чији су родитељи лошег материјалног стања. Сваке године се организује оваква акција. Пиротски бајкери су свима нама показали хуманост и човекољубље, без предрасуда или со, цијалног раслојавања. Поред тога еу Мат за ва дст сре и су сакупили Лазаревића који је рођен са гастрошизом и који је до сада већ имао седам операција. Д.П.

ПИ РГ ОС И за м ал ог Лу ку

и “С рп ск о ср це Јо ха но во ”

Кад срце проговори, а мржња заћути! Књига „Српско срце Јоханово“ аутора Веселина Џелатовића представљена је на фебруарском Сајму књига у Пироту . изазивајући велико интересовање а Срб ња ада стр Она описује језива на Косову и Метохији, који су комадани зарад трговине њиховим органима. Поред страдања писац нам говори о великој љубави и топлини Немца Јохана Вагнера који открива порекло пресађеног срца у својим грудима. Немац на крају одлази на Косово и упознаје дете убијеног Србина, чије срце и данас куца у његовим грудима.

Навијачка група Пиргоси је 19. априла прославила свој 24. рођендан. Рођенданска прослава је имала и хуманитарни карактер, па је од продатих улазница и доброод вољних прилога сакупљена сума ица кол ну 40.000 динара за купови за малог Луку Лилића, који од рођења болује од церебралне параС.П. лизе. Свака част Пиргоси!

83 0 па ри ци пе ла !

Леп гест помоћи угроженој деци учинио је наш Пироћанац Владан Мијалковић поделивши деци 830 пари ципела крајем 2013. године. Наиме, Владан већ дуже времена живи и ради у Холандији. Своју рукометашку каријеру је почео у Пироту а наставио касније у Холандији, и овим гестом је желео да помогне и одужи се средини коју носи у срцу... Д. П.

Фото: Дарко Бјелопавлић

Фото: Јужне вести

П о к ло н и о

П ир оћ ан ци

и Ве ли ки ра т

У Пироту 27. 6. 2014. је обележена стогодишњица од почетка Првог светског рата. Било је надахнуто србством и херојством наших пре вдака. Без имало политике предста љена је српска трагедија али и ју истрајност војника да сачувају сво леземљу и своју слободу. Овим обе аст жавањем Пироћанци су одали поч нашим јунацима и захвалили се на е жртви коју су поднели. Дому култур ј вно хвала на предивној, инспирати 11. манифестацији. У истом месецу от јуна, у пуној великој сали СО Пир “Пи одржана је трибина под називом су у роћанци и Велики рат”. Трибин успешно водили историчари Миљан Манић и Давор Лазаревић. Д.П.

САОПшТЕњЕ ПОКРЕТ ДВЕРИ О “ТИГРУ АД” И “ПРВОМ МАЈУ” Поштовани грађани, Ових дана смо сведоци коначног суноврата наше локалне привреде. Она је последица дугогодишњег бахатог управљања њоме - небригом тадашњих, ДОС-овских али и садашње, СНС-ове власти. Наиме, алармантно је стање у „Првом Мају“ и у „Тигру АД“. Преко три хиљаде радника је угрожено и свакодневно живи у страху од губитка посла, у бојазни од глади и немаштине ако остане на улици! Да ли ће неко преузети одговорност за пропадање фабрика „Први Мај“ и „Тигар АД“? Ми из Двери са разлогом сумњамо да неће! Јер до сада нико није одговарао за пропадање пиротске привреде у протеклих четрнаест година. Зашто? Подсећамо грађане Пирота да се локална власт господина Васића хвалила приватизацијом „Првог Маја“ и да је то одзвањало месецима у свим

нашим медијима нарочито уочи избора. Међутим, било би нецелисходно ако не би смо „уперили прст“ и на републичку власт под СНС-ом која је такође „кумовала“ продаји „Првог Маја“. Дакле, обе стране, и локална власт господина Васића и државна власт са СНС-ом на челу, пребацују одговорност једна на другу ко је крив за такво руинирање фабрике. Питамо обе стране, да ли ће неко одговарати за лоше и погубне потезе? Поред фабрике „Први Мај“, и фабрика „Тигар АД“ је у озбиљним проблемима! И тамо су радници у грчу и неверици шта ће са њима бити. Неколико плата касни али републичка власт на челу са СНС-ом не одговара и ћути иако је преузела организациону одговорност и обећала разрешење критичне ситуације. Овим је само доказана обмана којом се користи СНС са СПС-ом као коалиционим

Од 1967. године сам у Првом мају. Ми радници смо градили ову фабрику а сада гледамо како је уништавају. Имам право, и сви ми имамо право да питамо: - Ко је потписао продају Првог маја?

- Да ли такви и даље раде у Првом мају?

- Ко је извршио ову сулуду приватизацију?

- Ко је продао на стотину продајних објеката које је “Први мај” поседовао широм државе?

- Да ли се и сада нешто продаје?

- Да ли и сада, у овој беспарици, неко у “Првом мају” купује станове и аутомобиле, као што се прича по граду? Позивам све раднике и пензионере да се удружимо и да тражимо имовинску карту од свих оних који су учествовали у уништавању “Првог маја”! Сви да покажу имовинске карте! И они што се још увек држе на руководећим позицијама и свих оних што су сада у синдикату! Први мај је био понос Пирота и целе државе а сада је рушевина! Сада не постоји и зато мора неко да одговара! Гордана Драгутиновић пензионер “Првог маја”

Проблем паса луталица код нове регионалне депоније У нашу редакцију стигло је једно писмо, заједно са потписаном иницијативом коју је покренула група граћана окупљена због насталих проблема око нове регионалне депоније. Посебан проблем је настао због великог броја паса луталица на том простору, те постоји потенцијална опасност од уједа. Из писма издвајамо:

Д. Р.

Фото: Дарко Бјелопавлић

Ху ма ни мо то кл уб

Тражим истину о “Првом мају”!

Г О Д И Н Е 2 01 4 .

По пл ав а и Пи ро ћа нц и

Србију је задесио потоп из кога је испливала сва беда наше државе и наше армије (коју је амерички ЈУ-Ес-Стил у Смедереву лепо претопио у првокласни челик!). Међутим, потоп је показао и да смо још увек живи и да у Србији има много пожтвованих добровољаца, много срдачних гостољуба, много милостивих људи широке руке. Овај потоп је и бар за тренутак потопио нашу проклету сујету и неслогу и показао какава снага извире из нас када смо сложни и удружени. Ову снагу народа показали су и Пироћанци, данима пунећи камионе Црвеног крста храном, водом и одећом. Свака част Ж.П. Пироте!

ВАША П И СМА

Фото: Слаки

Ко те хвали, тај те и квари, каже наш народ, зато је боље о добрим делима и добротворима мудро ћутати. Међутим, у времену у коме нарко-дилери и порно-диве постају младима највећи и једини идоли, просто смо у обавези да укажемо на оно супротно. Пред Вама су најплеменитији подвизи који су, по нашем мишљењу, обележили крај 2013. године и прво полугодиште 2014. године у нашем граду.

партнером, јер пред изборе су обећавали благостање, док сада живимо у социјалном мраку и беди. Поштовани радници, мора се знати стање у овим двема фабрикама. Обе власти беже од одговорнисти иако су оне те које су закувале ситуацију. Зашто нема јавног саопштења, или још боље, јавне расправе и дискусије? Зашто нема изналажења решења и проналажење криваца? Када ћемо постати социјално одговорно друштво? Ко је крив за распадање ових фабрика? Када ће се неко процесуирати, када ће неко сносити санкције за своје чињење или нечињење? Господо из СНС-а, СПС-а али и ви под окриљем председика Васића, радници су на ивици глади и финансијког амбиса! Шта предузимате да спречите то? Повереништво Српских Двери Пирот

„Од када је постављања нова депонија у великој близини викендица и земљишних површина са засадима било је јасно да могу настати проблеми од потенцијалне штете газдинствима. Ми тамошњи власници башти и воћњака упозоравали смо надлежне у покушају да алармирамо читаву јевност, међутим то није наишло на разумевање. Како би заштитили наша имања, захтевали смо померање граница депоније даље од викендица, воћњака и обрадивог земљишта, што је могло и бити учињено да је експропријација земљишта учињена ваљано и коректно. Пошто тада нисмо питани, нити знамо да ли се разматрала могућа угроженост, покушали само да се обратимо надлежним Општинским али и Републичким органима. Организовали смо и протесте, а ствар дотерали и до надлежног суда. Нажалост проблеми се само нагомилавају, јер осим што се после падавина у наше баште изливају фекалне воде које загађују земљиште, од скора имамо проблем са псима луталицама, који се крећу преко наших имања правећи додатну штету и разносећи ђубре. Са друге стране њихов број забрињава, и постоји опасност од напада. До те мере је ствар озбиљна, да неки људи и не могу због паса допрети до својих имања. Овом приликом обавештавамо јавност да се не предајемо и да ћемо покушавати свим легалним средствима да се штитимо. За ту прилику спремни смо да поднесемо и петицију надлежним органима, али не желимо да заврши у фиоци, због тога се и обраћамо овим путем јавности. Покренули смо иницијативу, која је потписана од стране грађана који се сматрају угроженим. Тражимо заштиту и ништа више! Обратићемо надлежним инспекцијским органима, Комуналцу, и свима осталима који могу да се укључе у решеавње овог проблема. Молимо при томе и друштва за заштиту животиња да нам помогну како би пси луталице били склоњени у неки од азила за псе и стерилисани. На овај начин би се спречило њихово размножавање, што би у наредном периоду помогло да се овај проблем реши. Не желимо да се о овом проблему више ћути и да се заташкава, хоћемо да се проблеми решавају а не да се скривају. Апелујемо да се и боље заштити сама депонија како даље не би долазило до нагомилавања и умножавања проблема.“ Потписи из петиције:

ПИШИТЕ!

momci l ovac@ gmai l . com

Ди в ани Приредио: Жељко Перовић

стр. 4

Разговор са Пироћанцем Светиславом Костићем, професором

ПИРОЋАНАц НА КАРЛОВО Шта то ми Пироћанци имамо са чуве- ТВ“, где има јако добрих коментара и ананим Карловим универзитетом основаним лиза о Русији, о њеној снази и слабостима, скоро пола века пре Косовског боја? као и о свим напастима које су се окомиле Имамо студенте, младе Пироћанце које су на њу: њихови родитељи, имућније градске чорбаџије, још почетком 19. века слали у мајку свих Светислав Костић је рођен 1. новембра градова – златни Праг да по1951. године у Присјану од оца хађају разне школе. Карлов универзитет је тада био неостваБоривоја и мајке Данице. У Пироту је рени сан младог Антанасија, завршио основну школу и гимназију, а сина знаменитог поп Крсте који философију је студирао у Београду где није могао да прежали што његов наследник неће у свештеје и упознао Чехињу Мирославу, своју нике. Када је већ било доцкан и будућу супругу. У време студија периоза студије и за свештенство, дично је одлазио у златни Праг где се прота се пожалио пиротском коначно преселио 1981. године. Ту је дервиш-аги, Турчину доброга срца, те се овај заузео и његовог докторирао на тему „Глаголски системи сина дао аскерском хећиму да индијских језика“ а касније почео да изучи лекарство и постане први на катедри за индологију на Филоради хришћански доктор у Пироту – софском факултету Карловог универзичувени Хећим Тане... На Карловом универзитету је као протета. Ту предаје групу индолошких фесор радио и Лудвиг Куба, предмета: систематску граматику санчешки сликар, писац и фолклоскрита, морфологију и синтаксу језика риста који је крајем 19. века бохинди, интерпретацију санскритских равио у Пироту и тада израдио за нас драгоцене цртеже Старе текстова, интерпретацију хинди текградске цркве и зграде пиротске стова, индијски језички ареал, смерови Митрополије која је касније изу књижевности на језику хинди и др. горела. У овој престижној обраЧетири пута је боравио у Индији. Изразовној установи је и Јован Валента „получио дипломе дио је неколико студија и чланака о доктора медицине, доктора хииндијским језицима. Превео је са рургије и магистра бабичлука“ санскрита на чешки Бхагавагиту, део а затим дошао у Пирот и постао познате Махабхарате, као и Мануов познати „физикус округа пиротског“. Он је касније подигао пизаконик. Коаутор је обимног сани споменик пиротским жртхинди-чешког речника. Превео је са вама које су преживеле језива хинди на чешки и српски језик бројне мучења од бугарских војника 1885. у бизарном рату краља песме и кратке приче које су објављиМилана Обреновића, почевши ване у разним књижевним часописима. свој лекарски извештај цитатом натписа са улаза у Дантеов Пакао: “Кроз мене се иде у град болан и проклет...”. На овом најстаријем – Питање је да ли је Русија слаба изсловенском универзитету је студирао и му- нутра. Доста тешко можемо сазнати шта зиколог, композитор и диригент Војислав се ту дешава. Можда преко појединих анаВучковић, рођени Пироћанац, кога су Ге- литичара, философа, као што су Алексанстаповци убили 1942. године у Београду и дар Дугин, Евгени Фјодоров, Николај Стауврстили у тзв. „изгубљену генерацију чеш- риков, Андреј Фурсов, међутим, ипак је то ких композитора“, генерацију која је готово мало за упознавање зато што се нама цела пострадала од нацистичког режима. Србима намећу информације са CNN-а Прашки ђак је сасвим изгледно и Чех Ка- који све контролише. Мислим да су Руси рел Скацел, познати пиротски апотекар из много мање предвидиви него ми. Они су прве половине 20. века. Име овог „доброг сада несложни, али знају да се некако соколца и примерног човека“, како пише одједном спрегну и онда крену напред. То Света Петровић, и дан-данас носи главна је та тајанствена, јуродива словенска душа, градска апотека... Сви ови подаци су мање- то је нешто предправославно, неки прасловише познати, међутим, мало ко зна да је венски хирови. Руси су одлични шахисти. управо данас на једној катедри на Карло- А ми Срби никада нисмо имали ни добру вом универзитету – рођени Присјанац и дипломатију, ни добре информације. Капиротски ђак, Светислав Костић. Да будем жемо: „А зашто Путин не удари?“ Па није искрен, и ја то сâм не бих знао да ме суд- он луд, његов народ је изгубио 27 милиона бина није заувек спојила са Присјанцима, људи у Другом светском рату. Ионако га тим веома трезвеним људима бритке и до- оптужују низашта, а кад би још прешао уквитљиве памети, и доделила ми почасну и рајинску границу, то би била велика доживотну улогу - присјанског зета. грешка... Било би јако убитачно за њих ако

Поражена душа је увек покорна Разговор са чика Светом почињемо, неочекивано, причом о родољубљу. Показујем му наш други број Новог Момчиловца и говорим о љубави ка Пироту и Србији која је почетком 20. века покренула пиротске интелектуалце да ове новине објаве, а затим и нас да их обновимо, читав век касније. Он ме пажљиво слуша док прелистава Момчиловац и каже да прати многе родољубиве сајтове, нарочито руске, и да је велика грешка што неки њихови, као и наши медији, често преузимају информације из западних извора. Каже да се и у Русији, као и код нас, информације доста тешко пробијају и да мало шта истинитог дође до јавности. Глобалисти и тамо гуше информације и бојкотују све што ради патриотски фронт те зато Руси имају видео-телевизију по имену „Познавателное

би бранили Русију негде у Бугарској, Лици, Украјини. Мора доћи до те неке критичне тачке. Руси су спремни да се боре само у одбрамбеном рату, а то је онај који се води на својој територији и у коме се непријатељ коначно уништава. Тако је било у оба светска рата, као и увек раније. Говоримо о томе како је нама готово сасвим непознато шта се дешавало након Другог светског рата. Професор каже да су нам упорно сервиране лажи о Титовом „не“, о Стаљинизму и „Крвавом Стаљину“ од кога су много крвавији били Лењин и Хрушчов. Са друге стране, сакривани су важни подаци те зато људи не знају да је Стаљин издавао наредбе да се Казанска икона Мајке Божје односи у места најтежих ратних окршаја и да је тада вера Православна спасила Русију и човечанство од нацизма. Запад презире Стаљина јер је Русију ишчупао из руку ционистичких пљачкаша и направио моћну државу, скоро царевину.

– Колико сам могао да схватим, све идеолошке борбе од Октобарске револуције до данас су вођене против Русија. То је уствари, политика Енглеске империје, она америчка је само наставак ове. Енглези воде најлукавију, најкрвавију и најбезочнију политику која не бира средства. Уништили су неколико континената, Америку, Аустралију. Шта су само урадили у Индији? Људе су газили као мраве. То је та колонијална сила Енглеске. Фашизам је чиста идеологија Енглеске империје, не Немаца. Енглези су наметнули рат Хитлеру против Русије, и пошто нису успели да на овај начин срозају и униште Совјетски Савез, они су испланирали напад на Русе 1. јула 1945. године. То је позната историјска чињеница. Напад није извршен и Черчил је зато изгубио положај, па се тек касније опет вратио. Налогодавци, односно финансијери Ротшилди, Рокфелери, то нису опростили... Њихови плаћеници ових дана уништавају Славјанск и кажу: „то су Руси урадили“. За њих не постоји разлика између истине и лажи. Сва прича је лицемерна. Код нас се још од 70-тих, 80-тих пропагирала та америчка философија, тај њихов прагматизам: Истина је оно што доноси корист. Зато они час „бране“ нечију државу, а уништавају њено становништво, а час „штите“ становништво, а уништавају државу. Њима ти принципи уопште нису важни. Они друге народе, и уопште људе, не сматрају достојним дијалога. Раде оно што хоће. Видите којим речима се они обраћају Русији и Путину: „Како ти можеш себи дозволити да се мени супротстављаш, повуци војску 50 километара од своје границе“. Руси кажу: „добро, ево повлачимо“, а ови истовремено то одмах сматрају слабошћу и иду даље. Међутим, руско повлачење је нешто друго, није то одустајање од борбе... Важно је и знати да је језик који се данас зове украјински, само један руски дијалект из околине града Лавова. Католички попови су подстакли неког тамошњег сеоског учитеља да напише граматику тог дијалекта, а затим је Ватикан то инсталирао као службени језик – језик без књижевне традиције. Као када би неко данас рекао: „Ево, Пирот има свој дијалект, ми смо посебан народ“. Чика Света каже да су Србија и Бугарска за Русију геостратешки врло значајне и да зато требају да се држе заједно, упркос многим историјским несугласицама и сукобима. Оно што уједињује ова два народа јесте Православље али и јарам савременог колонијализма: – Ко је колонизован данас? Колоније су данас овде. Колонија је Бугарска, Србија и сви народи Југославије, Румунија, Мађарска, Чешка, Словачка... Међутим, они не верују и не виде то, иако их ови бију по глави. Уништавају их биолошки, хемијски, психолошки, а они кажу: „добро је, добро је, све је уреду“. Мене просто изненађује колико има сервилности код Словена, уствари, сваки народ је наиван, не само Словени. Знам Индију, знам Индијце. Јесте Енглеска формално изгубила Индију као колонију, међутим, ти људи тамо су постали тако сервилни да Енглезима, и уопште белцима, прилазе са страхопоштовањем и понашају се према њима као према полубоговима. Поражени народ, поражена душа је увек покорна. И америчке Индијанце су истребили, сабили су их у те сабирне центре, логоре, они су исто десетковани, уништени, и психички и физички, оно што је преостало, то је у логорима. Међутим, не знам да ли те сервилности има игде у тој мери као код Срба. Та наша раја је увек волела да буде западна. Идем градом и слушам како млади људи са одушевљењем изговарају: Њујорк, Париз... Неман западна гута земљу, а они јој се диве. Они који вуку народ у ту пропаст, имају узоре у неким мањим европским германским народима, којима је све једно да ли су Данци, Холанђани или Енглези јер је тамо енглески већ службени језик. У окупираним земљама Источне Европе већ уводе полако

студирање на енглеском, и нема никог да каже: наш језик је стар, треба га неговати. Плашим се да ће то почети и овде у Србији, наши су поготову поводљиви и агилни у том смислу... Данас има много еурофила, али, што каже генијални Достојевски, када дође до најгорег, онда се сви држе Русије, многи међу словенским народима постају велики русофили. Критиковао је он Србе у својим Дневницима, али не да их понижава, већ их сажаљева. Треба читати те Дневнике али на руском језику. Нама не смета када нас пљачкају они који су нас бомбардовали, али зато нашим русофобима, т.ј. „модерним Србима“ смета да случајно не дође неки Рус и овде нешто заради. Та подозривост ка Русима потиче из народа, али мислим и да је и потхрањивана са стране.

Пиротски говор није грешка у развоју Светислав Костић је израдио неколико студија и чланака о индијским језицима. Превео је Бхагавагиту, део познате Махабхарате са санскрита на чешки. Преводио је са индијских језика на чешки и српски језик бројне песме и приче које су објављиване у разним књижевним часописима у Чешкој и Србији. Питам га одакле толика љубав ка Индији и индијској књижевности: – Више се бавим језиком и лингвистиком, мање књижевношћу. А љубав вероватно потиче из млађих дана, из времена пиротске Гимназије у којој смо учили латински језик, то ми је било интересантно, нешто далеко, историјски удаљено... Касније ме је заинтересовао и стари грчки језик те сам и њега изучавао, а учио сам и новогрчки. Неколико година касније ме заинтересовао староиндијски, то је санскрит. После сам студирао индологију и научио сам хинди. У Чешкој сам упознао једног професора с којим сам доста сарађивао и помагао му када је писао неке уџбенике и скрипте. Касније је отишао у Индију као лектор чешког језика, тамо се задржао а затим постао и чешки амбасадор, тако да сам ја остао у Прагу као једини професор за хинди. Ми на универзитету негујемо четири индијска језика: хинди, бенгалски, тамилски и санскрит. За сваки од тих језика постоји један стручњак, а повремено имамо и екстерне сараднике. Професор ми стрпљиво појашњава како се језици деле на индо-европске и неиндоевропске, и како се ови први, по једној старој подели из 19. века, деле на две велике групе. Прву чине балто-словенски, индоирански и арменски и они се сви скупа називају сатемским језицима, док другу групу чине грчки, келтски, романски и германски језици, и њих наука назива кентумским језицима. У занимљивој причи о језичким поделама, о правилима и одступањима од истих, долазимо и до нашег – пиротског говора: – Нисам србиста али ме наш језик интересује. Мислим да су ови јужни, тимочко-призренски говори, много старији него остали говори српског језика који су сачували деклинацију, т.ј. мењање именица, придева и заменица по падежима. То се види и по гласовима који су овде боље сачувани, као рецимо полуглас ъ (тънко, уместо танко, прим. прир.). И наш акценат је јако интересантан. Налазио сам много сличности у акценту пиротског и руског, нпр. и овде и тамо је често сличан нагласак речи: „водá“, „млекó“, „козá“, „травá“, итд. Академик и књижевник Драгослав Михајловић критикује академике сербо-кроатисте, каже да Србију чини велики део народа који је са простора тимочко-призренских говора, и да је њима наметнут говор, односно књижевни језик, заснован на говору из динарских области. Није дошло до неке интеграције, до неког зближавања, требало је више уважити и неке особености јужних говора и омо-

5. стр.

Ди в ани

индологије на Карловом универзитету у Прагу

М УНИВЕРЗИТЕТ У гућити узајамно упознавање како наречја, тако и локалних народних обичаја, веровања и стваралаштва. Има се утисак да у Србији доминирају Шумадинци са својом културом и језиком. Они сматрају да смо ми са периферије некако мањи Срби него они. А то је зато што они не познају богатство свога језика у његовим дијалекталним облицима као и народне културе других области. То је и зато што нисмо тако васпитавани, зато што немамо развијен школски и државни систем у смислу патриотског васпитања. Одбацујемо често оно што је наше, а онда околни народи у критичним историјским моментима, с неким правом, траже поједине области. Памтим још кад су седамдесетих година долазили Срби са Косова у Београд, а ови кажу „Дошао Шиптар!“. Грешка је у томе што Србија није имала национални препород, освешћење, него је све било стихијски. И то је јако опасно. Ми смо народ који нема никакве кохезионе тенденције.

Помињемо и наше чувене пиротске проблеме са падежима. Професор каже да је до распада деклинације дошло у многим језицима и да то уствари није никаква неправилност:

– И у црногорском говору и у другим наречјима у Србији је дошло до губљења појединих падежа. Ја сам са уживањем гледао серију „Село гори а баба се чешља“, не мислим на саму радњу, већа како су етнолошки лепо описани обичаји, а и онај говор је фантастичан! Упоредив је са пиротским, нишким, лесковачким, врањским, разлика је само у падежима а фразе су потпуно исте, нема никакве разлике. И акценти су доста занимљиви. Нико не примећује да они у том говору користе само два или три падежа, слично као у пиротском. Они кажу „вода“, „од воде“, „у воде“, „Шведска“, „идем у Шведске“, „видим Шведске“. Не знам зашто се истиче да само јужни говори имају два падежа, кад их толико имају и они око Крушевца, Трстеника, то је скоро Питам чика Свету колико је пиротски до Крагујевца? О чему ми онда ту говоговор аутентичан, да ли је поменути полу- римо? И грчки језик је губио падеже, у ноглас ъ бугарски и колико има турцизама у вогрчком постоје само три падежа, први други и четврти. Врло је интересантна панашем локалном дијалекту: ралела да је до губљења падежа дошло и у – Сви словенски језици припадају индо- новоиндијским језицима. Тамо је остао европској групи језика. Вероватно да су Бу- први падеж, они га означавају као дигари као неко неиндоевропско, урал-ал- ректни, и коси падеж – један општи патајско племе, бугаризовали Словене, дежни облик, који исто као наш четврти прихватили словенски језик и дали му не- падеж, уз помоћ предлога, изражава функиндоевропско име „бугарски“. Тај полуглас ције свих осталих падежа. Само је разлика ъ није само њихов. Среће се и у неким дру- у томе што се у језицима балканског језичгим језицима Балканског језичког савеза, ког савеза функције падежа изражавају понапример у румунском и албанском. Што моћу поменутих предлога, т.ј. препозиција, се тиче мекоће неких сугласника у нашем и тог неког основног косог падежа, на приговору, она је слична као у другим словен- мер: „човек“, „од човека“, „с човека“, „на ским језицима. Например пиротско „ћ“ је човека“, „при човека“, „из човека“, „над чоправо словенско. Пиротски говор има гла- века“. У хиндију и другим новоиндијским совни систем много ближи другим словен- језицима није то препозиција него постпоским језицима од књижевног српског. Пи- зиција, каже се „човека од“, „човека с“, „чороћанцима се сви смеју века о“ „човека до“ итд. што „ћ“ изговарају као „тј“, Тај савремени инИма се утисак да у Србији односно „кј“, и „ђ“ као „дј“, дијски језик „хинди“ је доминирају Шумадинци односно „гј“, међутим аналитички као и балмени се чини да је то саса својом културом и језикански језици и дијасвим логично, јер су ту палекти, међу које спада ком. Они сматрају да смо латализовани гласови „т“, и пиротски говор. Ту ми са периферије некако односно „к“, и „д“, однонема неправилности. мањи Срби него они. А то сно „г“. На пример, реч Шта је правилно у „брат“ је у множини је зато што они не познају језику? Правилно је то „братја“, и много је ближе што се прогласи од богатство свога језика у пиротском меком „ћ“ неке научне институњеговим дијалекталним („тј“). Књижевни српски ције, од неке државне облицима као и народне језик не познаје меко „ч“ комисије за стандард. и „ћ“ и зато се данас културе других области. То Језик као такав не посматра да смо ми нека знаје правилно и неје и зато што нисмо тако грешка у развоју. Станправилно, он се разваспитавани, зато што недардни српски гласови „џ“ вија као биљка, пружа мамо развијен школски и и „ч“ су нешто тврђи и чак гране, цветове, и све је су врло ретки у осталим државни систем у смислу ту правилно. Књижевсловенским језицима. Они ност и поезија никако патриотског васпитања. су вероватно примљени од не трпе такве стеге. Одбацујемо често оно што Турака или још раније, од Неки народи су више је наше, а онда околни романизованих балканрационални, строги, ских староседелаца. О народи у критичним траже да се све нортоме би вам више рекли мира, као што нормиисторијским моментима, познаваоци историје балрају улице, дрвореде и с неким правом, траже канских и словенских не подносе те такопоједине области. језика. Руси, Бугари, Чеси, зване неправилности. немају то тврдо „џ“ него Тако имају и стандаримају „дж“ и пишу га тако... У пиротском дизоване језике, па се зна, падеж се има говору нема посебних речи којих нема и у користити овако, речи се морају користити другим словенским језицима. Оријентали- као књижевне и стандарне, а ове друге нису зама, турцизама и персизама има доста, а стандардне и не смеш их користити. Е, сад има их и у осталим балканским језицима, шта је добро, а шта није добро... Други накао и свуда где су владали носиоци ових роди немају толико проблема са стандарјезика тј. Турци, Персијанци. Турски, који дизацијом, са нормом. Да кажем и да је ми знамо као језик Османског царства, је санскрит уствари нормирани језик из неког нека мешавина арапског и персијског, ре- четвртог столећа пре наше ере. Одбачено лативно мало је изворних турских (урало- је све оно што им није улазило у систем и алтајских) речи. Има у војној терминоло- скројен је језик који је проглашен за стангији речи које нису арапске и персијске, дардни књижевни. Сам назив језика саннего су их баш донели Турци, а те по- скрит, т.ј. санскрт не означава припадност зајмице су стигле како на Балкан, тако и у неком народу, већ је чисто језикословни Индију. Рецимо реч „топ“, није ни арапска термин, сложен је од речи „сан“ што значи ни персијска, већ баш турска, онда „чаку“, „с“, и „крта“ што значи „учињен“, дакле, то је нож и у индијском и у српском (ча- језик справљен, направљен, нормиран, кија) и у персијском, затим, „сандук“, „бан- стандардизован. У то време се санкрит није кук“ (пушка), барут, итд. говорио на целој индијској територији, те

су наспрам њега истовремено постојали пракрти, што дословно значи „природни“, односно спонтано развијајући говори. Касније су и неки од пракрта били стандардизовани и од њих су прављени књижевни језици.

Народни устанак мора да се догоди Наш Света каже да су кроз пиротски крај прошли многи народи и многе идеологије, религије, и да је права штета што се томе никада није поклањала довољна пажња и што се није улагало у истраживања јер би се вероватно дошло до значајних података о првобитним становницима Балкана, можда управо Словенима. Он је превео са санскрита на чешки древни Мануов законик кога данас многи истраживачи упоређују са Душановим закоником. Професор каже да је Душанов законик закон државника, док Мануов законик није везан ни за какву реалну личност и више представља збирку обичајних норми – опис свега што се практиковало у животу појединца и у целом друштву: – Има много сличности између пиротских, односно српских и словенских, с једне стране, и индијских обичаја, с друге стране. То је та стара, праиндоевропска заоставштина. У православним обичајима има много прехришћанског. Хришћанство је многе старе обичаје преузело. Индијски погребни обреди из ведског периода су и данас живи, да се мртвацу носи храна, да се на толико и толико дана врше помени за његову душу. Тих честих помена нема код католичких народа. Код нас и Индијаца има много сличних обичаја и када су у питању рођење и крштење детета, свадбени обреди итд. Стари Индијци су имали много смисла за научну класификацију, данас су хаотичнији, а у оно време Индија је била много бистрија, духовнија те је заслужна и за многа научна открића и идеје. Тако и у области о којој говоримо, знамо да су, например, класификовали и односе међу људима, они су односне брачне заједнице делили у осам категорија. Ту је сваки контакт мужа и жене дефинисан. Традиционални индијски брак је склапан искључиво на основу договора једне и друге стране. У том Мануовом законику, и у другим приручницима обичајног права - сутрама, постоје правила која омогућавају девојци да одбије брак. Није ту било никакве продаје и присиле као, например, код неких других народа. Муж и жена су сасвим равноправни. Отимање жена, продаје и покривање женског лица су новије појаве у Индији и старе су сто, двеста година, то су муслимански обичаји и утицаји... Што се тиче лапота (обичаја ритуалног убијања најстарије мушке главе у породици – каменовање, прим. прир.), он се помиње у нашој етнолошкој литератури која наводи појединачне случајеве везане за села Расницу, Присјан, као и за Влашку крајину, Црну Гору и друге области. Сматрам да је то обичај романизованих староседелаца, чији су потомци, на пример, Власи, народ који данас живи међу другим балканским народима. Лапот је од латинске речи lapis и значи камен. Логично је да то није наше, јер и реч није наша. Мислим да је то чисто несрпски и несловенски обичај јер је у нашем народу однос према старијим члановима породице неспојив са оваквим ритуалом. Након три сата разговора чика Света мора за Присјан а за који дан и у златни Праг. Многе теме смо тек начели, многих се нисмо ни дотакли а он ми каже да ћемо наставити причу јер ускоро опет долази и све ће чешће долазити. Његова велика жеља је да се по окончању рада на Карло-

вом универзитету коначно врати у свој вољени Присјан: – Присјан волим, ту сам рођен, најпознатији ми је. Он представља мој почетак свега што јесам. Што се данашњег момента и ситуације тиче, из ове перспективе, све ми ово изгледа доста жалосно. Не само наш крај и Србија, него и цео овај континент. Како се можеш нечему надати кад видиш да је неко ставио шапу и не да? Али, ипак, сматрам да појединац може много да учини. Веома је важно васпитање, ширење неког утицаја, неке позитивне пропаганде, да се унесе у народ вера да није све изгубљено, тачније, да није ништа изгубљено. Да се искорени та похлепа за материјалним по принципу: да ја имам, а држава нека пропадне. Ето, то је већ почетак неког устанка. Тај устанак покорених словенских и источноевропских народа мора да се догоди. Руси су већ организовали свој народно-ослободилачки покрет који се бави ширењем истинитих информација и освешћивањем народа који мора да схвати да су званичне информације подле и подмукле, да су штетне, да су штетни њихови производи, не само духовни и душевни, него и ови које једемо и које пијемо. Немој куповати страну храну, купуј оно што је у твом селу произведено, у твом граду... Ми као млади ништа нисмо знали. Младима је у добром проценту наметнут начин понашања још од 80-тих година прошлог века. Велики глобалисти су још тада почели да уништавају Словене. Нашу младеж су васпитавали ноћном животу, од 11 увече до 3 након поноћи, а тога никада није било овде. Са друге стране, Шиптаре су васпитавали да превозе дрогу из Авганистана да би овде убијали становништво, не само духовно, него и физички, биолошки. Одакле толико дроге? То није ништа случајно. Колонијалисти и данас раде оно што су радили у прошлом и препрошлом веку, имали су они и тада опијумске ратове у којима је дрога из Авганистана, преко Индије, била усмеравана против Кине, где је од ње страдало на десетине милиона становника. Данас то исто раде и нама, то раде и Русима након победе у хладном рату. Тамо неколико десетине хиљада младих умре од дроге сваке године. А и да не умре, такав човек више вегетира него што живи. На то треба указивати, да је наркоманија данак у крви савременим колонијалистима, баш као што је инсталирање на стотину страних банака данак у финансијама, плаћамо и данак у природним богатствима, данак су и разне агенције за такозвано упознавање које од наших жена праве проститутке, данак су и параде које понижавају мушкарце, и усвајање словенске деце од стране америчких педофила које је недавно законом забрањено... То освешћивање је најважнија борба, и наравно, да се рађају млади људи. Пирот, 5. јул 2014.

стр. 6

Снага народ а

Фото: planinitenabulgaria.blog.bg

Заборављени пут за Годеч

Пут за Годеч потиче из римских времена Још у младости слушао сам приче о путу “преко Тепошту” која је кроз височка села и Забрђе водила ка бугарском градићу Годечу, који се налази на петнаестак километара од садашње границе. Кроз град Годеч протиче Нишава, тако и пише тамо на таблама, иако су нас овде у такозваном Димитровграду, годинама учили да Нишава настаје од Суковског атара тек када се Јерма и река која долази из правца Димитровграда споје. Што ће рећи да Нишава нема извор. Мада мислим да ми, ипак нисмо било ко, да имамо и извор и знамо у ком правцу да се крећемо, илити да нисмо тиква без корена. Елем у Годечу тече Нишава, а онда кад уђе у атар села Градиње (а и гранични прелаз није Градиње, већ Градина!) одједном постаје Гинска река. Исто тако речица коју сви зову Лукавачка река, званично се зове Јежевица. И село Заганица, познато по феноменалној води, званично је Градиште. Српска Планиница у народу, званично је само Планиница или Доња Планиница. Чорин Дол је званично Срећковац. Има још примера, најпознатији је да се Цариброд и даље званично зове титоистичким именом Димитровград. А и Срби и Бугари су га још у средњовековљу звали само Цариброд. Ваљда некоме превише монархистички звучи. Што ће рећи да нама у Пиротском крају стално мењају називе. Некима су мењали и презимена, па тако деси се да два брата у зависности да ли имају -ић или -ов на крају из тога изводе неке закључке о свом идентитету. Основна теза овог текста је следећа - градови Годеч, Драгоман и Трн са околином припадају по свим етнографским, лингвистичким и другим параметрима Пиротском крају у ширем смислу, јер цело Горње Понишавље је заправо Пиротска околија, што би ми рекли. Пирот, Цариброд, Годеч су градови на једној реци ма како се она звала.

П И ТА Ј Т Е Д У ХО В Н И К А

Е сад, да се вратимо на почетак текста, тај пут преко Тепоша, на релацији Пирот-Годеч био је актуелан у време Турака, али како је постављена граница 1878. године тај природни геополитички правац је заборављен, јер је Пиротски крај преполовљен. Иако многи становници Крупца, рецимо, знају да имају годечко порекло, а било је раније и доста више становника у Високу, о ревитализацији пута Пирот-Годеч нико скоро да и не размишља. А да је памети могао би и да се направи гранични прелаз преко Криводола у правцу бугарског села Смолча. Идентитет Пироћанаца не почива на ћилиму, ни на фонетски модификованом пиротском “ћ”, које се промовише у циљу засмејавања понекад. Идентитет Пироћанаца почива на историјском сећању ко смо и шта смо, на свести о посебности и лепоти Малог Јерусалима са свом својом околином, али ваљало би рећи да се целовитост пиротског наслеђа често оспорава. И то наравно није случајно. Идеолошка пропаганда, свеједно да ли је комунистичка или европејска је учинила своје. Многи у Димитровграду неретко говоре против Пирота и Пироћанаца. А зашто? Различити комплекси су једно од објашњења, али заправо је реч о самозабораву. Свако ко је Цариброђанин, а пљује Пирот даје аутогол. Лингвистички, социолошки, културно, разлике између Пирота и Цариброда су минималне. Веће су разлике рецимо између Ниша и Пуковца, него овде. Наравно, полако се и то мења. Пирот и Цариброд ће бити све интегрисанији и доћи ће све на своје. А што се Годеча тиче, они тамо воле Пирот, и немају никакав комплекс да се упоређују, већ једноставно и тамо у Годечу се сећају старог пута кроз Висок, који је водио ка првој већој вароши, ка Пироту. Ко не верује нек оде у Годеч у јуну. Тада град Годеч свечано прославља градску славу Видовдан. Или Видовден, свеједно. Ко памти Видовдан зна да су у Косовском боју били и борци из целог Пиротског краја, а треба знати да су 1912. на ослобођено Косово међу првима ушли Пироћанци. Треба се само сећати. Ко зна, можда је стварно и Милош Обилић био Пироћанац.

Горан Игић

ПИРОТОЉУБЉЕ "Волим Пирот, јер није ни превелики град, са ужурбаном буком, нити премали. Заиста је по мери." Миодраг Спасић "Пирот као град у коме сам рођена и живим, мени лично представља место у којем сваки човек може да пронађе себе уколико то заиста уме. Мирно место у коме деца имају безбрижно детињство, оличење слободе и природе коју имамо готово на сваком кораку. Као незамењиве и веома значајне компоненте сматрам мир и скромну лепоту коју град оставља у позадини." Катарина Васић "Волим Пирот због огромног културно-духовног наслеђа нашег народа. Како је Свети владика Николај Велимировић говорио, Пирот је Мали Јерусалим." А. Р. "Волим Пирот! Ту сам рођена, волим његово окружење. Пирот је град са великом душом." Ивана Ивковић "Волим Пирот јер има богато природно окружење, Завојско језеро, Стара Планина, Јерма... И зато што се пешачењем, или уз помоћ бицикле може брзо доћи до било ког дела града." Владимир Спасић "Пирот волим због породице, пријатеља, драгих људи, лепе природе и околине." Н. С. "Пирот волим зато што се људи познају, зна се од кога се може очекивати добро, од кога зло. Посебно га волим због лековитих биљака које се могу брати у околини" Марија Петровић

Годеч данас - мала варошица на крајњем западу Бугарске (Фото: Википедија

Одговара протосинђел Серафим Живковић из манастира светог Димитрија - Дивљана

Духовна криза нам уништава и фабрике и државу “Оче Серафиме, Срби су за време Турака, успели да опстану а наши Пироћанци су под њиховим јармом чак успели да створе једну снажну локалну економију која им је, с друге стране, омогућила одређену културну, духовну и просветну слободу, много пре коначног ослобођења од Турака. Данас је Србија такође поробљена, овога пута, ми смо у ропству западних колонијалиста, али се некако тешко сналазимо, тешко опстајемо, изгубили смо ту покретљивост и довитљивост наших предака. Пропадају нам градске фабрике, природни ресурси, а нама као да су руке везане. Зашто нам се све ово догађа и зашто смо тако немоћни пред овим невољама? Света Савић из Пирота „Без Бога ни преко прага“ кажу србски духовници двадесетог века. Ево одговора на ваше питање. Да ли је потребно тумачити одакле је или како је настајала ова и како су настајале многе друге мудре народне изреке, током читаве србске историје? Ако се сетимо ко смо, шта смо и одакле смо знаћемо и шта треба да радимо да би нам боље било. Са ким ми данашњи Срби идемо преко прага и куда идемо? Да ли са нашим Родоначелником, Светим Савом? Проблем данашњице је у томе што многи учени Срби избегавају или уопште не говоре о Светом Сави као Светитељу, човеку вере, духовности, поста и молитве, подвига, једном речју, човека Цркве. Више их занима Сава као књижевник, правник, дипломата, организатор, а заборавља се на извор, корен свих тих великих дарова и врлина. Наша данашња колективна удаљеност од идеала

које је давно међу нама утемељио Свети Сава доводи до духовне, а самим тим и економске кризе која траје, ево већ скоро па стотинак година. Заборавили смо Светог Саву као првог Србина који је својим животом, вером и љубављу према Богу и ближњима сведочио о вечним вредностима на земљи. На Светог Саву који се уздигао изнад наших људских индивидуалности и личних интереса. На Светог Саву као ''небеског човека и земаљског анђела''. Пут Светог Саве првенствено је био пут Божији и Он није хтео да зна за неки други пут кроз живот већ је као апостол Павле говорио: ''Нећу да знам ни за шта сем за Христа распета и васкрсла''. То је и Пут Србски. Човек не може решити проблем без Бога. Човек без Христа је ништа. За правилно решење ма ког човековог проблема потребна је интервенција Бога. Само сарадња Бога и човека решава све проблеме човека. Без тога, човек се претвара у монструма који проблем решава људождерством, ратом, покољем, помором, убиством. Свети Сава је Господа Исуса Христа довео у србску земљу, обновио Га у србским душама, у србским домовима и тако поставио темељ који може да носи и србску државу и Цркву. Све докле смо с Њим, све докле смо јаки у Светосавској вери. Свети Сава жели да Господ Исус Христос буде у свакој србској породици, у школи, у просвети, у сваком послу србском. Он хоће да у србску душу и тело удахне душу живу. Дотле је Србија била мртва, а он је оживотворио. Свети Сава је уложио велики труд да Православље постане главни смисао и садржај србске културе. Зато су Срби без Светог Саве бесмислени, неразумљиви и не-

подношљиви. Свети Сава није просто нека велика личност из историје већ живи доказ шта је у стању да учини људско срце када се приљуби уз Христа Господа. Зато је најлакше обележити дан Светог Саве а најтеже разумети га, јер, у чему сличимо њему да бисмо га разумели? За време петовековног турског ропства и разних других гоњења, Срби нису оставили Светог Саву, нису оставили Господа Христа и преживели су и очували се као народ, као Србско биће. А ми, данашњи Срби, оставили смо и издали Светог Саву. Пошли смо за западном (не)културом. Пошли смо за онима који су оставили Бога и постали горди и себични и почели да тероришу цео свет својим лудилом. Таквима се ми дивимо и за њима идемо. Колико се псује у земљи Светог Саве, колико мржње и зависти, колико падова, колико недела. Све то разара Србију. Данашњим Србима потребан је само један подвиг – покајање, молитва, пост, да обновимо у себи светосавског човека. Питање је само да ли то желимо. Тако ћемо да вратимо Господа и у своје домове а самим тим и у све наше њиве и фабрике и радионице од којих зависи наш материјални опстанак. Тада ће да погледа Господ на нас и и да излије велику милост а ми ћемо да васкрснемо у духу предака. Нека се са нама Свети Сава опет сроди и кроз живот води!

7. стр.

Снага народ а

СВЕТ КњИГЕ

180 година Старе цркве Јубилеј 180 година од изградње Старе цркве у Пироту био је одличан повод да свештенство и верници при овом храму приреде издање које у много чему надмашује често хладне и научно сувопарне публикације о црквеним здањима. Поред изобиља занимљивих података о самом храму, ова књига садржи и нарочито драгоцено поглавље о побожности старих Пироћанаца, исечке из летописа храма, као и својеврсни споменар у сликама и речима садашњих верника Старе цркве. Ово издање је објављено са благословом владике нишког Јована и уједно представља 39. број билтена “Млади Православац”. Књига је шивена у меком повезу и богато илустрована на 160 колорних страница. Може се купити у самом храму по свима пристуС. С. пачној цени од 250 динара.

ПРЕДСТАВИТЕ СЕ

Са групом “Ћилим” кроз векове Да се гаји љубав према традицији у нашем народу и да постоји енергија која живи и дела у том смислу, показује пример етно групе „Ћилим“ из Пирота. Зато представимо грађанима Пирота ко су и шта то нуде. Етно група „Ћилим“ настала је из љубави према србској традиционалној музици, са жељом да се овај вид стваралаштва сачува од заборава и приближи савременом слушаоцу. У жељи да етно музику спасе од заборава, и ту баштину пренесу поколењима, ова група је традиционалне ритмове и мелос уткала у своје сопствене аранжмане. Песме су се, као део народног предања, вековима преносиле са колена на колено и живеле у народу. При томе је свака генерација и сваки појединац у њих уносио део себе, богатећи их тиме и чинећи да остану увек једнако живе и лепе. Следећи трагове народног предања, група „Ћилим“ је у ове песме удахнула свој лични израз као и дух нашег времена, оживљавајући их тиме, али и остављајући суштински непромењеним и увек народним, у аманет будућим генерацијама. Женска певачка етно група „Ћилим“ почела је са активним радом 1. 12. 2011. године. Срж групе чини љубав према певању, традицији и етно песми. Тренутно у репертоару има око тридесетак песама из Србије као и неколико песама из Македоније. Посебно се истичу песме пиротског краја а планирају да својим репертоаром покрију све делове и крајеве Србије. За веома кратко време, од свог оснивања до данас, група је имала неколико веома успешних самосталних наступа и својим радом је превазишла оквире наше општине. Група је постала саставни део активности и програма Дома културе у Бабушници а исту понуду добили су и од људи из Центра за културу Беле Паланке, па слободно можемо рећи да „Ћилим“ полако добија и окружни значај. Свуда где су наступали показивалу су светлу србску традицију, етнос и културу, као и културно благо свог Пирота који воле и којим се поносе. Поред симпатија и моралне подршке, рад групе подржавају и бројни појединци и институције. Ове године, тачније 14. августа, етно група „Ћилим“ ће у оквиру Пиротског културног лета одржати свој концерт у подножју пиротског градића под називом „На ћилиму кроз векове“. Овај пројекат настао је из жеље да се пиротска културна баштина сачува од заборава и приближи млађој популацији која све мање има додира са традицијом и културом нашег завичаја. Реализује се заједно са удружењем „Етно свет“, уз стручну помоћ музеја „Понишавље“, а замисао је да то буде вече етно музике у савременим обрадама и аранжманима, у оквиру „Etno fusion concepta“. Као пропратни садржај биће изложба старих пиротских ћилима и гранчарије, праћене кратким предавањима о њима, као и предавања о знаменитим људима старог Пирота, у реализацији кустоса Музеја. Тада ће, бар на тренутак, бити враћен дух прошлих времена, евоциране успомене на знамените људе нашег града као и на етно миље Пироћанаца за које се, на жалост, све мање зна. Такође, биће то лични „импулс“ ове групе људи и ка оживљавању простора средњевековног градића, али и порука да се исти прилагоди за организовање разних културних манифестација. Спасимо ли све то од заборава, имаћемо шта да од дедовине да оставимо поколењима! Миша Џунић

ПОКРЕНИМО БЕРЗУ О Р Г А Н С К Е Х РА Н Е И С Е М Е Н А ! ПОВЕжИМО СЕ, УДРУжИМО СЕ, СПАСИМО САМИ СЕБЕ ОД НЕЗДРАВЕ И ЗАТРОВАНЕ ХРАНЕ КОЈОМ СМО ОКРУжЕНИ! СВОЈЕ ПРЕДЛОГЕ И ПОНУДЕ шА ЉИТЕ НА

mo mci lova c @ g ma il. com

Male gradske pri~e Пише: Мирјана Јонић Игић

И НЕ ВРНУЛ СЕ ВИшЕ Млого је мутна вода отекла низ Нишаву од време кад је даскал Пота учил пиротска деца слова и „Оче наш“, па до даскала Ристу кога су пиротсће чорбаџије испратиле у Стамбол с песму „да се више у Пирот не в`рне”. Однело време и прекрило прашиште кој знаје колко даскали и у песме спојани и по добро и по лоше запамтени. Лошето у гору нек иде па кому требе нек се с њега ћити, а ми да памтимо доброто, да ни раат на душу легне. А имал је Пирот добри и чујени учитељи који су муку мучили и с деца и с надзорници и с малечће плате. Па, с деца и плате и које како, ама ка дојдеоше „надзорници народних школа округа пиротског“ да ђи преконтролишу и да испрате „извештај министру просвете и црквених послова“, они се смрзнеоше. Најголема је мука била да пиротска деца науче српсћи и рачун. Затова надзорник Софроније Симић у јед`н извештај писује: „На српски језик и рачун се обраћа највећа пажња, али иде теже, па сам упозоравао учитеље да користе примере из живота. Ученици у овом округу немају појма о граматици, а из рачунице учитељи дају деци задатке који су право мало предавање. Куриоза ради да поменем један пример који је учитељ пиротски дао деци из рачунице: једна је жена куповала свилу, и плаћала за један метар 14 динара. Ви, децо, не знате шта је то свила, али то је једна врло скупа ствар коју купују само богате жене и од ње праве женске хаљине. Јесте ли видели како се носи попадија? Е, такве хаљине носе богате жене по варошима од свиле...“ Уморих се кад је прешао на задатак. Док су деца понављала овај задатак и бркала речи „свила, подадија и варошанке“ заборавивши на цифре, ја сам морао прнути у смеј“ Е, али нису сви учитељи били теквија. Те, госпојин Тошу Ћирића учитеља и „управитеља школе на Тијабари“ су поштували и обичали и деца и родитељи. И што је без паре на сиротињска деца давал књиге и свесће, и по голему љубов да у непревијене детиње главе сипе ак`л и на пут ђи изведе. Учи ђи он једнуш рачун сас зрнца васуљ и тн`ка издељћана дрвца, а они трепчу како свраће на југовину из скамијете, па че прозове Соту, на Провира из Долњу малу синатог: - Имаш ли сотире дрвца за рачунање?

- Имам господине.

- Изађи пред скамију. Збере Сота из чантуту дрвцата и излезне.

- Колко имаш прутића Сотире? - питује га госпојин Тоша. Сота ћути.

- Рашири руку да избројимо. Један, два, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет. Ако ти Миле, ево овај, узме шест, колико ће да ти остану? Сота стисне брже шакуту.

- Ешто да ми ђи узне, господине?

- Ниси ме разумео, Сотире - че рече госпојин Тоша. Ајд да пробамо овако. Узми шест дрвца у другу руку. Замисли да су то јабуке, и да их ти поједеш. Колико ће ти овде остати? Сота стисал дрвцата и гледа разокаво у госпојин Тошу.

- Да ђи изручам ли господине?

- Јесте.

- Јок, господине! - че рече Сота, а дорим привикује од муку. Баштами че ме утепа. Он ме олеши њекња ка изедо дугмиштата оди његовете дреје да ђи не најде при мене, да не знаје да сам ђи ја одрезал ка се играмо на сокак на пулове. Ако и пручћете изедем, баштами ми нема друђе издељћа. Па ем што че ме бије што сам ђи изел, ем че мене па боли мешина како што ме боле пуловити ка изедо. Госпојин Тошину муку је мучил и друђи гомем и добар пиротсћи учитељ и „управитељ школе на Пазару“, Богдан Мадић и жена му, тија, кротка и стрпљива учитељица Љубинка. А како је госпојин Тоша муку мучил да деца научи рачун, тека је и на госпојин Тошу учитељ, књижевник Радоје Домановић, муку мучил да пиротска деца научи да орате српсћи. Уче једнуш падежи, па че Домановић прозове неког Илију изи Пазар: - Хајде, Илија, састави реченицу од речи: птица, летети, поток и предлога над. А Илија како из пушку: - Птица лети над поток!

- Треба рећи птица лети над потоком - исправља га Домановић.

- Оће да је тако - че рече Илија.

- Ајде сад састави реченицу од речи птица, пасти, поток и предлога у.

- Птица паде у потоком! - че се из`пне овија.

- Исправно је рећи: птица паде у поток.

- Може и тако - не срди се Илија. Домановић се од муку увати за главу, па настави да га питује: - Састави реченицу од речи: риба, пливати, поток и предлога у.

- Риба плива у поток! - че рече мирно Илија, сигуран да је са потревил.

- Каже се: риба плива у потоку. - почне да се нервира Домановић.

- Сигурно је тека, кад Ви кажете! - слага се Илија с њега. Тазе Пирочанац Домановић узд`не од пусту муку, па Радоје Домановић из пиротче настави тврдоглаво: ских дана, 1895. године.

- Састави сад реченицу од истих речи и предлога низ.

- Риба плива низ потоку - че рече с дигнуте веџе Илија, а да не трепне.

- Црни Илија, - изнервира се Домановић - видиш ли да грешиш?

- Како грешим, кад све понављам онако како га ви кажете? - че рече овија. Насмеја се од сву муку Домановић, па узд`не: - Како бре, Илија, да не научиш седам падежа?

- А како ђи па ти толко измисли господине! - че уздне и Илија уморно, како да је кола дрва на В`зганицу сам исецал. А Илијинуту муку и д`н д`нс Пирочанци муче, и никако да разберу ешто, истина, мора да има б`ш седам падежа, кад се, те, убаво разбирамо меџу себе и с помалко.

Паметник

стр. 8 2

Реч о великом родољубу и заборављеном Његошевом учитељу из Пиротске митрополије поводом нео-фашистичких иницијатива у бугарском парламенту

Деда Мисаил - последњи Србин из Знепоља Слога Срба и Бугара у пиротском крају могла би да уђе у многе уџбенике. Социолози, политиколози, па и теолози, могу да стварају своје научне радове изучавајући савим природну и искрену међуетничку пиротску саборност, сасвим супротну од оне европске, безличне и наказне. Ми овде знамо ко смо и чији смо али се делимо једино по томе да ли смо - људи или нељуди. У пиротским храмовима као нигде на овоме свету живо је остварена она реч апостола Павла о Христу као наднационалном и најважнијем идентитету сваког човека (ср. Гал. 3,28). Навешћу само пример наше драге јуродиве старице Велике из Старе цркве на Пазару за коју смо тек са умрлица дознали да је Бугарка из села Борова. Онај дивни Христос који нас је позвао на свету Литурђију, довео нас је до светога Путира а да нисмо ни приметили да пред Њиме стојимо чврсто загрљени Срби са Бугарима.

националну (!) слободу у трнском крају. Дивну и дирљиву повест о деда Мисаилу забележио је Мита Ракић, наш преводилац и путописац који је непосредно након ослобођења од Турака (1877/8), посетио древни манастир свете Богородице покрај Знепоља. Овај запис је драгоцен и зато што нам открива да је пиротска митрополија изнедрила великог родољуба и сасвим заборављеног Његошевог учитеља. Занимљиво је и да се реч деда Мисаила о Раду поклапа са мишљењем побожног народа Црне Горе који је у Његошу још за живота препознавао великог песника али - никада светитеља. +++

Он је стар преко 80 година, ни сам не зна колико управо; сед, крупан човек; глава особито лепа и импозантна. Кад би богови могли да старе, Јупитер, чију сам божанску главу гледао некада дивећи се, морао би, у старости Ову пиротску србско-бусвојој, овако изгледати. Слабо гарску слогу треба брижно га служе старачке ноге, још неговати, али и будно чувати. слабије плаве и мудре очи. Нарочито од колонијалиПоред њега су увек две ретке стичких европских власти Вела Пејчев - баба Белика књиге: једна је Песме Андрије које се сакривају иза умиљафото: Тањица Перовић Качић-Миошића, а друга је тог назива - Европска унија. Ту негде је и амерички мезимац у чакши- Регламент или Устав Петра Великог о рама који би да настави проевропске ос- свештенству и монаштву. С њима се старац манлијске реформе на Балкану, исте оне забавља и разговара, а нарочито са првом: које јој је неукротиви србски ајдук коначно Дијете, дајте ми латинку! говорио иштући омео и помео крајем 19. века. И једни и Качића. Памти Карађорђа, путовао је други имају драгоцено вишевековно ис- много по свету, био је у Свету Гору, у куство у успешном роварењу по словен- Смирни, у Грчкој, у Мисиру, у Италији, у ским земљама. Највећи савезник у томе Фрушкој гори, малко у Србији, у Боци Коувек је била словенска наивност, неорга- торској, у Црној Гори. низованост али и похлепа. Данас њихов Он је први показао књигу Раду Његушу, кадар чине проевропски политичари, али потоњем владици Петру II, великом песи екстремисти. Првима је задатак да руше нику нашем. После њега је дошла школа своју државу изнутра, а другима да је спа- Симе Милутиновића. Прича како је Раде савају, рушећи притом државу свога су- имао тада 13 година, а био је виши од њега. седа. У почетку није хтео да учи, и учитељ је једном тако ударио ђака шаком по носу, да га је крв облила.

“Велика Бугарска” фото: Вукипедија

О оним првим, раскућницима, свако за себе мора да брине, али они други су проблем и ближњих народа, нарочито ако се домогну парламента и постану народни посланици, што се и догодило у суседној Бугарској где је профашистички покрет „Атака“ недавно предложио декларацију националном парламенту по којој би се од Србије и Македоније захтевао повратак бугарских „западних покрајина“, “неправедно” отуђених Нејским споразумом 1919. године. Главно упориште оваквим и сличним захтевима лежи у фашисоидним-конструкцијама бугарских квази-историчара које се протежу и до реке Мораве. Ради отрежњења и умирења свих оних који су њима обманути, преносим текст о чувеном архимандриту деда Мисаилу из Мисловштичког манастира (данас познатијег као Велиновски) о коме бугарски извори пишу да је дошао у ову светињу 1837. године, да је био веома образован за своје време и да је 1840. покренуо при манастиру тајну школу за децу из околних села. Те 1840. године манастир бива опустошен а отац Мисаил утамничен у турском затвору у Нишу због револуционарних активности. Бугари сматрају деда Мисаила за једног од великих бораца за црквену и

Зађаконио се у Дечанима. Две године био у манастиру Савини код Котора, у архимандрита Никанора Богетића. У Црну Гору дошао је 1822. Ту се сасвим поцрногорчио: пасао свијетло оружје, војевао с Црногорцима, и хајдуковао с Морачанима где је, у Морачком манастиру, био две године. Једном их тако у хајдуковању ухвати једна чета Турака и потера преко Дрине, и тада се Деда Мисаил познао с Мићићем и Господаром Јованом. Владику Петра I црта као великог човека и као светитеља. У њега је био три године. Три дана, вели, крили су смрта Петра I, и кад изведоше Рада пред Црногорце рекоше: владика га покалуђери. Раде се, вели, заархимандритио у једном манастиру у Блату. Кад је полазио у Русију, хтео је да поведе са собом Деду Мисаила (кога су и први и други Петар звали Мијаило), неког Вукалицу и Ивана Спадијера, али њих запалише противници Петрови, говорећи: „Куда ћете, јадни синци! Та њега Цар зове да га у Сибир пошаље, па ће и вас с њиме!“ И тако Деда Мисаил не смеде отићи, на своју велику жалост, у Русију. О Петру II не говори добро, њега ради, оставио је Црну Гору 1831. године. Симу Милутиновића добро познаје. Био је, вели, мален и добар човек, све је тражио да му Црногорци певају песме, а он да их пише. Деда Мисаил многу му је песму преписао. Зими, вели, обично је градио замке и по ваздан се заносио хватајући птице. У владике Петра I био је, вели, писар неки Павле Орловић из Далмације, у време Бунапартино, када је овај „земао

сав свет“. Орловић је ишао на бечки конгрес. Био је врло учен и добар човек. С особитом хвалом помиње неког Петра Марковића, из крагујевачке нахије, који је био писар у владике и много писмен човек, те га овај веома волео.

се у нашу судбину - него ова Стара Матора Дуња, Јевропа, решила и утврдила да твоје Бакарно Гумно буде турско гумно, и да не само оде твоја србска Софија, него и твоје Знепоље, твоја Богородица и твоја Петка, па и сам ти, Деда Мисаиле, да одеш „под Бугарију“ и да будеш Бугарин!

Сувременик наше славне епохе - Буне на даије и Таковског устанка, Дада Мисаил Деда Мисаил родом је из Трна, и зове памти многе наше несреће се Мисаил Цветковић оног доба. Он зна када је је Бајкуш. Њега и његов маКарафејзија робио Србију: настир пленили су Турци “Он је стар преко „Докараше, вели, много прошлог рата нашега. робље и силну стоку“. Зна Однели су му 25000 80 година, ни сам када је Милосав Ресавац догроша у готову, 40000 са не зна колико лазио, доцније, у Трн те отстоком и дрејама, крсат управо; сед, крупан купио из ропства своју сешто га је донео из Свете стру Белку, која је била у Горе, златан, с часним човек; глава селу Баићу, један час седрветом и две мале особито лепа и верно од Трна, на Јерми. пушке црногорске - споимпозантна. Кад би мен из војевања и хајдуДеда Мисаил познаје се ковања. Жао му је и пара да је „шетао“ по нашим богови могли да и мала, жао му је и крајевима. И сада после тозлатна крста и часног старе, Јупитер, чију лико година сталног живДрвета, али му је најжаљења овде, говори најближе сам божанску главу лије двеју пушака, другашумадијском говору, а рица младости његове. гледао некада дицрквену књигу чита онако Реч крсат чуо сам више како се у Савини и Црној већи се, морао би, од четрдесет пута од њега гори чита - свуда “а” место у старости својој, и једног попа који беше “о” и “ь”. у њега. овако изгледати.” Велики Србин и хришћаКад ме је, после два нин, он се јако брине да се месеца, опет нанео пут цело хришћанство на трачком полуострву на Свету Богородицу Мисловштичку, заослободи од Турака, и да Србија добије стао сам Деду Мисаила јако болесна, језик све што је од старине и по садашњости му црн као угљен, по рукама изашле неке њено. Кад му казах да ће да остане под црне округле пеге, не може ништа да једе. Турцима Маћедонија и Румелија, Деда Питам га шта је. „Задахнулчо ме, вели, Мисаил уздахну и рече: „Проклети Турци! бесно псето, пуштах крв испод језика, па Не да њих Англитера и Ени-Дуња!“ Запиништа. Није вајде - хоће да се мре!“ тах га ко је та Ени-Дуња, и одговори ми да је то Нова Дуња - Америка. Сирота АмеМри Деда Мисаило, срећан си ако сада рика! - Много се љути на претензије Бу- умреш! Дочекао си зашто си хајдуковао и гарске и на неправду која се хоће нама да што си свега века свога желео: видео си учини. Зар се, вели, Срби седамдесет го- своје Знепоље србско, и мислиш да је цело дина били и крвавили, од њихових глава србство слободно, - Мри сада, болан, ако Ћеле Кула се градила, и сада три године ти се икад умире! ратовали, - па да кусају Бугари који су се+++ дели и гледали шта се ради? Ја бих њима Речи Мите Ракића су се уистину обирекао што и орао вранама: Носио орао комад меса у кљуну, а за њим летеле вране, стиниле. Након своје кончине, Деда Микад пао орао да једе месо, а вране рекле: саил је заиста “постао” Бугарин. На томе „Ах, ала се уморисмо носећи месо!“. „Што су удружено радили бугарски попови заје која у кљуну носила, одговорио орао, то тровани етно-филетизмом и њихови нека и једе!“ - Кад би мене питале Силе, квази-историчари. Мисаил Цветковић ја би им прво казао шта је чије, ама неће Бајкуш је сасвим изненада и по својој да ме слушају: „србско је до Старе Пла- смрти постао велики прегалац за бугарску нине, тамо по за Софију, и Рил је србски, националну слободу. Изчезло је његово и по за њега право све до Велеса.“ Пита србство, црногорско хајдуковање, нестао ме хоће ли да остане Србији и Бакарно је сваки траг Србинов “до тамо позад СоГумно. Мени се не казује шта и докле фије”, како је причао деда Мисаил. Србска остаје србско, па га питам где је то Бакарно мањина („Србското малцинство“) у БугарГумно? „Тамо на куде Скопље, одговара ској је силом бугаризована и од ње данас ми старац, - то је старовремско србско, Ту ни трага ни гласа нема, док она у бугарска су се Срби први пут појавили, и оградили у Србији постоји, учи свој матерњи језик, бакарно гумно да вршу, и отада се ско- има своје културне центре чврсто повезане са Софијом. Могло је и ње да нема, пљанско зове Бакарно Гумно.“ али је има. И хвала Богу да је има и да сложно са Србима живи, уинат империјалистима којима су Словени потребни и корисни једино посвађани и закрљвени међу собом.

Мисловштички (данас Велиновски) манастир фото:tour-bg.com

Ах, како си срећан, Деда Мисаило, што, не мичући се из пустиње своје, живиш само у прошлости, блажиш душу своју сановима које ти срце сања, а не знаш како је и шта бива у свету око тебе! Јер како би било теби који си се за Србство борио, како би било србскоме срцу твоме кад би сазнао да је, не Ени-Дуња, она је далеко и не меша

Прича о границама, о историјским правдама и неправдама, мора да утихне ако је заиста Христос посреди нас, Срба и Бугара. Он је тај Који нас је увек зближавао кроз своје дивне Светитеље, кроз Светога Саву, кроз светог Јована Рилског, кроз благочестиве патријархе Павла и Максима, кроз Пироћанку баба Велику јуродиву, а сада молитвеницу нашу. Сви они победили су кушања нечастива. До ногу су потукли све похоте и сва самољубља и стигли до слоге Христове, једине истините, једине трајне. Нека би Бог дао да и ми данас савладамо сва кушања, спољна и унутрашња, и дођемо до слоге Светих Бугара и Светих Срба која неугасно блиста у Царству Христовом. Амин. Приредио Жељко Перовић