ПРЕДМЕТ : МЕТОДОЛОГИЈА У АРХИТЕКТУРИ И УРБАНИЗМУ
ПРЕЗЕНТАЦИЈА ИНДИВИДУАЛНОГ ЗАВРШНОГ РАДА ТЕМА : БЕОГРАДСКИ С(Т)АН
ПРЕДМЕТНИ ПРОФЕСОР : проф. др Драгана Василски, диа
СТУДЕНТ : Ана Рајковић индекс бр. 15/2014-MА
БЕОГРАД, Јануар 2015. год.
БЕОГРАДСКИ С(Т)АН Појам „београдски стан” први пут се помиње у есејима Б. Несторовића „Еволуција београдског стана” и М. Ротер-Благојевића „Облици вишепородичног становања крајем XIX и почетком ХХ века у Београду” Несторовић пише о еволуцији стана кроз шест етапа, Међутим, базира се само на подручје Београда Ротер-Благојевић га карактерише као „господски” стан пројектован у вишепородичним објектима. Такође, базира се само на подручје Београда Мате Бајлон први доводи у везу појаву „београдског стана” и у другим већим градовима Србије, па чак и у неким градовима Европе. Бајлон напомиње да карактеристична организација стана насталог у Београду 60-их година ХХ века, је резултат архитеката школованих на Архитектонском факултету у Београду (београдска школа) , који су тај концепт пројектовања стана ширили даље, како је који архитекта путовао и ширио поље остварења својих пројеката Појављују се две фазе развоја „београдског стана”: I.Концепт организације стана у вишепородичним стамбеним зградама у Београду између два светска рата (1918-1941) и II.Активности „београдске школе” архитектуре , формиране током 60-их и 70-их година ХХ века (1960-1975)
БЕОГРАДСКИ С(Т)АН I.„БЕОГРАДСКИ СТАН” ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА Настао је као еволуција „салонског стана” Типичан садржај просторија у „салонском” стану је: 1)Предсобље (репрезентативно; централно позиционирано у стану; димензије и положај такав да се користи и као трпезарија за породична окупљања, славе) 2)Салонски простор (директно повезан са предсобљем; за пријем гостију и дружење; по правилу позициониран са уличне стране објекта) 3)Помоћне просторије (кухиња, остава, тоалет, купатило и соба за послугу су груписане у дворишном тракту; директно или индиректно осветљење преко светларника) 4)Девојачка соба (уз кухињу; за одмор или смештај послуге) 5)Помоћни улаз за послугу (непосредно поред главног улаза; споредна веза са кухињом и девојачком собом; на дворишној страни објекта) 6)Чиста спратна висина од 3m до 3,6m (репрезентативност простора ) 7)Систем циркуларних комуникација 8)Конструктивни систем од масивних, носећих зидова од опеке и ситноребрасте таванице
БЕОГРАДСКИ С(Т)АН Три типа „салонског” стана у Београду између два светска рата : 1)са дворишним трактом уз суседну парцелу 2)са дворишним трактом уз централно степениште 3)без дворишног тракта.
Увођење градског водовода (1892. год.) и канализације (1905. год.) у стамбене зграде, значио је еволуцију станова у Београду Простори са инсталацијама су коначно могли да се интегришу у простор стана Њихова најчешћа позиција била је у дворишном тракту зграде
БЕОГРАДСКИ С(Т)АН
Просторна ораганизација типичног „салонско” стана у Београду 1) улаз 2) предсобље (трпезарија) 3) салон 4) соба 5) дегажман 6) купатило 7) тоалет 8) кухиња 9) „девојачка соба” 10) остава 11) лођа 12) балкон
БЕОГРАДСКИ С(Т)АН II. „БЕОГРАДСКИ СТАН” КАО РЕЗУЛТАТ „БЕОГРАДСКЕ ШКОЛЕ” ТОКОМ 60-тих И 70-тих ХХ ВЕКА У периоду између 60-тих и 70-тих година ХХ века у Београд је мигрирао велики број становника , што је знатно повећало тражњу за становима Технолошки развој омогућио је убрзану изградњу, као и експериментисање у конструктивним системима Нови конструктивни систем дао је слободу у организацији станова Организација станова у овом периоду подразумевала је: 1)Функционалну поделу на „дневну” и „ноћну” зону, која прати биолошки ритам и активности породице током дана 2)Обедовање у оквиру „проширене” комуникације – измештање породичног стола из зоне кухиње и припајање просторима за комуникацију (предсобље, дегажман или ходник), ради повећања употребне вредности и формирања централног простора за окупљања 3)Успостављање „кружне везе” 4)Формирање техниког блока као конструктивног мотива 5)Лођа као продужетак дневних просторија (дневни боравак или трпезарија) 6)Формирање два центра према генерацијској подели (родитељи најчешће користе трпезарију са лођом, а млађи, дневни боравак и спаваћи део) 7)Флексибилитет простора којим се омогућава слободан и вишенаменски третман појединих простора у стану 8)Индивидуализација вишепородичног становања преко повећане квадратуре простора терасе или лође 9)Димензионална усклађеност функција стана и примењених конструктивних система 10)Коришћење индуктивног и дедуктивног начина размишљања при пројектовању простора
БЕОГРАДСКИ С(Т)АН
карактеристични примери „београдског стана” настали током 60-их и 70-их година ХХ века
БЕОГРАДСКИ С(Т)АН УПОРЕДНА АНАЛИЗА „БЕОГРАДСКИХ СТАНОВА” ИЗ ПЕРИОДА ОД 19181941 И ПЕРИОДА 1960-1980 ГОДИНЕ
Организације „београдских станова” из ова два карактеристична периода, настала су као потреба и последица друштвених околности Период између два светска рата је спој сталешких односа и јефтине радне снаге (послуге у кући) Период између 60-их и 70-их је социјалистички, који је пропагирао „братство и јединство” Заједничко им је пројектовање централног простора за породична окупљања и славе
БЕОГРАДСКИ С(Т)АН ЗАКЉУЧАК Концепт „београдског стана” базира се на организацији простора за становање, прилагођеног условима и потребама специфичним за српско поднебље Стари Словени су, дошавши у ова поднебља, први који су започели ту традицију бриге о вези између простора и човека, тачније породице Најранији просторни облик куће јесте једноделна просторија која је имала огњиште као централни део збивања , око кога су наменски извршене расподеле простора (положај лежајева, простор за припрему хране и слично) Временом овај једноделни простор, подељен је на два дела, чиме је настала соба за спавање, а задржано је огњиште Огњиште се сматрало за доминантним местом, око кога су се окупљали сви чланови породице.Оно је и појмовно и симболично жижа и укрсна тачка целокупног кућног живота. Управо се тај простор називао кућом Корени „салонског” стана могу се наћи у традиционалној српској кући У градским становима, салонски простор добија намену огњишта Салон постаје жижа породичних збивања, и окупљања, поготово је погодан за одвијање славских обичаја , који су од изузетне важности за српску традицију
ХВАЛА!