ПРЕДМЕТ : TЕОРИЈА УРБАНИЗМА
ТЕМА : ЈАНИС КСЕНАКИС ПРЕДМЕТНИ ПРОФЕСОР : др. Мила Николић
СТУДЕНТ : Ана Рајковић индекс бр. 15/2014-MА БЕОГРАД, Фебруар 2015. год.
ЈАНИС
К С Е Н А К И С (IANNIS XENAKIS)
29. Мај 1922. – 04. Фебруар 2001. Јанис Ксенакис је био композитор, музички теоретичар, и архитекта-инжењер грчко-француског порекла Године 1947. завршио је студије грађевине на Техничком Универзитету у Грчкој, а у Новембру 1947. године избегао је у Париз. Један је од најважнијих послератних авангардних композитора Први је применио математички модел приликом компоновања Имао је значајан утицај и на развој електронске и компјутерски израђене музике Интегрисао је музику у своју архитектуру Компоновао је музику за одређени, изграђени простор, и пројектовао је простор који ће најбоље одговарати специфичним музичким композицијама и перформансима Најзапаженије његова музичке копозиције су: - Metastaseis (1953–54) компонован за оркестар; Јанис је овде увео независне делове за сваког музичара у оркестру - композиције за удараљке Psappha (1975) и Pléïades (1979) -Terretektorh (1966) је композиција која је увела нов начин извођења, тако што су музичари рапоређени по целој просторији, међу публиком, ради што бољег доживљаја простора - електронске композиције које је Јанис створио употребом свог UPIC (Unité Polyagogique Informatique CEMAMu) система односно програма за компјутеризовано музичко компоновање и - масивни мултимедијални перформанси које је Јанис звао polytopes
ЈАНИС
К С Е Н А К И С (IANNIS XENAKIS)
29. Мај 1922. – 04. Фебруар 2001.
самостан Sainte Marie de La Tourette Филипс павиљон Музичке композиције које је Јанис стварао током живота, биле су инспирисане грчком народном музиком До краја 1950-тих Јанис је и на овом пољу добио значајна признања у уметничком друштву Своју прву награду за композицију добио је 1957. године од Европске фондације за културу, а 1960. године добија награду од UNESCO-a, за тематску мелодију у документарном филму режисера Enrico Fulchignoni Међу теоретским делима, најзапаженија је књига под називом Formalized Music: Thought and Mathematics in Composition (француско издање 1963. године, енглеско издање translation 1971. године) Као архитекта познат је по својим раним радовима, док му је ментор био Ле Корбизије. Истичу се самостан Sainte Marie de La Tourette, и Philips Pavilion на изложби Expo 58 који је Јанис сам пројектовао
ЈАНИС
К С Е Н А К И С (IANNIS XENAKIS) АРХИТЕКТУРА
Детаљ хиперболичног торња Скупштине у Чандигару
Јанис Ксенакис је као инжењер-саветник радио на пројекту Чандигар. То је био пројекат новог града у Индији којег је Ле Корбизије почео да гради 1951. године Ксенакис је пројектовао структуру објекта Врховног суда и хиперболичног торња Скупштине, који су се налазили у оквиру Парламента Током изградње објекта Секретаријата (зграда за смештај свих министра) дошао је на идеју која га је прославила – пројектовање „таласастих” стаклених панела Ле Корбизије је желео да избегне монотоно понaвљање стандардних елемената који су били карактеристични за масивне објекте Из економских разлога, стаклени панели прозора који још нису били у потпуности очврсли, постављали су се директно у бетон, тако да је њихова почетна ширина задржана Коначан изглед таквих прозора је веома живописан. Ксенакис је пројектовао димензије стаклених панела према плавим и црвеним серијама у Модулору Захваљујући ефектима произашлим из сила затезања и дилатације, фасада је добила изглед динамичне мембране
ЈАНИС
К С Е Н А К И С (IANNIS XENAKIS) АРХИТЕКТУРА
Цртеж фасаде са карактеристичним стаклима која одају утисак таласања, манастир Турет
манастир Турет
Ова метода још боље је искоришћена на пројекту манастира Tourette, на ком је Ксенакис радио 1954.год. Он успева да трансформише традиционалну доминиканску структуру (квадратна форма која окружује унутрашње двориште, затворено с једне стране постављањем објекта цркве) у софистициран простор где доминира циркулација и задивљујућа игра светлости У овом пројекту, готово све „слободне” форме је пројектовао Ксенакис: капелу, у облику великог клавира, штапове који подсећају на чешљеве позициониране на западном крилу, спиралне степенице.
ЈАНИС
К С Е Н А К И С (IANNIS XENAKIS) АРХИТЕКТУРА
ЈАНИС
К С Е Н А К И С (IANNIS XENAKIS) АРХИТЕКТУРА
ЈАНИС
К С Е Н А К И С (IANNIS XENAKIS) АРХИТЕКТУРА
цртеж павиљона
Филипс павиљон
На захтев Филипсове корпорације, Ле Корбизије је Јанису предложио да осмисли „Електронску поему” за Универзалну изложбу у Бриселу, 1958. године Искористио је прилику да експериментише са танким љускастим бетонским панелима, којима је изградио кров. Дебљину тих панела је свео на само 5 сантиметара Након мањих несугласица са Ле Корбизијеом, Ксенакис напушта његов биро и почиње самосталан рад у архитектури, а додатно ради и на истраживањима у музици и математици.
ЈАНИС
К С Е Н А К И С (IANNIS XENAKIS) АРХИТЕКТУРА
ЈАНИС
К С Е Н А К И С (IANNIS XENAKIS) АРХИТЕКТУРА
Средином 1950-тих године, упознаје Херман Шерчена и тада доноси једну важну одлуку Након одласка у Гравесано, ради годишњег састанка младих композитора, Ксенакис се коначно одлучује да се у потпуности посвети само музици, мада га је Шерчен увек саветовао да не напушта архитектуру у потпуности Током 1961. године, Шерчен му је предложио да пројектује студио где би се стварала експериментална музика у Гравесану Стицајем околности, на тај корак одлучује се тек 1984. године, током учествовања у такмичењу Cité de la Musique у Паризу У сарадњи са Жан-Лујем Веретом, са којим је раније радио у оквиру тима Ле Кробизијеа, макета експерименталне музичке собе за пројекат предложио је велики број музичке опреме која би се Cité de la Musique у Паризу сместила у велику, концертну салу капацитета 2500 Сала има рампу која се спирално уздиже њенимседишта обимом На тој рампи гледаоци „из ваздуха” посматрају сцену Запремина простора унутар сале се контролише преко панела у зидовима, што утиче и на запремину ваздуха у сали и на тај начин се коригује енергије звучних таласа, у зависности од тога који се музички инструмент користи Захваљујући овој особини сала је сама по себи врста музичког инструмента
ЈАНИС
К С Е Н А К И С (IANNIS XENAKIS) АРХИТЕКТУРА
ЈАНИС
К С Е Н А К И С (IANNIS XENAKIS) АРХИТЕКТУРА
У раним 1960-тим годинама Ксенакис је свој омиљени модел хиперболичког параболоида применио у виду урбанистичког пројекта У то време је објавио и прву верзију Musiques formelles (форме у музици) Урбанистичким пројектом под називом „Cosmic City” осмислио је град за 5 милиона становника Идеја је заснована на утопијској идеји у урбанизму Јанис је понудио интересантно алтернативно решење којим би се решила константна потреба за строгом контролом градова Он је предложио пројектовање „опни” у оквиру којих се даљи развој урбанистичких услова могао одвијати без икаквих стега
ЈАНИС
К С Е Н А К И С (IANNIS XENAKIS) АРХИТЕКТУРА
макета куће коју је пројектовао за Роџера и Карен Рејнолдс, 1989. год. инсталација Диатопе која се налази испред Центра Помпиду у Паризу
ЈАНИС
К С Е Н А К И С (IANNIS XENAKIS) ПОЛИТОПИ (Polytopes)
процес изучавања за пројекат Polytope de Montréal (light score)
Незадовољан коначним изгледом свог дела Electronic Poem, и доживљајем који он оставља на слушаоце, Ксенакис је 1958. године размишљао о новом начину приказивања електронске музике Његова визија је подразумевала употребу светла која ће се користити као материјал за приказивање музичких скулптура Ову идеју је остварио већ крајем 1960тих година, под називом „Политопи”, што је велика инсталација звука и светла. Реч „политоп” овде има значење „више места”. „Политопи” сједињују више различитих појмова: звук, светло, архитектура, боје. За изведбу свог дела Montreal Polytope, Ксенакис је окачио неколико параболоида направљених од челичних каблова у средишту простора Француског павиљона, на изложби из 1967. године На те параболоиде било је закачено стотину сијалица које су емитовале светлосне зраке
ЈАНИС
К С Е Н А К И С (IANNIS XENAKIS) ПОЛИТОПИ (Polytopes)
На сваких сат времена, и на сваких осам минута, гледалац је имао прилике да присуствује игри виртуелних волумена од светлости, који су се кретали по средишњем делу павиљона Ксенакис је на овој изложби приказао занимљив и несвакидашњи пројекат, јер се перцепција светлости заснива на способности мрежњаче у људском оку Светлост, односно бљесак се мења на сваки 25-и део секунде, то људско око не опажа и гледалац види само једну константну нит светлости. Међутим, када перформанс започне, могуће је испратити ту игру светлости, мењењем положаја угла гледања, односно простим пењањем уз или силажењем низ степенице После осам минута, све се враћа у првобитно стање Овај пројекат, Политопи, приказује простор са акцентом на временску димензију Polytope de Montréal (light score)
ЈАНИС
К С Е Н А К И С (IANNIS XENAKIS)
АУТОБИОГРАФСКА СКИЦА (Autobiographical sketch ,Iannis Xenakis,1980), коју је објавио Gérard Montassier у часопису Le fait culturel (Чињенице у култури) , 1980. године „Осетио сам неку врсту фасцинираности према музици, која у мени постоји још од када сам имао шест година, јер ми је моја мајка тада поклонила радио. У то време, живели смо у Румунији, и могао сам да пратим сигнале који су се емтиовали из Катовице у Пољској, чије су радио-станице емитовале велики број различитих музичких жанрова; класична музика, популарна тј. циганска музика, и црквена музика-католичка и православна. Када је мајка преминула, отпутовао сам за Грчку са оцем, који ме је уписао у приватну школу где се учило на грчком језику, а играли енлески спортови. Ипак, оно чега се највише сећам јесте радио-соба. Једног дана сам чуо Бетовенову „Пету симфонију”, која ме је погодила као апокалипса. Од тада моје интересовање за музику је расло прогресивним путем. Нисам ни сањао да ћу се једног дана бавити музиком, нити да ћу свирати или компоновати. Та одлука је дошла много касније, када сам имао 17 или 18 година. У младости сам желео да постанем археолог, вероватно зато што сам у том периоду доста читао класичну литературу и живео усред статуа и храмова. Имао сам и срећу да упознам дивног професора који ме је упознао са филозофијом и који ми је рецитовао стихове Хомера, чије поеме још увек памтим. Истовремено, веома сам био заинтересован за математику и науку, нарочито за астрономију. Припремао сам се за пријемне испите на Атинском Политехнику, а истовремено сам студирао физику, права и политичке науке на Универзитету. Гајио сам бескрајну љубав према природи. Када је почео рат, придружио сам се снагама против Немачке.Током тих година, често сам боравио по затворима.Затим сам се борио и против Енглеза, који су својевремено захтевали да ослободилачке снаге предају своја оружја. Енглези су бомбардовали град својим флотама и авијацијским снагама, чак су и увели топове на Акропољ, што Немци никада нису се усудили да ураде. Током ове битке сам рањен.
ЈАНИС
К С Е Н А К И С (IANNIS XENAKIS)
АУТОБИОГРАФСКА СКИЦА (Autobiographical sketch ,Iannis Xenakis,1980), коју је објавио Gérard Montassier у часопису Le fait culturel (Чињенице у култури) , 1980. године
И пре рата сам био одлучио да ћу копоновати музику. Једино музика ми може помоћи да вратим мало мира. Истовремено, читао сам Платона. Постао сам марксиста. Тако сам стекао осећај за контрадикцију, за који сматрам да је прави покретач ума и целог света. Успео сам да избегнем из Грчке. Планирао сам да се скрасим у Америци, као и да остварим намеру да студирам астрофизику, математику, археологију и музику. Како ме је пут до Америке водио кроз Париз, ту сам се зауставио. Говорио сам мало франсцуског. Како сам имао диплому инжењера, трагао сам за послом у том пољу. Предлагали су ми да се обратим неколицини комунистичких инжењера, али како ми они нису нашли посао, завршио сам код Ле Корбизијеа. Код њега сам почео да радим на прорачунима отпорности одређених материјала, нарочито оних које је Ле Корбизије коиристио за стамбени објекат у Марсељи. Радећи овај посао, открио сам колико је техника доминантна у архитектури, јер су ме нон-стоп питали да ли неки пројекат може стајати. Понекада, када ми се не би допао пројекат, рекао бих: „Не, то не може стајати. Било би боље то саградити на овај начин.” И људи су ме слушали. Једног дана, рекао сам Ле Корбизијеу: „Желео бих да сам правим своју архитектуру”. Прихватио је то, и дао ми пројекат манастира Tourette. Урадио сам све цртеже за манастир, међутим коначан изглед је мешавина мојих и Ле Корбизијеових идеја. Пројекат за Филипсов павиљон сам сам урадио, што је Ле Корбизије касније и написао. потврдиo моја унутрашња убеђења.”
ЈАНИС
К С Е Н А К И С (IANNIS XENAKIS)
АУТОБИОГРАФСКА СКИЦА (Autobiographical sketch ,Iannis Xenakis,1980), коју је објавио Gérard Montassier у часопису Le fait culturel (Чињенице у култури) , 1980. године Током овог периода у мом животу, осетио сам везу између музике и архитектуре. На пример, музичаре уче да своје композиције морају започети тако што ће одабрати тему, одакле креирају форму, употребом јукстапозиције, експанзије, редукције и слично. У архитектури почетна тачка јесте терен, одакле произилази идеја, а унутар ње функција и форма, тек онда долазе материјалу. У суштини, креће се од општег ка детаљном. Мени се чинило да у архитектури, као и у музици, то не мора бити тако, није ми изгледао природно тај след догађаја. Веровао сам да је могуће исто то остварити на другачији начин. Ле Корбизије је исто тако мислио, и једном приликом ми је рекао: „Направио сам целокупну кућу тако што сам почео од детаља”. Нацртао је украс са гротескним ликом, и почев од тог облика направио је целу кућу. У стварности, оба ова приступа нису контрадикторна. Напротив, ово је демонстрација да архитекта мора да развија оба начина креативног стварања. На исти начин успео сам да пренесем одређене проблеме ритма у музици на архитектуру, преко таласастих стаклених панела на објекту Tourette, или У Чардигану у Индији, на Бразилском павиљону у Паризу. Када сам студирао музику у Паризу, Хонегар је имао обичај да студентима тражи да презентују своје композиције. Када је дошао на мене ред, своју копозицију сам свирао на клавиру. Изненада ме је прекиуно рекавши: „Али ти паралелно свираш петине и октаве – то не би требао да радиш”. На то сам одговорио: „Можда, али мени се тако допада”, а он се веома наљутио и рекао: „Не постоји ништа музикално у томе. Можда у прва три реда, али чак и ту...” Никада више нисам видео Хонегара. Након тога приступио сам часовима Месиена, који ми се обратио са реченицом која ме је веома узнемирила: „Поседујеш наиван квалитет”. Затим ме је убрзо умирио, додајући: „Не треба да се узнемираваш, ја и за себе сматрам да сам наиван, и надам се да ћу остати такав до краја живота”. Наставио је: „Немој се враћати на основне часове, теби то не треба, ослушкуј музику и компонуј”. Послушао сам савет, који је само потврдиo моја унутрашња убеђења.”
ЈАНИС
К С Е Н А К И С (IANNIS XENAKIS)
АУТОБИОГРАФСКА СКИЦА (Autobiographical sketch ,Iannis Xenakis,1980), коју је објавио Gérard Montassier у часопису Le fait culturel (Чињенице у култури) , 1980. године
Месиен је изјавио једном приликом: „Схватио сам одмах да он није био као остали. [...] Он је поседовао врхунску интелигенцију. [...] Урадио сам нешто незамисливо што иначе не бих могао да урадим са неким другим студентом, јер сам га саветовао да треба да проучава хармонију и такт. Али он је био човек толико необичан да сам му то ипак одмах и рекао ... Не, ви ћете ускоро напунити тридесету, имате срећу што сте Грк, што сте архитекта и имали сте прилику да изучавате математику. Треба да искористите ове ствари. Да их имплементирате у своју музику.” Ксенакис је редовно похађао часове које је држао Оливер Месиен, у периоду од 1951-1953 године. На његовим предавањима научио је доста о различитим жанровима и стиловима, са посебним освртом на ритам. До 1979. године развио је компјутерски систем под називом UPIC, који је био у стању да графичке слике пренесе у ноте. Захваљујући знању које је стекао бавећи се архитектуром, његови цртежи имају органску форму и архитектонску структуру, са различитим заобљеним и правим линијама које су послужиле као инструкција његовом софтверу шта је то што он треба да одсвира.
ЈАНИС
К С Е Н А К И С (IANNIS XENAKIS)
АУТОБИОГРАФСКА СКИЦА (Autobiographical sketch ,Iannis Xenakis,1980), коју је објавио Gérard Montassier у часопису Le fait culturel (Чињенице у култури) , 1980. године „Дуго сам сматрао, као и многи други, да постоји уска веза између музике и математике. Музичари, на пример, су изумели аналитичку геометрију давно пре Декарта. Захваљујући знању из математике, успео сам боље да разумем музику и практичан део ње. Изумео сам приказивање звучних комбинација преко математичке вероватноће. Компјутерске науке довеле су ме до изградње, у раним 1970-тим година, преко новог апарата: аналогно-дигиталног конвертера који се може прикључити на звучнике или на касетофон. Први пут је направљен у Европи, у компанији под називом Cemamu (Centre d’études mathématique et automatique musicales, односно Центар за проучавање математике и музичке аутоматизације. Ову компанију сам основао са пар пријатеља. UPIC је још напреднија машина, која захваљујући вези између електронског стола за цртање и електронске оловке, и компјутера и звучника, омогућава свакоме да компонује музику цртањем. Затим када одслуша шта је нацртао, може исправити цртеж по потреби. На тај начин музику може компоновати и онај ко не зна да ради на компјутеру или чак не зна да свира нити један инструмент. Одрасли и деца могу компоновати музику, без потребе за претходним учењем о музици, а могу одмах да оцене свој рад и да истраже своја даља интересовања.”
ЈАНИС
К С Е Н А К И С (IANNIS XENAKIS) Mycenae Alpha
АРХИТЕКТОНСКИ СТУДИО „MX_SI” Музеј Серлакијус „Госта павиљон” (Serlachius Museum Gösta Pavilion)
Један од архитектонских бироа који је применио карактере музике у свом објекту је „MX_SI” Они свој рад базирају на непрестаном истраживању основних елемената у архитектури Њихова идеја водиља је повезивање структуре, геометрије, контекста и просторно-визуелног доживљаја, тако да све заједно има складан међуоднос Задатак при пројектовању Серлакијус „Госта павиљон”, био је да се прошири изложбени простор музеја, и то у знатној мери, али тако да нови објекат ни на који начин не преовлађује у односу на постојећу зграду музеја. Такође, водило се рачуна и да парк задржи свој облик и значај. Приступ главној згради музеја омогућен је из једног правца, што је значило да павиљон ипак треба да буде у његовој непосредној близини, а опет да не нарушава његов значај Захтев инвеститора био je да главна зграда буде у првом плану када се приступа подручју За облагање фасаде користили су природан материјал, дрвене панеле који су приликом сушења добили специфичан закривљени облик Они су при распореду дрвених панела користили тактове плеса, како фасада не би била монотона
АРХИТЕКТОНСКИ СТУДИО „MX_SI” Музеј Серлакијус „Госта павиљон” (Serlachius Museum Gösta Pavilion)
АРХИТЕКТОНСКИ СТУДИО „MX_SI” Музеј Серлакијус „Госта павиљон” (Serlachius Museum Gösta Pavilion)
ХВАЛА!