МОСТ број 5 by Часопис МОСТ

ISSN 2303-467X (Print) ISSN 2303-4688 (Online)

ЧАСОПИС СТУДЕНАТА АРХИТЕКТОНСКО-ГРАЂЕВИНСКО-ГЕОДЕТСКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У Б А Њ А Л У Ц И

ГОДИНА 3 - БРОЈ 5

Бања Лука, јул, 2015. године

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

Садржај 5

Инфо

Интервју

Тема броја

Теорија и пракса

Грађевинарство у свијету

Међународна сарадња

Представљамо

Знање плус

Година

Издавач: IACES LC Бањa Лука и Савез студената АГФ-а Бања Лука Главни и одговорни уредник: Марија Лукач

Уредник:

Технички уредник:

Николина Говедарица

Никола Матић

Сарадници:

Миленко Станковић, Саша Б. Чворо, Малина Чворо, Александар Борковић, Дубравко Алексић, Невена Новаковић, Саво Марковић, Сања Туцикешић, Драгана Тепић, Маја Илић, Ана Ковић, Јовица Калајџић, Боривој Обрадовић, Огњен Јокић, Бранкица Стојановић, Алекса Цвијић, Милана Недимовић, Ана Кисјан, Маја Радмановић, Давид Латиновић, Данијела Павичић, Милка Попратин, Ена Хаџић, Вања Ђурђевић, Дејан Блашковић, Лука Бероња, Драгана Илић, Дејан Рончевић, Наташа Родић, Биљана Петровић, Аљоша Пилиповић, Огњен Радаковић, Огњен Дујаковић, Драгана Љубоја, Биљана Чолић, Дајана Врга, Драган Видовић, Младен Амовић, Љиљана Дувњак, Алекса Јошић, Срђан Павловић, Синиша Копуз, Саша Татар.

Дизајн корица:

Дејан Блашковић Stina Holm Jensen Bridge Model tectonicstudio.wordpress.com

Штампа: Vilux, Бања Лука Тираж: 100

Адреса редакције: Степе Степановића 77/3 тел: 065/367 612; web: www.ssagf.org www.iacesbl.org e-mail: casopismost.aggf@gmail.com

3 — Број 5 — јул, 2015

Ријеч уредника Са новом редакцијом, али са истом вољом и жељом за покретање младих и афирмацију како студената, тако и нашег факултета у цјелини, представљамо Вам нови, пети број часописа Мост. Није било лако наставити рад уредника који су ово осмислили, иако смо од првог броја у саставу редакцијe часописа. Трудили смо се да наставимо истим темпом и оправдамо очекивања како публике тако и оних који су нам повјерили један овакав пројекат и улогу главних уредника. Убијеђени да добре ствари не треба мијењати, рубрике часописа као и сама концепција остале су непромијењене. У рубрици „Инфо“, као и до сада, доносимо вам најактуеалнија дешавања у вези са нашим студентима и факултетом. Испратили смо ток радовa на згради IV студентског павиљона за који се надамо да ће до сљедећег броја бити већ у функцији. Посебно смо поносни на представљање нашег часописа на вечери регионалних медија у Сарајеву, о чему такође можете прочитати више у овој рубрици. Подршка професора и асистената није изостала ни овај пут те бисмо им се овом приликом захвалили на сарадњи и информацијама из прве руке. Изузетан труд посвећен је реализацији „Теме броја“. Редакција часописа вам са „лица мјеста“ доноси најновије информације. Научили смо пуно нових ствари које вам представљамо кроз пројекат који повезује све наше три струке у једну. Рубрика „Теорија и пракса “ представља студенте – њихов рад и залагање како на факултету, тако и у другим областима. Веома је важно да наш рад буде награђен и представњен. На тај начин стичемо лично искуство али и вољу и жељу да напредујемо. За редовну рубрику „Интервју“ припремили смо разговор са професором Михаилом Тимотијевићем, како бисмо му одали захвалност за рад и боравак на нашем факултету. Рубрика „Грађевинарство у свијету“, тежи да покаже студентима новости и начине рада у свијету те им на тај начин да инспирацију за властити рад и истраживање. Рубрику „Знање плус“ смо допунили корисним савјетима о онлајн курсевима. Олакшице за савладавање интернет апликације „Frame design“ корисне за рјешавање статичких проблема, такође можете пронаћи у истој рубрици. Вјерујемо да ће свако од Вас, у садржају петог броја „Моста“ пронаћи нешто интересантно за себе. За крај, изражавамо захвалност свима који су на било који начин допринијели квалитету и аутентичности часописа. Посебно смо захвални доскорашњим уредницима, Ани, Јовици и Боривоју на указаном повјерењу и несебичној подршци! Нека ово буде још један мост за нас! Марија Лукач

Инфо 6

Објекат за смјештај студената у Универзитетском граду у Бањој Луци

Посјета Музеју примјењене умјетности, Београд

Међународна конференција о ублажавању климатских промјена и смањењу CO2 емисије

12 14 15 16 17 18

Први научно-стручни семинар

Архитектонски студентски конгрес 2015 „SCAPES:LAB / I Think BG” Темпус BAEKTEL пројекат Прва Бањалучка универзијада Дани архитектуре у Сарајеву

Објекат за смјештај студената у Универзитетском граду у Бањој Луци

Завршни радови на изградњи четвртог павиљона

Пишу: др Саша Б. Чворо, дипл. инж. арх. и мр Малина Чворо, дипл. инж. арх.

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

адови на завршетку изградње Четвртог павиљона објекта за смјештај студената у Универзитетском граду се приводе крају. У току протеклог шестомјесечног периода изведени су сви основни грађевинско занатски и инсталатерски радови на објекту. Тренутно су у току радови на завршетку фасадне равни, постављање соларних панела на кровној површини, те израда завршних слојева подова по етажама. Новембра 2014. године, као аутори пројекта, смо извршили измјену и допуну Главног пројекта. Основ за ову пројектну документацију је допуна Пројектног задатка дата од стране Универзитета у Бањој Луци / кроз измјену и допуну Урбанистичко техничких услова /, а посебно се односила на: - промјену вертикалног габарита Позоришне сцене према упутствима Академије умјетности, - укидање унутрашњег дворишта и будућих објеката за смјештај студената предвиђених Идејним рјешењем из 2011. године према приједлогу Регулационог плана за Универзитетски град / усвајање у току /, - измјене на фасадној равни према упутствима Инвеститора / измјене су подразумјевале смањење застакљених и тиме повећање пуних фасадних

7 површина /, - допуне електротехничких инсталација у Позоришној сцени / расвјета и озвучење /. За потребе унутрашњег опремања 4. павиљона, а тиме и стварање услова за усељење у објекат почетком наредне школске године, урађена је спецификација намјештаја и пратеће опреме и одговарајући предмјер радова према просторно - функционалним цјелинама дефинисаним пројектном документацијом за изградњу објекта и архитектонским рјешењем опремања простора: - Смјештајне јединице и заједничке просторије по етажама, - Административне просторије у приземљу објекта, - Простори са ординацијама у приземљу објекта, - Техничке просторије у подрумској етажи, - Опрема, ситни инвентар, сигнализација и вузуелизација свих простора у објекту. Архитектонским решењем је предвиђено опремање смјештајних јединица металним креветима, радним столовима и столицама, гардеробним ормарима, ладичарима, пратећим зидним облогама, отвореним и затвореним полицама, кухињским блоком у предсобљу и металним полицама на тераси. Заједничке просторије по

етажама су опремљене одговарајућим бројем трпезаријских столица и столова, кухињским блоком, отвореним и затвореним полицама. Административне просторије у приземљу објекта укључују канцеларију директора / радни сто и сто за састанке за 8 учесника, гарнитура за сједење и пријем /, канцеларију техничког секретара / једно радно мјесто /, канцеларију секретара / радни сто и сто за састанке за 4 учесника /, канцеларије шефова служби / радни сто и сто за састанке за 4 учесника/, канцеларије шефа рачуноводства / радни сто и сто за састанке за 4 учесника/, салу за састанке / сто за састанке за 22 учесника /, канцела-

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

рију благајника / једно радно мјесто /, канцеларију рачуноводства / два радна мјеста /, канцеларију правних послова / два радна мјеста /, канцеларију дактилографа / једно радно мјесто / и чајну кухињу са трпезаријом. Простори са ординацијама у приземљу објекта укључују опремање двије медицинске ординације, просторију за интервенције, просторе и гардеробу за запослене, архиву и чекаоницу. Опремање техничких просторија у подрумској етажи подразумјева радионице запослених на одржавању објеката, простор магацина, вешерај / централни и сервисни за студенте, економат и службу смјештаја студената. Остала заједнич-

ка опрема, ситни инвентар, сигнализација и вузуелизација свих простора у објекту подразумјева роло завјесе за административне просторије, канте по собама, канцеларијама, предсобљима, чајним кухињама и холовима, те визуелне ознаке етажа, соба и других просторија. И у протеклом временском периоду су студенти нашег Факултета са архитектонског и грађевинског одсјека у оквиру редовних наставних активности обишли градилиште и стекли увид у ток изградње објекта. У циљу практичног

упознавања студената са примјењеним архитектонским рјешењима, на позивном предавању у оквиру предмета Архитектонско пројектовање 7 посебна пажња је стављена на могуће начине функционалне организације и обликовања објеката социјалне намјене.

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

Посјета Музеју примјењене умјетности, Београд

37. Салон архитектуре АфирмАцијА Пише: Милана Недимовић

риликом студијског путовања у Београд, студенти IV године архитектуре АГГФ-а, посјетили су познати Салон архитектуре, који окупља бројне архитекте, професионалце и студенте, из регије и иностранства. На овогодишњем, 37. по реду Салону архитектуре радови су на различите начине представили коментар о релацији Архитекта-Архитектура-Акција/ АфирмАцијА, у периоду 26.0330.04.2015. године. Сви радови који су пристигли на адресу организатора Салона, анализирани су од стране стручног жирија, а они изабрани су приказани у склопу ГЛАВНЕ СЕКЦИЈЕ САЛОНА. Радови су изложени и награђени у сљедећим категоријама: -архитектура -урбанизам -ентеријер -публикације -експеримент и истраживање -гост салона -архитектонска критика и -архитектонска фотографија Поред ових, своје мјесто су имале и категорије конкурсни пројекти и студентски радови. Иако су ван конкуренције за награду, ове категорије за излагање имају посебно велик значај за студенте јер омогућавају да се њихови радови прикажу широј јавности. Додатну динамику

цијелој манифестацији донио је ПРАТЕЋИ ПРОГРАМ САЛОНА. Заинтересована публика је имала прилику да директно учествује у оквиру изложби, експерименталних и едукативних радионица, трибина и предавања. У склопу пратећег програма организоване су и изложба „Црно на бело“ посвећена животу и раду групе савремених архитеката, и презентација наступа Републике Србије на 14. међународном Бијеналу архитектуре у Венецији 2014. године. Сви професионалци и студенти могу препознати ову манифестацију као значајно мјесто за излагање својих достигнућа. Од ове године, учешће на Салону архитектуре се може пријавити и електронским путем, брже и транспарентније, преко сајта www.salonarhitekture. rs , гдје се могу пронаћи и детаљније информације о пропозицијама за учешће.

Међународна конференција о ублажавању климатских промјена и смањењу CO2 емисије

NAMA пројекат: нова зграда АГГФ-а и смањење емисије CO2

Пишe: др Невена Новаковић, доцент

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

ови простор Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета Универзитета у Бањој Луци (АГГФ) замишљен је према високо еколошким и социјалним стандардима, и требало би да омогући развој наставног и научно-истраживачког рада Факултета ка едукативним стандардима Европе и развијеног свијета. Због тога ће пројекат нове зграде АГГФ-а бити кандидован као Мјера за ублажавање климатских промјена (NAMA – National Appropriate Mitigation Action) у 2015. години, код овлаштеног државног тијела и контакт институције према Оквирној конвенцији Уједињених нација за климатске промјене (UNFCCC). У државном оквиру Босне и Херцеговине овлаштено тијело је Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске. NAMA пројекти су мјере за ублажавање климатских промјена прилагођене националном и локалном контексту, засноване, прије свега, на смањењу емисије стакленичких гасова, а које се развијају и примјењују уз међународну подршку. Циљ NAMA пројеката је стварање услова у којима свака земља може

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

да прилагоди програме за смањење емисије GHG својим потребама и могућностима. С обзиром на примјењене принципе у пројектовању нове зграде АГГФ-а, који су засновани на максималном повећању енергетске ефикасности архитектонског објекта према ЕУ нормама, и рачунски провјерених резултата у смањењу стакленичких гасова које такви принципи омогућавају, ријеч је о кандидату који може бити дефинисан као мјера за ублажавање климатских промјена у сектору зградарства. NAMA пројекат Sustainable and energy efficient building of Faculty of architecture, civil engineering and geodesy је презентован на међународној конференцији о ублажавању климатских промјена и смањењу CO2 емисије Carbon Forum Asia и Macao International Environmental

Cooperation Forum & Exhibition (MIECF), у марту 2015. године у Макау, Кина. Презентација је била дио панела конференције о потенцијалним NAMA пројектима из различитих дијелова свијета који су у зрелој фази припреме, под називом NAMA market place. У контексту ове конференције, NAMA пројекат АГГФ-а је презентован пред експертима за реализацију пројеката смањења CO2 емисије и пред потенцијалним донаторима пројекта. Припрема NAMA пројекта АГГФ-а и учешће на конференцији у Макау помогли су и омогућили UNDP канцеларија у Бањој Луци и канцеларија Оквирне конвенције Уједињених нација за климатске промјене (UNFCCC). Основни циљ NAMA пројекта је рјешавање проблема просторних и технолошких капацитета за наставу

11 и научно-истраживачки рад АГГФ-а помоћу изградње енергетски ефикасне и пријатељски настројене зграде у контексту очувања природе. Циљ је успоставити одрживи инструмент за управљање енергијом зграде који ће омогућити смањење емисије CO2 за 50% у односу на емисију СО2 објеката едукативне функције са типичном просторном конфигурацијом и материјализацијом у Бањој Луци. Такође, циљ је да нови објекат припада категорији пасивних зграда 0+, односно категорији објекта који су оспособљени да производе онолико енергије колико је потребно за њихов рад. Надамо се да ће NAMA кандидатура омогућити не само завршетак овог објекта, већ и остварење његове улоге као трансфера знања у области енергетске ефикасности у зградарству у националном и локалном контексту.

Први научно-стручни семинар

Енергетска ефикасност у савременом градитељству

Пишe: Алекса Цвијић

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

циљу очувања планете Земље појављује се термин енергетска ефикасност. Сам концепт очувања енергије вуче коријен из Калифорније, још осамдесетих година. Суштина ове идеје је смањење потрошње енергије. Знајући брзину којом се развија свјетска популација, јасно је било већ тада да ако овако наставимо убрзо ћемо преплавити читаву планету и истрошити сва њена природна богатства. У свијету се преко иноватора, научника, универзитета и многобројних лабараторија свакодневно долазило до нових проналазака и начина како да се смањи потрошња енергије у нашим домовима. Међутим, то није био случај и у нашој држави. 27. Марта 2015. године одржан je први научно-стручни семинар под називом „Енергетска Ефикасност у савременом градитељству 2015“. Овај семинар у организацији Архитектонско-ГрађевинскоГеодетског факултета у сарадњи са Кнауф Инсолејшном нам је коначно указао на важност овог пројекта. Уводну ријеч је имао декан АГГФ-а, проф. др Миленко Станковић гдје нам је указао на неке од основних проблема у данашњем грађевинарству. Након декановог обраћања

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

присутнима, помоћник министра за грађевинарство Миладин Гаћановић је указао на правне оквире у зградарству Републике Српске као и на важеће нормативе и планове владе у погледу стандарда самог грађења. „Плаво зелени сан“ је пројекат енергетске ефикасности Европског института за технологију и иновације, чији је креатор проф. др Чедо Максимовић дугогодишњи професор Империјал колеџа у Лондону. На овом семинару имали смо привилегију да нам сам проф. Др Чедо Максимовић приближи идеју овог пројекта који нам показује како заправо да побољшамо ефикасност стамбених и пословних простора. Оно на шта је стављен акценат у овом пројекту је искориштавање већ постојећих ресурса, као нпр. кориштење кишнице, једноставан начин да сами производимо електричну енергију у циљу смањења потрошње енергије у нашим домовима. Кључне ријечи, које су у називу овог пројекта, потичу из идеје о харомонији, односно да плаву инфаструктуру чине постојећи водени ресурси који окружују грађевинске објекте док вегетацијски дио укључује

зелене кровове, живе зидове и кишне баште. Реализацијом ове замисли могли бисмо учинити наше окружење хладнијим и што је најважније здравијим. У циљу изградње нискоенергетских зграда појављује се минерална вуна која се користи у изолацији. У блиској будућности према предстојећим регулативама нискоенергтеске зграде неће бити довољне што доводи до појаве зграда нулте енергије. Концепт овог развоја нам је објаснио дипл.инж. Силвио Новак из Кнауф инсолејшну. Он нам је указао на проблем топлотних мостова у градњи, и какву су технологију они измислили за рјешавање истих. Такође, представио нам је рачунарски програм за прорачун потребне енергије за гријање и хлађење у зградама. Циљ овог семинара било је подстицање свих учесника и младих инжењера на идеју о енергетској ефикасности, буђење свијести о предстојећим проблемима уколико на вријеме не реагујемо. Велики број заинтересованих показао је да је тај циљ остварен и да сигурно имамо добар потенцијал за даљи развој и примјену нових енергетски ефикасних принципа.

Архитектонски студентски конгрес 2015

Млади архитекти у пракси Шта након факултета? Пише: Маја Радмановић

ве године настављена је дугогодишња традиција одржавања АСК-а, прољећног годишњег конгреса студената архитектуре. На Конгресу учествују све архитектонске школе из градова бивше Југославије, а овогодишњи учесници су са Архитектонских факултета Универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Новом Пазару, Косовској Митровици, Загребу, Сплиту, Сарајеву, Подгорици, Љубљани и Бањој Луци. Град је стављен у први план, свака делегација представља свој факултет, тј. свој град, а не државу. Сваке год.

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

Конгрес прође у духу актуелне теме на коју свака школа даје свој одговор. На тај начин студенти се упознају са различитим приступима, односно принципима рада различитих архитектонских школа. Теме су блиске студентима, стављају акценат на тренутну проблематику у друштву и струци. Домаћин АСК-а 2015. године био је Архитектонски факултет из Београда. Организован је од стране самих студената, уз неизоставну подршку факултета. Конгрес се одржавао од 21 – 24. маја у оквиру теме „Млади архитекти у пракси – Шта након факултета?“. Програм се састојао из теоријског и практичног дијела. Теоријски дио обухватао је презентације учесника Конгреса као одговор на задату тему. Поред презентација студената, присутни су могли да учествују у предавањима еминентних стручњака - професора и архитеката. Предавања су била од посебне важности за студенте јер су указивала на широк спектар дјеловања не само у архитектонској пракси већ и у сродним областима. Практични дио обухватао је радионицу у којој су учествовали сви партиципанти подијељени у мање тимове, састављене од студената различитих универзитета. Искуство, знање и различите перцепције могућности архитектонског дјеловања, које су изложили предавачи, помогли су студентима да схвате да су окружени разним опцијама дјеловања, да су и сами творци нових опција и да се не требају ограничити на једну. Позитиван избор је

свако архитектонско дјеловање које је у датом моменту погодније, а све у циљу постизања ефектнијих резултата током и послије студија. “Занимљива ваннаставна активност у оквиру које сам стекао додатна знања и упознао нове људе” , Илија Ћулибрк (I година студија, АГГФ Бања Лука) Представници АГГФ-а: Живко Васиљевић, Нада Даниловић, Биљана Петровић, Наташа Родић, Илија Ћулибрк, Маја Медић, Неда Медић, Вања Ђурђевић, Маја Радмановић, Емина Хусеинбашић, Милана Недимовић и Наташа Радаковић. Тимом су координисали виши асистенти Тања Тркуља и Дубравко Алексић. „Учешће на АСК-у и сличним студентским конгресима омогућава студентима, али и њиховим менторима, ширење знања и личне перцепције о архитектури и окружењу у који се она смјешта. Овогодишњи АСК је свакако обогатио моје спознаје о могућностима дјеловања младог архитекте у простору, уклапајући се у систем у којем живи и ради“, Тања Тркуља (виши асистент, АГГФ Бања Лука).

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

„SCAPES:LAB / I Think BG”

Урадимо заједно!

Пише: Ана Кисјан

Шта је то „SCAPES:LAB“? Основна идеја „SCAPES:LAB“ иницијативе је дефинисати и произвести самосталну платформу за размјену знања и редефинисање приступа у едукацији у областима архитектуре и урбанизма. Производ овог приступа је јединствена манифестација која кроз тематски формиране урбане лабараторије, гради нови систем и подстиче динамично промишљање развоја града. Из чега се састоји манифестација и гдје се одржава? Овогодишњи „SCAPES:LAB / I Think BG” био је петодневни низ догађаја, позициониран у самом језгру Београда. Догађај је обухватао анализе различитих модела, гостујућа предавања и дебате, а фокус је био на преиспитивању позиције и значаја дилеме „мишљења (бео) града“. Радионице функционишу на принципу „урадимо заједно“ са подршком мултинационалног истраживачког тима. Циљ иницијативе био је развијање свијести учесника/студената о стварним потребама посттранзиционог друштва, шта велики пројекти јесу и коме/чему они служе. Резултат је артикулисано колективно мишљење свих учесника које је аргументовано и „форматирано“. Идућа „SCAPES:LAB“ мани-

фестација одржаће се у Берлину са називом „BERLIN.SCAPES:LAB / Discursive Turns“, усмјерена на критичко размишљање које ће произвести дебате о феноменима у Берлину. Кроз овакав догађај студенти ће имати прилику да посјете неке од најзначајнијих бироа,института и школа,те блиско упознају и сагледају град. Зашто сам дио мреже „SCAPES:LAB“иницијативе? Предавачи и организатори ове иницијативе активно охрабрују критичко мишљење и заузимање става свих учесника, кроз промишљање о простору који нас окружује. Као будући активни учесници у просторној продукцији, чврст став и критичко мишљење су неопходна алатка у борби са материјализацијом незналачких илузија са којима се свакодневно сусрећемо. Студенти АГГФ-а су активан дио мреже ове иницијативе, коју подржаваjу и на којој сваке године у све већем броју учествују.

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

Темпус BAEKTEL пројекат

Отворени образовни ресурси Пише: BAEKTEL тим АГГФ-а

оквиру Tempus пројекта BAEKTEL (Blending academic and entrepreneurial knowledge in technology enhanced learning), 20. и 21. априла је одржан технички састанак чији је домаћин по први пут био Универзитет у Бањој Луци. Састанак је одржан у просторијама Ректората уз присуство представника партнерских универзитета из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Италије и Словеније. Добродошлицу гостима и радном тиму су пожељели проф. др Валерија Шаула, проректор за међународну сарадњу и проф. др Миленко Станковић, декан АГГФ-а. Током дводневног рада су разматране актуелне пројектне активности, у оквиру којих

је представљен документ „Смјернице за креирање и објављивање отворених образовних ресурса“, чију израду је водио Tempus тим АГГФ-а. Другог дана састанка партнери су поднијели извјештај о реализованим активностима представницима националне ERASMUS+ канцеларије у БиХ. Општи утисак учесника је да пројекат напредује задовољавајућом динамиком, изузев проблема са набавком опреме. Наиме, опрема која је потребна за реализацију главног циља пројекта још није набављена усљед стриктних правила везаних за поријекло робе што је довело и до поништења тендера који је расписао наш Универзитет. Због недостатка адекватне опреме, отказано је планирано снимање предавања из

Динамичке анализе конструкција. С друге стране, чланови тима су се, у складу са својим могућностима, посветили изради нових ОЕР садржаја. Тако је у оквиру предмета Техничка механика 1 снимљено дванаест видео туторијала чија је тема анализа система сила. Позивамо све заинтересоване да нове садржаје погледају на страници budi.inzenjer.org. У току је анкетирање студената о употреби отворених образовних ресурса, те вас овом приликом позивамо да попуните кратку анкету која ће нам помоћи да прецизније утврдимо утицај ових садржаја на процес учења. Online анкету можете попунити на адреси bit.ly/OERanketa (анкета ће бити отворена до 17.7).

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

Прва бањалучка универзијада

Промоција домаћих природних љепота Пише: Давид Латиновић

периоду од 22-25. маја ове године, Тјентиште је било домаћин прве бањалучке Универзијаде. Преко 500 студената Универзитета у Бањалуци имало је прилику да ужива у љепотама Националног парка „Сутјеска“, такмичи се у спортским дисциплинама, квизовима општег знања и културе али и да ужива у сјајним вечерњим концертима на којима су наступили познати регионални извођачи и бендови. Прве вечери су наступили Кики Лесендрић и Пилоти

и група Ничим Изазван, друго вече Марчело и Тешка индустрија, док су треће, уједно и посљедње вечери наступили Лака и београдска група С.А.Р.С. Студенте је током боравка на Тјентишту, посјетила и министар породице, омладине и спорта Републике Српске Јасмина Давидовић. Она је истакла да је Министраство препознало ову сјајну идеју и подржалo организацију догађаја, а све са циљем да се студенти упознају са природним богаствима Националног парка „Сутјеска“ као и са тековинама антифашистичке борбе.

Поред студената са Универзитета у Бањој Луци, на вечерње концерте су долазили и студенти из Фоче, али и сви млади жељни забаве и доброг дружења. Поред забаве и дружења, студенти су препознали ову прилику као промоцију спорта, здравог живота а изнад свега осјећај припадности нашим крајевима којима треба да се поносимо. Учесници прве бањалучке универзијаде вратили су се пуни утисака, опчињени духом Националног парка „Сутјеска“, првенствено историјским значајем, радујући се заједничком сусрету наредне године у истом амбијенту.

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

Дани архитектуре у Сарајеву

Успјешни медији региона на једном мјесту Пише: Марија Лукач

едакција нашег часописа била је гост на овогодишњим осмим по реду Данима архитектуре у Сарајеву, који се сваке године оджавају крајем маја и представљају један од значајних догађаја како у БиХ, тако и у региону. Дани архитектуре отворени су под називом „Савремена архитектура регије“ у оквиру којих су 4 дана била организована кроз разна предавања, изложбе, дискусије итд. Млади аутори из БиХ отворили су Дане видео мапингом фасаде Историјског музеја у Сарајеву. Како би скренули пажњу да са едукацијом младих о архитектури треба почети у што ранијој доби, организоване су и дјечије радионице које су употпуниле догађај и доказале да је архитктура дио општег знања сваког грађанина. Други дан, најважнији за нашу редакцију, био је резервисан за представљање студенстких радова и „Архилектуру“ - дискусију регионалних архитектонских медија. Наћи се међу познатим медијима из региона као што је Орис била је изузетна част и задовољство за чланове наше редакције. Представили смо наш рад и ангажова-

ност на пољима архитектуре, грађевине и геодезије које су, по нама, три нераскидиве дисциплине. Такава садржајност часописа издвојила га је од осталих јер функционише као студентски часопис факултета са три смјера. Колико је архитектура заступљена у медијима, и колико медији утичу на архитектонску праксу, нека су од питања о којима смо разговарали на отвореној дискусији медија који су присуствоваи догађају. Наредних дана сарајевској публици представило се преко 30 младих аутора из 9 земаља региона који су кроз предавања представили свој рад и искуство које су стекли у

Година

3 — Број 5 — јул, 2015 пракси. Аљоша Деклеца и Васа Перовић – искусни словеначки архитекти такође су одржали предавања и објаснили, на свој начин, процес развоја младог архитекте. Слушати о различитим искуствима и чути различите савјете неизбјежан је корак за стварање личности и отварање неких других погледа како на архитектуру тако на било коју другу научну област. Из тог разлога сматрамо да је веома важно подржавање и одржавање оваквих манифестација. Изложба студенстких радова из цијеле Европе допринијела је важности Дана архитектуре и показала како друштво може различито да утиче на рад сваког од нас. На завршној дискусији која је

19 услиједила након предавања, учесници (студенти и истакнути архитекти ) су покушали закључити шта је битно за профил младог архитекте и који су начини до успјеха данас. Још једном се захваљујемо организаторима који су нас позвали и остварили нам могућност да се нађемо међу бројним успјешним младим људима пуним ентузијазма, воље и жеље да уљепшају своју будућност.

Све додатне информације можете пронаћи на: www.daniarhitekture.ba или на https://www.facebook. com/dani.arhitekture?fref=ts

Интервју 22 28

Интервју с проф. Михаилом Тимотијевићем Интервју са предсједником Републике Српске, Милорадом Додиком

Интервју с проф. Михаилом Тимотијевићем

„Има пуно избора... постоји и онај прави“ Разговарала: Марија Лукач

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

југословенским конкурсима. Изложба осликава напор генерације која је дјеловала у другачијем контексту од данашњег и на различите начине промишљања ухватила корак са тадашњим временом.

била да радимо са асистентима који су тада били успјешни у својој архитектонској продукцији. То је и нама давало крила, да смо, у исто вријеме, на маргини али и уз оне који су најбољи. Интересантно је да је 1975. организован конгрес УИА (International Union оf Architects) у Мадриду на тему Живот у граду непосредно послије великих катастрофа. Ми смо се ухватили у коштац са, нама се чинило, немогућим проблемима – радили смо Бањалуку послије земљотреса и све то спојили са историјским утицајем аустроуграске и послијератне архитектуре. Ништа нисмо освојили, али искуство које смо стекли је незамјењиво. Малим, плавим фићом отишли смо у Мадрид да видимо зашто нисмо прошли. Нашли смо се на истом мјесту са архитектонским звијездама тог времена. Нисмо добили награду али смо научили да је неопходно добро разумијети питање које се поставља и друго, да не можете све објашњавати и причати јер сте опширни и нисте занимљиви. Једно огромно искуство, зато мислим да су та утврђивања амбиција веома важни за формирање личности.

„Мост“ Шта је у највећој мјери утицало на формирање Ваших ставова на пољу архитектуре, начина изражаја и професионалног опуса? М. Т. То су били наши истакнути наставници али можда највише аситенти са којима смо радили на вјежбама. Права утакмица и борба је

„Мост“ Радили сте на различитим пројектима.. Постоји ли неки који бисте овом приликом издвојили, на који сте нарочито поносни и који се издваја од осталих? М. Т. Не могу да не искористим прилику и кажем да је вријеме 80-тих и 90-тих година било вријеме

Михаило Тимотијевић (1949), редовни је професор на Архитектонском факултету у Београду. Био је декан Архитектонског факултета у периоду oд 2004. дo 2006, а послије шеф одсјека за архитектуру. Гостујући је професор на Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету у Бањалуци од 2007. Као наставник, поред основних и Мастер студија, ангажован је и на Докторским академским студијама Архитектонског факултета Универзитета у Београду. Професионално ангажовање усмјерава на архитектонско пројектовање са специјализацијом на просторе едукације, објекте индустријског насљеђа и музеје. Кроз пројектантску праксу укључен је у пројекте Европске уније, Министарства културе Републике Србије, Универзитета у Београду, Музеја науке и технике, Музеја историје Југославије: Регионални центар културне баштине Сењски рудник, Реконструкција ФПН-а Београд, Реконструкција ФОН-а Београд, као и зграде Машинског факултета у Београду. Аутор је великог броја објеката и цјелина урбане реконструкције, највише у Београду и Ужицу: Реконструкција блокова на Врачару – 4 интерполације, Пројекат урбане обнове дијела центра Ужица са излазом на ријеку – 8 објеката, Пословно-стамбени центар Париз – Ужице, Екстензија зграде Факултета политичких наука, Музеј угљарства Сењски рудник. Добитник је бројних награда на међународним и домаћим архитектонско-урбанистичким конкурсима и признања у пракси међу којима су најзачајнија: Grand-Pridž Салона архитектуре, Годишња награда УАС-а и Годишња награда УЛУПДС-а. Аутор је монографије Архитект и место. (из биографије)

„Мост“ Инспирација за почетак овог разговора био је Ваш цитат са изложбе Црно на бијело на овогодишњем салону архитектуре у Београду: „Има пуно избора...постоји и онај прави“. Шта за Вас представља та изложба? М. Т. Изложба представља, углавном, исту генерацију архитеката која је трагала за својом афирмацијом. Наиме, то је довољно широк круг да не буде прича о неколицини архитеката али и довољно узак јер су ту архитекти који су се такмичили и сусретали још као студенти на великим

24 великих југословенских конкурса. То је била сјајна прилика да послије првих неуспјеха уђемо у утакмицу и добијемо нова знања широм Југославије. Аутобуска станица у Љубљани, проширење и уређење центра Мостара, центар Цазина, Нови Травник, Будва – словенска плажа, само су неки од огромних конкурса који су били сјајна прилика да ви, као млади архитекта, радите велике потезе. Данас, кад радим 100 квадратних метара то може бити врло озбиљан и комплексан посао. Реконструкција улаза у комплекс Музеја 25. мај или доградња 1000 квадрата ФОН-а, то је данас посао, а некад је то било 34000 квадратних метара. Невјероватно је колико се то промијенило и оно што мислим да је онеспокојавајуће је да данас конкуренција на конкурсима није таква. Награде су веома ниске, а у то вријеме су биле у складу са међународним стандардима. Никад мање награде и лошији жири. Више немате могућност да кад одете да погледате радове, научите нешто јер ви више и не вјерујете жирију. Ви прије кад видите ко је побједио и зашто сте

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

изгубили, научите како треба. Дакле, јако је важно да млади људи по завршеном факултету раде неко вријеме у урбанистичком заводу или бироу, гдје се одлучује, гдје се говори о мјерама, гдје се говори шта је град и развој. Ту непоходну ширину архитекта, али и сваки човјек ствара када је млад а зрелост доноси прецизност и квалитет. И даље мислим да су конкурси највећа школа, јер то је једини тренутак када су сви равноправни. Успјех је нешто што је за младе инжењере од највећег значаја, он вас чини храбријим, ослобађа вас страха, тјера вас да стичете одговорност. Важно је да имате неку врсту

побједничког менталитета, који вам омогућава да понекад будете дрски, ако је потребно и то је добро. „Мост“ Какво је Ваше мишљење о савременим начинима презнетације радова; 3д модели, рендери? Као што сте већ истакли, доступност технологија је константно у порасту а резултати који се постижу нису на завидном нивоу. На који начин би требало да се боримо против овог „тренда”? М. Т. Такав начин презентације је стекао своју афирмацију и тренутно се не може без њега, међутим, ипак није једини. Дубоко вјерујем да каква год била презнетација, одређивање чланова жирија по квалититу и компетентности је суштинска. Увијек кажем својим студентима, кад видим четири рендера на једном пројекту – зашто нисте дали два? Одаберите најбољи рендер, дајте ми један, када ми дате 5 рендера а ја знам да их може бити на хиљаде ви онда мене замарате, умарате моје очи. Питање јесте суштина пројекта али и шта

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

је одговор на њега. Генерално, рендер јесте један облик приказивања који може да буде квалитетан, али са њим треба крајње дозирано и опрезно. Архитекта мора да буде самокритичан – то је највећа вриједност. Мјера у којој можете да нападнете себе, да процјењујете колико ваш рад стварно вриједи, заправо је начин да прочишћавате вашу идеју. „Мост“ Пратећи ваш рад примјетили смо да је макета Ваш заштитни знак. Да ли заиста почињете од макете у процесу пројектовања? М. Т. ДА! Направи се макета и онда се гледа, стоји поред ње данима и када одлучимо да је то – то, тек се онда креће са пројектовањем. Прво се прави импровизована околина и комплекс а тек послије се прави нова, права макета. „Мост“ Предавали сте на више факултета. Какви су Ваши утисци и искуства са студентима АГГФ-а у Бањој Луци? М. Т. Сваки факултет има своју атмосферу. Моје искуство на АГГФ-у траје десетак година и мислим да је на вашем факултету много боља ситуација него на другима.

То је зато што са вама раде асистенти који су изразито афирмисани и по својим способностима они су, уствари, наставници. Дакле, иако имате евидентан недостатак професора, ви радите са одличним асистентима, и то је изузетно важно јер веома утиче на квалитет студената. Радите са људима који су и у пракси и на факултету и имате од кога да учите. То није срећа ни за декана, ни за професоре, ни за асистенте, него за вас. Мислим да је језгро факултета здраво, наставници нису удаљени од студената и имате добар афинитет за успјешну будућност. Моја искуства са факултета у Београду, такође, говоре да су студенти са ових простора успјешнији и бољи и имају тај осјећај за модерно и архитектуру. С обзиром на веома мали број професора, а и студената, ви имате веома висок проценат добрих студената, што се може запазити и на вјежбама.

25 „Мост“ За крај овог разговора, шта бисте поручили нашим студнетима, будућим инжењерима? На који начин да се афирмишу и постану конкурентни на тржишту знања? М. Т. Избор архитектуре је у основи хедонистички приступ животу. Ми, пројектујући и градећи, стварамо афирмативне просторе за људе. Због тога, архитектура мора да се живи. Још од студенстких дана треба посјећивати друге средине и учити. Не због тога „шта они тамо раде“, него шта овдје може да се уради. Потреба да свака ствар буде лијепа и промишљена мора бити наш гест сваког дана. Кључно је за студенте да траже могућности; поред свих недостатака и финансијских минуса, младост је једини период „неограниченог“ времена. Ја знам да вријеме није неограничено, али у младости никако се не треба ограничавати. И то је моја порука. У младости се стиче воља, борба, ширина и напор. То се не може стећи у пракси, јер постајете неспособнији, пракса вас ограничава на околности живота.

ТО ЈЕСТЕ СУСРЕТ Са Београдом, априла 2015. Мала чета, нас, студената четврте године архитектуре, један момак са информатике и двије ентузијастичне асистентице. Кренули смо се сусрести са Београдом. Ми у малом зеленом комбију. Често нам колеге са других смјерова кажу: «Благо вама, стално негдје идете!» Истина. Стално негдје идемо. Питајте нас како. Са кишом у Београду, априла 2015. Шетамо да откријемо. Стајемо да једемо. Шетамо. Уз кишу. Купамо се под малим кишобранима. Чудним вицевима. Београдским улицама. Са професором у Београду, априла 2015. Маркантна жута. Зауставља наш мали зелени комби. Професор, кажу, Тика. Спремио поклончиће. Има задатак. Води нас у нови сусрет. Са комедијом у околини Београда, априла 2015. Прилике су и неприлике. Врата више нису врата. Сада су друга. Врата. Успут, по киши. Смијех. Три дана и три ноћи. Три музике. Са очекиваним сусретом, априла 2015. Сењски Рудник. Домаћини причају рударске приче. Историја у четири чиста бијела зида. Пресјечена црним. Креатор прича о четири бијела зида и о оном црном што пресјеца. Заправо, носи. Са кишом у Сењском Руднику, априла 2015. Вани киша. Кишобрани и кабанице. Између киша, пљушти. Кроз прозор. Киша. Чујеш и видиш. Прија и не прија. Појачава. Утисак. Са Сењским Рудником што ће бити, априла 2015. Креатор прича. Занесењачки. Слушамо. Гледамо и замишљамо. Јако добре лампе. Свијетли у главама. Шта је било и шта ће бити.

Са пићем (пивом) у Сењском Руднику, априла 2015. У тамном ходнику за одмор. Без прозора. Код рудника. Рудари себи. Једног априлског дана 2015. и нама. Да сједимо, пијемо и слушамо. Понављање. «Није сваки рудник исти!» «А како?» (Усудио се да упита. Онај момак са информатике, међу нама, са архитектуре.) Са Раваницом, априла 2015. У повратку. Уз кишу, још. Д јевојке без сукње, са сукњом. Момци. Сви заједно слушамо. Па идемо. Опет у сусрет. Београду. Са «Пролећем» у Београду, априла 2015. Гладни. Чекамо. Вешалице, салате, медаљоне, тестенине. Вешалица огромна. Изазива. Осмијехе. Потом, наступају: празни тањири, пуни стомаци и прљави стољњаци. Са ноћима у Београду, априла 2015. Киша, да не повјерујеш. Спојити неспојиво. Икона и ноћни клуб. На улазу, хоћеш излаз. На другом улазу, волиш цвијеће. У једној соби музика и велике порције. Чега? Меса или пластике? Радозналих ли погледа, а мокрих ли кишобрана! Са новим даном у Београду, априла 2015. Јутром без кише. Сунцем и наочалама из торбе. Улицом. Двориштима. Зеленим. Великим и малим. Новим и старим. Улазима. Улазимо. Са два свијета у мору Београдских свјетова, априла 2015. Ми са факултета у два друга факултета. ФПН и ФОН. Идемо њиховим ходницима. Старим и дугим. Новим. Лифтовима. Будућим. Учимо. Опет слушамо и опет гледамо. Професора. То јесте, факултет! Са (лудим) повратком, априла 2015. Истовар. На граници. Представа. Утовар. Даље. Шофер брзо вози. Путевима. Кроз ноћ. Стижемо. Кући. Хвала професору Тики! Хвала Маји и Драгани! Данијела Павичић

Интервју са предсједником Републике Српске, Милорадом Додиком

„Зашто би наша памет изграђивала туђе државе, а не нашу?“ Припремио: Давид Латиновић

а овај број часописа указала нам се прилика да отворено разговарамо са предсједником Републике Српске о студентима, образовању, актуелним пројектима, али и новој згради факултета.

МОСТ: Господине предсједниче, да ли сте до сада давали интервју за неки студентски часопис и шта то за Вас значи, да ли је теже или лакше него одговарати на питања професионалних новинара? М. Д. Увијек сам радо говорио за студентска гласила, а и сам сам се као студент једно вријеме обрео у новинарским водама. Када дајете интервју, како ви

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

рекосте професионалним новинарима, мало када будете изненађени питањима. Интервју је увијек с неким поводом, разговор се одвија у контексту неких политичких дешавања, тако да није тешко предвидјети питања. Зато је интервју за један овакав магазин изазован. Ево већ прво питање не бих могао предвидјети. МОСТ: Шта прво асоцирате на синтагму „студенти Републике Српске“? М. Д. Прво на шта сам помислио је будућност Републике Српске. Друга помисао је образовање, младост, упорност. МОСТ: Студентске организације у РС су потписале декларацију о заједничким програмским основама. Главни програмски циљ је побољшање квалитета високог образовања, а у оквиру тога је пооштравање критеријума за издавање дозвола за рад високошколских установа, увођење обавезног релиценцирања и рангирање факултета према квалитету. Да ли бисте и Ви томе дали приоритет? М. Д. Свакако. И као предсједник Републике и као предсједник највеће странке у Републици Српској образовање сам постављао и постављам на врх приоритета. Побољшање квалитета у високом образовању је императив ако желимо просперитетну државу. Рат, транзиција, и

године обнове оставиле су траг и у овој изузетно важној области. Неке ствари се нису могле уредити можда прије 15 или 10 година, али сређивање стања у тој области више не може да чека. Нама је неопходан стручан и образован кадар ако желимо да унапређујемо државу. Привреда и фабрике јесу важне, али често међу сарадницма знам рећи да фабрика можда неће непарвити школу, али школа ће сигурно направити фабрике! МОСТ: Група студената нашег факултета је боравила у студијској посјети Израелу и том приликом смо сазнали да је један од циљева политике високог образовања те земље да производе врхунске стручњаке како би њихова земља што мање зависила од туђе памети. Високо образовање је код њих

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

прворазредни национални циљ. Можемо ли и ми поставити такав циљ? М. Д. Мислим да питање није можемо ли, већ морамо ли. Морамо! И хоћемо. Наши студенти су, по успјеху, у самом врху најпрестижнијих свјетских универзитета. Тренутно у мом кабинету волонтира дјевојка која је успјешан студент на Харварду. Зашто би наша памет изграђивала туђе државе, а не нашу. То је основно питање. Међутим, постоје и објективни проблеми, како да такве кадрове задржите у Републици Српској. Ако се некоме пружа прилика да нпр. у САД годишње заради и до 200 000 долара, шта ми као мала економија можемо да понудимо тим људима. Како да убједимо младе људе да је боље да раде за пар хиљада марака у Републици Српској. То јесте велико питање и велики изазов и за успјешнија друштва од нашег. Много Нијемаца своју шансу тражи и налази у САД, а Њемачка је једна од најмоћнијих земаља свијета. МОСТ: У закону о високом образовању Словеније, између осталог пише и то да су високошколске установе дужне да штите и развијају словеначки језик као научни језик. Међу нашим студентима има идеја да се предложи да на свим факултетима буде уведен српски језик као обавезан предмет. Да ли бисте Ви подржали такву иницијативу? М. Д. Апсолутно сам за

то. Да би неко почео да савладава друге језике, сматрам да је неопходно да најприје савлада свој матерењи у свим његовим нијансама и богатству. Српски језик и Ћирилица, као наше писмо, нека су од најважнијих националних обиљежја које морамо његовати и чувати. МОСТ: Један од наших иницијатива је и то да буде унапријеђена практична настава. Залажемо се за то да се пракса обавља током свих година студија и да то буде основ да се у будућности укине приправнички стаж како бисмо се лакше запошљавали, поготово ми с техничких факултета јер ћемо углавном радити код приватних послодаваца, а они хоће „готове“ инжењере. Сличне идеје углавном запну на бирократским препрекама. Нервира ли Вас чиновчки менталитет који је усредсређен на то како нешто не може, а не како је могуће? М. Д. Чиновнички менталитет, како га ви назвасте, дио је укупног менталитета на овим просторима, са којим се

29 треба борити. То што предлажете није у домену одлучивања, како ви рекосте, чиновника. И то питање је потребно системски уредити. А када се оно уреди на такав начин, то не може зауставити „бирократска препрека“. Ваш приједлог је свакако занимљив и о њему вриједи расправљати. МОСТ: У Републици Српској се реализује неколико великих пројеката у којима је ангажована струка за коју се ми школујемо. Мислимо, прије свега, на термоелектрану у Станарима и на аутопут. Шта ови пројекти значе за нашу Републику? М. Д. Република Српска већ данас не личи на ону Републику прије 10 година, када је у питању инфраструктура. Завршетком аутопута Бања Лука - Добој овдје више ништа неће бити исто. Добра путна инфраструктура предуслов је свих привредних активности. Изградњом мреже аутопутева, што је наш план, и изградњом брзих цеста тамо гдје не постоји економска исплативост за аутопутеве, Република Српска ће свакако бити изузетно

30 пожељно мјесто за инвеститоре, како домаће, тако и стране. Термоелектрана Станари један је од најкапиталијих објеката који ће бити изграђени у историји Републике Српске, али неће бити и једини такав пројекат. Ми имамо највеће потенцијале управо у електро енергетском сектору и наш развој ће се и убудуће ослањати на пројектима из те области.Од ХЕ Дабар, коју већ градимо властитим средствима, преко ХЕ Мрсово, ТЕ Угљевик и Гацко, и низ других пројеката. МОСТ: Мислите ли да је штета да студенти Архитектонскограђевинско-геодетског факултета на било који начин не учествују у реализацији тако велих пројеката и да на тај начин стичу искуство? М. Д. На изградњи тих пројеката ангажована су водећа имена из те области, не само у региону, већ и шире. Студенти завршне године Архитектонско-грађевинскогеодетског факултета могу бити дио тих пројеката само у функцији посматрача, односно некога ко тек савладава градиво из те области. Не би желио да звучим грубо, али пројекти о којима говорите захтијевају, осим знања и богато искуство, које ви тек треба да стекнете. Слажем се с вама да би факултет, у сарадњи са фирмама које су на тендеру побиједиле и добиле да раде те послове, могао да склопи својеврстан споразум о вашем учешћу кроз праћење активности које се тамо проводе. То би

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

за, рецимо, студенте завршних година било непроцјењиво искуство. МОСТ: Можемо ли рачунати на то да Вама можемо прослиједити наше идеје? М. Д. Врата мог кабинета за добре идеје су отворена 24 сата. МОСТ: На крају, споменули бисмо Вам да Архитектонско-грађевински факултет још увјек нема своју зграду. Изградња је почела, али је стала због недостатка новца. Можемо ли се надати Вашем залагању да радови буду настављени? М. Д. Ви знате да је у посљедњих десет година Република Српска много учинила када су у питању смјештајни капацитети за студнете, али и капацитети у којима студенти стичу знања. На оба наша универзитета студенти су усељавали у реновиране или потпуно нове објекте, попут зграде Економског факултета у Источном Сарајеву или ФПН у Бања Луци. Зграда Архитектонско грађевинског факултета сигурно ће бити завршена у догледно вријеме. МОСТ: Каква су Ваша сјећања на период Вашег студенстког живота? Да ли је било организованије и изазовиније него данас? М. Д. Студентски дани, и онда и сада, мислим да су најљепиши дио живота сваког човјека. Једина брига сваког студернта је како да „преживи“ до сљедећег

џепарца и како да положи испите. Пошто сам као изузетно млад морао да научим да сваки динар у жиовту треба да зарадим и то напорним радом, мени студентски жиовт није пролазио у ишчекивању пара од куће. Радио сам преко студенстке задруге. У то вријеме постојала је Сруденста задруга преко које су студенти радећи разне полсове, од грађевине, преко чишћења и сл, могли да попуне буџет који су им слали родитељи. Нисам се либио да радим и најтеже грађевиснке послове. Наравно, нисам само радио. Дружио сам се, излазио колико су то обавезе дозвољавале. И марљиво учио. Завршио сам ФПН у Београду, на који сам успиио да се упишем. Наглашавам то успио да се упишем, јер је то било вријеме велике Југосклавије од 22 милиона становника, у којој је Београд био најпожељнија студенстка дестинација. Студентски живот памтићу и по безбрижности коју никада касније нисам осјећао. Када се ожените, заснујете породицу, морате да мијењате приоритете, више нисте одговорни само за себе, ту су дјеца и много чега другог. МОСТ: У богатом искуству и контактима са свјетски познатим личностима, ко Вас је највише импресионирао? М. Д. Када сте у политици дуго колико сам ја, онда дођете у ситуацију да вас је тешко импресионирати. У овим годинама и са овим искуством могу ме импресионирати само унуци!

Тема броја 32

Технолошки осврт на изградњу ТЕ Станари

Модернизовани концепт градње Пишу: Николина Говедарица, Милка Попратин и Марија Лукач

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

еализација завршних фаза пројекта ТЕ Станари, јединственог на подручју ЈИ Европе, за редакцију „Моста“ представља јединствену прилику да се коначно осврнемо и на технике аспекте овог пројекта.Средином маја редакција је посјетила градилиште термоелектране и разговарала са техничким директором Савом Мирковићем, који je уз помоћ ангажованих инжењера одговориo на сва наша питања и приближиo нам веома сложен процес функционисања једног оваквог градилишта. Овим поводом, изражавамо захвалност на темељним објашњењима и гостопримству. У наставку, доносимо вам одговоре на неке од занимљивих тема овог пројекта. Основни принципи У корак са свим свјетским стандардима у погледу енергетског развоја као и директива о заштити животне средине ЕФТ Група је развила идејни пројекат Термоелектране Станари. Примарни циљ овог пројекта је производња електричне енергије на основу једног од најјефтинијих енергетских ресурса, угља. Развоју ТЕ претходио је пројекат унапређења већ

постојећег рудника Станари, који је од 2005. године под руководством ЕФТ Групе. Унапријеђен у технолошком аспекту рудник биљежи значајан напредак и представља поуздану основу за изградњу ТЕ. Оно што издваја овај пројекат у односу на друге у региону јесте модернизовани концепт изградње као и самог функционисања свих сегмената како рудника тако и термоелектране. Акценат се ставља на напредну технологију сагоријевања угља и пречишћавања продуката сагоријевања као и поштовање свих законских регулатива које се односе на емисије штетних гасова и очување животне средине.

33 Развојни пут ТЕ Реализацијом пројекта санације и модернизације рудника, као и обављањем многих истраживања и студија у погледу оптималног избора технологије, 2006. године почиње пројектантски циклус ТЕ Станари. Сложеност пројекта је један од главних фактора који су утицали на дуги процес добијања грађевинске дозволе 2011. године. Сам пројекат изградње почео је 2012. године. У циљу реализације свих сегмената идејног пројекта и обезбјеђењу врхунске технологије ЕФТ Група потписује уговор са кинеском фирмом DONGFANG ELECTRIC CORPORATION LTD (DEC). Потписивањем овог уговора DEC постаје главни извођач радова као и испоручилац опреме. Проблематика градње С обзиром на специфичност и сложеност објекта који у први план ставља организацију самих активности, битно је напоменути да значајан утицај на сами поступак изградње има достављање опреме и материјала, као и

34 механизација на градилишту. Нарочито су интересантни подаци да је само у челичну конструкцију главног погонског објекта уграђено око 18000 t челика, те да је достављена греда котла дуга 40 m, која је уједно и највећи префабриковани елемент достављен на градилиште. Оно што је захтијевало један синхронизовани рад, те отежало изградњу, јесу бетонски радови на темељима турбине и генератора, ткз. „турбостолу“ који су трајали, непрекидних, 48 сати како би захтјеви о квалитету бетона били испуњени. У сам објекат уграђено је око 47 000 m3 бетона, од чега је 3000 m3 уграђено у највећи темељ. Кориштени су бетони високих чврстоћа (стубови су израђени бетоном МБ45, димњак, као нарочито интересантан објекат МБ 40) Изградња Предуслов за успјеш-

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

ну реализацију изградње неког објекта представљају успјешно обављени геодетски радови. За потребе изградње ТЕ станари извршено је постављање геодетске основе и пројекат обиљежавања. Основну мрежу чини 7 тачака које су стабилизоване на бетонским стубовима 60х60х60 cm са уграђеним репером на површини ознаке, како не би дошло до њиховог оштећења или уништења. Одређене су на основу постојеће полигонске мреже примјеном ГПС технологије статичком методом мјерења. Тим поступком

су добијене координате у Гаус-Кригеровој пројекцији након чега су трансформисане у локални координатни систем. При одређивању висина кориштен је дигитални аутоматски нивелир тачности 0,7 mm/km са инварским баркод летвама. Прва мрежа која је урађена била је за објекат Boiler House. Након постављене геодетске основе вршила се градња објеката. Оно што је карактеристично јесте начин фундирања. Плато термоелектране Станари је формиран дужи период уз перманентно

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

збијање и консолидацију тла тако да није било потребе за дубоким фундирања што је уобичајено код овакве врсте објеката. Систем фундирања заснован је на масивним темељима самцима, везаним темељним гредама. Распон дубине фундирања креће се од -1,6 mдо -9,0 m у складу са потребама носивости тла. Начин и специфичности градње ТЕ Станари представљају сложен пројекат, подијељен на неколико система објеката. Систем за контролу и управљање процесима чине централна командна зграда и објекат управаљања допреме и припреме угља. Дробилице, транспортне траке, пресипници у подручју експлотационог копа, транспортни мостови, секундарна и терцијарна дробилица угља су само неки од сегмената система за допрему и припрему угља. Поред наведеног такође постоји систем за допрему погонских горива којег чине складишни резервоари, уљна

пумпна станица, постројење за прераду зауљених вода и пратећи цијевни разводи. Главни погонски објекат јесте заправо турбинскогенераторски дио. Овај дио представља најзначајнију и најгабаритнију опрему при чему треба нагласити статор генератора и деаератор. На турбинским столовима у машинској сали прво су монтиране основне плоче и носећи елементи турбинских цилиндара, генератора и кућишта лежаја, а након тога и комплетна опрема турбинско-генераторског система.

Модернизовани концепт градње ТЕ огледа се у систему за сагоријевање и производњу паре и у расхладном систему. Најзначајнији дио система за сагоријевање јесте котао са сагоријевањем у циркулационом флуидизираном слоју, бубњем и природном циркулацијом, монтиран на челичну конструкцију у затвореном објекту. Предност је сагоријевање угља различитог квалитета без претходне хомогенизације. Расхладни систем чини платформа ваздухом хлађеног кондензатора, расхладни торањ са

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

принудном промајом, вишенамјенаска пумпна станица и постројење за доставу водоника. Разлог за овакав вид хлађења јесте недостатак вода у околини ТЕ. Ваздухом хлађени кондензатор је вањског типа и монтиран је на челичну конструкцију и сачињавају га вишеструки модули са сноповима ребрастих цијеви.

±9,0 mm. Осим мониторинга димњака техничким осматрањем су обухваћени сви објекти. То подразумијева праћење слијегања објеката, односно њихово вертикално помјерање. Термоелектрана Станари посједује инсталирану снагу од 300 MW при чему је нето снага блока 265 MW. На

Један од захтјевнијих процеса градње је био димњак са висином од 147 m, састављен од сегмената бетона. Висина тог објекта захтијева периодично геодетско осматрање. Током и након изградње армиранобетонског плашта димњака вршене су 4 серије опажања ради контроле вертикалности конструкције. Пројектом је дефинисано да се димњак опажа на сваких 10 сегмената (прстенова бетона). Резултати обраде података мјерења и статистичке анализе потврђују да су мјерења извршена са задовољавајућом тачношћу. Квалитет мјерења је у распону од ±2,0 mm до

објекту трафостанице монтирана је опрема на 400 и 110 KV постројењу као и одговарајући далеководи. Повезивање на мрежу подразумијева повезвање на примарни далековод Бања Лука - Тузла, удаљен 1, 5 km од термоелектране.

Термоелектрана са еколошког становишта Да би се остварили циљеви постављени изградњом ТЕ Станари, било је потребно развој енергетског сектора ускладити са ограничењима и захтјевима за очување животне средине и штетне утицаје свести на минимум. Како смо сазнали, приликом наше посјете новоизграђеној електрани, ТЕ Станари испуњава све захтјеве о заштити животне средине према ЛЦП директиви која је много строжија од наше, РЦ директиве. Емисије сумпорних оксида које зависе од састава пепела и сагоријевања су сведене испод прописаних граничних вриједности. Примјеном флуидизованог слоја сагоријевање се врши на високим температурама што омогућава боље везивање сумпора за пепео. Такође, како би се спријечиле што веће емисије сумпор диоксида, додаје се кречњак. Потрошња сирове воде, кроз три бушотине, сведена је на минимум, што је омогућено ваздушним системом хлађења који је једини на простору бивше Југославије, а риједак је и у Европи. Уграђени су филтери за прочишћавање фекалних, санитарних вода и кишнице. Тим поступком се рециклира вода до нивоа квалитета да се може испустити у природне водотокове. Највећи загађивач је пепео који ће бити складиштен у претходно формиране касете на подручју копа угља, преко којих ће настајати зелене површине.

Теорија и пракса - студентски радови -

Студентски конкурс за израду архитектонско-урбанистичког рјешења - центар за активни опоравак „Леденац“, Мањача

Студенти архитектуре сами реализују своје идеје

44 48

Завршни рад студента грађевине

Маховљанска петља, аутопут Бања Лука - Градишка

Архитектонско пројектовање 6

Конкурс: комплекс Херцеговачке Грачанице

Студентски конкурс за израду архитектонскоурбанистичког рјешења - центар за активни опоравак „Леденац“, Мањача

Кућа без баријера, кућа за све Аутор: Ена Хаџић

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

а почетку нове школске године студенти четврте године архитектуре на АГГФ-у сусрели су се са новим изазовом, пружена им је шанса да учествују на интерном конкурсу за идејно урбанистичко-архитектонско рјешење Центра за активни опоравак Леденац на локалитету Леденац, село Ситница на Мањачи. Конкурс је рађен као семестрални задатак у склопу интегрисаних предмета Архитектонско пројектовање 12 и Архитектура унутрашњих простора 2. Центар за активни опоравак Леденац представља дио активности у оквиру пројекта „Од медицинског ка социјалном приступу особама са инвалидитетом“ који реализује Градска организација УДАС Бања Лука уз финансијску подршку Хелсиншког парламента грађана Бања Лука из средстава Европске Уније. Два професора, четири асистента, један конкурсни задатак и пројектовање је могло да почне. Студенти су имали задатак да представе просторно-програмско рјешење Центра за активни опоравак особа са ивалидитетом по принципу access to all, приступ за све. Принципом приступ за све

- доступност за све - тежи се планирању, пројектовању и дизајнирању простора без баријера којег активно може користити што већа група корисника, што укључује старије особе, особе са ивалидитетом, особе са привременим оштећењем, итд. У дизајну за особе са или без инвалидитета, не планира се простор за одређену групу корисника већ је различитост узета у обзир при самом почетку планирања, пројектовања и дизајнирања. Приликом пројектовања акценат је стављен на психолошке и друштвене аспекте архитектуре. Студенти подијељени у групе тежили су пројектовању и материјализацији простора који ће стимулисати циљну групу и подстаћи их да се

активно укључе. Након обиласка локације и добијања шире слике о потенцијалима и љепотама које она нуди било је јасно да ће један од битних и неизоставних фактора при пројектовању бити однос према природи, начин на који се природа и кућа међусобно преплићу, откривају једна другој али и скривају једна од друге. Послије промишљања и дружења групе су стигле до финалног циља, добијени су интересантни и разнолики радови од којих је сваки имао своју причу. Радови су достављени комисији на стручну анализу и жирирање. Комисија , састављена од професора и асистената факултета при одабиру најбољих радова није имала лак посао.

40 Награђена су четири идејна рјешења. Прво мјесто су заузеле Милана Недимовић и Данијела Павичић; друго мјесто су подијелиле двије групе: група Милица Милановић, Дејана Чечавац, Зорица Шиповац и група Немања Бабић, Дејан Јовић и Ена Хаџић; док је треће мјесто заузела група Ана Кисјан, Сања Продановић и Милица Бајић. Поред признања најбољи радови су и новчано награђени. Након жирирања и одабира најбољих студентских радова, у галерији УДАСА уприличена је изложба студентских радова како би се сви заитересовани упознали са интересатним и квалитетним рјешењима. Учешће на конкурсима, у току студија, представља другачији приступ у раду у односу на онај с којим смо се до сада сусретали. Рад на конкурсним задацима подстиче нас да дамо свој максимум и да испољимо своју креативност. Код студената се буди тимски, али и позитиван такмичарски дух. Учешће на конкурсима представља и увертиру за рад који нас чека по завршетку студија.

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

„Циљ је био открити природну матрицу шуме кроз све њене слојеве који је чине и поставити подлогу, односно матрицу за градњу физичке структуре. Откривањем и постављањем математичког система шуме открила су се и одређена карактеристична мјеста са различитим амбијенталним вриједностима такође постављена у матрицу шуме.“ Милица, Дејана и Зорица, учесници конкурса

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

„4 FEEL ZONE чине: језеро, поток, шума и ливада. Сваки од амбијената одликује се одређеним карактером ,који успоставља везу са корисником кроз адекватне садржаје прожете на цјелокупном окружењу. Окружење карактеришу одређени сегменти природе који се међусобно преплићу и на сваком кораку остављају могућност задовољавања различитих потреба уз одговарајуће кутке и садржаје.“ Немања, Дејан и Ена, ученисици конкурса

„Основна идеја је створити интуитиван простор простор који функционише на основу једноставног, флексибилног модула који се развија и мијења у складу са корисницима и тиме није у свим елементима апсолутно дефинисан. Снопови/групације изграђене структуре, које су уједно и основни модул, су оријентисане према мјестима са препознатим природним квалитетима. Коначан расплет ситуације - доводимо корисника до мјеста највећег природног потенцијала.“ Ана, Сања и Милица, учесници конкурса

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

Студенти архитектуре сами реализују своје идеје

Радионица идеја Пише: Аљоша Пилиповић

туденти нашег факултета, Бојан Бајић и Дејан Блашковић, свој дугогодишњи хоби сада су већ претворили у посао. Наиме, од једног малог, ограниченог простора створили су прилично опремљену и функционалну радионицу у којој су започели израду стилских, уникатних комада намјештаја, али и комерцијалног намјештаја за опремање дома и простора различитих намјена. Овај креативни двојац, неуморно усавршавајући своје вјештине и проналазећи инспирацију у модерној архитектури, умјетности и дизајну, производи иновативне и прије свега, квалитетне комаде намјештаја, који су достојни и неких великих свијетских произвођача.

Користећи различите материјале, од којих највише дрво и стакло, своје идеје спроводе у дјело користећи сваки ћошак гараже од неколико квадрата,

испред чијих се врата не може ни наслутити креативни процес којем су ова два студента свакодневно посвећени. Удружујући своје креативне идеје и способности, конкретно започињу процес у којем архитектонска и дизајнерска мисао не остаје само на папиру, већ се материјализује, поприма свој облик, те као готов производ излази из радионице „Гарбаж 43“, како су је назвали. Њихов предан рад, залагање и професионалност нису остали незапажени, те свој посао развијају из дана у дан. Неколико домова и пословних простора већ су обогаћени или чак потпуно опремљени њиховим намјештајем. Усљед позитивних реакција и задовољних наручиоца, наруџбе су све учесталије и њихов рад постаје препознатљив по намјештају који одише минимализмом, функционалношћу и дизајнерском „лакоћом“. Истичу како током осмишљавања и израде стилског намјештаја и мобилијара првенствено размишљају о кориснику простора у којем ће се налазити тај намјештај. Дакле, на првом мјесту је конзумент простора а не искључиво визуелни доживљај неког комада намјештаја. Овакав приступ производњи се донекле изгубио у популарном систему „архитеката – звијезда“. Увијек

треба полазити од тога да је корисник тај који употребљава архитектуру, из ње учи и на њу врши утицај. Како сами кажу, изнанеђени су успјехом који су постигли за врло кратко вријеме, али и свијесни да то са собом носи још више одговорности и преданости свом циљу, који подразумијева афирмацију и уцртавање свог мјеста на карту познатих дизајнерских кућа. С обзиром да су Дејан и Бојан уз овај посао и редовни студенти, ускладити све обавезе некад представља прави изазов, међутим како кажу, уз помоћ несебичне подршке и помоћи својих колега, успијевају истрајати у овом послу али и извршавати обавезе на факултету. Ова два млада креативца, која својом вољом, истрајношћу али и изузетном поруком коју шаљу младим људима, свакако заслужују подршку. Желимо им пуно успјеха у оставаривању својих амбиција, како на факултету тако и у њиховој „радионици идеја“.

Година

Завршни рад студента грађевине

Опис слива ријеке Врбас (физичке карактеристике): - Водоток се формира на јужној падини планине Враница на 1530 m.n.m.

- Улијева се у Саву код Српца на висини од 90 m.n.m. - Укупна дужина водотока од извора до ушћа износи 235 km. - Просјечан пад главног тока је 6m/km, што га чини погодним за производњу енергије.

Хидролошко -хидрауличка анализа ријека Врбас и Врбање

плавних зона различитих вјероватноћа појаве као основе за припрему одговарајућих планова управљања ризиком од поплава.

Пише: Драгана Илић

тудент АГГФ-а, Милош Мармат, који је радио завршни рад на тему: Хидролошко-хидрауличка анализа ријеке Врбас и Врбање на подручју града Бања Луке, добио је завидне похвале свих асистената и професора за уложени труд и рад на изради овог завршног рада. С обзиром на проблематику и значај ове теме, одлучили смо се да је представимо читаоцима часописа “Мост”. У наставку слиједе најинтересантнији аспекти рада. Циљеви и задаци рада Циљ овог завршног рада је да се дефинишу нивои великих вода на ријекама Врбас и Врбања. Анализа се спроводи у програмском пакету HEC–RAS, чиме ће се добити нивои воде у кориту за протицаје различите вјероватноће појаве. На основу добијених протицаја даће се преглед n

3 — Број 5 — јул, 2015

Qsr

Моделирање примјеном програма HEC-RAS Програм HEC-RAS дизајниран је да обавља једнодимензионалне хидрауличке прорачуне. Користи се за прорачун устаљеног течења, неустаљеног течења, покретања ријечног наноса и квалитета воде. Рачунска процедура је заснована на рјешавању линијске енергетске једначине. Динамичке једначине се користе за дионице са прелазним режимом, на којима се јавља хидраулички скок, као и при прорачуну течења у зони мостова и ушћа. Основни улазни подаци за прорачун устаљеног неједноликог течења су: геометрија ријечног корита, мјеродавни

Р.бр.

Дионица Врбаса

протицаји, гранични услови и коефицијент отпора основног корита и инундационих површина. Улазни подаци за прорачун у HEC-RAS-у: - Геометрија ријечног корита добијена је на основу геодетских подлога: попречни профили основног корита и инундација, димензије мостова и ситуација анализираног подручја. - Мјеродавни протицаји Подаци о мјеродавним протицајима су преузети из хидролошких подлога из пројекта „Хидролошко – морфолошка анализа ријеке Врбас и Врбање“, Завод за водопривреду Бијељине. Као основа послужила је „Интегрално водно-енергетска студија развоја слива ријеке Врбас“. - Гранични услови Течење у водотоку је у прелазном режиму, тј. јавља се бурно и мирно течење па задајемо низводни и узводни гранични услов. Као гранични услов (Reach Boundary Conditions) задат је нагиб дна канала (Normal Depth). Нормална дубина ће се израчунати за сваки профил на основу унијетог пада. - Коефицијенти отпора основног корита и инундационих површина У ријечној хидротехници се за оцјену отпора најчешће користи Манингов коефицијент

0,1%

0,2%

10%

20%

1/1000

1/500

1/100

1/20

1/10

1/5

До Рекавице

2037

1797

1299

902

763

625

Рекавица - Свракава

2067

1824

1319

915

774

633

Свракава - Сутурлија

2120

1871

1353

938

792

648

Сутурлија - Црквина

2154

1990

1374

952

803

658

Црквена - Врбања

2172

1915

1385

960

808

663

Врбања - Драгочај

2559

2247

1628

1118

938

764

Ниво

Година

0.035

98.7

152.66

0.040

98.7

152.80

3 — Број 5 — јул, 2015

храпавости, koји описује губитак енергије усљед трења воде и корита отвореног водотока.

Qsr

Ниво

-1/3

(m /s)

воде (m)

0.030

115.6

143.12

0.035

115.6

143.20

Шематизован приказ моста код Калибрација хидраУсвојен је Манингов коефиВитаминке: 1000-годишња велика уличког модела цијент храпавости од 0.035 вода Калибрација модела је мост на ријеци Врбањи. (m-1/3 s) на дионици од процес којем се доказује хидролошке станице Делибада излазни резултати модеЗонирање подручја шино село до најнизводнијег ла одговарају осмотреним према степену угрожепрофила на анализираном подацима на терену. Уколико ности од полава подручју. се потврди добро слагање реРавно плодно земљиште, зултата прорачуна и мјерења довољно воде за домаћинМостовско сужење Хидролошка станица ЧАС (h) 14:00 Највиши у природи, сматра се да Р.бр. је могућност Изградња моста 0,1% битно Дионица Врбаса 0,2%ства,1% 5%транспорта, 10% водостај 20% измјерени модел спреман за кориштење. мјења рибарство значајне су поуслове течења, нарочиВРБАС-БАЊА ЛУКА 1/1000 1/500 H (cm) 1/100640 1/20 520 (23.09.1996) 1/10 1/5 Процес калибрације задатог годности које су допринијеле то при великим водама. Јавља ВРБАС-ДЕЛИБАШИНО СЕЛО 1797 H (cm) 1299 837 902 687 1 До Рекавице 2037 763(23.09.1996) 625 модела вршен је промјеном густом насељавању поред се повишење нивоа у односу ВРБАЊА-ВРБАЊА H (cm) 1319 592 915 527 2 Рекавица - Свракава 2067 1824 774(22.06.2010) 633 вриједности Манинговог коемногих ријека. Самим тим, природно стање или „успор 3 Свракава - Сутурлија 2120 1353 великих 938 792 про648 фицијента храпавости. Рачунвода од моста“. Оно зависи од сте- 1871 наиласком 4 Сутурлија Црквина 2154 1990 1374 952 803 658 ски нивои воде за различите узроковане штете. пена сужења, карактеристика Р.бр. Дионица Врбаса 0,1% 0,2% 1% 5% су огромне 10% 20% 5 Црквена - Врбања 2172 1915 Поплаве 1385 се могу 960 сврстати 808 у 663 вриједности коефицијента обалних стубова, као и броја, 1/1000 1/500 1/100 1/20 1/10 1/5 Врбања - Драгочај 2559 1628 1118 938 ката764 храпавости упоређивани6 су природних величине и облика стубова у 2247ред највећих 1 До Рекавице 2037 1797 1299 902 763 625 са кривом протока са хидрострофа на глобалном нивоу. кориту. 2 Рекавица - Свракава 2067 1824 1319 915 774 633 лошке станице Бања Лука и 3 Свракава Сутурлија 2120 1871 1353 938 792 648 n село.Qsr Делибашино Процес Ниво 43 Сутурлија 1990 1374 952 803 658 -1/3 калибрације воде (m) - Црквина 2154 (m s)је вршен (m /s)на ос5 Црквена - Врбања 2172 1915 1385 960 808 663 нову средњег вишегодишњег 0.030 98.7 152.51 6 Врбања - Драгочај 2559 2247 1628 1118 938 764 протицаја. 0.035 98.7 152.66 - Хидролошка станица 0.040 98.7 152.80 Бања Лука n Qsr Ниво Историјске поплаве на Анализом предметне -1/3 3 подручју Бања Луке дионице на којој је регистроводе (m) (m s) (m /s) Велике штете материјалне вано 13 мостова дошло се n Qsr Ниво 0.030 98.7 152.51 -1/3 3 и људске десиле су се 1996. воде (m) до закључка да при појави (m s) 98.7 (m /s) 152.66 0.035 године, када је водостај великих вода (500-годишње и 0.030 115.6 143.12 0.040 98.7 152.80 Врбаса достигао приближан 1000-годишње велике воде) 0.035 115.6 143.20 Усвојен је Манингов ниво стогодишње воде. није задовољена пропусна коефицијент храпавости од Угрожене су области: Чесма, моћ појединих мостова тј. n Qsr s) на дионици Ниво 0.040 (m-1/3 Кумсале, Делибашино село долази до контакта између -1/3хидролошке 3 од станице Бања и Дервиши. Велике воде су воде и доње ивице конструкводе (m) (m s) (m /s) Лука до хидролошке станице се десиле и 2001. године у ције моста као и прелијевања 0.030 115.6 143.12 Делибашино село. преко моста чиме је нарушена јуну мјесецу. Овом поплавом 0.035 115.6 143.20 - Хидролошка станица су биле захваћене области стабилност. Угрожени су РебДелибашино село Чесме, Кумсала, Мађира, и ровачки мост, Медено поље, Делибашиног села. Наредне Инцел, Висећи мост у Чесми и

Хидролошка станица

ЧАС (h)

14:00

Највиши

Кота ванредне

измјерени водостај

одбране од поплава

ВРБАС-БАЊА ЛУКА

H (cm)

640

520 (23.09.1996)

300

ВРБАС-ДЕЛИБАШИНО СЕЛО

H (cm)

837

687 (23.09.1996)

320

ВРБАЊА-ВРБАЊА

H (cm)

592

527 (22.06.2010)

Хидролошка станица

ЧАС (h)

14:00

Највиши

Кота ванредне

измјерени водостај

одбране од поплава

Кота

одбран

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

Могући узроци настанка поплава: 1. Антропогени узроци: - рушење бране и устава на рекама и сливу, - интензивирање отицања воде са слива усљед крчења шума и уништавање природне вегетације, - искључење раније плављених површина, - изградња брана, устава, мостова и других објеката који проузрокују повишење нивоа великих вода у односу на природно стање, - одлагање отпадних материјала у рјечна корита, - неправилно управљање акумулацијама и објектима којима се мијења природни режим воде и - глобалне климатске промјене (ефекат стаклене баште). 2. Природни узроци: - интензивне кише, - нагло отапање снијега и леда, - нагло отапање снијега праћено кишама, - формирање баријера у рјечним коритима, - таласи од вјетра праћени повишењем нивоа воде и - суперпонирање хидрограма великих вода. године, у мају 2002. године забиљежене су велике воде. Угрожене су области: Чесма, Кумсале, Делибашино село и Дервиши. Незапамћене поплаве догодиле су се 16. маја 2014. године. Усљед великих падавина на земљиште које је било засићено водом, падавине су се брзо трансформисале у површинске отицаје стварајући бујичне

Горњи Шехер - усљед појаве 500-годишње велике воде

Горњи Шехер - усљед појаве 1000-годишње велике воде

поплаве малих водотока и подизање нивоа воде у ријеци Врбас и Врбањи у врло кратком периоду. На водомјерним станицама Бања Лука, Делибашино село и Врбања измјерен је највећи водостај од када се врше мјерења. Поплављени су насеље Крупа на Врбасу, Карановац, Десна Новоселија, Горњи Шехер, Врбања, Чесма, Кумсале, Лазарево, Дервиши, Пријечани, Залужани, Шушњари и Гламочани. Однесен је мост код Витаминке, пјешачки мост у Пријечанима, стари мост у Карановцу и мост у Чесми на Врбањи. Плавне површине су одређене комбинованом употребом топографских карата размјере Р=1:10000 и екстрактовањем изохипси из дигиталног модела терена, тачности 30 метара, користећи ГИС алате.

Новоселија- усљед појаве 500-годишње велике воде

Новоселија - усљед појаве 1000-годишње велике воде

Карановац - усљед појаве 500-годишње велике воде

Карановац - усљед појаве 1000-годишње велике воде

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

Различите вјероватноће појаве плавних зона Укупна плавна површина, насељена и ненасељена, на подручју, обухваћеним пројектом за 100 – годишњу велику воду је 274 хектара. Укупна плавна површина, насељена и ненасељена , на пројектом обухваћеном подручју за 500 – годишњу велику воду је 657,9 хектара. Укупна плавна површина, насељена и ненасељена, на пројектом обухваћеном подручју за 1000 – годишњу велику воду је 846,5 хектара. Закључак Величина штета од поплава зависи од величине и вриједности плавног подручја, односно вјероватноће појаве поплавног таласа. Штете од поплава се стално повећавају због све интензивнијег кориштења ријечних приобаља и повећања вриједности добара у угроженим подручјима. Све већим развојем и урбанизацијом града Бања Луке и његове

шире околине, услови заштите од великих вода постају све неповољни. Не поштује се забрана градње на инундационим просторима, што доводи до сталног повећава ризик од поплава у приобаљу Врбаса. За насељена мјеста дуж тока ријеке Врбас на подручју које обухвата пројекат треба спровести низ мјера заштите од поплава. Грађевинске (инвестиционе) мјере заштите: - Изградња одбрамбених насипа, кејских заштитних зидова у циљу директног спријечавања излијевања великих вода и онемогућавање њиховог продора у заштићено подручје, - Побољшање протицајног капацитета ријечне дионице, - Задржавање поплавног таласа у акумулацијамa.

Угрожена подручја појавом 100-годишње велике воде

Треба имати у виду чињеницу да се штете од поплава не могу у потпуности елминисати, али је могуће тежити њиховом разумном смањењу.

Утврђивање плавних зона дуж водотока ствара могућности за: - процјену потенцијалних штета од поплава различитих вјероватноћа појаве, - умањење посљедица поплава, - планирање противпоплавних мјера и радова - утврђивање основа за примену политике осигурања од поплава, - информисање становништва о степену угрожености дјелова терена на коме живе или на коме мисле да граде, - прописи о намјени поплавом угрожених подручја одређују начин кориштења земљишта, као и врсту градње која је на њима допустива, - могу се прецизирати најниже допуштене коте објекта, врсту кострукције, начин градње као и грађевинске материјале који се могу примјењивати у зависности од степена угрожености од поплава и - рјешавање евентуалних судских спорова и друге намјене.

Угрожена подручја појавом 500-годишње велике воде

Угрожена подручја појавом 1000-годишње велике воде

Конкурс: комплекс Херцеговачке Грачанице

Град у граду Пише: Вања Ђурђевић

рпска православна епархија Захумско-Херцеговачка и приморска у октобру 2014. године расписала је конкурс за идејно архитектонско-урбанистичко рјешење уређења комплекса Херцеговачке Грачанице на брду Црквина у Требињу. Тимови су имали непуних шест мјесеци да раде на идејама и рјешењима, а 30. марта 2015. године у Требиње је стигло 25 конкурсних радова, од којих један са адресе Архитектонско Грађевинско Геодетског факултета у Бањалуци. Радове је прегледала комисија за селекцију и одабир конкурсних рјешења коју чине игуман манастира Тврдош

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

отац Сава, професори са Београдског архитектонског факултета проф. др Владан Ђокић и проф. Др Владимир Мако, представници града Требиња, Одјељења за урбанизам и режисер Емир Кустурица, а којом пресједава његово преосвештенство владика захумско – херцеговачки и приморски Григорије. Два члана комисије пратила су отварање понуда путем видео – линка: Ктитор Херцеговачке Грачанице из Америке Бранко Тупањац, те Предраг Ристић из Београда. „Одлука о побједнику је заправо једна еволуција идеје о реконструкцији Свете Горе, а пошто је урбано језгро цјелокупног комплекса Херцеговачке Грачанице успостављено на један оригиналан начин, и пројекат се својом оригиналношћу, уклапа у ту концепцију, тако да ће се овдје створити један нови град са свим градским функцијама које би ту могле да заживе”, рекао је Емир Кустурица. Млади тим архитеката из Београда, углавном Херцеговаца који чине Владимир Парежанин, Пеђа Перовић, Ведран Спаић, Ђорђе Мандрапа и Филип Микић побједници су конкурса. Владан Ђокић, професор Архитектонског факултета

Побједничко рјешење

у Београду и члан жирија о побједничком рјешењу говори као о веома смјелом рјешењу којим су млади архитекти покушали традиционалне кодове грађења превести у савремене токове, а да при томе не одудара од традиције медитеранског поднебља, тако да на нов и савремен начин уклапају постојећу архитектуру храма Херцеговачке Грачанице и цјелокупног комплекса Црквине.

Тим студената треће године са АГГФ-а који чине Андреа Вукасовић, Вања Ђурђевић, Маја Радмановић, Милица Копуз , Огњен 3Д приказ монашких келија

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

Стамбено-пословни простори

3Д приказ апартмана

Дујаковић, Радојка Станић, Слободан Пеулић и Пеђа Кљајић на челу са мр Малином Чворо је у склопу предмета Развој и социологија насеља понудио свој приједлог за ревитализацију комплекса Херцеговачке Грачанице. Рјешење је у складу са захтјевима конкурса понудило фор-

49 мирање јединственог простора унутар града Требиња, у оквиру идеје о задржавању постојеће зелене структуре и уклапању у физичку матрицу, амбијент и дух Херцеговине на нов и модеран начин. Акценат јесте на развоју функција које требају да задовоље потребе туризма, становања, пословања и образовања, на брду Црквини, у Требињу и шире. Требиње и брдо Црквина, представљало је за све нас велики изазов, јер смо требали изаћи из оквира града Бањалуке за који се веже највећи број пројеката које радимо на другим предметима. Конкурс нас је подстакао да оживимо сјећања са студијског путовања у Требиње са прве године, да се присјетимо специфичног положаја Херцеговачке Грачанице која се види из сваког дијела града, да поново осјетимо мирис медитерана, специфичан карактер амбијента и пренесемо свој доживљај на папир. Сумирање различитих доживљаја простора, усвајање заједничке идеје и подјела задатака дио су тимског рада који је био још један од изазова израде конкурсног рјешења. Рад на пројекту био је интензиван и динамичан, а за све нас представља једно ново искуство и нов начин учења.

Маховљанска петља, аутопут Бања Лука Градишка

Успостављање 1Д геодетске мреже Пишу: Николина Говедарица, Лука Бероња и мр Сања Туцикешић

ри пројектовању инжењерских објеката, у оквиру његове просторне вертикалне локализације, од одлучујуће важности је успостављање 1Д геодетске мреже на градилишту која ће и даље у будућности послужити за контролу геометрије изведеног објекта као и за потребе деформационе анализе. Објекат Маховљанске петље је један од значајнијих инфраструктурних пројеката у Републици Српској. Она се налази на аутопуту Бања Лука – Градишка, и служи као веза између ове трасе аутопута и трасе аутопута Бања Лука – Добој, која се тренутно налази у фази изградње. Објекат Маховљанске петље је пројектован у облику троугла и састоји се од два карактеристична лука. Укупна дужина објекта Маховљанске петље износи 1578 метара и постављена је у три нивоа, дужина првог крака износи 1800 метара (аутопут Градишка – Бања Лука у првом нивоу), дужина другог крака износи 1358

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

метара (крак од Добоја према Бањалуци) и трећи највиши ниво, крак од Градишке према Добоју. На петљи су два велика вијадукта дужине 580 и 405,75 метара, те шест мањих мостова дужине 22 до 52 метара. Као јединствен објекат петља заузима површину круга у пречнику од око 1,5 километара, а у основне елементе спадају и двије рампе са дужинама од 1650 и 940 метара. У току изградње појавило се клизиште сјеверно од тунела „Лакташи“, које је проузроковало додатне трошкове у изградњи, као и пролонгирање рокова завршетка градње. Управо због ове појаве, контрола геометрије и деформациона анализа представљају најважније геодетске радове на овом инжењерском објекту (Слика 1). Пројекат 1Д геодетске мреже за праћење објекта Геодетске мрежа објекта се састоји од геодетских тачака основне мреже (изван објекта) и геодетских тачака на објекту (контрола геометрије). Геодетска мрежа објекта има више намјена у које спада и контрола геометрије самог објекта. Облик, величина и оцјена тачности слика 1

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

слика 2

мреже се дефинишу пројектом мреже који се израђује прије успостављања. На локацији Маховљанске петље постављенa је висинска геодетска основа за контролу геометрије објекта коју чини 37 репера, од којих три репера чине висинску геодетску мрежу и ти репери су постављени изван зоне деформација, на стабилном тлу. Остали репери су постављени по објектима тако да висинска мрежа има облик затворених полигона. Репери се постављају тако да тачке најбоље репрезентују геометрију самог објекта. Пројектом контролне мреже је предвиђено да се висински прате вијадукти и мостови, па су репери постављени са лијеве и десне стране саобраћајне инфраструктуре објекта Маховљанске петље. Репери основне мреже су стабилизовани на бетонским стубовима, заједно са тачкама 2Д мреже. Стабилизацијом репера на овај начин постиже вискока тачност мреже, тј. не постоји грешка датих величина у мрежи (Слика 2). План опажања и мјерења У геодетској контролној мрежи мјерено је укупно 39 висинских разлика, на основу плана мјерења који је израђен према задатој тачности и садржи: избор инструмента и прибора, дефинисање методе мјерења, дефинисање услова тачности и дефинисање података за праћење и контролу мјерења. (Слика 3). За одређивање висинских разлика примјењен је геометријски нивелман, метода прецизног нивелмана, што подразумјева мјерења у временском периоду мирних ликова, одређивање двоструке висинске разлике на станици, те мјерење напријед - назад.

слика 3 - Скица нивелманске мреже са планом опажања

Нивелање је извршено дигиталним аутоматским нивелиром типа Leica DNA03 са инварским бар код летвама (Слика 4). Сва мјерења су аутоматски регистрована и меморисана у инструмент. На терену су се, приликом мјерења, вршиле сљедеће контроле: - контрола константе летве, - контрола висинских разлика и - контрола затварања полигона.

слика 4

52 Полигон 1 Полигон 2 Полигон 3 Полигон 4

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

(R4-M4D-M4L-M1L1-M1D1-RS1-R4) (R4-M2L2-MP32-MP31-M2L1-M2D2-M2D1-RS2-К11-К12-К13-К14-К15-К16-К17-К18К19-К110-К111-R4) (RS2-К11-К12-К13-К14-К15-К16-К17-К18-К19-К110-К111-R4-K213-K212-K211-K210-K29K28-K27-K26-K25-K24-K23-K22-K21-RS1-RS2) (RS1-R4-K213-K212-K211-K210-K29-K28-K27-K26-K25-K24-K23-K22-K21-RS1) табела 1

грубе грешке. Након завршеОбразована су укупно чепредстављају нулту епоху мјеног изравнања добијају се тири полигона чији је преглед рења, која служи као основа коначни подаци о мрежи: приказан у табели 1. Добијена за деформациону анализу - Објекат: Маховљанска незатварања полигона прикаобјекта. Наиме, мјерења из петља зана су у табели 2. Дозвољенулте епохе се пореде са - Избор датума: Класично но одступање незатварања мјерењима из наредне епохе, дефинисан датум у тачки R4 полигона се рачуна према да би се установило да ли је - Дефект мреже: d=1 изразу: помјерање тачака на објекту Нулта епоха мјерења - Број мјерених величина: унутар дозвољене толеран  3 mm D km Полигон 1 w=0 mm Δ = 2.5 mm n=40 ције. Дакле, приликом и након w=2.87 mm Полигон Δ = 3.4 mm - Број непознатих величиМодел2изравнања мреизградње сваког грађевинског w=0.95 mm Полигон 3 Δ = 3.9 mm на: u=36 же објекта од суштинског знаmm Полигон 4 w=1.25 Δ = 2.3 mm - Сигма априори: σ0=1 mm Прије самог изравнања чаја је праћење пројектоване урађена је претходна анагеометрије објекта геодетским - Сигма апостериори: лиза мјерења, која обухвата методама.Посљедице занеσ0^^=1.213 mm (R4-M4D-M4L-M1L1-M1D1-RS1-R4) Полигон 1 тестирање резултата мјерења маривања деформационих - Вриједност тест статисти(R4-M2L2-MP32-MP31-M2L1-M2D2-M2D1-RS2-К11-К12-К13-К Полигон 2 на присуство грубих грешака, ке глобалног модела: 1.47 мјерења могу бити катастроК19-К110-К111-R4) провјеру присуства систе- Вриједност тест хипотезе фалне. Без обзира да ли су (RS2-К11-К12-К13-К14-К15-К16-К17-К18-К19-К110-К111-R4-K213 Полигон 3 2.21 матских грешака те оцјене глобалног модела: природни или вјештачки, сви K28-K27-K26-K25-K24-K23-K22-K21-RS1-R мјерених величина са оцјеном - Усвојени ниво значајобјекти трпе последице током (RS1-R4-K213-K212-K211-K210-K29-K28-K27-K26-K25-K24Полигон 4 тачности. Након претходне ности: 0.05 времена. анализе, приступило се обраКоначни подаци о мрежи табела 2 ди резултата мјерења. Она је Нулта епоха мјерења извршена примјеном метода Полигон 1 w=0 mm Δ = 2.5 mm најмањих квадрата (МНК) по w=2.87 mm Полигон 2 Δ = 3.4 mm методу посредних мјерења са w=0.95 mm Полигон 3 Δ = 3.9 mm оцјеном тачности добијених w=1.25 mm Полигон 4 Δ = 2.3 mm резултата. За потребе МНК образује се Гаус – Марковљев модел, који се састоји из функционалног и стохастичког модела. Датум мреже дефинисан је са репером R4 (R4=126.666 m). Изравнањем контролне мреже добијају се сљедећи резултати: оцјене непознатих параметара, оцјене поправака мјерених величина, оцјене тачности поправака, оцјене тачности мјерења, показатељ унутрашње поузданости, вриједност маргиналне грубе грешке која се data-snooping тестом може открити и показатељ data-snooping теста на

 

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

Архитектонско пројектовање 6

Зграде за рад и трговину Аутори: Огњен Радаковић и Огњен Дујаковић

окација банке смјештена је у градској језгри, између улица Симе Шолаје и Бана Милосављевића. Специфичност локације се огледа у њеној историјској сложености, непосредним присуством куће Милановића, с тога је посебну пажњу требало посветити разумијевању локацијских услова, начину савладавања и отварању пјешачкх путања. Анализирајући ситуацију дошли смо до рјешења којим отварамо пјешачку комуникацију паралелну са улицом Симе Шолаје која повезује улицу Бана Милосављевића са улицом Бана Лазаревића. Уз наведену пјешачку комуникацију формира се унутрашње двориште доступно јавности, у којем се налази службени улаз у банку, док је главни улаз оријентисан ка улици Симе Шолаје. Специфичност банке се огледа кроз њен концепт, који је био увођење вањског дворишта у шалтер салу банке, како би се постигла већа угодност корисницима. Такође, кроз концепт је провучена идеја да се простори са јавним карактером изводе у транспарентним формама, док се простори искључиво приватног карактера изводе нетранспарентним,

масивним формама. Банка садржи укупно девет етажа, двије су подземне и имају омогућен приступ возилима за превоз новца преко ауто лифта, такође у наведеним етажама је смјештена и гаража за службена возила банке, трезор и остале техничке просторије. Прва два спрата су у потпуности јавног карактера и ту је смјештена шалтер сала, радни простори личних банкара и савјетника за микро предузећа, улазни хол и лобy. Остале етаже су првенствено намијењене радницима банке и гостима. На њима се налазе сале за састанке, канцеларијски простори разних сектора, као и простори заједничких намјена као што је кафетерија са чајном кухињом.

G 600

F 600

600

1 +1.50

500

ATM

500

±0.00

500

-0.05

OSNOVA P+2 R 1:200

±0.00

C 800

800

GARDEROBA

POMOĆNI ULAZ

ATM

SLUŽBENI ULAZ

±0.00

ULICA SIME ŠOLAJE

-2.00

AP6_zgrade za rad i trgovinu

1 700

800

500

±0.00

450

500

B 600

600

G 600

600

ULAZ U ŠALTER SALU

A +1.50

KOLSKI ULAZ

600

ARHIVA BANKE

2 -1.00

-0.05

500

+4.50

500

+4.50

800

SLUŽBA RAZVOJA I PODRŠKE CBS

-0.20

MALA SALA ZA SASTANKE

+6.00 POMOĆNA SOBA

500

450

Основа приземља

600

VELIKA SALA ZA SASTANKE

+5.95

AP6_zgrade za rad i trgovinu 800

700

OSNOVA P+6 R 1:200

500

450

500

Основа другог спрата

1 800

500

700

500

450

600

OGNJEN DUJAKOVIĆ 14/12

OGNJEN RADAKOVIĆ 34/12 ;

F 600

600

+11.95

ASISTENTI UPRAVE

500

Источна фасада

500

+16.50

500

+16.50

IZVRŠNI DIREKTOR

800

IZVRŠNI DIREKTOR

+18.00

2 SEKRETARICE

600

SEKRETARICA GENERALNOG DIREKTORA

GENERALNI DIREKTOR

+5.95

800

700

500

700

800

RUKOVODILAC RP CBS

450

Основа шестог спрата

OGNJEN RADAKOVIĆ 34/12 ;

Сјеверна фасада

OGNJEN DUJAKOVIĆ 14/12

OGNJEN RADAKOVIĆ 34/12 ;

OGNJEN DUJAKOVIĆ

Грађевинарство у свијету 56 61 63

БИГ- Бјарке Ингелс Група

65 66

Провидни бетон

„Post tensioned laminated timber“ Примјена беспилотних летјелица у геодезији „WU“ КАМПУС у Бечу

БИГ- Бјарке Ингелс Група

Концепти који помијерају границе градитељства

Пише: Драгана Љубоја

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

ључна је била 2005. година кад је дански архитекта Бјарке Ингелс напустио дотадашњег партнера Ди Шмет-а (De Smedt) и основао групу Бјарке Ингелс-БИГ у Копенхагену, Данска. Услиједио је рад, пројекти, интернационалне награде, а са њима и грађење првог објекта: The Mountain-стамбена зграда у Копенхагену. Године 2010. отворена је канцеларија у Њу Јорку, а данас архитектонски биро чини преко 200 креативних и спретних инжењера чији је циљ стварање архитектуре савременог доба. Дуг је низ изграђених дијела која одишу духом БИГ бироа и БИГ идеја, а основу за сваки од њих представља јединствен приступ пројектовању према специфичним и појединачним подацима. Испред естетских и стилских карактеристика, полазиште дизајнерског процеса чини кључни критеријуми: Шта је највећи

проблем - шта је највећи потенцијал? На оба критеријума

одговарају новом интелектуалном теоријом како кроз дигитал-

но тако и кроз царство материјала. Техничка симулација, дизајн производа и посебност пројекта представљају елементе којима пројектанти овог бироа промишљају и дјелују. Анализа и имплементација чине кључ идеје БИГ тима као полазиште утицаја на грађевинарство данашњице. Хуелиен Хуелиен је град у развоју на источној обали Тајвана, оивичен океаном на истоку, планинским масивима на западу, а позициониран на сјеверу. Природно окружење употпуњује ушће двију ријека чинећи тако Хуелиен потенцијалним одмаралиштем свјетског ранга. Ово егзотично

мјесто је некадашњи brownfield односно индустријска зона чији је вијек трајања ишчезао. Данас, уз лиценце за грађење и инвеститоре спремне за нова улагања, постаје атрактивни центар за развој и запошљавање, одмарање и рекреацију својих посјетилаца. Тајванска компанија TLDC – Taiwan Land Development Corporation је препознала потенцијал и одабрала тим БИГ архитеката за пројектовање новог Хуелиен велнес центра. Потреба младих људи за бољим радним мјестима, а старијих генерација за уживање активног начина живота, одредила је развој и програмски концепт Хуелиена. Након анализирања локације (окружење, оријентација) и предвиђеног програма (ко-

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

мерцијални, велнес садржај и становање) услиједио је концепт комплекса-зелене траке које опонашају планину у непосредној близини. Траке са зеленом сруктуром се пружају од истока ка западу отварајући визуре истовремено засјењују структуру и одговарају топлој Тајванској клими. Стамбене јединице добијају квалитетно сјеверо-јужно осунчање док их од јутарњег и послијеподневног сунца штите траке. Стварању пријатне микроклиме доприносе озелењени кровови који смањују загријавање, сакупљају кишницу и прочишћавају ваздух. Посебан фокус је стављен на осмишљавање програма за подстицај здравог живота за старију популацију. Форма грађевине, са својим долинама и високим врхови-

Дијаграми

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

Шематски приказ трим стазе

ма, подржава идеју активног и здравог начина живота кроз елементе урабог пејзажа. Трим стазе за брзо ходање, паркови и јавни простори који су повезани дугим шеталиштима и обогаћени различитим активностима као што су кухиња на отвореном, осматрачница, централна плажа или концертни простор представљају дио могућих активности. У случају неповољних временских прилика, џогирати се може кроз унутрашњост комплекса већ означеном рутом која води до здравствених а и осталих садржаја у понуди. Сврсисходно, стамбене

јединице су пројектоване за основне потребе приморавајући корисника на покретање и активирање. Упражњавањем понуђених саржаја, корисници су принуђени да комуницирају, размјењују искуства и уче једни од других. Базен, спа центар и центар за медитацију имају утицај на смањење стреса и интеракцију. Они, којима је драже информисање и стицање нових искустава, могу да посјете библиотеку или мултимедијалне сале као и отворене јавне просторе за пројекције и презентације и на тај начин употпуне дневне активности.

Циљ развоја Хуелиена прелази границе велнес центра. Он тежи да постане нови модел урбаног живота. Ако се осврнемо око нас и погледамо проблеме у свијету данас, увидјећемо да је управо овакав приступ, не само пројектовању простора већ и животу који живимо, будућност. Као будући пројектанти, свјесни смо да дјеловањем можемо подстаћи развој и примјену енергетски ефикасне и одрживе градње коришћењем обновљивих извора. Као појединци, здравом исхраном и активним животом чувамо здравље организма истовремено дајемо

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

примјер људима око себе да учине исто за себе. Огроман изазов стоји пред инжењерима БИГ тима чије ће успјешно рјешење подићи границе градитељства у свијету. Преостаје да сачекамо почетак, недуго затим и завршетак грађења пројектованог објекта, а са првим корисницима и становницима живот и развој Хуелиен центра. За оне који желе да сазнају више о раду БИГ бироа могу да посјете њихову веб страницу www.big.dk и пронађу инспирацију за будуће пројектантске подухвате.

Основа стамбене јединице

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

Post tensioned laminated timber

Нови конструктивни систем за сеизмичка конструкција у подручија Пројектовање сеизмички активним под-

Пише: Биљана Чолић

ручјима се врши тако што у конструкцијама имамо одређену контролисану штету, односно планирамо како ће се објекат понашати при дејству земљотреса, са циљем да се избјегну људске жртве и да конструкција не доживи потпуни колапс. Главни проблем овог начина пројектовања је што се након већих земљотреса велики дио објеката мора рушити или су потребна велика финансијска улагања како би објекат поново био функционалан. Рјешење овог проблема нашло се у low damage објектима, односно објектима пројектованим тако да приликом земљотреса имају одређену контролисану штету која не угрожава даљу функционалност објекта, тј. санирање не смије да изискује велика финансијска улагања ни вријеме. Група научника са Универзитета Кантербери на Новом Зеланду испитивањима је дошла до иновативног дрвеног материјала који је при тестирању на сеизмичко оптерећење показао далеко боље перформансе него стандардне бетонске констуркције.

Тај нови материјал је прес-лам, односно претходно напрегнуто ламелирано дрво. Носачи се састоје од префабрикованих дрвених носача (греда, стубова, зидова...) који кроз средину имају отвор у који се постављају челичне сајле те се оне анкерују за носаче. Циљ овог поступка је да се добије конструкција која ће се при дејству земљотреса понашати као цјелина односно везе између елемената ће остати очуване. При дјеловању земљотреса долази до осцилација цијеле конструкције али захваљујући очуваним везама она се креће као цјелина. Након завршетка дјеловања земљотреса, сајле, које овдје дјелују попут опруга, враћају се у првобитни недеформисани положај, а самим тим и конструкција долази у свој првобитни положај - заостале деформације

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

Nelson Marlborough институт

су сведене на минимум. Једно од битнијих истраживања везаних за преслам је вршено на Одсјеку за грађевинарство Универзитета у Кантерберију гдје је објекат у размјери 2:3 изложен цикличном оптерећењу. Конструкција објекта је комбинација независних преслам рамова у два ортогонална правца са међуспратним констуркцијама од спрегнутог прес-лама и бетона. У првој фази опита (конструкција се састоји само од рамова, међуспратна констуркција и даље није изливена)

стубови су оптерећени цикличним оптерећењем док су у другој фази (формирана комплетна конструкција) рамови оптерећени посредно преко циклично оптерећене међуспратне констуркције. Главни закључак који се могао извући из добијених резултата је да овако пројектована конструкција показује добро понашање при цикличномсеизмичком оптерећењу са занемарљиво малим заосталим деформацијама, што углавном није случај са бетонским конструкцијама.

Познати објекати са конструкцијом од прес-лама су: -Објекат Одсјека за умјетност и медије на Nelson Marlborough Институту за технологију (први овакав објекат) - Carterton District Council. Представља један од најимпресивнијих објеката од преслама. Oбодни зидови су од прес-лама са кровним решеткастим носачима од дрвета. Овај систем се показао као одличан за објекте који захтијевају велике отворене просторе. - Објекат St. Elmo Courts у Крајстчерчу, на Новом Зеланду је највиши објекат са носивом конструкцијом од прес-лама, има висину од шест спратова. Nelson Marlborough институт

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

Примјена беспилотних летјелица у геодезији

Искорак у развоју аерофотограметрије

Пише: Дејан Рончевић

Дијаграм 1

еспилотне летјелице (познатије као дронови) настале су с циљем њихове примјене у војсци, како би се смањиле људске жртве у ваздушним борбеним дејствима. Међутим, ове летјелице нашле су примјену у разним научним дисциплинама, као што је фотограметрија. Прво експериментално фотограметријско снимање беспилотном летјелицом извршено је 1979. године али резултати нису били довољно добри због вибрација узрокованих радом мотора. Нестабилност платформе узрокована вибрацијама мотора, утицајима вјетра и способности ручног управљања ограничили су њихову употребу у геодезији. Развојем технике и технологије ови проблеми су превазиђени. На основу дефинисаног и тренутног положаја (примјеном ГНСС, ГПС/ИНС) врше се навигација и корекције лета док су вибрације елиминисане коришћењем посебних оквира за камере (стабилизатора). Као платформе користе се најчешће микрокоптери (хексакоптери, октокоптери и мултикоптери). Микрокоптери представљају универзалне платформе, једноставне за коришћење и веома поуздане и свестране. Платформе су опремљене ГНСС/ГПС навигацијом, компасом, алтиметром и сл. помоћу којих одржавају тренутну висину и положај,

лете ка почетном положају и пројектованим тачкама лета и приказују податке као што су: потрошња енергије, вријеме лета, надморска висина и сл. Дакле, примјена беспилотних летјелица представља значајан искорак у развоју аерофотограметрије и примјене у геодезији и сродним научним дисциплинама. Омогућујe економично и лако аерофотоснимање за потребе изградње инжењерских објеката и разних анализа. Летјелица представља само дио сложеног аерофотограметријског система кога, најчешће, чине: беспилотна летјелица, контролни рачунар, радио веза за комуникацију са летјелицом, одговарајући софтвер за прикупљање и обраду прикупљених података, додатна пратећа опрема и остали прибор. Беспилотни аерофотограметријски системи (скр. БАС), као технологија у развоју, може се дефинисати као „техника идеална за премјер мањих до средњих површина, сувише великих за класичан премјер, али

недовољно великих и економски оправданих за класичан фотограметријски премјер.“ Наведени систем може се примијенити и за геодетски премјер, географски информациони систем (скр. ГИС) и разне анализе, планирање и праћење реализације пројеката у простору (изградња разних инжењерских објеката). Два основна производа БАС

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

су ортофото снимак и дигитални модел површина (скр. ДМП). Разликују се ортофото снимци у видљивом дијелу спектра (RGB) или у близини инфрацрвеног дијела спектра (NIR), са резолуцијом снимка у распону од 2,5 cm до 20 cm. Геодетска тачност аерофото снимка је центиментарска. Расположиви формати ДМП су растерски, векторски и тзв. облак тачака (3Д координате сваког пиксела). Према истраживањима компаније Trimbl, највећа примјена БАС у свијету је у геодезији, а затим у пружању услуга, научним истраживањима, воћарству итд. (дијаграм 1). Републички геодетски завод у Београду средином 2014. године представио је беспилотну летјелицу швајцарске компаније Senselfy и планирао реализацију серије тестова. Геодетска фирма GeoWild d.o.o из Сарајева крајем 2014. године представила је беспилотну летјелицу Survey Drone 1 словеначке геодетске компаније „Модри планет“.

Спецификације Senselfy еВее -тежина 630 g -распон крила 96 cm -брзина лета 56 km/h -вријеме лета 45 min -висина лета 75-700 m -резолуција 3 - 30 cm -камера Canon IXUS 127 HS (16 MP) -софтвер eMotion 2 by Sensefly Postflight Terra 3D by Pix4D Спецификације Survey Drone 01 -вријеме лета 15 min -оптимална висина лета 80 m -резолуција 2 cm -камера Olympus Pen EP-1 (12 MP) -софтвер mdCockpit 3D Survey

Година

Провидни бетон

Оптичка влакна у функцији арматуре

Пише: Наташа Родић

3 — Број 5 — јул, 2015

ађарски истраживач оптичких влакана Арон Лошонци развио је специјалан материјал назван литракуб. Након дугогодишњег истраживања успио је добити материјал са свим особинама бетона који се, захваљујући отичким влакнима, провиди. Фирма SOLI Architectural Surfaces свијету је представила најновији производ под називом Lunacrete. Овај назив настао је игром ријечи луна и бетон. Производ је направљен ручно, изливајући слој по слој, док се између слојева постављају оптичка влакна преко којих се емитује свјетлост. Умјесто челиком, овај бетон „армиран“ је свјетлом. Самом структуром, Lunacrete ствара архитектонски допадљиве елементе. Свјетлост се преноси преко оптичких влакана, креирајући ефекат попут воде која се таласа на масивној бетонској површини. У ентеријеру ствара контраст, даје утисак масивности и стабилности, а са друге стране прозрачности и крхкости. Игром вјештачког освјетљења, различитих боја, добијамо широк спектар текстура које не подсјећају на бетон. Жутим свјетлом вјештачки материјал као што је бетон одише

топлом и природном структуром дрвета. Lunacrete је прилично издржљив, па је идеалан и за израду зидних панела, подова, како спољашњих, тако и унутрашњих, степеништа и др. Израђује се у стандардним бојама лава – сива и бијела. Поред еластичности и издржљивости, овај бетон ствара задивљујуће архитектонске ефекте. Представљањем провидног бетона појављују се нова и модерна рјешења у савременој архитектури и градитељству. Захваљујући својим повољним карактерстикама, „најинтригантнији производ“, како га називају, већ је нашао своју широку употребу у изради урбаног мобилијара и фасада. Овакав материјал, још једном је доказао експанзију бетона и његову широку употребу.

„WU“ КАМПУС у Бечу

Необичан концепт разноликости и контраста Пишу: Биљана Петровић, Аљоша Пилиповић

етња унутар новог Универзитета економије и пословних наука у Бечу није само кретање кроз просторну композицију, већ посјетиоцу ствара утисак присуствовања архитектонској изложби која је тренутно најатрактивнија у Европи.

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

Недавно отворен, кампус Економских и пословних наука чини 6 комплекса зграда, у којима свакодневно вријеме проводи око 25 000 студената и 16 000 запослених. Узимајући у обзир да се, како у Европи тако и у свијету, све више потенцира енергетска ефикасност, одрживост и нове технологије, почетни циљ у фази планирања је био управо то, али у складу са потребама и захтјевима корисника. Чињеница да је допринос пројектовању и изградњи кампуса дало више познатих архитеката и архитектонских студија додатно утиче на атрактивност и популарност овог пројекта у Европи. Просторну композицију кампуса чини шест склопова објеката гдје је најдоминантнији „футуристички“ центар за учење са библиотеком, чији пројекат потписује позната архитектица Заха Хадид. Објекат није доминантан само у погледу својих димензија, које су на први

поглед „свемирске“, већ и због читавог концепта кретања кроз унутрашњост и пружања различитих садржаја са улогом стварања жижне тачке универзитета. Кубичног је облика, са ивицама под правим и косим угловима. Препознатљива дизајнерска компонента је масивни црни волумен који представља кров конзолно препуштен изнад јавног трга. Омотач ове структуре је од панела фирме „Rieder “, који представљају комбинацију стаклених влакана и армираног бетона, у црној боји. Остатак зграде је од

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

Основа читаонице на четвртом спрату

Подужни пресјек бибилиотеке

истих панела у контрастној, бијелој боји. Са видном намјером да задржи студенте који су у пролазу, пројектовани су и сви пратећи садржаји: књижаре, кафићи, сале за конференције, језичка лабораторија, амфитеатар, собе за одмор... Насупрот зграде Захе Хадид, на самом уласку у кампус уочавамо два веома интригантна објекта. Наиме, ријеч је о Наставном центру са истраживачким институтима и мултифункционалном двораном од трошеног челика на којем ће временом настати заштитна обојена патина, док је француско „mille-feuille“ тијесто иснпирисало јапанског архитекту Хитошија Абеа за комплекс у којем је и Студентски центар. Студенти економије вријеме проводе у згради геометријске фасаде, са разиграно осмишљеним прозорима и алуминијским склопивим

67 гриљама, дизајниран од стране Estudio Carme Pinos S.L. из Барселоне. На сјеверо-западној страни кампуса шпански архитектонски студио „NO.MAD“ пројектовао је објекат са наставним просторијама и просторијама за учење. Без видног редослиједа сложено је седам саставних дијелова зграде са веома алгоритмичном фасадом од стакла и алуминијума. Значајна карактеристика овог објекта јесте и његов мултифункционални контекст. Широк спектар функција подразумијева спортске и административне просторије, просторије за учење, конференцијску салу па чак и дјечији вртић.

На путу до још једног архитектонски комплексног објекта уочавамо веома добро рјешење форме и функције спољашњег простора унутар кампуса. Ријеч је о једном вишенамјенском, отвореном простору, обогаћеном зеленим површинама, мјестима

68 за одмор, дружење и учење. Статичан је, релаксирајући а у исто вријеме и динамичан због своје отворености и интензитета кретања студената. Концепту разноликости и контраста доприноси и зграда за правне и пословне студије пројектована од стране архитектонског студија „CRAB“, препознатљива по својој фасади разиграних боја дрвета, прецизније аустријског ариша у валерским вриједностима жуте и наранџасте боје. Карактерише је хаотичност изнутра и из вана, супротно од основне намјене објекта. Насупрот правном факултету изграђен је економски факултет препознатљив по необичној геометријској фасади коју сачињавају црни и бијели правоугаоници испреплетени и дијагонално наглашени. Унутрашњи простор је дефинисан учионицама и амфитеатрима. Њихово преклапање и укрштање на тачно одређеним тачкама пружају угодан боравак и рад унутар простора. Примарни циљ архитеката, који су дјеловали унутар кампуса, јесте да пресликају и подрже разноликост студената,

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

професора, те туриста који га свакодневно посјећују. Основни архитектонски концепт су проширили и економском, еколошком и социјалном одрживости. Из перспективе зелене градње то су постигли принципом кориштења модерних технологија на иновативан начин. Реализовали су највећи систем геотермалног гријања и хлађења у источној Аустрији. Тренутно најатрактивнији пројекат у Европи је испунио очекивања корисника, како у концептуалном, тако и у погледу енергетске ефикасности.

Фотографија ентеријера објекта Захе Хадид

Међународна сарадња 70 74 77

CEEPUS и ERASMUS програм Ерасмус студент са АГГФ-а Међународни конгрес геодета

CEEPUS и ERASMUS програм

Једном ЕРАСМУС - увијек ЕРАСМУС Пише: Дајана Врга

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

ош у средњој школи ишла сам на многе размјене ученика и информисала се о таквим и сличним програмима погодним за средњошколце. Након уписа Архитектонскограђевиснког факултета, чекала сам прилику за програм размјене који се односи на студенте. Тада се по први пут у нашем граду појавио ERASMUS програм за школску 2012/2013. годину. ERASMUS програм је студентима архитектуре понудио студирање у једном од три града, од којих је један био Марибор и за који сам се одлучила пријавити. Након 4 мјесеца ишчекивања добила сам позитиван одговор и постала један од више милиона ERASMUS студената, а самим тим и прилику да своју 3. годину студирања завршим на Универзитету у Марибору. Ово ми је такође омогућио и матични факултет у Бањој Луци јер ми је ова година студија била у потпуности призната. Марибор је мали студентски град који сваке године угости око 500 страних студената, у оквиру ERASMUS програма. Како је било студената из цијеле Европе, али и свијета,

имала сам прилику да са свима њима радим и размјеним искуства на пољу архитектуре, што ми је од велике помоћи за будућност. Организованост факултета и самих студената је боља него код нас. Детаљније раде на мање пројеката, примјењују теорију у пракси, а компјутерским програмима се користе још од самог почетка студија. Током боравка у Марибору, имали смо много посјета Музејима савремене умјетности, ботаничким баштама и хидроелектранама. Такође, током рада на предмету Међународни пројекат, посјетили смо град Печуј, у Мађарској, гдје смо били детаљно упознати са новом и старом архитектуром

али и са историјом града. Након што бисмо урадили неки пројекат, излагали смо наше радове у салонима и јавним двориштима широм Марибора. Што се тиче језика, нисам имала никаквих проблема, јер су професори али и остали суграђани били јако сусретљиви према мени и углавном су знали причати српски језик. То ми је много помогло јер сам била у прилици да неке предмете полажем на свом матерњем језику. Од 2013. године студенти из БиХ у Словенији плаћају школарину као домаћи студенти, што доста олакшава студирање у ЕУ, с обзиром да су високе школарине и висок животни стандард највеће препреке за студенте са наших простора како би се одлучили за студирање или одласке на програме студентске размјене у иностранство. У склопу Erasmus-Mundus програма примала сам мјесечну стипендију која је била и више него довољна за живот у Марибору, школовање ми је било плаћено, а све је то

било финансирано од стране ЕУ. За годину дана упознала сам много дивних људи из свих крајева свијета, са којима сам размјенила искуства из области архитектуре али и самог живота. Упознала сам њихове културе и начине живљења, и наравно, стекла много пријатеља. Са многима сам и данас редовно у контакту и међусобно се посјећујемо. Како је Марибор смјештен у близини Европских познатих градова, у току распуста имала сам прилику да посјетим више земаља Европе, што сам финансирала уз помоћ стипендије коју сам примала. Након што сам се вратила у Бањалуку, на свом факултету редовно сам одслушала 4. годину. Међутим, како сам била одушевљена својим боравком у Марибору, поново сам потражила сличан

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

програм који нуди прилику да студенти из БиХ упознају начин школовања у другим државама. Пријавила сам се за CEEPUS програм, али као Freemover студент, јер ми је једино та опција била омогућена. Након што ми одговорне особе из Чешке, Аустрије и Љубљане нису помогле у аплицирању за овај програм, одлучила сам да се обратим својим професорима из Марибора, уз чију помоћ сам убрзо добила позитиван одговор од стране одговорних људи из CEEPUS програма. Омогућили су ми да добијем ову врсту програма у периоду од октобра 2014. до фебруара 2015. године. CEEPUS програм финансира влада Словеније, гдје сам имала обезбјеђен смјештај у добро опремљеном студентском дому, као и џепарац који ми је био довољан за живот у Марибору. Предавачи који су нам држали наставу су стручни предавачи како из Словеније, тако и из других земаља ЕУ, као што су Беч и Грац. Наши студенти су се тамо одлично снашли и лако су се привикли на веома добру организованост и детаљност у раду на пројектима. Такође,

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

ови пројекти су ми омогућили да много научим, пропутујем, посјетим предивна мјеста и стекнем пријатеље из разних крајева свијета. Желим да поручим свим својим колегама, без обзира који факултет студирају, да се пријаве на овакве програме јер је то јединствена прилика да размјене искуства, упознају разне културе и прошире своје видике. Немојте се плашити страног језика, јер језик не представља никакву препреку – весели и срећни људи увијек нађу заједнички језик. Нека вам мото „ERASMUS is not year in a life, it is life in a year!“ буде мотивација при пријављивању на неки од оваквих програма.

... априла ове године У оквиру CEEPUS програма размјене, на нашем факултету су током априла боравила три студента из Чешке: Jan Lavicka, Ivo Langer и Michaela Juhászová. Они су апсолвенти студијског програма Грађевинарство Технолошког универзитета из Брна. Током посјете, млади Чеси су се упознали са радом нашег факултета, учествовали у настави те уживали у природним љепотама наше земље. На одласку су изнијели позитивне утиске о свом боравку те позвали колеге са АГГФ-а да их посјете у Брну. Александар Борковић

Ерасмус студент са АГГФ-а

Живот у једној години Пише: Драган Видовић

ије без разлога тренутно најпосјећенија туристичка дестинација у свијету. Шпанија има много тога да понуди, а чак и најмањи градови и села су такви да привлаче хиљаде туриста који остају импресионирани љепотама ове земље. Одлична повезаност између градова и многе студентске организације организују викенд путовања и омогућавају посјете скоро свим локацијама у Шпанији. Поред

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

Гранаде која важи за бисер Андалузије постоји још много градова који су у стању да изненаде сваког студента грађевинарства својим грађевинама које датирају из разних периода. Путовање у Шпанији али и у друге земље је веома једноставно и повољно. Повезаност са осталим земљама је одлична па се могу пронаћи веома јефтине повратне карте. Поређења ради, јефтиније је купити авионску повратну карту из Малаге (југ Шпаније) до Париза него од Бањалуке до Београда. Студирати грађевинарство у Шпанији је изузетно тешко. Поред свих олакшавајућих околности које студентими имају, ниво знања који се тражи од студената је изузетно висок. Студенти су обавезни да предају многе радове, раде пројекте и тако су приморани да током читавог семестра раде како би касније могли да полажу испит. Из тог и многих других разлога дипломирани грађевинци Универзитета у Гранади важе за веома способне и едуковане младе стручњаке. План и програм грађевинског факултета је веома добро испланиран и усклађен на начин да

постепено едукује студенате. Много више се ради са рачунарима(личним) и калкулаторима који се могу програмирати. Самим тим, факултет захтјева од студената да посједују опрему за рад која представља оправдано улагање у опрему и едукацију. Контакт између студената и професора је веома искрен и отворен. Захваљујући доступности професора (онлајн подршка сајта Универзитета) међусобни контакт је веома једноставан и активан. Добра организација предавања и вјежби се огледа у томе да ни једне вјежбе нису одржане без да је претходно одрађено предавање на ту тему. Такође, веома је занимљиво да предавања једног предмета држе неколико различитих професора у зависности од њихове специјализације. Доста је учес-

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

тало да власници фирми држе предавања из области за које су стручни (а којима се бави њихова фирма). Такав вид сарадње факултета и различитих компанија омогућава студентима да кроз предавања и вјежбе добију тачне информације са терена односно информације са којима ће се сусрести у пракси. Неријетко студенти обављају праксу управо у тим компанијама професора који им држе предавања. Лабораторијске вјежбе су најзанимљивији дио сваког предмета јер омогућавају студентима да раде нешто практично, да буду активни, да сарађују, истраживају и много лакше науче ствари које би у супротном морали учити из књиге на веома незанимљив начин. Имао сам прилику да радим у лабораторији у неколико области а пројекат на коме

тренутно радим је везан за бетон. Правимо бетон одређених карактеристика који треба да има више естетску него практичну функцију. У питању је “Провидни бетон” који се прави тако што се унутар бетона поставе оптичка влакна која пропуштају свјетлост. Бетон се касније тестира да би се провјерила његова предвиђена чврстоћа. Студенти у Шпанији имају много могућности током студирања које увелико користе. Ерасмус програм је један од система стипендирања студената који им омогућава студирање у иностранству. Такође, Шпанија је успоставила систем размјене унутар државе што пружа студентима могућност да семестар или два студирају на неком другом универзитету у Шпанији. Универзитет у Гранади одржава комуникацију

са универзитетима који нису у систему Ерасмуса и на тај начин омогућава и студентима из тих земаља да дођу и студирају у Гранади. Ерасмус програм је заступљен у великом броју држава док Европске земље као што су Италија, Шпанија, Њемачка и Француска предњаче у броју размијењених студената. У Босни и Херцеговини Ерасмус програм није на високом нивоу што је веома тужно с обзиром на услове студирања, квалитет студија као и стипендирање студената које је у нашој земљи на јако ниском нивоу. Студенти из БиХ имају веома добре стипендије у склопу Ерасмус програма који им омогућава да поред трошкова живота финансирају путовања

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

унутар државе али и на друге дестинације. Највећа препрека за студенте је знање језика (диплома о знању језика) које је обавезно у зависности од земље у којој треба да се обавља размјена. Да би аплицирали потребно је имати цертификат неког од страних језика. За земље као што су Шпанија, Италија и Француска потребно је имати диплому из језика те земље док је за већину других земаља потребан цертификат из Ен-

глеског језика. Процес аплицирања на ерасмус програм је веома једноставан и не захтјева много времена нити папира. Међу ерасмус студентима важи правило: “Година Ерасмуса није једна година у животу већ живот у једној години” Као што каже та реченица: искуство, пријатељства и дружења која се стекну за ту годину дана су непроц јењива и памте се и трају читав живот.

Занимљивости грађевинског факултета у Гранади - Часови нису обавезни и студенти могу да уђу и изађу са предавања када хоће - Поједини професори су власници фирми и држе предавања само из области у којима су стручни - Професори и асистенти шаљу студентима маилове са литературом, предавањима и информацијама о предмету - Професори држе предавања по књигама које су сами написали - Факултет располаже великом лабораторијом гдје се из многих предмета раде лабораторијске вјежбе као и на многим машинама и справама за испитивање материјала и терена по којима су креиране формуле којима се рачунским путем добијају тражени подаци. - Већина предавања(часова) је подијељена по групама што дозвољава студентима да сами креирају свој распоред (који је исти током читавог семестра) - Обавезно је имати Б1 ниво енглеског језика да би дипломирали (не постоје часови енглеског већ студенти морају да похађају курсеве)

Година

Међународни конгрес геодета

Изазови модерног свијета

Пише: Aљоша Пилиповић

3 — Број 5 — јул, 2015

вогодишњи FIG Working Week - From the Wisdom of the ages to the challenges of modern world 2015 одржан је у Софији од 17. до 25. маја у организацији Међународне федерације геодета. На конгресу је учествовало преко 3500 учесника из 120 земаља свијета. Као представник Архитектонскограђевинско-геодетског факултета Универзитета у Бањој Луци и уједно и једини представник Босне и Херцеговине у Бугарској био је Младен Амовић. Учествовао је са научним радом Оцјена положајне тачности топографских планова и карата Бања Луке различитих издања као најмлађи учесник Комисије 3. Конгрес је одржан кроз предавања и сесије организоване у 10 FIG комисија, међу којима су: Професионални стандарди и пракса, Професионално образовање, Менаџмент просторних информација, Хидрографија, Позиционирање и мјерења, Инжењерска геодезија, Катастар и земљишни менаџмент, Просторно планирање и развој, Процјена и менаџмент земљишта и посљедња Конструкциона економија и менаџмент. FIG је једна од двије највеће свјетске организације које се баве питањима везаним за рад и развој у области геодезије. И ове године је одржана генерална скупштина на којој су о важним питањима по струку и будућим активностима разговарали национални делегати у свакој од 10 комисија. Истакнути чланови, академске заједнице и стручњаци из области геодезије одржали су низ предавања на различите теме од којих издвајамо: Одговор геодета на промјене у менаџменту градова, Одговор геодезије на про-растући катастар земљишта и друге. У оквиру конгреса су

се представили и сви највећи свјетски произвођачи геодетске опреме и софтвера за анализу и обраду геопросторних података као што су: Leica, Trimble, Esri, CNC, Ruide, ГеоКед, GLTN, GeoConnexion, GIM International, UN-Habitat, Maney Publishing итд. Били су изложени сви најновији производи поменутих компанија гдје је особље пружало могућност кориштења и пробе дате опреме на лицу мјеста као и презентацију обраде података у софтверима на експерименталним примјерима. „Ово представља посебан значај за развој науке на нашем подручју јер објављени рад се тиче, недовољно истражене , а веома захтјевне и актуелне теме у области стандардизације у картографији. Кроз рад су разматрана сва издања од 1881. до посљедње дигиталне ТК Бањалуке и дата је оцјена њихове положајне тачности а самим тим и оцјена подобности њиховог коришћењa по појединим временским периодима. Посебна важност се огледа и у томе што је први пут наша држава имала представника који је узео учешће на овако престижном конгресу гдје се окупила елита свјетске геодезије. Док је Босна и Херцеговина имала само једног учесника,најбројнија је била група из Нигерије са чак 200

учесника конгреса. У будућности би требало да будемо отворенији и да тежимo учешћу на овој и сличним манифестацијама, те на тај начин остваримо директну интеракцију са свјетским тржиштем знања. Поред могућности представљања научних достигнућа, ово је била изузетна прилика да се успостави сарадња и са иностраним компанијама и размијене искуства у области геодезије.“- истакао је за часопис Мост Младен Амовић. Трећи пут ове године у оквиру Генералног конгреса FIG-а је одржана и FIG Young Surveyors European Meeting гдје будући млади инжењери из разних европских земаља се укључују у рад ове организације и разговарају о интересантним темама, излажу своје стручне радове и раде на умрежавању и размјени искустава и информација између различитих универзитета. У њиховим тијелима и конгресима могу учешће узети

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

сви инжењери који су млађи од 35 година, студенти геодезије и сродних наука, инжењери који су до 10 година од дипломирања на бечелор или мастер студијима. Ове године се дискутовало о прошлости, садашњости и будућности геодезије, мудрости кроз покушај и грешку, изазовима савременог о међународној могућности у геодезији, просторном планирању и управљању земљиштем. Посебно значајно би било да се у будућности и неко од наших студената озбиљније укључи у активности ове организације. Конгрес је завршен 21. маја Генералном скупштином којом је предсједавала Dr Chryssy A Potsiou из Грчке, док су за сљедеће организаторе изабрани представници Новог Зеланда. Наредни конгрес ће бити одржан 2.5-6.5.2016. године у Christchurch-у на Новом Зеланду, а тема ће бити Опоравак од катастрофа.

Представљамо 80 84

Алекса Јошић - спортиста Ана Ковић, бивши главни и одговорни уредник часописа „Мост“

Алекса Јошић спортиста

Организованост као кључ успјеха Разговарала: Љиљана Дувњак

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

д издавања првог броја часописа трудимо се представити студенте који поред факултета успјех остварују на различитим пољима умјетности, културе, спорта итд. У петом броју представљамо студента треће године архитектуре, пливача и тренера пливања Алексу Јошића. Алекса је рођен у Бањалуци 1993. и од своје шесте године бави се пливањем. До сада је освојио преко 400 медаља на републичким и државним такмичењима у БиХ и региону. МОСТ: Бавити се једним од најстаријих спортова који представља основу за многе друге спортиве и бити редован студент архитектуре, у исто вријеме, није нимало једноставно. Шта те одржава у прилвању и на који начин усклађујеш обавезе које захтјевају спорт и факултет? А. Ј. Мајка ме је уписала на пливање и она је најзаслужнија, јер је својом упорношћу и подршком направила од мене оно што сам данас. Редовним тренирањем постизао сам све боље резултате како у БиХ, тако и у сусједним државама. То ми је давало вољу и снагу, и почео сам све више да се посвећујем пливању. Најтежи период ми је био прелаз из средње школе на факултет. Иако сам био веома добро упознат о плану и програму нашег факултета, нисам одустао од жеље да упишем архитектуру. Морао сам унапријед да се организујем, тако да сам у почетку студирања устајао у 6 ујутру, а долазио у 10 сати навече. Одрађивао сам 5 сати тренинга, слушао предавања и на све то стизао бициклом. Све је то утицало на мене, како психички и физички, тако и на мој рад,

па сам направио кратку паузу и неко вријеме престао активно да тренирам. Када сам очистио прву годину, тада сам и наставио са пливањем. Многи су ми говорили да изаберем или једно или друго - што ја нисам могао, а данас сам сигуран да нисам ни требао. Организација је најбитнија у свему што човјек ради. Жеља за пливањем ме подстицала да радим и учим, тако да могу да стигнем на све што желим. Сада кад завршавам трећу годину и кад сам се навикао на обавезе које имам, усклађујем све. Припремам се за овогодишње Медитеранске игре, спремам испите и радим у школи пливања. На питање шта ме још држи у пливању, рекао бих - љубав према истом, здравље, жеља да пренесем своје знање на млађе генерације, да их научим да истрају у оном што воле и да увијек теже за још бољим резултатима.

82 МОСТ: Сјећаш ли се како си научио пливати, и да ли је било елемената које ниси могао одмах савладати? Другим ријечима, да ли си некада пожелио да одустанеш од пливања и зашто? А. Ј. Сјећам се свог првог тренинга као да је јуче био. Моја бака живи на мору и она је прва хтјела да постанем изврстан пливач. На првом тренингу када ми је тренер рекао да пливам, само да види како то изгледа, сјећам се да сам више ронио него пливао. Послије сам научио све технике и почео да редовно тренирам. Што се тиче одустајања, било је тешких фаза кроз које сам пролазио некад сам, некад са родитељима или тренером, али никад нисам помишљао да одустанем. На факултету сам највише имао притисак од појединаца и од самог друштва које је сматрало да се код нас тиме не вриједи бавити и да је то само трошак, међутим и упркос томе, моји резултати били су све бољи. Наравно, постоје људи који су ме од почетка подржавали и којима сам неизмјерно захвалан. МОСТ: Освајао си многа такмичења. Коју би побједу издвојио као најдражу? А. Ј. Пливање је такав спорт да мјесто некад није толико битно колико резултат, тако да сам увијек имао одређени резултат који сам очекивао. Сваки пут када бих отпливао најбоље резултате на такмичењима за која сам се спремао, осјећао сам се неописиво добро и управо тај осјећај ме је увијек тјерао да још тренирам. Издвојио бих

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

вријеме на 50м слободном техником на Европском такмичењу у Београду са временом које је тада било треће у БиХ у свим категоријама, док је у мојој категорији било најбоље. МОСТ: Будући да си дуго укључен у пливање, сада и као тренер, шта је по твом мишљењу важније за добре резултате у овом спорту, упорност, таленат или нешто треће? А. Ј. Како за пливање тако и за све остале спортове само рад, рад и упорност и све се може урадити. Наравно, постоји и тај дио који се зове таленат и који је битан, али он није пресудан јер без упорности и константног рада нема ни озбиљнијих резултата МОСТ: Два пута си први допливао до богојављанског крста. Какво је то искуство за тебе?

А. Ј. Богојављанско пливање за часни крст је манифестација која се недавно почела одржавати у Бања Луци. Тада сам имао 16 година и први сам допливао до крста, што је за многе било невјероватно. У мени је то изазвало велику радост, а прије свега велику част. Наредне године мој брат је успио допливати први, и тако смо четири године наизмјенично побјеђивали. МОСТ: Шта мислиш о перспективи врхунског пливања у РС, може ли се и на који начин, унаприједити квалитет са ресурсима које имамо? А. Ј. За разлику од услова у којима сам тренирао прије десет година, изградњом Олимпијског базена у Бања Луци, створени су веома добри услови за тренирње и напредовање. Наравно, треба проћи још доста година да се

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

пливање популаризује и да се из великог броја спортиста издвоји неки будући Милорад Чавић. Морам да нагласим да је највећи проблем то што пливање и пливачи нису довоњно подржани на начин да се не улаже у едукацију и усавршавање тренера. Нисмо ми баш близу врхунског, мора тога доста да се промјени - почевши од усклађивања образовног система и спорта. МОСТ: Шта ти је пливање донијело и шта ускратило? А. Ј. Да мислим да ми је нешто ускратило вјероватно се не бих бавио њиме, чак супротно, тренутно се све више бавим пливањем радећи са дјецом у школи пливања или давајући приватне часове. Тако сам упознао различите људе и научио радити са њима, упознао сам много пријатеља са којима сам остао у контакту, пропутовао читаву Европу и то је можда оно најбоље што ми је пливање пружило. Спорт је утицао и на мене и у погледу школе, данас факултета, јер ме је подстицао да радим и да се трудим да све стигнем на вријеме. МОСТ: Када си почео да се интересујеш за архитектуру и како си одлучио да архитектура буде твоје будуће занимање, поред пливања? А. Ј. Кад вам кажем да сам већ у петом разреду основе школе говорио да би хтио студирати архитектуру, можда ћете мислити да лажем. Увијек сам волио да цртам и омиљена игра ми је била цртање са другарима. Такође, увијек сам испољавајући

креативност нешто правио, желио сам да знам како се граде објекти. Због тога сам уписао грађевинску школу која ми је поставила добре темеље за студирање. Препоручио бих свима да већ у средњој школи одаберу чим би се бавили у животу, јер на тај начин чине себи велику услугу. МОСТ: Шта за тебе значи бити студент АГГФ-а? А. Ј. АГГФ је добар факултет и сходно условима које имамо - мислим да сви заједно добро функционишемо. Надам се да ћемо добити средства за нашу нову зграду факултета, али исто сматрам да би одређена средства требало да добије и наш стручни кадар за своја усавршавања - како би сви заједно имали боље условима и веће могућности да напредујемо и проширујемо своја знања. МОСТ: За крај, читаоцима Моста откриј тајну о својим плановима о професиноланом ангажовању у спорту и посвецоности студијима архитектуре на АГГФ-у. А. Ј. Што се тиче факултета, планирам да редовно и вриједно радим до краја првог циклуса студија, а онда да наставим студирање и упишем мастер у некој од држава њемачког говорног подручја (већ двије године учим њемачки језик ради тога). Што се тиче спорта, ове године спремам се за Медитеранске игре, а након јунско-јулског рока идем на интензивне припреме мјесец дана како бих крајем августа наступио на њима, у што бољем издању. У будућности, нећу одустати од својих

жеља - када завршим факултет бавићу се пливањем и посветићу му се још више. АЛЕКСА, срећно, редаксија Моста ти жели сву срећу у остварењу циљева.

- Вишеструки првак РС и БИХ у свим категоријама и различитим дисциплинама. - Освојио преко 400 медаља како на републичким и државним такмичењима тако и на такмичењима у региону (Србији, Хрватској, Словенији…). - Представник Босне и Херцеговине на Ц.О.М.Е.Н. Куп-у у Београду (Србија), Балканским првенствима у Варни (Бугарска), у Бања Луци (БиХ), те европскојуниорском првенству у Београду (Србија), гдје је остварио запажене и вриједне резултате за своју репрезентацију БиХ.

Ана Ковић, бивши главни и одговорни уредник часописа „Мост“

„Мост“ симбол са универзалним значењем Разговарао: Никола Матић

ажу да успјешни људи не воле кад се хвале, али ми смо одлучили представити особу заслужну за оснивање и постојање часописа Мост, активирање великог броја младих људи са нашег факултета, у овај, и многе друге пројекте. АНА КОВИЋ, бивши главни и одговорни уредник часописа Мост, својим ентузијазмом, вољом и жељом са много напора и улагања поставила је темеље једном, са правом можемо рећи, успјешном студентском часопису. МОСТ: Питали смо Ану како је све почело и гдје је пронашла инспирацију за ово. А. К. На почетку, желим да се захвалим новим уредницима на иницијативи за овај разговор. Задовољство ми је присјетити се времена које је обиљежило моје агнажовање на факултету и оснивање часописа «МОСТ“. Сада ми нестварно свјеже дјелује тај почетак, а ипак је протекло

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

више од двије године од рађања часописа. Идеја за покретање часописа студената АГГФ-а постојала је одавно. На факултету је већ постојало удружење студената грађевинарства IACES које је група ентузијаста са нашег факултета оживјела. Први корак било је организовање међународног конгреса BUILD GREEN, на којем су учествовали представници грађевинских факултета широм свијета. Могу са сигурношћу да тврдим да је ова манифестација отворила врата мојој генерацији и мени када су у питању све активности које смо спровели, као и оснивање часописа „МОСТ“. Идеја је била да креативност и појединачне способности студената са нашег факултета окупимо, повежемо и представимо на овај начин. Оснивање часописа је била јединствена прилика да оставимо препознатљив траг на факултету, и када завршимо студије. На вама је да пресудите да ли смо успјели у нашој намјери. МОСТ: Да ли је било тешко створити око себе круг поузданих људи који су могли да изнесу пројекат какав је часопис „Мост“? А. К. У нашем случају није било дилеме у вези са формирањем тима. Најприје је постојала група људи који су се међусобно добро познавали, већина још из средњошколских дана, који су имали сличне погледе и сличну енергију. Идеја о покретању часописа се родила спонтано, некако је висило у ваздуху, некоме од нас је то у једном тренутку пало на памет, и сви смо то прихватили с одушевљењем. Слатке почетне муке имали смо и око именовања часописа. Наметнуо се назив „Мост“ као симбол са

Година

3 — Број 5 — јул, 2015 вишеслојним и универзалним значењем. С ове дистанце, срећна околност је било то што нико од нас није знао шта значи направити добар часопис, јер да смо то знали, ко зна каква би била судбина идеје. МОСТ: Да ли су испуњена твоја очекивања и како са данашњег становништа коментаришеш часопис? Да ли би нешто мијењала? А. К. Сваки нови број часописа је за све нас који смо учествовали у његовом стварању била велика радост. Када смо радили први број, највише енергије смо трошили на концепцију, дефинисање рубрика и графичког дизајна. Касније, све више пажње смо посвећивали садржају и вјерујем да дијелите моје мишљење да је сваки број часописа у том погледу био све бољи и бољи. При томе, настојали смо да укључимо све више учесника у припреми сваког сљедећег броја „Моста“. Не бих да будем нескромна, али искрено, часопис је превазишао и нека најоптимистичнија очекивања. Ни данас не бих ништа мијењала у самој концепцији, јер сматрам да је она постављена тако да на најбољи начин представи студенте нашег факултета и да свако може да пронађе нешто што му је интересантно. Највећа сатисфакција су реакције људи са стране, који су пуни похвалних и конструктивних коментара, а наш часопис нам је био попут најбоље препоруке када смо одлазили у „походе“ по донације као помоћ за његово штампање. Без обзира на овакав став, ипак вјерујем да ће нова редакција отићи корак даље и часопис учинити још занимљивијим.

85 МОСТ: Да ли је младом човјеку потребна само јака воља и жеља да би успио да достигне неки циљ, или је, ипак, потребно нешто више? А. К. Воља и жеља су неопходни, без тога не може ни онда када би све друго било идеално. Уз вољу и жељу бих додала и вјеру у оно што желиш да постигнеш, у властите могућности и у људе са којима си на том путу. Када мислиш позитивно и када сав свој потенцијал усмјериш на то како нешто може, а не како не може, мораш успјети, ја у то вјерујем. Кад се уз све то посложе и друге коцкице, па у правом тренутку сретнеш праве људе, онда је то то. Свакако, за све нас ово је био велики изазов и непозната област. Циљ је био висок -да достигнемо и домете једног професионално урађеног часописа. Али, упорност, рад и само рад, уз поједничане прилоге креативности и талента сваког од учесника, и сложан тим, морају дати добар резултат. Када бих само сабрала вријеме које сам проводила на реализацији сваког од бројева, то би било барем као припрема по једног захтјевног испита. Дакле, поред претходног, потребно је и одређено одрицање да се достигне постављени циљ. МОСТ: Ко ти је пружао највећу подршку? А. К. Подршка су ми били сви људи с којима сам радила. Колеге студенти, наши професори и асистенти, а било је и неких људи изван нашег факултета. Подразумијева се подршка сарадника на часопису који су жељно ишчекивали сваки нови састанак гдје бисмо дискутовали о новим темама, интервјуима и

86 сл. Подршку и разумијевање сам добијала и од својих родитеља, посебно од оца који је сваки пут са великим жаром чекао да се вратим из штампарије са „готовим“ Мост-ом. Драгоцјена и одлучујућа подршка су били коментари на часопис, који су стизали и изван граница наше земље. То нас је додатно мотивисало и давало оријентире за унапређења. Мислим да не претјерујем када кажем да нас је часопис повезао и да је у пуном смислу постао мост, како смо га и назвали. Он је нешто што нас повезује и чини препознатљивим и поносним што смо студенти АГГФ-а. Мислим да ће тако бити и у будуће и да ће то бити мотив будућим генерацијама да наставе оно што смо ми почели. МОСТ: Шта је највећи квалитет нашег часописа? А. К. Највећи квалитет је његова свестраност и у погледу тема и у погледу заступљених групација које усчествују у његовом стварању. Да није нашег часописа, вјероватно бисмо били ускраћени за бројне информације, не бисмо знали гдје су све стигли наши студенти, које су пројекте реализовали, шта је ново у свијету градитељства. Без тих информација, вјероватно бисмо запали у песимизам, били бисмо незадовољни факултетом, мислили бисмо да

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

су други неупоредиво бољи. Овако, када прочитамо у којим су све земљама наши студенти били на пракси, какве су успјехе постигли на плану иновација, које су иницијативе покренули, какво мишљење о нама имају професори који долазе са стране и који су у прилици да нас упореде са студентима других земаља, морамо бити поносни на све то. Додала бих и то да је његов квалитет и несавршеност у оном буквалном новинарском погледу, али несавршеност која се може упоредити са слободом која превазилази неке строге „занатске“ шаблоне. Мислим да баш то, та наша жеља за новим и бољим зрачи са сваке странице и да је то оно што сви препознају. МОСТ: Шта мислиш о новој редакцији часописа? А. К. Најприје бих рекла да сам срећна што је без проблема дошло до смјене генерација у редакцији часописа. Остварен је континуитет. Готово сви чланови нове редакције су од оснивања часописа ангажовани на његовој реализацији. Најупечатљивији утисак у вези с новом редакцијом је ентузијазам с којим су прихватили да раде на часопису, исти онакав какав смо и ми имали када смо почињали. Вјерујем у вас и желим вам да будете бољи од нас и да часопис МОСТ траје још дуго.

Знање плус 88 90 93 94

Технички рјечник LetsConstruct FrameDesign Бесплатни online курсеви Занимљивости

Година

3 — Број 5 — јул, 2015 М

Технички рјечник

Најчешћи појмови у архитектури, грађевинарству и геодезији Припремили: Срђан Павловић, Дејан Рончевић, Никола Матић

Минерали – су природна једињења настала природним, односно геолошким процесима, који су карактеристичног хемијског састава, имају строго уређену атомску структуру и различите физичке карактеристике. Модул еластичности – или Јунгов модул еластичности представља однос напона и јединичног издужења у подручију еластичних деформација. Он уствари представља мјеру крутости неког материјала. Моментни зглоб – је зглобна веза двају крутих плоча. Оваква веза, за разлику од круте, дозвољава ротацију једне плоче око друге. Метар – јединица мјере за дужину и једна од седам основних јединица Међународног система јединица, а дефинише се као дужина путање коју у вакуму пређе свјетлост за вријеме од 1/299 792 458 дијела секунде. Меридијан – дио меридијанске елипсе (кружнице; у зависности од апроксимације површи Земље) између два пола. Меридијанска елипса (кружница) представља пресјек меридијанске равни (која садржи обртну осу) и елипсоида (сфере). Моћ теста – вјероватноћа прихватања алтернативне хипотезе када је она коректна. Насупрот томе, ниво значајности теста означава вјероватноћу прихватања алтернативне хипотезе када она није коректна. Мансарда - (назив по француском градитељу Х. Мансарду (1646-1708), првобитно ознака за један или

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

више пута ломљени кров којим се постиже кориштење поткровља за стамбени простор, а данас се тако назива само тај простор. Модул - јединица мјере за одређивање пропорција у архитектури и скулптури. У антици: полупречник стабла стуба, палац руке (канон); у модерној архитектури: димензије човјека Le Corbusier-ов модулатор, удаљеност међу стубовима скелетне конструкције. Монолит - предмет израђен од једног комада камена, најчешће стуб. Н

Напон – у механици континуума представља мјеру просјечне силе по јединици површине на површи на којој се осјећа дејство унутрашњих сила које дјелују унутар деформабилног тијела. Неутрална оса – је права линија која се налази у равни попречног пресјека а одваја дио попречног пресјека у којем се налазе напони затезањa од дијела у којем се налазе напони притиска. Нагиб – еластичне линије у некој тачки је угао који заклапају тангента на деформисану осу носача у тој тачки и оса носача прије дeформације. Непокретности – (лат. res immobiles) – ствари чији се положај у простору не може промијенити а да се при томе не повриједи њихова суштина. Непокретношћу се сматра све што је трајно везано за земљиште. Основна и јавна евиденција о непокретностима и правима на њима назива се катастар непокретности.

Нивелир - превасходно геодетски инструмент за одређивање разлика висина између посматраних тачака на физичкој површи Земље на основу хоризонталне визуре. Нивелман представља скуп поступака (радњи), инструмената и прибора у оквиру којих се дефинишу разлике висина. Нутација - периодична промјена нагиба равни екватора у односу на раван еклиптике, са основним периодом од 18,6 година и амплитудом (константом, коефицијентом) од 9‘‘,2. Посљедица нутације је промјена положаја осе ротације Земље у простору а тим и помјереност референтних координатних система. Наос - средишњи брод у византијским црквама. Ниша - удубина у зиду, обично сегментно свођење. У нишу се често ставља кип. Нартекс - црквено предворје. Нартекс може бити унутрашњи или вањски. Вањски нартекс је у ствари остатак атрија – портик прислоњен уз вањски зид цркве на којем се налази главни улаз. Унутрашњи нартекс је онај дио простора који се налази непосредно иза улаза и који је више или мање одијељен од осталог црквеног простора. У раном хришћанству служио је за боравак катекумена (некрштених). O

Ослонци – су дијелови носача који служе да би тијело које чини носач пренијело оптерећење на њих а они то оптерећење на тло. Oтпорност материјала на мраз – дефинише се као способност материјала за-

сићеног водом да без видљивих трагова деструкције и без значајнијег смањења чврстоће поднесе одређен број циклуса смрзавања и одмрзавања. Обртни елипсоид – површ која настаје обртањем (ротацијом) елипсе око њене мале осе. Величина и облик елипсоида у потпуности су одређени великом и малом полуосом, на основу којих се рачунају и други елипсоидни параметри: први и други нумерички (бројчани) ексцентрицитет, прва и друга спљоштеност елипсоида. Ортометријска висина – дужина вертикале кроз посматрану тачку између геоида и нивовске (ниво) површи. Да би се ортометријске висине срачунале, неопходно је измјерити убрзање силе Земљине теже на датим тачкама. Орторектификација – поступак којим се снимак (аерофотограметријски, сателитски) стварно и потпуно преводи из централне пројекције у ортогоналну, при чему се постиже уједначавање размјера на цијелој површи снимка (пр. ортофото снимак). Обелиск - (грч. obelos копље), високи четверострани камени стуб, у правилу монолит, који се сужава у горњем дијелу и на врху завршава пирамидално. Најранији обелисци су из Египта, настали с култом бога Амона, а њихова површина је обично прекривена хијероглифским знаковима. Ораториј - (лат. orare молити се), мала грађевина намијењена молитви. Октогон - (грч. okto осам, gonia угао), централна грађевина осмерокутног тлоцрта.

LetsConstruct FrameDesign

Андроид апликација „FRAME DESIGN“

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

у xz координатни систем, који преставља радну површину ове апликације. Детаљан прорачун, након самог постављања сила на дефинисан носач у равни врши апликација, а сам корисник добија коначне резултате. При покретању апликације, појављује се радна површина тј. координатни систем и главни мени. Главни мени се састоји од пет картица (Слика 1). Помоћу

Припремили: Синиша Копуз и Срђан Павловић

пликација Frame design представља андроид апликацију која рјешава дводимензионалне статичке проблеме који се заснивају на методу коначних елемената. Највећу примјену нашла је код студената техничких факултета који своје ручно рађене задатке могу провјерити овим путем. Апликација се потпуно бесплатно скида преко Google play продавнице.

Носач у Frame design-у можемо дефинисати графичким и аналитичким путем. Приликом дефинисања носача веома једноставно се наносе греде, силе и ослонци

прве картице, на којој се налази сличица рама, дефинишемо греде носача, те њихов положај у координатном систему. Друга картица (сличица ослонца) служи за уношење ослонаца на носач, а трећа (сличица расподијељеног оптерећења) за наношење оптерећења. Када смо јасно дефинисали статички проблем резултати анализе се налазе на четвртој картици. Могуће је представити МТН дијаграме, реакције ослонаца, вертикална и хоризонтална помијерања и напоне који дјелују у конструкцији. Сваки од резултата можемо предста-

вити посебно или комбиновано у зависности од тога шта желимо. Ако желимо посебно раздвојити дијаграме користићемо опцију Stack results. Посљедња, пета картица представља Undo опцију, тј. враћање корак уназад. У лијевом горњем углу се налази картица за чување и отварање оваквих фајлова, дефинисање својстава попречног пресјека као и материјала од којих је носач направљен, који су потребни да би се добиле тачне вриједности деформација. У овој картици можемо такође подесити дизајн интерфејса, мјерне јединице, апдејтовати Frame design или видјети ставке о произвођачу. Примјер задатка У сљедећем тексту показаћемо како се на једноставан начин помоћу ове апликације рјешава један од простих задатака из техничке механике односно отпорности материјала. Срачунаћемо МТН дијаграме и приказати деформисану осу за Герберов носач оптерећен као на слици (Слика 2).

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

Након уласка у апликацију, уколико је радна површина чиста, из прве картице главног менија бирамо ставку Member и наносимо дужину читавог носача. Затим бирамо другу картицу из главног менија и помоћу ње уносимо покретни оснонац и конзолу коју постављамо на сам крај носача. Оријентацију конзоле подешавамо тако што је селектујемо а затим у горњем десном углу кликнемо на икону оловке и под ставком Rotation подесимо на 0 степени. Да би поставили зглоб на носач, вратићемо се на прву картицу, одабрати ставку Internal hinge и нанијети зглоб на жељено растојање од координатног почетка (Слика 3).

Кад смо завршили са самим дефинисањем носача, приступамо наношењу оптерећења на носач. То вршимо помоћу треће картице: наносимо концентрисану силу (Force), концентрисани момент (Moment) и расподијељено оптерећење (Distributed). Они се наносе једноставним превлачењем означене силе на жељено мјесто.

Напомена: Интензитет и смјер ових оптерећења се уређују тако што одаберемо другу иконицу са десне стране која се појави кликом на одређено оптерећење. Предзнаком минус мијењамо њихов смјер (Слика 4)

91 рама (слика 7).

Коначно, све резултате добијамо кликом на четврту картицу и одабиром дугмади M – за дијаграме момената, V – за дијаграме трансверзалних сила, N – за дијаграме нормалних сила и R – за реакције ослонаца. Деформисана оса носача добија се кликом на дугме δtot. Због прегледности, препоручује се да помоћу опције Stack resultѕ сваки дијаграм посматрамо одвојено (Слика 5).

Поред овог једноставног примјера, Frame design пружа могућност рјешавања компликованијих статичких проблема попут решетке (слика 6) или

Неке од додатних опција: - уношење димензија челичних профила, или бирање профила прописаних стандардима (EU, UK, AU, US & CA) - импортовање .dxf датотека - експортовање рјешених примјера у друге апликације исте компаније, као што су Concrete Desgin, Steel Design - снимање дијаграма и експортовање истог у .jpg формат

Бесплатни online курсеви

Научите нешто ново овог љета Пише: Саша Татар

ећ сам раније писао о појави бесплатних образовних ресурса и online курсева (тзв. MOOCs - Massive Open Online Courses). Захваљујући развоју интернета и информационих технологија, све је више и више квалитетних бесплатних образовних ресурса. Сада сте у могућности да без додатних трошкова, из удобности своје собе, проширите своје знање или научите нешто ново, што ће вас сутра учинити конкурентнијима на тржишту рада. Овом приликом препоручујем вам три изузетно квалитетна online курса: CS50x - Introduction to Computer Science - bit.ly/ cs50x Уназад неколико година свједоци смо наглог развоја информационих технологија. Компјутери су данас свеприсутни, у мобилним телефонима, телевизорима, аутомобилима, сатовима, фрижидерима, клима уређајима, електричним бројачима… Области примјене

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

компјутерског програмирања су безбројне, па тако и у грађевинарству, архитектури и геодезији. “Програмирање у архитектури” - питате се? Погледајте страницу www. programmingarchitecture.com.

CS50 је недавно проглашен за један од најбољих уводних курсева у програмирање и ИТ. Није вам потребно никакво предзнање, осим да довољно добро владате енглеским и да знате укљчити рачунар. Курс није временски ограничен, можете се уписати било кад и пратити га својим темпом.

Introduction to programming with MATLAB - https://www.coursera.org/ course/matlab МАТЛАБ (скраћеница од Matrix Laboratory) је врло популаран програм међу инжењерима, а који се користи за рјешавање разних проблема нумеричким методама, те за симулације и моделовање, почев од косог хица, па до динамичког одговора

конструкције. Сваки пут када НАСА лансира ракету у свемир, можете бити сигурни да је управљају помоћу МАТЛАБ-а. Курс почиње почетком јула и не захтијева никакво посебно предзнање. The Engineering of Structures Around Us - bit. ly/EoSAU Трећи курс који вам топло препоручујем ће вас научити основним инжењерским принципима који се могу примијенити на конструктивне системе, како у природи, на кућном намјештају, тако на било ком чврстом тијелу које се супротставља неком оптерећењу. Овај курс је посебан по томе, што ћете у склопу њега, кроз израду макете, стећи осјећај како неки конструктивни систем функционише. Уколико волите да правите макете, овај курс је баш за вас. Потребно је предзнање средњошколске математике и геометрије. Временски ограничено издање курса је прошло, али ће сви материјали остати доступни, тако да можете било кад да се упишете и пратите курс својим темпом.

Година

3 — Број 5 — јул, 2015

Занимљивости

Да ли сте знали Припремила: Биљана Чолић

• Да је Питсбург град који има највише мостова на свијету, те је познат још и као „град мостова“. Питсбург има 446 мостова, што је за само 3 моста више од Венеције. • Да је Хала 1 Београдског сајма, изграђена 1957. године са распоном од 97,5м, први објекат на свијету на ком је примијењен поступак преднапрезања бетона. • Да су Петронас торњеви

у Куала Лумпуру у Малезији фундирани на најдубљим темељима на свијету који се састоје од 104 шипа дуга од 60 до чак 114 метара. Велика дубина фундирања је условљена не само лошим квалитетом подтла него и великом сопственом тежином објекта који је изграђен од бетона. • Да је београдски Мост на Ади најдужи висећи мост на свијету са једним пилоном висине чак 200м. • Да је објекат са највећим отвореним тлоцртом на

свијету сједиште компаније Фејсбук са површином од 40 000 m2. На готово цијелој површини крова налази се парк са теренима за голф, воденим површинама и слично. • Да је највећи дворац на свијету Прашки двор, који се простире на површини од 75000m2. Комплекс се састоји од готичке катедрале Св. Вита, романескне базилике Св. Ђоррђа, манастира и неколико палата, баште и одбрамбене тврђаве.

• Да је француски вртлар Јосеф Мониер заслужан за изум армираног бетона тако што је почео да прави саксије бетонске са појачањем од металних плоча. Први објекат од армираног бетона је Ројал Ливер, у Ливерпулу који је саграђен 1911. године. • Да је свјетски рекорд у пумпању бетона у висину 715 метара, остварен при изградњи хидроелектране Парбати у Индији 2009. године. • Да бојење моста Голден Гејт никад не престаје. Мост је толико велики да кад се заврши фарбање, на другом крају је боја већ изблиједила и потребно је опет почети са премазивањем. Ово фарбање се врши јер је у заљеву Сан Франциско густа магла веома честа појава, а уједно је и мјесто

93 честих летова хеликоптера и авиона и управо ова нијанса наранџасте најбоље истиче мост у магли и чини га видљивим. • Да објекат Таипеи на Тајвану у својој конструкцији садржи највећи дампер на свијету који је постављен на потезу од 92. до 87. спрата. Дампер има функцију да ублажи напрезање конструкције усљед дјеловања вјетра, сферног је облика, састављен је од 41 кружне плоче различитих пречника дебљине 125мм укупне тежине 660 тона. Сем овог дампера у објекту постоје још и два мања, од којих је сваки тежак по 6 тона.

• Да је први стамбени објекат изграђен помоћу 3Д штампача петоспратни објекат површине 1100m2 у Созхоу, у Кини. Отворен је 18. Јануара 2015. године. • Да је највиши мост на свијету мост Мијо у француском граду Кресел са висином од 270м изнад нивоа мора. Укупна висина његовог највишег стуба је 343 метра што је за 19 метара више од Ајфеловог торња.