Agrobiznis e-magazin broj 2: Organska poljoprivreda

Elektronski časopis o agrobiznisu

Godina I, april, broj 2

AGROBIZNIS AGROBIZNIS www.agropress.org.rs

Tema broja:

Organska poljoprivreda

Fabrika bioetanola u Smederevu - investicija od 135 mil USD

Održana konferencija “Bezbednost hrane rizici i izazovi”

Genetski modifikovana pšenica ne šteti insektima

Obnovljivi i neobnovljivi izvori energije

VESTI IZ SRBIJE

* * * HRISTOS VASKRSE! * * * KREDIT OD 25 MILIONA EVRA ZA MSP Izvor: Biznis novine Investicioni fond za mikrofinansiranje, Evropski fond za jugoistočnu Evropu (EFSE), i Banka Intesa potpisali su ugovor o kreditu u iznosu od 25 miliona evra.

Sredstva su namenjena kreditiranju malih i mikro preduzeća i preduzetničkog sektora u Srbiji, koji je, kako se navodi, osetio snažne posledice svetske ekonomske krize.

TRAKTORI ZA REPU Fabrika šećera „Sunoko” ponudila je proizvođačima šećerne repe, u saradnji sa Credit Agricole bankom, kupovinu „John Deere” traktora od kompanije „Res trade”, a u zamenu za trogodišnju isporuku repe.

Obim kredita je 600.000 evra, rok otplate tri godine, a kamatna stopa 6%, uz učešće kupca od 10% na odabrani traktor.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12479.html

MNOGO RUKU, A UČINAK MALI Izvor: Politika Srpski seljak, od 1989. do danas, može da nahrani sve veći broj gladnih usta, ali njegova radinost ni izbliza nije dovoljna da bi smanjio jaz u produktivnosti u odnosu na farmere razvijenih zemalja, koji mogu da ishrane sto pedeset i više duša u proseku.

Zbog čega? Da li smo i pored svog truda nedovoljno vredni, neopremljeni, rđavo organizovani, imamo li male posede… Šta je, zapravo, posredi?

Srbija i njen seljak ne mogu za dve decenije da izmene tradiciju i uvreženu samodovoljnost u proizvodnji hrane, ali, ipak, dokazuju da se i s minimalnim ulaganjima hvata kopča sa onim što razvijen svet demonstrira poslednjih decenija.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12473.html

SRBIJA NAJVEĆI IZVOZNIK MALINE U SVETU Izvor: Politika Čačak – Srbija je u 2009. godini bila vodeći izvoznik maline u svetu sa plasmanom od 63.300 tona i ukupnim prihodom od 200 miliona dolara (3.154 dolara po toni). Podatak je objavila ovlašćena agencija čileanskog Ministarstva poljoprivrede, navodeći da je izvoz istog voća iz te zemlje iznosio 34.669 tona, a zarada 122.985.698 dolara (3.547 po toni).

Ceo tekst možete pročitati na

Ceo tekst možete pročitati na

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12480.html

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12454.html

VESTI IZ SRBIJE 31. MARTA ISTIČE ROK ZA REGISTROVANJE I OBNOVU GAZDINSTAVA Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin još jednom podseća poljoprivrednike da 31. marta 2010. godine ističe rok za registrovanje i obnovu poljoprivrednih gazdinstva.

Sam proces registracije i obnove registracije gazdinstava je pojednostavljen. Naime, registrovana poljoprivredna gazdinstva će od 2010. godine prijavljivati samo grupe poljoprivrednih kultura koje sade/seju i od 2011. godine poljoprivrednici će vršiti obnovu registracije svog gazdinstva samo ako imaju neke promene.

PRIJAVE ZBOG NEPROPISNE UPOTREBE MAMACA ZA TROVANJE GLODARA Šumarska, lovna i fitosanitarna inspekcija Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prilikom kontrola na terenu tokom proteklih dana na području AP Vojvodina, utvrdile su da je došlo do uginuća odredjenih vrsta divljači (srneća, zečija divljač, više vrsta ptica i dr.) zbog nepropisne upotrebe mamaca za trovanje glodara na poljoprivrednim površinama.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12467.html

"FARMERS` ETHANOL" PLANIRA IZGRADNJU FABRIKE BIOETANOLA U SMEDEREVU - INVESTICIJA OD 135 MIL USD Izvor: e kapija Američka kompanija "Farmers` Ethanol" planira da uloži 135 mil USD u izgradnju fabrike ekološkog goriva bioetanola u Smederevu, najavili su predstavnici te kompanije.

Portparol "Farmers` Ethanol" u Srbiji Maja Fragner kazala je novinarima da će izgradnja tog pogona omogućiti zapošljavanje 200 ljudi u fabrici i još 5.000 domaćinstva na proizvodnji sirovina za bioetanol.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12497.html

VIŠE PARA ZA SELJAKA Izvor: Večernje novosti Ove godine seljaci širom Srbije, mogu da očekuju mnogo veće iznose bespovratnih subvencija. Agrarni budžet obezbedio je više novca nego ranije - rekao je Željko Radošević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, boraveći među poljoprivrednicima Smederevske Palanke. Ratari i stočari upoznati su sa pogodnostima koje ih očekuju, kao i sa pripremama za korišćenje fondova Evropske unije.

Jedna od najvažnijih mera, po rečima Radoševića, je regresiranje repromaterijala, ili ratarska uredba.

Regresiraju se površine od 0,5 do 100 hektara u ukupnom iznosu do 14.000 dinara po hektaru. Za mineralno đubrivo namenjeno je 6.000, a za deklarisano seme i dizel gorivo, 4.000 dinara.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12492.html

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12429.html

ULAGANJE U POLJOPRIVREDU BIĆE PRIORITET Izvor: Blic Ulaganje u poljoprivredu u narednom periodu biće prioritet za gradsku upravu, izjavio je danas gradonačelnik Beograda Dragan Đilas u Velikom selu, prilikom prezentacije projekta "Zeleni prsten".

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12462.html

VREMENSKA PROGNOZA 16.3. - 15.4.2010.

VESTI IZ SRBIJE KVASAC IZ SENTE USKORO U NEMAČKOJ, FRANCUSKOJ I BELORUSIJI - "ALLTECH FERMIN" POČEO PROBNU PROIZVODNJU U NOVOM POGONU

ANĐELKO MIŠKOVIĆ, GENERALNI DIREKTOR "GROW RASADA" – SALATA IZ IRIGA OSVAJA EVROPU

"Alltech Fermin" u Senti, koji kvasac i proizvode na bazi kvasca prodaje u 11 zemalja, planira da u ovoj godini proširi plasman na tržišta Nemačke, Francuske i Belorusije. Cilj te kompanije je da u 2010. godini proizvede 18.700 tona svežeg pekarskog kvasca koji bi plasirala na domaće i strana tržišta.

Kompanija "Grow rasad" otvorila je u februaru 2009. godine u sremskoj opštini Irig staklenike površine 13.000 m2, opremljene najmodernijom tehnologijom uzgoja biljnog rasada. Investicija, vredna 252,5 miliona dinara, uz pomoć Izvršnog veća Vojvodine sa 35 miliona dinara, jedna je od finalista ovogodišnje nagrade "Aurea 2010" u organizaciji portala "eKapija".

- Ove godine želimo da povećamo izvoz svežeg pekarskog kvasca za 20%. Na dobrom smo putu da to ostvarimo jer krećemo sa izvozom za Nemačku i Francusku gde do sada naši proizvodi nisu bili prisutni. Spremamo se ovih dana i za redovan izvoz za Grčku – najavio je za "eKapiju" Tomislav Bakalić, menadžer prodaje i logistike u kompaniji "Alltech Fermin".

Staklenici kompanije "Grow rasad" rezultat su zajedničkog ulaganja holandske firme "Grow" koja ima deset preduzeća na četiri kontinenta i novosadskog preduzeća "Planten". O novim tehnologijama, širenju tržišta i van zemalja CEFTE, distribuciji eksluzivnih rasada u megamarkete, za portal "eKapija" govori generalni direktor kompanije "Grow rasad" Anđelko Mišković.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12503.html Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12504.html

NIKOLA MIHAILOVIĆ, PREDSEDNIK ZADRUŽNOG SAVEZA SRBIJE: ZADRUGA TEMELJ SVEKOLIKOG NAPREDKA

Ceo tekst možete pročitati na

“Udruživanje je zakon života na kome se temelji svekoliki napredak.” Ovu krilaticu su tridesetih godina prošlog veka ispisali sićevački zadrugari na svom zadružnom domu. Kada vidimo u kom se stanju danas nalaze zadruge u Srbiji, možemo da kažemo da pisci parole nisu bili vizionari ili da ih je život demantovao. Međutim, poljoprivreda je večita tema i poslednjih godina ponovo se izlaz iz krize nalazi u proizvodnji hrane. Ali poljopriredne proizvođače treba organizovati a najbolje je preko zadruga. Da li će ovaj “pokret” ponovo zaživeti i u kakvom stanju su sada zadruge u našoj zemlji razgovaramo sa Nikolom Mihailovićem, predsednikom Zadružnog saveza Srbije.

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12478.html

Ceo tekst možete pročitati na

IDEJE DEVEDESETOGODIŠNJAKA O MLEKU I ZDRAVOJ HRANI Izvor: Politika Sreten Živković, inženjer poljoprivrede u penziji, osnivač i bivši direktor Mlekare Niš, prvi tenor Niške opere, ima rešenje za oživljavanje stočarstva.

Niš – Ko ne pogleda u prošlost, teško može da vidi budućnost, a onaj ko nema pravu viziju vremena koja dolaze, teško da može opstati. Ovim rečima u dopisništvu „Politike” u Nišu započeo je svoju bogatu životnu priču Sreten Živković Keta, stari Nišlija, čistog i bistrog uma, iako već zašao u 90. godinu.

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12478.html

Tema broja:

ORGANSKA POLJOPRIVREDA Za najveći deo ljudske istorije, poljoprivreda se može opisati kao organska. Tokom 20. veka, uvedene su nove sintetičke hemikalije u proizvodnju hrane, zbog čega se novi stil proizvodnje u novije vreme opisuje kao “konvencionalan”. U organskoj proizvodnji strogo se ograničava korišćenje konvencionalnih neorganskih pesticida, insekticida i herbicida, i oni se primenjuju samo ukoliko je to neophodno. Organske farme su tokom istorije uglavnom bile mala porodična gazdinstva, ali od početka 1990-ih godina, organska proizvodnja hrane beleži rast od oko 20% godišnje, što je ispred ostatka industrije hrane u razvijenim zemljama i zemljama u razvoju. U aprilu 2008. godine, organska hrana je činila 2 odsto svetske prodaje hrane.

Prof. dr Snežana Oljača sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, objašnjava da se organska proizvodnja zasniva na prirodnim procesima i upotrebi organskih i prirodnih mineralnih materija. Ne mogu se koristiti materije hemijsko -sintetičkog porekla, osim u slučajevima utvrđenim Zakonom o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima.

Takođe je zabranjeno korišćenje genetički modifikovanih organizama i njihovih derivata naglašava profesorka Oljača.

Evropska unija, SAD, Kanada, Japan i druge države traže od proizvođača da imaju poseban sertifikat kako bi svoje proizvode na tržištu obeležavali i prodavali kao “organske”. Do takvih sertifikata nije lako doći i ono što je posebno značajno ovaj proces sertifikacije zahteva izvestan period kontrole i praćenja proizvodnje.

Profesorka Oljača u organskoj poljoprivrednji vidi sledeće probleme: 1. nedostatak znanja o samoj tehnologiji proizvodnje i otpor prema udruživanju, 2. nedostatak sredstva za ishranu i zaštitu bilja koja su dozvoljena u organskoj proizvodnji i sertifikovan materijal za reprodukciju, 3. nedovoljno razvijena marketinška struktura i domaće tržište organskih proizvoda, 4. nedostatak znanja o inostranom tržištu organskih

proizvoda i njegovim zahtevima, 5. nedovoljno razvijena svest potrošaća o ulozi i značaju organske proizvodnje i organskih proizvoda i 5. izvoz uglavnom primarnih poljoprivrednih proizvoda i prehrambenih proizvoda niskog stepena prerade.

Ona navodi i načine prevazilaženja problema, a to su između ostalog obezbeđivanje sredstava za edukaciju proizvođača, licenciranje savetodavaca, podsticaj proizvodnje materijalima za reprodukciju (seme rasad i sadnice) metodama organske proizvodnje i obezbeđivanje sredstava za uspostavljanje demo farmi za edukaciju.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin je nedavno izjavio da Srbija ima oko 600.000 hektara pogodnih za organsku poljoprivrednu proizvodnju.

Dragin je istakao važnost uspostavljanja sistema javnih skladišta koji bi omogućio da se organski proizvodi izvoze lakše i bez posrednika koji uzimaju velik deo zarade.

Prema studiji “Food Consumer Science in the Balkans”, u Srbiji je do februara 2010. godine bilo 224 registrovanih farmi koje metodološki primenjuju organsku proizvodnju, od kojih 37 poljoprivrednika imaju direktan kontakt sa organizacijama za sertifikaciju. Srbija ima plan koji ima za cilj da se do 2014. godine poveća ukupna p o v r š i n a kultivisana pod o r g a n s k i m serfifikatom na 50.000 hektara, što je i sastavni deo nacionalnog plana poljoprivrednog i ruralnog razvoja.

Tema broja:

ORGANSKA POLJOPRIVREDA

Prema rečima Gorana Đakovića, predsednika Upravnog odbora Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS, Srbija ima odlične mogućnosti i kapacitete za ovaj vid proizvodnje ali je neinformisanost prozvođača i slaba podrška države glavni razlog što u ovoj oblasti nema značajnijeg napretka. Sredstva namenjena organskoj poljoprivrednoj proizvodnji u agrarnom budžetu Srbije jesu značajna ali ne i dovoljna. U narednom periodu mora se najviše uložiti u edukaciju proizvođača kao i sertifikaciju gazdinstava koja već rade po principima organske poljoprivrede, a da toga čak nisu ni svesni ili se uz minimalne korekcije mogu baviti ovakovom proizvodnjom.

Dobar primer našim proizvođačima u Srbiji su svakako 18 proizvođača organskog mleka u Nemačkoj koji su se udružili u zadrugu i sada zajednički plasiraju svoje proizvode na nemačko tržište. O njihovoj snazi dovoljno govori i podatak da su na ovogodišnjem sajmu „Zelena nedelja“ u Berlinu imali veći štand nego što su to bili nacionalni štandovi nekih zemalja članica EU pa i Srbije!

Raste tražnja za organskim proizvodima u svetu U studiji švajcarske istraživačke ustanove za organsku poljoprivredu (FiBL) i Međunarodne federacije za pokret organske poljoprivrede (IFOAM), kaže se da je globalna potražnja za organskim proizvodima čvrsta, pa prodaja organskih proizvoda raste za oko pet milijardi američkih dolara godišnje. Tržište organskih proizvoda pre dve godine je imalo vrednost veću od 46 milijardi dolara.

Najbitniji organski proizvodi u međunarodnoj trgovini su: voće, povrće, pića, žitarice, seme, trave i začini. Čak 97 odsto organskih proizvoda se prodaje u Severnoj Americi i Evropi, dok su Azija, Latinska Amerika i Australija bitni proizvođači i izvoznici organske hrane.

Kontinent sa najviše površina pod organskom poljoprivredom je Australija sa 12,1 milion hektara (38% ukupnih svetskih organskih površina), slede Evropa sa 7,8 miliona hektara (24%), Latinska Amerika sa 6,4 miliona hektara (20%), dok znatno manju ulogu igraju Azija sa 2,9 miliona hektara (9%), Severna Amerika sa 2,2 miliona hektara (6%) i Afrika sa svega 0,9 miliona hektara (3%).

Vodeće zemlje EU po korisnim organskim površinama 2008. godine su bile Španija (1,3 miliona ha), Italija (1,0 miliona ha), Nemačka (0,9 miliona ha) i Velika Britanija (0,7 miliona ha), Ostvaren je ukupan promet organskih proizvoda od oko 16 milijardi evra, a najveća tržišta su bila Nemačka sa 5,3 milijardi evra, Velika Britanija sa 2,6 milijardi evra i Francuska i Italija sa po 1,9 milijardi evra.

U EU su organske površine u 2008. godini prvenstveno korišćene za livade i pašnjake (44%), kao i za gajenje

žitarica (37%) i i višegodišnjih zasada odnosno voća i vinove loze (10%).

Logotip za sve organske proizvode EU kreirao naše gore list Evropska komisija je 8. februara 2010. godine zvanično proglasila pobednika takmičenja za novi organski logo EU, za koji je tokom dva meseca, odnosno do 31. januara 2010. godine putem interneta glasalo oko 130.000 ljudi, birajući između tri predloga.

Pobednički logo sa „Evro-listom“ je osvojio 63 odsto glasova, a kreirao ga je Dušan Milenković, koji je u Nemačkoj diplomirao i radi kao komunikacioni dizajner. Poruke pobedničkog „Evro-lista“, koji sadrži zvezdice EU u obliku listova na zelenoj pozadini, je sledeća: PRIRODA i EVROPA. Organski logo će od 1. jula 2010. godine biti obavezavajuć za sve pakovane organske proizvode koji su proizvedeni u zemlji članici EU i koji ispunjavaju norme. Za tek uvedene proizvode ovaj logo je dobrovoljan.

Dozvoljeno je da na etiketama budu oslikana i druga privatna, regionalna i nacionalna obeležja.

Dušan Milenković je rodjen 1978. godine u Remscheid-u, (Nemačka), gde je odrastao i završio gimnaziju i fakultet. Nakon diplomiranja Dušan je sa svojim kolegom otvorio agenciju za dizajn „Konstruktive“. Njegovi roditelji poreklom su iz Srbije. Ovaj mladi dizajner srpskog porekla već ima bogatu karijeru i niz značajnih radova u oblasti dizajna.

ODRŽANA KONFERENCIJA "BEZBEDNOST HRANE RIZICI I IZAZOVI"

U sredu, 17. marta 2010, u hotelu Continental u Beogradu održana je konferencija “Bezbednost hrane – rizici i izazovi”. Događaj je organizovan od strane Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS u saradnji sa USAID-ovim Agrobiznis projektom i uz podršku Minstarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije.

zora i podneto 6.000 prijava protiv neodgovornih lica, rekao je Dragin i zaključio da "Srbija postaje zemlja u kojoj se ni na koji način ne isplati varati na kvalitetu hrane".

Pozdravljajući učesnike skupa Goran Đaković, predsednik UO AGROPRESS-a, rekao je: “Mediji širom sveta veliku pažnju posvećuju pitanju očuvanja životne sredine i zdravlja ljudi, a u tom kontekstu i pitanju bezbednosti hrane koja je prvo što se može modifikovati radi boljeg kvaliteta života kako čoveka, tako i biljaka i životinja.

Uloga medija u promociji i informisanju stanovništva o prednostima i manama određenih rešenja za poboljšanje kvaliteta hrane koju iznosimo na trpezu je značajna.”

Prisutnima se obratio ministar poljoprivrede Saša Dragin ističući značaj novog Zakona o bezbednosti hrane, potrebu da se on poštuje kako bi građani Srbije bili sigurni da hrana koju iznose na porodičnu trpezu neće ugroziti njihovo zdravlje. Prošle godine je izvršeno 170.000 inspekcijskih nad-

Zamenik šefa misije USAID-a Merilin Šmit je podsetila učesnike: "Postojanje neophodne pravne regulative je samo početak. Najznačajnije je da se dobri zakoni primene u praksi. Pored državnih organa i ostali učesnici u procesu proizvodnje hrane takođe imaju odgovornost i igraju značajnu ulogu. Proizvođači hrane, prerađivači i trgovci moraju da se postaraju da je bezbednost hrane zagarantovana tokom čitavog procesa - od njive do trpeze".

Ambasador Holandije Ronald van Dartel započeo je svoje izlaganje rečima: “Kao počasni član AGROPRESS-a i kao aktivni potrošač vaše ukusne hrane i pića, srećan sam što mogu da vam se obratim na ovoj konferenciji”.

Podvlačeći da prehrambeni proizvodi predstavljaju važan procenat srpskog izvoza, ambasador je ohrabrio proizvođače da pristupe usklađivanju proizvodnje sa evropskim standardima.

ODRŽANA KONFERENCIJA "BEZBEDNOST HRANE RIZICI I IZAZOVI"

Ljiljana Stanković, pomoćnik ministra za trgovinu i usluge za tržišnu inspekciju, istakla je da potrošači postaju sve svesniji toga da stvari nisu baš kako treba, ali je naša sreća što je u Evropska bezbednost hrane i zaštita potrošača jedan od prioriteta, a Srbija koristi pozitivna iskustva EU iz proteklih decenija. Naša zemlja je od 2006. godine uključena u “Kards projekat”, primenjujući smernice EU iz ove oblasti dodala je gospođa Staković.

Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin podsetio je da Srbija raspolaže sa 4,2 miliona hekatra obradivih površina ili 0,56 hektara po stanovniku, skoro dvostruko više od proseka Evropske unije, što znači da bi poljoprivredni resursi morali da budu iskorišćeni u mnogo većoj meri, a kontrola bezbednosti hrane da bude primarni cilj.

Srpski agrar je 2009. ostvario suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni od 640 miliona dolara i izvoz od 1,9 milijardi dolara, kazao je Bugarin i dodao da bi, ako bi se poštovali svi standardi i tehnološki procesi, 2015. mogao da ima više od tri milijade dolara izvoza.

Direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede Dušan Pajkić najavio da prema odredbama Zakona o bezbednosti hrane uskoro treba da bude usvojen Pravilnik o hrani mešovitog porekla koji će definisati nadležnost inspekcija koje rade kontrolu hrane životinjskog i biljnog porekla. Tako će se, kako je naveo, tačno znati "ko je nadležan za kontrolu ispravnosti mlečne čokolade, a ko za burek sa mesom". Šef odseka za ekonomiju i evropske integracije u Delegaciji Evropske unije Alberto Kamarata predstavio je način provere kvaliteta hrane u zemljama članicama EU govoreći o novom zakonu koji će biti usvojen ove godine,

a koji će doneti promenu u standardima kontrole hrane u Evropi. Poredeći sistem bezbednosti hrane u Srbiji i u Evropskoj uniji Alberto Cammarata istakao je da se Evropska komisija zalaže da potrošači u Srbiji imaju ista prava kao i potrošači u zemljama Unije. Takođe je rekao da proizvođači imaju obavezu da svoje proizvode usklađuju sa EU standardima i zahtevima o bezbednosti hrane, ne samo radi zaštite zdravlja ljudi već i zbog sve veće konkurencije među proizvođačima iz različitih zemalja za izvoz u EU. Andriy Yarmak, stručnjak USAID Agrobiznis projekta za rusko, ukrajinsko i belorusko tršište, upozorio je da su zahtevi Rusije po pitanju bezbednosti hrane mnogo stroži nego u EU. S obzirom da nije članica Svetske trgovinske organizacije, Rusija, kao jedan od tri najveća uvoznika svežeg voća i povrća u svetu, može da menja svoju uvoznu politiku i zahteve prema svojim trenutnim potrebama, koje je teško predvideti. Yarmak je takođe upozorio na trend rastuće proizvodnje jabuka na tržištu EU (već sada su zalihe 3% veće nego rekordne zalihe tokom prošle godine), ali i ukazao na veći potencijal za izvoz šljiva i trešanja.

Učesnicima konferencije o bezbednosti hrane obratili su se i na bitnost ove teme ukazivali Mirjana Rošul, generalni direktor kompanije Altamed, generalnog sponzora Konferencije o bezbednosti hrane, Sanja Čelebićanin, načelnica Veterinarske inspekcije, Prof dr.

Zoran Keserović, šef Departmana za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Dejan Krnjaić, direktor Akreditacionog tela Srbije, Slavica Vesković - Moračanin, direktor sektora laboratorija, Institut za higijenu i tehnologiju mesa i Sejad Mačkić, direktor Agencije za bezbjednost hrane Bosne i Hercegovine.

VIDEO GALERIJA SA KONFERENCIJE O BEZBEDNOSTI HRANE http://www.agropress.org.rs/video-galerija-8.html

VESTI I ZANIMLJIVOSTI IZ SVETA NAUČNICI OTKRILI: GENETSKI MODIFIKOVANA PŠENICA NE ŠTETI INSEKTIMA Genetski modifikovana pšenica nije štetna po larve muva i lisne vaši, zaključile su dve studije švajcarskog Nacionalnog istraživačkog programa „Koristi i rizici puštanja genetski modifikovane pšenice“.

Naučnici su istraživali da li se GMO pšenica, koja je učinjena rezistentnom protiv pepelnice izazvane od pečurke, ima negativne posledice po insekte. Ovakva strahovanja se često koriste kao argument protiv genetski modifikovanog uzgoja GMO bilja.

PIRAMIDA ZDRAVE ISHRANE I SINERGIJA NAMIRNICA Izvor: S Media Piramida zdrave ishrane je vodič kojim se utvrđuje koje namirnice je neophodno svakodnevno unositi kako bismo organizmu obezbedili potrebnu količinu hrannjivih materija.

Američko ministarstvo poljoprivrede objavilo je prvu piramidu zdrave ishrane pre gotovo dve decenije, a pre pet godina na tu listu su uključili i fizičku aktivnost, s ciljem da se pokaže pozitivan uticaj redovnog vežbanja.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12438.html Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12412.html

NEMAČKA INDUSTRIJA KROMPIRA SE OGRAĐUJE OD GMO KROMPIRA „AMFLORA“

NOVA LUKA ZA PŠENICU U SAUDIJSKOJ ARABIJI

Prerađivači i trgovci krompira u Nemačkoj kritično gledaju na dozvoljen genetski modifikovani krompir „Amflora“. Nemačko udruženje trgovaca krompira (DKHV) izrazito napominje da potrošači slabo prihvataju genetski modifikovane proizvode.

Saudijska Arabija planira izgradnju nove luke na Crvenom moru, čime se treba popraviti infrastruktura za rastuće uvoze pšenice u toj zemlji.

Saudijska Arabija je naveći svetski uvoznik ječma. S obzirom da ova pustinjska zemlja sa 29 miliona stanovnika planira da ugasi proizvodnju sopstvene pšenice, za naredne godine se očekuje dalje povećanje uvoza.

Ceo tekst možete pročitati na Ceo tekst možete pročitati na

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12442.html

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12422.html

VESTI I ZANIMLJIVOSTI IZ SVETA OBNOVLJIVI I NEOBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE Izvor: Sci Tech Većina zemalja širom sveta suočiće se sa ozbiljnim nedostacima energije u bliskoj budućnosti. Velika potrošnja i porast broja stanovnika u svetu primoraće stanovnike velikog broja zemalja da se suoče sa problemom kritičnog smanjenja zaliha domaćih fosilnih energetskih izvora. Trenutna energetska zavisnost većine zemalja od nafte i njenih derivata zahteva znatne ekonomske izdatke i u budućnosti nagoveštava negativne efekte na nacionalne ekonomije, kao i na međunarodnu bezbednosnu situaciju.

REKORDNI IZVOZI AUSTRIJSKOG VINA Izvoz austrijskog vina je 2009. godine povećan za 16 odsto i iznosio je 70 miliona litara. Vrednost izvoza je povećana za 5,3 odsto i iznosila je skoro 119 miliona evra.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12407.html

NOVA VRSTA ORUŽJA - SUZAVAC OD PRAHA NAJLJUĆIH PAPRIČICA Prema podacima naftnih kompanija, kao i drugim nacionalnim statističkim podacima, ukupna svetska potrošnja nafte iznosi skoro 4 milijarde tona godišnje, dok su ukupne rezerve oko 120-160 milijardi tona. Kako će prerada nafte dostići vrhunac između 2005. i 2008. godine, a uzimajući u obzir ograničenost zaliha, sadašnje korišćenje fosilnih i nuklearnih goriva ne može da obezbedi dugotrajni i održivi razvoj.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12494.html

BOSNA I HERCEGOVINA: POLJOPRIVREDNICI DOBIJAJU PLAVI DIZEL Izvor: Dnevni avaz Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH pokrenulo je inicijativu za izmene Zakona o akcizama, a kojima će biti olakšan rad poljoprivrednih proizvođača u toj zemlji.

"Suština inicijative jeste da se kroz sistem oslobađanja od plaćanja akcize ili povrata akcize, te oslobađanja od putarine na dizel gorivo koje se koristi za poljoprivrednu mehanizaciju, tzv. plavi dizel, doprinese ukupnom porastu poljoprivredne proizvodnje" – obrazlažio je ovu inicijativu Hajrudin Podbičanin, pomoćnik ministra u Sektoru za carinsku politiku i tarife.

Izvor: TANJUG Male ručne bombe punjene ljutim prahom biće korišćene za suzbijanje demonstracija i eventualnih pobuna u zemlji.

Jarko crvena papričica "but džolakija", koja je 2007. godine registrovana kao najljuća na svijetu, sadrži više od milion jedinica na Skovilovoj skali koja se koristi za merenje ljutine.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12502.html

FRANCUSKA: DODATNA SREDSTVA ZA PODRŠKU SELJACIMA Francuska vlada povećava finansijsku podršku seljacima. Predviđeno je dodatnih 850 miliona evra za smanjenje kamata i refinansiranje.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12496.html

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12400.html

NAJAVE DOGAĐAJA GODIŠNJI KONGRES NOVINARA IFAJ-a 17 - 20. april 2010. godine, Belgija Organizator: IFAJ (Međunarodno udruženje novinara za poljoprivredu)

MEĐUNARODNI SAJAM POLJOPRIVREDE 14 - 21. maj 2010. godine, Novi Sad Organizator: Novosadski sajam a.d.

KONFERENCIJA O INVESTICIJAMA U AGROBIZNISU SRBIJE 18. Maj 2010. godine, Novi Sad Organizatori: Agropress i Nvosadski sajam a.d.

AGROBIZNIS RECEPT ROL OD PILEĆEG FILEA SA PINJOLAMA I GRILOVANIM POVRĆEM Potrebni sastojci: Pileći file 200g “Pesto sos” 30g Pinjole (seme bora) 30g So 3g Za prilog: paprika, paradajiz, luk, plavi patlidžan, tikvica Dekoracija: grančica bosiljka Priprema: Pileći file oblikovati tučkom za meso. Začiniti i premazati meso sa “pesto sosom” potom meso urolati u “alu – foliju”.

Staviti u pećnicu na 180ºC. Peći 20 minuta, a u međuvremenu izgrilovati povrće i pripremiti pinjole tako što ćete ih propržiti i posoliti.

Kada meso bude gotovo, pažljivo ga izvadite iz folije. Rolnicu seći dijagonalno kako bi dobili parčiće lepog oblika. Sve pripremljene namirnice lepo servirati u tanjir i dekorisati grančicom bosiljka.

AGROBIZNIS HUMOR Jednom farmeru su kokoške iznenada prestale da nose jaja. Farmer se našao u jako nezgodnoj situaciji pa je rešio da pozve stručnjake da otkriju u čemu problem. Prvo je pozvao hemičara. Hemičar je dugo ispitivao, ali nije uspeo da otkrije zašto kokoške neće da nose jaja.Zatim farmer odluči da pozove biologa. Biolog takođe ništa nije otkrio.

Najzad pozove fizičara. Fizičar reče da su mu potrebni samo papir, olovka i malo vremena da prouči problem.

Pisao je i računao tako dve – tri nedelje, a farmer ga gostio i čašćavao i već mu se smučilo. Napokon ga upita: – Pa jeste li nešto pronašli?

– Jesam! Međutim, to što sam pronašao važi samo za kokoške u vakuumu.

—Zašto zeki vire uši kad se sakrije?

Nije se dobro sakrio.

O AGROPRESS-U

Udruženje novinara za poljoprivredu „AGROPRESS“ je nevladina organizacija čiji je osnovni cilj oživljavanje i unapređenje života na selu u Srbiji. Od 2006. godine AGROPRESS je članica Međunarodne federacije novinara IFAJ, a predsednik našeg Udruženja Goran Đaković je član izvršnog odobora ove Međunarodne organizacije sa sedištem u Parizu.

Do sada, Udruženje je organizovalo više od 70 ekskurzija u zemlji i inostranstvu.

Udruženje AGROPRESS ima više od 70 članova iz reda novinara i isto toliko kolektivnih članova – kompanija.

———————————————–——-— Glavni i odgovorni urednik: Goran Đaković Saradnici: Nemanja Gagić, Miloš Đuričanin, Marina Tanasković, Milan Škorić

PRIJATELJI BROJA: