Agrobiznis e-magazin broj 14: Miholjsko leto u Srbiji

Elektronski časopis o agrobiznisu

Godina I, 15. novembar 2010, broj 14

AGROBIZNIS www.agropress.org.rs/agrobiznis-e-magazin.html

Tema broja:

MIHOLJSKO LETO U SRBIJI

Otvorena mini elektrana na biogas kod Čačka

Holandija:

Region: Od 184 miliona

Mala zemlja, jak

evra iskorišćeno tek

skladišta i značaj

15 miliona

licenciranja -

partner

Sistem javnih

VESTI IZ SRBIJE NAJNOVIJE VESTI

VREMENSKA PROGNOZA ZA BEOGRAD

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/

Papa traži reformu ekonomije Možda državni otkup zemlje od staračkih domaćinstava Rakije koje cete sigurno poželeti da probate Grad budućnosti: Zelene oaze na ravnim krovovima Pšenica i dogodine na ceni

VREMENSKA PROGNOZA ZA KRAGUJEVAC

Proizvodjači dogovorili sa Imlekom veću cenu mleka Novi park u Nišu Kako pirinač može spasiti svet BILATERALNA SARADNJA SA ŠPANIJOM

OTVORENA MINI ELEKTRANA NA BIOGAS KOD ČAČKA Privrednici iz Španije, nakon prezentacija o srpskoj ekonomiji i uslovima poslovanja u Srbiji, posebno interesovanje izrazili su za saradnju u oblasti usluga u građevinarstvu, zatim za telekomunikacije, poljoprivredu i metalski sektor. Ambasador Kraljevine Španije u Beogradu Injigo de Palasio Espanja i član rukovodstva Konfederacije poslodavaca i industrije Španije Hose Luis Gonzales Valve, na sastanku u Privrednoj komori Srbije, izrazivši jaku podršku integraciji Srbije u Evropsku uniju, ukazali su i na velik neiskorišćen prostor za unapređenje ekonomske saradnje Srbije i Španije.

Nastavak teksta ČAK I RASNI ŠAMPIONI VOLE DA POJEDU BUREK

Članovi Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS, prisustvovali su 12. novembra otvaranju mini elektrane u Dragačici.

Prema rečima Milana Filipovića, diplomiranog inženjera iz Dragačice, vlasnika prve mini elektrane, godišnji energetski potencijal ovog postrojenja, koje čini silos jama i digestor, je 6000 kwh.

Nastavak teksta MED, RAKIJA, UŠTIPCI I SIR SRPSKI BRENDOVI

Nekoliko hiljada posetilaca i izlagača prošetalo je juče Beogradskim sajmom gde je održana 47. međunarodna izložba pasa svih rasa kojom je zatvorena kinološka sezona u Srbiji. U konkurenciji 1.066 rasnih pasa samo su neki poneli laskave titule najlepših u svojoj kategoriji, a svoje mesto pod suncem imali su i mešanci, koji su ponosno šetali sa crvenim maramama na kojima je pisalo „Mešanac sam, tim se dičim”.

Nastavak teksta

Agenciji za bezbednost hrane BiH 22 opštine iz Republike Srpske dostavile su priedloge svojih proizvoda koji bi trebalo da budu zaštićeni. Brendovi Hercegovine mogli bi da postanu kajmak, jagnjeće pečenje i uštipci, Bijeljine viljamovka, Ribnik želi da zaštiti domaću malinu, a Sokolac livadski med.

Nastavak teksta

VESTI IZ SRBIJE GODIŠNJI IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE O REPUBLICI SRBIJI - NAPREDAK

U Medija centru je održana konferencija za štampu povodom usvojenog Paketa za proširenje za 2010. godinu i glavnih zaključaka po pitanju napretka Srbije u pogledu pridruživanja EU. Konferenciji su prisustvovali Ambasador Vensan Dežer, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, Tomas Njoki, šef političkog odeljenja i Alberto Kamarata, šef ekonomskog i sektora za evropske intergacije.

Nastavak teksta IZRAELCI ZAINTERESOVANI ZA ULAGANJA U SRBIJI

Ambasador Izraela u Beogradu Artur Kol izjavio je danas u Užicu da su investitori iz njegove zemlje zainteresovani za ulaganja u Srbiji u oblastima poljoprivrede, metalske i vojne industrije.

Uz podsećanje na dobre odnose i bliskost srpskog i jevrejskog naroda ambasador Kol je rekao da je nedavno obostrano ukidanje viza između Srbije i Izraela u interesu još bolje saradnje, čiji efekti će se najviše osetiti u turističkim privredama.

Nastavak teksta

PČELARSKA STATISTIKA – BROJEVI I IZMEĐU NJIH

Ova pčelarska godina, bar što se tiče prinosa, je završena. Ostaje sada samo da se vidi kako će oni postati prihod, i koliko će čiste dobiti biti. Kao i u čitavom poslu, i to je neizvesno jer, dok se tokom medobranja sa zebnjom gleda u nebo, dotle i u ovom, drugom delu, neizvesnost vreba na tržištu koje određuju ponuda, potražnja, a u zadnje vreme sve više i drastično mala kupovna moć stanovništva i uvoz.

Nastavak teksta GRADI SE FABRIKA ZA PRERADU POVRĆA U SVILAJNCU

Holandsko-švajcarska firma,,Tri Stan freš prodjus" užurbano gradi u Svilajncu Fabriku za preradu povrca, kapaciteta sedam miliona tegli kornišona i cvekle godišnje, koja treba da počne s radom u januaru naredne godine.

Kamen temeljac za fabriku, površine 1.500 kvadratnih metara, položen je 29. juna.

Nastavak teksta ZAPLENJENO 700 MRTVIH JEDINKI ZAŠTIĆENIH VRSTA PTICA

POVEĆANJE IZVOZA MESA NA TRŽIŠTA EU I RUSIJE

Inspekcijski timovi Evropske unije i Rusije u zasebnim kontrolama ocenili su da je Srbija napredovala u kontroli bezbednosti hrane životinjskog porekla i kontrole zaraznih bolesti životinja, što će dovesti do povećanja izvoza mesa na to tržište, saopštilo je Ministartvo poljoprivrede Srbije.

Nastavak teksta

Republička inspekcija za zaštitu životne sredine dobila je informaciju od carinskih službenika graničnog prelaza Neštin, prema Republici Hrvatskoj, da su zaustavljeni rumunski državljani u čijem je vozilu pronadjeno 700 mrtvih jedinki zaštićenih vrsta ptica, bez odgovarajuće dokumentacije.

Nastavak teksta

PROFIL FIRME AGROBUSINESS CONSULTING D.O.O. AgroBusiness consulting d.o.o. je kompanija sa ciljem da svojim klijentima pruži širok spektar visokokvalitetnih konsalting usluga prilagođenih poljoprivrednim proizvođačima i kompanijama.

Naše konsalting usluge obuhvataju izradu biznis i marketing planova, izradu i sprovođenje PR strategije i medijske promocije u zemlji i inostranstvu, praćenje aktivnosti ključnih institucija i aktera u poljoprivrednom sektoru, praćenje konkursa i projekata domaćih i inostranih Vladinih i nevladinih organizacija i pisanje detaljnih projekata za apliciranje za bespovratna razvojna sredstva, subvencije i povoljne kredite.

Naš cilj je da pomognemo klijentima da ostvare bolje rezultate kroz razvoj i sprovođenje sveobuhvatnih marketing i menadžment programa namenjenih poljoprivredi, koji su prilagođeni potrebama pojedinog preduzeća ili proizvođača, kao i praćenje njihovog adekvatnog sprovođenja na tržištu.

Smatramo da je glavna prednost u korišćenju utemeljenih marketing principa mogućnost da se naši klijenti više i pažljivije koncentrišu na proizvodne aktivnosti, sa znanjem da AgroBusiness consulting d.o.o. analizira tržišna kretanja i donosi odluke u najboljem interesu svojih klijenata.

Za uspešno sprovođenje ključnih marketinških i upravljačkih odluka u korist klijenata, potreban je visok nivo komunikacije i snažna podrška medija. Agrobusiness consulting d.o.o. u uskoj saradnji sa Udruženjem novinara za poljoprivredu AGROPRESS može da ponudi svojim klijentima prisutnost brojnim nacionalnim, regionalnim i lokalnim medijima koje su usmerene ka poljoprivredi. Naši klijenti imaju mogućnost da sebe i svoje aktivnosti promovišu u vidu članaka, saopštenja i stručnih tekstova, koji bi bili objavljivani na raznim štampanim i digitalnim medijima u Srbiji, zemljama u okruženju i širom sveta.

Pored toga, Agrobusiness consulting uspešno saradnje sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, USAID agrobiznis projektom, Udruženjem za tehničku saradnju GTZ, kao i sa brojim drugim institucijama, Vladinim i nevladinim organizacijama, domaćim i stranim preduzećima.

AgroBusiness consulting d.o.o. svojim klijentima nudi sledeće usluge:         

Pružanje profesionalnih konsultantskih usluga iz oblasti poljoprivrede Izrada biznis plana Izrada marketing plana Medijska promocija i PR aktivnosti i u zemlji i inostranstvu Saradnja i komunikacija sa Ministarstvom poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i drugim Vladinim i nevladinim organizacijama, razvojnim organizacijama i finansijskim fondovima Praćenje propisa, uredbi, konkursa za subvencije i bespovratne državne pomoći Praćenje konkursa za projekte i dodeljivanje bespovratnih sredstava kod domaćih i međunarodnih Vladinih i nevladinih organizacija Pisanje detaljnih projekata za apliciranje za bespovratna sredstva i povoljne kredite kod države, razvojnih fondova i finansijskih institucija Organizovanje događaja, konferencija, sajmova, radionica, izložbi, turističkih izleta i dr.

VESTI IZ SRBIJE PROBAJTE PIVO U U MUZEJU PIVA

RIBLJE ULJE NE POBOLJŠAVA MENTALNE FUNKCIJE

Muzej piva u Čelarevu, u kojem su izloženi eksponati koji podsećaju na 120 godina od početka proizvodnje piva u tom mestu, za dve godine videlo je oko 5.000 posetilaca.

"Do sada smo imali preko 5.000 posetilaca među kojima su brojni visoki državni predstavnici, delegacije diplomatskog kora, posete studenata sa tehničkih fakulteta i veliki broj udruženja".

Nastavak teksta

Riblje ulje je možda dobro za srce, ali izgleda da ne poboljšava mentalne funkcije, poručuju britanski stručnjaci iz londonske škole za higijenu i tropsku medicinu.

Brojne ranije studije su ukazivale da osobe koje konzumiraju više ribljeg ulja bolje mentalno funkcionišu i da su pod manjim rizikom od demencije, prenosi Rojters.

Nastavak teksta FARME NOJEVA SE MASOVNO GASE

NA HEKTARU 56 TONA REPE

Uspeh: Staropazovački ratari rekorderi u biljnoj proizvodnji Poljoprivrednici staropazovačke opštine i ove, kao i ranijih godina, rekorderi su u biljnoj proizvodnji u Sremskom okrugu, potvrđeno je u regionalnoj privrednoj komori Prosečan prinos pšenice u ovoj opštini iznosio je pet, a ječma čak 5,2 tone po jedinici površine.

Nastavak teksta BAKTERIJE BOLJE OD BAGERA!

U Srbiji zamire vrlo unosna proizvodnja mesa i jaja od nojeva i emua jer nema zakonske regulative ni odgovarajućih propisa za izgradnju klanica.

Pre deceniju i po pojava nojeva i australijskih emua, a nešto kasnije i otvaranje malih odgajivačnica ovih ptica na našim prostorima bili su pravi hit.

Nastavak teksta SISTEM JAVNIH SKLADIŠTA I ZNAČAJ LICENCIRANJA - USKORO I ROBNE REZERVE U SISTEMU?

Iz Velikog bačkog kanala na deonici Kula - Vrbas Srbobran treba ukloniti 400.000 kubika otrovnog mulja.

Ekolozi tvrde da su za to bolje granule sa mikroorganizmima nego mašine.

Veliki bački kanal, koji je na deonici Kula - Vrbas Srbobran dugoj 18,5 kilometara najzagađeniji vodotok u Evropi, bolje bi očistile bakterije nego bageri! To tvrde predstavnici Ekološkog pokreta Novog Sada i preduzeća „Akvainterma inženjering" iz Beograda.

Nastavak teksta

U Centru za privredno- tehnološki razvoj Vojvodine na Andrevlju održan je dvodnevni seminar na temu razvoja i perspektive Sistema javnih skladišta i značaja licenciranja.

U organizaciji Kompenzacionog fonda republike Srbije, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) seminar i projekat P.L.O.D. Nastavak teksta

VESTI IZ SRBIJE NOVA SLOVENAČKA FABRIKA U INĐIJI

POLJOPRIVREDA OČEKUJE DODATNIH 1,2 MILIJARDE DINARA IZ REBALANSA

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković, predsednik Vlade Slovenije Borut Pahor i vlasnik kompanije „Maksim" Maks Bastl, svečano su juče u Inđiji otvorili „Metalcinkaru". Reč je o fabrici sa najvećim i najsavremenijim tehnološkim linijama za toplo cinkovanje u jugoistočnom delu Evrope, u koju je uloženo oko 21 milion evra. „Metal-cinkara" u Inđiji u početku će zapošljavati 53 radnika, a očekuje se da u skoroj budućnosti bude zaposleno ukupno oko 200 radnika.

Nastavak teksta U PIROTU OTVORENA KANCELARIJA ZA RURALNI RAZVOJ

Pomoćnik ministra za poljoprivredu Miloš Milovanović izjavio je danas da očekuje da će rebalansom budžeta za ovu godinu agraru biti dodeljeno dodatnih 1,2 milijarde dinara.

On je na sednici Odbora za poljoprivredu u Skupštini Srbije rekao da bi ukoliko ministarstvo dobije taj iznos, dodatnim novcem biti izjednačena preduzeća i poljoprivrednici prilikom dobijanja premija za mleko.

Nastavak teksta KREDITE OVE GODINE DOBILO 9.800 POLJOPRIVREDNIKA

Kancelarija za ruralni razvoj, koja će raditi pod okriljem Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, otvorena je u Pirotu. Manifestaciji je prisustvovao ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Saša Dragin, a do sada su otvorene 143 takve kancelarije.

Nastavak teksta

Oko 9.800 poljoprivrednih proizvođača do sada je preuzelo 62,4 miliona evra, dugoročnih i kratkoročnih kredita, koje od početka godine subvencioniše Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, saopštilo je resorno ministarstvo.

Nastavak teksta PAZITE GDE I KAKVE GLJIVE KUPUJETE

DRŽAVA OSNOVALA RADNU GRUPU ZA RAZVOJ MLEKARSTVA

Ministarstvo poljoprivrede Srbije osnovalo je danas radnu grupu koja bi do usvajanja budžeta za narednu godinu trebalo da donese operativni program razvoja mlekarstva za period od 2011. do 2015. godine, izjavio je pomoćnik ministra Miloš Milovanović.

Nastavak teksta

Kvalitet i zdravstvenu ispravnost gljiva koje se prodaju na pijacama, po svemu sudeći, niko ne kontroliše.

Inspekcije Ministarstva poljoprivrede proveravaju pečurke koje se nalaze na rafovima registrovanih radnji, dok su pijačne tezge ostale izvan lanca kontrole. To znači da potrošačima ostaje jedino da veruju na reč prodavcu koji tvrdi da ih je baš tog jutra ubrao i da se nadaju da se baš na njihovoj trpezi neće naći gljiva opasna po zdravlje.

Nastavak teksta

PLANIRANE AKTIVNOSTI AGROPRESS-A U 2011. GODINI AGROPRESS konferencije u 2011.

► Žene u agrobiznisu Januar 2011, Kragujevac

► Razvoj poljoprivrede na jugu Srbije Mart 2011, Leskovac

► Javno-privatna partnerstva u poljoprivredi Jun 2011, Beograd

► Treća nacionalna konferencija: „Agrobiznis Srbije 2012“ Oktobar 2011, Beograd

► Proizvodnja industrijskog bilja Decembar 2011, Beograd Balkan Tour Serbia - 2011

Stručna radionica za strane poljoprivredne novinare 18 – 23. maj 2011, Beograd, Novi Sad, Valjevo Detaljnije: http://www.agropress.org.rs/workshop-serbia-2011.html

Ostali projekti AGROPRESS-A u 2011. ► AGROBIZNIS magazin Stručni i visokokvalitetni poljoprivredni časopis.

Tiraž prvog broja od 100.000 primeraka biće besplatno poslat poljoprivrednim proizvođačima, predstavnicima ministarstva, kompanija, Vladinih i nevladinih organizacija i medija.

Svi korisnici prvog broja imaće priliku da se pretplate za narednih 11 brojeva po ceni od 330 dinara + troškovi dostave. ► AGROBIZNIS e-magazin Elektronski časopis o domaćoj i međunarodnoj poljoprivredi Izlazi dva puta mesečno i šalje se na 10.000 e-mail adresa Detaljnije: http://www.agropress.org.rs/agrobiznis-e-magazin.html ► Projekat „Preduzetnice u agrobiznisu“ Radionice za žene sa sela 6/12 radionica u različitim opštinama, početak: decembar 2010.

Ovaj projekat podržavaju Svetska banka i Ministarstvo poljoprivrede, šumasrtva i vodoprivrede Srbije ► Projekat „Unapređenje poslovanja registrovanih poljoprivrednika“ Televizijske reportaže u okviru poljoprivredne emisije „U našem ataru“ uz partnerstvo sa „Vertigo production“ Poljoprivredni stručnjak obilazi farme i gazdinstva, analizira probleme i predlaže rešenja vlasniku farme/ gazdinstva. Nakon nekoliko meseci, stručnjak ponovo obilazi farmu/gazdinstvo i analizira efekte implementiranih promena. Snimanje će na stručan i zabavan način pokazati probleme, sa ciljem da poljoprivrednicima i običnim gledaocima pruži edukaciju iz određenih agrarnih oblasti.

Detaljnije: http://www.poljoprivrednaemisija.com/emisija/ ► Sajam ruralnog razvoja April 2010, Beograd ► 7. godišnjica AGROPRESS-a Novembar 2011, Beograd

Tema broja:

MIHOLJSKO LETO U SRBIJI OČEKUJE SE SETVA PŠENICE OD 550.000

ORAŠAC

"NAJBOLJE

SELO"

U

SRBIJI

HEKTARA

Orašac kod Aranđelovca proglašen je za najuspešnije selo u Srbiji, prema istraživanju Zavoda za proučavanje sela Srbije i Asocijacije za sociologiju sela i ruralni razvoj, koji su ocenjivali 4.250 seoskih mesnih zajednica.

Pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović izjavio je da bi jesenja setva pšenice u Srbiji trebalo da se obavi na 550.000 hektara, što bi bilo za oko 12,5 odsto više nego prošle godine.

Na sednici Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije on je rekao da Ministarstvo poljoprivrede očekuje veću setvu, jer je povećana zainteresovanost proizvođača zbog rasta cena žitarica na svetskom tržištu.

Ministarstvo očekuje da će ove jeseni ječam biti zasejan na oko 70.000 hektara, što je za oko 3.000 hektara više nego lane, a uljana repica na oko 6.000 hektara, odnosno manje od prošlogodišnjih 15.000 hektara.

Nastavak teksta DOMINIRALE JABUKE I KRUŠKE, SLABA PONUDA ŠLJIVA I BRESKVI

Nastavak teksta FARMERI IZ VALJEVSKE GRADSKE KUĆE

Gradska Direkcija za poljoprivredu i robne rezerve, na čijem čelu se nalazi inženjer poljoprivrede Predrag Erić, ima 4.000 ovaca sjeničke rase. Poređenja radi, najuspešniji stočar u valjevskom kraju Zoran Kosić ima stado od 300 ovaca, odnosno skoro 15 puta manje od farmera iz ovdašnje gradske kuće.

Nastavak teksta UREĐUJU POLJSKE PUTEVE I GRADE PROTIVGRADNE STANICE

Proteklog meseca na pijačnim tezgama u Srbiji su, kada je reč o voću, dominirale jabuke, kruške, mandarine, kao i crne i bele sorte grožda, dok je znatno slabija bila ponuda šljive, breskve i nektarine, objavljeno je u biltenu "Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije" (STIPS).

U ponudi domaćih sorti jabuka dominirale su "ajdared", "zlatni delišes", "jonagold", "greni smit", "jonagored" i "melrouz", dok je ponuda "ružicastog delišesa", i "mucua" bila prosečna.

Nastavak teksta

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede odobrilo je leskovačkoj opštini tri projekta ukupne vrednosti oko 16 miliona dinara. Između ostalog, trebalo bi da se urede poljski putevi u dužini od 25,4 kilometra u sedam katastarskih opština u šta će biti investirano 9,4 miliona dinara. U projekat indentifikacije i obeležavanja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji opštine biće iz Republike uloženo 2,8 miliona dinara.

Predviđeno je i da se u selu Nakrivnju sagradi protivgradna stanica i renovira pet stanica ukupne vrednosti oko 3,4 miliona dinara.

Nastavak teksta

Tema broja:

MIHOLJSKO LETO U SRBIJI

ETNO BAZAR U BEOGRADU

U Beogradu, na Trgu Nikole Pašića, od 2. novembra 2010. godine ordžava se Etno Organizator ove manifestacije je udruženje starih „Etno Urban Art“ u saradnji sa opštinom Stari kulturnom ustanovom „Parobrod“.

ODRŽAN PRVI FESTIVAL KUKURUZA

do 7. bazar. zanata grad i

Nastavak teksta ODRŽAN DRUGI FESTIVAL SRPSKIH VINA U LAZAREVCU

U neposrednoj blizini manastira Pokajnica, u hotelu„Plana“u Velikoj Plani, 5. novembra održan je Prvi festival kukuruza.. Organizatori ovog skupa su bili Udruženje sela Srbije “Zavičaj” iz Sremske Mitrovice i Savez inženjera i tehničara Srbije. Jedan od inicijatora festivala, Miomir Filipović - Fića, pozdravio je prisutne: zemljoradnike, naučne saradnike, univerzitetske profesore, proizvođače semena kukuruza i novinare i zahvalio im se na odzivu i brojnosti kojom su podržali ovaj skup.

Nastavak teksta MINISTARSTVO POTPISALO UGOVORE O KORIŠĆENJU SREDSTAVA ZA ZAŠTITU I UREDJENJE POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA

Pod ovim sloganom je u subotu, 6. novembra 2010. godine u Lazarevcu, odražan drugi Festival srpskih vina.

Ovaj gradić, koji nije čuven po vinarima i vinogradarima, ponovo je opravdao poverenje koje su mu lane ukazali upravo neposredni proizvođači, pa i dalje, zbog uslova i kompletne organizacije, zasluženo nosi laskavu titulu srpske prestonice vina. Čak 43 vinarije sa čitave teritorije Srbije, predstavile su svoja najuspelija vina. Vinari su se trudili da kroz neposredan kontakt sa posetocima predstave svoj rad, svoj proizvod i da se kroz razgovor i degustaciju jednostavno približe svim poštovaocima „pića bogova“.

Direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dr Zoran Jeličić, dana 08.11.2010. godine u Vladi Republike Srbije potpisao je ugovore sa gradonačelnicima, predsednicima opština i poljoprivrednim savetodavnim stručnim službama o korišćenju sredstava za zaštitu i uredjenje poljoprivrednog zemljišta.

Nastavak teksta

Nastavak teksta

HOLANDIJA: MALA ZEMLJA, JAK PARTNER

CVEĆE - HOLANDSKI BIZNIS BROJ JEDAN! U Holandiji, nedaleko od Amsterdama, poceo je prvi medjunarodni sajam cveca. Ovaj sajam se zapravo odrzava nakon neuspele organizacije tradicionalnog sajma koji je zbog nesporazima nastalih izmedju izlagaca i organizatora propao. Dakle nisu samo srbi sposobni da uniste sve ono sto se godinama gradilo...ali sta je tu je.

Novi sajam, novi elan organizatora ocigledno je doprineo da ovaj sajam bude odlicno organizovan i posecen.

Izlozeno cvece pravi je melem za oci i dusu. Vise od stotinu izlagaca iz celog sveta prikazalo je nove sorte pojedinih cvetnih kultura ali i umece u dekoraciji prostora i pripremi cvetnih aranzmana.

AMSTERDAM U BROJKAMA Dok mi u Beogradu ne znamo ni koliko nas ima, u Amsterdamu se sa preciznošću zna da ima 739.977 stanovnika, sa okolinom 1.514.050, a svi ovi stanovnici su pripadnici 173 različite nacionalnoisti. Tu je i 220.000 stabala drveća, 600.000 bicikala, 21 pijaca, od kojih je jedna namenjena isključivo prodaji cveća, 1281 most, 165 kanala, 6100 životinja u zoološkom vrtu, 28 parkova, 10.334 radnje, 1402 kafića i barova, 755 restorana, 36 diskoteka... Sve ovo je na raspolaganju turistima koji su, prema poslednjim podacima, ostvarili čak 15.749.000 noćenja.

Nastavak teksta HOLANDSKA POLJOPRIVREDA SE OPORAVLJA NAKON PROŠLOGODIŠNJEG PADA

Ovde ne dolaze samo obicni posetioci vec ii kupci, prodavci i novinari. Nosen mislju da vam necu moci preneti recima sve ono sto se okom moze videti predlazem vam da pogledate neke aranzerske poduhvate i detalje sa ovog mirisnog, najlepsim bojama ukrasengog sajama...

Nastavak teksta

Prema najnovijim podacima ministarstva ekonomije, poljoprivrede i inovacija poljoprivreda Holandije beleži blagi rast što predstavlja dobru vest imajući u vidu da je 10% zaposlenih u Holandiji upravo našlo svoj posao u ovom sektoru i da oni sa 10% učestvuju u bruto nacionalnom dohodku ove male zemlje, ali drugog po večini izvoznika poljoprivrednih proizvoda u svetu! Odmah su na listi iza SAD. Nastavak teksta

VESTI IZ REGIONA HRVATSKA U SRBIJU I BIH IZVEZLA ČAK 20

BOSANSKO-HERCEGOVAČKA SEOSKA

HILJADA TONA SUNCOKRETA

Ove je godine prema nekim procenama u Hrvatskoj proizvedeno od 55 do 60 hiljada tona suncokreta, što je upola manje od domaćih potreba.

Zbog nezainteresiranosti proizvođača smanjene su i površine i proizvodnja pod uljanom repicom.

Uprskos nedostatku uljarica, u izvoz je u jeku žetve već otišlo nekoliko hiljada vagona suncokreta, odnosno od 15.000 do 20.000 tona, i to u susednu Bosnu i Hercegovinu i Srbiju.

DOMAĆINSTVA BIĆE U TURISTIČKOJ PONUDI

Predstavnici nekoliko italijanskih turoperatora borave ovih dana u Bosni i Hercegovini kako bi se upoznali s njenom turističkom ponudom.

U Sarajevu je za njih održana jedna od prezentacija ekoturizma, na kojoj su im predočeni brojni kulturno-historijski spomenici, prirodne lepote BiH Nastavak teksta

Nastavak teksta

AMERIČKI NOVINARI ODUŠEVLJENI HRVATSKIM VINIMA

BIH JOŠ UVEK ČEKA NA PORKETNU SPALJIVAONICU ŽIVOTINJSKOG OTPADA

Jedino prihvatljivo, ekonomski isplativo i efikasno rešenje za adekvatno zbrinjavanja lešina uginulih životinja u Livanjskoj županiji je pokretna spaljivaonica životinjskog otpada, čiju bi nabavku zajedničkim sredstvima finansirale sve opštine u županiji, izjavio je županijski veterinarski inspektorat.

Nastavak teksta REGION: OD 184 MILIONA EVRA

Najuticajniji američki stručni časopis Wine Entousiast prvi put, zahvaljujući aktivnostima Hrvatske gospodarske komore (HGK), Hrvatske turističke zajednice i Klifa Rejmsa, cenjenog američkog somelijera koji se bavi afirmacijom hrvatskih vina u SAD-u, radi reportažu o vinu i gastro ponudi Hrvatske.

ISKORIŠĆENO TEK 15 MILIONA

Nastavak teksta VINARI DA BRIŠU NAZIV "MAKEDONSKO"

Na budućim konkursima za sredstva iz poljoprivrednog programa Ipard moći će konkurisati brojni preduzetnici iz ruralnih područja koji zbog dosadašnjih ograničenja nisu imali pristup.

Hrvatska će do kraja ove godine iz pretpristupnog, poljoprivrednog programa Ipard, vrednog 184 miliona evra, iskoristiti tek 15 miliona evra, piše Poslovni dnevnik.

Nastavak teksta

Skoplje -- Proizvođači vina iz Makedonije treba da do marta 2011. zamene etikete na kojima piše "makedonsko crveno vino" i "makedonsko belo vino".

Umesto toga treba da stoji region u kojem je vino proizvedeno ukoliko je namenjeno tržištu EU.

Nastavak teksta

VESTI IZ REGIONA RAT KOKA U REGIONU

POTPISAN SPORAZUM SRBIJE I BIH O VETERINARSKOJ SARADNJI

Godišnje proizvedemo 80.000 do 85.000 tona tona pilećeg, pačijeg i ćurećeg mesa. Imamo više ovog mesa nego što nam treba, ali i izvozimo manje nego što bi hteli.

Na domaćem tržištu rovovski se bore oko kupaca dva velika regionalna i tri jaka domaća igrača, jedan posrnuli gigant i na hiljade sitnih živinara.

Vlada Srbije i Savet ministara Bosne i Hercegovine (BiH) potpisali su danas sporazum o veterinarskoj saradnji koji će, pre svega, obezbediti adekavatan sistem kontrole kvaliteta hrane životinjskog porekla i olakšati njen promet.

Sporazum su u Beogradu potpisali srpski ministar poljoprivrede Saša Dragin i ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mladen Zirojević.

Nastavak teksta

Nastavak teksta

ŠIPAK IZ BOSNE I HERCEGOVINE USKORO

JA SAM PRVI SELJAK U HRVATA

NA TRŽIŠTU EVROPE

Zaživi li projekat nevladinih organizacija Agronetwork i Agroplod iz Mostara i Stoca, onda bi se iz BiH na evropsko tržište uskoro mogle izvoziti velike količine proizvoda od šipka, autohtone hercegovačke sorte.

Evropske zemlje već odavno su pokazale zanimanje za ovu vrstu proizvoda iz BiH. Nastavak teksta

Željko Mavrović najveći je ekološki poljoprivredni proizvođač u Hrvatskoj. Na svojih 400 hektara uzgaja 15 vrsta žitarica i uljarica, kompanija Mavrović Eko Klara dnevno proizvede 15.000 do 30.000 komada peciva i hleba, a odnedavno je započeo i s ekološkim uzgojem, kako on kaže, blaga i prodajom vlastitih mesnih prerađevina poput kulena, šunke, ali i svinjske masti, koje posebno hvali.

Nastavak teksta BANJA LUKA - MALIM GAZDINSTVIMA ĆE BITI UGROŽEN OPSTANAK

PROSEČNO HRVATSKO POLJOPRIVREDNO GAZDINSTVO KORISTI 5,7 HEKTARA

Od ukupno korišćene poljoprivredne površine, najveći deo odnosi se na oranice i vrtove koji sa 892.000 hektara u ukupno korišćenoj površini imaju udeo od 68 posto.

Prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Hrvatskoj u ovoj je godini koristilo 5,7 hektara poljoprivrednih površina, prethodni su podaci Državnog zavoda za statistiku (DZS).

Nastavak teksta

Najava Ministarstva poljoprivrede RS da će se od 1. januara naredne godine seoska gazdinstva razvrstati na komercijalna i nekomercijalna, izazvala je oprečne reakcije farmera. Jedni tvrde kako je krajnje vreme da se sirotinjska gazdinstva, koja proizvode samo za sopstvenu prehranu, pomažu iz socijalnih davanja, a ne iz podsticaja.

Nastavak teksta

VESTI IZ SVETA AMBALAŽA OD BIOPLASTIKE

Kada se prostre sto za tipičan nemački doručak, posle doručka ostaje tipično nemačko brdo smeća: gomile kesa u koje je bilo upakovano povrće, prazna pakovanja sira, omoti salama i pašteta… No, za to postoji i alternativno rešenje. Nudi ga nemačka firma „Alesko“. Reč je o materijalu koji bi trebalo da bude praktičan koliko i normalna plastična folija, s tom razlikom što se ovaj materijal dobija od krompirovog i kukuruznog skroba.

Nastavak teksta TRI ZEMLJE EU PREKORAČILE KVOTE ZA MLEKO

KARAKTERISTIKE SUŠNIH HIBRIDA

U godini u kojoj se očekuju stalne padavine, “Pioneer hibrid” se sprema da izbaci novi proizvod pod imenom “Sušni hibridi br.1”. Ovi hibridi su na prvom mestu kada je tolerantnost prema suši u pitanju i pomažu lakšem podnošenju retkih padavina i vazdušne toplote koja utiče na kukuruzna polja.

U očekivanju trajnijih rezultata “Pioneer” planira da plasira na tržište”Sušne hibride br.1’’ za sledeću godinu.

Marketing će započeti u zapadnom pojasu i pomeraće se ka manje suvim oblastma.

Nastavak teksta JAPAN PODRŽAVA ZAŠTITU VRSTA SA DVE MILIJARDE DOLARA

Danska, Holandija i Kipar prekorečili kvote za mleko za sezonu 2009/2010.

Prekoračenja nacionalnih kvota iznose ukupno 70.000 tona, saopštava AIZ.info. Holandija i Danska su prekoračile kvote za 0,4 odsto, Kipar za 0,3 odsto.

Nastavak teksta BIOGORIVO POGUBNIJE PO KLIMU OD FOSILNIH GORIVA

Tokom Konferencije UN o varijetetu vrsta održanoj krajem oktobra u Nagoji, Japan je zemljama u razvoju ponudio pomoć od dve milijarde američkih dolara za bolju zaštitu biodiverziteta.

Nastavak teksta POMOĆ PSU ČIJI JE VLASNIK NEZAPOSLEN

Planovi Evropske unije (EU) za povećanje proizvodnje biogoriva podstaći će farmere da prevedu 69.000 kvadratnih kilometara neobradjenog zemljišta u plodna polja i plantaže, što će umanjiti isporuke hrane i ubrzati klimatske promene, upozoreno je u izveštaju devet medjunarodnih ekoloških grupacija. Ta površina odgovara površini Republike Irske, podsetila je agencija Rojters.

Nastavak teksta

U Nemačkoj ima oko 25 udruženja koja daju hranu za kućne ljubimce ljudima koji ne mogu sami da je priušte: beskućnicima, nezaposlenima i siromašnima. Inače bi mnogi morali da se odreknu svog ljubimca…

Nastavak teksta

VESTI IZ SVETA BACANJE HRANE - NEPRIHVATLJIVO

AZIJSKE BUBAMARE TAMANE DOMAĆE

RASIPANJE ENERGIJE I NOVCA

Rasipanje hrane je rasipanje energije, kažu naučnici Univerziteta "Teksas" u Ostinu, koji su otkrili da bi došlo do ogromne mogućnosti uštede energije i smanjenja izduvnih gasova kada bi se prestalo sa bacanjem hrane.

Energija koja je utrošena za proizvodnju bačene hrane iznosi, tvrde naučnici, bar dva odsto ukupne energije koja se u Americi proizvede.

Azijske bubamare koje su uplašile građane u celoj zemlji zbog najezde poslednjih dana, nisu opasne po život ljudi i ne bi ih trebalo ubijati. U Srbiju su doletele iz zapadne Evrope gde su namerno uvezene, ali je njihov broj izmakao kontroli i sada prete da ugroze ravnotežu u prirodu jer, između ostalog, ubijaju domaće bubamare.

Nastavak teksta

Nastavak teksta

GLOG JAČA SRCE

SOK SA UKUSOM SLANINE

Način života, nepravilna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost i svakodnevni stres ugrožavaju zdravlje, a najčešće prvo strada kardiovaskularni sistem. Osim povišenog krvnog pritiska (hipertenzije), angine pektoris, infarkta srca, veoma su česta zakrčenja krvnih sudova (arteroskleroze) i srčane aritmije.

Nastavak teksta GLADUJE 500 MILIONA MALIH SELJAKA

Nakon iscrpnog istraživanja potreba kupaca, kompanija "Džons soda" je ustanovila da tržištu bezalkoholnih pića nedostaje sok sa ukusom slanine.

"Džons soda" (Jones Soda) je u saradnji sa kompanijom "J&D fud" (Foods), koja je poznata raznim proizvodima sa ukusom slanine, izbacila na tržište sok sa tom aromom.

Nastavak teksta BATERIJE ČUVAJU ENERGIJU SUNCA

Prema izjavi Olivera de Šutera, specijalnog izveštača UN za pravo na ishranu, širom sveta preko 500 miliona malih seljaka pati od gladi, jer im se osporava pravo na zemlju.

2009. godine je nestalo 30 miliona hektara njiva zbog špekulacija, pogoršanih prirodnih uslova i gradnje, piše AIZ.info.

Nastavak teksta

Valjevo - Regionalni lider u proizvodnji nikl-kadmijumovih baterija, valjevski “Krušik-Akumulatori” uskoro bi mogli da počnu proizvodnju akumulatorskih baterija koje su u stanju da skladište energiju sunca i vetra.

Projekat sistema baterije od 12 volti koja bi napajala električne uređaje do dva kilovata snage u jednom stambenom objektu, osmislio je “Krušikov” inženjer Predrag Vuletić.

Nastavak teksta

AGROPRESS ORGANIZUJE

BALKAN TOUR 2011 – SRBIJA

Št

Termin realizacije: 18 - 23. maj 2011. godine Lokacije: Beograd, Novi Sad, Valjevo Broj učesnika - novinara: 50 (broj učesnika se povećava na svakih 10 novih registrovanih novinara) Jezik: engleski jezik, a biće obezbeđena asistencija na nemačkom, španskom i japanskom jeziku.

Plan aktivnosti: 18. maj - Dolazak u Srbiju, organizovan prevoz do hotela Beograd - Krstarenje Savom i Dunavom, večera (tradicionalna srpska i internacionalna kuhinja) - Dolazak u hotel 19. maj - Odlazak u Novi Sad – Poljoprivredni sajam (najveći u Istočnoj Evropi) - Konferencija za novinare sa srpskim Ministrom poljoprivrede i predstavnicima Sajma - Obilazak Sajma - Ručak na Sajmu - Poseta proizvođačima industrijskog bilja - Poseta proizvođaču vina - Put za Andrijevo - Dolazak u Andrijevo, Fruška gora 20. maj - Poseta proizvođačima ratarskih kultura, Novi Sad 21. maj - Odlazak u Valjevo - Poseta proizvođačima malina i hladnjačama - Dolazak u Valjevo, odlazak hotel Narcis - Poseta Nacionalnom muzeju u Valjevu, obilazak doma’instava koja se bave seoskim turizmom, reka Gradac, Valjevo - Dolazak u hotel Narcis, Valjevo 22. maj - Dolazak u Beograd - Poseta PKB-u - Poseta Avalskom tornju i večera 23. maj – Ispraćanje učesnika

Kotizacija za učesnike iz jadranskog regiona: Samo 100 EUR Događaj realiuzjemo uz podršku:

SAVETI STRUČNJAKA ČUVANJE PLODOVA ORAHA

NANA - LEKOVITA I MIRISNA Pitoma nana (Mentha x piperita) je ekonomski važnija od svih drugih vrsta nane jer je sa najvećim sadržajem aktivnih lekovitih materija. Stabljika je visoka oko 50cm, razgranata i četrovouglasta. Stabljika, lisne drške i nervi su modri ili su ljubičasto-crvenkasti, naročito u proleće kad nana niče iz zemlje. Listovi su dugački 3-9cm, jajastokopljasti, tanki, s gornje strane tamnozeleni, a s donje bleđi, pri dnu se sužavaju u drške dugačke do 1cm. Po obodu su nejednako zupčasti. Glavni nerv je vrlo istaknut.

Cvetovi su sitni, ljubičasto-crveni i udruženi u višespratne pršljenove na gornjem delu stabljike i ogranka. Nana je vrlo mirisna, osobito list, jer u njemu ima najviše etarskog ulja, od čega uglavnom i potiču lekovitost i prijatan miris ove tako korisne biljke.

Kod nas, naročito u Banatu, Bačkoj i centralnoj Srbiji pored Morave i Save gaji se izvrsna nana. Za odgajivača lekovitog bilja nana je jedna od najkorisnijih biljaka. Ona je lekovita, mirisna, medonosna, začinska i industrijska biljka.

Kao i ostali hibridi, i pitoma nana se ne razmnožava semenom, nego samo vegetativnim putem: stalonima.

Kad se jednom primi, nana se, slično jagodi, brzo širi i pokrije zemlju mnogobrojnim izdancima izraslim iz razgranatih podzemnih stabala, rizoma. Svake godine nanu obavezno treba presaditi na drugu njivu da se ne bi degenerisala i ulivadila. Nana traži najbolju vrtnu zemlju.

Rasađuje se u martu. Berbu nane za destilaciju etarskog ulja treba vršiti po najlepšem vremenu. Suviše mlada nana daje ulje slabog kvaliteta s malo mentola, a mnogo mentona. Precvetala biljka daje manje ulja i lošijeg kvaliteta.

Nana je vrlo mirisna, naročito list, jer u njemu ima najviše etarskog (isparljivog) ulja, od čega, uglavnom, i potiču lekovitost i prijatan miris ove tako korisne biljke.

Osim isparljivog (etarskog) ulja svojstvenog prijatnog mirisa koji osvežava i hladi (zbog prisutnog mentola), u listu ima i malo tanina (oporih, štavskih materija), gorkih i drugih korisnih sastojaka, zbog čega je dejstvo ove biljke višestruko, raznovrsno, pa joj je i primena tako široka.

Nastavak teksta

Orah je drvo koje dostize visinu do 20, pa cak i 25 metara.

Krosnja mu je jako siroka i razgranata, najcesce kupastog oblika i dostize sirinu 15-20 i vise metara. Deblo je pravo i snazno i dostize debljinu od 100-150 cm u precniku.

Korenov sistem je razgranat, a glavna zila prodire 3-5 metra u dubinu.

Plod oraha smatra se zrelim kad se omotač - klapina raspukne i plodovi počnu sami da otpadaju sa klapinom ili bez nje. Za vrema sazrevanja plodova, ukoliko nema vlage, klapina puca, ali se ne otvara i čvrsto drži plod.

Kao i kod ostalih voćnih vrsta, plodovi oraha sazrevaju u različito vreme, tako da period zrenja može trajati i do 5 nedelja.

U savremenoj proizvodnji plodova oraha berba se obavlja potpuno mehanizovano. Odmah nakon berbe treba nastojati da se plodovi odvoje od klapine. Plodovi od kojih se klapina ne može odvojiti ostavljaju se na gomili nekoliko dana a zatim im se skida klapina.

Mehanizovana berba je novijeg datuma i obavlja se tresačima i sakupljačima. Posle skidanja klapine orahe treba oprati u vodi. Pranje ne sme trajati više od 3 minuta.

Posle toga orasi se suše čime se gubi voda od pranja i voda koju sadrže plodovi neposredno posle berbe. Sušenje se obavlja prirodnim ili veštačkim putem. Nije preporučljivo da se suše na suncu, pošto ljuska puca na šavu.

Nakon sušenja izvodi se beljenje ljuske oraha čime se postiže lepši izgled ploda. Ovo se najčešće izvodi sumporisanjem ili upotrebom tečnog hlora.

Nastavak teksta

SAVETI STRUČNJAKA KAD SVE PROPADNE OSTACE SAMO BOG I VINO

CRNA RIBIZLA - NEISKORISCENO "CRNO" BLAGO SRBIJE RIBIZLA CRNA - Ribes nigrum Crna ribizla je posle kupine najmladja vocna vrsta u našim proizvodnim zasadima. Po proizvodnji ribizle naša zemlja je medu poslednjim zemljama u Evopi i svetu.Ona ne zadovoljava ni domace potrebe. Pre više od 30 godina na prostorima bivše Jugoslavije proizvodnja ribizle, uglavnom crne i crvene, dostizala je nekoliko hiljada tona sa više stotina hektara površina. Najveci deo korišcen je za preradu u domacoj prehrambenoj industriji (sokovi, marmelade, džemovi) i delom za izvoz.

Nastavak teksta VILJAMOVKA - RAKIJA KOJU VOLE DAME Viljamovka potiče iz Engleske a ime je dobila prema Ričardu Vilijamu, čoveku koji ih je otkrio. Treba pomenuti da postoje dve sorte i to Vilijamova crvena i Vilijamova žuta i sazrevaju krajem jula do sredine avgusta meseca.

Savremenom tehnologijom skladištenja njena potrošnja se može produžiti i do 5 meseci, čime se izbegavaju teškoće u plasmanu, jer u vreme njenog dozrevanja ima jaku konkurenciju na tržištu u drugom kvalitetnom voću i stonom grožđu. Otporna je na štetočine, mraz i obilno radja.

Proizvodnja Viljamovke (Vilijamovke) počinje berbom plodova sorte Vilijam kada oni dostignu punu biološku zrelost.

Nastavak teksta

Vino je neizostavni deo našeg svakodnevnog života i kulture. Užitak možete osetiti u ritualu ispijanja vina, u divljenju umešnosti vinara koji je vino načinio, u specifičnom ukusu vina koji stimuliše naša čula. Pogledajmo kako to vino utiče na naše čulo ukusa.

Kada pijemo vino, naše čulo ukusa je stimulisano na poseban način a alkohol ima umirujuće dejstvo na naš nervni sistem. Čulo ukusa oseća četiri glavna ukusa: slatko, slano, kiselo i gorko. Kiselost i slatkoća vina su dva faktora koja, kada su dobro izbalansirana, daju prijatan ukus vinu koje pijemo. Kiselost vina osećamo srednjim delom jezika, a slatkoću vrhom jezika.

Vina koja imaju veću kiselost imaju grub ukus, dok ona sa nedovoljnim stepenom kiselosti imaju slab i neprepoznatljiv ukus i njihova aroma ne ostaje u ustima dovoljno dugo.

Tanin doprinosi količini i balansu gorčine ukusa vina.

Ukoliko ste ikada probali ukus samih koštica grožđa, onda ste upoznali suvu gorčinu tanina. Vina koja sadrže previše tanina su neprijatno gorka. Prava količina tanina doprinosi pravom balansu elemenata ukusa vina i kreira neponovljivu aromu. Različite voćne arome koje možemo osetiti u ukusu pojedinih vina doprinose spektru slatkih aroma u vinu.

Ponekad je zabavno pokušati odrediti koja voćna aroma se koristi u nekom vinu. Najčešće su to arome kupine, šljive, jabuke i kruške.

I sva ostala čula uživaju u vinu. Čulo vida uživa u punoj, kristalnoj boji dobrog vina, čulo mirisa u nijansama arome.

Nastavak teksta

SAVETI STRUČNJAKA CRNA TRULEŽ KUPUSNJAČA

Kupusnjače ubrajamo među najvažnije povrtarske kulture po proizvodnji i površinama u svetu i pripadaju grupi veoma starih povrtarskih kultura. U našoj zemlji gaji se na velikim površinama, u svim krajevima, od brdskoplaninskih do ravničarskih područja, gde je i najviše zastupljen. Zbog svog lekovito-hranljivog sastava ima veliku ulogu u ishrani ljudi i značajno učestvuje u strukturi potrošnje povrća u svežem i u prerađenom stanju.

MERE NEGE I ZAŠTITA PŠENICE

Uspešna proizvodnja kupusnjača je ugrožena različitim bolestima. Sve intezivnija proizvodnja kupusnjača u našoj zemlji, a naročito u pojednimim rejonima gde se usevi često zasnivaju bez poštovanja plodoreda , doprinela je i jačem intezitetu pojave crne truleži, bolesti koju prouzrokuje bakterija Xantomonas campestris pv. campestris.

Prirodni domaćini ove bakterije su biljke iz porodice krstašica (Brasicaceae), od kojih najveću važnost imaju kulturne biljke roda Brassica: kupus,karfiol, kelj. Međutim bakterija napada i druge vrste iz ove porodice među kojima su značajni korovi Capsella bursa-pastoris, Lepidium spp., Raphanus spp., Cardaria spp., Brassica nigra i dr.

Nastavak teksta

Prema vremenu izvodjenja dele se na jesenje, zimske i prolećne.

U toku jesenjeg peroda, zemljišnu površinu treba povaljati, ako je suva ili podrljati lakim drljačama, ako se obrazovala pokorica koja sprecava ujednačeno nicanje biljaka.

Tokom zime biljke mogu stradati usled suvišne vlage, ledene kore ili debelog snežnog pokrivača, pa ako takvo stanje potraje, neophodno je odvesti suvišnu vodu, povaljati usev zvezdastim valjcima ili preći preko parcele trakorima guseničarima da bi se razbila ledena kora ili visok snežni pokrivač.

U poslezimskom periodu agrotehničkim merama mogu se umanjini štetne posledice zime, valjanjem pa drljanjem, da bi se podstaklo bokorenje neizbokorenih biljaka i izmešala mineralna hraniva sa površinskim slojem zemlje.

U jesennjem periodu može da se javi problem sa nedostatkom vlage u peridu klijanja i nicanja useva i navodnjavanje bi trebalo obaviti pre predsetvene pripreme. U prolećnom periodu navodnjavanje se vrši u slučaju suše, a zalivna norma je 30 – 60 litara/m2.

Prihranjivanje se vrši krajem januara ili prvih dana februara. Potrebna količina azota odeređuje se N-min metodom. Uzimaje uzoraka zemljišta vrši se ručno ili automatskim sondama (jedan prosečan uzorak uzima se na površini od 10 -20 ha). Uzorci se uzimaju sa tri dubine 0–30 cm, 30–60 cm i 60 –90 cm, svaki sloj pojedinačno.

Uzorak se stavlja na 0–6 ◦C u prenosne frižidere i odnose u laboratoriju. N-minom se meri (mineralni azot).

Ne bi trebalo koristiti UREU jer postoji mogućnost gubitka azota u gasovitom stanju ako se ne rastvori u kraćem vremenskom periodu. Trebalo bi koristiti AN ili KAN (jer azot treba brzo iskoristiti).

Nastavak teksta

NAJAVE DOGAĐAJA BALKAN TOUR 2011—SRBIJA 18-23. maja 2011. godine, Beograd, Novi Sad, Valjevo Organizator: AGROPRESS Detaljnije

OKRUGLI STO "FINANSIRANJE PROJEKATA ENERGETSKE EFIKASNOSTI U PREDUZEĆIMA" 18. novembra 2010. godine, Čačak Organizator: Centralno-evropski forum za razvoj (CEDEF)

VI GODIŠNJICA UDRUŽENJA AGROPRESS 29. novembra 2011. godine, Beograd Organizator: AGROPRESS

AGROBIZNIS RECEPT Šnicle sa parmezanom Sastojci: 500 g svinjskih šnicli, 2 kašike rendanog parmezana, 3 kašike ulja, 4 kašike brašna, pola kašičice mlevenog bibera, 1 manji crni luk sitno seckan, 2 čena belog luka izgnječiti, 1 dl crvenog vina, 1 kašika seckanog peršuna, 500 ml paradajz pirea, pola kašičice soli, 1 kašičica bosiljka, 1 kašičica origana, 100 g Mozzarele Priprema: Pomešati brašno sa rendanim parmezanom i biberom.

Uvaljati izlupane šnicle u mešavinu i peći na umerenoj vatri sa obe strane po 3 minuta. Kad porumene izvaditi i skloniti na stranu.

U istoj masnoći izdinstati crni i beli luk, naliti paradajz pireom i vinom. Ubaciti origano, bosiljak i so. Kuvati na umerenoj vatri 5 minuta i vratiti meso u sos.

Na laganoj vatri kuvati još 30 minuta. Skloniti sa vatre, pokriti mozzarelom i ostaviti poklopljeno 5 minuta da se sir istopi. Dekorisati seckanim peršunom.

Recept preuzet sa sajta www.vesti-online.com

AGROBIZNIS HUMOR Agent osiguravajućeg društva uvjerava građanina: - Ako se osigurate kod nas, jedva ćete čekati da doživite neku nesreću.

U šumi osudili krticu na streljanje, pa je upitaše: • Koja ti je poslednja želja?

• Sahranite me živu.

Mladi lav pred početak svog prvog nastupa u cirkusu uplašeno pita svog oca: • Oče, ko su svi ovi ljudi?

• Ne boj se, sine, iza rešetaka su.

Trkaju se dva magarca, i kaže jedan drugom.

• Ko poslednji - magarac!

O AGROPRESS-U Udruženje novinara za poljoprivredu „AGROPRESS“ je nevladina organizacija čiji je osnovni cilj oživljavanje i unapređenje života na selu u Srbiji. Od 2006. godine AGROPRESS je članica Međunarodne federacije novinara IFAJ, a predsednik našeg Udruženja Goran Đaković je član izvršnog odobora ove Međunarodne organizacije sa sedištem u Parizu.

Do sada, Udruženje je organizovalo više od 80 ekskurzija u zemlji i inostranstvu.

Udruženje AGROPRESS ima više od 70 članova iz reda novinara i isto toliko kolektivnih članova – kompanija.

———————————————–——-— Glavni i odgovorni urednik: Goran Đaković Zamenik glavnog i odgovornog urednika: Nemanja Gagić Saradnici: Marina Tanasković, Milica Proročić, Snežana Đaković, Ana Ćorović, Nikša Krajnović, Aleksandra Savić, Jelena Sević, Predrag Miletić, Mirko Milošević, Miloš Stožinić

PARTNER AGROPRESS-A

U NAŠEM ATARU, EMISIJA 355: Visokokvalitetna proizvodnja mleka u Čantaviru Teška i problematična godina u vinogradarskoj proizvodnji Uzgoj virtenberg rase ovaca u Srednjem Banatu Proizvodnja i prodaja povrća i cveća U Italiji Kako grad Kragujevac subvencioniše poljoprivrednu proizvodnju Kako da ljudska ishrana bude zdravija

PRIJATELJI BROJA:

10 % popusta za članove i prijatelje AGROPRESS-a