Agrobiznis e-magazin broj 8: Primena savremenih tehnologija u poljoprivredi

Elektronski časopis o agrobiznisu

Godina I, 1. jul 2010. broj 8

AGROBIZNIS www.agropress.org.rs

Tema broja:

PRIMENA SAVREMENIH TEHNOLOGIJA U POLJOPRIVREDI

Srbija ima adute za

Održana konferencija

privlačenje

„Agrobiznis i obnovljivi

tehnoloških investicija

izvori energije“.

Počinje proizvodnja “Staropramen” piva

Dren - otporan, lekovit, neiskorišćen

Nova usluga AGROBIZNIS CONSULTING-a

PROMOTIVNI PAKETI za direktno oglašavanje Sa zadovoljstvom Vam saopštavamo da Vam Agrobusiness Consulting, izvršni partner Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS-a, može ponuditi više paketa za reklamiranje, oglašavanje i objavljivanje saopštenja.

Više o AGROBUSINESS CONSULTING-u AGROBUSINESS CONSULTING ima saradnju sa vodećim domaćim i stranim medijima, kompanijama iz agrarnog sektora, privrednim organizacijama, obrazovnim institucijama i Međunarodnim organizacijama.  Svakodnevno ažuriramo sajt AGROPRESS-a koji dnevno ima 1200-1700 posetilaca.  Sajt AGROPRESS-a je imao više od 220.000 unikatnih poseta!  Poslednjih šest meseci, poseta sajt-a AGROPRESSa rasla je 20% mesečno.  Na sajtu AGROPRESS-a su dostupne osnovne informacije na najzastupljenijim svetskim jezicima.

Najčešći posetioci sajta AGROPRESS-a:  Domaći i strani novinari koji prate poljoprivredu i privredu Srbije uopšte, koji dobijene informacije objavljuju preko svojih matičnih kuća i prosleđuju ih svojim kolegama partnerskim organizacijama iz sektora  Poljoprivredni proizvođači koji koriste napredne tehnologije  Predstavnici domaćih i inostranih kompanija iz agrarnog sektora  Potrošači i organizacije za zaštitu potrošača  Predstavnici ministarstаva poljoprivrede i drugih državnih institucija, kao i nevladinih organizacija  Predstavnici međunarodnih organizacija za razvoj, finansijskih institucija.

Prema statistikama “Google Analytics”:  Sajt AGROPRESS-a je u periodu od 7. marta do 6. aprila 2010. godine imao 28.069 posetilaca, od čega je bilo 65,89 % novih poseta iz 72 zemelje sa svih kontinenata!  Sajt AGROPRESS-a ima više od 800 stalnih čitalaca koji sajt posećuju na dnevnom nivou  Proteklih mesec dana, otvoreno je više od 52.000 stranica  Najviše posetilaca pored Srbije je iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije i Makedonije  Od ostalih zemalja, sajt AGROPRESS-a najviše posećuju čitaoci iz Nemačke, Italije, Austrije i SAD. Zahvaljujući saradnji koju Agrobusiness Consulting ima kako sa AGROPRESS-om, tako i sa drugim domaćim i inostranim medijima, kompanijama i institucijama, u mogućnosti smo da Vam ponudimo sledeće pakete:

Objavljivanje promotivnog teksta na web sajtu www.agropress.org.rs  Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije  Promotivni tekst će 24 sata biti „Glavna vest“ na sajtu AGROPRESS-a (koji ima dnevno 1200-1700 čitalaca) Cena: 100 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više fotografija: cena po dogovoru.

Slanje promotivnog teksta domaćim medijima  Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije  Slanje promotivnog teksta članovima AGROPRESS-a (70 novinara koji prate poljoprivredu, 200 medija u Srbiji, i predstavnika kompanija iz poljoprivrednog sektora) kao i predstavnicima agrobiznis sektora u Srbiji (5.000 adresa) Cena: 300 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više fotografija: cena po dogovoru.

Slanje promotivnog teksta stranim medijima  Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije  Prevođenje teksta na engleski, nemački i španski jezik  Slanje promotivnog teksta članovima IFAJ-a (Međunarodno udruženja agrarnih novinara čiji su članovi nacionalna udruženja iz 30 zemalja - 600 članova) kao i predstavnicima agrobiznis sektora u Srbiji, regionu i šire (6.000 adresa) Cena: 500 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više fotografija: cena po dogovoru.

Kombo

paket:

Slanje

promotivnog

teksta

domaćim i stranim medijima  Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije  Slanje promotivnog teksta članovima AGROPRESS-a (70 novinara koji prate poljoprivredu i predstavnika kompanija iz poljoprivrednog sektora) i prijateljima AGROPRESS-a  Prevođenje teksta na engleski, španski i francuski jezik  Slanje promotivnog teksta članovima članovima AGROPRESS-a i IFAJA-a kao i predstavnicima agrobiznis sektora u Srbiji i regionu (ukupno preko 6.000 adresa)  Promotivni tekst će 24 sata biti „Glavna vest“ na sajtu AGROPRESS-a (koji ima dnevno 1200-1700 čitalaca) Cena: 700 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više fotografija: cena po dogovoru.

Ukoliko prepoznajete interes da iskoristite jedan od ponuđenih promotivnih paketa, kontaktirajte nas radi daljih aktivnosti telefonom na +381 (0)60 0712350 ili putem emaila na office@agrobusinessconsulting.com.

ODRŽANA KONFERENCIJA

Agrobiznis i obnovljivi izvori energije – potencijali i prepreke

Ministar poljoprivrede, Saša Dragin, naglasio je sledeće: „Kao zemlja sa velikim površinama pod šumom, Srbija ima veliki potencijal za proizvodnju biomase. Biomasa učestvuje sa 63% u ukupnom potencijalu obnovljivih izvora energije. Šume pokrivaju oko 30% teritorije, a oko 55% je obradivo zemljište. Pored ostataka iz ratarstva postoje velike mogućnosti za namensko uzgajanje biomase.“

U cilju informisanja investitora i šire javnosti u Srbiji o mogućnostima i obavezama kada su u pitanju obnovljivi izvori energije i agrobiznis, AGROPRESS je, u saradnji sa USAID Agrobiznis projektom, Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvom rudarstva i energetike, organizovao konferenciju „Agrobiznis i obnovljivi izvori energije – potencijali i prepreke“.

Uz reči dobrodošlice koju je uputio govornicima i prisutnima, predsednik Upravnog odbora AGROPRESS-a, Goran Đaković, Lu Faoro, direktor misije USAID-a, naglasio je da svetu vremenom treba sve više energije i da sa tim u vezi treba pronaći nove izvore energije. Činjenica je da postoji veliki potencijal, ali i da postoje prepreke tehničke prirode koje čovek mora da preveziđe da bi taj potencijal iskoristio. Faoro je naglasio da je konferencija utoliko bolja što će prisutni biti u prilici da čuju ne samo pozitivna iskustva i uspehe, već i kako prevazići određene probleme i prepreke.

Ministar je dalje naveo i da je Srbija u daleko boljoj poziciji od, na primer, severnih zemlja, budući da postoji mogućnost korišćenja solarne energije.

Džim Stein, v.d. direktora misije USAID-a, istakao je da je povećanje korišćenja biomase u proizvodnji energije dobitna kombinacija za Srbiju. „Korišćenje poljoprivrednog i drvnog otpada može da pomogne Srbiji da zadovolji svoje energetske potrebe uz očuvanje životne sredine.

Pritom se pomaže i transfer tehnologije i kreiranje novih radnih mesta u pretežno ruralnim područjima.“ On vidi kao znak dobre volje da se sektor obnovljivih izvora energije u Srbiji unapredi taj što su ovoj konferenciji posvetili predstavnici ministarstava, privatnog i nevladinog sektora.

ODRŽANA KONFERENCIJA

Agrobiznis i obnovljivi izvori energije – potencijali i prepreke

Dejan Stojadinović, pomoćnik ministra za obnovljive „Paletizacija biomase” koju je predstavio Ian Mihajlović, izvore energije, održao je prezentaciju o potencijalima i predstavnik USAID Projekta za razvoj konkurentnosti. preprekama sa kojima se Srbija susreće u iznalaženju Kompletnu prezentaciju možete pročitati na: načina za iskorišćavanje obnovljivih izvora. http://www.agropress.org.rs/files/ biomass_usaid_compete.pdf Danijela Ilić, konsultant USAID Agrobiznis projekta održala je prezentaciju „Korišćenje obnovljivih izvora energije na mlečnim farmama“.

Ivan Petronijević ispred ProCredit Leasing-a govorio je o finansijskoj podršci investiranju u nove tehnologije.

Kompletnu prezentaciju možete pročitati na:

http://www.agropress.org.rs/files/ porcredit_leasing.pdf Stojadinović je istakao da Srbija ima potencijal da Aleksandar Bogunović, savetnik pomoćnika ministra za proizvede 4,3 miliona tona ekvivalenta goriva iz obnovljivih ruralni razvoj u Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i izvora energije, od čega je najveći potencijal ubedljivo šumarstva, dao je završnu prezentaciju. biomasa sa 62%, slede hidroenergija sa 14%, solarna Kompletnu prezentaciju možete pročitati na: energija sa 14%, geotermalna energija sa 5% i energija http://www.agropress.org.rs/files/bogunovic_vetra sa 5%. _ministarstvo_poljoprivrede.pdf Kao glavne prednosti obnovljivih izvora energije, on je naveo efikasnije korišćenje sopstvenih potencijalau proizvodnji energije, smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, smanjenje uvoza fosilnih goriva, razvoj lokalne industrije i otvaranje novih radnih mesta.

Kompletnu prezentaciju možete pročitati na:

http://www.agropress.org.rs/files/dejan_stojadinovic__ministarstvo_rudarstva_i_energetike_.pdf Dr Olivera Ećim Đurić sa Poljoprivrednog fakulteta Beogradskog Univerziteta govorila je o mogućnostima za korišćenje obnovljivih izvora energije u poljoprivredi i skrenula pažnju na zaštitu životne sredine i na klimatske promene.

Učesnici konferencije bili su u prilici da čuju studiju slučaja

PRIMENA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE ŠKUNDRIĆ: POTREBNO UVOĐENJE ENERGETSKOG MENADŽMENTA (Izvor: Beta) Za povećanje energetske efikasnosti u Srbiji potrebno je uvođenje energetskog menadžmenta u potrošnji energije, pre svega za velike potrošače, izjavio je danas ministar energetike Petar Škundrić.

"Racionalno gazdovanje energijom podrazumeva organizovan način praćenja potrošnje energije i mere za smanjenje potrošnje kroz povećanje energetske efikasnosti", rekao je Škundrić na radionici koja se održava u okviru projekta "Studija za uvođenje energetskog menadžmenta u sektorima potrošnje energije u Srbiji".

Realizaciju studije finansira Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA), a sprovođenje je počelo u avgustu 2009. i ovo je treća poseta japanskih eksperata Srbiji, a planirano je sedam.

Kako je rekao Škundrić, završetak projekta planiran je za kraj 2010. godine.

"Kroz imenovanje osoba zaduženih da vode računa o racionalnoj upotrebi energije i uvođenje sistema obavezujućeg izveštavanja o potrošnji energije i preduzetim merama, za velike potrošače planiramo da ostvarimo značajne uštede na ovom polju", naveo je Škundirć. Škundrić je rekao i da je Ministarstvo energetike završilo rad na novom zakonu o energetici, koji će uskoro ući u javnu raspravu.

Kako je rekao u toku je i izrada zakona o racionalnoj upotrebi energije, koji predviđa osnivanje Fonda za energetsku efikasnost.

"Cilj ovog zakona je da omogući i podstakne odgovorno, racionalno i dugoročno održivo korišćenje energije", rekao je Škundić.

Prema rečima Škundrića, zakonom o racionalnoj upotrebi energije takođe treba stvoriti pravni osnov za uvođenje subvencija, fiskalnih i drugih olakšica i podsticaja za projekte za unapređenje energetske efikasnosti.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13117.html

PRVA SOLARNA ELEKTRANA U SRBIJI U MANASTIRU DEVIČ, SLEDEĆA ŽIČA (Izvor: eKapija) Solarna elektrana manastira Devič kod Srbice na Kosovu i Metohiji od 15kW puštena je u pogon 12. juna 2010. godine. Ovo je prva solarna elektrana u Srbiji i najveća "off-grid" (110 akumulatora od 500Ah ukupno 55.000Ah) solarna elektrana na Balkanu, saopštio je S.O.K, koji je za 6 dana projektovao i izgradio tu elektranu.

Sa ovim solarnim sistemom, kako je saopšteno, manastir Devič je postao objekat sa najviše ugrađenih solarnih sistema, jer su već ugrađena 2 solarna sistema za zagrevanje tople vode.

Solarna elektrana od 15kW zauzima 108 m2 panela to jest 54 modula od 280W. Firma S.O.K. doo upravo sada radi i sistem za zagrevanje tople vode i za manastir Žiču.

Firma "S.O.K." je takođe potpisala 29. marta 2010. godine ugovor o izgradnji solarnog sistema za grejanje sanitarne vode u manastiru "Žiča".

Predviđeno vreme za završetak radova je 70 dana.

Ugradnjom sistema za zagrevanje sanitarne vode smanjiće se račun za električnu energiju u iznosu od 30%.

OTVORENA PRVA EKOLOŠKA BAZNA STANICA (Izvor: Beta) Prva ekološka bazna stanica, koju pokreću energija sunca i vetra, puštena je danas u rad u mestu Pločica, u opštini Kovin.

Prva ekološka bazna stanica, koju pokreću energija sunca i vetra, puštena je danas u rad u mestu Pločica, u opštini Kovin, saopšteno je danas iz kompanije Telenor, koja je investirala taj projekat. Eko-bazna stanica štedi do 50 odsto električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije za napajanje telekomunikacione mreže, navodi se u saopštenju. Hibridnu baznu stanicu svečano su otvorili ministar životne sredine Oliver Dulić i generalni direktor Telenora u Srbiji Ćel Morten Jonsen.

U saopštenju se kaže da je taj ekološki pilot projekat prva u nizu "zelenih" investicija kompanije Telenor u oblasti napajanja telekomunikacione mreže u Srbiji, kao i da takve bazne stanice već postoje u okviru Telenor Grupe u Norveškoj, Bangladešu, Pakistanu, Crnoj Gori i Mađarskoj.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13121.html

VESTI IZ SRBIJE NAJNOVIJE VESTI

VREMENSKA PROGNOZA ZA BEOGRAD

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/

Utisci sa konferencije "Agrobiznis i obnovljivi izvori energije - potencijali i prepreke" Srbija mora više da koristi OIE Milioni evra za srpsko voćarstvo HRVATI KUPUJU SLOVENAČKU DROGU U Titelu se osniva Fond za razvoj poljoprivrede

VREMENSKA PROGNOZA ZA NOVI SAD

Škundrić: Milijarde u energetiku Vino za vid MAJOR PRAVI NAJBOLJU ŠLJIVOVICU (Izvor: Press, autor: Z. Perić) To je potvrđeno na novosadskom Poljoprivrednom sajmu, na kome je njegova rakija nagrađena zlatnom medaljom za kvalitet.

Komnenović ističe da se sa bratom Sekulom i ocem Stanišom proizvodnjom šljivovice bavi porodično i da je resavski kraj od davnina poznat po dobroj rakiji.

- Godišnje proizvedeno 500 do 600 litara šljivovice i nešto malo komovače. Imamo sopstveni šljivar sa 150 stabala, a ako zatreba, i dodatno kupimo šljivu. Zbog ove nagrade naša šljivovica se pročula, pa se pitam kako ćemo sad da zadovoljimo tražnju - kaže Komnenović.

OSNIVA SE SRPSKA RAZVOJNA BANKA TESLA U HRVATSKOJ (Izvor: SEEbiz) NOVI SAD - Pokrajinska administracija Vojvodine finansiranje osnivanje srpske razvojne banke Tesla u Hrvatskoj, potvrdio je predsednik Vojvođanske vlade Bojan Pajtić.

Ta banka će kreditirati srpsku zajednicu u toj zemlji u oblastima privrede i poljoprivrede. Njeni osnivači će biti Pokrajinski fond za razvoj i Srpsko nacionalno veće (SNV) u Hrvatskoj i poslovni ljudi iz Hrvatske srpskog porekla.

"Kad se govori o povratku Srba u Hrvatsku, mora se voditi računa o tome da se tim porodicama obezbede i uslovi za egzistenciju", kazao je Pajtić obrazlažući inicijativu za osnivanje srpske razvojne banke Tesla. Fond će uložiti milion i po evra kao deo osnivačkog kapitala, kazala je direktorka Fonda, Snežana Repac.

Ceo tekst možete pročitati na

Ceo tekst možete pročitati na

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13184.html

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13199.html

IRAČANI I RUSI HOĆE SRPSKE ŠLJIVE (Izvor: Glas javnosti) Za otkup jabuka i šljiva sa područja Topličkog okruga zainteresovani su kupci iz Iraka i Rusije, rekao je stručni saradnik za poljoprivredu u opštini Merošina Hranislav Stojanović. "Otkupljivači voća iz Iraka i Rusije već su uspostavili prve kontakte sa nama tako da postoje realne mogućnosti da sav ovogodišnji rod izvezemo na svetsko tržište", rekao je Stojanović.

On je rekao da je interesovanje stranaca za voće iz Srbije ove godine naglo poraslo, jer su stalne kiše i hladnoća potpuno uništili voćnjake i zasade višanja u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj i Nemačkoj koji su tradicionalni proizvođači voća i snabdevači svetskog tržišta.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13185.html

PROBLEM JEDNOSMERNIH SEOSKIH PUTEVA (Izvor: Politika) Lokalne zajednice već godinama nedovoljno ulažu u izgradnju i asfaltiranje sporednih drumova pa se njima više odlazi nego dolazi. ,,U naše selo nikada nije došao neki važan političar, lekar, veterinar, novinar...a i poštar retko svraća. Do sela ne postoji put i mi jednom godišnje zatvaramo štale da bi stoku seoskim puteljkom vodili petnaest kilometara do veterinarske stanice... ”.

Tako su pre deceniju i po ,,Politici” pisali meštani sela Tutića u sjeničkoj opštini. I, uputili smo se tada tim puteljkom, pisali o nedaćama Tutićana. Ovih dana smo proverili da li se nešto, osim što je novinar dolazio, minulih godina promenilo.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13189.html

VESTI IZ SRBIJE UČITI DECU DA ČUVAJU REKU (Izvor: Danas) Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Republička direkcija za vode i Coca-Cola Sistem organizovali su 26. juna 2010. godine na Zemunskom keju, kod restorana Venecija, od 9:30 do 13:00, centralnu proslavu međunarodnog Dana Dunava.

Srbija i Beograd, već sedmu godinu zaredom, proslavljaju međunarodni Dan Dunava koji se slavi u svim podunavskim zemljama. Zahvaljujući „Partnerstvu za zeleni Dunav“ koje su 2005. ozvaničili Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav i Coca-Cola Sistem, i ove godine će biti organizovane brojne aktivnosti u Beogradu i 16 podunavskih gradova širom Srbije.

KADA KROMPIR POKRENE BIZNIS (Izvor: www.rts.rs) U Srbiju se krompir uvozi, iako godišnja proizvodnja zadovoljava potrebe. Mnogi proizvodjači bacaju svoje proizvode jer ne mogu da ih prodaju. Porodica Gujaničić iz sela pod Zlatarom pobija sve sumnje u kvalitet i isplativost ove domaće proizvodnje.

Godišnja proizvodnja od oko 900.000 tona krompira, zadovoljava potrebe Srbije, ali se svejedno krompir uvozi, pogotovo za prodaju u supermarketima, uz obrazloženje da je kvalitetniji od domaćeg.

Godinama unazad, proizvodjači iz javorskog i zlatarskog kraja su dobar deo roda bacali, jer njihov krompir nije imao ko da kupi, ili je cena bila isuviše niska. Medjutim, jedno domaćinstvo u Akmačićima, pod Zlatarom, pobija sve sumnje u kvalitet i isplativost ove domaće proizvodnje.

Kad elektroinženjeri zamene struku, pa proizvode krompir, onda je računica da svaka biljka da šest stabljika, svaka stabljika po tri krompira, puta broj hektara, dolazi se do nekoliko miliona godišnjeg prihoda.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13143.html

JEDEMO PASULJ IZ KINE, A MESO IZ MAĐARSKE

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13201.html

SRBIJA IMA ADUTE ZA PRIVLAČENJE TEHNOLOŠKIH INVESTICIJA (Izvor: Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj) U oštroj globanoj konkurenciji za privlačenje tehnoloških investicija, Srbija raspolaže sa nekoliko aduta kao što su snažan inženjerski i naučni kadar, jasni prioriteti u domenu nauke i tehnologije, kao i sredstva za ulaganje u značajne infrastrukturne projekte, istakao je potpredsednik Vlade i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Djelić prilikom posete silikonskoj dolini u Sjedinjenim Američkim Državama.

Potpredsednik je istakao da je u stvaranju naučne i tehnološke saradnje, uloga dijaspore je od prvoklasnog značaja kao direktna veza sa kompanijama i vodećim naučnim institucijama. Tim povodom je razgovorao i sa Nikolom Božinovićem i Radojem Drmanjcem, koji rade u uspešnim start-ap kompanijama u domenu informacionih tehnologija i biotehnologije u silikonskoj dolini, o načinima za podsticanje njihovog uspešnog poslovanja u Srbiji.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13194.html

(Izvor: ALO) Iako je Srbija prošle godine izvezla prehrambenih proizvoda u vrednosti od dve milijarde evra, građani Srbije jedu pasulj iz Kine i Kirgizije, praziluk iz Turske, ribu iz Hrvatske, a svinjsko meso iz Italije i Mađarske, piše list „Dojče vele“.

Prema istom izvoru, Milan Petrović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, ne brine i kaže da Srbija najviše uvozi proizvode koje sama ne proizvodi. Da od uvoza hrane (koju Srbija i te kako može da proizvodi) ne treba strahovati, složio se i Vojislav Stanković, saradnik u Centru za naučno-istraživački rad Privredne komore Srbije.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13138.html

PROTIVGRADNE STANICE BEZ RAKETA (Izvor: Glas javnosti) VALJEVO - Šef operative Hidrometeorološkog zavoda Srbije (HMZS) za odbranu od grada Zoran Babić izjavio je da se "najbrže moguće" popunjavaju protivgradne stanice na području radarskog centra "Blizonjski vis" kod Valjeva.

- Posle jučerašnjih dejstava, tokom kojih je sa 67 stanica ispaljeno 210 raketa, 53 protivgradne stanice ostale su bez raketa, a osmatranja govore da ćemo i danas imati dejstava protivgradne odbrane, pa popunjavamo stanice na potezu od Krupnja i Osečine do Mionice rekao je Babić.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13151.html

VESTI IZ SRBIJE AP VOJVODINA PRIMLJENA U EVROPSKU ASOCIJACIJU VINSKIH REGIJA AREV Autonomna Pokrajina Vojvodina primljena je u članstvo Asocijacije vinskih regija Evrope AREV. Prema rečima prof. dr Zorana Keserovića, direktora Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, koji nam je sa ushićenjem saopštio vest, ovo je od izuzetnog značaja za srpske vinogradare, jer se na ovaj način otvaraju mogućnosti pristupa u evropske fondove, pa samim tim i dobijanje podsticajnih sredstava za unapređenje ove sve značajnije poljoprivedne grane.

EU DAJE NOVAC ZA SARADNJU SUBOTIČKE I SEGEDINSKE PIJACE (Izvor: Glas javnosti) Subotička i segedinska pijaca dobiće iz pretpristupnih IPA fondova Evropske unije za prekograničnu saradnju oko 140.000 evra za realizaciju zajedničkog projekta koji je namenjen unapređenju položaja primarnih proizvođača kroz ekonomsku saradnju.

Projektom, koji će biti realizovan do 14. jula iduće godine, predviđeno je održavanje naučnih skupova, posvećenih unapređenju saradnje i savetovanje za poljoprivredne proizvođače, izjavio je Tanjugu direktor Pijačne uprave i predsednik Udruženja pijačara Srbije Bela Bodrogi.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13148.html

PEPSIKO ZAINTERESOVAN ZA INVESTICIJE KOJE NOSE RAST

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13142.html

MINISTAR DRAGIN POTPISAO UGOVORE O DONATORSTVU ZA NARODNE KUHINJE Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dr Saša Dragin, danas 24. juna 2010. godine potpisao je sa 4 donatora Ugovore o donatorstvu za narodne kuhinje u Pres sali Vlade Republike Srbije.

Donatori su: „Delta Agrar“ d.o.o. Beograd (228 tona brašna), „Žitoprodukt“ a.d. Zrenjanin (200 tona brašna i 1800 vekni hleba), „Invej“ Beograd (200 tona brašna) i „Žito Dunav“ d.o.o. Batajnica (20 tona brašna).

Cilj potpisivanja Ugovora je pružanje pomoć ugroženom sloju stanovništva, putem nabavke odredjene količine hrane (brašna i vekni hleba) neophodne za rad narodnih kuhinja koje su u sklopu lokalnih organizacija Crvenog krsta Srbije.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13191.html

PROIZVODNJA I IZVOZ VIŠANJA IZ SRBIJE Srbija ima skoro devet milionA stabala višnje, a mogućnstI su godišnjE da se proizvede i do 100.000 tona ovog voća U Srbiji postoji oko 100.000 stabala višnje, a može se proizvesti više od 100.000 tona ovog voća. U ovoj godini se očekuje proizvodnja od oko 72.000 tona, što je za oko 30 odsto manje nego prošle godine. Većina višanja koje se uzgajaju u Srbiji su ’’oblačinske vrste’’, kaže sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Milan Prostran.’’U ovoj godini rod će biti manji zbog nepovoljnih vremenskih uslova, kiša i velike vlažnosti.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13196.html

(Izvor: Poslovni Magazin) Američki Pepsiko u Srbiju nije došao na nekoliko godina već zauvek, izjavio je predsednik te kompanije za jugoistočnuPepsiko Evropu Aleksej Mekonošin.

U intervjuu za junski broj Magazina Biznis on je rekao da u Pepsiku smatraju "da je vreme za investiranje dobro" i istakao da je ta kompanija zainteresovana za sve investicije koje donose organski rast, bogatiji portfolio i povećanje kvaliteta.

Pepsiko je u Srbiji pre dve godine kupio Marbo, proizvođača "grickalica". "Srećni smo sa portfolijom Marba u Srbiji.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13145.html

DUG JE PUT OD SIRA I KAJMAKA DO TURIZMA (Izvor: Politika) Kragujevačka i knićka sela mogu postati oaza srpskog ruralnog turizma, ali tek pošto se u razvoj infrastrukture i obrazovanje domaćinstava uloži mnogo novca.

Jedno su potencijali, a drugo je poznata turistička destinacija! Ovom konstatacijom, izrečenom na nedavno završenom prvom Kongresu seoskog turizma u Kragujevcu, predsednik Evropske organizacije za standardizaciju kvaliteta smeštaja ruralnog turizma Klaus Erlih praktično je opisao i trenutno stanje srpskog seoskog turizma i mogućnosti njegovog razvoja.

Da li su za razvoj ruralnog turizma u Srbiji dovoljni samo kulturno-istorijsko nasleđe, čist vazduh, domaća kuhinja, ili su to samo potencijali koje tek treba staviti u funkciju?

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13133.html

VESTI IZ SRBIJE RUŽE ZA CEO SVET (Izvor: Blic) Malo selo u Mačvi postalo je čuveno po mnogobrojnim rasadnicima ruža, a svake godine u junu priređuje se manifestacija koja je posvećena kraljici cveća.

Ne zovu je uzalud tako, jer ko jednom dođe u Lipolist, prođe kroz cvetne aleje i oseti opojan miris, uvek se rado vraća. Gosti su stigli iz Rusije, Kanjiže, Sente, Crne Gore i Republike Srpske...

- Zadovoljstvo mi je kad vidim da ljudi uživaju u cveću i aranžmanima koje sam pravila. To je potvrda da je vredelo provesti celu noć u pripremanju. Kad se nešto radi iz zadovoljstva i ljubavi, uspeh je neizostavan – kaže Milena Stamenić, inženjer pejzažne arhitekture i nosilac prve nagrade festivala.

PROJEKTI ENERGETSKE EFIKASNOSTI – KLJUČNI FAKTORI NAPRETKA EKONOMIJE Centralno-evropski forum za razvoj – CEDEF u saradnji sa Agencijom za energetsku efikasnost Republike Srbije i gradom Zrenjaninom kao domaćinom organizovao je Okrugli sto „Finansiranje projekata energetske efikasnosti u gradovima i opštinama“. Cilj skupa je bio da se putem Okruglog stola učesnici upoznaju sa pozitivnim iskustvima gradova i opština u Srbiji, uključujući i Grad Zrenjanin.

Kompanije Philips Electronic, IBC – Intelligent Building Control, Viessmann i JKP Vodovod i kanalizacija Zrenjanin aktivno su učestvovale u realizaciji Okruglog stola.

Na skupu je istaknuto da je finansiranje projekata energetske efikasnosti sve dostupnije iako je procenat donacija u ovoj oblasti maksimalno smanjen.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13102.html

CENU MALINE ODREĐUJU NEBO I TRŽIŠTE

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13149.html

KLJUČ USPEHA U REGIONALNOM RAZVOJU (Izvor: Politika) Beograd -- Jačanje pozicije i privredne konkurentnosti Srbije i njenih regiona na principu održivog razvoja jedan je od ciljeva Nacrta prostornog plana Srbije.

Uz optimalno korišćenje prednosti pojedinih područja, poseban značaj se daje poljoprivredi i turizmu.

To podrazumeva dinamičan privredni razvoj (najmanje pet odsto prosečan rast BDP do 2020.godine), povećanje konkurentnosti i reindustrijalizaciju i mogućnost da svaka opštini da otvori industrijsku zonu Vojvodina je, na primer, poznata kao žitnica, ali učešće poljoprivrede u njenom razvoju je svega 10 odsto, a to govori da nije razvijena na onaj način koji zahtva intenzivni oblik poljoprivrede.

(Izvor: Politika) Posle nedavnih kiša, ovi toplotni udari loše utiču na plod, kaže svetski rekorder iz Mirosaljaca kod Arilja Milomir Stojić.Arilje – Spremaju se ovih dana malinari u ariljskom kraju za sezonu berbe, koja, kako kažu, ove godine, zbog minulih kiša, ovde malo kasni i kreće sredinom naredne sedmice. Arilje je, kao što se zna, srce srpske malinarske proizvodnje, odavde svake godine u svet odlazi oko 15.000 tona ovog voća, što je kao kolona kamiona punih maline duga 20 kilometara.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13112.html

POČINJE PROIZVODNJA „STAROPRAMEN“ PIVA (Izvor: Danas) Apatin - Degustacijom u Apatinskoj pivari juče je svečano obeležen početak proizvodnje „staropramen“ piva u Srbiji u šta je uloženo pet miliona evra. To je prvo češko pivo koje će se proizvoditi na našem tržištu, a prema rečima predsednika Upravnog odbora Apatinske pivare Ilije Šetka investicijom od pet miliona evra pivara nastavlja sa ulaganjem u domaće tržište.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13110.html

SOJIN SIR IZ BEOGRADSKIH PODRUMA (Izvor: Politika, autori: Jelica Antelj, Ivana Albunović) Sveža hrana, koja je sve popularnija i među domaćim potrošačima, ne uvozi se iz Kine pa sve što se prodaje na pokretnim tezgama u Bloku 70 u Novom Beogradu sumnjivog je kvaliteta.

Kineski sojin sir, koji se prodaje u beogradskom Bloku 70, a koji sve češće kupuju i ovdašnji potrošači, proizvodi se u nehigijenskim uslovima i nije prošao neophodne kontrole, saznaje „Potrošač”. Ova namirnica sve popularnija među Beograđanima ne uvozi se iz ove daleke zemlje, jer to naši propisi ne dozvoljavaju.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13114.html

„Pokretanje proizvodnje „staropramena“ je nastavak ulaganja u razvoj domaće pivarske industrije i tržišta.

Uprkos izazovima koje nameće poslovanje u uslovima krize ove godine investiraćemo još oko 23 miliona evra u proizvodnju i druge poslovne aktivnosti“, rekao je Šetka.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13127.html

Nova usluga AGROBIZNIS CONSULTING-a

Oglašavanje na veb sajtu AGROPRESS-A Veliki baner Dimenzije: 436px × 72px Cena: -12 meseci 150.000 din.

-6 meseci 90.000 din.

-3 meseca 50.000 din.

-1 mesec 20.000 din.

Napomena: Baner se prikazuje na svim stranicama i podrazumeva postavljanje jednog saopštenja i najave događaja mesečno Veliki baner desno: Dimenzije: 190px × 120px Cena: -12 meseci 100.000 din.

-6 meseci 60.000 din.

-3 meseca 33.000 din.

-1 mesec 13.000 din.

Napomena: Baner se prikazuje na svim stranicama Baner na vestima: Dimenzije: 220px × 92px Cena: -12 meseci 120.000 din.

-6 meseci 70.000 din.

-3 meseca 36.000 din.

-1 mesec 15.000 din.

Napomena: Baner se prikazuje na svim vestima i podrazumeva postavljanje jednog saopštenja i najave događaja mesečno Mali baner desno: Dimenzije: 185px × 76px Cena: -12 meseci 50.000 din.

-6 meseci: 30.000 din.

-3 meseca: 17.000 din.

-1 mesec: 7.000 din.

Napomena: Baner se prikazuje na svim stranicama sajta. Pozicioniran je ispred modula “Kupi fotografiju”.

Kontakt: www.agrobusinessconsulting.com office@agrobusinessconsulting.com +381 64 178 1234 Agrobusiness consulting d.o.o. | Veselina Čajkanovića 29k 11010 Beograd, Voždovac, Srbija Matični broj 20539666 | PIB 106104749 TR 285-0044115090001-93 Volksbank a.d. Beograd

Tema broja:

SAVREMENE TEHNOLOGIJE U POLJOPRIVREDI

OD SEMENA BIKA DO VRHUNSKE KRAVE MUZARE

Na jednom od najvećih sajmova goveda u svetu u holandskom gradu Utriht učestvovalo više od 600 izlagača iz celog sveta. Oni su na ovom sajmu predstvali svoje najbolje krave, junice, ali i seme bikova koje iz razloga zdravstvene bezbednosti izlažu samo na slikama.

Posebna atrakcija za novinare ali i vrlo bitan posao je za one koji se bave govedarstvom je aukcija najboljih grla.

Cene su se kretale od 15000 evra pa na više. Jedna krava starsoti dve godijne prodata je za 42000 evra. Kupio je je jedan uzgajival iz Belgije.

Holanđani važe za jedne on najvećih i najvboljih proizvođača u ovom sektoru. Zahvaljujući Udruženju farmera imao sam priliku da vidim komletan proces dobijanja savršenih grla goveda i to od momenta uzimanja semena – sperme potvrđenog bika do krava muzara i novih bikova – nudućih šampiona. Da bi jedan bik dostigao nivo potvrđenog grla potrebno je da prođe pet godina uz velike investicije koje premašuju 70000 evra za jednog bika. Prena rečima holandskih stručnjaka jedan od najboljih bikova trenutno je Fidelity koga nismo mogli videti na sajmu, ali smo zato imali priliku da vidimo spremne doze semena iz kojeg će se proizvesti krave koje daju prosečno 40 litara mleka u laktaciji. Neke od njegovih ćerki videli smo i na ovom prestižnom stočarskom sajmu.

Proces od osemenjavanja do uvođenja ćerki u proizvodnju je kraći ali isto tako zahtevan. Primenom savremne tehnologije holandski stručnjaci uspavaju da obezbede odličan genetski materijal koji prodaju sirom sveta.

Kada smo ušli u centar za pripremu doza semena bikova i centar za transport upozorili su nas da ulazimo u banku u

kojoj seme vredi više od zlata. Koliko je vredan sadržaj kanistera sa semenom bikova u tečnom azotu (zamrznuti) govori i podatak da se u svakom momentu u banci nalai više od dva milona doza, ako se ima u vidu da jedna doza bika FIDELITY košta 27 evra možete zamisliti koja je vrednost samo jedog kanistera.

Kako bi bili sigurni u ishod oplodnje primenom najsavremenije tehnologije seme bika pre upotrebe se kontroliše i filtrira. Tako u laboratorili koju zovu sexy tehnology lab se izvodi proces utvrđivanja kvaliteta semena bika ali i razdvajanja spermatozoida koji će dati bikove odnosno krave. Na monitoru se proces razdvajanja te se jasno vidi da ženki ima više i lakše ih je odvojiti od spermatozoida koji će dati buduće bikove te je samim tim i proces razdvajanja spermatozoida u u smeru da se dobije muško tele sporiji.

Godišnje holanđani proizvedu za sopstvene potrebe i za izvoz 7,7 milona doza semena. Pored toga značajan posao predstavlja i izvoz junica i krava. Prethodne godine 60.000 holandskih krava i junica su izvezene u više od 75 država među kojima je i Srbija. Dakle holanđani više od 60% stočarske proizvodnje izvezu. I ako je na drugom mestu po značaju, nakon hortikluture ovaj sektor poljoprivrede holandije ima identičan značaj.

Ono što je važno za ovaj vid proizvodnje je potpuna zdrvastvena bezbednostih svih grla. U centru za kontrolu mleka ima 400 zaposlenih. Godišnje oni prime 9000 uzoraka i urade oko četiri milona analiza od čega su 1200 toksikoloških. Njihov glavni zadatak je da očuvaju zdravlje životinja u Holandiji. Trenutno u ovoj zemlji živi 93 milona pilića, 900.000 svinja i više od četiri miliona goveda. O ovim životinjama se stara 18000 farmera. Kontrola životinja nije lak zadatak imajući u vidu broj zaposlenih u centru za kontrolu i broj farmera. Ono što je važno znati je da holandski farmerii imaju odličnu infrastrukturu i veliku pažnju posvećuju higijeni farme. Centar za kontrolu zdravlja životinja ima svoje filijajle širom Holandije, a farmerima je na raspolaganju i telefonska linija na koju mogu prijaviti probleme i dobiti savete. Najčešći korisnici usluga ove institucije su farmeri ali i država, udruženja proizvođača i kompanije.

Tema broja:

SAVREMENE TEHNOLOGIJE U POLJOPRIVREDI

Kontrola zdravstvenog stanja životinja u holandiji ide u tri pravca. Prvi je direktan na poziv farmera ili veterinara i ukoliko je neophodno ekipa odmah izlazi na teren, uzima uzorak i analizira u patološkoj laboratoriji. Drugi važan pravac je prevencija. Svake druge godine na jednom broju farmi se rade analzi kako bi pratilo zdravstveno stanje životinja. Treći vid rada je analiza podataka od strane epidemiologa koji podnose izveštaje kvartalno i izdaju zbirni godišnji izveštaj o zdravstvenom stanju životinja.

Prethodnih godina bilo je problema sa bolestilma kao što su bolest ludih krava (BSA) i plavi jezika, međutim ove bolesti nisu zabeležene u 2009. godini. Ukoliko se ovaj trend nastavi Holandija će imati status zemlje bez prisustva ove dve bolesti tokom 2012. godine što će olakšati izvoz .

Inače u Holandiji radi 400.000 profesionalnih farmera.

Većina njih redovno kontroliše mleko krava, a država to čini za svoje potrebe posebno.

Tokom studijske posete novinara, iz Evrpe i Azije, uzgajivačima goveda u Holandiji pre odlaska na farmu bili smo u laboratorija za kontrolu mleka. Ovde se mleko kontroliše na zahtev farmera ali i mlekara i države. Kada se radi o kontroli koju je naložila mlekara, kontroliše se kvalitet mleka ali i bezbednost kada su u pitanju najznačajnije bolesti krava. Nasuprot ovoj kontroli, farmeri nakon kontrle koja se po njihovom zahtevu realizuje barem jednom mesčno dobijaju informaciju o tome kakav je kvalitet mleka svake krave pojedinačno i kod koje postoje problemi koje treba rešavati. Tako farmer u svakom trenutku zna koja krava ima više, a koja manje mleka i kakav je kvalitet tog mleka. Prati se broj somatskih ćelija, sadržaj masti,proteina, prisustvo antibiotika, urina, hlora i drugih štetnih materija. Pitate se otkuda i zašto se kontroliše prisustvo hlora. Odgovor je jednostavan. Neki farmeri prilikom pranja cisterni i druge opreme za transport i čuvanje mleka koriste hlorisanu vodu. Ukoliko se hlor nađe u mleku u nedozvoljenim granicama, mlekara naplaćuje farmeru penale, jer buter koji se kasnije proizvodi ima lošiji ukus. Takođe sa lakoćom u laboratoriji otkrivaju koliko je stabilna higijena na farmi i to tako što filttriraju 25 ml mleka kroz specijalni filter i na osnovu boje utvrđuju da li je

higijena zadovoljavajuća ili ne.Zahvaljujući ovim kontrolama farmeri značajno mogu da utuču na kvalitet i količinu mleka koju namuzu od svake krave i samim tim ostvare značajno bolji finansijski učinak koji ne samo da pokriva tročove analize već i pozitivno utiče na zaradu.

Mleko u holandiji se plaća na osnovu sadržaja proteina i masti te u tom smeru oni i razmišljajui kada je u pitanju proizvodnja mleka.

U Holandiji postoje dve laboratorije ovog tipa. U jednoj koju smo posetili dnevno se pregleda do 15000 uzoraka.

Svaki od uzoraka sadrži čip koji označava od koje krave potiče mleko. Laboranti ne znaju o kojem farmeru ili kravi je reč sve dok farmeri sami ne dešifruju kod na farmi kada se završe ispitivanja mleka.

Nakon laboratorije posetili smo i farmu gospodina Berntsena. On sa svoja tri sina i suprugom ima farmu na kojoj proizvodi mleko. Trenutno u staji ima 200 grla, a planira do kraja godine da nabavi još 100 jer privodi kraju radove na drugom farmskom objektu. On prozvedi dva milona litara mleka godišnje. Obrađuje 100 ha zemlje.

Prosečna cena mleka je 32 do 34 evro centa. Prosečno, krava ima 10700 litara mleka u laktaciji. Drži ih u otvorenom sistemu ograđenom žicom kroz koju prolazi struja niskog napona. Da smo dobronamerni gosti potvrdio je i primer jedne krave koja je tokom našeg boravka na farmi otelila dva zdrava teleta.

Ceo tekst i sve slike možete pogledati na

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13233.html

VESTI IZ SVETA SAVREMENE TEHMOLOGIJE KLJUČ USPEHA HOLANDSKIH FARMERA Tokom studijske posete novinara, iz Evrpe i Azije, uzgajivačima goveda prva stanica pre odlaska na farmu bila je laboratorija za kontrolu mleka. Ovde se mleko kontroliše na zahtev farmera ali i mlekara i države. Kada se radi o kontroli koju je naložila mlekara, kontroliše se kvalitet mleka ali i bezbednost kada su u pitanju najznačajnije bolesti krava. Nasuprot ovoj kontroli farmeri nakon kontrle koja se po njihovom zahtevu realizuje barem jednom mesčno dobijaju informaciju o tome kakav je kvalitet mleka svake krave pojedinačno i kod koje postoje problemi koje treba rešavati. Tako farmer u svakom trenutku zna koja krava ima više, a koja manje mleka. Prati se broj somatskih ćelija, sadržaj masti,proteina, prisustvo antibiotika, urina, hlora i drugih štetnih materija. Pitate se otkuda i zašto se kontroliše prisustvo hlora. Odgovor je jednostavan. Neki farmeri prilikom pranja cisterni i druge opreme za transport i čuvanje mleka koriste hlorisanu vodu.

NUTELLA NA UDARU EVROPSKE UNIJE; HRANA KOJA GOJI (Izvor: SeeBiz) Popularni namaz od lešnika i čokolade Nutella italijanske kompanije Ferrero zbog striktnih pravila Evropske unije u vezi sa hranom mogao bi biti osuđen na propast.

Predlogom Evropskog parlamenta, koji se bori protiv hrane koja goji, reklamiranje hrane sa specifičnom količinom soli, šećera i masnoća bilo bi ograničeno, a kompanije koje je proizvode morale bi na prednjoj strani pakovanja vidno istaći broj kalorija, masnoće i soli koje namirnica sadrži.

Italijani se boje da bi takvo označavanje izazvalo strah kupaca, ne samo od Nutelle, već i drugih slatkiša.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13124.html

BRITANCI UVODE "POREZ NA DEBLJINU"?

(Izvor: B92) London -- Pojedini britanski eksperti predložili su vladi da uvede "porez na debljinu", kojim bi hrana sa visokim sadržajem soli i masti bila posebno oporezovana.

Naime, oni navode da zbog uticaja te hrane na zdravlje ljudi dolazi i do finansijskih posledica po zdravstveni sistem zemlje, pišu britanski listovi.

"Indipendent on sandej" navodi da su među proizvodima koji su trenutno neopravdano izuzeti iz ovih pravila kobasice, puter, biskviti i sir.

"Obzerver" piše da bi barove i pabove u Britaniji koji ostaju otvoreni nakon 23 časa trebalo opteretiti "porezom za red i mir".

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13181.html

ORGANSKA HRANA NIJE ZDRAVIJA? (Izvor: Mondo) Najnovija istraživanja nemačkog Zavoda za utvrđivanje kvaliteta namirnica, kao i veliki broj ranijih istraživanja, pokazala su "crno na belo" da organska hrana uopšte nije zdravija kao što se veruje.

Tek u fusnotama najnovijh istraživanja mogu da se pronađu podaci poput činjenice da je 75 odsto organske hrane bez pesticida, dok je kod konvencionlne hrane taj procenat bitno niži - tek 15 odsto.

"Potrošači koji misle da su organske namirnice hranjivije i zdravije se varaju i bacaju pare. Ne postoji dokaz da antioksidanti, polifenol i flavonoidi pomažu pri održavanju zdravlja", kaže američki naučnik Džozef Rouzen.

On ističe da kritika prema konvencionalnoj ishrani, koja tvrdi da sadrži visok nivo nitrata, ne korespondira sa najnovijim istraživanjima, koja pokazuju da nitrat može da sprečava bolesti.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13116.html

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13146.html

NEZADOVOLJNE OVCE MAŠU UŠIMA Švajcarski naučnici su otkrili kako se može proceniti mentalno stanje ovaca.

Nezadovoljne i životinje pod stresom češće mašu ušima i oči su im otvorenije nego kod zadovoljnih životinja.

Naučnici istraživačne ustanove Agroscope ReckenholzTänikon (ART) istraživali su reakcije ukupno 15 ovaca na situacije u kojima su se očigledno osećale prijatno, neutralno ili neprijatno. Životinje su ili mažene, stajale su u zoni za njihovu hranu ili su odvojene od svog krda. Kako bi izmerili pozitivne i negativne emocije, naučnici su prikupljali fiziološke podatke i podatke po ponašanju.

“Primetili smo razlike i kod posmatranja ponašanja ali i kod fizioloških veličina”, kaže Nadin Refman, autorka studije koja je objavljena u stručnom časopisu “Animal Behaviour”.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/11714.html

VESTI IZ SVETA ZDRASTVENI CENTAR ZA ŽIVOTINJE SAVREMENA KONTROLA ZDRAVLJA ŽIVOTINJA U HOLANDIJI Holanđani su uz podršku privatne fondacije imali prvi centar za kontrolu zdravlja životinja davne 1918. Godine.

Od tada do danas ovaj centar se razvio u instituciju koja zapošljava 400 zaposlenih. Godišnje oni prime 9000 uzoraka i urade oko četiri milona analizaod čega su 1200 toksikoloških. Njihov glavni zadatak je da očuvaju zdravlje životinja u Holandiji. Trenutno u ovoj zemlji živi 93 milona pilića, 900.000 svinja i četiri miliona goveda. Ako se ima u vidu da u Holandiji živi 16 milona ljudi o kojima se stara 18000 farmera, kontrola životinja nije lak zadatak imajući u vidu broj zaposlenih u centru za kontrolu. Ono što je vađno znati je da holandski farmerii imaju odličnu infrastrukturu i veliku pažnu posvećuju higijeni farme. Centar za kontrolu zdravlja životinja ima svoje filijajle đirom holandije, a farmerima je na raspolaganju i telefonska linija na koju mogu prijaviti probleme i dobiti savete. Najčešći korisnici usluga ove institucije su farmeri ali i država, udruženja proizvožača i kompanije.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13190.html

OBAMA: "ČISTA ENERGIJA ILI NAS NEĆE BITI" Američki predsednik Barak Obama pozvao je svoju partiju i pristalice da podrže „novu budućnost“ čiste energije. Obama se po četvrti put od izlivanja nafte nalazi na turneji po Misisipiju, Alabami i Floridi gde je izjavio da će puni vladini kapaciteti biti iskorišćeni na kriznim mestima uz pomoć 17.500 pripadnika državnih snaga.

Obama je posetio grad Golfsport u Misisipiju u ponedeljak pre nego što se zaputio ka Alabami. „Suočavamo se sa najvećom ekološkom katastrofom u našoj istoriji, sa najvećim ekološkim odgovorom i naporom oporavka u našoj istoriji“ – rekao je predsednik SAD. On je saopštio da je vlada održala preliminarne razgovore sa zvaničnicima britanske naftne kompanije u vezi zahteva za obeštećenje i da očekuje da će se mehanizam za rešavanje tih zahteva ubrzo usaglastiti. Objavio je tom prilikom Obama i mere za zaštitu ribolovačke industrije i dao obećanje da će plaže biti vraćene u stanje pre krize za manje od dve godine.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13122.html

FAO: CENE HRANE ĆE RASTI, NAROČITO ŽITARICA (Izvor: Tanjug) Cene hrane će, tokom naredne decenije, uglavnom rasti, a cene nekih žitarica porašće za 15 do 40 odsto, pokazao je najnoviji izveštaj Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Do rasta cena će, kako je ocenjeno, doći zbog sve veće tražnje u zemljama u razvoju, koje imaju sve prospritetniju populaciju, ali i zbog sve veće tražnje za biogorivom, koje se pravi od žitarica.

Međutim, u istoj studiji se navodi da će rast cena hrane biti usporen zahvaljujući većoj poljoprivrednoj proizvodnji, posebno u zemljama u razvoju, preneo je Glas Amerike.

Brazilska poljoprivreda će rasti po najbržoj stopi, ali će Kina, Indija, Rusija i Ukrajina takođe zabeležiti značajan rast.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13107.html

EU I RUSIJA POSTIGLE DOGOVOR O PESTICIDIMA (Izvor: Moja Farma) Evropska unija i Rusija postigle su juče sporazum o ograničenju korišćenja pesticida za voće i povrće, saopštila je Evropska komisija. "Rusija je prihvatila naše maksimalne nivoe dozvoljenog pesticida, što je dobra vest za poljoprivrednu industriju", rekao je evropski komesar za zdravstvo Džon Dali (John Dalli).

Posle pregovora sa Evropskom unijom, Rusija je prihvatila međunarodne i evropske norme za prisustvo pesticida u voću i povrću. Razmena voća i povrća između Rusije i EU iznosi 2,3 milijardi evra godišnje.

Mere se posebno odnose na kruške, jabuke, grožđe, limun, breskve i kajsije.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13222.html

INTENZIVNA POLJOPRIVREDA EU ŠTETI BILANSU UGLJEN-DIOKSIDA Prema novoj studiji, intenzivna poljoprivreda u EU proizvodi toliko po klimu štetnih azotnih oksida i metana da se gotovo poništava efekat šuma kao skladišta ugljenika. O tome izveštava grupa naučnika saradnika Ernst-Detlefa Šulcea sa Maks-Plank instituta za biohemiju u Jeni, čija je studija objavljena u časopisu “Nature Geoscience“.

Biljke – posebno šume – absorbiraju velike količine gasa staklene bašte ugljendioksida (C02), pa stoga važe za “branu“ ovog po klimu štetnog gasa. „Do sad smo bili ubeđeni da Evropa u ovoj oblasti predstavlja veliku branu za gasove staklene bašte.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/11753.html

AGROBIZNIS FOTO SERVIS Fotografije visoke rezolucije i kvaliteta za samo 150 dinara Agrobusiness consulting u saradnji sa AGROPRESS-om vam sa ponosom predstavlja novi foto servis. U pitanju je servis online prodaje fotografija visoke rezolucije iz oblasti poljoprivrednog sektora Srbije i sveta. Na ovaj nacin omogucavamo svima koji su zainteresovani i kojima su ovakve fotografije korisne da slanjem SMS poruke za samo 150 dinara i samo nekoliko trenutaka, preuzmu fotografiju koja im je potrebna. Sve sto je potrebno je samo da kliknete na link: http://shop.agropress.org.rs/fotografije/ i izaberete fotografiju.

Pored toga što kupovinom fotografija možete da završite deo vašeg posla, ovim i omogućavate da sadržaj Agrobiznis e-novina bude bogatiji. Servis mozete podrzati i slanjem vasih fotografija, pod uslovom da su minimalno 300dpi.

Štand Holandije na Zelenoj nedelji u Berlinu

Fabrika duvana

Naručite fotografiju slanjem sms poruke

Naručite fotografiju slanjem sms poruke

"150 AGR 122" na 4828

"150 AGR 129" na 4828

Jabučnjak

Muzej govedarstva u Japanu

Naručite fotografiju slanjem sms poruke

Naručite fotografiju slanjem sms poruke

"150 AGR 228" na 4828

"150 AGR 192" na 4828

OSTALE FOTOGRAFIJE POGLEDAJTE I NARUČITE NA STRANICI:

http://shop.agropress.org.rs/fotografije/

INOVACIJE DREN - OTPORAN, LEKOVIT, NEISKORIŠĆEN

Jedna od voćki o kojoj se malo priča, ali koja ima interesantne osobine i uzgojne potencijale, jeste drenjina.

Dren (lat. Cormus mas) je listopadni žbun ili manje drvo sa zaobljenom krošnjom, koje može da izraste do visine od 6 do 9 metara.

Cveta u februaru i martu, a sazreva početkom jeseni.

Plod i seme je koštunica koja se u narodu najčešće naziva drenjina, drenjak ili drenjka. Plod ima crvenu boju, kiselast i prijatan ukus. Dužina ploda je dugačak oko 12 mm i 5 mm širok. Košpica je dugačka 10 mm, eliptična i glatka.

Dren može da raste u raznim klimatskim uslovima.

Najpogodnije su suve, sunčane i kamenite strane listopadnih šuma, gde raste uz druge žbunove. Drenu najviše odgovaraju krečnjačka, topla i suva staništa sa alkalnim i glinastim tlom, ali mu ne smeta ni plitko zemljište.

Jedino slabije napreduje na kiselelom zemljištu. Uzgaja se u vrtovima i parkovima, a preporučljiv je i za gajenje u blizini pčelinjaka.

Ima atraktivne zlatnožute cvetove, koji su zbog ranog cvetanja već u februaru i martu mesecu pravi ekskluzivitet.

Cvetovi su sitni i dvopolni i pojavljuju se rano i pre listanja.

Kora drena je siva ili žućkastosiva, a koren je uglavnom dobro razvijen i prodire duboko u tlo. Njegove grane su pomalo dlakave, zelenkaste i sivkaste. Listovi su jajoliki, dugi oko 4 cm i široki oko 3 cm.

Dren se ne kalemi, ali je ogromna varijabilnost koja se može zateći u šumama. Mogu se nabaviti sadnice u raznim rasadnicima širom Srbije, a najpoznatije vrste su “Apatinski rani”, “Bačka”, “Era” i “Dren žutog ploda”.

U narodu postoji stara poslovica “Zdrav kao dren“, što ima svog smisla, jer drvo može doživeti starost i preko 200 godina. Dren raste nešto sporije, ali je plod zato tvrd, žilav, otporan na sušu, elastičan, teško tone u vodi, i ne napada ga crv.

Pored svojih karakteristika izdržljivosti i otpornosti, drenjina ima lekovita svojstva. Ova voćka sadrži opore (tanini) i poliuronske (paktini) materije, koji pozitivno deluju na sluznicu creva. Drenjina i njena kora se preporučuju za lečenje dijareje i drugih oboljenja organa za varenje. U ove svrhe se od drenjine proizvode sokovi, rakije, sirupi, pekmezi, džemovi, čajevi i kompoti.

Prema rečima profesora Zorana Keserovića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, za razliku od perioda od pre 30 do 50 godina, gajenje i komercijalizacija drenjine je gotovo zapostavljena, iako ona pruža mnogo mogućnosti prerade u razne proizvode, koji se mogu izvoziti na inostrana tržišta.

Drenjina je praktična za kućnu upotrebu i veoma lako se bez preteranih muka mogu napraviti razni proizvodi. Npr. za rakiju protiv dijareje i groznice, dovoljno je da se na na litar rakije stavi 100 grama zrelih plodova drena. Za žele od drenjina, plodovi sa košpicama se operu i kuvaju 30 do 40 minuta dok ne smekšaju. Potom se skuvane drenjine potisnu kroz sito, a sok se još jednom procedi kroz gazu.

O ovim i drugim načinima pripremanja plodova drena neretko možemo čuti od naših baba i prababa. Ako se kultura uzgoja i prerade ovog voća ne sačuva, postoji opasnost da za buduće generacije sve prednosti drenjine budu zaboravljene i ovo voće ostane upamćeno samo po gore napisanoj izreci.

Potencijal drena ne leži samo u voćarstvu, već svoju primenu može pronaći i u drvnoj industriji, gde zbog svoje karakteristične tvrdoće može da posluži kao kvalitetno tehničko drvo. U Antičnoj Grčkoj, na primer, koplja su se pravila od drenovine.

Potencijal ovog drveta prepoznao je Čedo Ilić, penzionisani opštinski službenik iz Bajine Bašte, koji je oformio rasadnik od 10.000 stabala drena. U intervjuu datom Politici, Ilić je istakao da proizvodnja Drenjina, za razliku od maline i kupine, zahteva manje rada, da jedno stablo daje 100 kilograma tvrdih plodova velike hranjive vrednosti, kao i da drvo doživi starost i preko 200 godina. Ilić na pravi način pokazuje da dren zbog svoje retkosti i ekskluzivnosti, masovnom sadnjom i uzgojom može mnogim ljudima da donese zaradu, kao i da pruži doprinos ruralnom razvoju.

ADVOKATSKI TIM AGROPRESS-A ODGOVARA NA PITANJA ČITALACA office@agropress.org.rs ili direktno rudovicnikola@yahoo.com i advjankovic@yahoo.com.

AGROPRESS je omogućio svojim članovima i prijateljima besplatne konsultacije koje će davati naš advokatski tim (ADVOKAT NIKOLA RUDOVIĆ i ADVOKAT NEBOJŠA JANKOVIĆ).

Pitanja možete postaviti putem našeg e-maila

Pitanje čitaoca iz okoline Novog Sada: Da li poljoprivrednik može kao fizičko lice da zaključi ugovor o radu, odnosno da radno angažuje, u smislu ugovora van radnog odnosa, fizička lica za obavljanje poslova?

Advokati Janković i Rudović savetovaće vas za pravne probleme koje imate na poslu, u privatnom životu, ali i davati konsultacije u vezi tumačenja propisa koje pominjete prilikom pisanja tekstova, odnosno obavljanja novinarskog posla. Zainteresovani mogu da se jave kancelariji Agropress-a, da ukratko u e-mejlu ili usmeno izlože problem, posle čega će im biti zakazan termin za konsultacije ili će im biti pismeno odgovoreno.

U svakom broju Agrobiznis e-magazina u okviru rubrike PITAJTE NAŠ ADVOKATSKI TIM, naši advokati će davati odgovore na vaša pitanja kao i tumačiti pojedine zakonske propise.

Odgovor advokatskog tima: Staž po osnovu bavljenja poljoprivrednom delatnošću, za koji je uplaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, nije radni odnos u smislu Zakona o radu, pa se ovo vreme ne može uzeti u obzir prilikom utvrđivanja dodatka na platu za vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad).

Odgovor advokatskog tima: Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005 - dalje: Zakon) u članu 5. propisano je da je poslodavac domaće, odnosno strano pravno ili fizičko lice koje zapošljava odnosno radno angažuje jedno ili više lica.

Prema tome, u smislu Zakona ne postoji smetnja da poljoprivrednik, kao fizičko lice zaključi ugovor o radu, odnosno radno angažuje (ugovori van radnog odnosa) fizička lica za obavljanje poslova."

Pitanje čitaoca iz Kikinde: Da li se staž po osnovu bavljenja poljoprivrednom delatnošću ( za koji je uplaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje) može uzeti u obzir prilikom utvrđivanja dodatka na platu za vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad)?

U članu 108. tačka 4) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 - dalje: Zakon) utvrđeno je pravo zaposlenog na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu.

Pod radnim odnosom, u skladu sa članom 30. Zakona, podrazumeva se ugovorni odnos koji se zasniva zaključivanjem ugovora o radu između zaposlenog i poslodavca. Zaposleni, u smislu ovog zakona, je fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca, a poslodavac je domaće, odnosno strano pravno ili fizičko lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje, jedno ili više lica (član 5. Zakona).

Prema tome, staž osiguranja po osnovu bavljenja poljoprivrednom delatnošću, za koji je uplaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, nije radni odnos u smislu Zakona, pa se ovo vreme ne može uzeti u obzir prilikom utvrđivanja dodatka na platu za vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad).

NAJAVE DOGAĐAJA DOMBOŠ FEST 30. jun - 18. jul, Feketić Organizator: Opština Feketić i Mali Iđoš

43. MEĐUNARODNI SAJAM LOVA, RIBOLOVA I SPORTA, EKOLOGIJE I HORTIKULTURE “LORIST” i

43. MEĐUNARODNI SAJAM TURIZMA 28. septembar - 3. oktobar, Novi Sad Organizator: Novosadski sajam

PRVI SAJAM KONJARSTVA “HORSEVILLE” 1. oktobar - 3. oktobar, Novi Sad Organizator: Novosadski sajam

AGROBIZNIS RECEPT ŠUMSKA DAMA Sastojci: Za koru - 200 g mlevenog keksa, 4 kašike mleka, 2 kašike šećera Za prvi fil - 400 ml slatke pavlake Za drugi fil - 300 g šumskog voća, pakovanje želatina Priprema: Sastojke za koru sjedinite rukom, stavite u kalup i istanjite na debljinu od oko centimetar.

Za prvi fil umutite dobro rashlađenu slatku pavlaku i premažite preko kore.

Za drugi fil rastopite želatin sa pola količine vode navedene na pakovanju. Dodajte šumsko voće i kuvajte.

AGROBIZNIS HUMOR Zašto petao kukuriče tako rano?

Zato što kasnije ne može da dođe do reči od kokošaka! Šta pilići rade u kafani?

Piju, piju, piju!

Zašto slon ne može kupiti kopjuter?

Boji se miša!

Ide zrno peska pustinjom i reče: "Joj majko izgubio sam se!"

Šta se servira a nikad se ne jede?

Teniska loptica!

O AGROPRESS-U Udruženje novinara za poljoprivredu „AGROPRESS“ je nevladina organizacija čiji je osnovni cilj oživljavanje i unapređenje života na selu u Srbiji. Od 2006. godine AGROPRESS je članica Međunarodne federacije novinara IFAJ, a predsednik našeg Udruženja Goran Đaković je član izvršnog odobora ove Međunarodne organizacije sa sedištem u Parizu.

Do sada, Udruženje je organizovalo više od 80 ekskurzija u zemlji i inostranstvu.

Udruženje AGROPRESS ima više od 70 članova iz reda novinara i isto toliko kolektivnih članova – kompanija.

———————————————–——-— Glavni i odgovorni urednik: Goran Đaković Zamenik glavnog i odgovornog urednika: Nemanja Gagić Saradnici: Miloš Đuričanin, Marina Tanasković, Stevan Božinović, Stepan Bogićević, Milica Proročić

PRIJATELJI BROJA:

10 % popusta za članove i prijatelje AGROPRESS-a