Agrobiznis e-magazin broj 11: Jesenje manifestacije

Elektronski časopis o agrobiznisu

Godina I, 1. oktobar 2010, broj 11

AGROBIZNIS www.agropress.org.rs

Tema broja:

JESENJE MANIFESTACIJE

Proizvodnja organske hrane

U Mrčajevcima pojedeno 50 tona kupusa

Kanada: Gej farmeri gaje razumevanje

Korisni saveti: Jesenja setva pšenice

VESTI IZ SRBIJE NAJNOVIJE VESTI

VREMENSKA PROGNOZA ZA BEOGRAD

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/

Prva akcija kampanje „Prirodno iz Srbije“ u Smederevu Nova pravila setve pšenice Pun mesec utiče na pivo Ekološko belgijsko rublje Besnilo i u negotinskom kraju

VREMENSKA PROGNOZA ZA KRAGUJEVAC

Neobična krađa u Smederevu - Nepoznate osobe obrale dve tone grožđa Znanje i inovacije pokreću progres VLADA SRBIJE USVOJILA UREDBU O PROIZVODNJI I PROMETU MLEKA

7.850 POLJOPRIVREDNIKA PREUZELO 51,3 MILIONA EVRA KREDITA

Vlada Republike Srbije je u četvrtak, 30. oktobra usvojila Uredbu o proizvodnji i prometu mleka. Privredni subjekti koji se bave preradom mleka i izradom proizvoda od mleka obavezni su da proizvedu i stave u promet termički obradjeno mleko (pasterizovano i sterilizovano) u količini koja se proizvede od najmanje 40% dnevne prerade sirovog mleka, a od te količine termički obradjenog, najmanje 50% mora da bude pasterizovano mleko.

Nastavak teksta APIMETEOROLOŠKA PROGNOZA ZA OKTOBAR 2010. GODINE

Oktobar je mesec koji naši pčelari, već po tradiciji, s nestrpljenjem očekuju jer je to vreme velikog okupljanja na Tašmajdanu, ali i privođenje kraju poslova na pčelinjaku.

Prema predviđanjima meteorologa, ove godine oktobar će pratiti Miholjsko leto; biće prosečno topao, u zapadnoj polovini zemlje suvlji, ali ipak prosečno vlažan.

Nastavak teksta

Do sada je oko 7.850 poljoprivrednih proizvodjača preuzelo kratkoročne i dugoročne kredite koje subvencioniše Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u ukupnom iznosu od 51,3 miliona evra.

Nastavak teksta PROIZVODNJA ORGANSKE HRANE Porodica Tomanović, iz sela Temska kod Pirota, jedini u tom kraju imaju poljoprivredno gazdinstvo sa sertifikatom za proizvodnju organske hrane. U proces dobijanja sertifikata ušlo još 20 domaćinstava, a Ministarstvo poljoprivrede ih dodatno motiviše subvencijama.

Samo jedno poljoprivredno gazdinstvo u pirotskom kraju, poseduje sertifikat o organskoj proizvodnji hrane. U ovaj proces ušlo je još dvadesetak domaćinstava, a dodatna motivacija su i subvencije Ministarstva poljoprivrede za uvođenje sertifikata.

Nastavak teksta

VESTI IZ SRBIJE ROD KRUŠKE U OPADANJU

PREDRAG PEJČIĆ, PROIZVOĐAČ MLEKA, SIRA I KAČKAVALJA IZ POLJSKE RŽANE KOD PIROTA

Prognoze su najavile da će rod krušaka na severnoj hemisferiopasti od 10 do 15%.

U Sjedinjenim Američkim Državama, ove prognoze su većpotvrđenje. U Vašingtonu, državi koja je najveći proizvođač krušaka u Americi,proizvodnja je počela prvo sa sortom Starkrimson, a zatim Bartlett, koja će rađatido oktobra.

Nastavak teksta ZADRUGA SVE MANJE, POSLOVANJE LOSIJE

Predrag Pejčić, stočar iz sela Poljska Ržana kod Pirota, jedan je od retkih proizvođača mleka koga nije zabrinula kriza oko otkupne cene. Razlog za to jeste činjenica da je Pejčić, za razliku od ostalih proizvođača koji otkupljivačima prodaju mleko kao sirovinu, uspeo da zaokruži proces proizvodnje i na tržište plasira gotove proizvode.

Nastavak teksta REIŠI - PEČURKE OD 200 EVRA RASTU U SRBIJI

NEGO PRETHODNE GODINE Zadružni savez Srbije u svojim redovnim aktivnostima pripremio je Analizu finansijskih rezultata poslovanja zemljoradničkih zadruga u 2009. godini, koju karakteriše smanjenje poslovnih prihoda uz istovremeno povećanje troškova poslovanja i gubitka iz tekućeg poslovanja.

Ovi pokazatelji opredeljeni su smanjenim brojem zemljoradničkih zadruga koje su podnele finansijske izveštaje, manjim cenama poljoprivrednih proizvoda uz istovremeno većim cenama repromaterijala i energije.

Nastavak teksta HOMOLJSKI MED NACIONALNI BREND

Sakupljači gljiva iz Glavice kod Paraćina na okolnim terenima i na padinama planine Južni Kučaj otkrili su čudotvornu gljivu reiši (ganoderma lucidum) koja na tržištu dostiže cenu od čak 200 evra za kilogram, saznaje Press!

Ovo je prvi put da je reiši pronađen na teritoriji Srbije.

Nastavak teksta LESKOVAC: SELJACIMA PET MILIONA DINARA BESPOVRATNIH SREDSTAVA

S jasnom idejom da od svog specifičnog meda napravi biznis, opština Žagubica započela je tu priču, ali se nije zaustavila samo na tome da zaštiti geografsko poreklo u zemlji, već je, preko takozvanog Lisabonskog aranžmana, homoljski med, kao prvi proizvod u Srbiji, dobio i međunarodnu zaštitu geografskog porekla.

Nastavak teksta

Leskovac - Iz Fonda za razvoj poljoprivrede poljoprivrednicima će uskoro biti dodeljeno pet miliona dinara bespovratnih sredstava, kaže Slobodan Kocić, gradonačelnik Leskovca.

Nastavak teksta

AGROPRESS ORGANIZUJE

NACIONALNA KONFERENCIJA: “AGROBIZNIS SRBIJE 2011.”

Sa zadovoljstvom Vas obaveštavamo da je Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS organizator druge nacionalne konferencije: “Agrobiznis Srbije 2011.”. Cilj ove konferencije je otvaranje dijaloga o unapredjenju poljoprivrede - sektora privrede koji tradicionalno ostvaruje trgovinski suficit i obezbedjuje stabilnost privrede Srbije.

Pozivamo Vas da podržite ovu konferenciju i tom prilikom uzmete aktivno učešće na ovom dogadjaju.

Posebnu pažnju, na ovom dogadjaju, posvetićemo značaju i ulozi lokalne samouprave u daljem razvoju poljoppivrede Srbije. Očekivani rast izvoza svakako je povod za razmišljanje o većim investicijama Vlade Srbije u poljoprivredni sektor. Poljoprivreda Republike Srbije je u 2009. godini zabeležila suficit od 636 miliona dolara u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, što je za 30% više u odnosu na 2008. godinu.

Očekujemo da će ova godina biti završena još uspešnije i sa značajnim rastom izvoza. Želja nam je da u prisustvu najviših zvaničnika Republike Srbije, predstavnika struke, medjunarodnih organizacija, medija, nevladinog sektora i predstavnika Univerziteta govorimo o najznačajnijim temama u aktuelnom trenutku.

Termin: 26. okotobar 2010. godine, od 9 do 12 časova Lokacija: Narodna banka Srbije, Nemanjina 17, Beograd Broj učesnika: 250 Obezbedjen simultani prevod na engleski jezik Tema konferencije su: - Uloga lokalne samouprave u razvoju poljoprivrede - Stvaranje uslova za obezbedjenje povećanja proizvodnje u poljoprivrednom sektoru - Optimizacija iskorišćavanja prirodnih resursa u poljoprivredi - Uticaj klimatskih promena na poljoprivredni sektor - Konkurentnost poljoprivrede Srbije - Agrarna politika u 2011. godini – planovi i fondovi za finansiranje poljoprivrede - Evropske integracije u poljoprivrednom sektoru - Pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, uticaj Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU i CEFTA sporazuma na poljoprivrednu proizvodnju.

Nastavak teksta

VESTI IZ SRBIJE LEPOTA STARIH SEOSKIH FARMI

EBRD INVESTIRALA 2,2 MILIJARDE EVRA U SRBIJI

Turisti, željni netaknute prirode, koji dođu u Dimitrovgrad, put će svakako odvesti do tradicionalne farme „Ivanov” u selu Kamenica, koja se nalazi u Parku prirode Stara planina u dimitrovgradskom Visoku.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je od 2001. do danas u Srniju investirala 2,2 milijarde evra, izjavila je Hildegard Gacek, direktorka EBRD-a za Srbiju.

Oko 1,9 milijardi evra investirano je kroz kredite, a 375 miliona evra uloženo je u kapital kompanija i banaka, rekla je Gacek, na godišnjoj privrednoj konferenciji Raiffeisen banke.

Nastavak teksta

Nastavak teksta

DOVOLJNO ULJA ZA DOMAĆE POTREBE I

PRINOSI ŠEĆERNE REPE IZNAD 50 TONA

IZVOZ

Za ovu i sledeću godinu raspolagaćemo sa 195.000 tona jestivog ulja, što je dovoljno za domaću potrošnju od 105.000 tona, izvešće se oko 60.000 tona i sledeću sezonu treba da dočekamo sa 30.000 tona zaliha.

U Srbiji će ove godine i pored manje proizvodnje uljanih kultura biti proizvedeno dovoljno ulja za domaće potrebe i izvoz, zaključeno je na sednici Grupacije proizvođača biljnih ulja Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu.

Nastavak teksta SRBI ZA KUPOVINU NAMIRNICA TROŠE 41,5 ODSTO ZARADE, U EU NA SAMO 16 ODSTO IZDACI za ličnu potrošnju u Srbiji, koja podrazumeva kupovinu hrane, plaćanje komunalija i ostalih usluga iznose 40.056 dinara, od čega je najveći izdatak za hranu - 41,5 odsto, pokazala je Anketa o potrošnji domaćinstava u Srbiji, koju je sproveo Republički zavod za statistiku.

Nastavak teksta

Prinosi šećerne repe u Sremu, proletos zasejane na 12.500 hektara, veći su od 50 tona po jedinici površine, sa do sada obrađenih površina. Vađenje slatkog korena je, međutim, tek na početku, jer je do sada taj posao obavljen na 15 odsto zasejanih površina.

Dr Katica Škrbić u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Sremskoj Mitrovici istice da će prinosi kasnije biti izvesno veći, u proseku za oko tonu po hektaru, s obzirom da je vegetacija repe još u toku, a intenzivirana je nakon najnovijih obilnih padavina.

Nastavak teksta HILJADU TONA SUVIH ŠLJIVA ZA RUSE VALJEVO - Predstavnik Srpske nacionalne asocijacije proizvođača suvih šljiva iz Valjeva Aleksandar Jovanović izjavio je da postoje dobri izgledi za dodatni plasman oko hiljadu tona tog voća na rusko tržište.

Jovanović je rekao da su konkretni razgovori o značajnom povećanju izvoza suvih šljiva iz valjevskog kraja tokom ove godine na rusko tržište - sa već ugovorenih 1.500 na oko 2.500 tona - vođeni tokom nedavno održanog sajma hrane u Moskvi.

Nastavak teksta

VESTI IZ SRBIJE U MRČAJEVCIMA POJEDENO 50 TONA

POTPISANI SPORAZUMI O POMOĆI SAD

KUPUSA

Na „Kupusijadi“, tradicionalnom takmičenju u kuvanju kupusa, održanoj po osmi put u selu Mrčajevci kod Čačka, skuvano je oko 50 tona kupusa i popijeno oko 100.000 flaša piva.

Nastavak teksta IZVOZ AGRARA VEĆI 25 ODSTO Beograd -- Srbija je za sedam meseci ove godine izvezla poljoprivredno prehrambenih proizvoda u vrednosti od 1,02 milijarde dolara, kaže Saša Dragin.

Ministar poljoprivrede Srbije objašnjava da je to za 25 odsto više nego u isto vreme prošle godine.

"To je najveći zabeleženi rast izvoza poljoprivrede i prehrambene industrije koji je Srbija imala", kazao je on i podsetio da je prošle godine izvoz poljoprivrednoprehrambenih proizvoda iz Srbije iznosio dve milijarde dolara, uz suficit od 650 miliona dolara.

Nastavak teksta

SRBIJI

Predstavnici Vlade Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih država (SAD) potpisale su 23. septembra 2010. godine dva sporazuma o pomoći našoj zemlji u iznosu od 18,8 miliona dolara za jačanje demokratskih institucija i za nove aktivnosti usmerene na podsticanje ekonomskog rasta.

Predstavnici Vlade Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih država (SAD) potpisale su danas dva sporazuma o pomoći našoj zemlji u iznosu od 18,8 miliona dolara za jačanje demokratskih institucija i za nove aktivnosti usmerene na podsticanje ekonomskog rasta.

Nastavak teksta DIVLJE SVINJE OBRALE KUKURUZ ŠABAC - Divlje svinje oštetile su u ataru šabačkog sela Drenovac kukuruz na površini od 75 hektara, a prema prvim procenama materijalna šteta je oko milion dinara, saopštila je šabačka Direkcija za poljoprivredu. Direktor te Direkcije Predrag Srdanović rekao je da je na pojedinim parcelama šteta i do 70 procenata roda.

Nastavak teksta KONKURS ZA NOVINARE

POLJOPRIVREDNE FIRME IZ SRBIJE MOGU DA KONKURIŠU ZA NOVAC IZ EU

Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije i Erste Banka raspisuju: Preduzeća iz Srbije, koja se bave prehrambenom industrijom i poljoprivredom, imaju šanse da konkurišu za sredstva iz Evropske Unije (EU), kroz programe koji se svake godine organizuju, ukazano je danas u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Nastavak teksta

Konkurs za novinare Za najbolji medijski prilog o procesu evropskih integracija u Srbiji u periodu od 1. januara do 1. decembra 2010. godine.

Nastavak teksta

Nova usluga AGROBIZNIS CONSULTING-a

Oglašavanje na veb sajtu AGROPRESS-A Veliki baner Dimenzije: 436px × 72px Cena: -12 meseci 150.000 din.

-6 meseci 90.000 din.

-3 meseca 50.000 din.

-1 mesec 20.000 din.

Napomena: Baner se prikazuje na svim stranicama i podrazumeva postavljanje jednog saopštenja i najave događaja mesečno Veliki baner desno: Dimenzije: 190px × 120px Cena: -12 meseci 100.000 din.

-6 meseci 60.000 din.

-3 meseca 33.000 din.

-1 mesec 13.000 din.

Napomena: Baner se prikazuje na svim stranicama Baner na vestima: Dimenzije: 220px × 92px Cena: -12 meseci 120.000 din.

-6 meseci 70.000 din.

-3 meseca 36.000 din.

-1 mesec 15.000 din.

Napomena: Baner se prikazuje na svim vestima i podrazumeva postavljanje jednog saopštenja i najave događaja mesečno Mali baner desno: Dimenzije: 185px × 76px Cena: -12 meseci 50.000 din.

-6 meseci: 30.000 din.

-3 meseca: 17.000 din.

-1 mesec: 7.000 din.

Napomena: Baner se prikazuje na svim stranicama sajta. Pozicioniran je ispred modula “Kupi fotografiju”.

Kontakt: www.agrobusinessconsulting.com office@agrobusinessconsulting.com +381 64 178 1234 Agrobusiness consulting d.o.o. | Veselina Čajkanovića 29k 11010 Beograd, Voždovac, Srbija Matični broj 20539666 | PIB 106104749 TR 285-0044115090001-93 Volksbank a.d. Beograd

Nova usluga AGROBIZNIS CONSULTING-a

PROMOTIVNI PAKETI za direktno oglašavanje Sa zadovoljstvom Vam saopštavamo da Vam Agrobusiness Consulting, izvršni partner Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS-a, može ponuditi više paketa za reklamiranje, oglašavanje i objavljivanje saopštenja.

Više o AGROBUSINESS CONSULTING-u AGROBUSINESS CONSULTING ima saradnju sa vodećim domaćim i stranim medijima, kompanijama iz agrarnog sektora, privrednim organizacijama, obrazovnim institucijama i Međunarodnim organizacijama.  Svakodnevno ažuriramo sajt AGROPRESS-a koji dnevno ima 1200-1700 posetilaca.  Sajt AGROPRESS-a je imao više od 220.000 unikatnih poseta!  Poslednjih šest meseci, poseta sajt-a AGROPRESSa rasla je 20% mesečno.  Na sajtu AGROPRESS-a su dostupne osnovne informacije na najzastupljenijim svetskim jezicima.

Najčešći posetioci sajta AGROPRESS-a:  Domaći i strani novinari koji prate poljoprivredu i privredu Srbije uopšte, koji dobijene informacije objavljuju preko svojih matičnih kuća i prosleđuju ih svojim kolegama partnerskim organizacijama iz sektora  Poljoprivredni proizvođači koji koriste napredne tehnologije  Predstavnici domaćih i inostranih kompanija iz agrarnog sektora  Potrošači i organizacije za zaštitu potrošača  Predstavnici ministarstаva poljoprivrede i drugih državnih institucija, kao i nevladinih organizacija  Predstavnici međunarodnih organizacija za razvoj, finansijskih institucija.

Prema statistikama “Google Analytics”:  Sajt AGROPRESS-a je u periodu od 7. marta do 6. aprila 2010. godine imao 28.069 posetilaca, od čega je bilo 65,89 % novih poseta iz 72 zemelje sa svih kontinenata!  Sajt AGROPRESS-a ima više od 800 stalnih čitalaca koji sajt posećuju na dnevnom nivou  Proteklih mesec dana, otvoreno je više od 52.000 stranica  Najviše posetilaca pored Srbije je iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije i Makedonije  Od ostalih zemalja, sajt AGROPRESS-a najviše posećuju čitaoci iz Nemačke, Italije, Austrije i SAD. Zahvaljujući saradnji koju Agrobusiness Consulting ima kako sa AGROPRESS-om, tako i sa drugim domaćim i inostranim medijima, kompanijama i institucijama, u mogućnosti smo da Vam ponudimo sledeće pakete:

Objavljivanje promotivnog teksta na web sajtu www.agropress.org.rs  Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije  Promotivni tekst će 24 sata biti „Glavna vest“ na sajtu AGROPRESS-a (koji ima dnevno 1200-1700 čitalaca) Cena: 100 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više fotografija: cena po dogovoru.

Slanje promotivnog teksta domaćim medijima  Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije  Slanje promotivnog teksta članovima AGROPRESS-a (70 novinara koji prate poljoprivredu, 200 medija u Srbiji, i predstavnika kompanija iz poljoprivrednog sektora) kao i predstavnicima agrobiznis sektora u Srbiji (5.000 adresa) Cena: 300 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više fotografija: cena po dogovoru.

Slanje promotivnog teksta stranim medijima  Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije  Prevođenje teksta na engleski, nemački i španski jezik  Slanje promotivnog teksta članovima IFAJ-a (Međunarodno udruženja agrarnih novinara čiji su članovi nacionalna udruženja iz 30 zemalja - 600 članova) kao i predstavnicima agrobiznis sektora u Srbiji, regionu i šire (6.000 adresa) Cena: 500 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više fotografija: cena po dogovoru.

Kombo

paket:

Slanje

promotivnog

teksta

domaćim i stranim medijima  Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije  Slanje promotivnog teksta članovima AGROPRESS-a (70 novinara koji prate poljoprivredu i predstavnika kompanija iz poljoprivrednog sektora) i prijateljima AGROPRESS-a  Prevođenje teksta na engleski, španski i francuski jezik  Slanje promotivnog teksta članovima članovima AGROPRESS-a i IFAJA-a kao i predstavnicima agrobiznis sektora u Srbiji i regionu (ukupno preko 6.000 adresa)  Promotivni tekst će 24 sata biti „Glavna vest“ na sajtu AGROPRESS-a (koji ima dnevno 1200-1700 čitalaca) Cena: 700 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više fotografija: cena po dogovoru.

Ukoliko prepoznajete interes da iskoristite jedan od ponuđenih promotivnih paketa, kontaktirajte nas radi daljih aktivnosti telefonom na +381 (0)60 0712350 ili putem emaila na office@agrobusinessconsulting.com.

Tema broja:

JESENJE MANIFESTACIJE

PRVI SAJAM KONJARSTVA "HORSEVILLE" Istorijska veza konja i čoveka, snaga strasti i iskonske privrženosti, od 1. do 3. oktobra oživeće prvi put na Novosadskom sajmu u jedinstvenom događaju koji će okupiti zaljubljenike u konje, konjarstvo i jedinstvenu umetnost suživota dvaju bića. Imajući u vidu tradiciju i infrastrukturne potencijale Novosadskog sajma u priređivanju događaja slične tematike, verujemo da će "HorseVille" biti mesto susreta profesionalaca, ali i svih koji imaju želju i volju da udruženi daju novu snagu konjarstvu u regionu.

Koncepcijski, "HorseVille" čine četiri programske celine: Snaga i strast – nastupi odgajivača, ergela, konjičkih klubova i udruženja Sport i zabava – međunarodni konjički turnir, revijalni jahački programi Biznis i umetnost – oprema i pribor, hrana, turizam, farmaceutski proizvodi, stari zanati, likovna umetnost, muzika, izdavaštvo...

Nauka i struka – edukacija odgajivača, zdravlje konja i konjanika, programi resornih institucija i udruženja...

Učesnici na sajmu "HorseVille"  odgajivači konja  dileri konja  sportska javnost – konjički sport  proizvođači i trgovci opreme, pribora, hrane i farmaceutskih sredstava za konjarstvo i prateće delatnosti  predstavnici veterinarske zaštite  udruženja i asocijacije  predstavnici javne administracije, vojske i policije  naučno-obrazovne institucije  Mediji  ustanove kulture  zanatlije  Umetnici  predstavnici turističkih destinacija za konjanike, tradicionalne manifestacije uz učešće konja i konjanika  izdavačke kuće Nastavak teksta

Na Sajmu konjarstva, koji će se održavati 1-3. oktobra na Novosadskom sajmu, učestvovaće 108 izlagača i biće predstavljena 204 rasna konja iz Bugarske, Crne Gore, Srbije, Hrvatske, Mađarske, Makedonije, Slovenije, i Slovačke.

Reprezentativna grla biće smeštena u hale 11, 12 i 30, ali i na otvorenom prostoru Novosadskog sajma. Posetioci će imati priliku da vide nonijuse, lipicanere, arabere, brdsko-planinsku domaću rasu, srpske polukrvne, engleske galopere, kao i polukrvne engleze, haflingere, američke kasače, ponije i rase vestfalen, oldenburg, hanoveranske, Amecan Quarter Horse, American Paint Horse, holštajn, cvajbruker, cangeršajd, Selle Francais, MFV, belgijske, holandske i mađarske toplokrvne konje, bugarske i slovenačke sportske konje.

Pored domaćih ergela (Ljubičevo, Karađorđevo, Bulić) i individualnih odgajivača iz Srbije, na Sajmu konjarstva u Novom Sadu predstaviće se i hrvatska ergela Đakovo.

Prvi sajam konjarstva počeće događajem koji do sada nije organizovan u Novom Sadu – Svečanim defileom kroz grad.

Nastavak teksta

Tema broja:

JESENJE MANIFESTACIJE MEĐUNARODNI SAJMOVI „LORIST“

19. MEĐUNARODNI SAJAM "EKO-SVET"

Na Novosadskom sajmu do nedelje, 3. oktobra održavaju se Međunarodni sajmovi "Lorist", dok Međunarodni sajam turizma traje do petka, 1. oktobra. Uz mnoštvo najavljenih atrakcija, izdvaja se nastup strateškog partnera Sajma turizma - Bugarske, koja predstavlja ponudu 200 hotela, 50 spa i velnes centara. Na "Loristu" svaki strani državljanin koji poseduje odobrenje za nabavku oružja izdato u svojoj državi može kupiti oružje po najpovoljnijim cenama, dok se 1. sajam konjarstva "HorseVille" održava od 1. do 3. oktobra. Na Sajmu konjarstva organizovana su međunarodna takmičenja u preponskom i dresurnom jahanju, kao i takmičenje zaprega. Fond nagrada je milion i po dinara.

Očuvanje životne sredine i vraćanje prirodi su osnovni zajednički imenitelji izlagača na Sajmu "Eko-svet". To je jedinstvena prilika da na jednom mestu budu predstavljene savremene tehnologije, ekološki standardi i inovativnosti, koje će unaprediti odnos prema zaštiti životne sredine. Interesovanje publike za taj sajam je svake godine sve veće, a pružena je mogućnost upoznavanja sa procesom i produktima organske proizvodnje, proizvodima i programima sakupljača i prerađivača lekovitih biljaka, proizvođača meda i drugih pčelinjih proizvoda, novim proizvodima ekološke opreme, uređajima, filterima i mašinama za proizvodnju lekovitog bilja i drugih ekoloških proizvoda.

Posebno mesto zauzimaju sadržaji namenjeni učenicima koji se organizuju u okviru „Ekološke učionice”, kao i drugi edukativni skupovi koji se organizuju tokom sajma.

Pogledajte foto galeriju 43. MEĐUNARODNI SAJAM TURIZMA Međunarodni sajam turizma svojim izložbenim delom, te bogatim pratećim stručnim programom, kao i zabavnim aktivnostima za široku publiku, važan je marketinški alat za sveobuhvatno predstavljanje turističkih destinacija i usluga. U isto vreme, organizuju se sajmovi hrane i pića i opreme za ugostiteljstvo, kao i sajmovi Lorist, čime se objedinjuju tematski srodne sajamske priredbe posvećene prirodi i čoveku. Koncepcija Sajma turizma u Novom Sadu doprinela je afirmaciji te priredbe kao najpoznatijem mestu koje promoviše banje i klimatske centre u zemlji, zimsku turističku ponudu i zemlje i regiona, ali i novogodišnje aranžmane.

Nastavak teksta 17. MEĐUNARODNI SAJAM HORTIKULTURE Prve jesenje dane na Novosadskom sajmu obogatiće izložba bilja i prateće opreme koju će u Hali 3 i na otvorenom prostoru Novosadskog sajma izložiti najeminetniji proizvođači i uvoznici.

Izlagački program sajma hortikulture obuhvatiće nekoliko robnih grupa - sadni materijal, semensku robu, dekorativne biljke, uređenje enterijera, zalivne sisteme, plastenike, mehanizaciju za hortikulturu i sredstva za prehranjivanje i zaštitu.

Nastavak teksta

7. MEĐUNARODNI SAJAM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE - ECOFAIR (13.10. - 15.10.2010.)

Oblasti sajma Elementi zaštite životne sredine; Rešenja zaštite životne sredine po oblastima; Zaštita prirode i upravljanje prirodnim resursima; Strategija, projekti i edukativni programi za očuvanje životne sredine i prirode; Međunarodna saradnja.

Opis sajma    

Područja zaštite životne sredine Rešenja zaštite životne sredine Zaštita prirode i upravljanje prirodnim resursima Strategija, projekti i edukativni programi za očuvanje životne sredine i prirode  Međunarodna saradnja  Berza ekoloških usluga  Lokalna samouprava Nastavak teksta

Nastavak teksta

EKSKLUZIVNO

KANADA: GEJ FARMERI GAJE RAZUMEVANJE

GEJ FARMERI GAJE RAZUMEVANJE

u ruralnoj sredini, pa samim tim nema potrebe mnogo toga da objasnjavamo jedni drugima.“ Članovi kluba su verovali da su jedinstvena društvena mreža te vrste, međutim, organizacija koja postoji već deset godina u Kvebeku Au coeur des familles agricoles (U srcu porodica sa farmi), posvećena je pomaganju poljoprivrednicima u nevolji. „Bavljenje poljoprivredom je uglavnom težak posao“, rekla je osnivač grupe i njen izvršni direktor, Marija Labrek Dušesno.

Ona je obučeni socijalni radnik, odrasla je na farmi i radila za poljoprivredne agencije u svojoj provinciji pre nego što je osnovala organizaciju, a kaže da sadašnje vreme diktirajući tempo, poljoprivrednim proizvođačima konstantno stvara stres.

Pored toga što se radi o nezavisnim radnicima koji zavise od milosrdnosti vremenskih prilika i odgovorno brinu o usevima i životinjama svakog dana sedam dana u nedelji, oni moraju da se izbore i sa nestabilnim tržištem, velikim bankarskim zajmovima i svakodnevnim izazovima, od kvara na mehanizaciji do bolesti životinja ili biljaka.

„Poljoprivreda je stvar muškaraca“, rekao je Lempron. „Zato sam tajio svoju seksualnu orijentaciju i živeo dupli život.“ Pre pet godina prestao je da se predstavlja kao heteroseksualac, čitavu deceniju nakon što je preuzeo porodičnu farmu u svoje ruke i uspešno pokrenuo proizvodnju domaće hrane i ketering usluge. „Bilo je to veliko olakšanje,“ rekao je tridesetdevetogodišnji poljoprivrednik po pitanju izražavanja svoje homoseksualnosti. „Većina ljudi je tu za mene, a oni koji nisu, pa, pretpostavljam da je to njihov problem, ne moj.

Bavljenje poljoprivredom je previše naporno da bih imao vremena da brinem o tome šta drugi misle.“ Lempron se priključio klubu gej farmera u kanadskoj provinciji Kvebeku. Osnovan pre godinu dana, klub broji dvadesetak članova koji se neformalno okupljaju na nekoliko meseci kako bi razgovarali i tako razmenili iskustva. „Razgovaramo i o privatnim stvarima, ali prevashodno o poljoprivredi i održavanju farme,“ rekao je Lempron koji je sa još nekoliko članova predstavljao klub na paradi ponosa u „Kada kiša pada danima ili nedeljama, proizvođači trpe Montrealu prošlog meseca. „Mi nailazimo na iste probleme velike gubitke. A oni ne mogu da pobegnu od svojih briga budući da smo svi farmeri i pripadnici gej populacije koji žive uzimajući odmor, ne mogu čak da priušte da se razbole. To bi dovelo do potpunog zastoja“, objasnila je Marija. Žinet Laflor, koja radi doktorsku disertaciju na Univerzitetu u Montrealu na temu samoubistava među farmerima, slaže se i dodaje da farmeri u Kvebeku žive pod stresom kao nikada do sada. „Ljudi imaju bukoličku ideju o ruralnim predelima kao o mirnom mestu sa pticama, potocima, svežim vazduhom. Ali realnost poljoprivrednika se u mnogome razlikuje.“ Pored toga što žive fizički napornim životom, oni pri radu stvaraju buku, prašinu i mirise zbog kojih su često omalovažavani od strane vikend komšija naviknutih na gradski život. „Danas se farmeri bore sa pritiscima koje ranije generacije nisu mogle ni da zamisle.“ Nastavak teksta

VESTI IZ SVETA OBNOVLJIVI IZVORI-BUDUĆNOST PLANETE

EU planira da 20 odsto utrošene energije dobija iz obnovljivih izvora. Najvažniju ulogu imaće poljoprivreda.

Na prvi pogled plan da se petina potrošne energije zameni čistom energijom iz obnovljivih izvora može da deluje preambiciozno ako imamo u vidu da Evopska Unija troši 17 procenata energije sveta.

Međutim, kako je to videla grupa poljoprivrednika iz Srbije, dobitnika Proagrolider nagrada, na studijskom putovanju-poljoprivreda bi trebalo da Evropu učini nezavisnim od fosilnih goriva.

PROBAJTE RUŽE - UKUSNE SU!

Ruža je gastronomski delikates u Kitou, glavnom gradu Ekvadora, gde brojni turisti ne propuštaju priliku da probaju "umetnička dela" od latica organski uzgajanih ruža koja pravi restoran "Zazu".

Ekvador je odavno poznat kao veliki izvoznik raznobojnog, mirisnog i oku ugodnog cveća, u čijem uzgajanju se utrkuje velik broj ljudi - od malih baštovana do kompanija.

Nastavak teksta KRAVA VELIČINE OVCE

Nastavak teksta BUKA KAO IZVOR OBNOVLJIVE ENERGIJE

Novi izvor obnovljive energije mogao bi da bude običan razgovor, tvrde južnokorejski naučnici koji su uspeli da zvučne talase pretvore u električnu energiju.

Otkriće, zasnovano na nanotehnologiji, moglo bi da se primenjuje u slučaju mobilnih telefona koji bi se punili u toku razgovora ili zidova za zvučnu izolaciju duž autoputeva koji bi proizvodili dopunsku elekričnu energiju iz buke tokom saobraćajnih špiceva.

Nastavak teksta HRVATI – VINSKA NACIJA KOJA PIJE PIVO Bez obzira na viševekovnu tradiciju proizvodnje vina u svim krajevima Hrvatske, a pogotovo u Dalmaciji, statistike pokazuju da su Hrvati – pivska nacija!

Naime, prosečan Hrvat godišnje popije oko 83 l piva, što je u rangu s SAD-om ili Španijom, ali ipak dvostruko manje od Češke. Na drugom mestu nalazi se konzumacija vina s oko 40 l po stanovniku, što Hrvatsku svrstava u zemlje s velikom potrošnjom, bliže Italiji, Francuskoj i Španiji.

Nastavak teksta

Sa visinom od svega 84 centimetra, minijaturna krava iz Jorkšira se prosto morala naći u Ginisovoj knjizi rekorda kao najmanja na svetu.

Svolou, kravica iz Zapadnog Jorkšira koja voli da sluša savremenu muziku, našla se u Ginisovoj knjizi rekorda zahvaljujući visini od samo 84 centimetra.

Nastavak teksta SVETSKA POMAMA: ASAI BOBICE Predstavnici Svetske zdravstvene organizacije prozvali su asai bobice „super hranom“, „božijim plodom“ i „energetskom bombom“.

U pitanju je malena tamnoljubičasta bobica koja raste samo u Brazilu i to na posebnim palmama u šumama Amazona. Ima kombinovan ukus čokolade i borovnice, a tajna brazilskog delikatesa je u ogromnoj koncentraciji antioksidanasa − ima tri puta jaču koncentraciju od borovnice i čak 10 puta više od crnog grožđa, što je svrstava u najjači prirodni antioksidans na svetu.

Nastavak teksta

VESTI IZ SVETA VINOVE LOZE REZISTENTNE NA BOLESTI

DO 2020. BRZI INTERNET U SVAKOM SELU EU

Švajcarska naučna ustanova Agroscope iz HanginsVedensvila (ACW) razvila je nove sorte vinove loze koje su otporne na pepelnicu i trulež.

Ove sorte vinove loze prirodnim putem se brane od bolesti pečurke , piše ACW u medijskom saopštenju. Ovo omogućava značajno smanjenje korišćenja sredstava za zaštitu bilja.

Nastavak teksta

Prema planovima Brisela, za tri godine bi svaki građanin Evropske unije trebalo da ima brzi internet. Da bi ovaj cilj bio postignut, potrebno je proširiti mrežu kablova od staklenih vlakana…

Primerena kablovska tehnika je „digitalni kiseonik“ evropskog blagostanja, smatra komesarka EU Neli Kros koja je u ponedeljak (20.9.) predstavila nacrt zakona.

Nastavak teksta OTVORENO NAJVEĆE POLJE VETRENJAČA NA SVETU

DRVEĆE RASTE BRŽE ZBOG KLIMATSKIH PROMENA

1Najnovije studije ukazuju da drveće na planeti pokazuje znake klimatskih promena. Drveće raste brže nego inače i naučnici veruju da ova preliminarna otkrića nagoveštavaju još veće promene u budućnosti kada je reč o svetskim šumama.

Studije drveća ponekad traju dugo. Ali tokom vremena, zapaze se određeni modeli.

Nastavak teksta SMRTONOSNE CIGARETE NA BUGARSKOM

Najveće polje sa vetrenjačama za proizvodnju struje na svetu otvoreno je danas nadomak jugoistočne obale engleske pokrajine Kent, preneo je BBC. Britanija se, kako navodi BBC, nada da će postati svetski lider u oblasti te tehnologije.

Polje Tanet, čija je izgradnja koštala oko 900 miliona evra, otvorio je ministar za energetiku Kris Hun. Nastavak teksta POLOVINA BUDŽETA EU ZA POLJOPRIVREDU

TRŽIŠTU

Na bugarskom tržištu pronađeno je oko 100 vrsta nelegalnih cigareta, od kojih su četiri smrtonosne za ljude, javili su bugarski mediji.

Laboratorijska istraživanja su pokazala da četiri vrste zaplenjenih cigareta bez akciznih markica sadrži dva puta veću količinu nikotina i ugljendioksida, što u kombinaciji sa katranom može biti vrlo opasno po zdravlje.

Nastavak teksta

Veliki deo sredstava budžeta EU, koji je namenjen agraru, služi istraživanjima, inovacijama, zapošljavanju i regionalnim razvojnim programima.

Budžet EU u ovoj godini utvrđen je na nivou od 122,9 milijardi evra, a od toga gotovo polovina (oko 53 milijardi evra) je namenjeno za poljoprivredu, ekologiju i ruralni razvoj. Veliki deo sredstava namenjen je i istraživanjima, inovacijama, zapošljavanju i regionalnim razvojnim programima.

Nastavak teksta

AGROPRESS NA SAJMU FINE HRANE

“CULINARIA” ekonomije Srbije.

Sajam "Kulinarija" organizuje kompanija BelExpo, uz podršku Agrobiznis projekta Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), Ministarstva poljoprivrede, Privredne komore Srbije, nemačke organizacije za tehničku saradnju (GTZ) i Agencije za strana ulaganja i promociju

Ambasadorka SAD-a Meri Vorlik (Mary Warlick), zajedno sa ministrom poljoprivrede Sašom Draginom, ambasadorom Nemačke Volframom Masom (Wolfram Mass), i potpredsednikom Privredne komore Srbije Stojanom Jevtićem, otvorila je danas u Beogradu prvi specijalizovani sajam delikatesa i pića u jugoistočnoj Evropi pod nazivom "Kulinarija" (CULINARIA). Ova sajamska manifestacija održava se u "Belekspo" centru (BelExpo) na Novom Beogradu i trajaće do subote 25. septembra. „Ljude upoznajemo tako što vidimo kakvu hranu jedu, a mi možemo biti ponosni na kulinarske specijalitete i proizvode koji su predstavljeni danas", izjavio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Saša Dragin.

Ambasadorka Vorlik istakla je da su SAD pomogle oko 120 poljoprivrednih kompanija i proizvođača da nastupe na 22 međunarodna sajma u inostranstvu i sklope ugovore o prodaji (izvozu) u iznosu od oko 90 miliona dolara.

Vorlik je naglasila da je ovaj sajam dobra prilika da strani kupci dođu u Srbiju i naglasila da za svaki dolar investiran u organizaciju sajma, grad u kojem se manifestacija održava, zaradi tri dolara.

Ambasador Nemačke Volfram Mas istakao je da njegova zemlja podržava sveobuhvatne napore koje Srbija čini na evropskom putu, a poljoprivreda je važan segment

izvoza (SIEPA).

Preko 80 izlagača iz bivših republika SFRJ, Austrije, Italije, Bugarske, Rumunije i drugih zemalja predstaviće na ovoj sajamskoj manifestaciji asortiman džemova, slatka, voćnih sokova, šumskih pečuraka i tartufa, šunki i pršuta, gurmanskih sireva, meda iz ekološki očuvanih sredina, izvorske vode, vina i rakija, biljnih čajeva i organske hrane.

Posetioci će moći da vide i neke proizvode iz Srbije koji se proizvode samo za izvoz, kao na primer koziji sir u hrastovoj kori i u kestenovom listu.

Prvi dan sajma rezervisan je samo za profesionalne kupce (snabdevače velikih trgovinskih lanaca, specijalizovanih radnji delikatesne hrane, hotela, restorana, institucija i ketering kompanija), a drugog i trećeg dana sajam će biti otvoren i za širu publiku. Cena ulaznice za posetioce je 100 dinara.

Nastavak teksta Pogledajte foto galeriju sa Sajma fine hrane "Culinaria"

KORISNI SAVETI

JESENJA SETVA PŠENICE Setvu psenice i ostalih zita treba po mogucnosti obaviti u optimalnom roku tj. od 5. do 25. oktobra. Za proizvodnju strnih žita najbolji predusevi su oni koji ranije napuštaju njive i oslobađaju površine za obradu i pripremu, a to su grašak, pasulj, krompir,kukuruz. Kao nepovoljni usevi smatraju se kasni hibridi kukuruza, monokultura i sl. U slučajevima kada nije moguće izbeći kasni predusev, treba sejati sorte tolerantne prema roku setve i predusevu. Od preduseva, količini žetvenih ostataka i vlažnosti zemljišta zavise način i dubina osnovne obrade. Priprema zemljišta mora da bude kvalitetna, a pokrivač semena u sloju 5-8 santimetara mrvičasto zrnaste strukture.Veće grudve zemljišta nisu poželjne u setvenom sloju.

moguca na visim nadmorskim visinama i podrucjima u kojima su zime duge i sa puno snega. Takodje, treba voditi racuna da temperature vazduha ne budu nize od 2 stepena celzijusa jer je minimalna temperatura za klijanje ozimih zita 1 - 2 stepena celzijusa.

Medjutim, ponekad se taj rok tesko moze ispostovati iz vise razloga: seme nije nabavljeno na vreme, nepovoljne vremenske prilike tokom oktobra, osnovna obrada kasnije obavljena, NPK djubriva nisu obezbedjena ili jednostavno nemarnost i nestrucnost poljoprivrednih proizvodjaca, ali ako je ipak neki proizvodjac zakasnio moze to uraditi i u prvoj polovini novembra. Setva u tom periodu ce verovatno imati za posledicu smanjenje prinosa zrna, ali ako zima ne bude suvise ostra i duga kasnija setva nece imati znatne negativne posledice.

Kasnjenje u setvi iz bilo kog razloga povlaci za sobom smanjenje kvaliteta setve i smanjenje prinosa zrna. Posebno se zakasnjenje u setvi negativno odrazi na prinos ozimih zita jer ona imaju duzi vegetacioni period od jarih zita.

Ako smo pak, u oktobru imali suvo zemljiste pa kvalitet setve ne bi bio zadovoljavajuci onda je bolje sacekati kisu pa tek onda obaviti setvu.

Kasnije posejani ozimi usevi se slabije bokore i u vecini slucajeva prinos je umanjen u odnosu na useve posejane ranije.

Iz napred navedenog vidi se da tu kasniju setvu treba izbegavati kad god je to moguce, i uvek treba nastojati da setvu ozimih useva obavimo kvalitetno i u optimalnom roku.

Setvom u optimalnom roku regulisemo razvoj biljaka do zime, tj biljke ulaze u zimski period u odredjenoj kondiciji, jer je upravo ta kondicija preduslov najboljeg i najsigurnijeg U ovom kasnijem roku treba sejati sorte koje su otpornije prezimljavanja, a samim tim i vazan preduslov za dobar na mrazeve i birati parcele na juznim i istocnim prinos. ekspozicijama, a nikako one parcele koje su okrenute ka severnim i zapadnim ekspozicijama. Ova setva takodje nije Nastavak teksta

KORISNI SAVETI TRIKOVI ZA LAKŠE SNALAŽENJE U KUHINJI Kada razmenjuju recepte komšinice, snajke, kume i ostale žene često zaborave da spomenu onaj specijalni "sastojak" koji čini da im hrana bude tako ukusna.

Otkrivamo neke zanimljive i korisne trikova koje možete da primenjujete svakodnevno.

SISTEMI DRŽANJA KRAVA MUZARA Vezani sistem držanja krava preovlađuje u većini zemalja i kod nas. Pretežno se radi o manjim farmama.

Ipak, po navodima stručnjaka pojedinačno držanje krava znači i poseban tretman za svako grlo što je pozitivna strana ovog načina držanja. Ovaj sistem je daleko od prirodnog načina života životinja i za njih je prihvatljiviji slobodni sistem držanja. U glavne delove objekta za vezani sistem držanja krava spadaju: jasle, ležište, oprema za vezivanje, kanal za stajnjak, hodnik za čišćenje i hodnik za ishranu.

- Jasle imaju veliki značaj i ulogu u pravilnom držanju krava. Njihova uloga se ogleda u sprečavanju rasipanja i nesmetanom uzimanju hrane i njenom dovoljnom obezbeđivanju. Jasle moraju biti otporne na vlagu i lake za održavanje higijene. Kod izgradnje jasli treba voditi računa da svi uglovi budu zaobljeni, da imaju blagi nagib i da njihova zapremina bude oko 0,1 kubika i određena sa tri dimenzije i to - širina 45 cm, dubina 20 cm i dužina 110 cm. Dno jasala bi trebalo da bude 12-15 cm, uzdignuto u odnosu na ležište tako da ukupna visina sa njihovom dubinom iznosi oko 32 cm, jer i u vezanom sistemu držanja životinja najviše vremena provodi na ležištu. Zato ono mora da zadovolji hidro i toplotnu izolaciju, udobnost pri ležanju i ishrani i stabilnost pri stajanju. Ležišta se obično izgrađuju od betona, drveta, pečene cigle. U poslednje vreme sve je češća upotreba gume i veštačkih masa. Širina ležišta se obično pravi na 110 cm, dok se za krupnije rase preporučuje širina od 120 cm. Između ležišta se postavljaju pregrade koje su po pravilu povijene cevi sa visinom od 80 do 90 cm. Dužina ležišta može biti različita sa padom od 1 do 2 odsto i u odnosu na to razlikujemo - dugo, srednje i kratko ležište. Dužina dugog ležišta je 2, 2 metra, i njegova prednost je u tome što krave imaju dosta prostora i uglavnom se sreće kod starijih štala. Ono ima i svoje mane jer se baleženje obavlja uglavnom kad je životinja pomerena napred, kada se hrani tako da balega pada na poslednju četvrt ležišta.

Krave vimenom leže u izmetu pa je higijena teža.

Nastavak teksta

Svež krompir - Ako vam je preostala veća količina kuvanog krompira, sa malo volje možete imati ukusan dodatak uz novi ručak. Prelijte ga slanom, kipućom vodom i pustite da provri, zatim vodu ocedite. Na taj način za samo nekoliko minuta krompir možete poslužiti kao da je sveže skuvan.

Lisnato testo - Ako vam lisnato testo preostane posle upotrebe, ništa ne bacajte. Čuvajte ga u zamrzivaču. Zamesite manje komade, a u posudi umutite jaje. Premažite testo i pospite rendanim sirom. Pecite ga u rerni na temperaturi od 200 stepeni Celzijusa oko 10 minuta. Možete ga služiti i toplo i hladno.

Zapečeni sirevi - Stručnjaci su testirali sireve na visokim temperaturama, a mi vam nudimo spisak sireva koji su najbolji za pripremu toplih sendviča, pica ili jela od povrća.

Parmezan: Ovoj vrsti italijanskog sira treba dodati malo pavlake, jer se posle zagrevanja brzo stvrdne i postane gorak.

Ementaler: To je veoma mastan sir, koji se lako topi i ima lepu zlatnu boju. Najbolji je za topla jela kada je prezreo.

Mocarela: Kad se zapeče, dobije lep ukus. Savetujemo da ovaj sir koristite kada spremate picu, a odličan ukus daje i salatama od svežeg povrća.

Nastavak teksta

KORISNI SAVETI

PRAVLJENJE VINA

KALEMLJENJE VOĆAKA NA ZRELO I PREKALEMLJIVANJE VOĆAKA Kalemljenje na zrelo Postoji više načina kalemljenja na zrelo, ali se u rasadničarskoj proizvodnji najviše primenjuje prosto i englesko spajanje. Ostali načini kalemljenja na zrelo se najčešće primenjuju pri prekalemljivanju voćaka. Prosto spajanje primenjuje se kada su podloga i kalem-grančica približno iste debljine (sl.96). Prvo se na podlozi napravi kos presek, a zatim se uzme unapred pripremljena isečena grančica i napravi se kos presek sa suprotne strane dobro razvijenog pupoljka.

Kod kalemljenja kajsije, uzima se deo kalem-grančice sa 3–4 pupoljka, a kod ostalih voćnih vrsta obično sa po 2 pupoljka. Jedino se orah, zbog velikih internodija, kalemi sa delom kalem-grančice koji najčešće ima samo jedan pupoljak. Kada su preseci napravljeni na podlozi i kalemgrančici, oni se spajaju i vežu jednim od napred navedenih veziva. Posle vezivanja vrši se premazivanje spojnog mesta i vrha kalem grančice kalem voskom ili parafinom. Ovaj način kalemljenja se primenjuje ako se podloge kalemljene očenjem na spavajući pupoljak nisu primile i za podloge koje nisu okalemljene očenjem.

Pored toga, može se koristiti za proizvodnju sadnica i to pretežno jabuke, tako što se vrši direktno spajanje iz ruke, podloge i kalem-grančice i onda se kalemovi drže u sanducima sa piljevinom na temperaturi 3–5°C, dok se ne izvrši potpuno kalusiranje spojnog mesta. Takvi kalemovi se iznose i sade kada se ukažu povoljni uslovi za sadnju napolju. Ovakvo kalemljenje se obavlja u februaru mesecu. Međutim, moguće je i kalemljenje iz ruke krajem marta ili u aprilu, kada krenu sokovi u podlogama. Ovakvi kalemovi se ne unose u stratifikalu već se odmah sade napolju u dobro pripremljeno zemljište.

Nastavak teksta

Vino je neizostavni deo našeg svakodnevnog života i kulture. Užitak možete osetiti u ritualu ispijanja vina, u divljenju umešnosti vinara koji je vino načinio, u specifičnom ukusu vina koji stimuliše naša čula.

Vrste vinove loze Postoji mnogo vrsta grožđa, ali većina vina se pravi od grožđa iz familije Vitis vinifera, koja potiče iz Evrope..

Kako se pravi vino?

Vinova loza iz familije Vitis vinifera raste lako u svakoj umerenoj ili tolijoj klimi. Sadržaj svakog grozda je u suštini mešavina prirodnih šećera i vode i takva mešavina omogućava razvoj prirodnih bakterija u samom zrnu. U procesu fermentacije, ove bakterije konzumiraju prirodni šećer i pretvaraju ga u etil alkohol i ugljen dioksid. Ovaj relativno jednostavan proces je primećen i korišćen od strane ljudi kroz stotine godina. U proteklih stotinak godina razvoj tehnologije i razvoj ideja proizvođača vina su imali ključnu ulogu u vinarstvu. Proces dobijanja vina se više pretvara u nauku i umetnost.

Evo osnovnih principa pravljenja vina. Zrna se sa loze skidaju ili ručno (što je bolje) ili mašinski. Izloženost vazduhu mora biti smanjena na minimum u ovoj fazi procesa. U nekim slučajevima, grođže se prska posebnim sulfitnim prahom da bi se smanjila izloženost vazduhu.

Fermentacija se obično obavlja u otvorenim buradima.

Nakon što se fermentacija završi, vino se premešta u posudu za taloženje, gde se primenjuju postupci za pročišćavanje vina. Obično se obavlja više nivoa filtriranja vina da bi ono dobilo potrebnu čistoću.

Tehnoloski postupak pravljanja crnih vina: - Muljanje grozdja (i odvajanje peteljki) - Punjenje sudova za vrenje i sumporisanje kljuka - Alkoholna fermentacija uz potapanje komine - Cedjenje prevrelog kljuka i talozenje novog vina - Prvo pretakanje - Drugo pretakanje - Bistrenje vina - Filtriranje i flasiranje vina Nastavak teksta

ADVOKATSKI TIM AGROPRESS-A: BESPLATNI PRAVNI SAVETI office@agropress.org.rs ili direktno rudovicnikola@yahoo.com i advjankovic@yahoo.com.

AGROPRESS je omogućio svojim članovima i prijateljima besplatne konsultacije koje će davati naš advokatski tim (ADVOKAT NIKOLA RUDOVIĆ i ADVOKAT NEBOJŠA JANKOVIĆ).

Pitanja možete postaviti putem našeg e-maila

Čitalac iz Aranđelovac je pitao: KAKO DA REGISTRUJEM UDRUŽENJE GRAĐANA? Odgovor advokatskog tima: Osnivanje udruženja građana, odnosno nevladinih organizacija regulisano je novim Zakonom o udruženjima.

Pomenuti zakon poverava posao registracije ovih organizacija Agenciji za privredne registre. Udruženje

Advokati Janković i Rudović savetovaće vas za pravne probleme koje imate na poslu, u privatnom životu, ali i davati konsultacije u vezi tumačenja propisa koje pominjete prilikom pisanja tekstova, odnosno obavljanja novinarskog posla. Zainteresovani mogu da se jave kancelariji Agropress-a, da ukratko u e-mejlu ili usmeno izlože problem, posle čega će im biti zakazan termin za konsultacije ili će im biti pismeno odgovoreno.

U svakom broju Agrobiznis e-magazina u okviru rubrike PITAJTE NAŠ ADVOKATSKI TIM, naši advokati će davati odgovore na vaša pitanja kao i tumačiti pojedine zakonske propise.

mogu osnovati najmanje tri osnivača, s tim što najmanje jedan od osnivača mora imati prebivalište, odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije.

Postupak upisa osnivanja udruženja se pokreće podnošenjem odgovarajućih prijava za upis, uz propisanu dokumentaciju. Udruženje se može osnovati na određeno ili neodređeno vreme, stim što ako podnosilac prijave to ne naglasi, smataraće se da je udruženje osnovano na neodređeno vreme.

Nastavak teksta

NAJAVE DOGAĐAJA NACIONALNA KONFERENCIJA— AGROBIZNIS SRBIJE 2011. GODINE 26.10.2010. godine, Narovna banka Srbije, Nemanjina 17, Beograd Organizator: AGROPRESS

PRVI SAJAM KONJARSTVA "HORSEVILLE" 01 - 03. oktobra 2010. godine, Novosadski sajam Organizator: Novosadski sajam

BALKAN TOUR 2011 - SRBIJA 18 - 15. maja 2011. godine Novi Sad, Beograd, Valjevo Detaljnije

AGROBIZNIS RECEPT Kuglof Svetli deo: 1 margarin, 15 kašika šećera, 1 vanilin šećer, malo soli, 5 jaja, oko 20 kašika brašna (oko 380gr, 1 prašak za pecivo, i kašika mleka, korica 1 limuna.

Crni deo: 1 kašika kakaa, 1 šećera, 2 mleka sasuti u mali deo svetle smese.

Priprema: Mešati mikserom redom kako je napisano.

Svetli deo sasuti u kalup namazan margarinom i posuti brasnom, pa u njega dodati tamni deo i lagano išarati kašikom.

Peći vremena na temperaturi od 150 stepeni celzijusa.

Ohladiti sasvim, pa ga istresti na posluzavnik.

AGROBIZNIS HUMOR Sretnu se polarni i mrki medved. Mrki medved pita polarnog: - E majke ti, koji sapun koristiš?

Idu dva puža ulicom, i jedan će drugom: - ‘Ajmo u bioskop!

- Važi. Šta se daje sledeće godine?

“Ljubav ne zna za granice...”, reče slon i baci se piletu u naručje! Šta kaže svinja kada ugleda utičnicu?

A zašto su tebe zazidali?

O AGROPRESS-U Udruženje novinara za poljoprivredu „AGROPRESS“ je nevladina organizacija čiji je osnovni cilj oživljavanje i unapređenje života na selu u Srbiji. Od 2006. godine AGROPRESS je članica Međunarodne federacije novinara IFAJ, a predsednik našeg Udruženja Goran Đaković je član izvršnog odobora ove Međunarodne organizacije sa sedištem u Parizu.

Do sada, Udruženje je organizovalo više od 80 ekskurzija u zemlji i inostranstvu.

Udruženje AGROPRESS ima više od 70 članova iz reda novinara i isto toliko kolektivnih članova – kompanija.

———————————————–——-— Glavni i odgovorni urednik: Goran Đaković Zamenik glavnog i odgovornog urednika: Nemanja Gagić Saradnici: Miloš Đuričanin, Marina Tanasković, Milica Proročić

PRIJATELJI BROJA: INSTITUT ZA HIGIJENU I TEHNOLOGIJU MESA

10 % popusta za članove i prijatelje AGROPRESS-a