Agrobiznis e-magazin broj 6: Investicije u agrobiznis sektor Srbije

Elektronski časopis o agrobiznisu

Godina I, jun, broj 6

AGROBIZNIS www.agropress.org.rs

Tema broja:

INVESTICIJE U AGROBIZNIS SEKTOR SRBIJE

Uspešne žene u Agrobiznisu

Akcioni plan biomase

Program Svetske

Organski koziji sir -

banke za osiguravanje

porodični biznis jedne

svetske ishrane

belgijske porodice

VESTI IZ SRBIJE NAJNOVIJE VESTI

VREMENSKA PROGNOZA ZA BEOGRAD

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/

Agro-inženjeri nedovoljno cenjeni Postignut dogovor o liberalizaciji trgovine Pocinje gradnja etno sela na Kopaniku vrednog 25 miliona evra! Šansa ruralnog turizma Rusija će prestići Ameriku u proizvodnji pšenice

VREMENSKA PROGNOZA ZA KRAGUJEVAC

Šećer izvozni potencijal srpske privrede U Rusiju sa sertifikatom GOST-R Organska proizvodnja šansa Srbije USPEŠNE ŽENE U AGROBIZNISU Radmila Popadić, poljoprivrednica iz Požege, prva je pobednica konkursa i nosilac titule „Gazdarica“, na kojem je za svoj dosadanji rad, ali i za predložen razvoj sopstvenog gazdinstva, nagrađena sa 500 hiljada dinara. Nagrada je uručena u organizaciji Opportunity banke (OBS), uz podršku Ministarstva za rad i socijalnu politiku, Nacionalne agencije za regionalni razvoj i javnog servisa RTS, na 77. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. OBS kao jedna od vodećih institucija u oblasti mikrokreditiranja u svetu, metodologijom koju primenjuje i podrškom samozapošljavanja, i u Srbiji učestvuje u popravljanju socijalne slike u nerazvijenim, ruralnim područjima.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12866.html

TADIĆ: UZ PODSTICAJ DRŽAVE MOGUĆE OSTATI NA SELU Izvor: Glas Javnosti KRALJEVO - Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je juče da u Srbiji postoje veliki potencijali za razvoj poljoprivrede i da se u narednim godinama može udvostručiti izvoz poljoprivrednih proizvoda.

Tadić je, tokom posete domaćinstvu Milana Milenkovića u selu Lazac kod Kraljeva, rekao da je preduslov razvoja poljoprivrede ulaganje u njene najisplativije grane, a jedna od njih je mlekarstvo.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12856.html

APIMETEOROLOŠKA PROGNOZA ZA JUN 2010. GODINE

Prema predviđanjima meteorologa, jun će u Srbiji biti promenljiv, normalno topao, sa srednjim mesečnim količinama padavina u granicama proseka.

Nakon varljivog, kišnog proleća, već u prvoj polovini meseca očekuje se lepo, toplo vreme sa temperaturama u granicama od oko petnaestak stepeni Celzijusa u jutarnjim satima do čak preko tridesetog podeoka u podne. Padavine kiše predviđaju se lokalno, kada su moguće pojave grmljavinskih nepogoda.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12861.html

VISOKOOBRAZOVANI IZ ČITAVE SRBIJE SE JAGME ZA ČUVANJE KOZA NA FARMI Izvor: Press Srbija je puna visokoškolovanog kadra koji zna borilačke veštine i informatiku i sa tim sposobnostima ovih dana konkuriše za posao čuvara farme koza u selu Ratković kod Kragujevca.

To je zaključak Saše Radojevića, koji je pre mesec i po dana dao oglas na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12877.html

VESTI IZ SRBIJE PRIZNANJE ZA FABRIKU ''ZDRAVOORGANIC'' Ministar za poljoprivredu Slovačke Vladimir Hovan uručio je danas fabrici „Zdravo-organic” iz Selenče bronzanu plaketu ovog ministarstva, za razvoj progresivnih tehnologija u prehrambenoj industriji. Priznanje je primio Zoran Barjaktarović, generalni direktor, i tom prilikom se zahvalio što su u Slovačkoj prepoznali njihove proizvode sa oznakom „zdravo-organic” i što im se otvaraju nove mogućnosti za plasman sokova.

Ministar Hovan i Igor Furđik, ambasador Slovačke u Srbiji, obišli su i plantažu voćnjaka na četiri hektara, za koji je njihova zemlja izdvojila donaciju od 110.000 evra.

Jozef Gašparovski, predsednik Upravnog odbora Centra za organsku proizvodnju, upoznao je goste sa napretkom Srbije u ovoj delatnosti i programskim ciljevima Centra , u čijem radu učestvuju i naučnici iz Slovačke.

OKO 3200 POLJOPRIVREDNIKA PREUZELO 17,8 MILIONA EVRA DUGOROČNIH I KRATKOROČNIH KREDITA Do sada je oko 3200 poljoprivrednih proizvodjača preuzelo kratkoročne i dugoročne kredite koje subvencioniše Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u ukupnom iznosu od 17,8 miliona evra.

U okviru kreditne podrške poljoprivredi, koju sprovodi Ministarstvo poljoprivrede u saradnji sa bankama, do sada je pet banaka i to Pro Credit Bank AD Beograd, Erste bank AD Novi Sad, Credit Agricole Srbija AD Novi Sad, Banca Intesa AD Beograd i Metals odobrilo 9.453.115,59 evra dugoročnih kredita, koji se najčešće podižu radi kupovine kombajna, traktora, mehanizacije, ali i za izgradnju skladišnih prostorija i drugih objekata.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12886.html

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12832.html

VOJVODINA ULAZI U ASOCIJACIJU VINSKIH REGIJA EVROPE Izvor: Beta Vlada Vojvodine ovlastila je danas pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu da sprovede postupak učlanjenja Vojvodine u Asocijaciju vinskih regija Evrope (AREV), saopštila je pokrajinska vlada.

Kako se navodi u obrazloženju, Vojvodina ima povoljne prirodne uslove i dugu tradiciju gajenja vinove loze i proizvodnje kvalitetnih vina.

Pod vinogradima u Vojvodini su 12.153 hektara, od čega se redovno obavlja berba na 75 odsto površina, a vinova loza je jedna od značajnijih kultura na pojedinim proizvodnim područjima.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12869.html

AMERIKANCI PROMOVIŠU GENETSKI MODIFIKOVANE USEVE U SRBIJI Izvor: Politika, autor: Vladimir Vukasović Metod primenjen na papajama na Havajima pogodan je za odbranu od boginja koje pogađaju šljive što je relevantno za Srbiju, kaže profesorka Martina Njuel Mekloflin.

U svetu je pod genetski modifikovanim usevima oko 135 miliona hektara i većina njih je u manje razvijenim zemljama. „To pokazuje da ova tehnologija nije ograničena samo na velike plantaže u Severnoj Americi nego može da se primeni na farmama svih veličina”, kaže Martina Njuel Mekloflin, profesorka Kalifornijskog univerziteta, koja je nedavno, u organizaciji američke ambasade, provela na mini turneji po Srbiji, razgovarajući s domaćim naučnicima i predstavnicima vlade.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12874.html

MILIONI EVRA ZA RAZVOJ „KARNEKSA” Izvor: Politika, autor: P. Koprivica Industrija mesa u Vrbasu uspešno se odupire ekonomskoj krizi i ove godine planira nekoliko velikih investicija Proizvodnja za izvoz: deo pogona „Karneksa” Foto P. Koprivica Vrbas – I pored mnogih teškoća nametnutih globalnom ekonomskom krizom, Industrija mesa „Karneks” uspeva da održi zavidnu stabilnost poslovanja, pa će do kraja ove godine u razne razvojne projekte uložiti oko deset miliona evra, što je pet puta više nego lane. Kako je najavio generalni direktor ove fabrike hrane Hju Mek Rejnolds, predviđen je rast prodaje za 6,5 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12867.html

DECENTRALIZACIJA - KAP U MORU LOKALNIH POTREBA Izvor: Deutsche Welle, autor: Ivica Petrović Vlada Srbije je odlučila da Fond za razvoj i Nacionalnu agenciju za regionalni razvoj izmesti iz Beograda u Niš i Zaječar.

Inicijator projekta jeste Ministarstvo ekonomije, na čijem čelu je Mlađan Dinkić, i procenjuje se da će još neke državne službe i agencije za koje je nadležno to ministarstvo biti premeštene širom Srbije. Najavljuje se i mogućnost da pred Vladu stigne inicijativa da se iz Beograda izmeste i tri ministarstva: rudarstva u Bor, poljoprivrede u Novi Sad, i za Nacionalni investicioni plan u Kruševac.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12874.html

VESTI IZ SRBIJE ZA SVAKU INVESTICIJU POTREBNO JE TRIDESET RAZLIČITIH DOZVOLA! Izvor: Press, autor: N. Sekulić Svako ko u Srbiji hoće da investira u industriju, energetiku ili poljoprivredu u proseku mora da pribavi oko 30 različitih dozvola, dok se na građevinsku dozvolu čeka i do dve godine, kaže za Press portparol Unije poslodavaca Dragoljub Rajić.

On objašnjava da, iako je rok za izdavanje građevinske dozvole smanjen sa 200 na 170 dana, to se odnosi samo na opštine koje imaju urbanističke regulacione planove.

- A čak dve trećine opština u Srbiji nema takve planove. I onda imate situaciju da onaj ko hoće da investira u neku od tih opština građevinsku dozvolu čeka godinu i po do dve - kaže Dragoljub Rajić.

Ceo tekst možete pročitati na

POVRĆE NA BEOGRADSKIM TEZGAMA SKUPLJE NEGO U SUPERMARKETIMA Izvor: Politika, autor: S. Despotović Kupci silom prilika menjaju navike i sve češće tikvice, salatu, paradajz i rotkvice pazare u trgovinskim lancima. – Poljoprivrednici napuštaju tezge a njihova mesta zauzimaju nakupci Pregled cenovnika voća i povrća u supermarketima i na pijacama pokazuje da se cene pojedinih poljoprivrednih proizvoda razlikuju i do 100 dinara. Nedavno su se pijačne cene približile onima u trgovinskim lancima i potrošači su taman pomislili da će ponovo na tezgama povoljno pazariti zeleniš, kad sezonske namirnice iz bašte donesoše poskupljenje.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12846.html

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12827.html

EU: SRBIJA POKAZALA NAPREDAK U OBLASTI POLJOPRIVREDE Izvor: Blic Zamenik direktora direktorata za poljoprivredu i ruralni razvoj Evropske komisije Jirži Pleva pozdravio je danas u Beogradu napredak Srbije u poljoprivredi i harmonizaciju propisa i institucija iz oblasti agrara sa zakonodavstvom Evropske unije.

Na međunarodnoj konferenciji "Reforma zajedničke poljoprivredne politike izazovi pristupanja i saradnje", Pleva je istakao da je za Srbiju važna efikasna primena zakona, koja je često teža od njihovog usvajanja i dodao da je ključno obezbediti kvalitetne ljudske resurse za rad u institucijama.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12834.html

EBRD ULAŽE 500 MILIONA EVRA U SRBIJU OVE GODINE Izvor: Biznis Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) planira da u Srbiju u ovoj godini uloži oko 500 miliona evra, kazala je direktork EBRD-a za Srbiju Hildegard Gacek.

Kako je rekla na predstavljanju Srbije na Godišnjoj skupštini EBRD-a, planirana su ulaganja u infrastrukturu, energetiku, energetsku efikasnost, poljoprivredu i kompanije u Srbiji.

- Od početka godine EBRD je u Srbiji potpisao ugovore o kreditima vredne 200 miliona evra - kazala je Gacek i istakla da je plan da se do kraja godine premaši rekordno finansiranje iz 2009. godine od 425 miliona evra.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12842.html

NAGRADA "ALEVI" ZA PROIZVODNE I IZVOZNE REZULTATE Izvor: S media Kompanija "Aleva" A.D dobila je nagradu "Agro-biz lider" za proizvodne i izvozne rezultate, koju tradicionalno dodeljuju Klub privrednih novinara, Društvo agrarnih ekonomista Srbije i Regionalna privredna komora Novog Sada na Medjunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, saopštila je danas ta prehrambena industrija iz Novog Kneževca.

U saopštenju se navodi da je "Aleva" prošlu godinu, i pored ekonomske krize, završila sa mnogo boljim rezultatom poslovanja nego 2008, čemu su naročito doprineli izvozni poslovi, koji su ostvarili rast.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12848.html

PREDNOSTI MANGULICE Izvor: www.sajam.net U sajamskim oborima izložene su i autohtone rase svinja "mangulica" i "moravka" vlasnika Momčila Aćimovića iz Dubovice.

Za "mangulicu" je karakteristično što je obrasla gustim, dugačkim, uvijenim čekinjama, ima kuštrav rep i minđušice na vratu, a njeno meso je tamnije nego drugih rasa svinja, kvalitetnije, jer sadrži manje holesterola i više aminokiselina, snažnijeg je mirisa i sočnije.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12863.html

VESTI IZ SRPSKE AGRARNE POLITIKE VLADA USVOIJILA UREDBE ZA PODSTICANJE

KONKURS ZA ISPORUKU I POSTAVLJANJE

INVESTICIJA, ORGANSKE POLJOPRIVREDE,

PLASTENIKA I OPREME ZA ZASADE VOĆAKA -

PROIZVODNJE MLEKA I MESA

SUBVENCIJE DO 50%

Vlada Srbije je 13. maja usvojila na sednici Uredbu o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija, zahvaljujući kojoj bi trebalo da se poveća interesovanje potencijalnih investitora.

Vlada je donela i Uredbu o korišćenju podsticajnih sredstava za podršku razvoju organske proizvodnje za 2010. godinu, kao i Uredbu o izmenama i dopunama uredbe o uslovima i načinu korišćenja podsticajnih sredstava za ruralni razvoj kroz investicije u poljoprivredna gazdinstva za proizvodnju mleka i proizvodnju mesa u 2010. godini.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12821.html

DRAGIN: ZNANJEM DO BOLJEG KVALITETA Izvor: Tanjug Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin izjavio je danas u Novom Sadu, tokom 77. međunarodnog poljoprivrednog sajma, da znanje predstavlja uslov za bolju konkurentnost i veći izvoz prehrambenih proizvoda iz Srbije.

"Svaki izvozni artikal mora po izgledu da bude prihvatljiv, da je kvalitet dobar i standardan, da ga ima u dovoljnoj količini i da mu je cena povoljna. To se može postići samo uz vrhunsku tehnologiju i dovoljno znanja svakog pojedinačnog proizvođača", dodao je on na konferenciji "Uloga znanja i obrazovanja u podizanju izvozne konkurentnosti domaćih proizvoda i razvoju agrara".

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12841.html

Izvor: eKapija Sekretarijat za privredu grada Beograda raspisao je konkurs za izbor proizvođača i prodavaca koji će isporučiti i postaviti opremu za zaštitu i navodnjavanje zasada voćaka i plastenike sa sistemom za navodnjavanje za povrtarsku proizvodnju na teritoriji Beograda u okviru programa "Zeleni prsten". Oprema i plastenici su namenjeni poljoprivrednim proizvođačima kojima će grad dodeliti subvenciju u visini od 50% ukupne cene podignutog novog zasada sa opremom.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12883.html

AKCIONI PLAN BIOMASE Izvor: www.sajam.net Akcioni plan biomase Srbije je završen i očekujemo da ga Vlada Srbije usvoji u naredne dve nedelje, izjavio je danas pomoćnik ministra rudarstva i energetike Srbije Dejan Stojadinović.

Stojadinović je na 77. međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu rekao da glavnu sadržinu Akcionog plana čini lociranje svih problema sa kojima se susreću investitori pokušavjući da koriste biomasu kao obnovljivi izvor energije.

"Trudili smo se da svaku od prepreka identifikujemo i odredimo rok do kojeg one moraju da se prevaziđu", rekao je Stojadinović i precizirao da je jedan od najvećih problema politika korišćenja šumskog otpada koji se trenutno ne koristi, a predstavlja ogroman potencijal Srbije u obnovljivim izvorima energije.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12862.html

TADIĆ: SRBIJA SPREMNA DA POVEĆA PROIZVODNJU HRANE

U SISTEM JAVNIH SKLADIŠTA UKLJUČUJE SE I DESET HLADNJAČA

Izvor: S Media

Izvor: Biznis novine

Predednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas da će Srbija nastaviti sa investicijama u proizvodnju hrane i povećanjem proizvodnje doprineti i prehrambenoj sigurnosti i bezbednosti u regionu i šire.

Tadić je na otvaranju medjunarodne konferencije "Reforma zajedničke poljoprivredne politike - izazovi pristupanja i sardnje" istakao da Srbija sada izvozi hranu u vrednosti od dve milijarde dolara, a da očekuje da će u narednom periodu taj izvoz dostići vrednost od pet milijardi dolara. Predsednik je istakao da Srbija na taj način može doprineti rešavanju globalnih problema nedostatka hrane.

Ministarstvo poljoprivrede Srbije proširiće tokom godine sistem javnih skladišta i na voće, a u planu je da u sistemu bude uključeno najmanje deset hladnjača, najavio je direktor Kompenzacionog fonda Milan Đakov.

Kako je kazao, Ministarstvo će nastaviti projekat sistema javnih skladišta i cilj je da se u ovoj godini omogući skladištenje 600.000 tona žitarica.

- Jedna od aktivnosti biće i donošenje Pravilnika o kvalitetu proizvoda, kojim je propisano klasifikovanje pšenice prema sadržaju proteina.

Ceo tekst možete pročitati na

Ceo tekst možete pročitati na

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12841.html

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12890.html

Tema broja:

INVESTICIJE U AGROBIZNIS SEKTOR SRBIJE

ODRŽANA KONFERENCIJA „INVESTICIJE U AGROBIZNIS SEKTOR SRBIJE“ NA NOVOSADSKOM SAJMU POLJOPRIVREDE DUVAN I DALJE ISPLATIVA INVESTICIJA Kent Braun, potpredsednik Japan Tobacco International-a (JTI), koji je bio glavni sponsor Konferencije “Investicije u agrobiznis sektor Srbije” održane 18. maja 2010. godine u okviru 77.

Međunarodnog poljoprivrednog sajma Novom Sadu u organizaciji AGROPRES-a, govorio je o primamljivosti ulaganja u duvanski sektor u Srbiji. On je rekao da Srbija ima potencijala za uzgajanje kvalitetnog duvana, a da je duvan jedna od retkih poljoprivrednih kultura koja već ima formirano i sigurno tržište. Ističući prednosti ulaganja u agrobiznis, naveo je i sledeće: „Smatramo da Srbija treba da iskoristi ovu priliku i tako smanji spoljnotrgovinski deficit. U prilog tome govori i to što je tokom prethodne godine Japan Tobacco International izvezao duvan vredan 13 miliona dolara. Proizvodnja duvana je i jedan od načina za rešavanje nezaposlenosti.“

Konferencija „Investicije u agrobiznis sektor Srbije“, koja je imala za cilj otvoranje dijaloga o unapređenju institucionalnog okvira i stvaranja privrednog ambijenta za privlačenje većih investicija u agrobiznis sektor Srbije. Partneri konferencije bili su Japan Tobacco International, ProCredit Banka i Agrobusiness Consulting, a na događuju je bilo više od 200 učesnka trideset medijskih kuća.

Uz reči dobrodošlice koju je uputio prisutnima, predsednik Upravnog odbora AGROPRESS-a, Goran Đaković, pozvao je sve zaposlene u agrobiznis sektoru na poštovanje novih zakona i izrazio očekivanja da će resorno Ministarstvo pokazati predanost u sprovođenju zakona, jednako kao tokom njihove pripreme.

Konferenciju je otvorio ministar poljoprivrede, Saša Dragin, rekavši da je jedina dobra agrarna politika ona koja obezbedi poljoprivredniku, zemljoradniku, paoru, seljaku da dobro živi od ovog teškog posla“. On je, dalje, podsetio da u poslednjih nekoliko godina sektor poljoprivrede beleži suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, a da je prošlogodišnji rast sektora 2%. „Dokazaćemo kako je moguće na principima socijalne pravde moguće obezediti brz razvoj agrara po modelu zajedničke agrarne politike EU“, zaključio je ministar Dragin.

Zatim je Lu Faoro, direktor USAID Agrobiznis projekta, dao razloge zbog kojih investitori treba da ulažu u agrobiznis Srbije: „Srbija ima iznenađujuće jak poljoprivredni sektor. Raste izvoz, uvode se inovacije i on se širi. On i dalje donosi profit ruralnom stanovništvu. Ovo je sektor srpske privrede koji zaista ima potencijal da privuče i domaće i strane investicije.“ O investicionim potencijalima i manama Srbije u agrobiznis sektoru govorili su i Goran Živkov, Harald Kube, prof. dr Zoran Keserović, dr Stojan Jevtić, i Goran Vasić.

Tema broja:

INVESTICIJE U AGROBIZNIS SEKTOR SRBIJE

PREZENTACIJA PROF. DR ZORANA

PREZENTACIJA GORANA ŽIVKOVA NA TEMU:

KESEROVIĆA "VOĆARSTVO - ŠANSA

ODRŽIVO FINASIRANJE INVESTICIJA PRE I

POLJOPRIVREDE"

POSLE KRIZE

Na "Konferenciji o investicijama u agrobiznis sektor Srbije", koja je održana 18. maja 2010. godine u okviru 77. međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, Prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu je održao prezentaciju na temu "Voćarsto šansa poljoprivrede".

Keserović je isticao visok procenat voćarskog sektora u strukturi poljoprivredne proizvodnje i izvoza. Naglasio je i probleme sa kojima se susreću voćari, a to su: •kasni prolećni mrazevi •grad •nagla promena temperatura u zimskom periodu •visoke letnje temperature •nedostatak padavina •pojava površinskih voda Potom je ukazivao na pozitivne primere iz razvijenih zemalja i objasnio da su voćarskom sektoru u Srbiji potrebna visoka ulaganja kako bi pratio korak sa razvijenim zemljama, koje pokazuju dobre rezultate zahvaljujući intenzivnoj proizvodnji, za šta i Srbija mora da se zalaže.

U zaključku je Prof. dr Keserović naveo ključne pretpostavke za unapređenje voćarske proizvodnje i povećanje izvoza voća i voćnih prerađevina, a to su između ostalog izgradnja infrastrukture, rejonizacija, zamena socijalne politike razvojnom politikom i dr.

Tokom konfercije o investicijama u agrobiznis sektor Srbije, Goran Živkov, SEEDEV održao je prezentaciju na temu „Održivo finasiranje investicija pre i posle krize“. Živkov je istakao da su poljoprivredi Srbije kao nikada potrebne investicije, kao i prilagođavanje zakonske regulative Srbije EU direktivama i predstojećim promenama tržišta, kao što su novi zahtevi potrošača i liberalizacijama carina. On je dodao da bez razvijenog tržišta zemljišta i kredita nema razvijene poljoprivrede. Živkov je istakao šta je potrebno uraditi da bi se povećala realizacija investica u agrobiznis sektor Srbije: - Smanjiti POTREBU poljoprivrednika na način da će se investirati i povećati potražnja - Istražiti nove MOGUĆNOSTI dobijanja sredstava - Povećati PONUDU banke unapredjenjem kapaciteta - Subvenciju usmeriti ka ribnim kreditima, koji ne bi bili finasirani bez subvencije Za kraj, Živkov je objasnio i neke korake koje bi trebalo da preuzmu država i bankarski sektor radi povećanja 1. Jasnim merama odvojiti ekonomsku od socijalne politike 2. Pospešivanje investicija kroz targetirane programe 3. Nastaviti graditi kreditno tržište

Celu prezentaciju iz dva dela možete preuzeti na

Celu prezentaciju Gorana Živkova možete preuzeti na

http://www.agropress.org.rs/files/prezentacija_prof_dr_keserovic_1.deo.pdf

http://www.agropress.org.rs/files/finasiranje_poljoprivrede_-_goran_zivkov.pdf

http://www.agropress.org.rs/files/prezentacija_prof_dr_keserovic_2.deo.pdf

Tema broja:

INVESTICIJE U AGROBIZNIS SEKTOR SRBIJE PREZENTACIJA PROCREDIT BANKE „DOBRI USLOVI ZA ULAGANJE“

Tokom konferencije o izvesticijama o poljoprivredi održanoj 18. maja 2010. godine u okviru 77. međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, Goran Tintor iz ProCredit banke održao je prezentaciju na temu „Dobri uslovi za ulaganje“.

Procredit banka je lider u podršci razvoja poljoprivrede sa tržišnim učešćem u isplaćenim agro kreditima od 43,6 %, i više od 26.500 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava koristi proizvode i usluge ove banke. Banka zapošljava više od 100 agro kreditnih službenika sa dugogodišnjim iskustvom i stručnošću, a ima i saradnju sa Ministarstvom poljoprivrede, poljoprivrednim institutima i fakultetima, udruženjima poljoprivrednika, itd.

Sa isplaćenih više od 310 miliona evra kredita, ona je najaktivnija banka na domaćem tržištu u programu subvencionisanog kreditiranja sa preko 60 odsto od ukupnog broja isplaćenih dugoročnih subvencionisanih kredita (u vrednosti od oko 14 miliona evra) i više od 80 odsto svih subvencionisanih kredita za kupovinu domaćih traktora.

Tintor je naveo da su kašnjenja u plaćanju rata agrokredita u ProCredit banci oko 1,48 %, dok je taj broj na nivou bankarskog tržišta – 16,91 %!

ProCredit banka nudi sledeće vrste agro kredita: Dugoročni subvencionisani krediti (za nova osnovna sredstva u primarnoj i prehrambenoj poljoprivrednoj proizvodnji); kratkoročni subvencionisani krediti (za repromaterijal); ProAgro krediti (za setvu - repromaterijal, stočni fond, mehanizaciju, poljoprivredne objekte, plastenike, staklenike i sisteme za navodnjavanje, voćnjake i vinograde, poljoprivredno zemljište, uštedu energije).

Tintor je isticao da se ProCredit banku od konkurentskih institucija razlikuje po tome što njegova banka vrši procenu kreditne sposobnosti na osnovu proizvodnih rezultata, što analizu poslovanja rade stručnjaci, što je plan otplate kredita prilagođen sezonskoj prirodi posla, uz mogućnost istovremenog korišćenja većeg broja kredita i dobijanje značajno niže kamatne stope uz priloženu profakturu.

MEDIJSKI IZVEŠTAJI O KONFERENCIJI “INVESTICIJE U AGROBIZNIS SEKTOR SRBIJE http://www.kvalitet.org.rs/index.php? option=com_content&view=article&id=276:investicije-uagrobiznis-srbije&catid=93:ostalo&Itemid=81 http://www.poslovnapolitika.com/index.php? option=com_content&task=view&id=685&Itemid=123 http://www.tehnologijahrane.com/seminari-i-sajmovi/investicijeu-agrobiznis-sektor-srbije http://www.rtv.rs/sr_lat/poljoprivredni-sajam/konferencijainvesticije-u-agrobiznis-sektor-srbije_189565.html http://www.novosti.rs/code/navigate.php?

Id=5&status=jedna&vest=179470&title_add=Dobar% 20posao%20od%20agrara&kword_add=agrar%2C% 20poljoprivreda http://www.b92.net/info/vesti/index.php? yyyy=2010&mm=05&dd=18&nav_id=432137 Izveštaje iz dnevnih medija možete pogledati ovde: http://www.agropress.org.rs/files/izvestaji_u_stampanim_medijima.pdf

VIDEO ZAPISI SA KONFERENCIJE “INVESTICIJE U AGROBIZNIS SEKTOR SRBIJE” http://www.youtube.com/watch? v=nMiBps25dSI&feature=player_embedded http://www.youtube.com/watch?v=7HW1HNgk9A&feature=player_embedded

VESTI IZ SVETA EU PROFITIRA INTERVENCIJOM U

OČEKUJE SE RAST IZVOZA SVINJSKOG

MLEKARSKI SEKTOR

MESA IZ EU

Rastuće cene za puter i prah obranog mleka mogle bi se pozitivno odraziti na budžet EU. Brisel je u mogućnosti da zbog stabilnijeg tržišta mleka proda skladištene količine po znatno višim cenama, zaključio je Erhard Riharts sa Centra za informacije i istraživanja u nemačkom gradu Kil (IFE). Prema istraživanju IFE, Brisel može ostvariti maržu od 900 evra po toni putera i 600 tona po toni praha obranog mleka, što kod trenutno skladištenih količina donosi profit od 68,4 miliona evra, odnosno 154,2 miliona evra, citira dlzagrarmagazin.

Američko Ministarstvo poljoprivrede USDA prognozira da će zemlje Evropske unije u 2010. godini izvesti ukupno 1.425 miliona tona svinjskog mesa.

To bi bilo 10.000 tona više nego u 2009. godini, ali skoro 300.000 tona manje nego u rekordnoj 2008. godini.

Ovo je prema navodima USDA posledica privrednog oporavka u Aziji. Očekuje se za drugu polovinu 2010. godine rast izvoza u Hongkong i Kinu, koja je ukinula trgovinske restrikcije zbog gripa H1N1.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12896.html

EVROPSKI PARLAMENT TRAŽI ZABRANU „KLONIRANOG MESA“, EVROPSKA KOMISIJA ODBIJA PREDLOG Komitet za okolinu Evropskog parlamenta početkom maja 2010. godine izričito se izjasnio protiv puštanja potomaka kloniranih životinja u trgovinski promet.

Većina komiteta zahteva od Evropske komisije da donese novi predlog po kojem će se zabraniti uvoz i trgovina „kloniranog mesa“ u Evropskoj uniji, citira novinarska agrarna služba AIZ.

Evropska komisija, ipak, za sad odbija ovaj predlog, jer se to meso ne razlikuje od konvencionalnih proizvoda.

Zabrana bi sa sobom povukla probleme sa utvrđivanjem i kontrolom.

U SAD, tehnika kloniranja je više rasprostavljena nego u EU. U najgorem slučaju, transatlantskoj trgovini prete slične poteškoće kao što je slučaj kod uvoza genetski modifikovane stočne hrane iz SAD. Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12897.html

SELO U PARIZU Izvor: RTS Francuski poljoprivrednici "preselili" na dva dana selo u sred Pariza, na Jelisejska polja, kako bi skrenuli pažnju na najveću krizu poljoprivrede u protekle tri decenije.

Ko se danas našao u Parizu na Jelisejskim poljima, verovatno se našao u čudu. Na najdužu parisku aveniju, mnogi kažu i najlepšu na svetu, kao da je premešteno neko francusko selo, pa su iznikle voćke, vinova loza i druge poljoprivredne kulture, a ne fali ni domaćih životinja.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12891.html

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12824.html

PROGRAM SVETSKE BANKE ZA OSIGURAVANJE SVETSKE ISHRANE Svetska banka donela je novi program za obezbeđivanje agrarnog razvoja i svetske prehrane. „Program globalne poljoprivrede i bezbednosti hrane“ (Global Agriculture and Food Security Program - GAFSP) ima za cilj da doprinese svetskoj borbi protiv siromaštva i gladi.

Posebna se pažnja poklanja zemljama u razvoju, gde se treba povećati produktivnost agrarnog sektora, piše agrarzeitung.de. SAD, Kanada, Španija i Južna Koreja su prve države koje finansijski učestvuju u ovom programu.

GAFSP ima i finansijsku podršku Bila i Melinde Gejts, izveštava Svetska banka. Ove četiri zemlje i fondacija prikupile su 880 miliona američkih dolara, od čega SAD učestvuje sa lavljim udelom od 475 miliona dolara.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12825.html

BIVŠI MINISTAR MENJAO "KONJA ZA KOKOŠKU" Izvor: Glas javnosti SOFIJA - Bugarsko tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv Nihata Kabila zbog zloupotrebe u vreme dok je bio na čelu Ministarstva poljoprivrede, odnosno zbog nepovoljnih zamena šume.

Naložena mu je kaucija u iznosu od 50.000 leva (25.000 evra), koju je u obavezi da uplati u roku od 10 dana.

Prema optužnici, on je odobravanjem zamena prekršio službena ovlašćenja i tako naneo štetu državi u iznosu za više od 116 miliona leva, odnosno više od 58 miliona evra.

Bivši ministar je optužen i za zamenu dve nepokretne imovine u mestu Govedarci po sistemu "konj za kokošku".

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12878.html

AGROPRESS SVET HRANE VOĆE ZA BEBU + RECEPTI!

SIROVA HRANA DA SE OSEĆATE MLAĐE I ZDRAVIJE

Izvor: Lepota & zdravlje, www.mojabeba.rs Izvor: Zdravlje Voće se jede sveže ili smrznuto, sirovo, kuvano, pečeno ili sušeno (šljiva, kajsija, smokva). Tokom cele godine jedu se različiti proizvodi od voća: kompot, džem, sokovi, marmelada, slatko, pekmez i žele. U sočno voće spadaju: jabuka, kruška, breskva, kajsija, šljiva, jagoda, malina, pomorandža, mandarina, grožđe, ribizle, smokve...

Jezgrasto (ljuskasto) voće (orah, lešnik, badem, pistaći) se ređe jede i to samo u maloj količini. U ishrani se koriste i plodovi samoniklih biljaka: kupina, borovnica, šumska jagoda i šipak.

Zašto se voće za bebu kuva?

Većina pedijatara preporučuje da se voće koje dajete bebi kuva dok beba ne napuni osam meseci.

Banana i avokado su izuzetak.

Kuvanjem voće postaje svarljivije, te se na taj način smanjuje mogućnost nastanka stomačnih tegoba kod bebe.

Kožuru voća uvek treba odstraniti, naročito kad se sprema za bebe mlađe od osam meseci. Ipak, treba napomenuti da postoje i pedijatri koji smatraju da voće uopšte ne treba kuvati.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12906.html

LUDE DIJETE Izvor: Press U potrazi za vitkom linijom ljudi su kroz istoriju bili spremni na najekstremnije tretmane. Predstavljamo vam deset najluđih dijeta.

- Dijeta sa sirćetom - Pamučna dijeta - Cigaretna dijeta - Žvakanje bez gutanja - Inuitska dijeta sa kitovom mašću - Sapun za mršavljenje - Vazdušna dijeta - Uspavana lepotica - Dijeta sa bojama - Izbegavanje močvara

Korišćenje hrane kao lekovitog sredstva je praksa koja datira od antike. Farmakopeje antičkog Egipta, Grčke, Kine, kao i one srednjeg veka, bile su bazirane na hrani.

Tek u 20. veku društvo je postalo zavisno samo od industrijskih lekova…

Danas, kada se farmaceutski model ruši kao panacea za hronične bolesti današnjice (kancer, artritis, srčana oboljenja...) i kada naučnici ponovo potvrđuju antičku mudrost o lekovitoj snazi hrane, korišćenje hrane u preventivne i lekovite svrhe se sve više infiltrira u savremenu medicinu.

Zašto jesti sirovu hranu? Lista razloga je dugačka.

Hrana bogata enzimima jača imuni sistem, održava organizam zdravim i popravlja štetu nastalu bolešću.

Gubitak težine je spontan i bez muke.

Konzumiranjem sirove hrane povećavate energiju organizma, jer on ne troši nekoliko sati dnevno samo da bi svario hranu bez enzima. Bolest i degenerativni procesi se zaustavljaju, a često i preokreću. Ubrzo počinjete da se osećate i izgledate mlađe, potrebno Vam je manje sna, Vaša koža postaje sjajna i zategnuta, bore su manje vidljive. Kosa postaje jača i sjajna, a možda izgubite i po neku sedu vlas. Sve ovo se ne dešava preko noći, ali ubrzo ćete videti i osetiti prve rezultate.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12843.html

BIRAJTE VOĆE I POVRĆE BEZ PESTICIDA Izvor: Blic Breskve i celer imaju najviše pesticida u sebi, tvrde istraživači iz američke organizacije „Environmental Workin Group".

Moderan način uzgajanja voća i povrća podrazumeva i velike količine pesticida kojima se uništavaju štetočine i razne bolesti voća i povrća. Za rezultat dobijamo lepo i krupno voće i povrće, ali sa mnogo hemikalija u sebi.

Najviše hemikalija: Celer, Breskve, Jagode, Jabuke, Borovnice...

Najmanje hemikalija: Crni luk, Avokado, Kukuruz za kuvanje, Ananas...

Ceo tekst možete pročitati na

Ceo tekst možete pročitati na

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12905.html

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12844.html

AGROPRESS MEĐUNARODNE AKTIVNOSTI

AGROPRESS NA DEGUSTACIJI PORTUGALSKIH VINA

Ministar poljoprivrede Portugalije Antonio Manuel Soares Serrano priredio je prijem tokom kojeg su gosti u beogradskom restoranu ZODIJAK imali priliku da probaju portugalska vina vrhunskog kvaliteta. Medju brojnim gostima bio je i srpski ministar poljoprivrede Sasa Dragin sa saradnicima, domaci proizvodjaci vina, predstavnici diplomatskog kora i AGROPRESS-a. Ministar Soares Serrano cestitao je predstavnicima AGROPRESS-a na odlicnoj organizovanosti Udruzenja i projektima koje realizuje. On se ovom prilikom zahvalio na poseti medijama i pozvao predstavnike AGROPRESS-a da podrze nastup Portugalije u svojstvu zemlje partnera na sajmu koji ce biti odrzan naredne godine u Novom Sadu.

AGROPRESS NA "VEČERI AUSTRIJE" U NOVOM SADU U četvrtak, 20. maja, predsednik AGROPRESS-a Goran Đaković i specijalni savetnik predsednika Nemanja Gagić bili su gosti na svečanoj večeri u restoranu „8 tamburaša“ na Petrovoradinskoj tvrđavi u Novom Sadu, čiji je organizator bila Ambasada Austrije u Srbiji i Austrijski poljoprivredni klaster AAC. Oko 100 prisutnih gostiju pozdravili su ambasador Austrije Nj.E. Klemens Koja (Clemens Koja), ataše Ambasade Austrije za poljoprivredu Kristian Brevenz (Christian Brewenz), ataše Ambasade Austrije za privredu Andreas Haidentaler (Andreas Heidenthaler) i direktor Austrijskog poljoprivrednog klastera AAC Herman Vizer (Hermann Wieser).

Goran Đaković i Nemanja Gagić ovom prilikom su razgovarali sa Ambasadorom, atašeima i predsednikom AAC o jačanju saradnje srpskih i austrijskih novinara, povezivanju i razmeni iskustava između srpskih i austrijskih firmi i jačanju saradnje srpskog i austrijskog poljoprivrednog sektora. Razgovaralo se i o budućim aktivnostima AGROPRESS-a i austrijskih vladinih i nevladinih organizacija, kao i mogućnosti zajedničkih organizovanja događaja u budućnosti.

Austrijska ambasada je prijatelj i partner AGROPRESS-a, a ambasador Austrije Nj.E. Klemens Koja posetio je krajem januara 2010. godine „Sajam ruralnog razvoja i žena u agrobiznisu“, koji je u Kragujevcu organizovao AGROPRESS.

AGROPRESS MEĐUNARODNE AKTIVNOSTI

Srpska privredna komora u saradnji sa Vladom Flamanske, Privrednom komorom Beograda, Regionalnom privrednom komorom Niša, Privrednom komorom Crne Gore , a uz podršku AGROPRESS-a organizuje susret privrednika Belgije i Srbije. Predsednik AGROPRESS-a Goran Đaković ovom prilikom će razgovarati sa belgijskim i srpskim privrednicima o aktivnostima i planova i o uspostavljanju saradnje u okviru agrobiznis sektora i medija.

TRANSFER OF THE BEST PRACTICES FROM BELGIAN ENTERPRISES in the areas of business internationalization and public-private partnership Date and time: June 2, 2010. 09:30 – 15:30 Place: Serbian Chamber of Commerce, Terazije Str. 23 – Belgrade (Grand Hall on 2nd floor)

09.30 Registration of participants 10:00 Welcome note Radmila Milivojević, Special Advisor to the President of the Serbian Chamber of Commerce 10:10 Keynote speaker Luc Van Looveren, Senior Advisor EU relations at Voka - Chamber of Comerce and Industry Antwerp- Waasland 10:20 Opportunities for entering the markets in the EU by use of multi-service Business Centres Jan Opschoor, Director of Antwerp Business Centre 11.20 LUNCH 12:20 Public Private Partnerships in the Flemish region – DBFM (O) Joris De Muyter, Senior Advisor PPP at the Flemish PPP Knowledge Centre 13.00 COFFEE BREAK 14:00 Finding dealers / partners in Europe and other countries Tomas Szlavik, Export Manager at Frisomat 15:00 Discussion and Conclusions

AGROPRESS INOVACIJE

ORGANSKI KOZIJI SIR - PORODIČNI BOIZNIS JEDNE BELGIJSKE PORODICE Tokom višednevne posete Belgiji, novinari koji prate poljoprivredu iz celog sveta okupljeni u Međunarodnu federaciju, čija je članica i AGROPRESS, učestvovali su na svetskom kongresu tokom kojeg su posetili nekolikopoljoprivrednika i kompanija. Na brojnim primerima videli smo koliko je razvijena poljoprivreda ove zemlje, a da ima stalni trend razvoja i modernizacije pokazuje primer farme porodice Devereese. Njih troje – otac, majka i sin imaju sertifikovanu organsku farmu koza na kojoj proizvode mleko, jogurt i sir. Farma je osnovana 1997. godine, a već naredne godine je dobila sertifikat za organsku proizvodnju. Prostire se na površini od 34 hektara.

Prema rečima gospodina Renaar Devreese-a, vlasnika farme, mleko pomuženo za vikend, staro dva dana se prodaje, dok je ono koje namuzemo tokom radne nedelje preradjujemo i od njega se pravi sir, mladi sir, feta sir i jogurt. Za proizvodnju svih vrsta sireva koristi se sirovo mleko. Trenutno u stalama imamo 240 koza za mužu i 300 jarića.

Prosecna godišnja proizvodnja za 305 dana koliko traje laktacija je 1244 litara mleka sa 3,86% masti i 3,14% proteina.

Dnevna jedna koza da u proseku 4 litara mleka.Zdravlje životinja na ovoj farmi se strogo kontrolise i ovaj vredni domaćin koji sa svojim naslednikom radi na farmi se pohvalio brojnim sertifikatima. Mozda vam ovaj Mladic izgleda cudno ali je on samovoljno ostao da radi sa svojim ocem.

Hannes je sin jedinac, ostao je da radi sa ocem i majkom. Na pitanje da li je sam izabrao svoj poziv on je potvrdno odgovorio i dodao: „Slusam muziku dok ih hranim elektroniku najčešće. NIje mi teško. Životinje hranimo detelinom, ječmom, tritikaleom, lanenim semenom, surutkom, sojom uz dodatak minerala i kvasaca. Hranim i pojim koze tri puta dnevno“.

Za prodaju je zadužena gospođa Devreese: “Sir se prodaje tri puta nedeljno na farmi i jednom nedeljno na lokalnoj pijaci. Većina se prodaje na sitno. Neki sirevi se distribuiraju direktno u određene radnje, restorane i pijačne tezge.

Pored ukućana na farmi smo zatekli i studenta poljoprivrednog fakulteta o se zove Vanya Verschoore. Sada je treća godina. Naredne godine kada budem diplomirao planiram da na svom imanju zasnujem farmu koza na kojoj ce raditi osobe sa posebnim potrebama pohvalio nam se Vanja.

Prema njegovim rečima tako ce obezbediti sebi novac za život i pokazati društvenu odgovornost. Ovo je tipačn primer načina kako živi i radi prosecan belgiski poljoprivrednik sa porodicom, ali i potvrda razvijenosti ove grane privrede Belgije.

Nadam se da će ova priča biti inspiracija i nekim našim proizvođačima, studentima...Vladi....

ADVOKATSKI TIM AGROPRESS-A: PRAVNI SAVETI office@agropress.org.rs ili direktno rudovicnikola@yahoo.com i advjankovic@yahoo.com.

AGROPRESS je omogućio svojim članovima i prijateljima besplatne konsultacije koje će davati naš advokatski tim (ADVOKAT NIKOLA RUDOVIĆ i ADVOKAT NEBOJŠA JANKOVIĆ).

Pitanja možete postaviti putem našeg e-maila

Jedan čitalac iz Kruševca je pitao: KAKO OSNOVATI POLJOPRIVREDNU APOTEKU, VETRERINARSKU ORDINACIJU ILI VETRERINARKU APOTEKU ODGOVOR ADVOKATSKOG TIMA: OSNIVANJE POLJOPRIVREDNE APOTEKE, VETERINARSKE ORDINACIJE ILI APOTEKE Da bi ste osnovali poljoprivrednu apoteku, veterinarsku ordinaciju ili veterinarsku apoteku potrebno je da ispunite niz administrativnih i tehničkih uslova koji se postavljaju kao preduslov za obavljanje navedenih delatnosti.

Za obavljanje ovih delatnosti potrebno je da se registrujete kao preduzetnik pred Agencijom za privredne registre.

Osnivanje preduzetnika podrazumeva podnošenje propisane jedinstvene registracione prijave osnivanja

Advokati Janković i Rudović savetovaće vas za pravne probleme koje imate na poslu, u privatnom životu, ali i davati konsultacije u vezi tumačenja propisa koje pominjete prilikom pisanja tekstova, odnosno obavljanja novinarskog posla. Zainteresovani mogu da se jave kancelariji Agropress-a, da ukratko u e-mejlu ili usmeno izlože problem, posle čega će im biti zakazan termin za konsultacije ili će im biti pismeno odgovoreno.

U svakom broju Agrobiznis e-magazina u okviru rubrike PITAJTE NAŠ ADVOKATSKI TIM, naši advokati će davati odgovore na vaša pitanja kao i tumačiti pojedine zakonske propise.

preduzetnika, fotokopije lične karte ili pasoša i plaćanje naknade za osnvanje. Za razliku od registracije ostalih preduzetničkih radnji, za osnivanje poljoprivredne apoteke, veterinarske ordinacije ili veterinarske apoteke potrebno je da dobijete prethodnu saglasnost Ministrastva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ova saglasnost se manifestuje kroz donošenje određenog rešenja od strane inspekcijskih službi navedenog ministarstva.

Oblik obavljanja delatnosti može biti samostalan kada je osnivač - preduzetnik jedno fizičko lice, ili ortački kada se može registrovati najviše 10 fizičkih lica kao osnivači – ortaci.

Rok za registraciju osnivanja preduzetnika je 5 dana.

Za detaljnije informacije za osnivanje poljoprivredne apoteke, veterinarske ordinacije ili veterinarske apoteke obratite nam se pismenim putem ili nas kontaktirajte telefonom.

AGROBIZNIS FOTO SERVIS Fotografije visoke rezolucije i kvaliteta za samo 150 dinara Agrobusiness consulting u saradnji sa AGROPRESS-om vam sa ponosom predstavlja novi foto servis. U pitanju je servis online prodaje fotografija visoke rezolucije iz oblasti poljoprivrednog sektora Srbije i sveta. Na ovaj nacin omogucavamo svima koji su zainteresovani i kojima su ovakve fotografije korisne da slanjem SMS poruke za samo 150 dinara i samo nekoliko trenutaka, preuzmu fotografiju koja im je potrebna. Sve sto je potrebno je samo da kliknete na link: http://shop.agropress.org.rs/fotografije/ i izaberete fotografiju.

Pored toga što kupovinom fotografija možete da završite deo vašeg posla, ovim i omogućavate da sadržaj Agrobiznis e-novina bude bogatiji. Servis mozete podrzati i slanjem vasih fotografija, pod uslovom da su minimalno 300dpi.

Štand Holandije na Zelenoj nedelji u Berlinu

Fabrika duvana

Naručite fotografiju slanjem sms poruke

Naručite fotografiju slanjem sms poruke

"150 AGR 122" na 4828

"150 AGR 129" na 4828

Jabučnjak

Muzej govedarstva u Japanu

Naručite fotografiju slanjem sms poruke

Naručite fotografiju slanjem sms poruke

"150 AGR 228" na 4828

"150 AGR 192" na 4828

OSTALE FOTOGRAFIJE POGLEDAJTE I NARUČITE NA STRANICI:

http://shop.agropress.org.rs/fotografije/

Nova usluga AGROBIZNIS CONSULTING-a

PROMOTIVNI PAKETI za reklamiranje, oglašavanje i objavljivanje Sa zadovoljstvom Vam saopštavamo da Vam Agrobusiness Consulting, izvršni partner Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS-a, može ponuditi više paketa za reklamiranje, oglašavanje i objavljivanje saopštenja.

Više o AGROBUSINESS CONSULTING-u AGROBUSINESS CONSULTING ima saradnju sa vodećim domaćim i stranim medijima, kompanijama iz agrarnog sektora, privrednim organizacijama, obrazovnim institucijama i Međunarodnim organizacijama.  Svakodnevno ažuriramo sajt AGROPRESS-a koji dnevno ima 1200-1700 posetilaca.  Sajt AGROPRESS-a je imao više od 220.000 unikatnih poseta!  Poslednjih šest meseci, poseta sajt-a AGROPRESSa rasla je 20% mesečno.  Na sajtu AGROPRESS-a su dostupne osnovne informacije na najzastupljenijim svetskim jezicima.

Najčešći posetioci sajta AGROPRESS-a:  Domaći i strani novinari koji prate poljoprivredu i privredu Srbije uopšte, koji dobijene informacije objavljuju preko svojih matičnih kuća i prosleđuju ih svojim kolegama partnerskim organizacijama iz sektora  Poljoprivredni proizvođači koji koriste napredne tehnologije  Predstavnici domaćih i inostranih kompanija iz agrarnog sektora  Potrošači i organizacije za zaštitu potrošača  Predstavnici ministarstаva poljoprivrede i drugih državnih institucija, kao i nevladinih organizacija  Predstavnici međunarodnih organizacija za razvoj, finansijskih institucija.

Prema statistikama “Google Analytics”:  Sajt AGROPRESS-a je u periodu od 7. marta do 6. aprila 2010. godine imao 28.069 posetilaca, od čega je bilo 65,89 % novih poseta iz 72 zemelje sa svih kontinenata!  Sajt AGROPRESS-a ima više od 800 stalnih čitalaca koji sajt posećuju na dnevnom nivou  Proteklih mesec dana, otvoreno je više od 52.000 stranica  Najviše posetilaca pored Srbije je iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije i Makedonije  Od ostalih zemalja, sajt AGROPRESS-a najviše posećuju čitaoci iz Nemačke, Italije, Austrije i SAD. Zahvaljujući saradnji koju Agrobusiness Consulting ima kako sa AGROPRESS-om, tako i sa drugim domaćim i inostranim medijima, kompanijama i institucijama, u mogućnosti smo da Vam ponudimo sledeće pakete:

Objavljivanje promotivnog teksta na web sajtu www.agropress.org.rs  Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije  Promotivni tekst će 24 sata biti „Glavna vest“ na sajtu AGROPRESS-a (koji ima dnevno 1200-1700 čitalaca) Cena: 100 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više fotografija: cena po dogovoru.

Slanje promotivnog teksta domaćim medijima  Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije  Slanje promotivnog teksta članovima AGROPRESS-a (70 novinara koji prate poljoprivredu, 200 medija u Srbiji, i predstavnika kompanija iz poljoprivrednog sektora) kao i predstavnicima agrobiznis sektora u Srbiji (5.000 adresa) Cena: 300 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više fotografija: cena po dogovoru.

Slanje promotivnog teksta stranim medijima  Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije  Prevođenje teksta na engleski, nemački i španski jezik  Slanje promotivnog teksta članovima IFAJ-a (Međunarodno udruženja agrarnih novinara čiji su članovi nacionalna udruženja iz 30 zemalja - 600 članova) kao i predstavnicima agrobiznis sektora u Srbiji, regionu i šire (6.000 adresa) Cena: 500 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više fotografija: cena po dogovoru.

Kombo

paket:

Slanje

promotivnog

teksta

domaćim i stranim medijima  Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije  Slanje promotivnog teksta članovima AGROPRESS-a (70 novinara koji prate poljoprivredu i predstavnika kompanija iz poljoprivrednog sektora) i prijateljima AGROPRESS-a  Prevođenje teksta na engleski, španski i francuski jezik  Slanje promotivnog teksta članovima članovima AGROPRESS-a i IFAJA-a kao i predstavnicima agrobiznis sektora u Srbiji i regionu (ukupno preko 6.000 adresa)  Promotivni tekst će 24 sata biti „Glavna vest“ na sajtu AGROPRESS-a (koji ima dnevno 1200-1700 čitalaca) Cena: 700 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više fotografija: cena po dogovoru.

Ukoliko prepoznajete interes da iskoristite jedan od ponuđenih promotivnih paketa, kontaktirajte nas radi daljih aktivnosti telefonom na +381 (0)60 0712350 ili putem emaila na office@agropress.org.rs.

NAJAVE DOGAĐAJA TRANSFER OF THE BEST PRACTICES FROM BELGIAN ENTERPRISES June 2, 2010. 09:30 – 15:30 Place: Serbian Chamber of Commerce, Terazije 23, Belgrade

VI. Dani sela Feketić i VII. Dani Feketićke višnje.

11. - 13. jun 2010. godine, Feketić

KONFERENCIJA: Poljoprivreda i obnovljivi izvori energije – šanse i obaveze kraj juna 2010. godine, Narodna banka Srbije, Beograd Organizatori: AGROPRESS i USAID

AGROBIZNIS RECEPT Piletina na filipinski način Sastojci: 6 komada piletine po osobi (krila, bataci, belo meso - po izboru) 1 glavica crng luka 3 čena belo luka 15 ml biljnog ulja Marinada: 120 ml vode, 120 ml soja sosa, 1 kašičica cimeta, 2 lista lovora, 1 čen belog luka, usitnjen,

120 ml sirćeta 1 kašičica đumbira 1 do 2 kašičice crnog bibera 1 zrno crvenog bibera 1 do 2 sveže crvene čili papričice

Priprema: Prvo napravite marinadu i u njoj držite meso najmanje sat vremena. Kada izvadite meso iz marinade odmah ga brzo zapecite sa obe strane dok ne dobije zlatnu boju. Meso izvadite i ostavite sa strane.

U istoj posudi na malo ulja dinstajte iseckan beli i crni luk, a kada omekša, dodajte meso i ostatak marinade pa ostavite da se kuva sat vremena na laganoj vatri.

AGROBIZNIS HUMOR Profesor pita buduceg veterinara: - Kolega,sta treba dati slonu kad ima proliv?

- Puno prostora,odgovori student.

Preko bodljikave zice gledaju se dva bika. Utom se jedan zaleti i preskoci ogradu . Domacin rece, "zdravo komsija, ja sam vo Volonja". Ovaj drugi mu odgovori " a ja sam vo Rudonja, a nadimak mi je ostao na ogradi" Pita zmija drugu zmiju: `Sestro, jesmo li mi otrovne?` Kaže druga: `Nismo, zašto pitaš?` Ova odgovara: `Ma, ujela sam se za jezik!` Šetaju dva konja kad videše blato.

Jedan konj potrča i poče se valjati.

A ovaj drugi prokomentarisa: "Ja konjine..."

Ako imate zanimljiv vic neki od sledećih brojeva AGROBIZNIS-a, pošaljite ga na e-mail adresu office@agropress.org.rs

O AGROPRESS-U

Udruženje novinara za poljoprivredu „AGROPRESS“ je nevladina organizacija čiji je osnovni cilj oživljavanje i unapređenje života na selu u Srbiji. Od 2006. godine AGROPRESS je članica Međunarodne federacije novinara IFAJ, a predsednik našeg Udruženja Goran Đaković je član izvršnog odobora ove Međunarodne organizacije sa sedištem u Parizu.

Do sada, Udruženje je organizovalo više od 70 ekskurzija u zemlji i inostranstvu.

Udruženje AGROPRESS ima više od 70 članova iz reda novinara i isto toliko kolektivnih članova – kompanija.

———————————————–——-— Glavni i odgovorni urednik: Goran Đaković Zamenik glavnog i odgovornog urednika: Nemanja Gagić Saradnici: Miloš Đuričanin, Marina Tanasković, Stevan Božinović, Stepan Bogićević

PRIJATELJI BROJA:

10% popusta za članove i prijatelje AGROPRESS-a!

Elektronski časopis o agrobiznisu

Godina I, jun, broj 6

AGROBIZNIS www.agropress.org.rs

Tema broja:

INVESTICIJE U AGROBIZNIS SEKTOR SRBIJE

Uspešne žene u Agrobiznisu

Akcioni plan biomase

Program Svetske

Organski koziji sir -

banke za osiguravanje

porodični biznis jedne

svetske ishrane

belgijske porodice