PRINC ZAVODNIK
by voki
1. poglavlje Princ Aleksos Kostas iz kraljevine Aristo nije neko kome prija čekanje. Strpljenje nikada nije bilo njegova jača strana. Ali ko bi bio lud da ga izaziva? Niko drugi nego njegov otac! Aleksos je uzdahnuo dok je hodao goredole po predvorju prestone dvorane. Pozlaćeni sat iznad kamina pokazivao je šest. Rečeno mu je da ga kralj očekuje u pet i trideset, ali Anhelos nije bio poznat po tačnosti, čak ni kada su njegova deca bila u pitanju. - Loša osobina - govorila je kraljica Teodora, ali Aleksos se nije slagao s njom. Dobro je poznavao oca i bio je ubeđen da je hronična netačnost zapravo suptilan način da ljude, uključujući i članove porodice, podseti na to da je on, iako u godinama, još uvek kralj. Verovatno je zato zahtevao da ga sin poseti ovde, u zvaničnom okruženju, umesto da ga primi u ličnim odajama. On je jednostavno bio takav i Aleksos je iz iskustva znao da nema svrhe kritikovati ga ili dovoditi u pitanje ponašanje njegovog oca. Anhelos je bio kompetentan vladar i dobro je upravljao Aristom. Što se tiče njegove dece i žene, prema njima se distancirano postavljao. Aleksosu je bilo svejedno. Dok je bio še-stogodišnjak, manje formalnosti i više pokazivanja naklonosti nešto bi mu još i značilo. Ali danas je mlad čovek, tridesetjednogo-dišnjak i dokazao se kao uspešan čovek koji predstavlja kraljevinu na međunarodnom planu i uživa reputaciju pametnog stratega i spretnog biznismena. Opet je pogledao na sat. Čekanje ga je izluđivalo. Iz iskustva je znao da sastanak neće dugo trajati. Pošto se Aleksos upravo vratio s poslovnog puta, Anhelos će želeti da čuje da li je sve proteklo onako kako su očekivali i da li je proširen spisak
2
by voki
banaka i konzorcijuma koji će ubuduće sarađivati s njima. Detalji ga nikada nisu interesovali, važan je bio samo krajnji rezultat. Aleksosu je to odgovaralo. Ali ako još dugo bude čekao, zakasniće na sastanak u gradu. Mada... ni to nije predstavljalo problem. Svojim novim "ferarijem" mogao je brzo da pređe vijugavi put uz strmu morsku obalu. Ako i zakasni, niko neće postavljati pitanje. Na njegovim usnama zaigrao je ciničan osmeh. On nije bio lažno skroman, nije se odricao ničega što je njegov život upotpunjavalo ili ga činilo prijatnijim, svejedno da li je reč o lepim ženama, brzim automobilima ili kocki. Imao je dobar osećaj za poslove, pa je izgradio poštovanja vrednu imperiju i u Aristu i uNjujorku. Osmeh mu je nestao s lica kada je pomislio na to da ga sreća sa ženama u poslednje vreme baš i ne prati. Dobijao je različite ponude. Danas je trebalo da se nade sa čuvenom manekenkom, koju je primetio na jednom snimanju u kazinu. Bila je veoma atraktivna i seksi, a Aleksos je očekivao da će ovu noć provesti s njim u njegovom apartmanu. I?, pomislio je. Kakva glupa reakcija! Još jedna lepa žena na njegovoj listi, još jedna aferica i to je sve? Verovatno je to pomislio zato što je tačno znao šta će uslediti posle ove večeri. Ona će poželeti da jednu noć u krevetu pretvori u aferu, a on će učtivo pokušati da je spreči. I sve će se završiti pre nego što je zapravo počelo. On je želeo seks... i meka ženska tela, njihov opojni miris i uzbudljivo društvo. Ali trenutno nije želeo da se posveti samo jednoj. Nije se plašio dugih veza. Mesec dana, možda dva. Tri maksimalno, a onda je moglo samo jedno da se desi: poslati skup poklon i nastaviti dalje. Aleksos se namrštio.
3
by voki
Poslednjih nedelja samo je to radio: nastavljao je dalje. Primetili su to njegovi najbliži i šalili su se na njegov račun. Njegova braća Atanasos i Stefanos uživo, sestra Simona posredstvom i-mejlova iz Pariza, a sestra Dorotea, koja je naginjala melodramatičnosti, nazivala ga je "sirotim bratom" koji ne može da pronađe ljubav svog života. Aleksos nije hteo da joj objašnjava razliku između ljubavi i požude. Po njegovom mišljenju, ljubav je bila precenjeno osećanje koje je postojalo samo u mitovima i bajkama. Ono što se danas naziva ljubavlju zapravo je hormonska privlačnost, a kod njegovih roditelja čak ni toga nema! Brak njegovog oca i majke sklopljen iz državničkih razloga. Trebalo je ispoštovati ime, kraljevsku titulu i nastaviti lozu plave krvi, koja je vekovima postojala. Isto je važilo za Stefanosa kao prestolonaslednika. Doduše, moći će da izabere svoju kraljicu - ipak je ovo dvadeset prvi vek - ali sa spiska prihvatljivih žena. Na Aleksosa, kao drugog po redu prestolonaslednika, vršen je slabiji pritisak, ali i on je bio svestan odgovornosti i znao je da će morati da izabere odgovarajuću nevestu. Ona će morati da bude bar atraktivna. Za uzbuđenje i zadovoljenje požude služe ljubavnice. Biće diskretan da ne bi ponizio suprugu, ali ona će morati da bude svesna svog položaja i zadatka, koji podrazumeva da se s njim pojavljuje na javnim mestima i da mu rodi decu. Nijedno od njih neće biti toliko naivno da od svog bračnog druga očekuje ljubav. Biće dovoljno da budu diskretni u vanbračnim aferama. Aleksos je zastao pred kolekcijom oružja iznad kamina. Pre mnogo godina postojala je jedna žena... U stvari, to nije bila žena, nego mlada devojka. Zavela ga je poljupcima, dodirima i obećanjima, a zatim ga je ismejala. Tada je još bio dečak! Njegovim telom u to vreme upravljao je deo koji nije slušao razum. Ali naučio je lekciju i nikada više nije napravio istu grešku. Do jedne večeri pre dva meseca...
4
by voki
Te noći u njegovim rukama ležala je nepoznata devojka, čije je lice zračilo nevinošću. Nudila mu je meke usne i za trenutrak je nestao ceo svet oko njih... do narednog jutra kada je shvatio da je sve bila laž. - Prinče Aleksose. Ne samo laž! Prevara! Planirana prevara... od prvog trenutka! - Gospodine? Kralj i kraljica pozivaju vas unutra. Nije smeo da dozvoli da se ona lako izvuče! Umesto daje odmah pozove na odgovornost, pretvarao se da nije shvatio njenu igru. Oboje su glumili svoje uloge i još jednom su vodili ljubav. Ali kad je ona posle toga, iscrpljena i s blaženim osmehom na licu, ležala kraj njega, on ju je hladno posmatrao dok joj je saopštavao da ju je prozreo. Onda ju je oterao. Kockala se i... izgubila. Takav je život! - Vaša visosti? Čekaju vas... Naredne nedelje kroz njegov apartman prodefilovalo je bezbroj žena. Do besvesti je ludovao putujući s kraja na kraj sveta. Bio je u Njujorku i na Bahamima, na Devičanskim ostrvima, u Meksiku, Japanu... Bila su to uspešna putovanja, ali nametnuo je sebi luđački tempo. Kao da nije znao kako drugačije da zaboravi onu noć kada je zamalo upao u zamku beskrupulozne žene, koja je htela da ga iskoristi... - Gospodine! Kralj i kraljica vas odmah čekuju! Aleksos je klimnuo glavom. Očev telohranitelj stajao je pred njim, a po izrazu njegovog lica shvatio je da je ovaj već neko vreme bezuspešno pokušavao da privuče njegovu pažnju. - Hvala. Ulazim. - Da li vam je dobro, gospodine? - Da... odlično. Samo sam malo dekoncentrisan - Aleksos je prisilio sebe da se nasmeši. - U gradu me čeka jedna žena. Razumete? Telohranitelj se takođe nasmešio. - Siguran sam da joj ne pada teško da vas čeka - naklonio se otvorivši vrata prestone dvorane.
5
by voki
Njegovi roditelji nisu bili sami, mnoštvo lakeja muvalo se oko očevog pisaćeg stola. Njegova majka stajala je uspravno, u društvu svojih dvorskih dama i poverljivih služavki. Aleksos je postao sumnjičav. Njegov otac je podigao pogled. - Najzad si tu! - zaključio je tonom, kao da je baš on dugo čekao. -1, šta misliš o ovome? Aleksos je podigao obrvu. - O čemu? - O našim planovima, naravno! - Anhelos je prevukao rukom preko gomile papira na stolu. - Hoće li biti tematska ili ne? - Šta? - upitao je sin. Anhelos je skočio na noge. - Proslava šezdesetog rođendana tvoje majke, naravno! Da se ovog meseca nisi smucao ko zna gde, ne bi sad postavljao glupa pitanja! - Anhelose... Otac i sin istog trena pogledali su kraljicu koja im se osmehivala. -I sam znaš koliko se Aleksos trudi da ubedi svet u to da je naša kraljevina savršeno mesto za investicije. Pretpostavljam da je i ovoga puta bio uspešan kao i obično. Je li tako, sine? Aleksos se nasmešio, prišao je majci i poljubio joj ruku. - Nedostajala si mi, majko. - Kako je bilo na putu? - Uspeli smo da pridobijemo značajan broj zainteresovanih. Kraljica Teodora se od srca nasmešila. - Eto vidiš, Anhelose - mahnula je rukom da služavke odu. - Lepo je što si se vratio, sine. - Drago mi je što sam opet tu. Šta se ovde dešava? - Upravo sam ti objasnio - umešao se otac nestrpljivo. - Pripremamo rođendansku proslavu tvoje majke i treba da donesemo odluke u vezi s dekoracijom. Ne želim nikakav previd. Aleksosu je to bilo smešno, ali se suzdržao.
6
by voki
- Dakle, Aleksose, koju temu da izaberemo? Antiku? Ili doba krstaških ratova? Možda Otomansko carstvo? Sve je to u vezi s našom prošlošću. Aleksos nije slušao oca, interesovalo ga je šta majka zaista želi. - Tema nije važna, važno je dato bude raskošan spektakl - rekao je. - Ne želimo da se priča da ne umemo da priredimo glamuroznu zabavu kao Kalista, zar ne? Primetio je da majka odmahuje glavom. Spominjanje kraljevine Kalista, koja je nekad zajedno sa Aristom činila kraljevinu Adamas, razbesnelo je kralja. - Spektakl? Glamurozno? - Tačno - Aleksos je klimnuo glavom. -Mada nisam shvatio tam-tam bubnjeve na proslavi rođendana engleske kraljice. A ti, mama? - Ni ja - potvrdila je kraljica Teodora. - Svi ti reporteri i novinari s televizije, i čitava ta halabuka oko kraljice Elizabete! A proslava nije bila nimalo elegantna... Muž ju je sumnjičavo pogledao. - Šta je tu teško razumeti? Postoji samo jedna tema za tvoj rođendan, Teodora! - najavio je. - Buđenje proleća! Mogu to da zamislim... Mnogo prolećnog cveća, stolnjaci iz Venecije prošarani žutom i zelenom bojom, a ti, kraljice, obučena u svetloroze haljinu, kakav je dijamant u kruni Arista... - Dobro zvuči - uzvratila je kraljica. - Dobro? Biće predivno! Pogotovo kad staviš oko vrata ogrlicu koju sam naručio. Možda ću zahtevati i broš uz to... - Neću broš - zaustavila ga je kraljica Teodora. - Ne bi bilo prikladno nositi i ogrlicu i broš. Takve sitne opaske nisu interesovale kralja Anhelosa. - Svejedno, dogovori se s juvelirom. - S dizajnerkom nakita - ispravila gaje supruga nežno. - Tako ona sebe naziva. Ona? Aleksos se namrštio pogledavši majku. Setio se vikenda kada su juveliri iz svih krajeva sveta pozvani u Aristo. Da li je u toj grupi bilo više žena? Sećao se samo jedne.
7
by voki
Upravo je to bio njen plan! Da zavede princa, koji će posle činiti sve za nju! Šta je otac malopre pričao o ogrlici koju je naručio? Odluka je doneta pre nekoliko nedelja. - Ne slažeš se sa mnom, Aleksose? - Izvini, oče. Za trenutak su mi odlutale misli. - Rekao sam da je svejedno kako ta žena sebe naziva: dizajnerkom, umetnicom ili zanatlijom - ponovio je. - Mora da shvati značaj ovakve porudžbine... - okrenuo se lakejima i udario dlanom o dlan. Svi su u trenu nestali. Kraljica je klimnula glavom. - Mislim da je ona toga svesna. Anhelos je uzdahnuo. - Nadam se da si u pravu, meni se čini da je veoma mlada. Aleksos je gledao čas u oca čas u majku. Sve mu je postajalo nejasno, kao deo zavere. Njegovi roditelji izabrali su dizajnerku, i to mladu. Nemoguće daje reč o Maji Salinas. Dođa-vola! Dobro je zapamtio njeno ime. Kako i ne bi? Nijedan muškarac koji bi pao u kandže takve veštice ne bi to zaboravio. - Kako ti to možeš da proceniš, Anhelose? - upitala je kraljica. - Nismo imali čast da je lično upoznamo jer se onog jutra izvinila pošto se nije osećala dobro. Ali imamo skice gospođice Salinas... Aleksosa kao da je neko nokautirao. - Maja Salinas? - upitao je trudeći se da mu glas zvuči ravnodušno. - Zar mi nisi rekla da će francuski juvelir izraditi ogrlicu? - Tako je trebalo da bude, ali juče su nas obavestili da je firma zapala u probleme i morala je da stornira porudžbinu - Teodora je položila ruku na sinovljevo rame. - Ova odluka doneta je u poslednji čas, a gospođica Salinas još ne zna da ćemo njoj prepustiti izradu ogrlice. - Zato je tvoje putovanje u Njujork veoma važno, sine. Aleksos je gledao u oca ne shvatajući šta mu govori. - Kakvo putovanje u Njujork?
8
by voki
- Treba da se sastaneš s gospođicom Salinas i da je obavestiš o našoj odluci. Teodora.je povukla Aleksosa za rukav da privuče njegovu pažnju. - Tvoj otac hoće da kaže... - objasnila je mirno - hteli smo da te zamolimo da gospođici Salinas objasniš šta se desilo i da je pitaš da li bi prihvatila ovu ponudu u poslednjem trenutku? - Luda je ako ne prihvati! - rekao je Anhelos. - To bi bilo savršeno, ali nije sigurno -usprotivila se kraljica. - Pravi umetnici su veoma osetljivi. Možda joj se neće dopasti to što nije bila naš prvi izbor. Aleksos se zamalo naglas nasmejao. Maja Salinas povredenog ega? - Ti si diplomata u porodici - rekao je kralj. - Svi ti odlasci u inostranstvo radi promocije našeg kraljevstva... Ovo je bio najveći kompliment koji će njegov otac izreći, ali nije bio dovoljan da navede Aleksosa na to da potraži Maju i da joj pred noge baci životnu šansu. - Rado bih to učinio - rekao je iskreno -ali imam neodložna posla ovde, na ostrvu. Sigurno može neko drugi... - Niko drugi ne dolazi u obzir! - uzviknu kralj. - Imaš svoje kancelarije i apartman u Njujorku. Poznaješ grad, znaš kako diše. Obavićeš to s gospođicom Salinas i pobrinućeš se da ona na vreme odradi posao. Ovu naredbu Aleksos nije mogao da odbije. - Ali postoji bar još četvoro-petoro dizajnera - pokušao je. - Zar ne bi mogao neko od njih... Pojačao se stisak majčine ruke. - Od početka je gospođica Salinas bila moj favorit - rekla je. - Naravno da sam se složila kad je tvoj otac odlučio da to bude francuska firma, ali sad... Aleksos je priznao poraz. Znao je da bi oca lako ubedio da izabere drugog dizajnera, ali majku... Ako je poklon za rođendan, koji bi izradila Maja Salinas, ono što ona želi... - Aleksose? - obratila mu se Teodora. -Misliš li da grešim? Zagrlio je majku.
9
by voki
- Mislim da za rođendan treba da dobiješ upravo ono što želiš. Teodora je bila presrećna. - Hvala ti, sine. - Bolje se meni zahvali - rekao je kralj osmehnuvši se svojoj ženi. - ja plaćam ogrlicu. Kraljica se nasmešila. Poljubila je sina u obraz i uhvatila muža za ruku. - Obojici vam se zahvaljujem. Aleksos je istoga dana krenuo na put od Arista do Njujorka...
2. poglavlje Sve će biti u redu!, Maja je pokušavala da ubedi sebe dok je čekala metro. Bila je toliko umornai iscrpljena da joj nije smetalo ni to što je čovek kraj nje mirisao na beli luk pa ni to što su je noge u "manolo" cipelama bolele toliko da bi najradije vrištala. Celog dana padala je kišica, koja je prerasla u ledenu kišu i uništila njenu frizuru, inače plaćenu trista dolara. I stekla je utisak da je hvata grip... Sve će biti dobro. Stigao je voz. Čovek koji je mirisao na beli luk zateturao se prema njoj, gurnuo ju je i ona je osetila da joj se jedna potpetica slomila. Jedva se uzdržala da ne opsuje, jer to ne priliči jednoj dami. Ali u tom trenutku nimalo se nije osećala kao dama, razmišljala je o tome kako da u prepunom metrou pronađe svoju potpeticu. A to je bilo nemoguće. Zbogom, cipele, zbogom frizuro! Zbogom nakitu Maje Salinas... Ne! Ne srne tako da razmišlja. Šta je upravo naučila na seminaru za suzbijanje stresa? Zbog nedostatka novca i vremena nije zaista učestvovala na kursu, ali je pažljivo pročitala o čemu je reč... Parola je glasila: Živite sada!
10
by voki
To je to. Smanjiti stres tako što će se iskoristiti svaki trenutak. A to je značilo... Dođavola!, evo njene stanice. - Izvinite? Mogu li...? Oprostiti, možete li da se pomerite? - energično se probijala kroz gužvu. Stigla do vrata baš u trenutku kad su se zatvarala pa je iskočila u poslednjem trenutku. I to sve na jednoj potpetici! Mnoštvo ljudi pohrlilo je prema stepeništu povukavši je sa sobom. Bezbroj stepenica savladati s jednom cipelom bez potpetice bio je pravi podvig. Zašto cipele imaju tako visoke potpetice? I zašto je kupovala takve stvari? Samo zato što se muškarcima sviđaju? A zaista ističu noge. Ipak, trenutno u njenom životu nema nijednog muškaraca i. verovatno će tako potrajati, pogotovo posle katastrofe u Aristu pre dva meseca. Princ! Princ tame, kako ga je nazivala. I prisećanje na njega izazivalo je ključanje njene krvi. Dođavola! Zašto je uvek morala da misli na njega i na tu strašnu noć? Mrzela je sebe zbog onoga što se tada dogodilo i verovatno će joj tako biti celog života. Ali još više je mrzela njega i... Ne, ne! To je destruktivno i ne vodi nikud. Aristo i šansa za posao, koji je toliko želela, zauvek su izgubljeni zbog njega. Moraće da se usredsredi na sadašnjost i da ubedi vlasnike prodavnica da uvrste njen nakit u svoj asortiman. Samo zato se danas usudila da obuje ove visoke potpetice i da baci toliko novca na frizuru, umesto da ta sredstva uloži u materijal za nakit koji je sinoć skicirala. Toliko se nadala ovom poslu, a šta joj je razgovor doneo? Ništa, priznala je frustrirano. Šef prodaje obavestio ju je da nisu zainteresovani za njenu kolekciju nakita. - Sviđa mi se vaš rad, gospođice Salinas - rekao je. - Čak veoma, ali za vas niko nije čuo. Da bar imate više preporuka... Više preporuka? Koliko ih je još potrebno da bi je prihvatili? Posle osvajanja nagrade uspela je da proda neke radove Tifaniju i Barniju. I to je rekla sagovorniku. Sad mora da pronađe način da proda svoje skice. Svet u kojem je želela da plasira svoje radove veoma je mali i živi, takoreći, od tračeva.
11
by voki
Dosad je imala sreće ili je u pitanju bila naklonjena sudbina kad je uspevala da proda nakit. Ko zna da li će i ubuduće biti tako. Odlična preporuka bila bi kada bi na njenoj vizitkarti pisalo da je između ostalog, radila za kralja Anhelosa i kraljicu Teodoru iz Arista... A promakla joj je ta šansa. Bolje rečeno, uništio ju je čovek koji ju je prvo zaveo, a onda izbacio kao jeftinu prostitutku! - Prestani! - opomenula je sebe. Nema smisla stalno se osvrtati unazad. Kad je najzad stigla kući, duboko je uzdahnula. Naravno da to nije bila njena kuća, nego zgrada u kojoj je živela i radila. Iznajmila je prostor u kojem je mogla da se smesti, ali je imala i dovoljno mesta za rad. Ako uopšte bude mogla da radi! Činjenica je da su dugovi rasli. Kirija je bila ogromna, a ni materijal za njene radove nije jeftin. Osim toga, nedeljno je plaćala i pomoćnika Žana. Skiciranje odgovarajućeg nakita za kraljicu koštalo ju je ne samo mnogih sati rada, nego i utrošenog materijala. Maja je dugo razmišljala, a onda je sve uložila na jednu kartu. Podigla je kredit da bi platila kiriju, račune i ostalo, odložila je sve tekuće projekte i koncentrisala se na nakit za konkurs na kojem su samo najbolji mogli učestvovati. Sve je bilo uzalud! Doduše, ušla je u najuži krug. Pozvana je sa ostalima u Aristo i pobednik je proglašen na svečanoj ceremoniji. I prokockala je jedinstvenu šansu tokom jedne noći. Za nekoliko sati nestali su svi njeni snovi i nade, a ona je ponižena. Ipak, nije kriv muškarac koji ju je zaveo, nego ona sama. Dođavola sa šaputanjima i sjajem sveca! Princ Aleksos joj je samo potvrdio ono što je odavno znala. Muškarci od žena žele isključivo seks. A neoprostivo je što je to zaboravila prepustivši se u trenutku slabosti. Čim te neki muškarac odvede u krevet, nisi mu više interesantna. Zadovoljen je njegov nagon za osvajanjem, kao i telesna žudnja, pomislila je Maja.
12
by voki
Kada su uz to okolnosti takve da je on princ, a ona u najužem krugu na konkursu koji je raspisao kralj, u takvom slučaju ona biva beskrupulozna zavodnica, a on nedužna žrtva. Majin otac je okrivio njenu majku zbog toga, a princ nju... - Proklete cipele! - opsovala je, obrisala suze i izula se. Poslednjih nekoliko metara do kuće izdržaće u čarapama. Kad je stigla do ulaza, vrata su se otvorila i gotovo se sudarila sa svojom pomoćnikom. Uozbiljio se kad je pogledao u njene noge. - Majo, zašto si bosa po ovakvom vremenu? - Sve je u redu. Samo sam izgubila jednu potpeticu - pokušala je da ga umiri. - Mislila sam da si već otišao. Ne osvrćući se, popela se uza stepenice, a Žan je pošao za njom. - Čekao sam te jer sam mislio da nosiš dobre vesti. Maja je klimnula glavom ne rekavši ni reč. Ušla je u stan i otišla pravo do prozora. Onda se umorno okrenula. - Baš lepo od tebe. - Nije dobro prošlo - zaključio je Žan. Maja je uzdahnula i skinula kaput. Mogla je da ga slaže, ali on ju je dobro poznavao. Odrasli su kao susedi u Bronksu. Žan i njegova porodica doselili su se iz Portorika. On je za nju bio brat koga nije imala, a već pet godina radi za nju. - Nije. - Žao mi je. Šta se desilo? Maja je uzdahnula. - Šef je rekao da mu se sviđaju moji radovi, ali... Treba da mu se javim čim moje ime postane slavno. - Tada ti on više neće biti potreban. Nasmešila se. - Dobro je što si oženjen, inače bi mi svašta palo na pamet - rekla je pa se i on nasmejao. To je bila interna šala među njima. Znala je to i njegova žena, Majina najbolja drugarica. - Reći ću to Sili - zapretio je. - Reci joj i da se radujem večeri u subotu.
13
by voki
- Hoću - rekao je Žan. - Novi otisci od voska su na radnom stolu, a opal je isporučen. - Hvala. Žan je malo oklevao. - Stiglo je pismo iz banke... preporučeno. - To sam, mogla očekivati - odgovorila je Maja rezignirano, ali brzo se sabrala. - Izvini - promrmljala je - loše vesti nisu razlog da se ubije glasnik pokušala je da se našali. - Možda ćeš se oraspoložiti ako ti kažem daje zvala tvoja majka - i to je izgovorio šaljivim tonom, ali vesti od njene majke nikada nisu bile dobre. Majčin život nije bio sjajan, a ona je za to krivila svoju kćerku čije joj je rođenje, navodno, uništilo snove i planove. Ne, nije žalila što je rodila kćerku i žrtvovala se za svoje jedino dete. Samo kad bi prestala da se zanosi kojekakvim poslićima i kada bi našla ozbiljano zaposlenje... - Šta je rekla? - Bole je leđa, ima probleme sa želucem, a lekar joj nije pomogao nabrajao je Žan. -1 diplomirala je kćerka gospođe Fineli. Maja je klimnula glavom. - A rođaka Aneta... - Ne opet! Odjednom joj je svega bilo dosta. Proćerdan dan, gorko razočarenje, opomena iz banke, početak gripa i na sve to još i poziv njene majke. Izletela joj je psovka. Žan ju je zagrlio. - Slušaj, Majo, hajde sa mnom, znaš da će se Sila obradovati. Pripremiće čili za večeru. Kada si poslednji put pojela nešto ukusno? Maja se oslobodila njegovog zagrljaja. - Idi kući svojoj ženi - rekla je nežno. - Ako Sila i ja možemo nekako da ti pomognemo... - Znam. - Da si bar pobedila na onom konkursu! Još uvek ne razumem zašto...
14
by voki
- Pusti to - zaustavila ga je. Znala je zašto, ali čak ni njemu to nije mogla da prizna. -Videćeš, sve će biti u redu... - Iz tvojih usta u Božje uši! Maja se opet ohrabrujuće nasmešila. - Idi već jednom, prijatelju. - Sila će biti besna kad čuje u kakvom sam te raspoloženju ostavio. - Reci joj da je volim, ali da sam ja šef. A sad, briši! - Razumem, šefe! - poljubio ju je u čelo. Gledala je za njim. Odjednom se stresla od hladnoće. Nikako nije uspevala da ugreje ovu ogromnu prostoriju i da se u njoj oseća kao u svom kutku. Činilo joj se da vetar duva iz pravca prozora. Ugledala je limuzinu pred ulazom. Odmahnula je glavom. Verovatno neki trgovac nekretninama ispituje teren. Često su dolazili, što je značilo da uskoro neće moći da priušti sebi radni prostor i stan u ovom delu grada. U znak protesta isplazila je jezik prema automobilu i povukla se od prozora sa osmehom na licu. Da li je moguće da počinje da ludi?
*** Aleksos je iz automobila posmatrao slabo osvetljene prozore. Da li mu se gospođica Salinas upravo isplazila? Nemoguće! Zašto bi to uradila? Nije mogla ni da ga vidi. Bilo je mračno, a prozori limuzine zatamnjeni. Verovatno mu se učinilo. Nikakvo čudo po ovakvom nevremenu. Ali video je dirljivi rastanak između nje i njenog ljubavnika. Uostalom, to ga se ne tiče! Teško je prihvatio obavezu da izvrši ovu nezahvalnu misiju. Popeće se gore, ispričaće zašto je došao, saopštiće joj da je ipak dobila posao i to će biti sve. Činio je to zbog svoje majke. Zbog nje je čak na trenutak mogao da zaboravi bes i poniženje. Poželeo je da nije video scenu rastanka. Od toga mu se ubrzao puls. Sneg u petak uveče... ljubavnik koji svoju voljenu čeka pred vratima... odlazi gore s njom, nežno je ljubi i dodiruje...
15
by voki
I onda odlazi. Aleksos se namrštio. Kakav je to čovek? Dobrovoljno odlazi u hladnu noć umesto da se ugreje pored ove žene. A njegovi než-ni, zaštitnički gestovi... zar je on ne poznaje dovoljno da zna kakva je u krevetu? Aleksos se i sada sećao one noći kao da je juče bilo. Njen miris... divlji ljiljani poput onih koji cvetaju u bašti iznad mora. Njena topla koža svilenkasta pod njegovim rukama. Njeni nemirni uvojci... nežne usne, koje su mu se sasvim predale... Dođavola, opet je zašao u svet erotskih fantazija! Telo mu je bilo napeto i goreo je od želje. Otvorio je prozor i udahnuo svež vazduh. Bolje da se priseća razloga zbog kojeg je završila u njegovom krevetu! To nije bila slučajnost, već proračunatost kada je, s vodičem u rukama, naizgled nesigurno došla pred njegovu kancelariju. Odmah mu je zapala za oko, ali nije mu delovala sumnjivo. Bila je vitka, nežna i prelepa s tamnim uvojcima guste kose. Zastao je kao ukopan kad ju je ugledao, pa je nastavio daje posmatra. Imala je naočare, koje su joj davale poseban šarm. Amerikanka, pomislio je, turistkinja, i odmah joj je bez razmišljanja ponudio pomoć... - Izvinite, treba li vam pomoć? - upitao je uzdržano. Kritički ga je odmerila preko naočara. Njeno oklevanje govorilo je u prilog njenom staromodnom obrazovanju, što mu se činilo veoma privlačnim. - Pa... hvala. Treba mi. Ako biste mogli da mi kažete... tražim "Argus". To je restoran ili kafić. U vodiču piše da se ovde nalazi - pokazala je prstom asfalt. - Portir hotela isto tvrdi... - Nije ovde - rekao je Aleksos. - I to već duže od godinu dana. Bila je razočarana. - O... razumem. Ipak, hvala - skinula je naočare pogledavši ga. Njene krupne oči nisu bile ni smeđe ni zelene, nego nešto između. Kao da se njihova boja menjala u zavisnosti od svetla i raspoloženja.
16
by voki
Ali Maja Salinas nikako nije bila nedužna, tačno je znala šta radi. Čak je i njena reakcija na njegov predlog da je odvede u drugi restoran zapravo bila bravurozno odigrana uloga. - Da li je...? - oklevala je. - Hoću da kažem, da U je ovaj restoran...? - Tako dobar kao onaj koji ste tražili? - dodao je Aleksos. Pojma nije imao, jer nikada nije bio u restoranu za koji se ona interesovala. Koliko se sećao, to je više bio bistro koji nudi brzu hranu. - Isto tako povoljan? - pocrvenela je. - U vodiču piše... - Nemojte time razbijati glavu. Restoran u koji ju je odveo bio je ekskluzivan i skup. Pozvaće je na večeru da bi u društvu jeo, malo popričao i bio dobar ambasador svoje zemlje. Izgledalo je da ga lepotica nije prepoznala iako je bio "turistička atrakcija" poput peskovitih plaža ili mondenske luke. Još jedan trik. U to se kasnije uverio. Nećkala se, ali je uspeo daje nagovori. Posle večere, dok su šetali uz obalu, poljubio ju je ispod jedne palme. A kad je zavukao ruku pod njenu bluzu, uzvratila je uzdasima. Onda ju je zagrlio i poveo u svoj apartman, gde mu se predala šapućući da nikada ništa slično u životu nije uradila. Njeni isprekidani uzdasi... divlja strast... Sve je delovalo tako realno da je i sada osetio vrelinu. Opsovao je. - Gospodine? - javio se vozač, ali ga je Aleksos ignorisao. Otvorio je vrata i izašao u noć. Laži! Sve same laži, kako je to narednog jutra saznao kad je pružio ruku napipavši prazan krevet. Pomislio je da je u kupatilu, ali nije je bilo. Onda je čuo njen glas. Da li je telefonirala? Koga je zvala? Podigao je slušalicu aparata koji je bio na stočiću kraj kreveta. Da, rekla je zadovoljno. Da, Žane, mislim da imam šansu da dobijem porudžbinu za ogrlicu za kraljičin rođendan... velika je konkurencija, ali imam dobar predosećaj. Okrenula se kada je čula da je ušao u kuhinju i obrazi su joj pocrveneli. - Budan si - stidljivo mu se nasmešila. By voki
17
by voki
Aleksos je uzeo slušalicu iz njene ruke i spustio ju je. Potom ju je podigao u naručje i odneo u krevet. Vodili su ljubav divlje i strasno, a on je pritom osećao i bes. Onda joj je naredio da se obuče i nestane. I da joj ne padne na pamet da se pojavi na dvoru. - Tvoje šanse da dobiješ taj posao svedene su na nulu! - doviknuo je za njom. Aleksos je prešao ulicu. Sve se to dogodilo pre dva meseca, ali njegov povređeni ponos još uvek'ga je bo-leo. Za nekoliko minuta on će Maju uvesti u pakao i tako će je oterati iz svojih misli i života. Zauvek.
3. poglavlje Maja je skinula sako i prebacila ga preko naslona stolice. Podigla je slušalicu da pozove majku. Ipak, oklevala je. Zašto to da učini sebi? Moraće da sluša desetominutno kukanje na raznorazne bolesti, a onda predavanje o tome kako je izabrala pogrešno zanimanje... Prvo mora da skine mokru odeću i da se opusti u toploj vodi. Zatim, pravac kuhinja da nešto prezalogaji. Posle će zvati majku. Bacila je cipele u smeće i počela da svlači suknju, pa čarape i grudnjak. Nagnula se napred pokušavajući da sveže nemirnu kosu u rep. Obukla je izbledelu košulju koja joj je dopirala do kolena. - Vreme je za večeru! - pokušala je da oraspoloži sebe mada se njen želudac nije obradovao hrani. Ništa novo. Od pre nedelju dana osećala se loše, imala je mučnine. Nikakvo čudo, pola grada obolelo je od gripa! Pošto je do kraja meseca morala da odradi još mnogo komada nakita, nije mogla da priušti sebi da se razboli. Klijenti su se pouzdali u nju, a njoj je potreban novac, i to što pre. Prišla je frižideru. Da li da naruči kinesku hranu?
18
by voki
Oglasilo se zvono. Namrštila se. Kome pada na pamet da joj dolazi u ovo doba? Možda je Žan nešto zaboravio? Prišla je vratima. - Stvarno, Žane, ti... Glas joj je zamro. Pred njom je stajao Aleksos Kostas. Pahulje su se presijavale na njegovoj jakni i kosi, kao da su dijamanti. Osetila je da joj je krv jurnula u lice. - Dobro veče, gospođice Salinas. Glas mu je bio upravo onakav kakvog ga je pamtila, dubok i promukao. Zvučao je hladno, kao onog jutra koje je pokušavala da zaboravi, kada joj je prebacivao nazivajući je svakakvim pogrdnim imenima... - Nećeš me pozvati unutra? Maja je pokušavala da se sabere. Prošli put bili su na njegovom terenu, a ovo je njen dom. - Dole na vratima je obaveštenje - odgovorila je. - Na njemu piše: Zabranjen ulaz probisvetima. - Baš smešno... - Šta hoćete od mene, prinče Aleksose? Osmeh mu se zatitrao na usnama, a Maja je shvatila da nije imuna na njegov izgled. - Zašto si tako zvanična, Majo? Prilikom poslednjeg susreta bila si pristupačna ako se dobro sećam. Znala je da tim recima želi da je povredi. Primetio je da je pocrvenela. Protiv toga nije mogla ništa, ali mogla je da se upusti u verbalni obračun s njim. - Pitam vas poslednji put, Vaša visosti, šta tražite ovde? - Pusti me unutra i reći ću ti. - Ne nameravam da vas pustim u svoj stan. Recite šta želite i idite, inače ću vam zalupiti vrata pred nosom. Aleksos se smešio. Naslonio se na dovratak odmeravajući Maju u ogromnoj košulji. - Nisam baš siguran u to.
19
by voki
Ni ona nije bila. Gledala ga je onako visokog, atletski građenog i mišićavog. Setila se njegovog tela na svom i krv je brže pojurila njenim venama. - Slušaj, nisam preleteo pola sveta da bi me oterala s vrata - objasnio je hladno. - I ne idem pre nego što obavim zadatak. Predlažem da prestaneš da se ponašaš kao derište i da me pustiš unutra. Derište? Takvom ju je smatralo ovo đubre, koje ju je zavelo i satima vodilo ljubav s njom, samo da bi joj posle prebacio da mu se podala iz koristi? Mada... to nije bilo ni u kakvoj vezi s ljubavlju. Bio je to seks. Što ga se brže otarasi, to bolje. Koraknula je unazad. - Imate pet minuta. Prošao je kraj nje i zastao nasred prostorije. Stala je iza njega prekrstivši ruke na grudima. Nasmejao se i zauzeo isti stav. Pogledala je na zidni sat. - Četiri minuta i četrdeset sekundi - rekla je. - Traćite dragoceno vreme, Vaša visosti. - Ono što želim da kažem trajaće duže od pet minuta. - Onda naučite da budete sažeti. Kad vreme istekne, zvaću policiju. Neočekivano je uhvatio Maju za ruku, privukao ju je sebi i zagledao se u sjaj u njenim očima. - Samo probaj, a ja ću ispričati novinarima kako je nadobudna dizajnerka nakita Maja Salinas pokušala da se domogne ugovora vrednog pola miliona dolara zavodeći princa. Prevršio je svaku meru! Istrgnula je ruku iz njegove. - Ne pokušavaj da me zaplašiš lažima -viknula je. - Ne možeš sebi dozvoliti takav publicitet! - Rano sam morao da naučim da živim s novinarima, gospođice Salinas. To je sastavni deo mog života. I, uostalom, ja sam bio zaveden, ali otkrio sam tvoj perfidni plan i otpustio te. Šta misliš, kako će reagovati tvoji klijenti? Opsovala je na španskom, a on je odgovorio. Znači, đubre govori i taj jezik. Obrazi su joj goreli.
20
by voki
- Za tri minuta zovem policiju. A na cirkus sa štampom pristajem ako je to način da te se resim. - U čemu je tvoj problem, Majo? Plašiš se da će se tvoj ljubavnik vratiti? - Moj...? - Da, tvoj ljubavnik. Kako si ga oslovila onog jutra? Žan? Žan! To je bila tako apsurdna pomisao da se gotovo nasmejala. Ali Aleksosu nije želela da polaže račune. - On te se ne tiče. - U pravu si - prišao je prozoru i pogledao limuzinu koja ga je čekala. - A ja sam posmatrao vašu malopređašnju dirljivu scenu. Iz radoznalosti. Maju je zahvatila jeza. Znači, limuzina je njegova. - Sedeo si u automobilu i špijunirao si me? - upitala je u neverici. - Možda bi trebalo da nabaviš zavese. - Ti... ti... - pokazala je vrata. - Izlazi iz mog stana! Odmah! Nije se pomerio, nastavio je da je odmerava od glave do pete. Zaista nije bila odevena kao neko ko očekuje ljubavnikov povratak. Njena kosa bila je upravo onakva kao one večeri... I bila je isto toliko seksi. Imala je kožu boje masline, lepo oblikovane grudi, uzan struk i zaobljene kukove. Čak je i njeno nenašminkano lice bilo seksi s tim zažarenim pogledom. Delovala je kao neko ko je upravo ustao iz kreveta. I to njegovog! Sećanje je bilo tako živo da je jedva uspevao da potisne žudnju koja se u njemu probudila. Još uvek ju je želeo! A koji muškarac bi to priznao sebi za ženu koja je htela da ga iskoristi? Idiot!, pomislio je. Ali to neće potrajati, vratiće joj istom merom. Najbolje ovde, u njenom krevetu. Nateraće je da uzdiše od želje, a kada ga bude molila da je ne ispusti iz svog naručja, on će je po drugi put oterati... - Prošlo je pet minuta - najavila je Maja. Pogledao ju je pravo u oči i nasmejao se. - Tebi je ovo smešno? - upitala je. - Jeste. - Brojaču do deset. Ovo ti je poslednja šansa. Ako dotad ne izađeš...
21
by voki
- Tvoj konkurent je bankrotirao. - Molim? - Tvoj konkurent - ponovio je? Pošto Maja nije reagovala, objasnio je: Hajde, gospođice Salinas, nemojte mi reći da ne znate o čemu pričam. A bili ste spremni da žrtvujete svoje telo... - u glasu mu se osećao sarkazam. Maja je pokušala da ga ošamari, ali on je bio brži. - Da više nikada nisi pokušala da me udariš! - procedio je kroz zube. - Zažalićeš. - Pusti me! - Jesi li razumela? - Ti... odvratni... Nasmejao se. - Prekini, draga. To što glumiš nevinost ništa ne znači. I prestani da psuješ. Moram li da te podsećam na to da sam princ? Aleksos se iznervirao pa je zvučao kao njegov otac. Ova žena dovodila ga je do ludila. Što je pre otera iz svoje glave i života, to bolje! - Zaista si mislila da možeš tek tako da se izvučeš posle onoga što si mi uradila? Glumila si strast, a u stvari si mislila na posao koji bi ti dali moji roditelji? Napravio je pauzu. Streljali su se pogledima. Šta čeka?, pitala se Maja. Ne valjda odgovor? Šta god da mu kaže, neće joj verovati. Nije tada, a neće ni sada. Za nju on te noći nije bio princ, nego običan muškarac, doduše, neverovatno atraktivan, šarmantan, prokleto seksi i strastan. Postojao je samo on, njegovo telo, njegove ruke, usne i ono što je radio s njom. Na sve drugo je zaboravila. Odakle je došla, zašto je tu i da nikada ni sa kim nije tako... Tek sledećeg jutra saznala je ko je on kada ju je izbacio iz apartmana. - Šta je, lepotice? Smišljaš odgovor koji bi mogao da me zadovolji? Ne trudi se. Na pamet mi pada samo jedno čime bi mogla da nadomesti učinjenu štetu, a i ti znaš o čemu je reč, zar ne, draga? Videla je to u njegovim očima, ali nije htela da prizna. Povukla se unazad.
22
by voki
Aleksos je primetio da žila na njenom vratu pulsira. Dobro je, pomislio je, shvatila je. - Napolje! Ignorisao je njene tiho izgovorene reči. - Nisi me čuo? Rekla sam: napolje! - Ti mene nisi čula? - usprotivio se. - Ja sam rekao: tvoj konkurent je propao. -I sad treba zbog toga da plačem? - upitala je. - Neće moći da napravi ogrlicu za moju majku. Osmeh joj je bio hladan kao led. - Zaustavi se na putu do aerodroma i u nekoj zlatari kupi joj nešto. - Tebi je ovo smešno, ali ozbiljan sam. Sedmi mart važan je datum, moj otac ga je proglasio nacionalnim praznikom. Opet taj osmeh. Očigledno se oporavila od šoka. - Biće organizovan veliki bal i prisustvova-će mu aristokratija iz celog sveta. - Ako ne nađeš poklon usput, možeš... - Kralj i kraljica odlučili su da posao daju tebi. Maja je ostala bez reči. - Meni? - upitala je posle duže pauze. - Tebi. Nisam im otkrio tvoju prljavu igru. Nisam morao, jer se moj otac odlučio za drugog dizajnera čija mu se ponuda više dopala. Maja se ugrizla za usnu da ne počne glasno da se raduje. - Baš lepo... - promrmljala je. - Druga po redu. - Sarkazam ti ne pristaje. Oboje znamo da je ovo za tebe životna prilika. - Šta to treba da znači? - Da ćeš posle toga biti slavna. Šta drugo? U pravu je. Njen posao će se udvostručiti... ili učetvorostručiti... Tifani će joj dati ceo izlog, kao i Barni. Svi časopisi širom sveta intervjuisaće je i fotografisati. Vog, Ele, Mari Kler... Samo da dvor nije poslao ovog princa da je o tome obavesti!
23
by voki
- Dobio sam nalog da te obavestim - objašnjavao je Aleksos kao da joj čita misli - da bi bili sigurni u to da shvataš ozbiljnost ovog posla. - Hoćeš da kažeš da je tvoj otac mislio da će tvoje kraljevsko prisustvo ostaviti utisak na mene - ispravila gaje smešeći se. - Šteta što te ne poznaje tako dobro kao ja. Odjednom mu je dosadila ova igra mačke i miša. Inače nije voleo takmičenje niti osvetu ni u poslovnom ni u privatnom životu. - Kako glasi tvoj odgovor? - upitao je pogledavši na zidni sat. - Čeka me avion, hoću da pođem nazad još večeras. Maji je zastala knedla u grlu. Ala je arogantan! Eh, kad bi mogla da mu kaže da nestanu i on i njegova ponuda... ali nije mogla sebi to da priušti. - U redu. Prihvatam posao. Klimnuo je glavom i izvadio iz džepa ugovor. - Izvoli... - Postoji spisak uslova - rekla je Maja pogledavši dokument. - Tako je. Datum završetka posla, dogovor o tome koji detalji smeju dospeti u štampu a koji ne... - Prvo - prekinula ga je - radim sama. Ako mi zatreba pomoć, ja ću je izabrati. - Trenutak, ako ovde stoji... - Drugo, trebaće mi materijal za rad i alat. Troškove preuzima Aristo. - Treba da ste srećni što ste dobili posao, gospođice Salinas! - pokušao je daje uplaši. -I treće, ne radim ako mi neko stoji nad glavom. Redovno ću pokazivati kako posao napreduje, ali samo kralju i kraljici. Nikome drugom. Na Aleksosovom obrazu zaigrao je mišić. - Da li se ovo poslednje odnosi na mene? - Četvrto...
24
by voki
Nije je više slušao. Šta ona umišlja? On ne pripada staroj školi i ne zahteva da mu se ljudi klanjaju osim na zvaničnim događanjima na dvoru. Ali navikao je na ukazivanje poštovanja kao princu i muškarcu. - Ako prihvatate sve uslove, potpisaću ugovor. Aleksos nije odgovorio. Posmatrao ju je. Ova nezahvalna žena postavlja mu uslove?! Kako joj je palo na pamet da se prema njemu ophodi kao prema lakeju? - Slušate li me, Vaša visosti? U Aleksosovim očima pojavio se opasan sjaj. - Slušam. - Ništa više ne želim da imam s tobom, jasno? U njemu je uzavrela krv. Najradije bi ovu vešticu zgrabio i prodrmao... poljubio, savladao i strgnuo joj tu smešnu košulju s tela... Zakoračio je napred i ugledao strah u njenim očima. I imaš razloga za to, pomislio je. U tom trenutku pozvonio je telefon i Maja je zgrabila slušalicu. - Halo? - nakašljala se jer ju je glas gotovo izdao. - Da, znam. I to znam. Žao mi je što si morala toliko da čekaš da ti se javim - pogledala je Aleksosa, a onda mu je okrenula leđa. - Možemo li drugi put o tome? Njen posetilac stajao je tako da je mogao da joj vidi izraz lica. Zar nema nimalo takta? Da li je pomislio da ona priča sa Žanom? A s druge strane bila je njena majka zasipajući je žalopojkama. - Samo da ti kažem dobre vesti - prekinula ju je Maja. - Sećaš se ponude za rođendansku ogrlicu za kraljicu Teodoru? Dobila sam taj posao! - Ti? - majka je zvučalo sumnjičavo, pa je Maja za trenutak sklopila oči. Iako je znala da od majke ništa ne može očekivati, ova je uvek uspevala da je povredi. Trebalo bi da je već oguglala na to. - Mislila sam da je to propalo jer nisi dovoljno dobra. - Da, tako se činilo... - objasnila je Maja. - Ali stvari su se promenile. - Svejedno, važno je da si dobila posao. Ali pazi da sad sve ne upropastiš. Ugledaj se na rođaku Anu. Ona je pametna devojka.
25
by voki
- Da, znam - odgovorila je Maja. - Kasno je. Pričaćemo ujutro. Laku noć. Volim... - prekasno. Veza se već prekinula. - Šta je bilo? Ne zanima ga tvoja ljubavna izjava? - upitao je Aleksos i time prevršio svaku meru. - Da završimo! - rekla je Maja hladnim tonom. - Jedva čekam - pružio joj je pozlaćeno naliv-pero. - Potpiši ugovor. Ovo je bilo prebrzo. - Prihvataš moje uslove? - upitala je u neverici. Prišao joj je, zgrabio ju je za ramena i podrmao. - Dostaje bilo igrica! Treba ti ovaj ugovor jer si na dnu, bar finansijski. Nemoj vređati moju inteligenciju lažima. Potpiši! Njeno srce udaralo je kao ludo, usne su joj podrhtavale. Za trenutak je Aleksos mrzeo sebe. Šta mu se dešava? Nikada nijednoj ženi nije pretio niti je bio grub. - Potpiši! Maja je uzela olovku i potpisala gde joj je pokazao. Onda je podigla glavu i zagledala mu se u oči. - A uslovi... - rekao je -... sad ću ti ih izložiti. Maja je imala utisak da joj do izmiče pod nogama. - Prvo, dobićeš radionicu za izradu nakita kao iz snova, ali ne ovde, nego u Aristu. - Jesi li poludeo? Neću... - Nadam se da ti je pasoš važeći. - Naravno, ali... - Večeras krećemo. - Ne možeš od mene očekivati... - njeno dalje protivljenje prekinuo je vrelim poljupcem. Ljubio ju je kao da ima pravo na to... i kao da je ona samo to čekala. - Drugo, spavaćeš u mom krevetu dok ne završiš posao. - Ne! - istrgnula se iz njegovog naručja pokušavajući da se oslobodi čarolije koja ju je obuzela.
26
by voki
- Možda je trebalo da pročitaš ono što je sitnim slovima napisano u ugovoru. - Nikad ne bih... - O, nego šta ćeš! Inače ću učiniti ono što je trebalo nakon što si prvi put sa mnom spavala. Ispričaću kraljici za našu avanturicu, a onda će ugovor biti poništen. - Da li ovako osvajate žene, Vaša visosti? Učenom? U njegovim očima ugledala je upozorenje. Pre nego što je uspela da pobegne, ponovo je na svojim usnama osetila njegove i uz tihi uzdah prepustila mu se. Uprkos besu i mržnji, opet joj se isto događa! Opasna žudnja uvukla ju je u vrtlog osećanja i jedino je bilo važno osećati njegovo telo... njegov miris... Dođavola! Žudela je za njim!
4. poglavlje Maja je gorela od želje. Tako je bilo i one noći u Aristu. Kada ju je Aleksos poljubio, kao da je u njoj probudio vatru koju niko ne može ugasiti sem njega. Dotad je takve opise smatrala jeftinim klišeom iz holivudskih filmova ili ljubavnih romana. Ali kada ju je Aleksos uzeo u naručje, shvatila je da njegov dodir može da okrene svet naglavačke. Jedan poljubac, jedan dodir... i desilo se nešto što nije razumela niti je mogla da promeni... a još manje da prihvati. Otvorila je oči gurajući Aleksosa od sebe, ali on je ponovo pokušao da je poljubi. - Nemoj, Aleksose! Pusti me!
27
by voki
Nije obraćao pažnju na njene reči. Bio je izgubljen i ništa nije primećivao. Ali pošto je ona uporno pesnicama udarala po njegovim grudima, najzad je shvatio poruku. Pustio ju je i odmaknuo se za korak. - Spakuj stvari - naredio je. - Molim? Upao si u moj stan i saopštio mi da treba da budem tvoja... ljubavna robinja! - Moja ljubavnica - ispravio ju je. Kako je mogao tako nisko da padne? - Misliš da to bolje zvuči? Napolje, odmah! Aleksos je uzdahnuo. - Smisli nešto novo. Staje sa ugovorom koji si upravo potpisala? - Opet mi pretiš? - Samo te upozoravam. Pristala si da izradiš rođendanski poklon za kraljicu do kraja februara... i budi srećna zbog moje dobronamernosti. - Dobronamernosti? Srećna? - glas joj je zamirao. Nije znala da li da plače ili da se smeje. Mora da je princ poludeo, drugog objašnjenja nema za takvo njegovo ponašanje. - Ugovori su tu da bi bili raskinuti! Aleksos se namrštio. - Smem li da te podsetim na paragraf tri? Maja je uzdahnula. Zašto ne prihvati da se kockala i izgubila? Uzela je dokument i pročitala sledeće: "Neizvršavanje postavljenih uslova ugovora... i u skladu s klauzulom ima za posledicu da dole potpisani sve troškove..." Zaboga! - Ovo je bolesno! - rekla je Maja. - Čitaj dalje. -... sve troškove za materijal i usluge mora lično da nadoknadi! Kakav materijal i usluge? - Zaboravila si da ubrzo idemo u Aristo? Alat i mašine za novi atelje za izradu nakita... - nabrajao je i na kraju je ispala suma koja je Maju toliko šokirala da je počela histerično da se smeje. - Ovo nije šala, Majo! - Kako ti nije jasno da taj iznos nikada neću moći da zaradim. - Onda bih se na tvom mestu potrudio da ispunim sve stavke potpisanog ugovora - nije je ispuštao iz vida, ali ona kao da ga nije slušala.
28
by voki
- Sve ću izgubiti - rekla je više za sebe. -Kupce, stan, Žana, koji je od početka... - Tvoj ljubavnik nije moj problem. - Nije on moj ljubavnik! - bacila mu je ugovor pod noge. - On radi za mene. Aleksos je podigao dokument. - Svejedno, zanima me jedino ugovor. Hoćeš li ga ispuniti ili nećeš? Maja je prekrstila ruke na grudima, besno ga odmeravajući. Nije znala da li više mrzi sebe ili njega. Kako se upustila sa ovim čovekom? - Ti si beskrupulozan! Aleksos se nasmejao. - To mi ti kažeš? Hajde, draga, šta je mesec dana? Nije ti bilo tako loše u mom krevetu ako ćemo iskreno. - Da nešto razjasnimo, Vaša visosti - pokušala je da sačuva zrnce ponosa. - Jedno je poći u vaš krevet, a drugo aktivno učestvovati. Njegovo lice se ozarilo. - Da U me to izazivaš? - Samo utvrđujem činjenice. - Prihvatam izazov - rekao je poljubivši je. Ništa ne osećam!, pokušavala je Maja da ubedi sebe. Šta, dođavola, ta žena toliko pakuje? Zar hoće da ponese sve svoje stvari? Brda farmerki, majica, dukseva, patika, sandala... Aleksos je pogledao na sat i tiho opsovap. Zar je prošlo samo pet minuta otkad je Maja otišla da se spakuje? Osvrtao se po stanu. Viđao je slične stanove po Menhetnu: visoki plafon, ogromni prozori, naglašeno prostrani. Bez previše nameštaja i uz obavezan francuski ležaj. Njegov krevet u svakom apartmanu bio je ogroman i nudio je dovoljno prostora za vrele noći u društvu žena. Ali i francuski ležaj ima svoje prednosti...
29
by voki
Setio se noći od pre dva meseca kada se zadovoljan i iscrpljen pomerio u stranu, a ona se sasvim privila uz njega, pa je osetio kako ga golicaju njeni uvojci... Zagledao se u Maju koja je pakovala kofere. Zašto ona ima neobičnu moć nad njim? To mu se ne dopada. To ga... plaši. - E sad je dosta! - planuo je. - Molim? - Dovoljno si stvari spakovala - rekao je. - Zar si zaboravila da moja zemlja nije pustinja ili prašuma? Ima prodavnica, moći ćeš da kupiš sve šta ti bude nedostajalo. Malo je preterao. U Elo'su su otvorene samo ekskluzivne radnje, a cene u njima na istom su nivou. Teško da će moći da zalazi u takve prodavnice pre nego što završi posao, inače bi se zadužila do kraja života. Kada je Aleksos prišao i zatvorio njen kofer, uzdahnula je. - Šta sad ovo treba da znači? Nisam još završila. - Naravno da jesi! Pola dvora mogla bi da opskrbiš odećom. U Maji je ključalo, ali uspela je da se uzdrži od ponovnog upuštanja u svađu u kojoj ionako ne bi mogla da pobedi. Pogledala ga je krajičkom oka. Crna kožna jakna naglašavala je njegovo mišićavo telo, a njegovi pokreti podsećali su je na... Okrenula se i počela je da pakuje alat. - Šta radiš? - Kako da radim bez alata? Kako ćemo se posvetiti dan i noć drugom pasusu iz ugovora? To je prevršilo svaku meru. Izgleda da je njegovo prisustvo izvlačilo ono najgore iz nje. Lice mu je za nijansu potamnelo, a oči opasno zasijale. - Obećao sam ti radionicu u Aristu. - Treba mi alat na koji sam navikla, koji umem da koristim da bih postigla optimalne rezultate. Ali pošto ti nikada nisi zaradio novac svojim rukama, ne možeš ovo da razumeš. Zato prihvati to što ti govorim. Pogled mu se smračio. Zar Maja misli da on ni dana u životu nije radio? Stalno je bio na putu između svoje kancelarije u Njujor-ku i one u Elosu,
30
by voki
leteo je u mnoge svetske metropole da bi pregovarao s najuspešnijim biznismenima. Ali za Maju je to samo hobi razmaženog, bogatog princa. Najradije bi je prodrmao da joj s lica nestane taj samozadovoljni osmeh! - Kaput! - naredio je. - Cipele! Požuri, jer ću te prebaciti preko ramena i odneti niza stepenice! To nije bila šala, shvatila je. Zato je obukla farmerke, omiljeni džemper, tople čarape i čizme. Uzela je jaknu kupljenu na buvljoj pijaci, vezala kosu u rep i krenula prema vratima. Neka princ vidi koga je izabrao da mu greje postelju! Ali nije se dao iznervirati. Ni okom nije trepnuo. Kada su prišli limuzini, vozač je otvorio vrata. Čim se zavalila u udobno sedište, osetila je miris kože kojom su sedišta presvučena. Ugođaj joj je kvario samo Aleksos, koji je seo tik uz nju. - Na aerodrom. Vozilo je bešumno krenulo i Maja je tek tada postala svesna onog što joj se događa. - Čekaj! - uspaničila se. Automobil se zaustavio, a Aleksos ju je namršteno pogledao. - Šta god da si zaboravila, kupićemo. - Ne razumeš! Ne mogu tek tako da odem s tobom... - To smo već resili. - Ali ne mogu da odem bez pozdrava. Aleksos se nasmejao. - Misliš na svog prijatelja Žana? Hoćeš li mu otkriti intimne detalje našeg dogovora, draga? - upitao je cinično. - Niko za to neće saznati - odgovorila je pretećim tonom. Aleksos ju je kratko posmatrao, onda je opsovao i upitao: - Koja je njegova adresa? - Zašto? - Vozač je odličan, ali bez adrese ne može naći njegov stan. - Oh... - Maja je pocrvenela. - Nije potrebno. Mogu otići metroom, a kasnije ćemo se naći na aerodromu. - Adresa? - ponovio je Aleksos.
31
by voki
- Grandvju avenija 174, to je u Bronksu - još jače je pocrvenela. - U Bronks? - upitao je vozač. Aleksos je potvrdio. Posmatrao je izraz njenog lica dok se vozilo kretalo zavejanim ulicama. Sedela je u uglu, što dalje od njega i zurila je kroz prozor. Ulice su bile puste, kao u zimskoj bajci. Obrazi su joj bili bledi i drhtala je. Da li joj je hladno? Nemoguće! Grejanje je uključeno i trebalo bi da se znoji u toj debeloj jakni. Znači, nervozna je. Ili uplašena. Zato što je pristala da pođe s njim? U redu, nije baš pristala... On ju je primorao. Svejedno! Verovatno je smišljala kako da svom ljubavniku saopšti da večeras napušta Njujork s drugim muškarcem. Dođavola! Za nedelju dana on će biti samo uspomena. Čim se ukrcaju u avion, nesteće sećanje na Žana. A onda... - To je ona zgrada pravo napred - na zvuk Majinog glasa Aleksos se vratio u stvarnost. Pogledao je kroz prozor shvativši da je ovo siromašni kvart. Ni sneg nije mogao ništa da popravi. - Ovde, gospođice? - Da, hvala. Odmah se vraćam. - Sačekaj u kolima, Harolde - rekao je Aleksos vozaču. - Ja ću se pobrinuti za gospođicu Salinas. Kad je otvorio vrata, Maji je za trenutak zastalo srce. Valjda neće ići s njom? Kako se usuđuje? - Hvala - rekla je odsečnim tonom. -Mogu sama. - A, ne. Kasno je, a ulice su puste. Koji bi džentlemen pustio damu samu? Maja se zavalila u sedište prekrstivši ruke na grudima. - Džentlmen?! Ti? - Nećeš tako pričati sa mnom, Majo! Ne zaboravi kome se obraćaš! - O, to veoma dobro znam! Ti si... - Tišina! Izađi! Izašla je i uzdignute glave prošla kraj njega. Aleksos je pošao za njom.
32
by voki
Ovo mesto nije mu ličilo na ljubavno gnezdo. Kvaka na ulazu bila je polomljena, mračni hodnik mirisao je na prokislo mleko, a po prljavim zidovima bili su ispisani grafiti. - Peti sprat - rekla je Maja zaobilazeći lift. - Dakle, on ovde živi? - upitao je kad su stigli pred vrata. Maja je stisnula usne. Zašto je morao da zaviri u bolni deo njenog života? - Odgovori mi! Kako tvoj ljubavnik može da zahteva od tebe da ga ovde po-sećuješ? - vrata su se otvorila i Aleksos se besno okrenuo prilici koja se pojavila u dovratku. Prilika je izašla u hodnik, bila je to sitna žena, tamne kose, umotana u bademantil. - Majo? - Da, mama, ja sam.
5. poglavlje -Ja sam, mama, rekla je Maja, a onda je nastao tajac. Da li je trajao čitavu večnost? Ili samo nekoliko sekundi? Aleksos nije bio siguran. Jedino mu je prolazilo kroz glavu da je pogrešio. Ovakvo okruženje i žena koja nije ni prišla kćerki, bile su privatne stvari koje nije trebalo da mu pokaže. Pa šta?, rekao je sebi. Zar nije upravo to želeo? Da Maja plati za ono što mu je učinila? - Da li znaš koliko je sati, Majo? - upitala je majka kada se sabrala. - Već sam bila u krevetu. Osetio je da se Maja trgnula. - Izvini, mama, trebalo je prvo da pozovem. - A ko je to? Zašto dovodiš neznanca u moj stan? - Izvinite, gospodo Salinas - rekao je Aleksos. - To je moja greška. Bojim se da zbog hitnosti situacije nismo bili svesni koliko je kasno. - A vi ste...? 33
by voki
- Princ Aleksos Kostas. Majina majka Lili sumnjičavo ga je od-merila. - Princ? - Iz kraljevine Aristo. Možda ste čuli za nju - rekao je s lažnom skromnošću mada je bio ubeđen da ova žena dobro zna njegovo ime. Nije bilo časopisa ni emisije o bogatima, u kojima nije bilo reči o Monaku, Dubaiju ili Aristu. -I poznajete moju kćerku? - Da. Ona i ja ćemo narednih nekoliko nedelja provesti zajedno. Maja ga je ošinula pogledom. - On hoće da kaže da ćemo zajedno raditi - objasnila je. - Maja će izraditi rodandanski poklon za moju majku. - On priča o ugovoru koji si pominjala? - upitala je Lili, a Maja je klimnula glavom. Znači, nije Žanu pokušavala da izjavi ljubav preko telefona, zaključio je Aleksos. Majina majka se oraspoložila. - Uđite - rekla je. Mali hodnik vodio je u dnevnu sobu, koja je nekad možda bila elegantno uređena. Sad je delovala zapušteno. Lili im je pokazala sofu, a sama je sela u fotelju. Pošto je Maja još uvek delovala zbunjeno, Aleksos je objasnio njenoj majci šta se tog dana dešavalo i kakvi su planovi za sledećih nekoliko nedelja. Lili je teatralno podigla ruke. - Pa dobro, ako mom jedinom detetu ne smeta da ostavi svoju teško bolesnu majku... - Ti se odlično osećaš - prekinula ju je Maja. - Lekari kažu... - Nemaju oni pojma! - branila se Lili. - Moramo se moliti i nadati da će sve biti dobro... - glas joj je podrhtavao i Maja nije mogla da potisne uzdah. - Mama, pričaćemo o tome drugi put... - Imate li dece, prinče Aleksose? - Nisam oženjen, gospođo Salinas.
34
by voki
- Da jeste, razumeli biste moju zabrinutost. Majina rođaka... - Mama, molim te! Lili je odmahnula glavom. - Ali Ana je zaista zanimljiva i predivna devojka. Ima odlično radno mesto u osiguravajućem zavodu i više puta se ponudila da dogovori Maji razgovor za posao. Ali ovo nerazumno biće radije živi u oblacima umesto da razmisli... - Različiti su nam ciljevi u životu, mama. Ana je htela odmah da počne da radi, a ja sam studirala. -I izbačena si. - Samo sam promenila oblast - ispravila ju je Maja. - Upisala sam bolji fakultet - u glasu joj je odzvanjao ponos. - A čemu? Samo da bi još dve godine provela crtajući i praveći kojekakve figure. Dok Ana... Dođavola sa Anom!, pomislio je Aleksos koji je počeo da gubi živce. Uhvatio je Maju za ruku. - Mislim da moramo tvojoj majci reći istinu. Istog trena zarila je nokte u njegovu šaku, a njene oči potražile su njegove. - Aleksose, molim te...! - Divim se tvojoj skromnosti i uzdržanosti, draga - rekao je. - Ali zašto tvojoj majci ne bismo otkrili detalje ugovora? Maja je ponovo počela da diše, a njena majka je slegnula ramenima. - Znam ih - rekla je. - Moja kćerka je izgubila na konkursu i sada ste je pozvali jer je pravi pobednik sprečen. - Kažete to kao da je reč o običnoj nagradi. Činjenica je da moj otac, kralj Anhelos pozvao pedeset najčuvenijih juvelira iz ce-log sveta da izrade komad nakita koji će za nekoliko nedelja biti u centru pažnje svetske javnosti - napravio je pauzu primetivši da ga obe žene napeto slušaju. - Moj otac je doneo konačnu odluku, ali slavljenica je od prvog trenutka favorizovala predlog vaše kćerke. Maja je sve jače stezala njegovu ruku. - Zaista? - prošaputala je.
35
by voki
- Apsolutno - rekao je, a onda se okrenuo Lili. - Ta ogrlica biće u svim svetskim časopisima kao i na TV stanicama, pored krune koja važi za jednu od najčuvenijih u svetu. Najzad je Lili shvatila poruku i pogledala je u svoju kćerku kao da je prvi put vidi. - Onda iskoristi ovu jedinstvenu priliku, Majo. - Da, mama. - Nemoj je prokockati, jednom u životu pruža se ovako nešto. Aleksos je posmatrao Majin profil, primetio je njen usiljeni osmeh i prokleo njenu majku hladnog srca, koja je sedela naspram njih i nije imala reč hvale za svoju kćerku. Kao i njegov otac, koji je pre svega bio i ostao kralj. Ali bar je njegova majka, uprkos obavezama, uspevala da na važnim sportskim događajima ili školskim predstavama sedi u prvom redu i aplaudira mu... - Vaša kćerka je veoma talentovana - odgovorio je Aleksos. Lili ga je gledala s neodobravanjem, a Maja začuđeno. Ustao je ne ispuštajući Majinu ruku. - Moramo da krenemo - zaključio je. Sneg je prestao da pada. Vozač je iskočio iz kola i pridržao im vrata. - Kuda, gospodine? Aleksos je podigao ruku. Začuo je nekakav zvuk. Da li je Maja plakala? Izvukao je svoj "blekberi" iz džepa i pogledao na displej. Poruka od pilota: Dobili smo dozvolu za poletanje. Sve teče po planu. - Na aerodrom - naredio je. Maja nije progovorila ni reč, zagledala se kroz prozor. Ako je malopre plakala, sad se smirila. Aleksos se nakašljao. - Zaboravio sam da ostavim svoj broj telefona tvojoj majci. Moja sekretarica će je ujutro rano pozvati. Hoćeš li još nekome da ostaviš poruku? Odmahnula je glavom. - Ni... - pusti to, idiote!, upozorio je sebe, ali morao je to da uradi. - Ni tvom prijatelju, Žanu?
36
by voki
Kao da ju je zmija ujela, okrenula se prema njemu. - Da, on je moj prijatelj! - uzviknula je. -1 baš me briga šta o tome misliš! Imam svoj mobilni, dakle... hvala. Ako nekome hoću da se javim, mogu to i bez tvoje pomoći. - Ne moraš odmah da me ubiješ - rekao je. - Samo sam se začudio... - Slušajte me, Vaša visosti! Lepo si se postavio kada si me branio pred majkom i za to sam ti zahvalna. I nemoj to da pokvariš! - Nisam te branio, rekao sam istinu - ispravio ju je. Kao da je osetio da ga hvata slabost. Lice mu je postalo blaže. - Istina je da se mojoj majci tvoja ponuda najviše dopala... kao i meni. Maja se okrenula ka njemu. - Zašto mi to tek sad govoriš? Primetio je da su joj kapci otečeni. Znači, ipak je plakala! Osećao se krivim i to mu se nimalo nije dopadalo. - Ne cenim lovorike - rekao je." Maja se nasmejala. - Rođeni diplomata! Da te ne poznajem, pomislila bih... - ućutala je i odjednom prebledela. - Majo? - Reci vozaču da stane... - Šta se dešava? - Ja... moram... Aleksos je rekao vozaču da se zaustavi. Maja je istog trena izletela iz automobila. Pošao je za njom i uhvatio ju je za ramena kad se nagnula i počela da povraća. - Odlazi... - rekla mu je. - Ne želim... Nije mogla da nastavi jer je ponovo počela da povraća. Kad ju je prošlo, uspravila se i naslonila leđima na njegove grudi. Drhtala je celim telom. - Majo? - upitao je nežno. - Da li je sve u redu? Klimnula je glavom. - Jeste. Video je da nije tako. Njen glas bio je jedva čujan. Aleksos ju je okrenuo sebi. Nije se branila, ali glava joj je bila pognuta. - Šta se desio?
37
by voki
- Nemam pojma. Verovatno početak gripa. Delovala je tako krhko i izgubljeno u ogromnoj jakni. Aleksos joj je pružio maramicu. Odmahnula je glavom. - Ne, hvala, samo ću je uništiti. - Pobogu! - viknuo je podigavši njenu bradu. Onda je maramicom obrisao njene usne. Još uvek je drhtala. Podigao ju je u naručje. - Ne... - bunila se, ali je on to ignorisao. - Pojačaj grejanje - rekao je vozaču kad je seo kraj Maje. -I vozi u najbližu bolnicu. - Ne! - branila se Maja odlučno. - Ne treba mi lekar! Samo mi se malo slošilo. Grip nije razlog za paniku. - Izgledaš kao da ne jedeš dovoljno - zaključio je Aleksos. - Dobro sam - insistirala je. Aleksos je trenutak razmišljao, a onda je rekao vozaču: - Na aerodrom. Iz nekog pregratka izvadio je bocu vode i salvete. Nagnuo se prema njoj u nameri da joj obriše lice navlaženom salvetom. U njegovim očima videla je sažaljenje, ali i još nešto što nije umela da protumači. Ipak, prijalo joj je što se neko brine o njoj. Kad je završio, tiho mu se zahvalila. Potom je Aleksos odnekud izvukao bocu brendija pa joj je nasuo dva prsta u čašu. - Popij. Maja je pokušala da protestuje, ali se predomislila. - Sad se nasloni na moje rame i zatvori oči - naredio je kad je uzeo praznu čašu iz njene ruke. Kratak duel pogledima i on je pobedio. Kad se limuzina zaustavila, Aleksos je posmatrao Maju koja je utonula u san i njegovo srce se stegnulo. Lice joj je još uvek bilo ble-do, a imala je i podočnjake. Čim je vozač otvorio vrata, Aleksos je podigao Maju i odneo je do svog privatnog aviona. Položio ju je na ivicu kreveta u skinuo joj jaknu i cipele. Kroz san je promrmljala: - Aleksose?
38
by voki
- Probudi se - rekao je promuklim glasom. Nije se probudila, nego je utonula u meke jastuke. Dok je skidao svoju jaknu, posmatrao je njeno lice. I u snuje izgledala iscrpljeno... i predivno. Spustio se kraj nje i oboje ih je pokrio ćebetom. Maja je uzdahnula i privila se uz njega. Nije mu preostalo ništa drugo nego da je jače privuče sebi.
6. poglavlje Prvi ili, bolje rečeno, jedini put kad je bila u Aristu stekla je sasvim drugačije utiske. Tada je bio početak decembra, početak tzv. mediteranske zime. Zajedno sa ostalim putnicima prošla je posle dugog leta kroz terminal da sačeka svoj kofer. Odnela ga je do prvog taksija. Sasvim je drugačije bilo doputovati s prin-cem. Privatni avion sleteo je na posebnu pistu, a pilot i kopilot salutirali su im prilikom izlaska iz aviona. Stjuardesa se nasmešila Maji. - Uživajte u boravku, gospođice! Aleksos je Maju obgrlio oko struka. - Lično ću se pobrinuti za to da gospođica Salinas uživa u svakom trenutku - obećao je pomalo dvosmisleno i Maja je pocrvenela. Kada se tog ujutra probudila, u prvi mah nije znala gde je. Ali čim je ugledala otisak glave na jastuku pored sebe, pomislila je da će propasti u zemlju od stida. Taj osećaj se pojačao kada je ljubazna stjuardesa ušla u kabinu rekavši joj da je princ u susednoj prostoriji i čeka je da doručkuju. - Vaš kofer je pored kreveta, a odeća je u ormaru, ispeglana i složena. Čim je stjuardesa izašla, Maja je požurila u kupatilo jer joj je bilo muka. Kada se posle pet minuta, znojava i drhteći od iscrpljenosti, pogledala u ogledalu, uplašila se.
39
by voki
Bila je bleda kao kreč, imala je tamne podočnjake, obuzimala ju je panika. U šta se to upustila? Podrazumevalo se da ljudi tako reaguju na nju, pa svi su je smatrali prinčevom ljubavnicom! Ona nikad nije bila ničija ljubavnica. Do one noći s Aleksosom nije imala nikakvog seksualnog kontakta ni sa kim, mada joj on to ne veruje. Možda je bolje tako. Poniženje i ovako jedva podnosi. Ako mu pokaže da je slaba i nesigurna, samo će pojačati njegovu želju za osvetom. Još jednom je bacila pogled u ogledalo i, prkosno podigavši bradu, osmehnula se. Preživeće i ovo, ali ne kao žrtva! Kada je desetak minutak kasnije ušla u susednu kabinu, gde ju je Aleksos čekao da doručkuju, imala je na sebi sivu rolku i crne farmerke. Tek oprana kosa bila je još malčice vlažna. - Dobro jutro - pozdravio ju je princ promuklim glasom pa je ustao da joj pridrži stolicu. Smešio se. I to je ignorisala. - Mnogo sam se trudio da te ne probudim dok sam ustajao. - Zar stjuardesa nije rekla da ubrzo sle-ćemo? - upitala je da bi skrenula s teme. - Radujem se tome... - Da li ti je neprijatno što smo prošlu noć spavali, draga moja? - Samo smo ležali u istom krevetu! -ispravila ga je. - Sigurna sam da znaš u čemu je razlika. Samo pokušavam da ćaskam. To je ono što muškarci očekuju od svojih ljubavnica. Da ih one zabavljaju... i to ne samo u krevetu. Ili se varam? Sad je Aleksos osetio da mu obrazi gore i poželeo je da glasno opsuje. Bio je razapet između želje da ovu novu, hladnu i distanciranu Maju zgrabi u naručje i ljubi dok ne počne da šapuće njegovo ime, i potrebe da joj uzvrati istom merom i da joj još jednom objasni koje su dužnosti prinčeve ljubavnice - i to do najsitnijih detalja. U međuvremenu su ušli u aerodromsku zgradu. Kada su izašli iz nje, bilo je mnogo hladnije nego što je Maja očekivala. Aleksos je primetio da ona drhti, pa je skinuo svoju kožnu jaknu da je ogrne.
40
by voki
- Hvala, nije potrebno - branila se, ali princ je uhvatio kragnu jakne i, podigavaši je Maji do brade, privukao je devojku sasvim uza se. - Bogami, jeste, draga moja - prošaputao joj je na uvo. - Zar malopre nisi izjavila da je jedna od najvažnijih ljubavničinih osobina upravo to da bude poslušna? - Rekla sam... - ućutala je i ugrizla se za usnu. - Još uvek nisam vaša ljubavnica, visosti - podsetila ga je. - Ali bićeš uskoro, Majo... vrlo skoro - ponovio je pažljivo posmatrajući njeno napeto lice. - Hvala na upozorenju, plemeniti prinče - odgovorila je naizgled opušteno. - Dobro je kad je čovek pripremljen na neprijatnost. Na njeno iznenađenje, Aleksos se nasmejao. - Lepo formulisano... ali to je mala tužna laž - osmeh je nestao. - Ponovi to kad te budem svukao... kad budeš naga ležala u mom naručju, a ja budem ljubio tvoje vrelo telo... Maja je osetila da u njoj raste žudnja koju je jedva mogla da kontroliše. Aleksos je tačno znao kakav će efekat izazvati njegove reči. Trijumfalno se nasmejao i u sledećoj sekundi njegove usne utisnule su se u njene, gladno i posednički. Ali pre nego što je uspela da reaguje, on se povukao. - Uđi u automobil, draga - naredio je. -Nemamo vremena za gubljenje. Limuzina se bešumno kretala po ulicama grada. Aleksos je sve vreme telefonirao, pa je ona mogla da razgleda predeo kojim su prolazili. Prepoznala je ulicu i poslovnu zgradu ispred koje su se prvi put sreli, zatim romantični restoran u koji ju je tada odveo, posle toga mali park gde ju je poljubio... Njegov apartman bio je odatle udaljen samo nekoliko ulica. Znači, nije joj preostalo mnogo vremena do... Neočekivano, vozač je krenuo drugim putem, prema obali zaliva. Maja je bila tipično gradsko dete. Prepune ulice i buka motora njoj su bili uobičajeni, ali ne i šum nežnih morskih talasa. - Zar ne idemo u tvoj apartman? - upitala je kad je Aleksos završio razgovor. I već sledećeg trenutka je požalila.
41
by voki
- Tako sam planirao, ali sam se predomislio. Vodim te na jedno mesto koje će ti se sigurno svideti. Htela je da se pobuni... ali protiv čega? Najviše se plašila toga da ostane sama s princem u apartmanu u kojem je provela najstrašniju noć u svom životu. Zato ništa nije rekla. Njeno srce udaralo je kao ludo, a vožnja nikako da se završi. Vijugavim putem stigli su u zaliv. Pogled na snežnobele peščane plaže oduzimao je dah. A azurnoplavo more prostiralo se do horizonta. - Da li je to zaliv Apolonija? Aleksos je klimnuo glavom. - Ime je dobio po bogu Apolonu. Vergilije je još pre dve hiljade godina napisao poemu o ovom mestu. - Vergilije? - Maja se namrštila. - Zar on nije bio Rimljanin? - Aristo i susedno ostrvo Kalista bili su u sastavu Grčke imperije koju je osvojio Rim. Poznaješ antičku književnost? Maja se uspravila. - Nisam pohađala privatnu školu niti sam imala dodatne časove iz raznih predmeta kao ti, ali njujorške državne škole pružile su mi odlično obrazovanje. - Nisam hteo da kažem... - Ništa ti ne znaš o meni, ali brzo izvlačiš pogrešne zaključke. - Mogao bih isto to da kažem za tebe, draga moja. - Hoćeš da kažeš da nisi išao u privatnu školu i uživao u dodatnim aktivnostima? - Ne, mislim... to je tačno, ali priznajem da jedva pamtim nešto što je u vezi s latinskim, pa sam iznenađen što to nije slučaj s tobom - nasmešio se i to ga je za trenutak transformisalo iz dominantnog i arogantnog princa u šarmantnog i pristupačnog muškarca koga je pre dva meseca upoznala. - Svejedno... Vergilije ovo mesto, na kojem more izgleda kao safir, opisuje u svojoj poemi. Maja je uzdahnula.
42
by voki
- U pravu je, mada nikad nisam videla takvu vrstu dijamanta. A da jesam, iskombinovala bih ga sa dvadesetčetvorokaratnim zlatom da istaknem simbol sunca -nastavila je da sanjari. - A ukoliko bi se safir ubacio između dva mala, savršena opala, to bi moglo da simbolizuje pobratimljena ostrva Aristo i Kalistu. - Oni to više nisu - prokomentarisao je Aleksos. - Ujedinjeno kraljevstvo Adamas zasad je samo sentimentalno sećanje dok ne dođe do ponovnog ujedinjenja. - Da li ljudi to žele? - To je ono čemu se nadao kralj Kostas kad je jedno ostrvo prepustio svojoj kćerki Alini, a drugo mom ocu Anhelosu. - Da lije zato podelio čuveni dijamant Stefani na dva dela? Aleksos se začudio. - Vidim da si uradila domaći zadatak. - Misliš da sam skicu za ogrlicu tvoje majke smislila bez ikakve pomoći? upitala je. - Znam da je to bio najveći ružičasti dijamant koji je pronađen u rudnicima Kaliste i da potiče iz doba Ričarda Lavljeg Srca. Ubačen je u centar krune Adamasa, a podeljen je pre četrdeset godina. Ali zašto ti to pričam kad ti to već znaš? Zaista je puna iznenađenja, pomislio je Aleksos. - Šta ćeš uraditi s novcem koji ti ovaj ugovor donese? Usiljeno se osmehnula. - Nadam se da će ga biti dovoljno da platim stan, kupim nešto pribora za rad, da platim stare račune i nešto da dam majci. Možda ću uspeti da je nagovorim da se preseli u drugi kraj grada. - Finansijski pomažeš svojoj majci? Maja je slegnula ramenima. - Ona ne radi. - Ali sigurno bi mogla kada bi... - Moja mama drugačije gleda na to, a ja joj mnogo dugujem. Žrtvovala se zbog mene.
43
by voki
- Ne misliš to valjda ozbiljno? - u njegovom glasu osećala se skepsa ali i bes. - Nije reč o tome - odgovorila je. - Ali neko ko je rođen sa zlatnom kašikom u ustima to ne može da razume, Vaša visosti. - To nije fer. - Zar? Pojaviš se niotkuda pred mojim vratima i mašeš mi pomenutom kašikom pred nosom... - Da li je to toliko loše? - upitao je sa osmehom na licu. -... da bi mi već u sledećem trenutku saopštio da je jedini put do nje preko tvog kreveta. Aleksosu je nestao osmeh s lica. - Pominješ naš dogovor? Nisam ja odredio pravila, draga moja. Zar si zaboravila da si ti mene htela da namamiš u zamku? Sad sam ja na redu. - Ne bi prepoznao istinu ni kada bi ti bila pred očima - promrmljala je. Nema zamke. Zaveo si me. - Otprilike kao pile jastreba? - uzvratio je cinično. - Ali neka je tako. Bila si ubedljiva. Zaista sam naseo na gospođicu nevinašce izgubljenu u nepoznatom gradu. - Ti, prokleti... - Samo polako - potpuno se uozbiljio. -Tačno si znala ko sam i htela si da me iskoristiš. A sad se kolo sreće okrenulo... Nagnuo se napred poljubivši je tako strasno da nije bilo sumnje kuda će to odvesti. Maja ga je mrzela zbog toga... kao i svoje telo koje mu se, nezavisno od njene volje, bacilo u naručje. Kada bi je sad pitao... Pozvonio je Aleksosov mobilni. Opsovao je i izvukao aparat iz džepa. - Aleksose, jesi li to ti? - njegov otac! - Da, ja sam - nakašljao se kad je primetio da mu glas čudno zvuči. Onda je Anhelos pričao i pričao, a Aleksos je slušao. - Dobro - rekao je konačno. Da, u redu. Ni za sekund nije ispuštao Maju iz vida. Kako ga je gledala... kako su njene usne... Čim se razgovor završi, nastaviće gde su stali. Znali su to i ona i on. Video je to, osećao je.
44
by voki
Aleksos je sklonio mobilni u džep. - Gde smo? - upitala je Maja oprezno. - Ispred vile - rekao je. - Ovo je moj dom, Majo. Kućepaziteljka te očekuje. Uđi, razgledaj i vidi da li ti odgovara. - Ne razumem... - Reč je o promeni plana. Moram još nešto da obavim i vratiću se tek po podne, oko šest. Imamo dogovor za večeru. Ne želim da čekam. Naredbe je izdavao jednu za drugom. Maja ga je prkosno pogledala. - Poštedite me takvih igrica, visosti - zah-tevala je. - Nemojte nagoveštavati izlazak da biste svemu dali romantičan prizvuk. Aleksosu je mišić zaigrao na licu. - Da li ti se toliko žuri da uskočiš u moj krevet, draga? Ne brini, poziv mojih roditelja na večeru malo ćemo odložiti da završimo nešto važnije...
7. poglavlje Vozač je izneo Majin kofer i vratio se u limuzinu. Čekajte!, poželela je da vikne, ali nije mogla. A to bi značilo da se vraća u automobil čoveku koji ju je malopre poljubio i sasvim izbacio iz koloseka. Otvorila su se vrata vile i u njima se pojavila žena obučena u crno. To mora da je kućepaziteljka. Šta li će pomisliti o gošći? Žena se naklonila i srdačno nasmešila, pa je Maja poželela da je zagrli. - Kalimera. - Ne govorim grčki... - Izvinite. Dobro došli, gospođo. Ja sam Anastasija. Princ mi je naredio da se pobrinem za sve što vam zatreba. Da li on ovakvo naređenje izdaje kad god dovede neku ljubavnicu? - Hvala. Anastasija je pljesnula rukama i pojavio se sluga koji je naklonom pozdravio Maju i uzeo njen kofer.
45
by voki
- Nemojte - protestovala je Maja. - Preda mnom se ne treba klanjati, nisam princeza. - Vi ste prinčev gost i dama koja će načiniti predivan poklon za našu voljenu kraljicu - objasnila je Anastasija. - Počastvovani smo vašim prisustvom. Molim vas, pođite za mnom. - Hvala - Maja je pošla za kućepaziteljkom. - Mogu li vam ponuditi neko osvežavajuće piće? Ili nešto za jelo? Znam da ste dugo putovali. - Ne, hvala - Maji se zgrčio želudac čim je pomislila na hranu. - Nisam gladna. - Hoćete li da vas odvedem u sobu ili želite prvo da pogledate atelje? - Atelje? - ponovila je Maja. - On je ovde? Anastasija je klimnula glavom. - Nadam se da će vam se dopasti. Princ nam je dao precizna uputstva, ali vreme je bilo suviše kratko... Uža prinčeva specijalnost!, cinično je pomislila Maja. Kakva li je naređenja izdao? Da se pospremi podrum? Da se pobrinu za to da bude dovoljno svetla da bi mogla i noću da radi ako nije u prinčevom krevetu? - Molim vas, pođite za mnom... Maja je klimnula glavom. Prošle su kroz mnogo prostorija. Tipičan stil bogatih i lepih, pomislila je Maja, ali se divila arhitekturi dvorca... Maja se trudila da ni u šta ne gleda upadljivo. Pored zgrade bio je bazen. Izgleda da su sve sobe imale terasu ili balkon. Putić je vodio kroz baštu punu raznobojnog mediteranskog cveća. U hladu jednog stabla ugledala je umanjenu kopiju vile, napravljenu od stakla i drveta. - Ovo se, inače, koristi kao kuća za goste - objasnila je Anastasija. - Sad je vaš atelje. Trudili smo se, ali ako vam nešto nije po volji... Nije po volji? Maja se zamalo glasno nasmejala. Kuća se sastojala iz tri prostorije: spavaće sobe, luksuznog kupatila i glavne prostorije. Zahvaljujući ogromnim prozorima i svetlima na visokim plafonima, delovala je kao umetnički atelje, a zbog mnoštva polica i alata gotovo je podsećala na radionicu iz njenih snova. Srce joj je brže počelo da kuca.
46
by voki
Tu je bilo mnogo ormarića i komoda koje su mamile da pootvara fioke i vidi kakvo se blago krije u njima. Verovatno materijal za porudžbinu... Maja je ugledala nešto svetlucavo. - Da vas ostavim nasamo, gospođice? -upitala je Anastasija. - Da, molim vas... - promrmljala je odsutno, pruživši ruku prema svetlucavom predmetu. Na crnom satenu bila je izložena kolekcija belih i roze dijamanata, koje je u svom predlogu detaljno opisala. Beli dijamanti izabrani su iz rudnika u Kanadi, a dva roze dijamanta bila su tako savršena da su mogla poticati isključivo iz rudnika Kalista. Maja ih je oprezno razgledala. Upotrebiće samo jedan. Naglasila je u svom predlogu da ne postoje dva ista dijamanta i da svaki ima različite nijanse. Verovatno su joj na ovaj način ponudili da bira. Svaki od njih bio je najmanje četrdeseto-karatni, upravo kako je želela. Prema Majinoj zamisli, morali su biti toliki da bi ih postavila pored glavnog dijamanta za koji se tvrdilo da ima sto devedeset karata. Maja je ćutke posmatrala dva roze dijamanta u svojoj ruci. Neuvežbanom oku oni su mogli delovati identično, ali ona se divila igri različitih boja. Jedina mogućnost da izabere odgovarajući dijamant jeste da ga prinese dijamantu u kruni. Doduše, imala je mnogo fotografija tog dijamanta, ali po njenom shvatanju nijedna slika nije u stanju da dočara dušu dragulja. Pre nego što počne da radi želela je da se javi Žanu. Pozvala ga je s mobilnog, ali niko se nije javio, pa je ostavila govornu poruku. - Srećna sam - rekla je osvrćući se oko sebe. I gotovo da je tako bilo. Na raspolaganju joj je bio predivan atelje, najbolji alat i vredan materijal za rad... Sela je za radni sto, uzela papir i olovke, i počela da skicira. Ništa neće menjati na svom prethodnom crtežu... osim, možda, da podigne zlatnu podlogu malčice sa strane... U jednom trenutku ispružila je utrnule noge, pogledala napolje i shvatila da je prošlo mnogo vremena. Zevnula je. Jednom... drugi put, pa još jednom.
47
by voki
U poslednje vreme često je bila umorna. Nikakvo čudo, stalni rad noću očigledno ju je iscrpljivao. Pošto je mislila da od ovog ugovora ništa neće biti, morala je da radi više da bi isplatila dugove. Spustila je glavu na blok za crtanje. Samo na nekoliko sekundi, pomislila je... Aleksosov otac je baš sad zakazao sastanak. To liči na njega. On bi naredio, ostali su slušali. Ovog puta to su bili Aleksos i njegova braća. Bez diskusije. A reč je o običnom kompleksu zgrada, čiji je plan odavno završen. Aleksosova firma je već započela radove. Znači, ovaj sastanak zapravo je način da kralj pokaže da je još uvek kralj. Kao da bi iko to mogao da smetne s uma! -... dvadeset spratova, Aleksose - iz misli ga je trgnuo očev glas. - Zašto ne trideset? by voki Spavala je, duboko i čvrsto. Glavu je naslonila na ruke. Ispunila ga je griza savesti. Uleteo je kao tornado u njen život, izvukao ju je iz uobičajenog okruženja i odveo preko pola sveta. - Majo - nežno je prošaputao. Kad je uzdahnula, poljubio je njene usne jednom, pa još jednom. - Aleksose? - prošaputala je. Kako je izgovorila njegovo ime! Bilo je to kao milovanje. Uzeo ju je u naručje i preneo do kreveta. - Da, draga, izgovori moje ime... Učinila je to. Opet i još jednom... isprekidano, jer ju je zasuo poljupcima. Osećao je otkucaje njenog srca. Neko je pokucao. - Visosti? - bila je to Anastasija. - Zove vas majka, moli da vi i gospođica Salinas dođete malo ranije. - U redu - rekao je Aleksos iznervirano. Onda se okrenuo Maji. - Ovo ćemo završiti kasnije... Maja je skočila.
48
by voki
- Da li ovo radiš svim ženama? - upitala je cinično. - Prepadaš ih dok spavaju? Glas joj je podrhtavao zbog slabosti koju je osećala prema njemu. I on je drhtao, i to celim telom... zbog nezadovoljene strasti. - Pričaš koješta! - rekao je. - Znam samo to da sam se probudila, a tvoje ruke bile su svuda po meni! - Mala lažljivice - rekao je nežno. Okrenula mu je leđa, ali on ju je okrenuo sebi. - Šta je s tobom, draga? Zar ti se ne sviđa to što su karte sada drugačije podeljene? Ovog puta nisi ti ta koja sve kontroliše. - U redu je! - napala ga je. - Priznajem da... da sam reagovala... mada to nisam želela! - dodala je. - Jesi li sad zadovoljan? Aleksos se nasmejao. Maja je odbijala da prizna da nešto oseća prema njemu, a bila je tako podatna u njegovom naručju. Da li igra s njim? Da li ga opet iskorišćava? Aleksos se ispravio i provukao je prste kroz kosu. Oduvek je bio ponosan na svoj razum i na svoju samodisciplinu. Ali ova žena... - Predlažem da požurimo - rekao je. -Stvari su ti raspakovane. Imaš pogledao je na sat - dvadeset minuta da se spremiš. - Gde su moje stvari? - upitala je Maja prkosno. Bože! Ova žena ga izluđuje! Najradije bi je... ili bi joj strgnuo svu odeću i pokazao joj ko je ovde glavni! - Tamo gde treba da budu - rekao je savlađujući se. - U mojoj sobi! Zar si zaboravila naš dogovor? Maja je uzdahnula. - Kako da zaboravim nešto što je verovatno najveća greška u mom životu? - upitala je, a princ se na to nasmejao.
49
by voki
8. poglavlje Šta obući za večeru u društvu kraljevske porodice? U svakom slučaju ništa od onog što je ponela, shvatila je to čim je stigla u Aleksosovu spavaću sobu. Spavaća soba? Da li ta prostorija, koja je veća od celog njenog stana, može tako da se nazove? Ispoliran pod, ručno rađeni tepisi, ornamentima ukrašen plafon... A krevet! Usred sobe, na platformi. A na njemu mnogo belih jastučića. - Stvari su složene u ormaru - rekla je Anastasija. Maja se trgnula. - Ja... hvala. - Sve je ispeglano, nadamo se da ćete biti zadovoljni. Anastasija se nasmešila i povukla. Maja je sačekala koji trenutak, a onda se naslonila na zatvorena vrata i nekoliko puta duboko udahnula. Imala je još dvadeset minuta i nikada joj nije trebalo više vreAleksos je osetio da ga je brat nagazi ispod stola pa je podigao pogled primetivši da mu se ovaj značajno smeši. - Zar mi nisi rekao da je arhitekta smatrao da je dvadeset spratova optimalno da se ne bi narušio sklad okoline? - Tačno - potvrdio je mlađi brat Atanasos. - Ostaće netaknut pogled na luku s jahtama. - Tako je - potvrdio je Aleksos. Dužan si nam!, govorili su pogledi njegove braće. Nasmešio se. Tako je oduvek među njima. Bez suvišnih reči pomagali su jedan drugome da prežive rituale i pravila dvora. Kad je pogledao u oca, Aleksos je osetio nešto čudno. Ispod stroge maske, kralj je izgledao umorno i iscrpljeno. - Da li si dobro, oče? - Ne može biti bolje - odgovorio je kralj. - U svakom slučaju, dovoljno sam dobro da mi objasniš još neke stvari. Šta je s tom ženom? - Molim...? 50
by voki
- S gospođicom Salinas - rekao je Anhelos nestrpljivo. - Kakva je? - Ime joj je Maja - odgovorio je Aleksos. - Mislio sam da razgovaramo o kompleksu zgrada. - To je razjašnjeno - odlučno ga preseče otac. - Dakle? - Ona je odgovorna. - To sam i očekivao. Ali želeo bih da čujem nešto više o svom večerašnjem gostu. Nadam se da će voditi donekle inteligentnu konverzaciju... ili je ona od onih koje ništa ne zanima? Dvojica braća su se nakašljala, Aleksos ih je prekorho pogledao. - Ona je dizajner nakita, tata - odgovorio je. - Njujorčanka. Biće ti zanimljiva. - Pretpostavljam da je smeštena u hotelu "Grand"? - Ne... - Aleksos je oklevao. - Mislio sam da je bolje da bude u mojoj vili. Otac je zurio u njega. Dođavola!, pomislio je Aleksos osetivši da mu postaje vruće. - Zbog bezbednosti - objasnio je. - Radi s dijamantima koji vrede čitavo bogatstvo. Otac je podigao obrvu. - Otkad hotel "Grand" ima problem s bez-bednošću? - upitao je. - Nema, ali ovako sve držim pod kontrolom. Gostinska kuća pretvorena je u atelje. Anhelos je klimnuo glavom. - Dobro si to smislio, baš si velikodušan. Kompliment! Aleksos je pogledao na sat. Razgleda li Maja radionicu ili je već legla u krevet da ga čeka? - Aleksose, slušaš li me? Rekao sam... - Izvini, oče - Aleksos je povukao stolicu' unazad pa je ustao. - Treba nešto važno da obavim i moram da pođem. Anhelosa kao da je ošinuo grom. - Šta?!
51
by voki
- Izvini oče, veoma sam iscrpljen. Pre nepunih dvadeset četiri sada otputovao sam u Njujork i vratio sam se. Hajde da odgodimo razgovor za sutra ujutro. Anhelos je ćutao, pa je klimnuo glavom. - U redu - ustao je, kao i Aleksosova braća. - Ali nemojte kasniti na večeru. To važi za sve. Aleksose, reci gospođici Salinas da se tvoja majka i ja radujemo što ćemo je upoznati. Odužila mu se vožnja do vile mada nije štedeo automobil. Rekao joj je da do šest bude spremna. Sad je pet. Možda je još u kupatilu? Ili se oblači... Aleksosove fantazije potpuno su se raspršile kad je čuo da je Maja još u gostinskoj kući. To ga je ispunilo besom koji ni sam nije mogao da razume. Trebalo bi da je u njegovoj sobi, u njegovom krevetu! Ili da je bar spremna za večeru kako je to od nje zahtevao. - Majo! - viknuo je otvorivši vrata gostinske kuće. - Majo, rekao sam ti... - Znaš šta, Aleksose? Ti si đubre! - U redu, da počnemo iz početka - predložio je. Maja je zurila kroz prozor. Aleksos je iznervirano uzdahnuo. - Moram ti reći ponešto o svojoj porodici da te pripremim - pokušao je da ublaži napetu atmosferu. - Kako ćeš reagovati kad ugledaš Atanasosa, koji je visok dva metra i ima više od sto kila? Ili kad čuješ da je Stefanos zabeležen u knjizi rekorda kao najbrži fudbaler? - Molim? - okrenula se prema njemu, što je on priželjkivao. Nasmešio se. - Nemoj da se uspaničiš, obojica su prijatni momci. Naravno, nijedan nije atraktivan kao ja... Aleksos se šalio. Osetila je da napetost popušta. Zamislila se i odlučila da prebrodi ovo veče... i noć. Zar je imala izbora? "Ferari" se zaustavio ispred kapije, a vojnik u uniformi je salutirao. - Vaše kraljevsko visočanstvo... Aleksos se nasmešio. - Stavrose! Drago mi je što te opet vidim na poslu. Kako tvoj zglob?
52
by voki
- Dobro je, hvala. A vaše rame? - Nije loše. Jesi li se prijavio za sledeće takmičenje? Stavros je klimnuo glavom. - Naravno. A vi? - Pokušaj da me sprečiš! Kapija se otvorila i automobil se zaustavio u dnu mramornih stepenica dvorca. - Poznajete se? - upitala je Maja. - Već sto godina. Išli smo zajedno u vrtić - nasmejao se kad je ugledao iznenađenje na njenom licu. - U tom smislu majka je uspela da nametne svoje moderne stavove. Sluga je otvorio vrata automobila. U vratima dvorca pojavili su se kralj i kraljica. Aleksos se nasmešio. - Rekli su mi da te provedem kroz glavni ulazi i veliki hol. Nismo toliko formalni kao druge kraljevske porodice, ali činjenica da te lično dočekuju velika je čast. Ponudio joj je ruku i Maja je nekoliko sekundi oklevala. - Dođi, draga - tiho je rekao. - I nasmeši se, inače će moji roditelji pomisliti da me mrziš. A to nije tačno, zar ne? - Netačno - odgovorila je i nabacila osmeh na lice. - Ali tvoji roditelji to ne treba da znaju. -... i tako me je Aleksos ubedio da je moja kraljevska dužnost da se ušunjam među sluge i saznam kakve su nam poklone roditelji kupili za Božić - ispričala je Dorotea. - Tada smo bili u Kioniji. Tamo je predivna peščana plaža, kuća je velika, stara i predivna. Zaklonjena je, pa se može jurcati po njoj... - Hoćeš reći da je neuredna - rekao je Anhelos. - Zašto dosađuješ našoj gošći takvim pričama? Odjednom je za stolom zavladala tišina. Dorotea je pocrvenela. - Izvinite, gospođice Salinas. - O, molim vas, ne treba da se izvinjavate - protestovala je Maja položivšu šaku preko Doroteine. - Volim takve priče. Moje detinjstvo bilo je manje zabavno. Nemam ni braće ni sestara.
53
by voki
Tek tada je primetila da su sve oči uprte u nju i da drži Doroteinu ruku kao da joj je ona najbolja drugarica. Brzo se povukla. - Hoću reći... ovo je divno veče i svi ste tako... - Drago nam je što smo vas najzad lično upoznali, gospođice Salinas rekla je kraljica. - Molim vas, zovite me Maja. - Majo - ponovila je kraljica. - Nadam se da ćete u narednim nedeljama bolje upoznati naše ostrvo. Maja je pogledala Aleksosa, koji je mirno pio kafu. Zgrabila je crnu tašnu i požurila prema vratima. Aleksos je stajao ispred čekajući je. Izgledao je fantastično. Imao je na sebi crne pantalone i sivi sako preko crne košulje. Ni reč nije rekao, lagano ju je odmerio od glave do pete, a ona je stekla utisak da je haljina na njoj providna. Ali to je nemoguće! Onda se nasmešio, što je ubrzalo otkucaje njenog srca. - Odlično ti pristaje - rekao je. - Osim... -izvukao je ukosnicu iz njene punde i kosa joj se rasula po ramenima. - Savršeno! Maja se jedva uzdržala da mu ne uzvrati kompliment. Dok su se vozili u dvor, vozio je brzo. Dobro je poznavao put. Maja se trudila da ne pokaže oduševljenje. - Nešto nije u redu? Ponovo je imala osećaj da je haljina providna. - Majo? Želim te... - Da li se plašiš večere? Ne večere! Tebe... ili bolje rečeno sebe... - Nema potrebe. Bićemo u užem porodičnom krugu. Večera! Kralj i kraljica! - Uži porodični krug? - ponovila je. - Da, moj stariji i mlađi brat, moja sestra. Druga sestra nije tu, ona živi u Parizu. - Tako mnogo ljudi? Aleksos se nasmejao.
54
by voki
- Nemoj mi reći da si nervozna što ćeš sedeti za istim stolom s kraljem šalio se. - Prilikom našeg prvog susreta nije ti to smetalo... - Poslednji put ti kažem - rekla je besno -nisam tada znala ko si! - Tačno. Slučajno smo se sreli na ulici i kad sam predložio seks, pomislila si: Nemam pametnija posla, pa... zašto ne? Nije tako bilo i on je to znao. Ali zašto opet to pominje? Da li je moguće da je ona takvo nevinašce kao što tvrdi? Ko je koga zaveo? mena da se pripremi, ali tada je znala šta da obuče! Dok je posmatrala svoju savršeno ispeglanu odeću, prasnula je u histeričan smeh. Zazvonio je telefon, podigla je slušalicu. -Da? - Imaš još dvanaest minuta, draga. - Aleksose? - od njegovog glasa osetila je jezu niz kičmu. - Još uvek nisi obučena. Uplašeno se osvrnula oko sebe. - Gde si? Nasmejao se. - Ne brini, ne mogu te videti, ali znam šta radiš. Stojiš nasred sobe i pokušavaš da ne gledaš krevet, zar ne? - Ne - odgovorila je gledajući svoju odeću. Aleksos se ponovo nasmejao. - Probaj smaragdnozelenu haljinu i crne cipele s visokim potpeticama predložio je. - A pre nego što izjaviš da ni mrtva ne bi obukla haljinu druge žene... te stvari upravo su dostavljene iz ekskluzivnog butika. Nagađao sam što se veličine tiče, ali nadam se da će sve odgovarati... i veš... Maja je osetila da crveni, pa je spustila je slušalicu. Besno je pogledala oko sebe. Haljina je bila okačena, a na tepihu je ugledala par cipela. I jedno i drugo oduzimalo je dah. Baš to bi sebi kupila da je mogla da priušti. A šta je u kesi pored cipela nije želela da nagađa... - Mrzim te, Aleksose! - procedila je kroz zube priznajući da je dobio prvu rundu.
55
by voki
Brzo se istuširala. Obukla je crni grudnjak, gaćice i svilene čarape, pa haljinu i konačno cipele. Obrazi su joj goreli dok se gledala u ogledalu. Da lije to zaista ona? Podigla je kosu u punđu i pogledala je na sat. Ima još minut vremena. Brzo je izvukla zlatni lančić iz kutijice. Savršeno! Još minđuše. Da li je nešto zaboravila? Ah da... malo maskare da naglasi trepavice i sjaj za usne. - Ako budem imala vremena. - Još uvek ne mogu da shvatim da je tako mlada žena u stanju da izradi fantastičan komad nakita - divila se Teodora. - Čujem da vam je moj sin napravio radionicu? - Da - ovoga puta Maja se nije usudila da pogleda u Aleksosa. -I, jeste li zadovoljni? Zašto da laže? - Veoma, Vaša visosti. Mnogo je. bolje opremljena nego moja u Njujorku. - Dobro - u to se umešao Anhelos. - Ako vam još nešto bude potrebno... To je bio samo komentar, ništa drugo. Ali Maja to nije shvatila. - Imala bih još nekoliko želja - objasnila je. - Koliko znam, dijamant Stefani podeljen je na dva dela. U prostoriji je zavladala tišina. - Ne znam u kakvoj je vezi ta priča s vašim poslom - Anhelos je zvučao kruto. - Kad bih ga videla, shvatila bih kako da izradim savršenu ogrlicu. - Koješta! Za to su potrebni zlato i dragulji, a ne prastara priča o dijamantu Stefani. Ponovo je zavladao tajac. Onda je Maja osetila da ju je Aleksos ispod stola uhvatio za ruku. - Maja je umetnica, oče. Njene savršene kreacije dočaravaju životnu snagu i radost. U ovom slučaju ogrlica predstavlja poklon za majku, ali govori i o nezavisnosti našeg naroda. Maja pokušava da se uživi u duh kraljevstva i da ga prenese u svoj rad. - Da... - potvrdila je diveći mu se kako je u nekoliko rečenica objasnio ono što ona satima pokušava da dočara.
56
by voki
- Naša istorija nije preterano komplikova-na - umešao se Atanasos. - Kraljevstvo Adamas datira iz doba Starog Rima i Starih Grka. - Aleksos mi je to već rekao. - Aristo je ostrvo odakle se vladalo kraljevstvom. Trgujući s Grčkom, Turskom i Egiptom, zemlja se obogatila - nastavio je Stefanos. - Ovde i danas ima roze dijamanata, o kojima ste već čuli. Aleksos je stegnuo njenu šaku. - Naša porodica najviše je zarađivala prodajom ovih dijamanata preko okeana. Moj deda... - Kralj Kristos - dodala je Maja. - Tačno. Naredio je da posle njegove smrti moj"otac vlada Aristom, a njegova sestra Kalistom. -I narod je to prihvatio? - Šta je drugo mogao? - upitao je Atanasos. - Dva kraljevstva su se razdvojila, dijamant Stefani takođe. Od početka je njegova želja bila da se dva kraljevstva opet ujedine, da opet bude Adamas. Dorotea je klimnula glavom. - Ali to se dosad nije dogodilo. - Mora da je to težak period za sve - Maja je pogledala u Anhelosa. - Pogotovo za vas i vašu sestru. - To je davna prošlost - branio se Anhelos. -I ne razumem zašto o tome pričamo sa strancem - besno je bacio salvetu na sto. -Tu ste da napravite ogrlicu za moju ženu, a ne da se bavite našom istorijom. - Trenutak - pokušao je Aleksos da se umeša, ali Maja je bila brža. - Moj jedini interes je da ogrlica bude savršena - zvučala je sabrano, ali Aleksos je primetio napetost u njenom držanju. - Žao mi je što vi na to gledate drugačije. Aleksos se nije usudio da pogleda u svoju braću. Maja je možda bila nervozna zbog večere s kraljem, ali nije trebalo da mu da povod da bude grub prema njoj.
57
by voki
Kralj je posmatrao Maju kao da se pitao da li da bude uvređen. Konačno je klimnuo glavom i ustao. To je značilo da je večera završena. - Možda sam preterano reagovao, gospođice Salinas - promrmljao je. -I moja je želja da se kraljici preda savršen poklon. Ako nemate drugih zahteva... - U stvari, imam još jedan - rekla je Maja oprezno. - Najvažniji. - Zaista? - upitao je Anhelos ledenim glasom. Svi su već ustali od stola i Aleksos je primetio da Maja drhti. Stao je kraj nje obgrlivši njena ramena. Ona se prvo ukočila, ali onda su joj se mišići opustili pa se oslonila na princa. - Ali to nije zahtev, nego molba... - Maja je uzdahnula. - Volela bih da vidim krunu. - Već ste je videli - rekao je kralj odbojno. - Poslali smo vam više fotografija. Uostalom, iz bezbednosnih razloga kruna je u riznici. - Ali može se izneti, oče - umešao se Aleksos mirno. - Treba i da dodirnem dijamant Stefani -nadovazala se Maja. Svi su zapanjeno zurili u nju. Pocrvenela - Drago kamenje govori onima koji s njime rade. Znam da to čudno zvuči, ali... - Čudno? - prosiktao je Anhelos. - Bio sam u pravu što sam se plašio da je ova mlada žena hipik, a ne juvelirka. - Maja nije ni jedno ni drugo - odgovorio je Aleksos. - Ona je umetnica. I možemo biti srećni što će dizajnirati ogrlicu. Mislim da treba da joj se izviniš. Kralj je pocrveneo i čitavu večnost niko nije progovorio. Onda se kraljica nakašljala i stala je pored svog muža. - Anhelose... Aleksose. Molim vas, nemojte mi kvariti radost. Anhelose, seti se da će ceo svet gledati kada mi budeš predavao ogrlicu. I samo iz tog razloga ona mora biti savršena koliko je to u moći gospođice Salinas. A mora se zaista slagati s krunom koju ćeš ti te noći nositi. Aleksos je klimnuo glavom.
58
by voki
- Mama je u pravu. Žao mi je ako sam bio nepristojan, ali Majin talenat doprineće tome da ceo svet priča o Aristu, o kruni i o odgovarajućoj ogrlici. Kralj je i dalje stajao kao kip. A onda je ipak klimnuo glavom. - Sprovešću pripreme, gospođice Salinas. Na pet minuta moći ćete da vidite i krunu i dijamant Stefani. Pet minuta i ni sekund duže! Jasno? Maja se oslobodila Aleksosovog zagrljaja i duboko se naklonila. - Potpuno. Hvala vam. Nećete zažaliti zbog te odluke. Anhelos ju je gledao i Maji se učinilo da je senka preletela preko njegovog lica. Vožnja do Aleksosove vile protekla je u tišini. - Kod kuće smo - otvorio joj je vrata automobila. Maja je klimnula glavom. - Ali možda će me tvoj otac sutra poslati nazad u Ameriku. Aleksos se nasmejao. - Nema šanse, u zamci je. Mama je pametna žena. Bilo je dovoljno da ga podseti na to da će ceo svet pratiti njenu rođendansku proslavu. - Nemoj se pretvarati da nisi primetio da sam se ponašala kao idiot. - Pre bih to nazvao hrabrošću. Maja je uzdahnula. - Zaista ne znam šta mi je bilo. - To je tvoja prava priroda, koju stalno kriješ i poričeš. - Ništa ja ne krijem! Ja... - Dobra si u tome, znaš? Dok ti neko krv ne dovede do ključanja. Danas je to bilo ponašanje mog oca. - Ne! Samo sam... - A tek tvoja predanost umetnosti i perfekcionizmu - nastavio je. - Lepo je što to kažeš. Ali grozno sam se osećala... - A ja, draga... puls mi se ubrzava... Nagnuo se, bio je to nežan, gotovo prijateljski poljubac. - Majo...
59
by voki
Kada ga je zagrlila i naslonila se na njega, opet ju je pojubio, ovoga puta strasno. Onda ju je odmaknuo od sebe. - Kasno je - rekao je. - Previše kasno za takve rasprave. Da li ćeš se sama snaći do spavaće sobe? - Ali ja... ti si zahtevao... - Znam - prekinuo ju je i jošjednom vatreno poljubio. - Zaista nisam svetac, Majo - prošaputao je - ali nisam ni nitkov. - Ne razumem te, Aleksose. Šta hoćeš od mene? Odmahnuo je glavom. Ni sam to nije znao i upravo je u tome bio problem.
9. poglavlje Šta radi muškarac koji je očigledno na ivici da izgubi razum? Aleksos nije umeo drugačije da objasni ono što mu se dešava. Ili zaslužuje medalju za uzdržavanje ili treba da ode psihijatru. Kakva pomisao... da ovog trenutka u naručju drži ženu koju je doveo preko okeana umesto da izgara od frustracije i neispunjene želje. Bila je spremna da mu se preda. A on je jednostavno otišao! - Idiote! - rekao je sebi šutirajući kamen dok je prolazio kroz baštu. Kada se okrenuo, video je svetio u spavaćoj sobi. Kad bi se sada vratio, to bi bio znak slabosti. Kakva je alternativa? Uzbuđen je. I treba mu seks. Nema problema, za to ima proverenih rešenja. Na primer, može da okrene neki broj iz svog adresara. Mnoge bi jedva dočekale da mu potrče u zagrljaj. Ali on je želeo Maju i nijednu drugu, a ipak je otišao... Seo je u "ferari" i dodao gas. Nadao se da će jurnjavom umiriti glad koja je ključala u njegovim žilama. Nije delovalo.
60
by voki
Dva sata kasnije vratio se u vilu. Bio je iscrpljen, a Maja mu je još uvek bila u mislima i krvi. Mogao je da uradi još samo jedno da bi se oslobodio tog pritiska. Mora da je ima! Želeo je da je vidi nagu... da je oseti... da čuje kako šapuće njegovo ime... Šakama je stezao volan i tek posle nekoliko mučnih trenutaka izašao je iz automobila. U kući je bilo mirno. Ispred vrata spavaće sobe zastao je pokušavajući da kontroliše lupanje srca, ali ono se pojačavalo. Tiho je opsovao i uhvatio kvaku. On nije bio plemeniti vitez u sjajnom oklopu, nego čovek od krvi i mesa, koji je navikao da uzme ono za čim žudi. Kad je ušao, shvatio je da ne čuje ničije disanje. Uključio je svetio. Maja nije tu! Njena haljina prebačena je preko stolice, a sandale na podu. A krevet je netaknut! U trenutku je nestalo i besa i frustracije, zamenio ih je strah. Gde je Maja? Zašto je otišla? I kuda? Da prošeta kraj obale? Odmahnuo je glavom. Nemoguće! Ne poznaje okolinu. Hteo je da krene prema obali, a onda se dosetio. Gostinska kuća! Dok je žurio tamo, opet ga je obuzeo bes. Zar tako pokušava da se izvuče? Kada je ušao u kuću, ugledao je jedva primetno svetio. Opsovao je i otvorio vrata. - Dođavola, Majo! - izletelo mu je. Ali čim je ugledao njeno lice, reči su mu zamrle na usnama. Sedela je sklupčano na prozoru, osvedjena sjajem svece. U farmerkama i majici izgledala je kao dete. Kad je čula njegov besni glas, trgnula se. Lice joj je bilo bledo, a u očima su joj se videle suze. - Žao mi je - rekla je jedva čujno. - Žao mi je zbog svega. Nije trebalo da dođem. Znam da sam pristala i potpisala ugovor, ali ne mogu. Jednostavno ne mogu... U nekoliko koraka našao se kraj nje i zagrlio ju je. - Ne! Molim te, nemoj... - plakala je pokušavajući da se oslobodi.
61
by voki
Ignorisao je njen otpor šapućući joj nešto na grčkom, što nije razumela, ali zvučalo je kao da teši malo dete. Nežno je milovao njene uvojke dok se nije smirila. - Ja... znam da sam pristala da... budem tvoja... ljubavnica - jedva je izgovorila. - Ali ne mogu... čak i ako izgubim posao. Ne mogu... - Naravno - pokušao je da je umiri. - Pst... draga, neću ti ništa. Ne bih mogao da ti nau-dim. Molim te, nemoj plakati... - Ja... zaista onda nisam znala ko si... kunem se! Pošla sam s tobom jer... ne umem ni sebi to da objasnim. Nikada pre ništa slično nisam uradila... gledala ga je pravo u oči. -Znam da mi ne veruješ... ali pre toga... nikada nisam bila s muškarcem... Bože! Ovo priznanje nateralo ga je da se oseća kao najveće đubre! A srce mu je istovremeno poskočilo od radosti. Verovao joj je, jer je nekako to već znao. Njegova slatka Maja poklonila mu je nevinost. Đavola! On ju joj je oduzeo! A ona nije znala ko je on u stvari. Zašto joj nije verovao, zašto je o njoj mislio kao o većini žena, koje su lažima pokušavale da manipulišu njime? Počelo je s jednom Grkinjom dok je bio veoma mlad. Bio je siguran u to da ga ona voli. Dok je drhtala i plakala optužujući ga da joj je oduzeo nevinost, bio je spreman da se oženi njome. A onda je slučajno čuo kako mu se sa svojim drugaricama podsmeva zbog naivnosti i gluposti... A tu je bila i Italijanka, koja mu je pretila da će se pre ubiti nego živeti u grehu. Samo je venčani prsten mogao da je odgovori od toga. Kasnije se ispostavilo da je spavala s mnogim prinčevima širom sveta. Slično je bilo i s nemačkom manekenkom, koja je tvrdila da je zatrudnela s njim. U međuvremenu je postao mudriji, zahtevao je da se uradi test za utvrđivanje očinstva i ona se nikada više nije javila. Ali Maja je drugačija! Ona je... Maja! Slatka, pametna i hrabra. A on joj je priredio pravi pakao!
62
by voki
- Naći ću nekoga da umesto mene izradi ogrlicu... - rekla je. - Daću mu svoje skice... toliko dugujem tvojoj majci, ali... Aleksos ju je poljubio. - Ništa ti nikome ne duguješ, draga. Zašto bi neko drugi to radio? - nežno joj je sklonio čuperak sa čela. - Niko tebe ne može da zameni. Kao i tvoje skice, ti si jedinstvena! - Ali rekla sam ti... - Majo - uhvatio je njeno lice obema rukama. - Zaboravi ugovor. Ostaješ ovde i izradićeš ogrlicu kakvu svet nije video. Lagao bih kada bih rekao da te ne želim. Želim te čak toliko da me boli, ali neću ništa od tebe što mi nećeš dobrovoljno dati. Jednom sam to uradio i nikada to sebi neću oprostiti... Glas mu je slabio, a Maja je spustila prst na njegove usne. - Dobrovoljno sam ti se predala one noći - priznala je. - Želela sam te... po svaku ce-nu! - smešila se mada joj je bilo neprijatno. - Želim te i sada... - prošaputala je tako tiho da je mislio da mu se pričinjava. Nemoguće! Mora da nije dobro čuo! Ili se mašta poigrava s njim... - Majo... znaš li šta si upravo izgovorila? Stidljivo se nasmešila. - Znam. Zato ne mogu da ostanem. Želim te ma šta ti o meni mislio. Zar to nije strašno? Priznati da si mi uzeo ono malo ponosa koji mi je preostao... - Pst... - ponovo ju je poljubio. - Ali tako je! Da sam bila imalo ponosna, ne bih s tobom došla ovamo, a pogotovo ne36...............................................................................J? bih pristala da spavam s tobom! Jer... ako ćemo iskreno, nije samo ugovor bio razlog što sam... nego ti... Ovoga puta njegov poljubac bio je pun strasti. Hteo je da to bude prijateljski, ali kada je osetio njene usne... Žudnja, strah, osećaj krivice i strast izmešali su se u naletu osećanja koje je jedva uspevao da kontroliše. - Jesi li sigurna u to, draga? - upitao je.
63
by voki
- U životu nisam bila sigurnija... Aleksos je uzdahnuo, uzeo ju je u naručje i odneo u susednu spavaću sobu. Ovaj krevet bio je drugačiji od njegovog. Bio je uži, preko njega je bio prebačen prekrivač. - Aleksose... - uzdisala je pružajući mu ruke. Podsećalo ga je na prošli put, a ipak je bilo sasvim drugačije. One noći u pitanju je bio samo seks, a sada...? Polako je počeo da je svlači. Nije žurio, uživao je u svakom milimetru njenog tela. Bila je božanstvena, prelepa, neverovatno ženstvena! To je to, pomislio je dok je ljubio njeno telo. Ovo je čekao prethodna dva meseca, kao zatvorenik slobodu. Prepustio se strasti kao nikada u životu. - Draga! Pogledaj me... Otvorila je oči i pogledi su im se sreli. Prsti su im se isprepleli, a usklađeni ritam doveo ih je do ekstaze. - Majo - rekao je kasnije dok se iscrpljen, ali zadovoljan, vraćao u stvarnost - sada mi sasvim pripadaš. Za trenutak kao da je zemlja prestala da se okreće. Aleksosovo snažno telo ležalo je preko njenog, lice je zaronio u njen vrat. Njihova srca divlje su lupala, koža im je bila prekrivena kapljicama znoja. Maja je zadrhtala pod blagim povetarcem koji se osećao iz pravca terase, ali kada je Aleksos pokušao da se odvoji od nje, snažno ga je zagrlila. - Nemoj ići - promrmljala je. - Nikada! - obećao je, dohvatio ćebe i pokrio ih oboje. - Da li je sve u redu? - Mmm, da - osećao je da se ona osmehuje. - Oprosti mi, draga. -Šta? - Što sam te prvi put uzeo onako... Odmahnula je glavom. - Moj prvi put bio je predivan... - Hvala, ljubavi - ispunila ga je mešavina ponosa i zadovoljstva. - Ali bila si devica, trebalo je da budem pažljiviji. - Nisi znao. - Trebalo je da znam - poljubio joj je dlan. - Imala si nešto tako... čisto i nevino u sebi. Način na koji si me ljubila i kako si reagovala... te dragocene
64
by voki
trenutke preturio sam hiljadu puta u mislima - priznao je. - Kako si pocrvenela kad sam te svukao i kako si mi se predala... i kako sam sve uništio svojim Optužbama - dodao je. Maja je spustila prst na njegove usne. - Zar nije neki mudrac rekao da je najbolje ne dirati prošlost? Aleksos je poljubio vrh njenog prsta. - Možeš li mi oprostiti, draga? - Šta? - upitala je osmehujući se. - Nemam pojma o čemu pričaš. Njegov pogled postao je mračan. - Volim kako izgovaraš moje ime. - Aleksose... - prošaputala je. - Aleksose... I opet je čitav svet oko njih nestao u vrtlogu nežnosti i strasti. Malo pre nego što je svanulo obukli su se i otišli u vilu. - A ako nas neko vidi? - prošaputala je Maja. - Ko bi to mogao biti? - upitao je Aleksos. - Pa kuvarica ili Anastasija... Aleksos ju je privukao sebi i poljubio. - Svi su oni veoma diskretni. Kunem se! -uzeo ju je u naručje i odneo u spavaću sobu. Naravno! Majin je nestao osmeh s lica. Sigurno imaju iskustva. Nije se zavaravala da je prva žena u Aleksosovom krevetu. - Ne - rekao je odlučno kada ju je spustio na noge. - Šta ne? - upitala je zbunjeno. - Nije bilo drugih žena - izgovorio je kao da joj čita misli. - Ne ovde primetio je da je isto toliko iznenađena koliko i srećna. - To znači da ćemo nas dvoje ovde prvi to doživeti. Šta kažeš na to? - kad je primetio da je pocrvenela, nasmejao se i ponovo ju je zagrlio. - Šampanjac, svece, latice ruže... kako ti to zvuči? Da li je osećao luđačko lupanje njenog srca? - Pređivno, ali zar neće potrajati dok ne nabaviš sve te potrepštine...? - Majo... - prošaputao je. - Majo... Ovoga puta nisu stigli do kreveta.
65
by voki
Kad se probudio, na jastuku pored njega nikog nije bilo. Uspravio se i pogledao oko sebe. - Majo? - viknuo je. Vrata kupatila bila su zatvorena, čula se voda. - Majo? - ponovio je pokucavši na vrata. - Da li je sve u redu? - Dobro sam... - odgovorila je, ali njen glas govorio je suprotno. Osetio je da mu se srce stegnulo. Nije prvi put da se ona ne oseća dobro. - Majo, otvori vrata! Molim te! Posle nekoliko sekundi ključ se lagano okrenuo u bravi. Aleksos je sačekao trenutak, a onda je otvorio vrata. Maja je stajala kraj lavaboa sa četkicom za zube u ruci i smešila mu se. - Da li ti je bilo zlo? - upitao je. - Malo. - Majo, to ti se često dešava. Želim da odeš na detaljan pregled. - Bolje mi je - branila se. - Ta glupa infekcija koju sam zaradila još u Njujorku... - Kako si ti tvrdoglava! Oprala si zube? -kad je klimnula glavom, uzeo ju je u naručje i odneo u spavaću sobu. - Ako odbijaš da odeš lekaru, moraš bar da se odmoriš. - Ali... Možda ti možeš da učiniš da ozdravim... Aleksos joj se zagledao u oči. - Ti to ozbiljno, draga? - Apsolutno... gospodine doktore! Kada se probudio, opet je nije bilo. Skočio je na noge i za nekoliko minuta se istuširao i obukao. Bacio se u potragu. Iz kuhinje je dopirala tiha muzika. Anastasija mu se nasmešila kad je ušao. - Dobro jutro! - Da li ste videli gospođicu Salinas? - Da. Pre otprilike sat vremena kada je... - Da li joj je dobro? Anastastija se namrštila. - Bolje ne može biti. Ponela je kafu u gostinsku kuću.
66
by voki
Atelje! Aleksos je provukao prste kroz kosu. - Naravno... - promrmljao je. Tamo ju je zatekao udubljenu u posao. Nosila je farmerke i košulju zavrnutih rukava. Kosu je vezala u rep. Stopala su joj bila bosa. Sedela je nad skicama, bila je veoma koncentrisana. Pevušila je neku Aleksosu nepoznatu melodiju. - Dobro jutro, najdraža - nežno ju je poljubio u vrat. Zadovoljno še naslonila se na njega. - Dobro jutro, Aleksose - ponudila mu je usne. - Mmm... - rekao je uživajući. - Osećam kafu, sunce i odlično raspoloženje. Nedostajala si mi. - Drago mi je što to čujem. - A zašto si onda pobegla iz mog kreveta? - Pobegla? - ponovila je. - Kad sam se probudila, dosetila sam se novog detalja u vezi sa ogrlicom za tvoju mamu i eto... -ponosno mu je pokazala crtež. - Ne vidim nikakvu razliku - priznao je Aleksos. - Meni su se različite verzije tvojih crteža dopale... kao i mojoj majci. Maja je uzdahnula. - Ne možeš da zamisliš šta mi znači ovaj posao! - A šta ti znači, recimo, podjednako toliko? - izazivao ju je. - Ovo, na primer... - zagrlila gaje -... i ovo... - podigla se na vrhove prstiju da ga poljubi -... i, naravno, ovo... Kada su se vratili u vilu, Anastasija ih je poslužila najrazličitijim đakonijama. Bilo je sveže pečenog hleba, feta-sira, različitih vrsta maslina, sveže ceđenih sokova, jake grčke kafe... Razgovarali su o svemu. Maju je interesovalo kako je pronašao ovu vilu. Ponosno je izjavio da je vila sagrađena prema njegovom nacrtu. Želeo je kuću koja se savršeno uklapa u okolinu i nipošto je ne narušava. I to mu je pošlo za rukom. - A sada mi pričaj o sebi - rekao je. - Nema tu ništa interesantno - pokušala je da se izvuče.
67
by voki
- To ću ja prosuditi. Pomoći ću ti da počneš. Dakle... rođena si pre dvadeset pet godina i bila si među najlepšim bebama u porodilištu. Maja se nasmejala. - Aleksose, pa to je smešno! - Znači nemaš dvadeset pet godina? -upitao je. - Dakle, trideset? Možda više od četrdeset? - Nikada nisam bila najlepša beba -glas joj je bio napet. - U Bronksu sam završila osnovnu i srednju školu, a zatim sam otišla na koledž i tamo sam studirala... - Umetnost? Maja je uzdahnula. - Ekonomiju. To je bila mamina ideja. Dok su svi pričali o vordu i ekscelu, ja sam crtala skice. Pre nego što sam otkrila da me zanima nakit, želela sam da postanem modni kreator. Svejedno... posle godinu dana pripremila sam mapu s crtežima i prijavila se na Akademiju umetnosti. Primljena sam, čak sam i stipendiju dobila! Kada sam to ispričala majci, ona je rekla... - Kakav talenat! - Maja je pognula glavu. - Izvini, upoznao sam je i... - U redu je. Ali znaš li da ona nije ni koledž završila jer je zatrudnela... - A šta je s tvojim ocem? - Šta bi bilo? - uzvratila je ledenim glasom. - Njemu je pripadala firma u kojoj je moja majka radila. Bio je bogat, imao je kuću na Long Ajlendu, skup automobil i, naravno, ženu i decu. - A tvoja majka to nije znala? - Bila je mlada i naivna - Maja je progutala knedlu. - Poverovala mu je jer je rekao da će napustiti ženu. Kada mu je spomenula da je trudna, nazvao ju je lažljivicom, a onda joj je dao novac da "sredi stvar", kako je rekao. Odlučila je da me rodi i zato joj dugujem... dosta je bilo priče. - Da li je ikad pokušao da te upozna? - Ko? Moj otac? - upitala je jetko. - Ne, i bolje je tako. Ne želim ništa od njega, osim da me ostavi na miru - Maja je okrenula glavu, ali Aleksos ju je uhvatio za bradu.
68
by voki
- Ti si snažna i hrabra žena, draga moja. I počastvovan sam što sam tvoj ljubavnik.
10. poglavlje Usledio je period u kojem su se njih dvoje osećali kao da se dugo poznaju. Seksualna privlačnost nije slabila, naprotiv, jačala je iz dana u dan i dobijala je nijanse koje su proizilazile iz sve većeg poverenja. Spavali su, jeli, smejali se i razgovarali zajedno, a radili su svako svoj posao. Maja više nije morala da se bori s jutarnjim mučninama, ah bilo je perioda kada se osećala iscrpljenom i umornom. jedino joj je pomalo mutila sreću činjenica da će jednom morati da napusti Aleksosa i ovaj raj. Čim ogrlica bude gotova... Osim ako je Aleksos zamoli da ostane. I ostaće, tako je odlučila. Ali zašto bi je on to molio? Rođena je u Bronksu i siromašna je kao crkveni miš, a on je bio bogat i uz to princ! Da ne bi razmišljala o tome, udubila se u posao. Pošto se kralj Anhelos nije javljao, jednoga dana skupila je hrabrost i pozvala telefonom dvorac. Ostavila je kraljevoj sekretarici poruku da tog dana mora da vidi krunu da bi ogrlicu završila na vreme. Kada je spustila slušalicu, osetila je mučninu. Uzbuđenje, postavila je sebi dijagnozu i utrčala u kupatilo. A mislila je da je grip prošao! Kada se smirila, umila se i oprala je zube. Sela je na ivicu kade jer su joj kolena klecala. Grudi su joj bile napete i osetljive. Odjednom se sva naježila. Bože! Nemoguće! To ne može biti! Čudan osećaj u grudima... jutarnje mučnine... Šta se desilo s njenim dobro izvežbanim instinktom? IH nije htela da prizna ono što je odavno slutila? - Ne... - prošaputala je - molim te Bože, ne... Telefon je pozvonio. Pokušala je da ga ignoriše, ali zvonjava nije prestajala. Jedva je izašla iz kupatila. 69
by voki
- Halo? Bila je to sekretarica koja ju je obavestila da može da pogleda krunu za tačno sat vremena u dvorcu. - Ja... ne mogu - prošaputala je dok je pokušavala da izračuna kada je imala poslednji ciklus. - Može li večeras? - Za sat vremena ili nikako - glasio je odgovor. . - U redu... - rekla je Maja odsutno. Ali živnula je već sledećeg trenutka. Najvažnije je da će videti krunu i da će moći da je drži u rukama. Ako Aleksosov otac bude održao reč! Ipak je usput razbijala glavu time kako je mogla da zatrudni. Aleksos je uvek koristio kondome... osim jednom... prvi put! Izašla je iz limuzine. Na sebi je imala odeću koju joj je Aleksos kupio. - Ne možeš mi to zabraniti, draga - rekao je kao dečak kome neko želi da pokvari radost. - Volim da ti kupujem poklone. - Gospođica Salinas - najavili su je. Kralj je sedeo za stolom, a pred njim je bilo nešto prekriveno crnim somotom. Nasuprot njemu bila je prazna stolica. Svuda unaokolo postavljeni su reflektori i kamere. - Vaša visosti... - rekla je Maja, ali ju je ućutkao nestrpljivi pokret rukom. - Sedite, gospođice Salinas - kraljev snažni glas bio je u suprotnosti s njegovim bledim licem oblivenim znojem. - Da li vam je dobro? - Zar ste, pored toga što ste ljubavnica mog sina, i medicinska sestra? upitao je cinično. - Ne zavaravajte se, devojko, nisam lud, sve znam. - Onda vam je sigurno jasno da sam ovde samo u funkciji dizajnera nakita, gospodine - odgovorila je Maja iako je znala da je opet prekoračila granicu. Nije imala snage da raspravlja o svom odnosu sa Aleksosom. Pogotovo ne s njegovim ocem, dedom njenog deteta... Na Majino iznenađenje, Anhelos se nasmejao. - Počinjem da shvatam Aleksosa. Veoma ste smeli, gospođice Salinas. Lepa žena koja ima i srce i razum... Koji bi muškarac tome mogao odoleti? Maja je uzdahnula. - Vaša visosti... kruna?
70
by voki
Anhelos je skinuo somotski prekrivač. - Gospodine, ovo nije pravi dragulj. Izvrsna je kopija, ali... - Odmah mi dajte krunu! - kraljevo lice postalo je još bleđe, a iz grla mu se oteo neartikulisan zvuk. Uhvatio se za srce i stropoštao u stolicu. Maja je skočila, otrčala do vrata i otvorila ih. - Brzo! Pozovite pomoć! - doviknula je stražarima. - Njegova visost se onesvestila! Možda ima srčani udar! Iznenada se iz naizgled praznog hodnika pojavilo mnoštvo ljudi. Klecavih kolena, Maja se naslonila na zid. Jedan stražar brzo je pokupio ono što je bilo na stolu: lupu, džepnu lampu, njenu kutijicu i sve je ubacio u kofer dodavši joj ga. Onda ju je uhvatio pod ruku i izveo do limuzine. Tek kada je ušla u gostinsku kuću, shvatila je da je sa sobom ponela i krunu... Kao hipnotisana zurila je u krunu pokušavajući da shvati šta joj se danas dogodilo. Prvo je shvatila da je trudna, a ubrzo zatim i da je u kruni kopija dijamanta. A onda se kralj onesvestio pred njenim očima. Da li je mrtav? Da li ga je ta strašna vest dotukla? Maja je bezuspešno pokušavala da telefonira u dvorac. Da bi skrenula misli, još jednom je specijalnim alatkama proverila dijamant u kruni. Rezultat je bio isti. Poslednja nada bio joj je specijalni instrument sa senzorom, pod kojim je pravi dijamant morao da ima zeleni odsjaj. U ovom slučaju nije ga bilo. Razmišljala je o tome da li je nešto previdela. Pozvala je Žana. - Majo! Konačno! - uzviknuo je radosno. - Kako si? Već smo se zabrinuli... - Žane, treba mi tvoja pomoć! On je bio procenitelj dijamanata, ekspert iz te oblasti i, što je najvažnije, Maja mu je verovala. Ispričala mu je o dijamantu. - Sigurna si da je instrument u redu? - Promenila sam baterije i izvršila kontrolu drugih dijamanata. - Oni su u redu? -Da. Žan je huknuo. - Ne bih ti bio u koži. Kako da tu neprijatnu vest nekome da saopštiš?
71
by voki
- Bojim se da sam to već učinila, a posledice će brzo uslediti. - Pozovi me ako ti zatrebam. Tvoja drugarica će mi dopustiti da odsustvujem nekoliko dana. Maja se nasmešila. - Hvala, volim... - Baš zgodno... - čula je ledeni ton iza sebe. Maja se stresla i sva boja nestala je iz njenog lica kad je ugledala Aleksosa na vratima. - Ja... nisam te čula. - Očigledno, ali nisam hteo da te prekidam. Činilo se da vodiš važan telefonski razgovor. Maja je zatvorila oči da se sabere. - Tvoj otac... - počela je, ali ju je on prekinuo. - Znam sve. - Da li je... - Odveden je u bonicu na intenzivnu negu. Imao je infarkt. Zbog tebe! Maja se stresla. - Nisam htela... - Šta si mu rekla? Da pored mene imaš i ljubavnika u Njujorku? Ne, sigurno nije to! - odgovorio je na svoje pitanje. - To kriješ čak i od mene. - Aleksose, saslušaj me. Nemam... - Lažljivice! - njegovi prsti žarili su se u njena ramena. Onda ju je odgurnuo od sebe i ona se zateturala. - To je isti čovek kojem si telefonirala kada smo prvi put bili zajedno? - pošto nije reagovala, stisnuo je šake. - Odgovori mi! - Da, s njim sam pričala. Ali iz drugih razloga... -I ne možeš izdržati bez njega više nijedan dan, zar ne? - Pet minuta! - rekao je zapovedničkim tonom. - Ni minut duže! Maja je klimnula glavom i uzela krunu u ruke. Zastao joj je dah. To je bio neverovatan komad nakita. Beli dijamanti blistali su kao zvezde na nebu. Da, upravo je takve htela da upotrebi za ogrlicu. Onda je obratila pažnju na prepolovljeni dijamant Stefani.
72
by voki
- Predivno... - prošaputala je zaneseno. - Da - potvrdio je kralj pruživši ruku da uzme krunu. - Trenutak - Maja je povukla krunu sebi. - Zaboravljate se, gospođice Salinas! - Izvinite, gospodine... samo sekund, molim vas! - Pa videli ste šta ste hteli. - Želim da osmotrim roze dijamant i da ga uporedim... - izvadila je dva dijamanta koja je ponela i primakla ih je kruni. -... da li odgovaraju za ogrlicu. Kralj ih nije ni pogledao. - Oba odgovaraju - presudio je. - Iste su boje. Maja je odmahnula glavom. - Vaših pet minuta je... - Mogu li dobiti još malo svetla? - Maja je osetila jezu niz kičmu. Nije ga slušala, zurila je u dijamante. - Ne! - Možda da stanem ispod reflektora? - razmišljala je glasno. - Nikako! - uzviknuo je Anhelos. - Šta vam je? Majine ruke su se tresle iako se trudila da deluje mirno. Vratila je dijamante u kutiju i izvukla lupu i džepnu lampu. - Gospođice Salinas! - zagrmeo je kralj. - Dijamanti su neprocenjivi! Ne želim da ih čačkate... - Ovo je kopija! - njene reči delovale su kao bomba. Lagano je podigla glavu. - Ovo nije dijamant. - Dajte mi krunu! - Anhelos je skočio sa stolice. Maja je odmahnula glavom. - Nisi razumeo... - U pravu si! - prekinuo ju je. - Zaista te ne razumem. - Objasnila sam ti da Žan radi za mene. Znamo se od detinjstva i oženjen je mojom najboljom drugaricom. Aleksos se gorko nasmejao. - Kao da bi to tebe moglo zaustaviti da uzmeš ono što želiš!
73
by voki
Maja je osetila ubod u srce. U očima su joj se pojavile suze. - Nisam to zaslužila... - prošaputala je. O, jesi, pomislio je Aleksos. I gore od toga. Napravila si budalu od mene. Navela si me na to da ti verujem. Spavala si u mom naručju. Ove nedelje bile su predivne... i ja, budala, već sam počeo da sanjarim o zajedničkoj budućnosti... - Šta si rekla mom ocu? Kada ste se sreli, bilo mu je dobro, tako su mi rekli. - Nije tačno. Delovao je iscrpljeno i bolesno. Na njegovom čelu... - Odgovori mi na pitanje. Šta je bio uzrok infarktu? Odjednom je shvatila da se u životu očigledno sve ponavlja. Šta da radi? Da prekine trudnoću? Da rodi i sama podiže dete kao njena majka? - Čekam, Majo. Naterala je sebe da ga pogleda u oči. - Rekla sam mu nešto o kruni, nešto zbog čega se uzbudio. Sad mi je žao, ali i sama sam bila šokirana. Zato mi je to izletelo. - Šta? Maja je znala da njen ljubavnik ima pravo da zna. - Rekla sam mu da je polovina dijamanta Stefani u kruni lažna. Čitavu večnost vladao je tajac. Onda je Aleksos počeo da se smeje. - Kralju Arista saopštila si da je neprocenjivi dijamant u njegovoj kruni kopija? - Maja je klimnula glavom. - A šta je on uradio? Nazvao te lažljivicom, glupačom, ili i jedno i drugo? - Kopija je - ponovila je mirno. - Dobra kopija, nije original. Aleksosovo lice se smračilo. - Trebalo je da te izbaci zbog toga! - Saslušaj me, Aleksose! - O, ne, draga moja. Saslušaj ti mene! Ne znam šta hoćeš da postigneš tom lažju, ali... Maji je svega bilo dosta. Okrenula se, zgrabila krunu i gurnula mu je pred oči. - To je kopija!
74
by voki
Aleksosa kao da udario grom. - Ti si... usudila si se...? - Trenutak! - prekinula ga je. - Pre nego što izvučeš pogrešne zaključke: nisam je uzela, dali su mije. Ali svejedno, uradila sam sve testove, čak i posebne. Rezultat je isti. Zato sam zvala Žana da bih bila sigurna u to da nešto nisam zaboravila ili previdela. Ali to je kopija! Aleksosu je trebalo nekoliko sekundi da se pribere, onda je uzeo krunu, osmotrio ju je i pogledao gomilu papira koje mu je Maja dala. Najzad je podigao pogled. - Ne razumem - rekao je odsutno. - Ko je to mogao da učini? I zašto? Kruna godinama leži u riznici. - Na to ne znam odgovor. - Ali što se testova tiče... sigurna si? - Ja sam diplomirani gemolog - objasnila je. - Mnogo sam dijamanata procenila. Čak sam radila za osiguravajući zavod i izdavala sertifikate. Žan je takođe ekspert iz te oblasti i njemu verujem. - U to ne sumnjam... - progunđao je Aleksos. - Dođavola! - uzviknula je Maja. - Pozvala sam ga onog jutra zato što su on i njegova žena čekali neke vesti od mene. Hteli su da znaju kako sam i da li će biti nešto od posla. Ti si u sekundi izvukao najgluplje zaključke. Maja je drhtala celim telom. Aleksos je pred očima video sliku: Maja posle noći provedene s njim... tajno telefonira svom ljubavniku. Tajno? Možda zaista nije htela da ga probudi? A šta je čuo od razgovora? Otprilike da ima šanse za posao. Ne tvrdnju daje sve gotovo... A u Njujorku: gledao je Maju i Žana kroz vejavicu i loše osvetljen prozor... i šta je u stvari video? Čoveka koji je zagrlio ženu i poljubac. Ali ko je koga zagrlio i poljubio? Ikako? Bože! Kakav je on idiot! Šta ako se prevario? Mora odmah da joj kaže da mu je žao. I da ništa drugo ne želi više nego da ona ostane kraj njega zauvek... - Žalim što lošu vest tvom ocu nisam taktično saopštila - rekla je Maja. Možda ne bi...
75
by voki
- U redu je, draga. - Nije! - počela je da plače. - Zbog mene se uzrujao! ja sam kriva! - Oporaviće se on, bio je svestan kada sam ga poslednji put video. - Hvala Bogu! - Maja je počela da plače. - Nemoj da plačeš, draga - Aleksos ju je zagrlio, - Oprosti. Mora da si se i ti šokirala kad si shvatila da dijamant nije pravi. Maja ga je pogledala kroz suze. - Bilo je... strašno. Zato sam pozvala Žana, moraš mi verovati. - U redu je. Ja sam idiot koji brzo donosi zaključke. Oduvek je tako. Hoćeš li mi oprostiti? Pogledi su im se sreli. Kako da mu ne oprosti? To je muškarac koga voli, njen princ, čije dete nosi. Mora to da mu kaže bez obzira naposledice. - Majo? Reci da mi opraštaš. - Naravno - odgovorila je nežno. - Moramo da popričamo o nama. - Da, moramo. - Ali ne sad. Narednih dana biće prava ludnica. Moram da obavestim porodicu o tvom otkriću. A bliži se i mamin rođendan... - Zar se proslava ne može pomeriti? - Moj otac je tako odlučio. - Ali on je bolestan. - Ovo je zvanična proslava, draga, i to je iznad porodičnih obaveza. A sad, pošto znam istinu o kopiji... Pozvonio je Aleksosov mobilni telefon. - Bio je to moj brat - objasnio je. - Moram da požurim. Šta god da si htela da mi kažeš, pomerićemo za večeras, važi? - Dogovoreno - nasmešila se Maja. - Reci im da mi je žao. - Naravno, ali nisi ti kriva i ne treba da se plašiš - Aleksos je uzeo krunu i rezultate testova pa je poljubio Maju. - večeras... -obećao je. Ali noć je prošla, pa još jedna i još jedna...
76
by voki
11. poglavlje Rođendan kraljice Teodore bio je nesvakidašnji dan. Iako je bila zima, umesto hladnoće, vetra i kiše, sunce je poželelo da čestita slavljenici. Princ jedva da je bilo šta primećivao. Otkad se s krunom u ruci oprostio od Maje, zajedno s braćom pokušavao je da odgonetne šta se desilo s krunskim draguljem. Gde je pravi dijamant? Ko ga je zamenio? I zašto? A sve je moralo da se odvija u tajnosti. Svakodnevno je razgovarao s Majom telefonom i ona mu je sve više nedostajala. Činilo se da je razumnija od njega. Naravno da je i on njoj nedostajao, ali morala je mnogo da radi na ogrlici... Aleksosu se činilo da nema nikakvog pomaka u istrazi. Otac, koji je na svoju ruku napustio bolnicu, nije bio ni od kakve pomoći. Od infarkta nisu ostale posledice, ali trebalo je da se podvrgne još nekim ispitivanjima. - Koješta! - glasio je Anhelosov komentar. - Kraljici je rođendan, a ja se dobro osećam - ali i dalje je bio bled. Kad prođe rođendan, nadao se Aleksos, pronaći će način da tvrdoglavog oca ponovo smesti pod lekarski nadzor, a sam će se baviti potragom za originalnim dijamantom. Proslava je najavljena zvukom fanfara. U dnu dvorane podigla se zavesa i izašao je kraljevski par. Mnoštvo zvanica je aplaudiralo. Sve oči bile su uprte u kraljicu Teodoru. Aleksos je nervozno stajao na ulazu u dvoranu pogledom tražeći Maju. - Aleksose... - okrenuo se ugledavši je. Bila je predivna, u večernjoj haljini koju je izabrao za nju, kao i odgovarajući nakit. Gotovo da mu je srce stalo. - Majo, ti si najlepša žena na svetu. - A ti si, prinče moj, najzgodniji muškarac u univerzumu - uzvratila je. - Jesi li predala ogrlicu mom ocu? Maja je klimnula glavom. -Čini mi se da mu se dopala. Rekao je da će je u ponoć predati tvojoj majci - malo je oklevala. - Da li je... sve u redu s njim? Izgleda prilično... - Grozno, znam - potvrdio je Aleksos. -Ali tvrdoglav je i ništa mu se ne može reći. Ali sad bih da porazgovaramo o nečemu drugom... - privukao ju je sebi. - Zbog svega što se dešavalo poslednjih dana... već neko vreme... 77
by voki
- Vaša visosti! Prinče! Aleksos je pogledao lakeja koji je trčao prema njemu. Znao je da se nešto loše dogodilo. - Kralj! Vaš otac... onesvestio se! Aleksos je pojurio u dvoranu, a Maja za njim. - Gde je? - viknuo je. - U prestonoj dvorani. Spasilački helikopter stiže... Vaša visosti? - sluga je pokušao da ga uhvati za rukav. - Šta je bilo? - upitao je Aleksos nestrpljivo. - Kralj želi da vidi gospođicu Salinas... nasamo. - Mene? - upitala je Maja zbunjeno. - Nemoguće. U međuvremenu se cela porodica okupila ispred prestone dvorane. Kraljica Teodora prišla je Maji. - Moj muž želi da vas vidi, gospođice Salinas... Molim vas, ne gubite vreme. - Idi - Aleksos ju je blago gurnuo prema vratima. - Ovamo - javio se slabašan glas. Kralj je bio sam, ležao je na sofi presvučenoj somotom. Maja mu je polako prilazila. Srce joj je udaralo kao ludo. On umire, pomislila je. I kao da joj čita misli, Anhelos je pokušao da se uspravi. - Još nisam umro, gospođice Salinas. Dođite. - Vaša visosti, vaša porodica čeka ispred. Sigurno biste radije... - Nije trebalo da saznaju da je dijamant u kruni kopija - prekinuo ju je. - Vi ste to znali? - Aleksos vas voli, gospođice Salinas. Ne znam da li on to zna, ali tako je... - disanje mu je bilo isprekidano i za trenutak je zatvorio oči. - Ali ne smete mu uzvratiti ljubav. - Vaša visosti, ne bi trebalo... - Jeste li me razumeli, gospođice Salinas? U životu jednog kralja nema mesta za ljubav. - Gospodine, sad nije vreme...
78
by voki
- Princ pripada svojoj zemlji i narodu. Njegov život ispunjen je dužnostima i odgovornošću. Moj sin će se oženiti mladom ženom kraljevske krvi, koja zna šta je čeka. Maja se spustila na kolena pred sofom, dok su joj se suze slivale niz lice. - Volim vašeg sina - odgovorila je tiho. -I znam kakve ga dužnosti čekaju. Mogu mu pomoći, a kad zatreba, sklanjaću se. - Ako ga zaista volite, ostavićete ga. - Ne, ne možete to zahtevati od mene... ili od njega. Ako me on zaista voli... - Princ koji voli pogrešnu ženu može sve uništiti: svoju zemlju, svoj narod, sebe. Majo... ako ga iskreno volite... idite... - njegov glas postajao je sve tiši. - Tražite nemoguće od mene... - šaputala je Maja. - Nemate pravo na to! - Naprotiv, imam. Volim svoju zemlju i narod. Volim i svoju decu mada oni možda ne veruju u to. Aleksos misli da vi možete da ga usrećite, ali vara se. Vaša ljubav će ga povrediti... pustite ga... - Vaša visosti... Kralj se uspravio. Jedva je disao. Maja je skočila na noge. - Upomoć! - viknula je. - Upomoć! - Majo... - šaputao je Anhelos. Vrata su se otvorila i čuli su se užurbani koraci po mramornom podu. - Obećajte mi... - insistirao je. - Obećajte da ćete uraditi ono što morate. Plačući, gledala je lice bolesnog kralja i u tom trenutku shvatila je da je on u pravu. Ne može ostati sa Aleksosom. On je princ, a ona... niko i ništa. - Obećavam. Na Anhelosovim usnama zaigrao je slabašan osmeh. Porodica se okupila oko njega. Kraljica je pala na kolena i rasplakala se. - Umro je... - rekla je. - Napustio nas je. Aleksos je podigao majku. Braća i sestre su se zagrlili. Maja je učinila jedino što je mogla... i što je kralj od nje zahtevao. Otišla je iz dvorane, iz dvorca i iz Aleksosovog života.
79
by voki
12. poglavlje Kraljeva smrt uvek ostavi prazninu i mora se što pre popuniti radi bezbednosti države i stabilnosti kraljevstva. Svi su bili zatečeni. Najstariji brat bio je opkoljen obezbeđenjem. Uprkos neočekivanom gubitku oca, suzama svoje majke, šoku svoje braće i sestara i sopstvenoj neverici, Aleksos je pogledom tražio Maju. Gde se izgubila? Bila mu je potrebna. A sigurno i on njoj. U trenutku smrti bila je sama s njegovim ocem... Nekako je grupi novinara i foto-reportera pošlo za rukom da uđu u dvoranu, pa su ih stražari energično gurali prema vratima. Da li se to dogodilo i Maji? Najradije bi odmah krenuo u potragu za njom, ali njegova majka bila je tako očajna da nije mogao da je ostavi bar dok se situacija malo ne smiri. Pokušavao je da ubedi sebe da je sve u redu. Maja je hrabra i pametna devojka. Možda je uspela da ubedi šofera da je odveze u vilu. Ili ga čeka u nekom mirnijem kutku dvorca. Već nedeljama želi da joj kaže ono što mu leži na srcu: da je voli i da želi da ona bude njegova princeza. Nije mogao da zamisli život bez nje. Nečija smrt uvek navede ljude na razmišljanje o tome šta im je važno u životu. A njemu je bila važna ona... Maja. Zbog iskrene žalosti za kraljem, narod se opet okrenuo tradiciji. Anhelos je tri dana ležao u prestonoj dvorani da bi njegovi podanici mogli da se oproste od njega. Najstariji sin zvanično je proglašen za kralja. Ali trebalo je pronaći pravi dijamant pre nego što novi kralj zasedne na tron. Braća su u međuvremenu podelila dužnosti. Iako je i Aleksos imao mnogo obaveza, mislio je samo na Maju. Još uvek nije znao kuda je nestala i bio je na ivici živaca kad je najzad uspeo da ode u svoju vilu. - Majo? - viknuo je u hodniku. - Majo! Nije bilo odgovora.
80
by voki
Otrčao je do spavaće sobe, otvorio vrata i... ništa! Na hodniku se gotovo sudario sa Anastasijom. - Vaša visosti... primite naše najiskrenije saučešće - rekla je. - Svi smo beskrajno... - Da, hvala - odgovorio je Aleksos. - Znate li gde je gospođica Salinas? Anastasija je odmahnula glavom. Aleksos je odjurio prema gostinskoj kući. Kada je otvorio vrata, znao je da je prekasno. Otišla je... bez ijedne reči. Još jednom je zavirio u spavaću sobu primetivši je da nema njenog kofera. Sve što joj je poklonio ostavila je. - Majo... - prošaputao je. Spustio se na krevet i tada je primetio mali koverat na jastuku. Bila je to kratka poruka. Izjavila mu je saučešće zbog gubitka i napisala da je poštovala njegovog oca. Sve ovo bi mu rekla, ali... Uveko neko ali, pomislio je Aleksos. ... ali sada je shvatila šta je njegov otac mislio kada joj je rekao da Aleksos živi za svoje dužnosti. Zato neće više da mu bude teret, nego se vraća u Njujork jer je izvršila zadatak zbog kojeg je došla u Aristo. Pismo je palo na pod. Izvršila je zadatak. Zar je tako doživljavala njihovu vezu? Zar je samo iz osećanja dužnosti spavala s njim uprkos činjenici da ju je oslobodio ugovora? Još jednom je pročitao pismo. Onda je vrisnuo koliko ga grlo nosi i pocepao papir na najsitnije deliće. Pogreb je bio veliki. Kralj Kaliste predstavljao je svoju državu i izjavio je najiskrenije saučešće. Pitanja koja je u privatnom razgovoru postavio prinčevima bila su uznemirujuća. Braća su s državnicima odlučila da ne iznose u javnost istinu o kopiji dijamanta. Ali kralj Kaliste očigledno je to znao. A to je bilo opasno.
81
by voki
Zbog silnih obaveza Aleksos nije imao vremena da razmišlja niti da brine o svojim osećanjima. Ali zato je u dugim, tamnim noćima pokušavao da ubedi sebe da ga Maja nikada nije volela. Tako je lakše podnosio samoću. Brojao je dane dok vreme žalosti nije prošlo. Posle se bavio investicijama i pratio je razvoj događaja u vezi s potragom za dijamantom. Bio je previše zauzet da misli na Maju. Da li je...? Ne, to je bila laž! Kada ga je majka jednoga dana upitala zašto je Maja nestala bez traga, slegnuo je ramenima. - Završila je posao. Zašto da ostane? - Ne pričam o poslu... - odgovorila je majka mirno -... nego o vašim uzajamnim osećanjima. - Varaš se, majko, nije tu bilo ničega. - A ti vređaš moju inteligenciju - odgovorila je. - Nisam samo tvoja majka, nego i žena. Maja te voli. Zašto si je pustio da ode? - Ona je mene napustila - priznao je. - Ona... bilo joj je lepo sa mnom, ali... - Koješta! - prekinula gaje majka. - Ona te voli. Videla sam to. Svako je to video. - Ne voli me! - izletelo mu je. - Napustila me je one noći kad je otac umro. Treba li da trčim za njom kao zaljubljeni idiot? Da ostavim svoje dužnosti i molim je na kole-nima da mi se vrati? - Da li si joj ikad rekao da je voliš? - upitala je majka nežno. - Nisam. - Nikad nije kasno, sine. Ljubav je skupocen dar, nemoj ga olako odbaciti. - Kako si toliko sigurna u to, majko? Znam da si poštovala oca, ali ne verujem da si ga volela - prekasno je shvatio šta je izgovorio. - Zaboga, izvini! Nisam hteo... - U pravu si, sine. Niti je tvoj otac voleo mene niti ja njega - u očima su joj se pojavile suze. - Zato ne treba da gubiš vreme. I prinčevi imaju pravo na sreću...
***
82
by voki
Vreme u Njujorku bilo je tmurno i hladno, odgovaralo je Majinom raspoloženju. Doduše, bilo je i nekoliko svetlih momenata. Na primer, stanje koje ju je u početku plašilo sada joj je donosilo radosti i sreću. Bila je trudna i nosila je Aleksosovo dete. - Devojčica - tvrdila je njena najbolja drugarica. Maja nije verovala u predviđanja, a bilo joj je svejedno. Voleće svoju bebu, svejedno da li je dečak ili devojčica. I daće joj ime po Aleksosu mada je on zauvek nestao iz njenog života. On će učiniti ono što bi mu otac i dužnost nalagali. O nestalom dijamantu još ništa nije čula u vestima. Sahranu su prenosile mnoge TV stanice. Svi članovi porodice delovali su pribrano. Videla je Aleksosa samo nakratko na ekranu i istog trena osetila je ubod u srce. Znala je: nikada ga više neće videti. - Majo, da li je sve u redu? - upitao je Žan. - Da - odgovorila je pokušavajući da sakrije suze. - Nešto mi je upalo u oko. - Da ja završim posao? - Ne... ja ću. Ti slobodno idi. - U redu, to mi odgovara... Moram usput u nabavku. - Samo idi - naredila je Maja i dobila poljubac u obraz. Čim je Žan izašao, suze su potekle niz njene obraze. To su hormoni. Maja nije znala da će je toliko mučiti. Neko je pokucao na vrata. - Da? - nije bilo odgovora. Iznervirano je uzdahnula. - Ko god da ste, rekla sam da ne dajem intervjue... - Otvori, Majo. Njeno srce počelo je da udara kao ludo. To je nemoguće! - Majo, čuješ li me? Otvori! Odmahivala je glavom kao da on može da je vidi. - Odlazi! - zahtevala je plačnim glasom. - Ne idem nikud! Moramo da razgovaramo. Ili ćeš otvoriti ili ću razvaliti vrata!
83
by voki
Zvučao je besno, kao prvi put kada je došao. - Ne želim da te vidim - bila je uporna. - Žan je tu i... - Sreo sam ga na stepeništu. Rekao mi je da sam idiot i donekle je u pravu. Žan je Aleksosu rekao ne samo svoje - Molim? - Aleksos je izvio obrve. mišljenje nego je opisao i duševno stanje svoje šefice. - Maja vas voli, vi, uobraženi idiote - rekao je. - Mada ne znam čime ste to zaslužili. - U pravu ste - glasio je Aleksosov odgovor i zamalo da potapše po ramenu svog navodnog rivala. - Pusti me unutra, draga! Maja je odškrinula vrata i Aleksos je odmah postavio nogu da se ne bi predomislila. - Volim te, draga - izletelo mu je. Zaboravio je koncept koji je pažljivo osmislio. - Iz različitih izvora znam da i ti mene voliš. Hoćeš li da se udaš za mene? Pošto je Maja bila šokirana, Aleksos je iskoristio priliku da uradio ono za čim je čeznuo od trenutka kada je nestala. Poljubio ju je strasno. - Polako, nemoj da padneš, draga - nasmešio se podižući je u naručje. - Gde beše tvoj krevet? - Spusti me - zahtevala je. - Ja... ne mogu se udati za tebe. - Zašto? Pa voliš me, zar ne? - Da, ali... - Onda je sve u redu. - Nije! - zaplakala je. - Ti si princ, imaš dužnosti... i dala sam reč tvom ocu. - One noći... kad je umro. Rekao je da nisam dobra za tebe i da će te moja ljubav uništiti. I da moram da odem... - Zato je hteo da te vidi? - Da... ne, bilo je tu još nešto. Rekao je da te voli i da ti želi samo najbolje. - Ali ti si najbolja za mene, draga. - On... znao je za kopiju dijamanta. I verujem da ih je on zamenio - dodala je Maja.
84
by voki
- Svejedno! - presudio je Aleksos. - Sad smo važni samo ti i ja i naš budući život s mnoštvom malih prinčeva i princeža...Maja je briznula u plač... ili u smeh? Uznemireno ju je privukao u naručje. Tada je shvatio... bila je nešto teža kada ju je podigao u naručje. I naziralo se nešto... - Majo... - na licu mu se pojavio širok osmeh. - Majo, draga... da li si trudna? - Jesam - priznala je pocrvenevši. Obasuo ju je poljupcima. - Trudna si! - uzviknuo je van sebe od sreće, kao da je jedini čovek na svetu kome se to dogodilo. - Mi smo trudni! Sad moraš da kažeš "da". - Volim te, Aleksose... - Da li je to "da"? - Da, da, i još jednom da... najdraži moj!
- kraj -
85