Književna radionica Rašić
©Kosta Bunuševac © Književna radionica Rašić
Urednik izdanja Ivan Radosavljević
Kosta BunuĹĄevac
Slike od reÄ?i
Beograd 2015.
Koan eseji Koan eseji
Osnovao sam internet državu, teritorija – cela planeta, gde god ima mreže, broj stanovnika je onoliki koliko ima mašina, nema vladu, svi su predsednici, stvarnost postoji samo u čipovima, nema zla, sredstvo razmene – dobre reči.
7
Uputstva za prosvetljenje. Najvažnije je roditi se u državi s jakom ideološkom represijom. Pokazalo se da je komunistička Srbija, i ova današnja, idealno, ogavno mesto za put k prosvetljenju, u kojem je količina besmisla optimalno pogodna za susret sa shvatanjem praznine, okean nadrealnih manipulacija u kojima istine izgledaju kao monstrumi. Francuski model monstruma je prefinjen, zamaskiran i time veoma teško uočljiv. Nakon spoznaje srpske praznine i besmisla, put postaje lakši, mir i tišina diktature oduzimaju svaki poriv za demokratskim iluzijama. Sumrak je konstantan, svetlosne varijacije su zabranjene, tonalitet zvukova je ponavljajuća fuga. Ako prođeš sve te nivoe i ako te sumrak ne pojede, izlazak na svetlost je očekivana radost.
8
Reči mogu biti lekovite, dolaze u uši, idu u mozak, na kraju psiha ih obrađuje. Ružne reči se dugo zadržavaju i imaju otrovno dejstvo, razaraju prefinjenost mentalne strukture, gradeći konstrukte besa, mržnje i agresije. Lepe reči potiču od lepote ljudskog organizma, koji funkcioniše na idealu apsolutne saradnje svih svojih delova, čiji rezultat je naše postojanje, kao savršenost žive materije. Sadejstvo delova tela nije na verbalnom nivou, nego na jeziku atoma i molekula, koji vredno jurcaju opslužujući celinu. Nesrazmera tela i psihe je jeziva, račun plaća telo, bombardovano sumanutim planovima psihe, posledice nekompatibilnosti govore o teškom poremećaju bogomdane harmonije. To stanje se klacka vekovima. Ludak leči ludaka, beli mrzi crne, a molekuli spasavaju šta se spasti može, već premoreni i izmučeni neprestanom odbranom savršenstva. Lepe reči su prirodna pojava, energetski melem po receptu Tvorca.
9
10
Sposobnost je stanje u kom izvesne namere traže izlaz u realizaciji. Put od namere do realizacije je totalno nepoznat i zahteva da se izmisli, naslika, nešto što nikad nije postojalo. Elementi namere se vade iz iskustvenog arsenala iz haosa sećanja. Elemente treba obuzdati i usmeriti u toku realizacije na vrlo određena mesta. Tako će određeni elementi, uz čudnu vrstu delanja, načiniti sliku. Masa iracionalnog je savladana, elementi su se zaledili i postali celina. Slika je naslikana ne da bude umetničko delo, već organizam, alhemijski stvoren transformacijom neživog u živo. Prostor beline oplođen je čudesnim postupkom, kojem reči ni prići ne mogu, već izmisle neku mistifikaciju, odoka razumnu, dajući sebi važnost poznavaoca čina stvaranja dela i njegovog značenja. Dobro, reči vole da se pričaju, slike da se slikaju, kafa da se pije, cigarete da se puše... 11
Učenje je bolno agresivni metod unošenja podataka, gde je broj podataka koje treba uneti utvrdio nekakav morbidni sistem, koji se generacijama nasleđuje. Metod saznavanja je proces koji ne trpi prinudu ni ucenu; svaka prinuda stvara otpor organizma, koji prinudu oseća kao nasilje, tumačeći ga kao blagorodnu neophodnost za opstanak vrste. Ako ne učiš, bićeš đubretar – čuvena pretnja pažljivih roditelja. Znanje stečeno metodom prisile zablokira prapotencijal mozga, utvrdivši mu granice kretanja, te on nepodnošljivi apsurd ropski podnosi, bežeći u autodestrukciju na razne načine. Spoznaja i uvid, pa tek onda stanje znanja, jeste mentalno-čulni proces, delikatan koliko i šare na leptirovim krilima, i umesto priče o šarama, priča o njemu se vrti na času biologije, dosadno bezvredna. Kada je Napoleon naučio sve što je bilo potrebno da zna o leptiru, krenuo je da osvoji Rusiju. Kad je Staljin naučio šta je radio Napoleon, mnogo se naljutio... Iz svega ovoga može se izvesti jezivi zaključak: ko ide u ovakve škole, postaće čovek spreman da čini ono što su činili drugi koji su išli u iste škole. 12
Izričito stanje duha – stanje u kom misli sa zadovoljstvom izriču razne tvrdnje, bez truna sumnje, stvarajući blaženu sigurnost onim izrečenim, napisanim. Kada misli izgube uobičajenu dvosmislenost i uđu u jednoslojno značenje, koje ima ukus čiste istine. Onaj tolerantni izgovor: možda i nije tako vodi u vihor nijansi, petosmisla, opcija, konteksta, između redova, stvarajući polje začaranosti u kom se teško razlikuje fikcija od istine. Taj melanž patvori prosečne emocije, podržane opčinjavajućom industrijom lažnih snova. I bi knjiga, i bi filma, i bi serija, i bi novac. Kakav razvoj događaja u ponudi i potražnji emotivnih poslastica, opasno kontaminiranih, sada već u sajber prostoru širom planete! Stepen porasta proizvodnje jeftinih emocija konstantno raste. bogatstvo ponude pokriva sve aspekte života čoveka i života prirode. Idem da uzmem bananu, moju dobru drugaricu iz tropskih krajeva..
13
Lišće opet otpada, kad nestane sunca, znači, zimi nema fotosinteze, nema vazduha. Kakvog sve lišća ima, kakva bi to izložba bila od 100.000 raznih listova. Zašto lišće pravi vazduh, ko je to namestio, te odašiljače nevidljive materije koja je osnov sveg zemaljskog i vodenog sveta? Nisu valjda okeani nastali od kiše, otkud čovek od vode napravljen i vazduhom se hrani, šta bi sve to trebalo da znači, zbilja je nedokučivo, šest dana pravljeno. Danas vetrovito, duva tek da lišće šušti, tek da se talasi valjaju i od kamena pesak spravljaju, da pustinje budu puste, vetrom vajane, bez ikakve namere, tek da vetru zadovolje hirove. U pustinji nema nikad vode, samo vetar. Ima jedna biljka u pustinji u kojoj žive Aboridžini, koja iz peska viri, tek nimalo, a koren joj debela bundeva puna vode, on je otkopa, nastruže i ono nastrugano stisne šakom, iz koje pocuri čista voda. Ako ne nađe tu biljku sedne u neku hladovinu i umre. 14
15
Laka zbunjenost jutra. Da, to sam ponovo nedefinisani ja u slatkom sosu od nekih namera, da ih svaki čas sprovedem u delo, bez odlaganja, samo da ih uhvatim, što nije lako, jer mnogo se brzo kreću, guraju i nameću, kao roj pčela iz kog treba odabrati jednu. Najbolje je odabrati bilo koju, na kraju, svaka namera, svaka pčela je posebna. Momenat hvatanja sebe je u stalnom odlaganju, stvarajući napetost, kad balonče pukne, pojavi se ono što nikad nije bilo, da, postane pojava, parče materije, što joj namera dade smisao, da traje, tako posebna. Na drugoj strani stvara se gomila tupave materije s namerama, već šta tupost čini. Oštro je lepše od tupog. Tako kada majstor iskuje katanu pobode je u potok, ide lišće potokom k oštrici i zaobilazi je od straha da ne bude isečeno. Ova katana je dobra, reče majstor.
16
Sve je živo. Uviđaj je izveo evolutivni skok. Nakon skoka, reči postaju privremeno značenjske, topeći se u svom besmislu, da bi ustupile mesto sledećem značenju, koje će trajati onoliko koliko momentu ustrojstva odgovara. Tako je šolja zagrlila prazninu, telo joj od zemlje pečeno, na vatri od šume stvorena. Iz zemlje rasla i šolja i šuma. Voda došla iz zemlje u šolju iz zemlje, zatim otišla u čoveka, napravljenog od vode. Ko će kome, nego svi jedni drugima. Voda obožava glatke zidove praznine, stoga šolja nosi porcelansku haljinu, stoga je sluzokoža grla neopisivo nežna, kao i svi ostali putevi, kuda će voda proći, dajući ono bez čega se ne može. Voda klizi po ružičastim prevojima, nervozna žeđ se smiruje, šolja odlazi na sto, koji je upravo stigao iz šume, stolica sedi na čoveku, mekanog sedišta od pamuka, biljke koja nekim čudom pravi puslice, majice, bluze i haljine, da pokriju telo kad je hladno, kad je toplo telo šeta bez ičega, pokriveno toplim vazduhom, kojim se telo hrani, vazduh je napravila mama šuma, koju je napravila mama zemlja, a mama-zemlju je napravio tata kosmos, a kosmos je napravio... 17
18
Radno mesto, kakav čudesan zadatak. Svakog dana ponovljen dan, dugi niz godina, bez reči. Tišina je potpuna, zakonitost ponavljanja sagoreva suštinu bića gradeći zid prema svemu suprotnom, pitanje je da li ga ima. do sada se nije pojavilo. Egipatska civilizacija nije ponavljala dane, dan je bio samo jedan, posvećen nadvremenu u kom se gradila nadvremenska materija, da bude neosporni konačni dokaz nadljudskosti. Ne samo dokaz, već aktivna supstanca, koja je činila dan hiljadama godina, jednako postojeći kao i čovek. Čovek je bio jednak piramidi. Kvadratna baza, telo s četiri strane, ruke i noge se spajaju na vrhu u tačku iz koje potiče život. Svaki dan prođeš pored piramide obasjane suncem i ponovo se rodiš, sasvim nov tog dana, biti nov svakog dana, šta ima lepše, ali bez piramide i faraona to se ne može dešavati. Danas je čovek jednak, recimo, automobilu, koliko je glup automobil, toliko je glup onaj ko ga je napravio, da ne pominjem ostale sitnice, koje bi da komuniciraju sa suštinom.
19
Jedan dan, jedna strana romana, kako bi to bio dosadan roman, dobra dosada u kojoj nepostojanje ikakvih događaja ne izaziva stanje napetog iščekivanja onoga što će se desiti. Svaka zanimljivost je nestala, pretvorivši se u formu antidogađaja, stanje smiraja u kom bivstvo ne trpi nikakvo opterećenje. Efekat antidogađanja dovodi stvarnost na pozornicu postojanja u kojem nema nikakvih obaveza ni ostalih istorijskih andrmolja, niti ličnih vratolomija. Dani kvalitetne dosade protiču u ritmu tibetanske misterije. Raznobojne trake od svile, na vetru u belini pejsaža, pada noć, deca broje zvezde, držeći u ruci komad papira u kom je isečen krug, koliko krug zahvata zvezda, toliko se zvezda nosi na spavanje. Na drugoj strani sveta, ljudi u koloni radosnim korakom idu k svetloj budućnosti, deca mašu zastavicama države u kojoj žive, radosna što danas ne idu u školu. Bela ljubičica se široko osmehuje u crnoj limuzini, dok klizi niz Aveniju oslobođenja.
20
Prvobitna svest. Imaš svest, ništa ne znaš, a sve ti je jasno. Jasnoća bez znanja precizno uočava spoljni svet bez dodatnih informacija, koje nisu potrebne. Koja prijatnost odnosa sa svetom na prvi pogled. Kako to ljubav radi! Gubitak jasnoće odavno se desio. Neuki više ne postoje, pametni žive iluzije jasnoće, bazirajući postojanje na utisku stvarnosti, kako su to impresionisti hrabro pokušali da pretvore ono što jeste u ego jeste. Rezultat je bio šarmantan, plenio je mnoga srca čarolijom svoga utiska. Utisci su nastavili da se roje, tkajući lavirint bez izlaza. Mnogi su pokušavali da nađu izlaz, no Minotaur je bio efikasan. Potraga za izlazom je jenjavala i napokon prestala. Minotaur se ugojio i otišao na Karibe.
21
22