TRAG U BESKRAJU

Kupe sa oznakom GTV jedan je iz „plejade” kultnih modela Alfa Romea iz sedamdesetih i osamdesetih godina, koji iznosi svu lepotu i nekadašnju umetnost pravljenja atraktivnih, brzih italijanskih „makina” za sva vremena

Alfa Romeo – pri pomenu ovog imena zaigra srce svakom pravom ljubitelju automobilizma. To je, verovatno, najsportskija marka automobila u istoriji, vezana je za imena takvih automobilskih legendi poput Đuzepea Nina Farine i Huana Manuela Fanđa, svetskih šampiona iz 1950. i 1951. godine, pa i Enca Ferarija, koji je svoju karijeru mehaničara počeo upravo u ovoj italijanskoj kompaniji. Teško je i nabrojati koliko je modela, napravljenih veštim rukama majstora fabrike u Milanu (Anonima Lombarda Fabbrica Automobili) osnovane još 21. juna 1910. godine, ušlo u istoriju po svojim, kako mehaničkim, tako i dizajnerskim rešenjima. I uvek u vrhu, sa vrhunskim performansama i vrhunskim rezultatima. Uz neprevaziđene kreacije koje su proslavile jednog Bertonea, Pininfarinu, Đuđara – legende svetskog dizajna automobila.

Jedan od bisera koji pripadaju nasleđu marke Alfa Romeo je model sa oznakom GTV, nastao po uzoru na legendarnu „đuliju sprint GT”, koja se pojavila na tržištu 1963. godine. Bio je to prvi automobil takozvane Serije 105. Za izgled je bio zadužen čuveni Đurgeto Đuđaro, koji je tada radio za takođe čuveni studio Bertone. Automobil sa motorom potpuno je izrađen od aluminijuma, kako glava, tako i blok, zapremine 1,6-litara sa 105 KS, što je tada za serijski pravljena vozila bila revolucionarna novost.

Detelina sa četiri lista, amblem rezervisan za vrhunske modele Alfe Romeo, jedan je od detalja koji daju posebnu draž ovom automobilu

Model „GTV 1750” je lansiran četiri godine kasnije, zadržavši jasnu povezanost sa legendarnom „đulijom GT”. Sa dužinom od približno 4,1 metar, širinom manjom od 1,65 i visinom od svega 1,32 m, prelepi kupe sa dvoja vrata, sa ove vremenske distance čini se malim automobilom, iako u svoje vreme to nije bio. Skladne linije, tanki nosači krova, veliki okrugli farovi, uz posvećenost detaljima, čine ga predmetom požude za sve istinske poklonike klasičnih automobilskih ostvarenja. Estetski, od prethodnika se ova Alfa razlikovala po blago redizajniranom prednjem delu sa četiri fara, spoljni su nešto veći, i promenjenom upravljačkom tablom sa odvojena dva veća okrugla instrumenta, brzinomerom i obrtometrom. Volan je serijski od drveta, kojim je obložen i dobar deo središnje konzole, odnosno panela koji se nalazi ispred vozača i suvozača.

Posebno atraktivno za ona vremena je uređena unutrašnjost. Na masivnom tunelu ispod koga je bio petostepeni menjač, dominirala je laka, za to vreme neuobičajeno precizna, ručica menjača, tik na rukohvat vozača, a menjanje brzina i lakoća rukovanja bili su legendarni.

Sedišta nisu izrazito profilisana, ali su meka i udobna. Ispred vozača pleni tanak drveni upravljač, a instrument tabla ima velike okrugle instrumente, obrtomer i brzinomer izgraviran do 210 km/h. specifičnost predstavlja visoko postavljena ručica petostepenog menjača

Sedišta, doduše, nisu bila profilisana, ali su bila veoma udobna, a sam automobil ležao je na čvrstim „nogama”. Sa nezavisnim prednjim vešanjem i De Dionovom zadnjom osovinom, imao je sve što je obezbeđivalo automobilu vrhunske performanse, ubedljivo bolje od konkurencije u klasi i nesumnjiv prestiž među ljubiteljima automobila. Naime, donji postroj je imao opruge kratkog hoda, kao i amortizere, koji zajedno nisu dozvoljavali Alfama da se naginju u krivinama ni pri većim brzinama. Malo koji automobil sa sportskim karakteristikama u toj klasi, te zapremine, a pogotovu te cene, u odnosu na mnogo snažnije „rivale” iz Štutgarta, sa trokrakom zvezdom, ili iz Minhena, da je uopšte mogao biti takmac modelima iz Milana. Naravno, sve to ne bi bilo dovoljno da ispod haube ne kuca čuveno „cuore sportivo”. Sportsko srce sa vodeno hlađenim motorom sa četiri cilindra u redu i dva ventila po cilindru, iz 1.779 ccm zapremine, sa dva dupla karburatora Veber DCOE 45, „izvlači” 122 konjske snage pri 5.500 obrtaja u minutu. Prenos snage do zadnjih točkova obavlja petostepeni ručni menjač. Za američko tržište, zbog propisa o čistoći izduvnih gasova, automobil je isporučivan sa direktnim SPICA ubrizgavanjem goriva.

„Alfa romeo GTV 1750” proizvodio se od 1967. do 1972. godine, za koje vreme je „ispod čekića” izašlo 44.269 vozila. Zamenio ju je „2000 GTV”, skoro isti, samo sa pojačanim motorom zapremine 1.962 ccm i 132 „konja” i maksimalnom brzinom od skoro 200 kilometara na čas. Model koji smo mi upoznali ima nešto slabije performanse, ali svakako vredne pažnje. U trećoj brzini stiže gotovo do 130 km/h, četvrtom ide do 160 km/h, a petom gotovo 200 kilometara na čas! Naravno, kao i ostali modeli sa znakom Alfa Romea na vrhu maske srcastog oblika, odlikuje se prepoznatljivim zvukom i danas poznatim kao „alfa saund”, što je vlasnike činilo ponosnim i prepoznatljivim u gomili „običnih” automobila. A sve „alfe” tog vremena, pa i ova, bili su brzi automobili, koji su postizali velike uspehe u raznim takmičenjima. Zahvaljujući neprevaziđenom šarmu i naglašenim sportskim karakteristikama, Alfe su decenijama išle korak ispred konkurencije. Zato i danas nije malo onih koji stanu, ili se okrenu da vide bilo koji model iz „plejade” Alfinih kultnih modela iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Mnogi od njih, zahvaljujući sve većem broju entuzijasta i majstora za restauraciju, iz senke prošlih vremena na svetlost dana, poput bisera, iznose svu lepotu i nekadašnju umetnost pravljenja atraktivnih, brzih italijanskih „makina” za sva vremena.

Posebnu dozu luksuza predstavljale su drvene površine u kokpitu. Osim upravljača, drvetom su obloženi delovi prednjeg panela i oko menjača

Sa 122 ks i težinom od 1.038 kg, odnos mase i snage iznosi manje od 10 kg po konjskoj snazi, u okvirima nepisane granice za sportske automobile tog vremena

KOLEKCIJA BRANKA VIDOVIĆA

Predsednik Auto-moto kluba „Veteran-Voždovac”, najstarijeg kluba vlasnika starovremenskih vozila u bivšoj Jugoslaviji, pored „alfe romeo GTV 1750”, u svojoj kolekciji ima još nekoliko interesantnih oldtajmera

Iver ne pada daleko od klade – kaže stara poslovica, a Branko Vidović (1946), dipl. inž. elektrotehnike, ljubav prema automobilima i auto-trkama nasledio je od oca Uroša, pravnika po struci, koji je bio član predsedništva AMSJ od 1961. do 1963. godine i sa profesorom Mikom Borisavljevićem bio inicijator da se za Milivoja Božića kupi trkački Porsche 550.

Branko je član Auto-moto kluba „Veteran-Voždovac”, najstarijeg kluba vlasnika starovremenskih vozila u bivšoj Jugoslaviji, osnovanog 1982. godine. Poslednjih desetak godina je i predsednik kluba. Klub je član SSIV-a (Srpski savez za istorijska vozila), nacionalnog saveza klubova vlasnika istorijskih vozila, a Branko je predsednik nadzornog odbora. SSIV je član FIVA (Federation Internationale de Vehicules Anciens), međunarodne neprofitne organizacije, koja okuplja 85 članova iz 64 države sa svih kontinenata i predstavljaju preko 1.5 miliona zaljubljenika u istorijska vozila. Zadatak organizacije je da čuva kulturno i tehničko nasleđe čovečanstva uz podršku UNESCO-a. Kao istinski zaljubljenik u automobile, Branko poseduje nekoliko starovremenskih vozila. U dvorištu njegove kuće na Senjaku sreli smo „volvo 144 S” iz 1970, porodični auto, koji je bio vlasništvo Brankovog teče i tetke, doktora nauka i univerzitetskih profesora u Sarajevu. Tu je i „zastava FIAT 850” (1970) – veći brat FIAT-a 600, odnosno našeg „fiće”, snažniji i sa većim prednjim prtljažnim prostorom, dobijenim prebacivanjem rezervoara za gorivo ispod zadnjih sedišta. Kupio ga je u Valjevu ove godine od naslednika prvog vlasnika.

Pored Alfa Romea Spider, koji je još uvek „jangtajmer”, poseduje još dve Alfe. Za jednu smo, nažalost, zakasnili – „alfa romeo 1300 ti” prebačena je u zimovnik, ali smo zato iskoristili priliku da se bolje upoznamo sa drugim biserom njegove kolekcije – „alfom GTV 1750”.

ADUT ZA TRKE

Autodelta, sportsko odeljenje Alfe Romeo, na čelu sa čuvenim Karlom Čitijem, uzela je za osnovu „alfa romeo GTV” za američko tržište, sa SPICA ubrizgavanjem goriva i homologovala kod FIA za Grupu 2 1969. godine kao „alfu romeo GTAm”. Sa njom u Evropskom šampionatu turističkih automobila 1970. pobeđuje holandski vozač Toine Hezemans, a kod nas su je 1971. vozili Sead Alihodžić i Drago Regvart u Šampionatu Jugoslavije na kružnim stazama, klasi do 2.000 ccm. Poznati tjuner Santino Balduci, za čije su motore govorili da su i snažniji od originalnih Autodelta motora, isporučio je crvenu „GTAm” za Seada, a belu za Draga. Debitovali su na prvoj trci te sezone voženoj u Zagrebu. Protivnik im je bio Goran Štrok sa BMW 2002 ti Alpinom, aktuelni šampion. Ali, Goran je te sezone bio nepobediv u domaćem šampionatu. Ipak, dve godine kasnije, jugoslovenski vozači su ostvarili veliki uspeh sa „alfom romeo GTAm” i to ne u domaćem šampionatu, već na međunarodnoj sceni. Igrajući na kartu izdržljivosti, Drago Regvart i Robert Lang su za trku 4 sata Monce 1973. godine iznajmili „GTAm“ od tima Balduci Lodi. Pobedili su u klasi i bili su 7. u generalnom plasmanu.

AMR TEAM

Fotografije: Luka Kulundžić

ALFA ROMEO GTV 1750

DIMENZIJE

Dužina 4.089 mm; Širina 1.575 mm; Visina 1.321 mm; Međuos. rastojanje 2.350 mm; Masa 1.038 kg.

MOTOR

Zapremina motora 1.779 ccm Snaga 122 KS pri 5.500 o/min Obrtni moment 186 Nm pri 5.500 o/min

PRENOS

Ručni, petostepeni Pogon na zadnje točkove

OSLANJANJE

Napred spiralne opruge i poprečni stabilizatori Nazad spiralne opruge i De Dionova osovina

KOČNICE

diskovi na svim točkovima

PNEUMATICI

175/55 R14

PERFORMANSE

Maks. brzina 190 km/h