PANDEMIJA I POLITIČKE KRIZE KAO OKIDAČI

Svet se u poslednje vreme suočava sa rastom cena sirove nafte na tržištu, što je u lančanoj reakciji dovelo i do povećanja maloprodajnih cena na benzinskim stanicama kod nas. Vlada Srbije je, međutim, munjevito reagovala i, kako bi se sprečio veći poremećaj i očuvao životni standard građana, maloprodajnu cenu Evro dizela ograničila je na 179, a Evro premijum BMB 95 na 171 dinar po litru

Cena goriva jedno je od najvažnijih pitanja kad je reč o vozačima u svim zemljama sveta. Razne političke krize, a posebno pandemija virusa korona, u prethodne dve godine značajno su uticale na formiranje maloprodajnih cena. Poslednji talas poskupljenja dodatno je zabrinuo sve potrošače, posebno zbog toga što prognoze ne pokazuju da će se oscilacije zaustaviti u nekom kratkoročnom periodu. Brojevi pokazuju da su cene dostigle najviši nivo u poslednjih desetak godina...

Cene sa kojima se potrošači susreću na benzinskim stanicama, objašnjavaju stručnjaci, direktna su posledica kretanja cene sirove nafte „brent” (Brent sirova nafta crpi se iz naftnih polja u Severnom moru i jedna je od tri najvažnije referentne vrednosti uz WTI – „teksašku” naftu i OPEK naftu Organizacije naftnih izvoznika), koja dostiže najviše vrednosti na berzi u poslednjih sedam godina. Zbog toga je očekivana lančana reakcija da se ove promene reflektuju na maloprodajne cene goriva u svim zemljama.

DRŽAVA REAGOVALA

Veliku ulogu u formiranju cena, svakako, ima država koja može da utiče na akcizno opterećenje cene energenata i u ovoj vanrednoj situaciji ublaži ili u potpunosti eliminiše spoljni faktor podizanja cena. Pred zaključenje ovog broja stigla je informacija da je Vlada Srbije usvojila Uredbu o ograničenju visine cena naftnih derivata prema kojoj je maksimalna maloprodajna cena Evro dizela 179, a Evro premijum BMB 95 – 171 dinar po litru.

Kada se pogledaju statistike iz prethodnog perioda, u poslednjih sedam godina, primećuju se drastične razlike u prosečnoj ceni za barel sirove nafte „brent” – 2015. godine, ona je iznosila 52,42 dolara, dok je ovih dana, dok je nastajao tekst, zabeležen skok i do oko 90 dolara za barel. Najveći problem predstavlja činjenica da je u trenutnoj situaciji jako teško pretpostaviti kakvo kretanje cena na svetskom tržištu može da se očekuje u periodu ispred nas. Dodatna otežavajuća okolnost za zemlje u koje spada i Srbija je to što smo u većoj meri zavisni od uvoza, pa se poremećaji na globalnom tržištu munjevitom brzinom prenose i na domaće tržište.

Ne tako davno susreli smo se sa istorijskim minimumom kada je cena sirove nafte u pitanju. Krajem aprila 2020. godine, cena za barel WTI „otišla je u minus” (20. aprila iznosila je -37,63 dolara, u istom periodu barel „brent” stajao je 25,57 dolara), pa se ispostavilo da je pandemija na cenu (bezvrednost) nafte uticala više i od ekonomskih kriza u prošlosti. I tu se objašnjava razlog zašto u određenom periodu cena sirove nafte tako naglo padne, a onda, sa druge strane, u određenim periodima, dostigne izuzetno visoku cenu – ključ je u globalnoj potražnji. Usled restrikcija saobraćaja i privremenog „uspavljivanja” industrijske proizvodnje u svetu, potražnja je pre otprilike dve godine opala za oko 30 odsto, pa su kapaciteti skladišta gotovo bili popunjeni.

Cene sa kojima se potrošači susreću na benzinskim stanicama direktna su posledica kretanja cene sirove nafte, koja dostiže najviše vrednosti na berzi u poslednjih sedam godina. Zbog toga je očekivana lančana reakcija da se ove promene reflektuju na maloprodajne cene goriva u Srbiji

Danas je, međutim, situacija potpuno drugačija, s obzirom na to da je potražnja značajno porasla, a na porast cene sirove nafte dodatno utiču geopolitičke tenzije... Da se sve dodatno zakomplikuje, treba spomenuti i ogromnu ulogu zemalja OPEK-a (Organizacija naftnih izvoznika – 13 članica sa Bliskog Istoka, iz Afrike, Južne Amerike...) koje su, zajedno sa svojim saveznicima okupljenim u grupu OPEK+ (na čelu sa Rusijom), prošle godine razmatrali nivoe isporuke nafte, kako bi se ograničenjem proizvodnje i na taj način uticalo na formiranje cena. Pregovori, međutim, nisu krenuli u dobrom smeru i, uz veliko povećanje potražnje za energentima u Aziji sredinom prošle godine, cena sirove nafte počela je da raste. Najnovije vesti, međutim, govore da su upravo zemlje okupljene oko ove dve organizacije početkom februara dogovorile nastavak povećanja proizvodnje tokom marta, pa se očekuje da će ona dostići 400.000 barela dnevno. Postoje neki infrastrukturni problemi, pre svega u Libiji, Nigeriji i Angoli da se ti planovi realizuju, ali sve će biti mnogo jasnije na sledećem zakazanom sastanku OPEK+ početkom marta.

Istraživači OPEK-a su početkom januara predvideli da bi globalna potražnja trebalo da poraste na 4,1 milion barela dnevno, a da bi u trećem kvartalu potrošnja trebalo da premaši 100 miliona barela dnevno, što bi bio povratak na nivo od pre pandemije (96,5 miliona barela dnevno u 2020. godini, a 99,7 miliona barela dnevno 2019. godine). Uz sva navedena saznanja, analitičari u svetu ipak procenju da bi maksimalna cena za barel sirove nafte tokom 2022. godine trebalo da dostigne 100 dolara.

Inače, veći skok cena sirove nafte je početkom februara sprečilo jačanje dolara, čija je vrednost prema statistikama u odnosu na druge valute dostigla najviše nivoe još od polovine 2020. godine. Time je, s obzirom na to da se cena barela izražava upravo u američkoj valuti, nafta postala dodatno skuplja, što je oslabilo potražnju...

Sve ovo objašnjava zašto je nafta – „crno zlato”. Ona je berzanska roba i iz tog razloga ni naše tržište ne može da bude zaštićeno od promena koje se dešavaju u svetu i zaista je veoma teško dati prognozu šta će se dalje dešavati na svetskom tržištu goriva. Srećom, kada je reč o maloprodajnim cenama kod nas, Vlada Srbije reagovala je u kritičnom trenutku i usvajanjem Uredbe o ograničenju visine cena naftnih derivata i propisivanjem maksimalne cene za dva osnovna tipa goriva sprečila veći poremećaj i time očuvala životni standard stanovništva.

AMR

Fotografije: Luka Kulundžić, Adobe Stock