12 minute read
GAZDA SE VRATIO!
Posle velike borbe sa drugim legendarnim Sebastijenom, Ožijeom, Loeb je zabeležio svoju 80. pobedu u karijeri na jubilarnom 90. reliju Monte Karlo, i to na početku nove ere WRC automobila, samo nekoliko dana pošto je na Dakaru stigao do druge pozicije! U 47. godini jedan od najboljih automobilista svih vremena pokazuje da je i te kako spreman za još velikih dela
Dugo očekivana nova era takmičenja u svetskom reli šampionatu počela je na tradicionalan način, relijem u Monte Karlu, ali, umesto da su se sadržaji vesti svetskih medija isključivo odnosili na uspešan debi nove generacije WRC automobila, sva pažnja bila je usmerena ka pobedniku – neverovatnom Sebastijenu Loebu!
Čovek koji u svojoj 47. godini sa uspehom nastupa na vrhunskom nivou u svim automobilskim takmičenjima u kojima se pojavi, doneo je i odluku da bude deo nove ere WRC-a. Legendarni Francuz se dogovorio sa Fordom da u Monaku vozi novu „pumu” što je, u ovom trenutku, jedini reli ove sezone na kojem ćemo ga videti. I da zadovoljstvo ljubitelja relija bude još veće, u Monte Karlu se pojavio i drugi legendarni Sebastijen, Loebov naslednik – Ožije, koji je kao aktuelni svetski šampion takođe odlučio da se u 2022. godini povremeno pojavi na relijima. Baš kao i njegovom imenjaku, Monte Karlo je bio pravo mesto za njega, s obzirom na to da su obojica mnogo puta pobedili upravo tu – Ožije osam, a Loeb sedam puta. Samo njihovo pojavljivanje bio je dovoljan spektakl, s obzirom na to da se, uz nastup Ota Tanaka i pojavljivanje Petera Solberga u promotivnim Pirelijevim vožnjama, prvi put desilo to da asfalt dele svi svetski šampioni od 2003. godine, kada je Norvežanin osvojio titulu. Pre nego što su dvojica Sebastijena zagospodarila putevima...
Loeb i Ožije pokazali su da su i dalje klasa za sebe, a krajnja razlika od 10,5 sekundi između dva velikana najbolje govori kakva je to borba bila! Loeb je u subotu pogrešio u izboru pneumatika na ponovo nepredvidivoj podlozi „Montea”, a Ožije je „uzvratio” pehom poslednjeg dana kad je blago probušeni pneumatik dovoljno usporio vozača Tojote, čime je Loebu bio otvoren put ka senzacionalnoj 80. pobedi u karijeri. Proslavio je baš kao i prvu – saltom unazad iz mesta što je, uz svo umeće za volanom, svojevrsni potez za divljenje svih sportista rekreativaca, ali i profesionalaca!
Sebastijen Loeb je jako kasno počeo vozačku karijeru, upravo zbog toga što je njegova prva velika sportska ljubav bila gimnastika. Uz pet pokrajinskih titula i petim mestom u Francuskoj u ovom sportu, tek u 21. godini je doneo odluku da je volan ipak zanimljiviji od „vežbi u parteru”, pa je strunjače zamenio kokpitom reli automobila. Da nije pogrešio, pokazao je vrlo brzo – 1995. godine je započeo karijeru u automobilizmu, a tri godine kasnije nastupio je u Sitroen Sakso Trofej takmičenju, u kojem je već 1999. godine osvojio titulu. Povremeno je nastupao i u WRC-u, a napredak mu je bio olakšan pre svega zbog toga što je od samih početaka bio pod budnim okom Gija Frekelina, šefa Sitroen Sport tima, koji je Loeba 2001. godine uveo u juniorski WRC program.
Sebastijen mu se odužio osvajanjem titule posle pet pobeda na šest takmičenja – na šestom, reliju San Remo, nije nastupio u toj konkurenciji, s obzirom na to da je dobio priliku da vozi svoj treći WRC reli u „ksari WRC”, kao timski kolega Filipu Bugalskom. Loeb se na svom trećem reliju u WRC automobilu do kraja borio za pobedu sa ekspertom za asfalt i Pežoovom zvezdom – Žilom Panicijem i uspeo je da takmičenje završi na drugoj poziciji. To je očigledno bilo dovoljno da Loeb uveri Frekelina da nije pogrešio u izboru „štićenika”, pa je Sebastijen već 2002. godine dobio veličanstvenu priliku – da postane fabrički vozač Sitroen WRT ekipe u njihovoj prvoj sezoni. Sitroen se odlučio za nastup na sedam takmičenja, kako bi 2003. godine krenuo sa punim programom, a Loeb je već na samom početku najavio kakav je senzacionalan vozač – pobedio je na prvom takmičenju, reliju Monte Karlo, ali je kasnije izgubio pobedu zbog kazne dodavanja dva minuta na postignuto vreme, zbog nedozvoljene zamene guma tokom jedne od etapa. Da izuzetan rezultat nije slučajnost, Loeb je pokazao već na reliju u Nemačkoj, pobedom ispred Ričarda Barnsa.
Već u prvoj kompletnoj sezoni, 2003. godine, Loeb se borio za šampionsku titulu, a izgubio je za samo jedan poen protiv pomenutog Petera Solberga. Te godine stigao je do tri pobede, a dodatno je izgradio reputaciju time što je bio bolji od timskih kolega, tad već veterana – Karlosa Sainza i Kolina Mekrea. Sezonu je začinio pobedom na takmičenju „Trka šampiona”, na kojem je u finalu bio brži od još jedne reli legende, Markusa Gronholma.
Praktično, od tog trenutka započinje saga zvana „dominacija Sebastijena Loeba u reliju”, koja je u to vreme bila jednaka dominaciji Mihaela Šumahera u Formuli 1. Francuz je, zajedno sa suvozačem Danijelom Elenom, blistao na svakom takmičenju, a iz relija u reli je dokazivao talenat, neverovatnu sposobnost koncentracije, veštinu i hladnokrvnost. Na prste jedne ruke bi mogli da se nabroje teži udesi, a u prvim godinama karijere (i dominacije) gotovo da ih nije ni bilo. Zato je i sasvim zasluženo dobio nadimak „Le Patron”, što se na ovim prostorima lako prevodi, uz jasno značenje – Gazda!
Loeb je u potpunosti bio posvećen reliju do 2012. godine, pa je do tad, od 2004. godine, osvojio devet uzastopnih titula svetskog šampiona, čime je nadmašio Mihaela Šumahera, a izjednačio se sa Valentinom Rosijem. Taj rezultat je mnogima dao za pravo, a radi se pre svih o njegovim kolegama relistima, da ga proglase najboljim svih vremena, uz dodatne konstatacije da će njegovi rezultati teško biti dostižni. U vreme najveće slave i dominacije u WRC-u, Loeb je već počeo da pokazuje interesovanje za ostale vidove automobilskih takmičenja, a prvo među njima bilo je učešće na trci 24 časa Le Mana. Prvi pokušaj 2005. godine nije bio uspešan, ali je tu godinu Loeb obeležio drugim spektakularnim rezultatom – na reliju na Korzici bio je najbrži na svih 12 specijalnih ispita, što pre njega nije pošlo za rukom nijednom reli vozaču. Sledeće godine, kad je reč o trci u Le Manu, Loeb je uspeo da je završi na 2. mestu vozeći za tim Peskarolo u LMP1 klasi, a ta godina ostaće upamćena po još jednom događaju koji potvrđuje Loebovu dominaciju u WRC-u – posle pobede na reliju na Kipru, Loeb je polomio desnu nadlakticu posle pada sa bicikla u blizini svoje kuće u Švajcarskoj, zbog čega je propustio poslednja četiri relija u sezoni. Prednost ispred Markusa Gronholma u šampionatu je, međutim, bila tolika da je Francuz, već posle dva od četiri takmičenja osigurao novu krunu!
Prelazak u C4 WRC posle „ksare” nije doneo nikakvu razliku u performansama Sebastijena Loeba, osim što je, čini se, bio još upečatljiviji. Uz Gronholma i Solberga, novi veliki rival postao je Miko Hirvonen, ali Loeb je uspevao da se izbori i sa njim, usput razmišljajući o novim izazovima. U 2007, 2008. i 2009. godini to je bila Formula 1, a uspešna testiranja sa Renoom i Toro Rosom podgrejala su razmišljanja i o nastupu u sezoni 2010. godine. FIA mu, međutim, nije izašla u susret i zbog nedovoljnog broja kilometara u jednosedima nije uspeo da dobije superlicencu, zbog čega mu je bila uskraćena prilika za ostvarenje jednog velikog sna. Ali, da ostane zabeleženo, Sebastijen Loeb je na zimskim testovima u Barseloni 2008. godine u „red bulovom” bolidu zabeležio 8. vreme među 17 vozača...
Do 2012. godine, Loeb je dominirao WRC-om u „sitroenu C4 WRC”, a prelazak fabrike na model „DS3” poklopio se sa Loebovom odlukom da Svetski reli šampionat više ne bude njegov prioritet. Osvojio je rekordnu titulu u poslednjoj punoj sezoni, posle čega se na miru okrenuo brojnim izazovima koje je zacrtao pred sobom, dokazujući da, uz činjenicu da je jedan od najboljih i najuspešnijih automobilista svih vremena, pre svega je veliki zaljubljenik u automobilski sport koji koristi svaku priliku da se oproba u svim mogućim disciplinama.
Uz povremene nastupe u WRC-u, Loeb je u poslednjoj deceniji bio više nego aktivan na brojnim drugim poljima, pa uz pomenuti nastup na najčuvenijoj trci izdržljivosti treba spomenuti i takmičenja u GT šampionatima, gde se našao za volanima, recimo „ferarija 550”, „poršea 911 GT3 RSR” i „meklarena MP4-12C”, a učestvovao je u „Porše Super kupu” i u francuskom „Karera kupu”, gde je pobedio na trci u Pou... Pomenute 2012. godine, prvi put se okušao i na „X gejms” adrenalinskom takmičenju u SAD, gde je, takođe, uspeo da pobedi ispred Gronholma i superstara Kena Bloka. Susret sa „reli kros” automobilima je donekle dodatno zarazio Loeba, koji je 2016. godine vozio kompletan šampionat, ali ipak, pre toga, bio je konstantan u tadašnjem WTCC šampionatu kao deo Sitroenovog tima, gde je u sezonama 2014. i 2015. godine uspeo da zabeleži ukupno šest pobeda i da dva puta završi kao treći u generalnom plasmanu.
Već posle toga, novi izazov bio je nastup na brdskoj trci „Pajks Pik”, gde se Loeb pojavio kao deo Pežoovog projekta sa ozbiljno modifikovanim modelom „208 T16”, sa kojim je uspeo da ostvari pobedu u rekordnom vremenu, koje je bilo bolje od prethodnog najboljeg rezultata za minut i po.
Uz povremena pojavljivanja na „francuskom” takmičenju, trkama po zaleđenim stazama nazvanim „Andros trofej”, najnovije ljubavi Sebastijena Loeba su „reli rejd” takmičenja i naravno, pre svih – Dakar. Takmičio se već šest puta, a dva puta je uspeo da ciljem prođe kao drugi, što sasvim sigurno ne zadovoljava velikog asa. Na poslednjem izdanju čuvenog takmičenja u Saudijskoj Arabiji izmakla mu je pobeda, ali je utehu našao samo nekoliko dana kasnije na pomenutom reliju Monte Karlo. Neumorni Loeb tako dokazuje da je i dalje u izuzetnoj formi i da od njega ljubitelji automobilizma mogu još mnogo da očekuju – ne samo nastupa, već ozbiljnih borbi za nove pobede i titule!
DEO HAMILTONOVOG TIMA
Pojava „Ikstrim E” šampionata nije mogla da protekne bez Sebastijena Loeba. Novi vid takmičenja po pustinjama privukao je veliki broj asova koji su u priču sa električnim off-rouderima ušli kao takmičari ili kao vlasnici ekipa. Loeb se, naravno, odlučio za ono prvo, a postao je vozač ni manje ni više nego ekipe Luisa Hamiltona „X44”. Nastupio je na pet trka i zabeležio jednu pobedu, što mu je bilo dovoljno za vicešampionsku titulu.
ISTORIJA SA SUVOZAČEM
Kad se kaže Sebastijen Loeb, Danijel Elena je jedino ime koje svima pada na pamet kada je reč o suvozaču. Njih dvojica u tandemu su stigli do neverovatnih 79 WRC pobeda, a najnoviju, 80-tu pobedu, Loeb je izvojevao sa novim suvozačem sa kojim je ponovo ispisao istoriju. Na sedištu sa desne strane u „pumi WRC” sedela je, naime, Izabel Galmiš, 50-godišnja nastavnica matematike, koja je postala prva dama posle 1997. godine i Fabricije Pons (suvozačica Pjeru Lijatiju) koja je pobedila na „Monteu”. Takođe, Loeb i Galmiš postali su najstariji tandem koji je pobedio na WRC reliju.
LIČNA KARTA
Sebastijen Loeb rođen je 26. februara 1974. godine u Hagenau, u Francuskoj. Oženjen je Severinom, ima ćerku Valentinu i živi u blizini Lozane u Švajcarskoj.
Posle karijere u gimnastici, 1999. godine počeo je aktivno da se takmiči u auto-trkama.
U WRC-u je nastupio na 181 reliju, a pobedio je 80 puta. Na podijumu je bio 120 puta, a bio je najbrži na 931 specijalnom ispitu. Osvojio je devet uzastopnih titula svetskog šampiona, od 2004. do 2012. godine. Predsednik Francuske Nikola Sarkozi 2009. godine je Sebastijena Loeba odlikovao ordenom Legije časti.
Dejan Potkonjak
Fotografije: Citroën, Newspress,Red Bull Content Pull