16 minute read
THE VIEW ON THE PROTECTION OF THE OLDEST ARCHIVAL HOLDINGS AND ITS USE IN THE ARCHIVES OF VOJVODINA
Зоран Стевановић1 Архив Војводине (Нови Сад) Србија
UDC 930.253(497.113 Novi Sad)
Advertisement
Сажетак: Послови који се тичу заштите и коришћења архивске грађе, који се системски обављају у Архиву Војводине, обухватају и нарочита питања и поступке у вези са оним документима, која придају групи највредније архивске грађе Архива Војводине. Свакако, ту пре свега спадају документа са изузетно старим временом настанка, a то је обележје које их такође чини јединственим (раритетним) примерцима целокупног рукописног културног наслеђа Републике Србије. У овом раду је дат поглед2 на заштиту и коришћење архивске грађе настале на пергаментној подлози у 12–13, односно 14–15. веку, тј. на папирној подлози у 16. и 17. веку. С обзиром на старост ових докумената, питања њихове заштите и начина коришћења у Архиву Војводине су врло важна и осетљива.
Кључне речи: најстарија архивска грађа, заштита и коришћење архивске грађе, категоризација културних добара, закон, пергамент, папир
Законима Републике Србије уређује се систем заштите и коришћења културних добара и утврђују услови за обављање ове делатности. Архив Војводине, установа заштите у области архивске делатности, чува и стручно одржава око седам и по километара архивске грађе, која је разграничена у архивске фондове и збирке, а настајала је кроз векове, све до најмлађе из 2014. године.3
1 Zoran Stevanović, Archives of Vojvodina (Novi Sad), Serbia 2 Овај рад, настао је поводом састанка одржaног у Архиву Војводине 18. новембра 2021. године, у вези са заштитом највредније архивске грађе. Састанак је сазвала др Драгана Катић, руководилац Депо службе, а на подстицај Весне Башић, архивског саветника, да тренутно ниво заштите најстарије архивске грађе Архива Војводине није задовољавајући. 3 Архив Војводине, I 630.0–1/2-21, Програм рада Архива Војводине за 2021. годину, 1.
Културна добра, с обзиром на својства предвиђена законима који уређују област заштите, разврставају се и степенују према значају у три категорије: културна добра, културна добра од великог значаја и културна добра од изузетног значаја.4 Архив Војводине чува архивску грађу која има својства за све три категорије културних добара. Осим тога, у току свог стручног рада, архивисти у фондовима и збиркама препознају и историјски валоризују појединачна архивска документа, која су драгоцени примерци Архивског фонда Републике Србије, односно рукописне баштине и целокупног културног наслеђа Републике Србије. Ова документа, не само да поседују својства културног добра од изузетног значаја, већ на њих обраћамо додатну пажњу и стављамо их под нарочиту стручну бригу. То су документа која сматрамо најубедљивијим сведочанствима о пресудним историјским догађајима и знаменитим личностима и њиховом деловању у националној историји; или их оцењујемо као најбогатије изворе за суштинска питања историографског и уопште научног рада; потом архивска документа која могу да служе као најтемељнији и најубедљивији докази у међународним правно-историјским расправама; документа која се због своје естетске и уметничке вредности сматрају драгуљима националне културе; исто тако, архивска документа која су изузетно стара, односно представљају ретке примерке стваралаштва свог времена, или су јединствени примерци сачуване рукописне културне баштине, итд. Ради се о документима непроцењиве вредности и стога, у погледу заштите, врло осетљивим. Она у Архиву Војводине захтевају перманентне техничко-заштитне мере ради обезбеђивања културног добра од оштећења, уништења и крађе, односно посебну заштиту највишег стручног нивоа у погледу одржавања, коришћења, проучавања, истраживања, интерпретирања, документовања, евидентирања, описивања, управљања, будући да се ради о јединственим, изузетно ретким, раритетним архивским документима.
Најстарију архивску грађу у Архиву Војводине чине пет кодекса грађе на папиру и шест пергаментних листова, који су 2015. године уочени у депоу 34 у необележеној архивској кутији, и који су тада први пут доспели на сређивање, обраду, евидентирање и описивање. Стога, ова грађа никада до тада није била утврђена за културно добро, нити уписана у законом прописане евиденције које води Архив Војводине, нити у Централни регистар
4 Закон о културним добрима (Службени гласник РС, бр. 71/94, 52/2011 - др. закони, 99/2011 - др. закон, 6/2020 - др. закон и 35/2021 - др. закон), чл. 2, 3, 5, 56, 58; Закон о архивској грађи и архивској делатности Службени гласник РС, бр. 6/2020), чл. 24.
архивске грађе који води Државни архив Србије,5 нити је, самим тим, била категорисана. Узимајући у обзир да се у Републици Србији на културна добра уписана у регистар културних добара ставља ознака да су под посебном заштитом, ова архивска грађа, када је изненада била уочена, налазила се у врло осетљивом положају, јер није поседовала ознаку посебне заштите, а према свим уоченим својствима, требало би у наредном периоду да се категорише као културно добро од изузетног значаја; и не само то, стручне и научне анализе такође говоре, да ова архивска документа улазе у сам врх ванредно драгоценог културног наслеђа Републике Србије, а спадају и у целокупну европску и светску културну баштину. Пет кодекса грађе на папиру и шест пергаментних листова су детаљно анализовани у установама културе, науке и образовања у земљи и иностранству, применом различитих метода друштвених и природних наука. Комплетни резултати анализа су објављени 2016. године у књизи Пут документа,
6 на основу којих је, у званичним евиденцијама и информативним средствима, време настанка најстаријег архивског документа који се чува у Архиву Војводине померено више векова у прошлост, у односу на архивски документ који је до тада био евидентиран и описиван као најстарији. Кодекси потичу из 1559, 1580 (два), 1599. и 1640. године, писани су немачким језиком, курзивном готицом, а ради се о рачунским књигама. Кодекс из 1559. године представља најстарију архивску грађу на папирној подлози која се чува у Архиву Војводине. Потиче из града Санкт Јоахимстала на Рудној гори (данас Јахимов у Чешкој Републици) и у вези је са тамошњим рудницима сребра и калаја, док остали кодекси воде порекло из града Хала у Тиролу (данас у Републици Аустрији), где је тада била царска ковница новца. Од кодекса, четири су повезана (укоричена) пергаментним листовима, који су исписани латинским текстом и представљају документа сасвим различите провенијенције, него што су табаци кодекса. Поред ова четири пергаментна листа, у најстарију архивску грађу у Архиву Војводине спадају још и два одвојена пергамента листа, такође посебне провенијенције. Шест пергаментних листова садрже богослужбене текстове, односно правне норме: два су фрагменти рукописа Библије с тумачењима, насталог у 14–15. веку; два листа су фрагменти Мисала, чији је рукопис такође са временом настанка у 14–15. веку; један лист садржи фрагмент текста Јустинијанових институција, односно рукописа из 14. века; док је један лист фрагмент рукописа Бревијара пореклом из 12–13. века. Тачне
5 Закон о културним добрима, чл. 6, 59, 60, 62–64; Закон о архивској грађи и архивској делатности, чл. 25, 57. 6 З. Стевановић и В. Башић, Пут документа. Методе и резултати истраживања времена настанка најстаријих архивских докумената у Архиву Војводине, Архив Војводине, Нови Сад 2016.
провенијенције (ствараоце и места настанка) пергаментних листова нисмо до сада успели да утврдимо.
Најстарији документ у Архиву Војводине је – Бревијар, фрагмент, 12–13. век. Ради се о пергаментном листу који садржи фрагмент рукописа богослужбеног текста за дане прве и друге седмице Четрдесетнице. Са обе стране је исписан двостубачно латинским језиком, каролиншком минускулом, калиграфски. Према подацима из обавезних евиденција о архивској грађи које архиви воде на основу Закона, и објављених научноинформативних средстава о архивској грађи, овај фрагмент рукописа је најстарији документ у Архиву Војводине, и један од најстаријих докумената у свим архивима у Србији и представља јединствен (раритетни) примерак укупне рукописне баштине у установама заштите културних добара Републике Србије.
Када је реч о описаних шест пергаментних листова, чији су текстови настали у периоду од 12. до 15. века, а данас се чувају у Архиву Војводине, тада говоримо о непроцењивом културном благу, што такође потврђују мишљења врхунских стручњака у другим установама културе, науке и образовања у Републици Србији. Професор др Небојша Порчић, на предмету општа историја средњег века, на Филозофском факултету Универзитета у Београду, и др Владан Тријић, начелник Одељења за археографију у Народној библиотеци Србије посебно истичу: „Ми, иначе, немамо велики број латинских рукописа у земљи и то би свакако допринело нашем бољем котирању у европској медиевистичкој заједници.”7 Професор емеритус др Антун Маленица, стручњак за римско право на Правном факултету Универзитета у Новом Саду, и професор на престижном Правном факултету Универзитета Ла Сапијенца у Риму (Sapienza-Università di Roma), упутио нас је, приликом посете Архиву Војводине у јуну 2019. године, на то да пергаментни лист са рукописним текстом Јустинијанових институција из 14. века, представља део целокупне европске и светске културне баштине. Према мишљењу професора Маленице, овај фрагмент рукописа, који се налази у Архиву Војводине, је један од изузетно ретких текстова Јустинијанових институција из времена пре штампарске машине, а који су до данас уопште сачувани.
У Архиву Војводине, од 2015. до 2017. године, најстарија архивска грађе, коју чине поменутих пет кодекса грађе на папиру и шест пергаментних листова, не смо да је на врло високом стручном нивоу анализована методама друштвених и природних наука, већ је евидентирана, описана, објављена, односно сређена и смештена у архивску целину Ф. 563, Збирка канцеларијских књига, 12–13. век–1930, која је тада први пут формирана и за коју су израђена научноинформативна средства: Сумарни инвентар са
7 З. Стевановић и В. Башић, Пут документа…, 116.
историјском белешком, као и аналитички инвентар за целокупну збирку. Збирка је уписана у Регистар архивских фондова и збирки Архива Војводине, који се води по редоследу уписа фонда или збирке. Овај регистар води се у Архиву Војводине као наслеђена пракса из периода још пре прописа који су данас на снази, док данашњи прописи (Закон из 1994, Правилник из 1997. и Закон из 2021. године) захтевају вођење другачијих регистара.
У Закону из 1994. године пише да се културна добра уписују у регистар културних добара према врстама, а регистре воде установе заштите. Правилником из 1997. године је прецизирано: који подаци о архивској грађи се уписују у регистар, начин на који се води регистар и централни регистар архивске грађе, документација о архивској грађи која се образује и чува уз регистар, начин на који се архивска грађа уписује у регистре, као и изглед, садржина и начин стављања ознака на архивску грађу да је под посебном заштитом. У том смислу, архивима је прописана обавеза вођења регистра архивске грађе, а Архиву Србије (данас Државни архив Србије) Централног регистра архивске грађе. Ова обавеза уграђена је у Закон из 2021. године. На културна добра уписана у законом прописан регистар архивске грађе, односно Централни регистар архивске грађе, ставља се ознака да су под посебном заштитом. Упис у регистар архивске грађе врши се на основу акта о утврђивању архивске грађе за културно добро.8 Архив Војводине такође води Регистар архивске грађе и доноси акт о утврђивању. Међутим, што се тиче Збирке канцеларијских књига, 12/13. век–1930, Архив Војводине до сада још није испунио законску обавезу, Збирка није утврђена за културно добро, нити је уписана у Регистар архивске грађе, нити, следствено томе, у Централни регистар архивске грађе. На тај начин, изузетно вредна и драгоцена архивска документа, која спадају у ред најстаријих документа у свим архивима у Србији и представљају јединствене (раритетне) примерке укупне рукописне баштине у установама заштите културних добара Републике Србије, налазе се у веома осетљивом положају и без ознаке да су под посебном заштитом.
У наредном периоду, Збирка би у Архиву Војводине прво требало да буде утврђена за културно добро. Архив Војводине треба да доносе решење за утврђивање културног добра, које обухвата и мере заштите: ближе услове чувања, одржавања и коришћења културног добра; техничко-заштитне мере ради обезбеђивања културног добра од оштећења, уништења и крађе;
8 Закон о културним добрима, чл. 6, 59, 60, 62–64; Правилник о регистрима архивске грађе (Службени гласник РС, бр. 24/1997); Закон о архивској грађи и архивској делатности, чл. 25, 57.
начин обезбеђивања коришћења и доступности културног добра јавности.9 Ово решење је основ за упис у Регистар архивске грађе, у Архиву Војводине, и Централни регистар архивске грађе, у Државном архиву Србије. Потом се ти подаци уносе и у јединствени информациони систем АРХИС. Такође, приликом следеће националне категоризације, Збирка канцеларијских књига, 12–13. век–1930, биће предложена за културно добро од изузетног значаја.
Ипак, без обзира на њен статус, 2017. године су предузете техничке мере заштите најстарије архивске грађа Архива Војводина. Грађа је у Архиву подвргнута конзерваторском поступку. Обављено је суво чишћења докумената од површинских нечистоћа, употребом музејског усисивача са хепа филтером, меке четке од козије длаке, меког вишаб сунђера и меких гумица. Потом су документа комплетно снимљена у дигиталном облику, са дубином нијанси, бојама и резолуцијом у квалитету који испуњава високе захтеве истраживања, штампања и публиковања архивске грађе. Након тога, за сваку архивску јединицу је израђен посебан заштитни омотач од бескиселинског (ph неутралног) папира, као и картона архивског квалитета. Грађа је затим смештена у две посебно одабране архивске кутије, без непосредног додира са осталим архивским документима у Збирци, како би се спречила свака накнадна контаминација биолошким патогенима. Архивске кутије са најстаријом архивском грађом су тада прописно означене, као и архивске јединице у њима. Кутије су смештене у орман који је закључан, који је дезинфикован и посебно одабран с обзиром на микроклиму, односно температуру и влажност ваздуха.
Пошто се ради о старим и ретким документима на папиру и још старијим и веома осетљивим пергаментним листовима, који су у целости дигитално снимљени, ова раритетна и драгоцена архивска грађа не би требало даље да се издаје и користи у оригиналу, нити да се оригинали поново снимају, без потребе додирују, премештају, нити било коме од посетилаца Архива Војводине показују. Једно време ове мере су строго поштоване. Међутим, сасвим неоправдано и без преке потребе, најстарија архивска грађа Архива Војводине се сада често показује у оригиналу посетиоцима разног профила, како колегама архивистима и историчарима, тако и припадницима других струка, односно функционерима, службеницима у државној администрацији, професорима, привредницима, колекционарима, новинарима, студентима, средњошколцима и другима, који у посете Архиву Војводине долазе из земље или иностранства. На тај начин, најстарија архивска
9 Закон о културним добрима, чл. 54.
грађа Архива Војводине, документа на папиру и врло осетљиви пергаментни листови, излажу се физичким, хемијским и биолошким утицајима, који могу да доведу до озбиљних оштећења драгоцене архивске грађе. Не само то, орман у којем се ова архивска грађа налази више не може да се закључа, јер је брава покварена услед сталног отварања. Стога, брига за сигурност најстарије архивске грађе Архива Војводине тренутно није на највишем нивоу, што захтева поновну примену техничко-заштитних мера, које би у потпуности обезбедиле културно добро од оштећења, уништења и крађе.
Закон прописује, да се на коришћење по правилу дају микрофилмске и дигиталне копије, а оригинали само онда ако то захтева научни метод рада.10 Стога мислимо, да у погледу најстарије архивске грађе Архива Војводине, односно пет кодекса грађе на папиру из 16. и 17. века, заједно са шест пергаментних листова, од којих је најстарији исписан текстом који потиче из 12–13, а најмлађи из 14–15. века, сваки даљи рад са оригиналима би био прихватљив једино, и само онда, ако су у питању неопходни конзерваторско-рестаураторски поступци, јер се њима успорава, зауставља, умањује или елиминише дејство узрочника пропадања грађе, односно враћа познати или претпостављени облик, чврстина и еластичност изворног материјала документа. У књизи Пут документа већ су објављени резултати детаљних анализа најстарије архивске грађе Архива Војводине, уз употребу више различитих метода, архивистичких, археографских, палеографских и филигранолошких, као и физичко-хемијских метода испитивања материјала, тј. пергамента. И поред тога, свако даље коришћење и анализовање најстарије архивске грађе Архива Војводине, њеног садржаја и других обележја, требало би да буде омогућено, али искључиво путем дигиталних копија. Закони предвиђају да архивска грађа мора да буде доступна и да сви имају право да је под једнаким условима користе,11 али Закон такође даје слободу, али и обавезу, стручном савету архива да утврди да поједина архивска грађа може да се користи само под посебним условима.12 Архив је обавезан да спроводи стручне и техничке мере заштите архивске грађе у архиву и брине за њену сигурност.13
Каква је пракса у погледу заштите и коришћења архивске грађе у другим установама, непосредно смо се осведочили. Поводом пројекта Српске привилегије, протеклих година смо били у више радних посета, као и на
10 Закон о архивској грађи и архивској делатности, чл. 41. 11 Закон о културним добрима, чл. 31; Закон о архивској грађи и архивској делатности, чл. 41. 12 Исто, чл. 43. 13 Исто, чл. 29.
истраживачким боравцима у установама у иностранству у којима се чува архивска грађа. У оквиру Мађарског националног архива у: Мађарском земаљском архиву и Архиву Пештанске жупаније у Будимпешти, као и Архиву Чонградско-чанадске жупаније у Сегедину; осим тога, у Архиву Главног града Будимпеште и Арпад музеју у Српском Ковину; затим у Служби Тамишке жупаније у Темишвару у оквиру Националног архива Румуније, а такође у Темишвару у: Музеју Баната и архиви Римокатоличке бискупије; потом у Хрватском државном архиву и Надбискупијском архиву у Загребу и исто тако у оквиру Аустријског државног архиву у Бечу у: Централном архиву и Кућном, дворском и државном архиву. Стечена искуства показују да се у наведеним установама не издају и не користе архивска документа уколико већ постоје њихови микрофилмски и дигитални снимци. Такође, оригинали највреднијих и најстаријих архивских докумената се не показују посетиоцима и чувају се конзервирани у закључаним ормарима или трезорима. Уосталом, таква је пракса и у Државном архиву Србије, Архиву САНУ, Музеју Српске православне цркве и другим установама у Републици Србији у којима се чува драгоцена, стара и ретка, раритетна рукописна грађа, као што су повеље и средњовековни богослужбени текстови.
У вези са заштитом архивске грађе, сматрамо да снимци докумената не би требало да се деле без ограничења, односно објављују путем друштвених мрежа, веб-сајтова или других интернет сервиса. Уколико за пример узмемо Аустријски државни архив, Хрватски државни архив и Надбискупијски архив у Загребу видећемо да ове установе снимке архивске грађе такође сматрају својим врло вредним и заштићеним власништвом. За потребе пројекта Српске привилегије, Архив Војводине је у претходном периоду морао од ових установа да откупи снимке архивских докумената по врло високим ценама и уз посебне услове коришћења и објављивања, које су власници децидно поставили.
Ради популаризације архивске делатности и видљивости рада Архива Војводине и веће отворености према јавности, можемо да направимо реплику најстаријег архивског документа, која би могла да буде део сталне поставке. Уколико желимо да постигнемо висок степен веродостојности, могли бисмо да приредимо фототипско издање Бревијара, односно штампа би била обављена на папиру који би физички и текстуром био најсличнији пергаменту. Виши степен веродостојности био би објављивање факсимила ове грађе, што би подразумевало штампу на пергаменту и подударање у сваком детаљу документа, укључујући и два пара трака за повезивање. Данас, пергамент се израђује врло ретко и употребљава само за посебно свечана и важна документа. Тај материјал дугог трајања, који бисмо сада направили, ако
би још био верно исписан руком вештог уметника калиграфа, тај обновљени вез малих слова каролине преко тајанствених неравнина коже у форми Бревијара, били би изузетан домет заштите архивске грађе и културног наслеђа Републике Србије.
До тада, док не будемо у ситуацији да реализујемо овако замашан пројекат, односно док не направимо реплику било којег типа, могли бисмо да одштампамо научно-популарни рекламни материјал, који бисмо делили истраживачима, корисницима и посетиоцима, а који би на убедљив начин доприносио представљању најстаријег архивског докумената, који се чува и стручно одржава у Архиву Војводине, а поред њега и других изузетно старих и раритетних докумената.
Zoran Stevanović
THE VIEW ON THE PROTECTION OF THE OLDEST ARCHIVAL HOLDINGS AND ITS USE IN THE ARCHIVES OF VOJVODINA
Abstract: The tasks concerning the protection and the use of archival holdings, which are systemic performed in the Archives of Vojvodina, include also special issues and procedures related to those documents that belonging to the group of the most valuable archival holdings of the Archives of Vojvodina. Certainly, there primarily belonging documents with exceptional old time of creation, and that is a feature that likewise makes them the unique (rare) examples of the entire manuscript cultural heritage of the Republic of Serbia. In this article, the view has been given on the protection and the use of archival holdings, created using parchment base in 12–13th, respectively 14–15th centuries, ie. on paper in the 16th and 17th centuries. Regarding the age of these documents, issues of their protection and manners of use in the Archives of Vojvodina are very important and sensitive.
Keywords: the oldest archival holdings, protection and use of archival holdings, categorization of cultural properties, law, parchment, paper
