[kolarac
GODINA: XIII
BROJ: 30
JUN 2010. godine
Mladost na dvoru cara Du{ana
Драги моји! Пред вама је тридесети број нашег Школарца. Када смо у једном тренутку мислили да Школарца више неће бити, многи су стали уз нас. Оваква једнодушна подршка припада само најмилијим. Желимо ти, а заједно са Тобом, осмацима који се данас опраштају од школе, пуно среће, здравља и радости.
Lazar Hrebeqanovi} око 1329- 15. јун 1389. Место рођења: код Новог Брда. Место смрти: Косово поље. Сахрањен у манастиру: Раваница. Кнез Србије. Период: 1371—1389. Претходник, наследник: Стефан. Порекло: династија Лазаревићи. Отац Прибац, мајка из непознате породице. Супруга Милица, Деца: Мара, Драгана, Теодора, Јелена, Стефан, Оливера, Вук.
Фреска из манастира Љубостиње
Лазар Хребељановић је највероватније рођен 1329. године у Прилепцу код Новог Брда. Тај град је добио његов отац, Прибац Хребељановић од краља Душана Немањића као награду за службу на његовом двору. Историја за сада не зна како се звала мајка Лазара Хребељановића. Не зна се такође ни колико је тачно браће и сестара имао. Отац Лазара је био логотет на Душановом двору у Призрену. У доба када се краљ Душан крунисао за цара, Лазар Хребељановић је имао око 17 година. Породично богатство Хребељановића је било веома мало и обухватало је само утврђени град Прилепац (где се Лазар родио) и град Призренац. Као младић Лазар је служио на двору цара Душана. О томе говори и „Повесно слово о кнезу Лазару“, као и архиепископ Данило. Као дворски чиновник Лазар је од цара Душана добио титулу ставиоца и са овом титулом је имао велико учешће у политичком животу царевине. На двору је срео деспота Јована Оливера, ратничког кесара Прељубу, деспота Дејана и кесара Војихну. Лазар Хребељановић се 1353. године оженио ћерком великог кнеза Вратка Милицом. Њен отац је био из рода Немањића по линији великог жупана Вукана. После напрасне смрти цара Душана Немањића 20. децембра 1355. Лазар Хребељановић као дворанин је присуствовао сахрани у маузолеју Светог Арханђела код Призрена. Ту је Лазар могао да види како су у југозападном углу храма сахрањују посмртни остаци цара Душана и како се гробница затвара са поклопцем од беличастог мермера на којем је извајан високи рељеф цара Душана.
Кнез Лазар, романтичарска слика Ђуре Јакшића 1. strana
[kolarac
1. ред: Богдан, Давид, Бранислав,
2. ред: Андреј, Ненад, Рајко, Немања,
3. ред: Станица, Душица, Вишња, Ана, Наташа,
4. ред: Стефан, Снежана, Драгана, Горан,
5. ред: Немања, Стефан, Александра, Младен, Вук.
Li~na karta 8.1 Одељењски старешина: Вишња Милошевић Бројно стање ученика: 20 Број девојчица: 7 Број дечака: 13 Нај-ученице: Душица Гомбошев и Драгана Ђоковић Најдуховитији: Немања Симендић и Стефан Пустаи Нај-спортиста: Андреј Вишковић Најмирнији: Александра Ибишај, Бранислав Масловара, Немања Ћулибрк и Младен Јовичић Најгласнији: Ана Предин, Рајко Цапач и Андреј Вишковић Најнемирнији: Рајко Цапач и Андреј Вишковић Најозбиљнији: Богдан Цвејанов Најдетињастији: Стефан Марјанов Нај-каснише: Стефан Пустаи и Немања Симендић Нај-штребер: Таквих нема!!! Највиши: Стефан Пустаи Нај-побегуља: Наташа Савић Махери у преписивању: Андреј Вишковић и Стефан Пустаи Нај-информатичар: Давид Гагић Нај-филозоф: Горан Јокић 2. strana
Нај-осмех: Ненад Трифуновић и Вук Гомбошев Најлењији: Сви!!! Најписменије: Станица Белић, Душица Гомбошев и Снежана Малић Најнеписменији: Стефан Марјанов Омиљена наставница: наставница биологије Марија Матић и наставница српског језика Вишња Милошевић Омиљени наставник: наставници физичког васпитања Марјан Маћаш и Карољ Божовић, магистар историје Александар Новков и наставник техничког образовања Ђерђ Дожа. Омиљени предмет: физичко васпитање, техничко образовање и ЧОС.
„Најважнији знак на свету је знак питања!“ Коније
OSMACI O SEBI Зовем се Снежана Малић. Имам 15 година.. Рођена сам 3. јануара 1995. године. Идем у осми разред, у Основну школу „Шаму Михаљ“. Волим што идем у школу, али не волим учење. Волим да се дружим са пријатељима. Најбоља другарица ми је Наташа Савић као и Станица Белић, али волим да се дружим и са осталим девојчицама у мом разреду. Слободно време проводим у дружењу са мојим пријатељима. Из основне школе ћу памтити друштво, разне занимљиве и смешне ствари које су ми се свакодневно дешавале, као и наставнике. Најбољи предмет у школи ми је физичко и биологија, а најтежи математика и физика. Најбољи наставници су ми наша разредна Вишња Милошевић, наставник техничког образовања Ђерђ Доже и наставник физичког Марјан Маћаш. Биће ми тешко кад завршим ову школу, али једва чекам тај последњи дан. Зовем се Наташа Савић, надимак ми је Таша. Највише волим свог брата Николу, не волим школу, али морам да идем у њу. У школи највише волим одмор, хоби ми је кошарка. Најбоље другарице су ми Станица Белић и Снежана Малић. У слободно време слушам музику и дружим се с њима. Биће ми жао кад одем из школе, али не толико, јер ће Снежана ићи са мном у средњу.
Моје име је Станица Белић. Ја сам ученица `95. генерације. Рођена сам 8. јуна. Дружељубива сам, весела и добронамерна. Рекреативно се бавим фолклором и волим да играм. У слободно време слушам музику, шетам се са другарицама, идемо на сладолед или једна код друге или заједно возимо ролере. Најбољи наставник ми је Марјан Маћаш и Ђерђ Дожа. Најбољи предмети су ми физичко, ликовно и техничко. У основној школи сам стекла пуно другова и другарица. Моја најбоља другарица је Александра Ибишај. Сви другови су ми добри, немам најбољег. Из школске клупе ћу памтити бежање са часова и напуклу wc шољу! Ја сам Александра Ибишај, надимак ми је Сека. Рођена сам 19. марта 1995. године. Најбоље другарице су ми Станица и Ана. Омиљени предмет ми је физичко. Најбољи наставници су ми наставник физичког Марјан Маћаш и наставник техничког образовања Ђерђ Дожа. Веома сам дружељубива особа и не волим дволичне особе које се праве да су ти другарице, али у ствари су све супротно. Ја сам Богдан Цвејанов. Рођен сам 7. новембра. Ја сам један од бољих ученика. Мене интересују компјутери и лов. Од музике слушам метал и понекад рок. Највише се дружим са Давидом. Желим да се упишем у Техничку школу у Бечеју, смер-електротехничар рачунара. Из школске клупе запамтићу школске другове. Зовем се Немања Ћулибрк, надимак ми је Ћула. Рођен сам 31. јула 1995. У слободно време играм фудбал и слушам музику. Најбољи другари су ми Бане, Млађа и
[kolarac Горан. Ових осам година ми је брзо прошло и остаће ми у сећању. Ја сам Рајко Цапач. Зову ме Рашо. Рођен сам 15. априла 1994. године. Моји најбољи другови су Ненад Трифуновић и Андреј Вишковић. Мој омиљени предмет је географија. Зовем се Стефан Марјанов. Мени је у основној школи и забавно и досадно, понекад и напето због контролних. Ја ћу уписати школу за конобара у Бечеју. Нисам баш нешто за спорт, али кад ме друштво позове обавезно идем да играмо фудбал и кошарку. Надимак ми је Мара. Зовем се Давид Гагић. Рођен сам 31. маја 1995. Ја сам дружељубив. Хоби ми је пецање и вожња бициклом. Из школске клупе ћу запамтити бројна бежања са часова. Најбољи пријатељи су ми Богдан Цвејанов и Немања Симендић. У слободно време слушам музику и гледам филмове. Желео бих да упишем Техничку школу у Бечеју, смер-електротехничар рачунара. Ја сам Бранислав Масловара. Зову ме Бане. Рођен сам 12. марта 1995. године. Имам 15 година. У слободно време играм фудбал са другарима. Најбољи другари су ми Горан, Немања, Млађа и Богдан. Из основне школе памтићу другове. Зовем се Младен Јовичић. Рођен сам 14. јуна. У слободно време идем код другова и играм игрице. Најбољи другови су ми Бане, Буђа, Ћула и Богдан. Из школе ћу запамтити закључавање у учионици у трећем разреду. Ја сам Немања Симендић, надимак ми је Сима. Рођен сам 11. септембра 1995. У слободно време возам се мотором. Хоби су ми изласци. Најбољи друг ми је Андреј Вишковић. Најомиљенији предмет ми је музичко. Из школе ћу памтити свађе с наставницима... Зовем се Ана Предин. Надимак ми је Анчи. Роћена сам 9. јула 1995. године. Бавим се фолклором. Хоби ми је слушање музике. Дружељубива сам и весела. Најбоља другарица ми је Александра Ибишај. Омиљени предмет ми је техничко образовање. Омиљени наставник ми је Ђерђ Дожа. Из школе ћу запамтити једно бежање с часа хемије и своје другаре. У слободно време возим ролере са другарицама, шетамо се... Зовем се Андреј Вишковић и имам 15 година. Тренирам фудбал и рукомет и волим да пливам. Волим да се дружим са другарима и наравно, са другарицама. У слободно време спавам и возам се мотором и идем на пецање. Немам најбољег другара зато што су ми сви добри. Омиљени часови су ми часови физичког, техничког и ЧОС-а. Зовем се Ненад Трифуновић. Надимак ми је Неша. Рођен сам 5. марта 1995. године. У слободно време волим да слушам музику, гледам телевизију. Хоби ми је пецање. Омиљени предмет ми је историја и географија. Најбољи друг ми је Богдан. Најбоља другарица Станица. 3. strana
[kolarac Зовем се Вук Гомбошев. Имам 14 година. Омиљени предмет ми је биологија. У основној школи сам стекао много другова и другарица и они су ми сви једнако драги. У слободно време највише волим да гледам телевизију и да слушам музику. Ја сам Горан Јокић. Рођен сам 24. фебруара 1995. Од школских предмета волим техничко и веронауку. Хоби ми је резбарење. У слободно време волим да слушам музику, да гледам филмове и играм фудбал са друговима. Моји најбољи другови су Бане, Млађа и Немања Ћулибрк. Омиљени наставници су ми Ђерђ Дожа, наш магистар Александар Новков и наставница веронауке Снежана Илић. Зовем се Стефан Пустаи. Омиљени спорт ми је кошарка. Омиљена серија South Park. Омиљени наставник ми је Ђерђ Дожа, омиљени предмет физичко. Хоби ми је цртање на часу и бежање с часа. Памтићу како сам ишкрабао тек окречене зидове мушког wc-а. NA[I NAJBOQI Зовем се Душица Гомбошев. Рођена сам 13. јуна 1995. године. Сви ме зову Душка. Ишла сам осам година у ову школу и било ми је лепо. У слободно време се бавим фолклором. Хоби ми је дружење и слушање музике. Омиљени предмети су ми енглески и физичко. Осам година сам марљиво учила и наставићу и даље да учим и у средњој школи. Жеља ми је да се упишем у гимназију, на друштвено-језички смер. Још увек нисам одлучила чиме ћу да се бавим у животу... тренутно ме занима више ствари... Нај-наставници су ми профа историје, наставник техничког и старији наставник физичког, али ћу се радо сећати свих наставника јер су заиста били коректни и добри. Надам се да ћу дружење са, до сада стеченим, пријатељима наставити и у средњој школи. У сећању ће ми остати све лудости које смо правили... а било их је... И радујем се и тужна сам што одлазим из основне школе... Зовем се Драгана Ђоковић. Рођена сам 18. фебруара 1995. у Крагујевцу. Надимак ми је Гага, али ме најбоља другарица зове Мици. Волим да слушам музику, играм одбојку, играм фолклор... Иако сам стидљива, волим да стичем нова пријатељства. Из основне школе запамтићу наставника физичког, Марјана Маћаша. У сећању ће ми остати цео мој разред, а посебно Душица. Све ће ми недостајати у средњој, па чак и наставници. 4. strana
OPRO[TAJNI GOVOR OSMAKA Опраштамо се, одлазимо из ове школе у којој смо провели дугих осам година. Опраштамо се са наставницима и са свим оним што нам је чинило сваки дан до данас... сутра нас чека све ново... Време је брзо пролетело, као да смо преко ноћи од малих првака постали велики осмаци који су у великој дилеми где да крену после основне школе. Увек ћемо се сећати оног дана када смо у ову школу дошли први пут. Били смо уплашени јер нисмо знали шта нас чека у основној школи. Сећаћемо се наше учитељице Мире Свирчев која нас је са пуно труда, љубави и стрпљења учила прва слова и бројеве. Била је добра према нама и било нам је тешко да се растанемо с њом. Онда смо кренули у пети разред, упознали смо наше наставнике који су нам несебично помагали да се изборимо са тешким градивом. Добили смо нашу разредну Аницу Мајсторац која нам је заменила нашу учитељицу и која нас је прихватила са пуно љубави и топлине и која се бринула како бисмо били што бољи разред. Разредна Аница је отишла у заслужену пензију, а ми смо добили нову разредну... У седмом разреду нас је дочекала наставница Вишња Милошевић, која нас је подржавала у свему и највише се трудила да нам помогне у свему, иако смо се ми тврдоглаво одупирали да је слушамо. Рекла нам је да ако ми будемо добри да ће и она бити добра према нама. Наравно да нисмо увек били добри... често смо правили свакакве несташлуке, а разредна нас је грдила али је и тада стајала уз нас и трудила се да буде праведна. Желела нам је увек само добро. Хвала вам, наши драги наставници на свему што смо научили од вас. Та драгоцена зрнца знања понећемо одавде данас за сутра, за сваки нови дан који долази, за цео живот. Када одемо из ове школе, сећаћемо се нашег дружења, свих оних тренутака које смо заједно провели током ових дугих осам година. Памтићемо прва слова, прве јединице, неке научене лекције, сваки наш смех, сваки несташлук, свађе и задиркивања, симпатије, први излазак... Све ћемо памтити... Нека нас не раставе године што долазе, само прва пријатељства никада не пролазе. Снежана Малић и Наташа Савић, 8.1
[kolarac MATURANTIMA OD PETAKA Драги наши осмаци, свима је жао што одлазите, али дошло је време растанка који је неизбежан. Ви сигурно једва чекате да завршите основну школу и да одете у средњу. Нама који остајемо овде, ви ћете пуно недостајати. Недостајаће нам ваше шале. Свима ћете нам недостајати. Основна школа ће без вас бити празна без икакве разоноде, чак ће и она плакати за вама. Мени ће лично највише недостајати моја сека, Станица Белић. Осећам се заштићено јер знам да је она ту и да ће ме бранити. Али када она оде не знам како ћу без ње и њене помоћи. Дечаци из осмог разреда су јако смешни и занимљиви. Они су правили пријатну атмосферу у школи, ваљда ће их следећа генерација заменити, макар деличимно. Али доста више туговања и жалења због испраћаја осмака. Нама ће бити добро где год да сте. Иако нисте ту са нама, ми ће мо осећати ваше присуство као да сте ту. Ја вам од срца желим сву срећу овога света. Срећно!!! Миљана Белић, 5.1 OSMACIMA OD [ESTOG RAZREDA Одлазе осмаци, наши драги ђаци. Вредно су учили и напорно радили да би их ми са поносом испратили. Одлазе, а ми их пратимо из ове наше школе, тако ће бити празно без њих. Они иду, иду и више се неће вратити, али ће нам заувек остати у сећању. Њихов смех, њиихове шале, њихова лица и понашање. Сећање на осмаке и њихових осам година проведених у основној школи „Шаму Михаљ“ нам показује да треба да ценимо осећања према њима. Иако је било неких свађа, они би одмах то решили. Више је било оних дана када су се дружили заједно, седели на клупама и причали о момцима и девојкама, шетњама са другима, много смејања и шала... Јана Стајић, 6.1
PESMA OSMAKA Нека нас не раставе године што долазе само прве љубави никада не пролазе. Лажу они који кажу да школу не воле, најлепши је живот био испред школе. Нека нас не раставе године што долазе само права пријатељства никада не пролазе. Забележила: Наташа Савић, 8.1 DRAGI OSMACI ! Још који дан дели вас од једног веома значајног чина, чина који ће вас начинити људима, спремне на изазов који се зове живот. Тај чин, омогућиће вам да изаберете занимање које треба да вас прати кроз цео живот. Зато полако. Пред вама је дуг пут. Желимо да вам тај пут буде обасјан сунцем и посут најлепшим цвећем. Желимо да вам осмех увек зрачи са лица и да вам се остваре сви ваши снови. Знамо да је тек почело да расте право пријатељство између свих нас, а већ је дошло време за растанак. На вама је да одлучите куда ћете кренути и започети ново раздобље свог живота. Памтићемо вас као један немиран и смешан разред, од којег се сада нажалост опраштамо. У сећању ће нам остати ваши несташлуци који ће нам недостајати када одете. Подсећамо вас, на саме почетке наших заједничких дружења у школском дворишту, учионицама, а највише по ходник. Године су пролазиле, ви сте постајали све старији и зрелији. Кад споменемо осам година, па осми разред, одмах се растужимо, јер следи растанак свих нас. Признајемо да вас нисмо баш волели, али ћемо вас слагати ако будемо рекли да нам неће бити жао што одлазите. Можда се са неким од вас опет сретнемо, можда ће нас путеви водити на исту страну. Биће нам жао свих вас, али има појединаца који ће нам много недостајати. Неке девојчице из нашег разреда, као и ја, смо имале симпатије из вашег разреда, а то се не може лако заборавити. Знамо да су се неки већ препознали и надамо се да ће се све то памтити као једну лепу успомену из основне школе. Од вас смо „крали“ многе фазоне, безобразлуке и остале глупости. Само вас молимо да никада не заборавите наше школу и наставнике, који су ипак успели да вас изведу на прави пут и то великим трудом, због чега треба да им будете веома захвални, да никада не заборавите наше и ваше дечје лудорије, свађе, бежање са часова, смех и грају из школских дворишта и школских клупа, првог друга и наравно, прву љубав. Желимо вам да упишете школу коју желите, да вам се остваре сви ваши снови, да будете увек срећни и насмејани, и да се понекад сетите својих другова из основне школе. И желимо вам оно што се нико није сетио да вам пожели, а што ви ишчекујете ћутећи, нека вам то неизречено, што само ви знате, буде испуњено. Зато, спремите се на изазов, чека вас нови живот! Теодора Милинков и Исидора Вишковић, 7.1
Милинков Теодора 7.1 5. strana
[kolarac Pesma o maturantima Чије ноге данас никуда не журе, Оне што су једва стигле до матуре. Нека нас све раставе године што пролазе, Само прве љубави никада не пролазе! Забележила: Горана Савић, 5.1
Милинков Теодора 7.1
Опраштамо се... Опраштамо се и страшно дугим ногама одлазимо у свет!
пролазне. Она је била особа чврстог карактера, веома тврдоглава, и понекад и превише искрена. Имале смо пуно жеља, трудила сам се да јој од сваке бар мали део испуним, а трудим се и данас. С обзиром да је била тешко болесна, често је била у болницама, али и тада смо у мислима биле заједно. Била је борац, храбро дете, трудила се да живи најбоље што је могла, упркос болести. Многи су јој завидели, и имали су и на чему да завиде. Ретко се може наћи таква особа, тако јака личност, која је била спремна да уради све за своје другове. Никада није дозвољавала нико да говори ништа лоше о њеној породици, друговима. Била је одлична ученица, и хтела је да буде „неко и нешто“ када порасте. Борила се тако до своје 12-те године, али више није имала снаге. Болест ју је победила, и Даца нас је изненада напустила. Били су то тешки дани за нас. Не знам ни сама како смо прегурали то све. Када сам сазнала шта се десило, све је око мене изненада постало црно, нисам знала где се налазим. Размишљала сам о томе шта ћу даље, како ћу без ње, цео свет ми се срушио. Сви наши планови о заједничкој, девојачкој будућности тог 13. маја су нестали. У главама тадашњих шестака није било ничега другог сем ње, и њених плавих окица. Седели смо сви у школским клупама, једно место било је празно, сви смо очекивали да ће се врата учионице отворити, да ће она ући, и попунити то празно место. Тако је и данас, и после годину дана ми њу и даље очекујемо. Редовно је посећујемо, причамо јој новости, мало се исплачемо с њом, насмејемо, и тако ево већ годину дана. Али бол и туга из дана у дан расту, није лако. Јер изгубивши најбољу другарицу, сестрицу, особу са којом сам хтела провести цео живот, изгубила сам и део себе. И од тог 13. маја живим за то да мојој Даци испуним колико год могу сваки њен неостварени сан, и да ја у њено име проживим све што је њој живот ускрато. Тако ћемо обе бити срећне. И она ће нас горе, док трчкара са анђелима, посматрати, чувати, и биће поносна на нас, на своје другаре, а ми ћемо јој враћати тако што ћемо је радо и често спомињати и увек мислити на њу... Данијела Ган, 6.1
Za jednu Dacu ... Живот је непредвидив. Поставља нас у разне пријатне или непријатне ситуације, са којим се или можемо или не можемо носити. Када сам била мала, мислила сам да је живот бајка, која се никад неће завршити. Тако је било до пре годину дана. Када сам била мала живот ме је спојио са једном девојчицом. Она се звала Данијела, волела је да је зовемо Даца. Имала је упадљиво, крупне, плаве очи, мали, помало заобљен носић и такође сићишна уста. Имала је неколико пегица на лицу, које је она мрзела, али су је оне чиниле још лепшом. Била је ниска и мршава, али најбоља другарица. Дружиле смо се годинама. Наше другарство није било обично, оно је у себи садржавало нешто што ниједно друго не може, или ретко може да садржи, а ти је велика разлика између Даце и мене. Биле смо скроз другачије, она је волела једне ствари, ја друге и то је често доводило до препирки које су биле свакодневне, али 6. strana
Милана Бабић 6.1
„Оно што води и вуче у свет, нису локомотиве него идеје!“ Виктор Иго
STI@E PROLE]E KOJE SA SOBOM DONOSI I QUBAV Обично људи воле пролеће и кажу да са пролећем стиже и љубав. И мени је поред лета пролеће омиљено годишње доба, а и љубав се некако са пролећем опет родила. Причаћу вам о пролећу. У пролеће све почиње да цвета. Животиње излазе из својих топлих домова, цвеће и дрвеће више није празно и тужно већ има своје зелене листове и птичија гнезда на својим гранама које су вредне птице направиле чим је дошло пролеће. Видим да улице више нису тако празне, људи излазе, шетају, радују се лепом времену. Трава на фудбалском терену више није тако бледа већ има лепу зелену боју. Па да пређемо на љубав... Не знам зашто ни како, али се увек са пролећем пробуди и онај осећај као да имате лептириће у стомаку. Виђам по парку заљубљене парове које је пролеће обузело својом магијом. Неком се та љубав оствари, а неко остане заљубљен и тужан због неостварене љубави. Али љубав може да буде и према спорту. Они који воле фудбал веома се радују лепом времену и све чешћим тренинзима. Пролеће је просто савршено време за љубав и срећу, и га треба искористити на што бољи начин! Јана Анђелковић 6.1
„Пријатеље ствара срећа, а несрећа проверава!“ Сенека
NEPREKIDNE STRELE IZ TVOJIH O^IJU ^INE DA JE MOJ BOL VE^ITO SVE@ Стајала сам у школском дворишту док су ме црне очи непрекидно гледале. Без тих очију нисам била срећна. Нешто ме је вукло к' њему и пожелела сам да ме више гледа, да ми се смешка и да пролази поред мене са осмехом. То је у ствари био почетак моје среће. Заљубила сам се. Осећала сам лептириће у стомаку и ноге су ми се пресецале кад су нам се погледи сретали. То је у ствари била љубав, осећање које сам први пут доживела. Трајало је то неколико недеља, а ја сам се све више заљубљивала и непрестано чекала његово писмо. Пошто он није преузео први корак одлучила сам да му ја прва напишем писмо. Написала сам му писмо и дала сам другарици да му га да. Он је узео то писмо прочитао и бацио. Тада сам мислила да се цео свет срушио, осетила сам страшан бол и нисам видела излаз из те ситуације. Отрчала сам у учионицу и почела да плачем. Другарице су ме тешиле
[kolarac али то није вредело. Срце ми је било сломљено, а рана се чинила неизлечивом. Данима сам била тужна и збуњена. Нисам разумела чему ти погледи, осмеси шта је он тиме хтео да постигне. Зашто ме је тим погледом усрећио, а после тешко ранио?! Шта он мисли?! Да сам осмех који не осећа бол, да сам стена која не плаче. Или је знао да ћу патити. Ах... толико питања, а одговора нема. Његови погледи су и даље били присутни, али само понекад. Кадкад су нам се погледи сретали, будио би моје сећање, оживео би сећање на њега и чинио би моју рану неизлечивом . Сада је све то прошло. Рана полако зараста, али свако сретање са њим, сваки његов поглед оживљавао би ми сећање и убијао моју срећу. Данијела Ган, 6.1 MOM SELU S' QUBAVQU Многи људи се роде у неком месту и ту заувек остану, јер воле то место свим својим срцем. Тако и ја волим своје село, Бачко Петрово Село,и причаћу о њему. Бачко Петрово Село спада међу већа села у Србији. У њему има око 7500 становника, а међу њима је некада био и Вићентије Проданов, наш познати патријарх. Кроз село пролази и река Тиса, а недалеко поред Тисе се налази фудбалски стадион и ФК „ЈЕДИНСТВО“, постоји још један терен за рукомет на коме се такође игра фудбал. У центру села се налази школа и парк. У парку у пролеће има пуно цвећа и траве јер ученици сваке године долазе и сеју да би парк био што лепши. Ја највише волим онај део села где је Тиса. Имамо веома лепо уређену обалу, и често долазим на Тису са својим друштвом. Лети је Тиса пуна људи јер сви долазе да се купају. Живим близу Тисе, и највише волим да се попнем на једну велику и стару тополу на којој постоји мала, дрвена кућица и одатле видим целу Тису. У самом центру села се налази пуно продавница и кафића. Често сам са друштвом у парку, јер сви у пролеће излазе из кућа и тако улице више нису празне. Волим своје село, и никада се не бих преселила у град јер у граду немам сву ту лепоту што имам овде... Јана Анђелковић, 6.1
Милана Бабић 6.1 7. strana
[kolarac Kada su igra~ke o`ivele
„Будите захвални на саветима, а не на поукама!“ Ла Фонтен Pesma o krastavcu Краставац је зелен много млад и снажан али кад се удари не буде ни важан. Краставац је, кисео као мала трава али чим он мисли њега боли глава. Зелен је, кисео али шта да се ради када он пукне све му досади. Светлана Пејић, 6.1 Pesma o krastavcu Лепа је мала варош Топола, сто кућа, пошта хотели и школа. Један краставац Ера и краставица Хера певали су песмицу и лизали лизалицу. Живели су они тако да им позавиди свако. играли су разне игре вртели су се као чигре весељу никада краја док им није дошао чика Паја. Спремио их на полицу да их носи на пијацу. Продао их једној жени за салату да их спреми гледају се они тако сада кроз дебело стакло. Марко Анђелковић, 5.1 Ti me ne prime}uje{ Ја те зовем, ти се не јављаш ја те волим, ти ме остављаш. Моје заљубено срце то боли јер ти добро знаш да те много воли. Драгана Босић, 7.1 "Образовање се не састоји од тога колико сте запамтили или колико знате. Састоји се од тога да разликујете колико знате, а колико не.” Анатол Франц 8. strana
,,Када почиње емисија?“ „За два сата!“ „Када ћу да стигнем у студио да ме исфенирају?“ „Добро ево стижем.“ „Сада вам представљам другу сезону риалити шоа ,,Велика Слатка Сестра“. „Као прво у почетку нам је било тешко да нађемо локацију за нашу кућу, али смо брзо добили понуде, затим смо је опремили и почео је шоу... ево већ нам се приближио и други. Након тога смо добили, прву пријаву за станаре „Велике Слатке Сестре.“ „ Први учесник, се зове Клоји. О њој ћемо после, да их сад не би набрајали крећемо у разгледање ново-опремљене куће, другог серијала ,,Велике Слатке Сестре“ и да напоменемо да вечерас улазе учесници другог серијала ,,Велике Слатке Сестре“. „А сад мало реклама...“ „Враћамо се у разгледање куће. Сада се тренутно налазимо у дневној соби која је опремљена софом и фотељама од ружичасте коже са детаљима од циркона, затим LCD телевизор са цирконима и полицом за CD-ове и DVD-ије. Одмах поред је трпезарија у којој ће наши учесници јести искључиво здраво-брзу храну. Следи кухиња са најновијим начином припремања хране.“ ,,Е јесте видели ове кесице? На њима пише шта све садрже и ево ја сам изабрала пилетину са босиљком. Да бих вам показала како ради ова нова микроталасна.“ „Значи у њу се стави ова кесица, затим се укључи и за пар секунди имамо спремљени ручак, тако да нема потребе за остатком кухинских апарата. Наравно оставили смо овај маштовито украшен фрижидер за пиће.“ „Селимо се у спаваћу собу, у њој су кревети са пинк чаршавима и светлуцавим балдахинима и пет столова за шминкање са огледалима украшеним перикама. Свако ће имати свој орман.“ ,, Какви су ти први утисци?’’ ,,Пааа, кућа је на први поглед лепа и јако ми је драго што сам овде.“ ,, Добро да наставимо... следећа учесница ће сигурно ове године бодрити наше фудбалере у Јужној Африци, она је Саша! Изволи уђи!’’ ,, Твоји утисци?’’ ,,Сигурно ћу их бодрити али поред ТВ-а, а кућа је онаква какву сам замишљала!“ ,,Следеће учеснице су две љупке сестре наравно бринете, Фиона и Јасмин. Можете ући.’’ „Како се осећате? “ ,,Пааа, Јасмин је у шоку али ја још увек имам снаге да причам.“ „Настављамо, сада ћемо пустити нашу слатку другарицу Куми која нам стиже са другом учесницом Му Лан из Кине, али...’’ „Извињавамо се због прекида програма!“ „Вечерас се неће наставити емисија ,,Велика Слатка Сестра“!“ „Гледајте нас у недењу у 20.00 часова! Свакако погледајте наставак овог новог риалити шоа,а до тада вас поздравља ваша вољена водитељка Фабиола (Милица) из Барби света...Ћао!“ Милица Павловић, 6.1
[kolarac PROLE]E NAM DONOSI QUBAV После дуге и хладне зиме, стиже једно од најлепших годишњих доба, а то је пролеће. Када стигне пролеће тада сва природа почиње да се буди из великог зимског сна. У том годишњем добу дрвеће почиње да пупи, цвеће да цвета трава добија своју зелену боју као да је зелени тепих раширен. На гранама дрвећа чују се цвркути птица и са радозналошћу ишчекујемо долазак првих рода и ласта. Тада почињу и први пролећни радови. Људи крећу са тракторима на њиву да припреме земљиште за прву садњу и жетву: лука, кромпира, шаргарепа, першуна и осталог поврћа и житарица. На пролеће се увелико људи спремају за спремање улица, баштица и дворишта. На улици се чују дечији гласови и може се видети како се деца играју друштвених игара. Тада пецароши крећу на пецање, ловци у лов на дивљач, а спортисти крећу са својим тренерима и утакмица и где да се окренеш можеш видети да су сви у неком послу и да журе са својим великим обавезама. У пролеће је празник осми март. За осми март тате мамама купују свеже букете од лала, ружа и висибаба. Оне су красиле њихову кухињу и мирисале током кувања и освежавале ваздух. Када стигне пролеће, а то је најлепше годишње доба, јер у њему се све буди и природа добија своју праву лепоту. Светлана Пејић, 6.1 Jo{ samo no}as Још само ноћас остани ту, загрли ме снажно, као у сну. Још само вечерас руке ми дај и тихо ми шапни: „Још није крај...“ Драгана Босић, 7.1 Kad za`murim gde odletim Описаћу вам једам мој сан. Било је то пре месец и више дана. Био сам на „Штукијијади“ у Жабљу. Вараличарили смо сви одреда, имао сам неке старе варалице са тавана. „Ударало“ је али није хтело да се упеца. Дао сам колеги варалицу звану „Sher tvister“ од 18 cm. Било је безуспешно све до једног тренутка када је ударио капиталац од 46 kg, дужине 2.56 m. Колега није мого да се избори па сам ја зграбио штап од њега и замарао је 2 сата и 58 минута. Колега је освојио пехар и медаље и дао их је мени јер је била моја варалица. Предао ми је пехар и медаљу. Баш је веран друг. Закључио сам да треба изаћи на воду и борити се за вредне награде.
Takmi~ewe u karaokama Ове школске године по други пут је организовано такмичење у караокама које је у нашој школи врло популарна активност. Пријављивање је било отворено до 1. марта, а пријавило се око педесетак ученика виших одељења на оба наставна језика. По окончању пријава, недељно су се одржавале припреме под надзором наставнице музичке културе, Андрее Карољи, а избор песама је био веома разнолик. Током априла месеца одржане су аудиције где је жири у различитом саставу изабрао 17 најбољих интерпретација које ће учествовати на финалном такмичењу. Финално такмичење је заказано за 6. мај у Дому културе у Бачком Петровом Селу, где су пред многобројном публиком наступали следећи ученици и ученице: Њилаш Нандор (5.3), Филиповић Никола (5.1), Балаша Кристина (6.2), Суботички Дино (6.1), Нађ Флориан (5.3), Савић Горана (5.1), Болдижар Бланка (6.2), Мартиновић Срђан (5.1), Косоруш Габор (5.3), Дамјановић Снежана (5.1), Мучи Валентина (6.3), Мучи Анастазиа (6.3), Бански Владимир (6.1), Салма Ева (8.4), Молнар Енике (7.3), Рајковић Даниел (5.1) и Девич Дороћа (8.4). Жири је био у следећем саставу: Лехоцки Тинде наставник, Божовић Карољ наставник и Сабо Викториа ученица 7.3 одељења. Задатак им је био тежак јер је требало сабирати бодове. У упоређивати сопствене гласове. Док је жири већао, најбоље пласирани такмичари прошлогодишњих караока, Мучи Валентина и Мартиновић Срђан, отпевали су своје победничке песме. По одлуци жирија победници овогодишњих караока и награђени учесници су: 1. награда Дамјановић Снежана (5. 1) 2. награда Девич Дороћа (8. 4) 3. награда Мартиновић Срђан (5. 1)
Никола Бугарски 6.1
9. strana
[kolarac Награду, као најсимпатични извођачи, добили су Балаша Кристина (6.2), Савић Горана (5.1) и Молнар Енике (7.3). Ученице и ученици награђени су скромним пригодним поклонима. Захваљујемо наставницима, а посебно наставници Андреи Карољи која је окупила децу, вредно и упорно радила са њима и допринела у великој мери успешности ове представе и такмичења. Била је то забава у којој су подједнако уживали и такмичари и публика. Надамо се да ће се следеће године прикључити и ученици нижих одељења и да ће одзив бити још и већи. Pozdrav prole}u u Ba~kom Petrovom 12. маја у позоришту у организацији библиотеке и ОШ. “Шаму Михаљ“ одржана је манифестација под насловом: Поздрав пролећу. У овом двојезичном програму су учествовали победници пролећног такмичења у рецитовању, Стефанија Бугарски са хармоником, Лаура Штербик са виолином, девојачки хор и фолклорна група КУД „ Лоле“, девојачки хор, тамбурашки оркестар и модерна плесна група КУД „ Др Киш Имре“, ученици петог разреда са једним игроказом који је с њима увежбала наставница Александра Јакшић. Поред ње су код увежбавања рецитација свој рад уложиле наставнице Вишња Милошевић, Пирошка Тот и Барбара Шаму. Водитељке су биле: Теодора Милинков и Анет Немет. Публика од око 250 особа је уживала у програму.
VEROVALI ILI NE ... Coca Cola jе оригинално зелене боје; Десноруки људи живе у просеку 9 година дуже него леворуки људи; Језик камелеона двоструко је дужи од његовог тела; Комарац има 47 зуба; Слонови су једине животиње које не могу да скачу. FENG [UI ILI UMETNOST RASPOREDA Фенг шуи, 3000 година стара кинеска „уметност распореда” наводно гарантује проходност ки енергије (енергетски талас) у стамбеном простору. По веровању Кинеза, слободно протицање ки енергије доноси све благодети живота: љубав, новац, успех и срећу. Назив „уметност распореда” објашњава практичну страну ове технике. Да би се омогућило слободно струјање енергије у просторији, потребно је удаљити све комаде намештаја једне од других, као и од зида. Велики и мали комади требало би да стоје у симетрији, распоређени тако да соба буде што пространија. Кристал и огледало неопходни су оплемењивачи простора јер уносе светлост и сјај у домове. Стране света, подземне воде, електричне инсталације, такође су неки од чинилаца који условљавају место одређеног комада намештаја, као и употребу просторије. Поклоници фенг шуија верују да се успостављањем склада у дому остварује и слога укућана.
Српски језик спада у групу јужнословенских језика, поред хрватског, словеначког и бугарског, овој групи припада још и старословенски.
Великани мисле о књизи Књига је велика ствар ако се човјек уме њом користити. (Блок) Књиге увек имају више духа него људи које сусрећемо. (Комтес д'Албани) Све књиге на свету требало би да буду књиге утехе,толико има несрећних на свету. (Јован Дучић)
10. strana
ИСТОРИЈА У периоду око 3. века долази до расељавања Словена на три стране, на исток, југ и запад. На тај начин долази и до раздвајања језика. Па је тако језик свих јузних Словена био старословенски. Каснијим развићем, преписивачким радом долазило је до стварања редакција. Једна од њих је био српскословенски језик. У 18. веку било је више књижевних језика: 1) српскословенски, 2) од 4. деценије 18. века рускословенски (црквенословенски)- руска редакција и 3) у 2. половини 18. века славеносрпски. 1847. је година Вукове победе када почиње народни језик да се развија као књижевни.
СРПСКИ ЈЕЗИК ДАНАС! У данашње време српски језик је примио многе нове речи настале заједно са развојем технологије, као сто су: компјутер, перформанс и сл. ИСТОРИЈА ПИСАНЕ РЕЧИ Најстарији пронађени писани споменици датирају из 11. века. Писани су глагољицом, касније ћирилицом и латиницом. То су Брижински споменици, Башчанска плоча и Темнићки споменици. Писменост у Србију су донели браћа Константин Филозоф (Ћирило) и Методије. Рођени су у Солуну па су познавали језик који се говорио у јужном делу Моравске. Ћирило је створио глагољицу на основу грчких записа. Њихов одлазак у Моравску је, у ствари, имао улогу у просвећењу народа, да би се приближили Русији и зауставили покатоличавање на територији српске државе У периоду од 11. до 15. века писана реч је имала црквени карактер (житија, молитве, похвале, слова). Најпознатија дела тог времена су: Мирослављево јеванђеље (11.век), Житије Св.Симеона (Св.Сава, почетак 13.века), Житија Св.Саве (Доментијан, Теодосије, прва и друга половина 13.века), Законик цара Душана (14.век). ГРАМАТИКА Шта је то? Е, да, то је оно чиме маме, тате, чике, тете и остали одрасао свет замара малу угрожену дечицу! ШАЛА! Граматика је наука о језику која описује структуру језика, утврђујући његове гласовне, обличке, творбене и реченичне особине. Па, као што и све остало на овоме свету има неко своје породично стабло, тако се и граматика дели на одређене делове. ФОНЕТИКА Шта је то? То је део науке о језику који проучава гласове и њихове промене. ГЛАСОВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА Гласови се деле на самогласнике, сонанте и сугласнике. Самогласници су гласови при чијем изговору ваздух из плућа пролази кроз душник и у гркљану покреће гласне жице, затим слободно тече кроз усну дупљу и излази у простору око говорника. У нашем књижевом језику има пет самогласника (вокала): а, е, и, о, у. а) Самогласници предњег реда су и и е. Оба се изговарају тако што се врх језика ослања на секутиће (доње), језик се покреће у правцу предњег дела усне дупље, издижући се
[kolarac према тврдом непцу, и то при изговору вокала и – високо, а при изговору вокала е – до средње висине. б) Самогласници задњег реда су а, о и у. При њиховом изговору језик креће према задњем делу усне дупље. При томе, а је ниски вокал задњег реда, о је средњи вокал задњег реда, а вокал у је високи вокал задњег реда. Сонанти су гласови при чијем стварању ваздушна струја, која је покренула гласовне жице у гркљану,пролази неометано и упркос препрекама које представљају делови говорног апарата. Сонанти српског језика су гласови: м, н, њ, р, л, љ, в, ј. Сугласници (консонансти) чине групу гласова које се стварају настајањем препрека у устима или на устима, при чему ваздушна струја нема другог пута осим савладавања те препреке. а) По звучности гласови могу бити звучни и безвучни. б) По месту творбе могу бити усмени, зубни, предњонепчани, задњонепчани и алвеоларни. МОРФОЛОГИЈА Морфологија је наука о језику која проучава облике речи. Пре ње постоји још један део који се зове морфофонолигија и повезује фонологију и морфологију, али пошто је мој задатак да вас упознам са неким карактеристикама српског језика, ја сам то занемарио. Дакле, морфологија проучава речи и облике речи. Речи су оно што сваки дан можете да чујете или прочитате. Оне могу бити променљиве и непроменљиве. Па су тако променљиве речи (наравно, оне које се мењају кроз облике) именице, заменице, придеви, бројеви и глаголи. Непроменљиве речи су прилози, предлози, речце, везници и узвици. Именице: стриц, дрво, Ивана, лутка, љубав, имању промену кроз падеже (номинатив, генитив, датив, акузатив, вокатив, инструментал и локатив) и бројеве (множина и једнина). Придеви: леп, опасан, плав, Иванин, дрвен, мењају се као и именице по падежима и бројевима, а имају и компарацију (то је промена по заступљености особине). Заменице: ја, ти, онај, онакав, зашто, ко, мењају се као именице. Бројеви: један, два, осми. У овом случају промена постоји само код бројева један, два, три, четири Глаголи су мало компликованији јер се мењају кроз времена, начине и бројеве. Примери за ову врсту речи су: читати, ходати, плести, ићи ... Предлози се не мењају, стоје уз именице у одређеним падежиним облицима: на, уз, покрај, крај, са. Прилози означавају место, време, начин. Неки имају компарацију. Пример: много, врло, овде, онде, сада, јуче, данас... 11. strana
[kolarac Речце су језички знаци који се односе на целу реченицу: међутим, баш, ваљда, зар, да, ли...
Везници су непроменљиве речи које у језику служе за означавање везе међу појединим речима у реченици, као и везе међу реченицама: и, али, или, док, јер, ако...
Синтакса још проучава правилан распоред речи у реченици. Одређеним службама речи у реченици дати су називи. Па је тако вршилац радње субјекат, који врши радњу у предикату. Поред ових реченичних чланова постоје још и атрибут (који стоји уз субјекат и даје му неку особину), апозиција (обично стоји уз субјекат а може и уз објекат, то је синтагма која даје неке додатне информације), објекат (онај на коме, односно, на чему се врши радња) и прилошке одредбе (за време, место, начин, потицање, правац).
ТВОРБА РЕЧИ
ОСТАЛЕ НАУКЕ КОЈЕ ПРОУЧАВАЈУ ЈЕЗИК
Творба речи је део науке о језику који проучава настанак нових речи. Речи по структури могу бити: просте, изведене и сложене.
ЛЕКСИКОЛОГИЈА је део науке о језику који проучава речи у њиховом својству основних јединица именовања. То је била дефиниција која знаци: … проучава значење речи, како се ствари у природи именују.
Узвици су поједини гласови или скупови гласова који се у језику употребљавају да означе лична осећања и расположења, односно стања: ах, ох, јао, о, ој.
Просте речи су оне које се не могу растављати на мање целине са значењем. Изведене речи настају тако што се на просте (коренске) речи додају суфикси. Тај процес се зове извођење или деривација. Сложене речи настају на више начина: префиксацијом простих и изведених, слагањем две речи при чему обично учествује и спојни вокал. Примери: Лист-листић-олистати Брига-брижан-безбрижан
СИНТАКСА Синтакса је део науке о језику који изучава синтаксички систем тј. принципе на основу којих се од речи формирају реченице као целовите (завршене) јединице усмене или писане комуникације. Синтаксичке јединице су реченица, синтагма и реч. Пошто термин реченица има више значења за приближавање ове синтаксицке јединице користи се термин комуникативна реченица. Значи, комуникативна реченица је синтаксичко-кумуникативна јединица којом се исказује целовита (завршена) порука. Реченица још може бити предикатска (финитна) што значи да је њена карактеристика да има глагол у личном глаголском облику, употребљеног у функцији предиката. Друга синтаксичка јединица је синтагма. Синтагма је скуп речи које се међусобно допуњују. Синтагма може бити именичка (занимљива књига), придевска (врло занимљив), прилошка (врло пажљиво) и глаголска (пажљиво читајући књигу). Врста синтагме се одређује према њеној главној речи (речи која може независно да стоји). Реч је најужа језичка јединица, за синтагму је то елементарна тј. проста, недељива, нерасчлањива јединица.
12. strana
ЛИНГВИСТИКА је наука о језику, аналитичког карактера којој је задатак да чињенице које је прикупила ФИЛОЛОГИЈА свестрано анализира и да открије, и утврди општу законитост у животу и развоју језика. СТИЛИСТИКА је део науке о језику који проучава правилност и лепоту писања. „Волите српски језик свакога дана по мало, јер српски језик нема никога другог осим нас!“
Ђачки лист Основне школе „Шаму Михаљ“ – Бачко Петрово Село Излази на српском и мађарском језику полугодишње. Уређује уређивачки колегијум: Горана Савић,Миљана Белић, Снежана Дамјановић 5.1 Данијела Ган, Никола Бугарски, Владимир Бански, Јана Стајић 6.1 Одговорни уредник: Александра Јакшић Технички помоћник: Арпаш Атила Издавач: ОШ „Шаму Михаљ“ Бачко Петрово Село, Улица др Имреа Киша 34. Тел/Телефакс: 021/803-039 E-mail:skola@samubps.edu.rs web: www.samubps.edu.yu За издавача: Беретка Ференц (директор) Штампа: Лукс – Бечеј Лист није у слободној продаји