[kolarac
GODINA: XV
BROJ: 34
Dragi [kolar~e! Иако је била испрекидана принудним и другим одморима и застојима, ова школска година је ипак протекла са пуно успеха и задовољства. И даље се чује добар глас ове установе, не само у ужим границама окружења, него и на нивоу државе. Наши млади математичари, историчари и језичари и даље постижу запажене резултате чак и на републичком нивоу. Мало нас тишти што из године у годину опада број ученика-првака код нас. Верујемо да је то привремена појава. Охрабрује нас, међутим, да ћемо и даље имати „Школарац“. Покрајински
секретаријат за образовање је обезбедио средства за штампање оба овогодишња броја, тако да ћемо уз вас и ваше наставнике настојати да поделимо са читаоцима све што је важно и лепо у нашој установи.
Милева Марић Ајнштајн 1875–1948. математичарка. Mилева је рођена у Тителу 19. децембра 1875. године. Прва Српкиња која је студирала на Високој политехничкој школи у Цириху, као даровита математичарка талентована за музику. Ту је упознала свог будућег мужа Алберта Ајнштајна и својом љубављу грејала његов ум. Постоје тврдње да је она допринела раним Ајнштајновим радовима. Ова мудра, скромна и тиха научница увек је
JUN 2012. godine
била са радошћу окренута доказаним истинама које је људима, управо, математика омогућила. Зато је, веома даровита и упорна, марљиво радила и прионула да и сама проучава оне законитости природних појава које су на први поглед биле недокучиве. Успеће уз помоћ супруга и његових колега да проналази, открива и допринесе спознаји и доказима претпоставки многих непознаница живота на нашој планети. Била је потпуно предана науци. Тежила је да одгонетне мистерије живота и смрти, а посебно је заинтересовао феномен универзума. Да ли смо сами у свемиру, куда се и којом брзином светлост креће, питала се, размишљала и веровала да се многе непознанице могу израчунати математичким путем. После тога треба само да се прецизно експериментише.То би били докази и потврде научних претпоставки, многих теорија, говорила је професорима. После развода 1919. године Милева се окренула породичном животу, а породицу издржава држањем приватних часова. У старости је била болесна и заборављена. Кућа Милевиних родитеља налази се у Новом Саду у улици Кисачкој бр. 20. И док трају дискусије о њеном доприносу науци, град се одужује суграђанки. Универзитет у Новом Саду установио је награду за најбоље студенте магистранте и докторанте из области математике. Један симпозијум се држи њој у славу, а једна улица у граду носи њено име. Женске студије и истраживања у Новом Саду носе њено име као симбол умне жене која је живела испред свог времена. Снимљен је и филм ,,Фрау Ајнштајн”, а у Српском Народном Позоришту је одиграна представа ,,Милева”, о првој нашој физичарки која је својом појавом скренула на себе пажњу јавности.
Никада немојте мислити да већ све знате. И ма колико вас високо ценили, имајте храбрости да себи кажете: ,,Ја сам незналица.“ И. П. Павлов 1. strana
[kolarac
Kraj! Pozori{na scena je prazna …
Opro{taj osmaka Дошао је и овај дан. Дан када морамо да кажемо довиђења нашој школи, нашим наставницима и нашим другарима. Брзо је пролетело ових осам година, али баш тих осам година оставило је трага у нашим срцима. Често смо причали како желимо да дође крај, не схватајући да је тај дан све ближи и ближи, а ево коначно је и дошао. Од малих првака жељних авантура постали смо осмаци који морају да одаберу којим ће путем кренути, путем звани живот. Зато је битно да сада донесемо праву одлуку. Иако су нам говорили да смо најгори разред, за мене сте баш ви били најбољи разред, јер сам са вама провела најлепши део живота. У нашем разреду никада није било досадно. Увек се нешто догађало и готово да ни један дан није остао незапамћен. Наши несташлуци су се претворили у шале којих ћемо се увек сећати. Иако је било несугласица са наставницима, треба им захвалити што нису дигли руке од нас. Посебно треба захвалити Александри Цветковић која се борила за нас, прихватила нас и увек нам била подршка, све док јој љубав није дала крила. Чак и у том свечаном тренутку она нас се сетила, а ми смо били део њеног најлепшег дана. Затим нас је преузео наш још мало, бивши разредни, Карољ Божовић. У почетку смо били несигурни и уплашени, јер смо мислили да нећемо добро проћи, али како је време одмицало, схватили смо да он само има јаку жељу да од нас направи боље ученике, боље људе и да нас уведе у свет одраслих. Ипак са њим никад није било досадно. Ту и тамо знао је да се шали са нама, али у свакој шали има помало истине и због тога му захваљујемо. Пре свих њих најважнија особа у овој школи за нас је била наша учитељица Слободанка Топалски. Она је саградила темељ нашег знања, које смо у наредних осам година усавршавали. Хвала јој што нас је бранила пред свима и била нам подршка. Са зебњом у срцу и страхом од неизвесне будућности, сада када смо овде, радо се сећамо свих несташлука, свих симпатија и свих бламова које смо доживели у овој школи. И сада желим да вам поручим: ,,Чувајте лепе успомене, као парче плавог неба у кутку свог срца, где год да вас животни пут однесе! А дуг је пут тај живот! ” Срећно, драги моји другари! Jana An|elkovi} i Marina Cvejanov 8.1
Човек је рођен да ради, да трпи и да се бори. Ко тако не чини мора пропасти!
2. strana
Дани неосетно пролазе. Нови догађаји се нижу... Ваше детињство и школски дани полако зуре у неповрат. Крај школске године је ту, а са њим и растанак једне генерације. Са носталгијом у срцу и чежњом за сећањима полако ћете кренути у неке нове, вама још непознате просторе. Једно је сигурно! Време које смо провели заједно, заувек ћемо сви памтити. У мојим мислима нижу се слике наших дана које смо заједно провели. Сећам се свега... Сада када се полако ближи крај осмог разреда и када размишљам о прошлим данима схватам колико нам је у ствари било лепо. У души осећам задовољство. И стварно, кад се почну ређати сећања, схватим да је то оно што ме највише весели, што највише вреди. Остала су ми сећања, бљескови који чине мозаик од кога су саздане четири године. И тако слика до слике... Ништа ми не може избрисати сећање са наше прве екскурзије. Са наше прве приредбе „ТТТ визије“. Сећам се дечачких несташлука. Сећам се девојачких свађа... Све је то сада део мене и чини ме испуњеном. Ваше детињство остаће сакривено у осмеху лета, у гласу пролећа и јесени, у кеси пуној кликера забаченој у неком углу. Доба зашећереног млека је прошло за тили час. На сунчаним обалама детињства миловала су вас лета и јесени, пролећа и зиме. Смењивала су се годишња доба ношена брзином ветра, а ви сте из године у годину куповали ципеле за број веће од претходних. Кроз коју недељу сви ћемо у свечаним оделима и са носталгијом у срцима испраћати последње дане једног дивног времена које одлази у неповрат. Пред вама ће стајати један нови почетак, једна велика животна раскрсница која са собом носи много обавеза и задатака. Она ће вам понудити више путева... Једним од њих ћете поћи. Ја се надам оним правим! Закуцаћете на врата средње школе. Када многе године мину и нека нова времена дођу, срешћемо се ми опет. И тада ћемо се са сетом у души сви сећати неких тренутака из ђачког доба и ваше ране младости. Зато, све ово памтите. Немојте заборављати! Шкрто чувајте сећања на школске дане! Зовите се младост, пркос и снага, али у души останите једно велико дете које ће се радо сећати свог детињства и основне школе. Својих најлепших година... Али... ово није крај! Нова представа тек почиње!!! „Лаку ноћ даме и господо! Ево и ова представа је завршена... Надам се да сте уживали у њој! Било је задовољаство глупирати се за вас све ове године!“ Ђорђе Балашевић Va{a razredna Aleksandra Cvetkovi}’
[kolarac
Nosi}u zauvek u srcu dane provedene u |a~koj klupi
Sedmaci za osmake Прохујало је осам дугих година за час. Осам година заједничког живота, заједничке туге и среће, смеха и страхова. И ето вас на крају основне школе. Ко би рекао и помислио да од оне несташне, раздрагане деце постајете одрасли људи. Готово је са доживљајима и дружењем са великих одмора, али они најлепши доживљаји и она најлепша дружења увек ће се памтити. Још неколико дана је остало до краја, а дани брзо пролазе. На зидовима, клупама и столицама остаће само изрезана, нацртана и написана имена. Можда неки наставник помене нечије име некад, или запита за неког, шта ради, како је. Детињство је прошло, остаје за вама. Ипак, мада је прошло, треба сачувати понешто из њега. Сачувајте своје успомене и то оне најлепше. Сачувајте другаре, прве уздахе, љубави, симпатије и све оне несташлуке безазлене. Сачувајте понеко сећање на нас и нашу школу. Јер ту у школи је све почело. Оног давног пријема првака у позоришту када сте се, онако мали, уплашено држали за руке. Па оног давног септембра када сте почели постепено да учите да пишете, да читате, рачунате. Ту је почела борба за знањем, за оценама, за ставововима, мишљењима. Немојте заборавити учитеље и наставнике, јер ипак су вам они били као други родитељи. Сада, после оволико година дружења, знамо да у вашим срцима има много љубави за све око вас и много ватре и за вас саме. Чувајте ту ватру и никад не дозволите да се угаси. Пред вама је одрастање и много стаза. Трудите се да увек идете добрим путем и немојте никад да скренете са њега. Пред вама су одлуке које морате сами да донесете и то је једна од дражи одрастања. Закључајте у кутак свог срца драгоцене успомене, понесите ваше споменаре, заједничке слике које ће поново пробудити снове у вама и осмех на вашем лицу. Ослоните се на знање које сте стекли за ових осам година и храбро крените у освајање средње школе. Подигните главе, сузе у очима нека се претворе у звезде. Храбро крените даље. Пронађите пут до успеха, ако паднете, устаните.Не дозволите да се угаси звезда пријатељства и будите увек ту једни за друге.
Моје детињство је било занимљиво, узбудљиво и незаборавно. Наравно, не би било то што јесте без мојих занимљивих другара. Нама је школа била други дом, а учитељи, наставници и професори као други родитељи. Сваки дан смо се смејали и доживљавали нека нова искуства. Имали смо одличне ученике, али имали смо и оне лоше. Лошији су увек правили проблеме који су сада постали смешни и занимљиви. Тада смо били млади и све нам се чинило као игра. Када је Стефан развалио врата наше учионице, сви смо страдали. Били смо мало љути на њега, али смо то заборавили и прихватили тај догађај као део одрастања. Сличан догађај је био када су петорица дечака причала на часу географије и тада је цео разред добио контролни. Прво смо били љути, а онда смо све заборавили. Тај дан је био пун изненађења. Наш разред је добио диплому за освојено прво и друго место у надвлачењу конопцем. То смо и прославили. Било је плакања, било је смеха, разочарења, љутње и нервозе, али све смо то заједно прошли и памтићемо све докле год будемо живи. Некада смо били први разред по успеху, али било је када смо били најгори. Све су то вредне успомене које ћу заувек носити у срцу. Ту су и моје најбоље другарице и другови који су увек били уз мене без обзира на све. Када сам добила јединицу, плакали су са мном, када сам добила петицу, веселили су се са мном. То је право пријатељство које ће заувек трајати. Зато је детињство најлепши део живота. Jana Staji} 8.1 Детињство и школски дани журе у неповрат. Са разним сећањима улазимо у неке нове, нама још непознате просторе. Једно је сигурно, да смо свих ових осам година провели заједно. У мојим мислима нижу се слике првих школских дана и лица другова и другарица. Полако се ближи крај осмог разреда. Када размишљам о прошлом времену, схватам колико је све било лепо. Ништа ми не може избрисати сећања на незаборавне екскурзије, понеку свађу, помирења и још много тога...Све је то сада један део мене који ћу заувек да памтим. Пред нама ће стајати један нови почетак, једна нова животна раскрсница са пуно обавеза и задатака, која ће нам понудити више путева. Једним од њих ће свако од нас поћи. Svetlana Peji} 8.1
Petrija i \or|e Stojkov 7.1
3. strana
[kolarac
Li~na karta 8.1
Бројно стање: 19 Број дечака: 8 Број девојчица: 11 Учитељица: Слободанка Топалски Разредне старешине: Александра Цветковић и Карољ Божовић Најдуховитија: Данијела Најнарцис: Милица Најштребери: Кристијан и Светлана
4. strana
Најкаснише: Симо и Дејан Побегуља: Филип Најмирнија: Тијана Најспортиста: Невена Најпреписивачи: сви Најнемирнија: Данијела Најсвађалица: Невена Најнегативнија: Јана С. Најпозитивнија: Данијела Најпричљивије: Данијела и Јана С.
Ја сам Тијана Николић. Имам петнаест година. Одлична сам ученица и у слободно време волим да се дружим и да слушам музику. Омиљени наставници су ми : Карољ Божовић, Александар Новков и Ана Ракић. Најбоља другарица ми је Татјана Проданов, а друг Дино Суботички.
Ја се зовем Кристијан Фиштеш. Бавим се каратеом, а у слободно време волим да играм кошарку и фудбал. Бавим се и резбарењем. Понекад волим да седнем за рачунар и одиграм неку добру игру. У школи ми се подједнако допадају сви предмети. Из школе ћу посебно памтити лепе дане, добре оцене и симпатије. Захваљујем се својим родитељима и наставницима зато што су ме извели на прави пут и наставићу да се школујем са истим просеком и истим циљем, а то је да постанем неко у животу. Моје име је Јана Стајић. Највише на свету волим распуст, доба када могу да се опустим и уживам у животу. Наравно, волим га и због спавања, а и дружења са другарима. Од првог до осмог разреда сам на крају школске године пролазила са одличним успехом, па се надам да ћу и ове. Највише ме мучи коју средњу школу да упишем. Ишла сам на неколико презентација и мало разгледала преко интернета, али ме ништа од тога није заинтересовало. Неки моји другари су се већ одлучили, а неки још нису. Ја се само надам да ћу наићи на ону праву, а до тада још има времена, па ћу се трудити да што више учим, да бих имала што више бодова на пријемном, јер то одлучује о мојој будућности.
[kolarac Ја сам Милица Павловић. Рођена сам двадесетог маја. Надимак ми је Мица или Мицика. У слободно време волим да слушам музику, цртам и играм фолклор. Из школе ћу памтити бисере, како мојих другара, тако и наставника. Омиљени предмети су ми : географија, историја и биологија, а свих осам година сам била одлична ученица. Омиљени наставници су ми Ана Ракић, Александра Цветковић и Александар Новков. Надам се да ћу дружење са садашњим другарима наставити и следећих година. најбољи другари су ми Светлана и Данијела. Волела бих да упишем Медицинску школу у Новом Саду, а након средње школе желела бих да наставим школовање на Медицинском или Правном факултету. Зовем се Марина Цвејанов. Рођена сам 03. 10. 1997. После основне школе волела бих да упишем Медицинску школу у Сенти. Из школске клупе памтићу све, јер је било веома занимљиво. Омиљених наставника немам, једино бих издвојила Александру Цветковић. Остаће ми у сећању и наша учитељица Слободанка Топалски. Наравно памтићу и остале наставнике.
Marina Cvejanov 8.1
"Будите срећни без разлога, као дете. Проблем је, ако сте срећни са разлогом, тај исти разлог може вам бити одузет." 5. strana
[kolarac Qubav jezera i meseca Досели се месец жут, сав намрштен и љут. Шљашти од доле нешто плаво, кад оно тамо језеро мало. Pesma o qubavi jezera i meseca Кад падне ноћ и месец изађе, језеро добије сјај и обасја читав гај. Од тог сјаја као у сред маја месец поцрвени постиди се и порумени. Љубав између језера и месеца, траје вечито. Кад падне ноћ љубав цвета, а ујутро све нестане попут цвета. Tomislav Gagi} 3.1
Месец ћути, језеро ћути, ма обоје су јако љути. Месец љут што стално путује некуд, а језеро љуто што никада не иде никуд. Убрзо се осетише усамљено, те проговоре мало уплашено. Налазили теме разне, разговараше, разговараше, брзо се и заволеше. Тако и најбољи другови посташе. Одједном, велика тишина завлада, кад оно месец љут, што поново иде на далек пут. Katarina i Isidora Gombo{ev 3.1
Kada sam se prvi put zaqubio ... Увек сам се смејао друговима који су ми причали како су се заљубили на први поглед, али једнога дана се то и мени десило. Било је то недавно. Стигла је нова ученица у школу, представила се свима и села поред мене. Када ме је питала како се зовем ја сам почео замуцкивати мислећи у себи како је симпатична. Мало сам се збунио, али сам се прибрао и смогао снаге да јој кажем своје име. Сваки пут када би ме питала за помоћ ја бих као прави друг притрчао да помогнем. На великом одмору у школи док би моји другови играли фудбал ја бих гледао у њу. Сваки дан после школских часова испратио бих је до куће. Нисам смео да јој кажем да је волим, иако сам то желео, зато што нисам хтео да ме погрешно схвати и да прекине наше пријатељство. Једнога дана није дошла у школу. Ја сам се уплашио и после школе отишао до њене куће. На вратима је била цедуљица на којој је писало: „Продато“. Брзо сам отишао до њене комшинице и питао је где су они отишли, а комшиница ми је рекла да су се упутили на аеродром и да су кренули у иностранство. Када сам стигао на аеродром било је прекасно, отишли су. Плакао сам три дана и три ноћи. Покушао сам да је заборавим, али нисам могао, баш као што каже изрека: „Прва љубав заборава нема“. Danilo Stanojev 7.1
Ivan Tobxi} 6.1 Jezero i mesec Послушај ме друже стари, месец млади сав се сјаји. А ја стојим поред воде и слушам њихове разговоре. Језерце се осмехује, а месец му намигује: ,,Сад ћеш добити мало сјаја да светлуцаш као из раја.” Из језера светлост удари у очи, као да ће од среће да скочи. Захвали се језерце месецу на сјају: ,,Видимо се друже у следећем рају! ” Aleksandar Bortot 3.1
6. strana
[kolarac Mati Мати је дивно биће. Она воли своје клинце. Некада ноћу немирно спава. Моја је мати сјајна. Некада, кад нисмо добри, мати се љути, а то јој не годи. Некада виче, некада и плаче мати је за мене нешто најјаче.
[ta sve zna moja mati Моја мати зна да шије. Моја мама зна да плете. Ма, њој мане нема!
Кад на њеном лицу осмех стоји, мајка је онда дивно, прелепо биће. Мати је Сунце што ме греје и стварно је најлепша кад се смеје.
Да моја мама све то не зна био би прави смак света. „Шта да се ради“, кажем ја, „Ма, моја мама је права!“ Jelena ]ulibrk 5.1
Кроз кућу се чује смех смејемо се мати и ја. Мати је сјајна, весела, мила и она је за мене најмилија! Bojana Milinkov 5.1 Kad mati od sre}e pla~e Ноћ је црна по пољима пала, а моја мати изненада заплакала. Моја мати плаче од среће зато што има двоје дивне деце, мога брата и мене, који њу, заувек, волеће!
Tijana Gagi} 1.1
Qubica Todorovi} 5.1
Moja majka
Moja majka
Она је као најлепша бајка, сваке ноћи ме у кревет спрема, ту жену само ја зовем мајка она је особа какве нигде нема.
Моја мајка је лепа и мила. Нежна је као свила. Никада ме не би оставила. Slavica Jovanovi} 5.1
Када лежем и када се будим, прво што угледам су очи њене, волим да је грлим и да је љубим а она воли само мог брата и мене.
Maj~ino srce
Та жена ми је живот дала, и зато јој вечно хвала. Мени је сву њену нежност дала, а ја ћу, заувек, остати њена девојчица мала! Dragana Petrovi} 5.1
"Не труди се да ухватиш лептира. Ако жели да се игра са тобом, сам ће слетети на твоју руку. Тако је исто и са људима. Не трчи за њима, ако те желе сами ће доћи!"
Мајчино срце воли све на свету, свако дете, сваку тету. Срце јој је пуно шаренила, ма, она је све што сам желела. Њено срце увек прашта иако ми, деца, радимо свашта. Срце јој је пуно среће док живот тече и тече. Мајчино срце никад не мрзи, мајчино срце никад не лаже. Њено срце на прави штету, волим је највише на свету! Milica \okovi} 5.1
7. strana
[kolarac Pesma o majci Драга моја мама никада није сама. Воли да смеје и тако је добра, не интересује је никаква борба. Воли да шије, воли да се крије. Ја је увек за нешто молим она ми у свему помаже, а ја је много волим. Vawa Radanovi} 5.1 Kad mati bije За мати је важна слога, јер кад са њом не постоји слога, за батине ти нема помоћи ни од Бога. Кад мати на те скочи, од бола могу да ти испадну очи. Мати кад загрми, за тебе се невреме спрема као да болу краја нема. Почиње за милост да се моли, кад мати удари, у ствари, ништа не боли. Уместо плача, теби се смеје, то је мати хтела: каишом да ти тело загреје. Aleksandar Damjanovi} 5.1 Mama Ко је брижан? Ко је нежан? Ко је драг? Ко је леп? Ко је дама? То је мама! Мама је као звезда што на небу ноћу сја, као Сунце што нам наду да! Bawa Gombo{ev 5.1
Са мојим смехом променим мамино и татино расположење, а потрудићу се да променим цео свет. Да бих променио свет потребно је људима пуно игре, песме и забаве. Зато ћу свим људима понудити пуно љубави, смеха и радости. Потрудићу се да сви забораве своје проблеме, немаштину, свађе, лажи и преваре, тако што ћу пожелети чаробни осмех, па кад се осмехнем да сви људи света у свој живот унесу смех, срећу и радост. Уместо ружних речи и свађе унесу речи љубави и смеха. Да се по цео дан осмехују једни другима тако да ни сами не знају колико су срећни. Свет је срећан кад се смеје, јер смех је пут до лепшег живота. Aleksandar Bortot 3.1 Ја много волим да се смејем. Волим када засмејавам људе око себе и кад они засмејавају мене. Волела бих да својим смехом помирим цео свет. Тада не би било ратова, свађа и туча. Сви људи би били сложни, љубазни једни према другима и пажљиви. Тада би сви били много срећнији. Људи би више уживали у природи и свему што их окружује. Не би губили време на препирке и увреде и знали би само за лепе речи. Највише бих волела када би мој смех био заразан. Заразила бих све људе у својој околини, а они би заразу ширили све даље и даље. Све док не буде била заражена цела планета. Katarina Gombo{ev 3.1 На телевизији често приказују тугу, бригу, несрећу и ратове у свету. Ја то не волим да гледам. Туга, брига, рат су ружне речи а радост, игра и осмех су лепе. Зато волим да читам књигу „Смехологија“. Она ми изазива осмех и тада сам радостан. У причи која се зове „Церекало“ осмех је од града Мргуда направио Веселина. Волим да будем духовит и друштву причам вицеве. Волим да се смејем и зато засмејавам друге. Осмех мења расположење. Да имам моћ, осмехом бих помирио све посвађане. Осмехом бих протерао ратове и тугу. Осмехом бих помирио свет. „ Осмех те од мржње штити осмех сваком срцу прија обасјај нас осмесима церекај се, кези, смеши!“ Milan Todorovi} 3.1
Jana Staji} 8.1
8. strana
"Не руши све мостове, можда ћеш се вратити. Остави бар један мост између срца и мене. У самоћи је лакше несхваћено схватити, могле би те назад вратити успомене." Иво Андрић
[kolarac Prole}e u {umi
Reka Tisa Свака река блиста, пуна маште и смеха. Тугу нема, срећу има, било да је Дунав или Сава. Река је чиста, она нама изгледа као неколико суза. Лети је топла, зими је хладна. А моја је Тиса пуна блага, купам се и брчкам као да сам у рају. Свака река је иста али је, за мене, посебна Тиса. Radomir Ili} 5.1
Кад зима прође, пролеће нам дође. Медвед се буди из зимског сна, мрави крећу из мрављег дна. Висибаба се из земље диже. Гусеница по грани гмиже. Ливадом се полен шири, зечић из рупе вири. Лисица кокоши вреба, а медведу све више меда треба. Славуј на древету пева, а из даљине се чује пој шева. Petrija Stojkov 7.1 Moja drugarica Моја другарица је Боки. Она воли смоки. Име јој је Бојана а омиљено воће банана. Кад је гледаш као да ти сунце сија, омиљена држава јој је Сирија, а предмет у школи–историја. То је моја Боки која воли смоки. Milica \okovi} 5.1 Prole}e Утихнуле су беле стазе осушило се блато и ветар стаде. Тиса набујала и птице по њој газе. Врба зелени, а ласте на њој гнезда граде. Пољима се шири мирис цвећа. Уздах, радост, срећa је све већа. Селом се шири полен тополе и људи се све више воле. Petrija Stojkov 7.1
Milica Pavlovi} 8.1
Moja drugarica Моја другарица се зове Милица мала је као мрвица. Надимак јој је Мица и она је права лепотица. Кад се смеје сва сија, кад је видиш обузме те милина. То је моја Милица, моја мала мрвица. Bojana Milinkov 5.1
Vedran @ivkovi} 6.1
9. strana
[kolarac
21. фебруара се обележава међународни Дан матерњег језика. Мој матерњи језик је српски језик. Када сам проговорио, говорио сам српским језиком. Прве речи сам изговарао невешто и помало неразумљиво. Прве песме, бајке, басне, приче, питалице читали су ми на српском језику. Српским језиком су се споразумевали моји преци, моји родитељи, па и ја. Пошао сам у школу и учио прва слова и писао прве речи и читао на српском језику. Затим сам састављао и прве саставе о мајци, зими, пролећу, о Деда Мразу. Растао сам и одрастао уз српски језик. Учио сам и то шта је реч, реченица, све о врстама речи, стилским фигурама, анализирао са учитељицом многе приче, песме и лектире. Тако сам из дана у дан све више знао о мом матерњем, српском језику. Мојим матерњим, српским, језиком ћу се служити и касније у свом школовању. И даље ћу писати саставе, читати књиге и лектире, анализирати приче и учити граматику српског језика. Учим ја и енглески, немачки, а учио сам и мађарски језик, јер колико језика говориш, толико вредиш. Свако воли свој матерњи језик и с њим живи. И ја волим свој матерњи језик. Ivan Tobxi} 6.1 Мој матерњи језик је српски. Њиме причам од када сам проговорила. Прве речи су ми биле мама и тата, као и свима. Мој језик, српски језик, постоји одавно. Њиме су причали Немањићи, па и људи пре њих. Језик се кроз векове доста променио. Српски народ је и када им је било најтеже, када су били у ропству, када су се борили за своју државу, говорио српским језиком. Путем језика су се преносиле песме, приче, бајке. Свега тога, да није језика, сада не би било. Српски језик има јако дугачку и лепу историју, прошлост. Помоћу српског језика споразумевали су се наши преци и помоћу њега преносили нам знање које су они стекли. И мој српски народ је богат, има свој језик. Јер језик је веће благо од свог новца и злата на овоме свету. Мој језик неће изумрети, докле год цео српски род прича њиме. Nada Gagi} 6.1 Сваки народ има свој језик. Језиком се људи споразумевају. Мој матерњи језик је српски. Српским језиком говоре Срби и сви који га воле. Прве гласове, слогове, речи проговорила сам уз мајку, па је некако логично да тако научен језик зовемо матерњи. Од учитељице сам научила да се гласови обележавају словима и да наш матерњи језик има знак за сваки глас. Ти знаци су слова. Она су поређена одређеним редом и има их колико и гласова – тридесет. Тако сам са учитељицом научила писмо ћирилицу, а касније и 10. strana
латиницу. Све је то помогло да научим да пишем и читам. Мислим да је учење српског писма потребно и да је ћирилица најлепше писмо и једноставно за учење. На таквом нашем писму можемо да се захвалимо Вуку Стефановићу Караџићу. Наставница српског се труди да правила, законе, речи што боље научимо. Учећи матерњи језик изражаваћемо се лепше, правилније, и усмено и писмено. Учим енглески и немачки језик, али ми се чини да је мој матерњи најлепши. Трудићу се да научим језик других народа, али бих желела да и други уче мој матерњи језик. Матерњи језик се развија, богати. Треба га учити да би нам помогао да правилно, јасно и лепо искажемо мисли, жеље, знање, љубав, симпатије... Qubica Todorovi} 5.1 Ја се слажем с многима да је добро знати историју, бар, свог матерњег језика. Често, када некоме хоћу нешто да дочарам или да му објасним да то дуго памти, трудим се да му објасним са што више речи којима је наш матерњи језик и те како богат. Када се с неким упознајемо битно нам је да знамо нешто из његове прошлости. Исто тако је неопходно знати прошлост свог језика. Српски језик је један од словенских језика из породице индоевропских језика. По граматици и по речничком фонду српском језику су слични: хрватски, црногорски и бошњачки језик, тако да се говорници ових језика могу још увек без великих проблема споразумевати. У другој половини 19. и у 20. веку ови језици су сматрани јединственим српскохрватским језиком. Српски као стандардни језик се 1991. године издвојио из српскохрватског језичког стандарда и наставио да се развија самостално. Ово je историјa српскoг jeзикa пoслeдњих гoдинa. Aли aкo oдeмo вeкoвимa унaзaд нe смeмo дa зaбoрaвимo Ћирилa и Meтoдиja и њихoвe учeникe, Стeфaнa Нeмaњу и Свeтoг Сaву, Кoнстaнтинa Филoзoфa, Гaврилa Стeфaнoвићa Вeнцлoвићa, Сaву Mркaљa, Вукa Стeфaнoвићa Кaрaџићa, Ђуру Jaкшићa... сви oни су, свojим рaдoм и зaлaгaњeм, зaслужни зa тo штo нaш jeзик дaнaс изглeдa oвaкo. Многе народне изреке и пословице у народу нису измишљене без разлога, већ свака има мудру и поучну поруку. Када смо већ код народних изрека мени се веома допала: „Лепа реч и гвоздена врата отвара“. То значи да се лепом речју може урадити много. Она веома често може да буде најјаче оружје за остварење неког циља. Mи, данaс, не ценимo толико наш језик и не обраћамo пажњу на то мало што чини велико. Српски језик можемо сачувати само лепим говором, а тога нема без читања, бeз поштoвaњa граматикe и правила, пa чак и помало историјом српског језика. Сачувајмо заједно наш српски језик, јер је он наша прошлост, садашњост и будућност. Isidora Gombo{ev 6.1
[kolarac Српски језик је мој матерњи језик. О њему би се могло доста писати. У српском језику постоји азбука, абецеда, падежи и што нам је јако битно писма: ћирилица и латиница. За наш језик значајни су и писци и песници Десанка Максимовић, Данило Киш, Иво Андрић, Добрица Ерић као и Вук Караџић, Доситеј Обрадовић, Јован Јовановић Змај. У нашем језику има пуно народних песама, прича... Оне су се преносиле са колена на колено. На часу српског учимо да лепо читамо, правопис, граматику. Старословенски језик је био књижевни језик Срба од 19. века. Тим језиком они су били повезани и са већим делом словенског света. Речи грчког порекла су у нашем језику сачуване и до данас. Тако је старословенски постао после грчког и латинског језика трећи књижевни језик на које је преведено Свето писмо. Свако слово у ћирилици имало је своје име. Прва словенска азбука је глагољица, а на првом писму треба да захвалимо Ћирилу и Методију. Чувајте и волите српски језик јер он нема никог другог осим нас. Gorana Savi} 7.1
Brojke i slova Мој брат 5-ар много воли ветар. Снажан је и јак, он је 6-ак. У школи има пре100, то му је омиљено ме100, обожава те100, и једе га че100. Има велики 100мак и дебео је момак. Досадна му је Бу2 јер не може да се гру2. 5.1
Srpski Српски је право чудо, петаци га уче лудо. Добијамо јединице, понекад и петице, сутра ћемо двојке, а на крају четворке. Не воли нас граматика то нам је изговор, тактика. А кад неко каже: глаголи, ми у бег, за нама остају само трагови.
Milana Babi} 8.1
Mom selu sa qubavqu Моје село зими је скроз бело. Моје село лети је весело. Ал' кад јесен дође срећа свима прође. Сељани тад раде за хлеб да зараде. У мом селу има једна мала школа са два гола и хиљаду дечијих снова. Кроз то село река Тиса тече то мени неко рече. Ко год уђе у сеоце моје, има дланови да му се зноје. Јер ово су мали крајеви Бачке ово је моје село. А име му је весело Бачко Петрово Село. Sr|an Martinovi} 7.1
На крају се, ипак, вратимо јер српски је наш матерњи језик и морамо добро да га научимо. Придеви, именице, падежи... Све нам после учења лежи. Ма, српски је право чудо петаци га уче лудо. Bojana Milinkov i Milica \okovi} 5.1
НОВИ ФОТОКОПИР-АПАРАТ У ШКОЛИ Захваљујући донацији Националног савета мађарске националне мањине, школа је набавила нови, савремени апарат за фотокопирање. Пошто је претходних месеци био у квару. Набавком новог уређаја отклоњене су тешкоће које смо имали у образовно-васпитном раду.
Вредност донације је око 100.000,- динара. Живот је попут приче, није важно колико је дуг, већ колико је добар... Оно што је прошло више не постоји, оно што ће бити, још није дошло. Постоји само једна тачка у којој се састају и прошло и будуће! У тој тачки је цео наш живот!
11. strana
[kolarac Kad se deca zaqube Кад се деца заљубе родитеље муче, јер не могу да уче, а љубав их на страну вуче. Matematika Математика је жива мука, сваки дан се води трка, за двојком јадном, за тројком, а ретко и четворком. Када чујем реч ту, одмах ме заболи глава и у том тренутку ми се приспава. А и ти досадни бројеви нема им краја, велики као нојеви ма нек` се прошетају до раја. Bojana Milinkov i Milica \okovi} 5.1 Istorija Историја је учитељица живота и пуна је разних лепота. Египат је чудо и волимо га лудо. Пирамида је много у њему ма свиђа нам се у свему. Још од старог века а можда и пре, тече једна река и једно семе вековима клија зна се да је то – историја. Историју волимо и често учимо а никад да је научимо. Bojana Milinkov i Milica \okovi} 5.1
У једну тачку гледају и разне их мисли море, а књиге их чекају и све креће на горе. Наставници их прозивају, а они ништа не знају. Јединице добијају, ал љубави не престају. Nikolina Suvaj~evi} 7.1 Osmaci Одлазите сад, остављате траг. Сво своје друштво и сваког ко вам је драг. Мало је остало времена, А пред вама је живот дуг. Цуре и момци постајете И основну школу остављате. Sne`ana Damjanovi} 7.1 Sme{na strana Полаже студент усмени испит. За то време професор се љуља на столици. У једном тренутку столица се сломи и професор паде на под. Студент не издржи и поче да се смеје. Професор ће на то: ,,Ех, колега, данас падосмо обојица!” Одбројава судија боксеру који је нокаутиран и лежи на поду, кад довикује баба из публике: „Неће тај устати, знам га ја из аутобуса!” Пита учитељица Перицу: „Шта је то, водом иде не брчка, шумом иде не шушка?” Перица одговара: „Да није загонетка?” 7.1
12. strana