[kolarac
GODINA: XIII
BROJ: 31
Ko udara tako pozno u dubini no}nog mira ... Sveti Sava (по рођењу Растко Немањић; рођен око 1174. у дежевачком крају на планини Голији, преминуо је 14. јануара (по јулијанском календару) 1236. у Трнову у Бугарској, при повратку са ходочашћа у Јерусалиму). Био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање и први српски архиепископ. Био је брат краљева Вукана и Стефана Првовенчаног. Изборио се за самосталност Свети Сава, фреска из рашке архиепископије од манастира Милешеве Византије 1219. године и поставио темеље данашње Српске православне цркве Растко Немањић је у младости од оца добио Захумље на управу. Међутим, Растко је побегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона. Касније је са својим оцем, који се у међувремену замонашио и добио име Симеон, подигао манастир Хиландар, први и једини српски манастир на Светој гори. У Србији је убрзо дошло до борбе за власт између Савине браће. Због тога се Сава вратио у Србију, како би зауставио грађански рат. Истовремено се бавио просветитељским радом, настојећи приближити својим сународницима основе верске и световне поуке, да би се 1217. вратио на Свету гору. Године 1219. Сава је од васељенског патријарха у Никеји изборио аутокефалност српске цркве, а патријарх га је именовао за првог српског архиепископа. Остао је архиепископ све до 1233, да би га потом заменио његов ученик Арсеније. Више пута је путовао у Палестину. На повратку са једног од ходочашћа из Свете земље 1236. смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову. Његове мошти је у манастир Милешеву пр његов нећак, краљ Владислав.
JANUAR 2011. godine
Његова најзначајнија писана дела су „Житије, спомен на покојног оца Стефана Немању (Симеона)“, „Карејски типик“, „Хиландарски типик“ и „Студенички типик“, као и „Законоправило“. Савин култ у народу био је јак. После једног устанка Срба против Османлијског царства, турски заповедник Синан-паша је 1594. спалио Савине мошти на Врачару. На месту за које се верује да се то одиграло подигнут је Храм Светог Саве. У Србији се дан његове смрти по грегоријанском календару (27. јануар) прославља као Дан просвете.
ХИМНА СВЕТОМ САВИ Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави Српске цркве и школе Светитељској глави. Тамо венци тамо слава Где наш српски пастир Сава. Појте му Срби, Песму и утројте!
Dragi [kolar~e! Kренули смо у припрему овог броја новим еланом, новим жељама и новим циљевима. Остала је ипак љубав и брига за твој опстанак и развој. Ти си млад, весео и разигран, остаћеш у срцима твојих читалаца заувек такав. И радознали истраживач, и поуздан проналазач, прави, правцати Школарац.
1. strana
[kolarac
Sveti Sava u~i qude
Septembarski dani
Идући по свијету дође Сети Саво до неке куће, у којој чу на тавану велику галаму. Запита једно чељаде: „Шта то раде на тавану људи?" „Ево има цијело јутро дижемо пастрму на таван, па никако не можемо да га умиримо, во се гица и не да се објесити." Свети Саво помоли се Богу, оде на таван и каза да се во скине доље, закоље и искасапи, па тек онда вјеша и да се суши. Свети Сава наиђе на људе где са четири вола уносе свјетлост у кућу. Он их запита: „Шта радите то браћо?" „Ево, начинисмо кућу, па три дана са ова четири вола уносимо свјетлост, па све једнако. До пред врата се види, а кад у кућу мрак." Свети Сава им рече: „Е, људи Божји, треба начинити прозоре", а они се много захвале. Narodna pripovetka
Стигао је септембар, сав хладан и жут. Мале птице селице се спремају на пут.
Sveti Sava blagosiqa Spr~ad
Септембар је дошао и донео кише... Лета за ову годину нема више. Пролеће и лето, лепа су годишња доба, али дошло је време да се и јесен проба. Danijela Nikodinovi} 8.1 Septembarski dan
Дођите, чеда, послушајте мене, Страху Господњем научићу вас, Показаћу вам како радит треба, У чему је пропаст, у чему је спас.
Септембарски дан дошао је у наш сан. Сан је брзо прошао школу нам пронашао.
Дођите сложно, загрљени братски, Где слога влада, и срећа је ту; Победа вазда пратиће вам стопе, Будете л' само поштовали њу.
Лета више нема зима нам се спрема. Срца нам се леде док спавају меде.
Дођите ближе, па да вас научим Науке свете да познате моћ, Јер с њоме само кроз мрклу таму До старе славе опет ћете доћ. Ко учи, тај ће вечно срећан бити, Тај неће знати шта је туга, јад: Ко у старост уживати жели, Тај учит мора док је јоште млад. Радите вазда и сложно и мудро, Па да нам срећан буде српски род; Ви ћете сами и потомци ваши Вашега труда уживати плод. Дођите, чеда, послушајте мене, Страху Господњем научићу вас, Показаћу вам како радит треба, У чему је пропаст, у чему је спас! Svetozar Todorovi}
Септембарске кише стижу оцене у дневнику нам нижу. Учићемо, радићемо добре оцене зарадићемо! Teodora Milinkov i Isidora Vi{kovi} 8.1 Свети Сава благосиља Српчад, рад Ђорђа Крсмановића
Jesen sti`e Septembarski dani Септембарски дани Прошао је распуст Школа брзо стигла Устајемо рано и имамо брига... Чекају нас месеци учења Све ће бити лакше уз пуно дружења... Последња нам је година у овој школи И радујемо се месецима који следе Јер ђачке успомене никада не бледе! Neda Deru{ek i Stefanija Bugarski 8.1
2. strana
Јесен стиже. Пада жуто лишће. Роде и ласте спремају се за дуг пут. Волим јесен јер онда има пуно воћа. Бере се грожђе, крушке, јабуке црвене. Људи беру кукуруз, сунцокрет, шећерну репу. А пијаца је пуна шареног поврћапаприке, купуса, цвекле, карфиола, шаргарепе. Када шетам поред реке Тисе, шума је пуна опалог лишћа. Волим јесен јер онда је све лепо и шарено. Marko Mu~ibabi} 3.1
U~enik Када си ученик треба да учиш, не све напамет да научиш и не много да се буниш већ да се трудиш, много трудиш. Да будеш уредан и редове у свесци остављаш и са дигнутом руком занимљива питања постављаш. Ученик на тестове увек мора доћи спреман, јер ако није, следи му у дневник један. Isidora Gombo{ev 5.1 Pesmica o letu Ја сам овог лета била много зузета, сањарењем и Сунцем обузета. Догодило ми се све и свашта, а било је исто лепо и занимљиво као и моја бујна машта. Али, један догађај је за памћење, а не за заборав, то ми је такође потврдио и један мали мрав.
Овако је почело моје незаборавно искуство... Било је то овог лета. Моја породица, кумови и ја отишли смо на летовање у Црну Гору. Домаћини су нас лепо угостили. То вече, око пет сати, мој брат, кума и ја наговорили смо родитеље да одемо на плажу. На плажи је просто било прелепо. Сваки дан смо ишли на плажу и на купање. После једног одласка тамо, наишла је једна девојчица, помало љута. Ту девојчицу је упознала моја кума, када јој је изненада пукла гума за пливање и због тога је та девојчица била љута. Та девојчица се зове Катарина, а ми је зовемо Каћа. Каћа и ја се и данас дружимо. Од тада ја имам своју најбољу другарицу, али и свој најдогађај лета.
[kolarac плажу. Када смо стигли до плаже, једна смо дочекали моменат да уђемо у воду. Када смо ушли у море, вода је била невероватно хладна и веома узбуркана. После купања, дошло је време да кренео у камп. Када је почело да се смркава, сва деца из кампа су се окупила на једном месту. Тада су пале и прве симпатије...а то су биле симпатије између Јане и мене. Нас двоје смо преостало време провели заједно. Пре него што смо кренули кући, ја сам Јани поклонио један ланчић за успомену на нашу „морску љубав“. Дошао је тренутак да се креће кући. Колико сам ја само био тужан. Мислим да ми је то био један од најтужнијих тренутака у мом животу. Растанак ми је тешко пао. Лето је било прелепо. Догађаји са распуста су били веома занимљиви. Тужно је једино то, што смо се Јана и ја посвађали. Изгледа да „морска љубав“ траје само на мору, чим се оде одатле, љубав нестане попут морске, плаве пене. Marko An|elkovi} 6.1 Najdoga|aj leta Лето ми је, као и сваке године, почело веома весело. Био сам пре свега срећан јер је школа била готова. Поред тога што је завршена школска година била за неке успешна, а за неке не, мени је лето било веома узбудљиво. Играо сам се са својим друштвом по цео целцати дан. У кућу сам улазио само када сам морао да ручам и одмах сам се враћао напоље, на улицу да се играм даље са друговима. Ишао сам неколико пута на базен, али ни тамо није било занимљиво у односу на прошлу годину када је било много занимљивије. Ипак, најбољи догађај овог лета било је крштење мога млађег брата, Луке. На крштење су дошли комшије, цела родбина, пријатељи и моја симпатија. Музичар је дочекивао госте, а мој тата их је уводио у шатор. Када смо се скупили, сви заједно смо кренули у једној великој колони у цркву. Мој бата је био веома миран за време службе, али када га је свештеник окупао, почео је јако да плаче. Када смо се вратили кући, почела је забава која је била веома весела и трајала је јако дуго. Ово лето ми је протекло веома лепо. Ја се надам, а и волео бих да распуст идуће године буде исто овако леп, или чак и лепши. Nikola Filipovi’} 6.1
И још нешто за крај, ово је био мој летњи најдогађај!
Sne`ana Damjanovi} 6.1 Morska qubav На летњем распусту је било много занимљивих ствари, али ћу ја испричати мој најбољи, најлепши и најзанимљивији догађај лета. Ја сам на летњем распусту био на мору у месту које се зове Буљарице. Пут до Буљарица је био веома дугачак, трајао је око дванаест сати. Напокон, када смо стигли до мора и када смо га угледали, сви смо помислили на купање. Када смо стигли у ауто-камп, моја породица и ја са њима смо се распаковали и журно смо кренули на
Emil Jovanovi} 5.1 3. strana
[kolarac
Naredna godina }e nam svima doneti lepe trenutke, ali i brojne izazove. Na~in na koji se budemo odnosili prema te{ko}ama odredi}e na{e `ivote. Zima Када је велика зима онда је хладно свима. Зима заледи све плашим се да не заледи и мене. Треба на зиму пити чај све док не дође месец мај. А кад дође месец мај сви на Тису да јој видимо пролећни сјај! Isidora Gombo{ev 5.1 Pahuqice, pahuqice bele Пахуљице, пахуљице беле падају изнад града, вазда целе ноћи снег пада. Пахуље, пахуље мале весело ваздухом плове, пахуље к'о од шале сметове су подигле нове. Пахуље, пахуље ноћас прекрше гору целу. Пахуље, пахуље зачас природу сликају белу. Jovana Staji} 5.1 Zima Време је дивно. Ваздух је тих, прозрачан и свеж. Ноћ је тамна, али се види цело село и беле се кровови. Виде се танки праменови дима који се извијају из димњака... Jovana Staji} 5.1
Zima Хладна зима ће нам доћи И јесен топла ће нам проћи. Пао је снег Покрио је брег. Те беле пахуље са неба, Лепо што падају доле. Деца се радују њима И бацају поглед на горе. Пао је снег Покрио је брег. Miqana Beli} 6.1 Nova godina Срећна Вам ова година Нова са пуно среће, жеља и снова. Деда Мраз нек' Вам донесе све најлепше ствари, пуне кесе и нек' не мари. Купите јелку што можете већу, Она ће Вам донети највећу срећу. Ово су Вам све новогодишње најлепше ствари Не дајте да их Ваше расположење поквари! Miqana Beli} 6.1 Zima
Selo Има једно село где људи раде а деца се сладе, где пси лају, а мачке спавају, где овце блеје, а сељак сеје, где вишња роди, а трешња прероди! Има такво село, баш зацело а његово име је: Бачко Петрово Село! Nada Gagi} 5.1
Стигла је зима и донела радост свима! Пао је снег и покрио је брег! Деца носе капе и не требају им мапе да нађу брег који је покрио снег! Доћи ће и Деда Мраз уз ирваски кас! Зима је ту уз дечју цику, најлепшу музику! Nada Gagi} 5.1 Nova godina
Zima Време је дивно. Ваздух је тих, прозрачан и снежан. Ноћ је тамна, али се види цело село са белим крововима. Виде се танки праменови дима који се извијају из димњака. Дрвеће посребрено ињем и снежним сметовима. Цело село је осуто звездама које весело трепере. Jovana Staji} 5.1 4. strana
Нова година је у сваком куту. Свако је од нас у себи носи: у твом је срцу, на твом капуту, на твојим рукама и звезди у коси, на сваком броју, трамвају, брегу, на јелки седи, смешка се, жмири, на дрвећу је и на снегу, из ока твоје мајке вири. Branisla Crn~evi}
[kolarac
KA@U DA JE QUBAV VA@NIJA OD PRIJATEQSTVA...A PRIJATEQSTVO JE TRAJNIJE OD @IVOTA! Jednoj drugarici... Погледај ме другарице и реци ми шта видиш у мојим очима. Знам, угледала си сјај у њима, то је због тога што ти у мом срцу заузимаш посебно место, оно најважније. Ти си увек била ту да плачеш када и ја плачем, да се смејеш када се и ја смејем... Још увек ти није јасно зашто си ти у мом срцу? Ево објаснићу ти... Оног лепог послеподнева је сам била сломљена ти си била та која је дошла и пружила ми руку,одвела си ме на лепши пут, пут среће, баш ти пријатељице моја! Када бих угледала тамну страну живита, ти си била та која ме је научила како да свако ново рађање сунца дочекам са осмехом на лицу, баш ти пријатељице моја! Чувала си сваку моју тајну као да је она нешто најведније на свету, јер си баш ти знала да је она нешто највредније на свету. Често смо заједно седеле, помало тужне, јер смо се сећале прохујалих дана нешег детињства. Сећали смо се оних дана када смо брали комшијине шљиве, тешње, вишње, а он би нас грдио и причао како то није лепо. Пролазе године, другарице моје... Али све су то дани нашег детињства, и сваки наш дан требамо улепшати како најбоље умемо. Да ли ти је сада мало јасније зашто баш ти заузимаш оно најзначајније место у мом срцу? Потрудила сам се да ти што боље објасним, али и сама знаш да речи нису довољне да опишу колико ми значиш и колико сам срећна што имам тебе крај себе, баш тебе пријатељице моја! Носи са собом ове стихове и сети се мене, ма где била! Срећу и тугу поделићу са тобом, речи твоје носићу са собом. Е, тада ћеш знати колико ми значиш! Ако некад одеш од мене знам да ћеш да се вратиш! Danijela Gan 7.1
Vasiqevi} Brankica 8.1 „Gde qubav kuca, qubav otvara" (немачка пословица) Љубав је нешто што се не види, али се осећа. То је посебан осећај који сви воле. Сваког распуста одлазим код баке и деке. Тамо имам једно посебно друштво које сам одмах заволела чим смо се упознали. Када ме је Јелена, моја најбоља другарица из тог друштва, упознала са Марком, знала сам-Он је тај! Свидео ми се првог трена, првог момента. Био је леп, имао је плаве очи и смеђу косу. Стално је желео да привуче моју пажњу. Дружили смо се стално и био је посебан. Последњег дана, када је већ било време да крећем кући, Јелена је дошла до мене и рекла ми је: „Марко је рекао да за 15 минута дођеш у парк!“ Брзо сам се спремила и кренула. Када сам стигла, Марко је већ био тамо, чекао ме је. Почели смо да причамо, као и увек, о свему. Онда смо одједном прекинули причу и заћутали. После дужег времена Марко ме је упитао: „Да ли хоћеш да будемо заједно?“ Ја сам желела то, али нисам могла, одговорила сам му: „Ти се мени свиђаш, али ја сутра одлазим и ...“ Након тог смо се разишли. Када сам после два месеца опет дошла код баке и деке, Јелена ми је рекла: „Знаш шта има ново?“ Одговорила сам јој: „Не, шта“ Јелена је тада рекла: „Марко и Нађа су заједно!“ Нисам могла да верујем. Дошла сам само због њега. Нађа је била једина особа из друштава, са којом се ја нисам дружила. Када је Марко чуо да сам ту, после два дана послао ми је поруку. „Ако хоћеш, дођи у 15h да причамо.“ Прво, нисам знала да ли да одем. Али, скупила сам храбрости и отишла. Он је већ тамо био и чекао ме је. Рекао је: „Ћао, шта ти? Када си стигла?“ Нисам му ништа одговорила, али сам одмах упитала: „Да ли је истина да сте...“ Марко је наставио одмах после мене: „Да, да истина је, али Марија ја тебе волим!“ Загрлио ме је и пољубио. Тако смо били цело поподне. Када ме је отпратио кући, упитала сам га: „Шта ће бити са Нађом?“ Само ми је одговорио: „Не брини!“ Љубавне приче се негде завршавају брзо, а негде не. Истина је како збори народна мудрост: „Где љубав куца, љубав отвара!“ Milana Babi} 7.1 5. strana
[kolarac Moj san
Ma{tao sam Маштао сам да имам велико акваријум пун риба. Био је пун морске траве и дрва. Ја сам пливао у њему са рибицама. Било је лепо, осећао сам се и понашао као риба. Пливао сам и уживао у то акваријуму прелепом дивне, зелене морске траве, шарених каменчића и по којом шкољком, која би била отворена и у њој би блистао бисерчић који се преливао у разне боје. За час би био зелен, за час би био жут, а потом плав па све тако даље и даље. То је био најлепши призор о коме сам ја маштао. Моја машта је можда некоме била кратка, али мени е била слатка. Preradovi} Milo{ 3.1 Ispri~ala mi je {kolska klupa Били смо на часу техничког образовања и наш наставник, као и увек, шалио се са нама и причао разне догодовштине. Одједном, чуо се неки шапат. Прво сам помислио да умишљам, кад ето шапата опет. Гледао сам унаоколо, али ништа. Када сам прислонио своје ухо на клупу, она је тада почела да говори: „Донели су ме у оу школу пре три године! Доживела сам лепе, али и лоше тренутке. Седеле су овде две најбоље другарице. Биле су нераздвојне све док се нису заљубиле у истог дечака и док се због њега нису посвађале. Након неког времена нису могле једна без друге па су се опет помириле. Тако је победило другарство. То је била једна срећна прича... Било је свих ових година, много љубави. Те љубави почињале су жарким погледима и гуркањем и штипкањем. Било је овде и пушкица, преписивања, шкрабања, писања по мени . Тада би ученици добили казну, морали би да бришу све док се ја незацаклим. Такође је било и туча...Али то нису лепе успомене, па не желим ни да их причам!“ Одједном наш наставник је почео да виче: „Данило, Данило!“ Тргао сам се из сна, извинио сам се наставнику и одлучио да никоме не испричам ову причу јер ми нико не би ни поверовао. Danilo Stanojev 6.1
Teš š ka vremena nikad ne traju, Te{ traju izdrž ž`qivi qudi.“ izdr`qivi `q qudi.“ Robert [Š Šuler [uler
6. strana
Једну ноћ сањала сам како су ми израсла крила. Летела сам сваки дан. Било ми је занимљиво да гледам моје село од горе. Крила су ми била велика па сам била бржа од неких птица. Имала сам један мали проблем. Нисам могла да уђем у своју кућу, тако да сам цео дан летела од села до села, од града до града. Најзанимљивије ми је било када сам летела изнад џунгле. Гледала сам дивље животиње како шетају слободно. Прво када сам се пробудила видела сам маму поред кревета. Пробудила ме је да се спремам за школу. Скочила сам из кревета и покушала да махнем крилима. Разочарала сам се када сам схватила да су ми крила нестала.
Moj odraz u ogledalu
Ivana Galac 3.1
Свако од нас има врлине и мане. Мени је веома тешко да опишем своје особине, али ћу некако покушати да их прикажем на најбољи начин и онако како их виде други.
Моја највећа мана је та што сам веома тврдоглава. А врлина... Не знам која ми је врлина. Други ми говоре да сам веома добра и пажљива особа, али ја то не могу да кажем за себе. Нешто што највише мрзим код људи су лажи и неправда. Искрено, надам се да нисам таква особа. Можда је једна од мојих мана што сам веома емотивна. Мислим да то није нимало лепа особина. У животу је много боље када је човек јак и спреман да преброди све. Особине које волим код људи су искреност, доброта и хуманост. Можда бих волела да постанем доктор. Сматрам да је то веома леп и хуман посао. Волим да се дружим и упознајем нове људе. Надам се да ћу успети да исправим своје мане. Потрудићу се да будем боља особа. Tijana Nikoli} 7.1 Kad qubav za|e u o~i, za|e i u srce! Сви смо ми доспели у овоземаљску башту која се зове живот, стазе којима ходамо су различите, преплићу се и разилазе, ми течемо као време, радујемо се, смејемо, патимо, болујемо и што је најважније волимо. Тако сам и ја заволела, брзо, непромишљено, тотално блесаво... Заволела сам тако лако, а тако тешко знало то да покажем. Можда је то моја највећа мана, а можда чак и највећа врлина, можда ћу управо због тога успети да сачувам своје срце у једном комаду што ретко коме полази за руком у овом свету пуном лажи, преваре и неискрених љубави, а са друге стране човек без љубави је само мртвак који дише, ништа друго до неколико случајних имена и датума. Љубав је чудна ствар. Данас је све лепо, лепршаво и ми ушушкани у својој љубави, сијамо од задовољства, а сутра? Угледамо ону страну живота коју јуче нисмо познавали, сви лепи тренуци испаре, а у некима остаје једино осећај усамљености, туге... Путеви љубави су веома чудни, сваки је посебан и непоновљив. Сваки преживљени дан и преспавана ноћ само су делићи огромног мозаика. Никада се ниједан преживљени тренутак неће поновити и зато треба волети и бити вољен! Milana Babi} 7.1
[kolarac Pesma o baba Radi Ово је песма о баба Ради, која зна свашта да ради. Када кува ручак све се пуши, а пара јој иде на уши. Када залива цвеће, оно је све веће и веће... Када шиша, сви јој се чуде, како може тако вешта да буде!? Када чисти кућу, она блиста али дођу деца и тада кућа опет није чиста, и баба испочетка креће, шта ћеш када је такве среће. Њој ништа није тешко, мада понекада нешто уради и са грешком. Тада деда гунђа и мало се љути али дође Фићко и одмах се одљути. Ту је и Нина, негде у овој причи за коју кажу да на своју баба Раду личи! Nikolina Suvaj~evi} 6.1 Na{i obi~aji Свака нација има своју културу и обичаје. Код Срба је један од најпознатијих обичаја-крсна слава. Крсна слава данашњице и српски православни обичаји у коме се, уз посебне обреде и гозбу, прославља хришћански светитељ, заштитник породице. Породица слави његов дан из црквеног календара. Слава је празник „мале цркве“, основне хришћанске ћелије, односно породице. То је моменат када се укућани молитвено сећају својих предака који су исто, некада давно, славили тог истог светитеља. Срби крсну славу прослављају у кругу своје породице и драгих им пријатеља. Тада се спремају свечана и разноврсна јела и у дому влада лепа, празнична атмосфера. Најраспрострањеније српске славе, односно најслављенији свеци у Срба су: Свети Никола, Свети Јован, Свети Димитрије који је познат још и као Митровдан, Свети Ђорђе који је познат још и као Ђурђевдан, Свети Архангел Михаило, који је познат још и као Аранђеловдан. Крсна слава је један од најстаријих празника и мислим да ће се још дуго празновати. Dino Suboti~ki 7.1
Ja se smejem Када је сунце, ја се смејем, Смејем се зато што сунце греје, што могу да идем го и бос, што ми не зебу прсти и нос. Акад снег пада, ја се веселим: Добар дан, снеже, ја му велим, узећу санке, па ћу лећи, - Вози ме, деда, деди ћу рећи. Када је киша ја нисам љут: Облаче, кажем, срећан пут, ороси поља, видике плаве, да расту брзо цвеће и траве. А када је ветар, ветар луд, ја кажем ветру: - Срећан ти пут, не велим да сам прашином посут, ни да су мутни Сава и Босут. Ако већ мора снег засути, ја се на Снешка тад не љутим, снег сипа у очи, веје, веје, а ја се смејем, ја се смејем. Mira Ale~kovi}
Срећном човеку нико ништа не може.
7. strana
[kolarac
Takmi~ewe u prepri~avawu bajki
Народна библиотека је расписала конкурс за препричавање бајки са насловом: „Добро се добрим враћа...“, за ученике од 2. до 7. разреда основне школе, а забавиштанци и први разред су могли да учествују, такође на ову тему, са својим цртежима. У Бачком Петровом Селу се ово такмичење одржало 13. октобра 2010. године са почетком у 16h у просторијама библиотеке. На такмичењу је учествовало 22 ученика. Такмичење се одвијало у три категорије: I категорија (II и III разред – 4 ученика), II категорија (IV и V разред – 9 ученика) и III категорија (VI И VII разред – 9 ученика). У првој категорији (II и III разред ) своје умеће у препричавању бајки показали су Катарина Гомбошев, ученица II 1, са бајком Гроздане Олујић „Шаренорепа“ , Милан Тодоровић, ученик II 1, са бајком Гроздане Олујић „Шаренорепа“ (учитељица Гордана Халгашев), Давор Фачић, ученик III.1, са бајком „Принцеза на зрну грашка“, Огњен Стајић, ученик III 1, са бајком „У цара Тројана козје уши“ (учитељица Слободанка Топалски). Друга категорија (IV и V разред) имала је 9 такмичара: Љубица Тодоровић из IV.1 препричавала је бајку „Сликарка зима“ Десанке Максимовић, Давор Чувардић из IV.1 се представио са бајком „Уображена мишица“ (учитељица Миља Марковић), Исидора Гомбошев из V.1 препричавала је „Снежану и седам патуљака“, Ања Стајић из V.1 „У цара Тројана козје уши“, Нада Гагић из V.1 „Златоруног овна“, Драгана Цапач из V.1 „Књегињу на зрну грашка“, Здравка Бортот из V.1 „Успавану лепотицу “, Николина Рајић из V.1 „Царево ново одело“, Јована Стајић из V.1 „Пепељугу “(наставница Вишња Милошевић). У трећој категорији (VI И VIII разред) су се приказали Снежана Дамјановић из VI.1 са „Пепељугом“, Срђан Мартиновић из VI.1 са „Књегињом на зрну грашка“, Никола Жарић из VI.1 са „Црвенкапом“, Никола Филиповић из VI.1 са „Пинокијом“, Петрија Стојков из VI.1 8. strana
са „Малом принцезом сиреном“, Горана Савић из VI.1 са „Пепељугом“, Миљана Белић из VI.1 са „Малом вилом“, Марко Анђелковић из VI.1 са „Лавом и човеком“, Теодора Пинтер из VII 1 са „Принцезом на зрну грашка“ (наставница Александра Цветковић). Чланови жирија, у којем су биле Аница Мајсторац, наставница српског у пензији, Мирјана Морошев, васпитачица и Вукица Мрђанов, учитељица у пензији, имале су тежак задатак да изаберу најбоље такмичаре, који су се, 21. октобра у Бечеју, на општинском нивоу, по категоријама борили за неко од прва три места. И њихова одлука је била следећа: у првој категорији први је био Милан Тодоровић, други Давор Фачић, трећи Огњен Стајић, а четврто, утешно место освојила је Катарина Гомбошев. У другој категорији прво место освојио је Давор Чувардић, друго Љубица Тодоровић, а треће Исидора Гомбошев, док је четврто, утешно место припало Николини Рајић. Ни са трећом категоријом жири није имао лакши посао, па је изабрао овако: први је био Срђан Мартиновић, друга Теодора Пинтер, трећа Снежана Дамјановић, а четврта Горана Савић.
Prepri~avawe bajki u Be~eju У четвртак, 21. октобра у просторијама Народне библиотеке-Бечеј, са почетком у 16h, одржано је општинско такмичење у препричавању бајки. У оштрој конкуренцији 36 такмичара из Бечеја, Бачког Петровог Села, Бачког Градишта и Радичевића су се такмичили у три категорије (I категорија-2. и 3. разред, II категорија-4. и 5. разред, III категорија 6. и 7. разред). Сви наши такмичари, који су прошли на такмичењу у Б.П. Селу (њих 9: Милан Тодоровић, Давор Фачић, Огњен Стајић, Давор Чувардић, Љубица Тодоровић, Исидора Гомбошев, Срђан Мартиновић, Теодора Пинтер и Снежана Дамјановић) су били одлични и показали су се у најбољем светлу. Титулу најбољег у II категорији и прелазни пехар освојио је Давор Чувардић, ученик IV.1, чија је учитељица Миља Марковић. Давор је заистао блистао у тренуцима када је препричавао бајку „Уображена мишица“ и дао јој је душу и једну нову димензију. И остали наши учесници били су сјајни и овом приликом их похваљујемо и желимо им пуно среће на следећем такмичењу, а Давору се захваљујемо што је нашу школу представио у најбољем светлу, освојио 1. место и донео нам прелазни пехар. Исти дан су додељене награде за најбоље радове пристигле на ликовни конкурс. Укупно је стигло 53 рада из Бачког Петровог Села, Бачког Градишта и Радичевића. Титулу најбоље је понела Каталин Тобџић, ученица I 1 Давор Чувардић са освојеним I местом и прелазним пехаром.
разреда, којој је учитељица Мирјана Свирчев. Честитамо Каталин на 1. месту и прелазном пехару и желимо јој много успеха у даљем сликању. Остале ученике, такође, похваљујемо и желимо им више успеха други пут!
[kolarac захтевала и бис, тако да су се после биса сви, задовољни и припремљени у духу предстојећих празника, разишли својим кућама.
Konkurs „Mesec kwige“ 1. mesto, kategorija od VII-VIII razreda Na{i obi~aji Бадњи дан – први дан Божића. Бадњи дан се дочекује са великом радошћу. У кућу се уноси корпица са житом у коју се ставе јабуке, суве шљиве, ораси. Свако ко дође на тај дан у кућу и честита Бадњи дан, буде посут житом. Бака умеси колаче од којих се праве животињице по жељи деце, испечени једу се за ручак. На тај дан се спрема се свечана посна вечера. Прави се пасуљ, насуво са орасима, суве шљиве, ораси у меду... Док се вечера спрема, прави се чесница која је најсвечанији колач за Божић. Увече, кад падне мрак, уноси се слама у кућу и ставља се под сто у трпезарију. Пре вечере, иде се у цркву на вечерње где се пали бадњак. То је најсвечанији чин који се обавља у порти цркве. Када се вратимо кући, вечера је спремна. После се три пута поје Рождество Христово. За то време, долазе деца – коринђаши који честитају Божић и буду даривани бомбонама, воћем, новцем... Овако моја породица проводи Бадњи дан и бадње вече. Stefanija Bugarski 8.1
Novogodi{wi koncert u na{oj {koli 21. децембра 2010. године, са почетком у 17 часова, у кабинету за музичку културу, одржан је Новогодишњи концерт. Ученици, који су се на почетку школске године одлучили за хор и оркестар као изборни предмет, са наставницом музичке културе, Андреом Карољи договорили су се да свој полугодишњи рад представе у оквиру концерта. Пробе су се недељно одржавале како је то распоред и наставни програм предвиђао. Програм је био састављен из два дела. У првом делу представљене су српске и мађарске народне песме у извођењу хора, оркестра и неколико солиста. Потом су представљене зимске песме, међу њима божићне и новогодишње песме. Ове композиције поред српског и мађарског језика изводиле су се и на немачком и енглеском језику. У међувремену, изведене су и пригодне рецитације на оба наставна језика. Атмосфера је била присна, породична, а деца су понела осећај испуњености и задовољства због успешности концерта. На крају програма публика је
Zamena uloga u toku De~je nedeqe У последњих неколико година ова активност се успешно реализује у нашој школи током Дечје недеље. Суштина и циљ ове замене улога ученик - наставник је да ученици на одређеном часу осете како је бити на месту наставника, како је то стати испред њих, реаговати на њихове несташлуке, мотивисати своје другове из одељења да буду пажљиви. Врло је важно да се добро припреме и ученик и наставник, да се одреди предмет и начин на који би ученик што квалитетније обавио свој задатак и изабрано градиво што боље презентовао својим вршњацима изодељења. По плану и програму за Дечју недељу одређено је да дани за замене буду четвртак и петак по редовном распореду школе па како коме изађе. Млади, нови наставници и наставнице са поносом су прихватили столицу и катедру и веома савесно и часно предавали изабрано градиво и проверавали знања својих вршњака. Било је ученика који су предавали нове лекције, оних који су градиво понављали, а стигло се и до пропитивања и одговарања. Прави наставници су, на одушевљене свих ученика, сели у школске клупе и као ученици узели учешће на изабраном часу као недисциплиновани, несташни (но, сада вам се враћа мило за драго) а било је и оних који су играли улогу дисциплинованих и послушних ученика. Наставници су могли видети како и на који начин ученици гледају на сам наставнички рад.
9. strana
[kolarac Гледано са обе стране, замена улога је било право уживање. Следе имена ученика- заменика, ,наставни предмет и имена наставника који су били замењивани: Агнеш Хорват (5.2)- Српски језик као језик средине (Вишња Милошевић) Марко Анђелковић и Милош Видовић (6.1)- Српски језик (Александра Цветковић) Јован Станисављев, Миљана Белић, Никола Жарић (6.1)Енглески језик Стојков Петрија, Дамјановић Снежана (6.1)- Математика (Гизела Молнар) Данијела Ган (7.1)- Српски језик (Александра Цветковић) Теодора Милинков (8.1)- Математика (Атила Арпаш) Жофиа Часњи (8.2)- Српски језик као језик средине (Вишња Милошевић) У четвртак се ученицима отворила могућност да се опробају и у улогама директора школе, секретара, благајника, правника, куварице, спремачица, и војника на цивилном служењу рока. За заменика директора пријавило се двоје ученика: Милинков Теодора и Вишковић Исидора (8.1), За стручног сарадника јавила се Беатовић Јована, За рад у секретаријату помагала је Неда Дерушек (8.1). Заменици у школи су само на кратко испробали како треба радити најзначајније школске делатности и како их завршити. Ученици су вредно и одговорно помагали и допала им се замена улога. Ученице Радмила Цапач и Бранкица Васиљевић помагале су у кухињи а спремачице су биле Јелена Сабо и Александра Проданов. Немања Сувајчевић је замењивао цивилног војника. Ученици којима су поверене замене исправно су и озбиљно прихватили задатке и обавезе, али су и схватили да није ни тако једноставно бити у улози и на месту одраслих. Etno dan
Војвођански центар за људска права са Покрајинским секретаријатом за прописе, управу и националне мањине релизује пројекат под називом „Етно дан”, који је део пројекта „Афирмација мултикултурализма и толеранције у Војводини“.
10. strana
Основни циљ пројекта је јачање међунационалног поверења и толеранције код ученика виших разреда основних школа кроз представљање једне националне заједнице другој. У нашој школи Срби су презентовали мађарску културу, а Мађари српску. Ученици седмих и осмих разреда Основне школе „Шаму Михаљ“ у Бачком Петровом Селу осим уобичајене наставе, 13. децембра 2010. године имали су прилику да едукују једни друге о занимљивостима из историје, музичке, филмске и ликовне уметности, књижевности, науке, културе и обичаја мађарске националне мањине. Презентација је одржана за време другог часа. Истовремено у учионици где су ученици имали част да презентују своје стечено знање, била је и поставка старих предмета који су некада били у употреби. Тако су се у учионици нашле старе пегле, ручни радови, ручно ткане торбе, столњаци са апликацијама које су се ткале у прошлости, ћупови, ћилими, сељачки прибор попут вила, потковица за коње, старог штафелаја… Предмети су употпунили амбијент и заиста су нас вратили у време о ком је било причано. Посебан детаљ је била поставка за сцену из ликовне и музичке књижевности, где је наставница ликовне културе уз помоћ ђака насликала атеље Тана Мора. Циљ овог пројекта је да ученици кроз припрему едукативног програма науче важне детаље из прошлости и садашњости својих сународника који живе у покрајини. По сценарију који је припремио седми разред школе госту из Центра и вршњацима, ђаци су на видео-биму презентовали сценарио за прошлост и остале занимљивости из мађарске културе. Програм смо поделили у 12 тачака и свако је добио задатак да, рецимо, из историје, музике, књижевности, науке и других области истражи ко су личности или догађаји важни за историју мађарске националне мањине. Одушевљени смо идејом да ученици српске и мађарске националности уче и представљају међунационалну историју и културу. Ово је први пут да се у основној школи на овај начин приказују мађарски научници, музичари, редитељи и друге историјски важне личности. Ученици, гости, и сви присутни су наш рад оценили са највишом оценом-петицом. Уложени труд се исплатио, а задовољство које смо осетили током презентације остаје да се памти!
Velika geografska otkri}a У развоју европских народа XV век представља значајну прекретницу, која означава границу између средњег и новог века. Многобројни технички проналасци и географска открића знатно су утицала на напредак културе и пораст производње. [tamparska ma{ina ma{ina За штампање су знали Кинези пре више од 1000 година. Кинески ковач Пи Шенг је изумео покретна слова, израђивао их је најприе од печене иловаче, а онда изрезивао из дрвета или ковине. То умеће је из Кине пренето у Кореју и Јапан.У Европи је проналазач штампања био Немац Јохан Гутенберг, премда су Кинези, као што смо већ споменули ову вештину још много раније познавали. Гутенберг је 1440. године дошао на идеју да излива појединачна слова из ковине и да од слова саставља редове и странице. Конструисао је и дрвену пресу за машину помоћу које се отисак добијао притиском равне плоче преко листа папира. Тако је 1455. године објавио чувену Библију, штампану по новој техници. Гутенбергов је слог био изливен у калупу, и то свако слово посебно. Извађен из калупа, слог се лако могао слагати или постављати у речи, редове и странице. Штампарска техника се брзо ширила и усавршавала. Само неколико деценија после Гутенберга јавила се и прва штампарија на Ободу, недалеко од Цетиња у Црној Гори. Године 1493. тамо је отштампан Октоих, а идуће године, у првој хрватској штампарији у Сењу, Глаголски мисал. Усавршавање компаса, око 1300. године, олакшало је и пловидбу преко мало познатих мора и океана. Доба владања занатских умиећа или вештина у бродоградњи, која се ослањају на методу покушаја и грешке у уском слеђењу традиције обухвта тзв. стари век и средњи век, да би у 18. веку било замењено знанственим индустријским методама. Настају измене и у конструкцији и облику бродова. Нови типови бродова - каравеле, са три јарбола и више троугластих једара.Напретку цивилизације у Европи снажно је допринео проналазак штампе педесетих година XV века, који се везује за Јохана Гутенберга. Првих пет векова средњега века (500-1000) карактеризирају пустошења Западне Еуропе изазвана сеобама народа и застој у развоју бродограђевних вештина. У том су се раздобљу Хрвати населили по целој источној обали Јадранског мора, где су затекли и прихватили традиционална грчко-римска бродограђевна умећа. У доба крсташких ратова (1096-1291) градили су барке кондуре и једнојарболне коке односно каравеле; пред крај тог раздобља појавило се кормило обешено о крмену статву, које
[kolarac је омогућило градњу већих једрењаца и развој крстастих једара. Крсташки су ратови придонели и развоју градоварепублика као што је Венеција, која је убрзо освојила делове далматинске обале. Зато се с разлогом тврди да је од 13. до 15. века у развоју поморства или морепловства учињен већи напредак него у претходних цетири хиљаде година. Da li ste znali? Зашто свој језик називамо матерњи? Зато што очеви ређе долазе до речи! Шта чивава пева када се напије? Ја сам мала пит бул теријер! Зашто су коњи лоши плесачи? Зато што имају две леве ноге! Sr|an Capa~ 6.1 Koliko znam!? 1. Лизнути је.. а) савршен глагол б) свршен глагол в) помоћни глагол г) недовршени глагол 2. Гледати се је... а) егоистични глагол б) огледни глагол в) повратни глагол г) риголетни глагол 3. Бићу је... a) футур I б) Хенрик VIII в) перфекат г) футур II
4. Глаголски начин којим се изриче жеља, могућност или погодба је... а) молбатив б) кондиција в) кондиционал г) национал 5. Притисните је... а) саветатив б) императив в) император г) стиснутив
Obuci me!
Milica Pavlovi} 7.1 11. strana
[kolarac
Obuci me!
[aqivi IQ test
1. 2. 3. 4.
Одговори: 1 сат. Да! Сви. Не постоји новчаница од три динара. 5. Сат времена. 6. 1944. година. 7. Тата. 8. Пола једанест. 9. 1 рођендан, свој. 10. 22 пута.
1. Ако легнеш у 8 сати и навијеш телефон да ти звони у 9, колико ћеш сати спавати? 2. Да ли у САД-у постоји 25. новембар? 3. Неки месеци имају 30, а неки 31 дан. Колико месеци има 28 дана? 4. Шта пише на новчаници од три динара? 5. Доктор ти је дао три таблете да пијеш једну на сваких пола сата. Колико дуго ћеш пити таблете? 6. Шта је било пре 1945. године? 7. Ти си мој син, а ја нисам твоја мама. Шта сам ти ја? 8. Колико је 10 и 30? 9. Колико рођендана има мајка троје деце? 10. Колико пута у току 24 сата (једног дана) минутна казаљка пређе изнад сатне казаљке?
Fi{te{ Kristijan 7.1
12. strana