4 razloga što

Šta je rešenje? Konzumacija namirnica bogatih omega 3 masnim kiselinama, selenom, vitaminima B-grupe, vitaminom E i koenzimom Q10 može da smanji ili poništi tu želju za još više šećera.

crnu čokoladu sa minimum 70% kakaoa.

Dodatim šećerom se naziva sve ono što dodamo u ishranu povrh onoga što namirnice već sadrže: na primer, šećer koji dodamo u čaj ili kafu, ili čokoladica koju pojedemo usput. Postoje četiri osnovna razloga zašto se javlja želja za dodatnim šećerom.

Iscrpljeni ste. Kada smo umorni ili iscrpljeni, prvo što nam se traži je šećer. To je sasvim prirodno, pošto se šećer brzo metaboliše, a naš organizam tada preferira brz priliv energije. Istraživanja pokazuju da je konzumacija šećera fiziološka adaptacija organizma koja obezbeđuje energiju potrebnu da ostanemo budni. Problem sa tim je što inicijalni priliv energije koji daje šećer traje kratko, pa nam se zbog toga ubrzo jede još.

U stresu ste. Ranija istraživanja su pokazala da primati, kada su pod stresom, traže ugljene hidrate, primarno u obliku voća. Naučnici misle da je to zato što sastojci voća pomažu da se proizvede hormon serotonin, koji donosi dobar osećaj. Kada su ljudi pod stresom, reaguju na isti način – uzimaju nešto slatko da bi osetili rasterećenje (ma koliko bilo kratko). Problem je što suviše često posezanje za šećerom može da stvori naviku, koja se ponavlja svaki put kad smo pod stresom.

Ako vam se baš jede slatko, konzumirajte složene ugljene hidrate (npr. integralni pšenični ili ražani hleb) koji se duže vare. Ili, jabuke i borovnice, koje sadrže ne previše prirodnog šećera u kombinaciji sa biljnim vlaknima. Ili,

Ne unosite hranljive sastojke koji su vam stvarno potrebni. Jedna od naučnih teorija gladi koje su u opticaju jeste teorija o središnjoj ulozi crevne flore. Ta teorija kaže sledeće: glad zavisi od toga koliko je crevnih bakterija nahranjeno onom hranom koja im je potrebna.

Ako crevne bakterije dobiju pravu hranu, one šalju poruku mozgu da su zadovoljne, pa ne moramo da tražimo dodatnu hranu. A ako crevne bakterije ne dobiju ispravnu hranu, mozak šalje signal da mu je brzo potrebna energija; poenta ove teorije je da signal gladi ne potiče iz mozga, već iz naše crevne flore. Kad mozak pošalje ovaj signal, mi na najbrži način nastojimo da ga rešimo uglavnom unosom šećera. Međutim, mnogo bolja od šećera za zdravlje naše crevne flore su prebiotska vlakna, nesvarljiva vlakna koja hrane korisne crevne bakterije, tako da ne šalju signale gladi. U namirnice