Malori foks bez kontrole by bibliotekarka

MALORI FOKS

BEZ KONTROLE

I. Hotel je bio jeftin i na lošem glasu, ali ni gosti nisu bili ništa bolji. Najčešće se radilo o prostitutkama i njihovim klijentima koji su bili tihi i gledali da se, po izlasku iz soba, što pre izgube u gradskoj vrevi. Službenik na recepciji dosađivao se čitajući novine, a uz put i pomalo zevao. Nije ni pogledao čoveka koji se pojavio na ulaznim vratima i odlučnim korakom se uputio uz stepenice. I zaista, Tejlor Ešbi nije obraćao pažnju ni na koga. Hladan i strog pogled njegovih plavih očiju bio je uperen napred. I bez obzira što je sa razbarušenom crnom kosom i pohabanim odelom ličio na skitnicu, ipak je svojom pojavom budio interesovanje okoline, te nije mogao da prođe nezapažen ni u jednom pariškom hotelu najnižeg reda. Zato su neki u njemu videli zgodnog “nestašnog dečka”, dok je drugima ličio na nitkova. Što se njega tiče, navikao se i na jedno i na drugo. Imao je bogato iskustvo u odnosu sa ljudima i naučio da podnosi mnogo toga. Popeo se na sprat i požurio hodnikom prema sobi 107 proverivši pre toga da li ga neko prati. Kada se uverio da je sam u hodniku, pokucao je na vrata. Čekao je nekoliko trenutaka, a pošto se niko nije odazvao, lagano ih je otvorio i ušao. Sajrus Avnet je stajao pored prozora koji je gledao na uzanu uličicu. - Konačno si stigao - obratio se Tejloru uz uzdah olakšanja. - Već sam se zabrinuo da ti se nije desilo ništa neprijatno. Tejlor se nasmeja videvši svoga šefa obučenog kao običnog radnika. - Morao sam da izravnam neke račune - odvratio je mimo priznajući sebi da se Sajrus odlično prerušio. Zatim je iz džepa jakne izvadio svežanj novčanica od po pedeset dolara i jednu pružio Sajrusu. Mislim da ćeš hteti da pogledaš ovako nešto - rekao je i stavio svežanj na sto. Sajrus je nekoliko trenutaka ćutke posmatrao novčanicu koja mu je učila na sve druge banknote od pedeset dolara. Naime, na njoj nije moglo da se primetiti ništa neobično. Onda je uzeo lupu i počeo pomno

da je razgleda i, naravno, stručnjak poput Avneta veoma brzo je zaključio da je u pitanju falsifikat. Glasno je uzdahnuo, jer su se u poslednje vreme na evropskom tržištu u nekoliko navrata pojavljivale takve novčanice u sveukupnoj vrednosti od nekoliko miliona dolara. Američka vlada je angažovala čitave ekipe detektiva, ali svaka potraga za falsifikatorima završavala se bez uspeha. Bio je to najteži zadatak pred kojim se našao Sajrus Avnet još od početka svog službovanja. Nekoliko puta se dešavalo da su njegovi ljudi ušli u trag počiniocima, ali tada bi falsifikovane novčanice iznenada nestajale da bi se posle duže pauze pojavile na nekom drugom mestu. - Gde si ih otkrio ovoga puta? - upitao je Sajrus Tejlora. - Na carini. - A čovek? Umakao...? - Pa, ne znam da li bi se to moglo tako nazvati - odvratio je ovaj hladno. - Nisam ga uhvatio, jer nije ni bio tamo. Ali, ne mogu da verujem! Tragam po celoj Evropi dve godine, a ispostavilo se da se sve dešavalo ovde, pred našim nosom. - Dobro, sada smo i to uspeli da otkrijemo - zadovoljno dobaci Avnet. Tejlor klimnu glavom. - Prošle nedelje sam u Barseloni primetio neke sumnjive tipove. Raspravljali su se sa carinicima baš oko novčanica za koje su tvrdili da su sasvim u redu. Pratio sam ih nadajući se da će me navesti na trag i stigao u robnu kuću na carini. - Na carini! Tejlor se šeretski smejao, dok je njegov šef očigledno pokušavao da sredi misli i dođe do nekog zaključka. - U pravu si kada kažeš da se novčanice donose sa nekog drugog kraja sveta, Avnete. Hmm... kakva ironija? Tražeći tu prokletu štampariju prečešljali smo sve najveće gradove Evrope, a novac je sve vreme brodom stizao preko mora. Ali, mora da nam se neko slatko smejao! - Gde li ih samo štampaju...? - progunđa Sajrus Avnet ljutite. Možda negde na Bliskom istoku? Ili na nekom ostrvu? Uostalom, sada to i nije tako važno. Videćemo da li će se ti prokletnici smejati kada ih pohvatamo i smestimo u zatvor! Uveren sad da će to biti vrlo brzo.

oči.

- Treba proveriti Barnvel u Alabami - dobaci Tejlor i pogleda ga u

Avnet se iznenađeno trže. - Oh... nije moguće? Da li si sto posto siguran? Tejlor klimnu glavom. - Naravno. Uhvatio sam one sumnjive momke baš kada su iznosili novac sa broda. Kasnije sam proverio svu dokumentaciju i saznao da je brod napravljen u Alabami. - Jesi li saznao nešto iz dokumentacije na carini? - Da i ispostavilo se da je taj brod iz Alabame pristajao gotovo u svakoj luci u kojoj su se posle pojavile lažne novčanice. I još nešto; konstatovao sam da se lažni novac iznosi sa broda pre nego što dođe carinska kontrola. - Verovatno su falsifikatori najmili ljude da rade za njih, dok oni bezbrižno sede u Americi i uživaju - konstatovao je Sajrus. - Ipak, nisu bili baš tako lukavi i uspeli smo da ih otkrijemo. Sada znamo odakle potiču falsifikati i samo je pitanje vremena kada će se sve kockice složiti. Uspostaviću vezu sa policijom u Mobilu, jer ćemo zajedničkim snagama mnogo brže ščepati glavne organizatore. - U tom slučaju bi bilo najbolje da me pošalješ tamo - odvratio je Tejlor. - Želim da budem na licu mesta. Sajrus Avnet ga je pažljivo posmatrao. Na Tejlorovom licu ogledala se odlučnost i nepokolebljivost. Iako su mu plave oči ponekad davale sanjalački izraz, njegov prijatelj i kolega bio je pravi realista. Na tu njegovu karakternu crtu uticali su bogato životno iskustvo kao i mnogobrojne teškoće kroz koje je prošao. Sam se izdržavao od svoje petnaeste godine napustivši oca koji je bio alkoholičar. Majku nikada nije ni spominjao... Iako krut i pomalo cinik, Tejlor Ešbi je bio jedan od najboljih detektiva sa kojima je Avnet ikada radio. Bezbroj puta je trebao da bude unapređen, ali je on to uvek odbijao preteći da će napustiti posao ako ga prisile da radi ono što ne želi. Ovoga puta Tejlor je odlučio da ode u Mobil i iz ličnih razloga. - Mislim da je bolje da javim kolegama da oni tamo preuzmu stvar - prenuo ga je Avnetov glas iz razmišljanja. - To je bolje s obzirom na lične razloge zbog kojih si zainteresovan za ovaj slučaj. On pogleda svoga šefa i klimnu glavom.

- Neću da kažem da nisi u pravu, ali priznaj da mi se tako nešto ne može zameriti, Sajruse. I ti bi se osećao kao ja da... - za trenutak je zastao i stisnuo pesnice da si na takav način izgubio svog saradnika - dodao je stiskajući zube. Naime, prošlo je nešto više od mesec dana od kada je našao telo svoga partnera izrešetano mecima. Taj prizor mu se stalno javljao u mislima i osećao je da nikada neće moći da ga zaboravi. Što se njih dvojice tiče, provodili su duge sate dežuranja zajedno i postali veoma bliski. Prilično krut Tejlor Ešbi imao je poverenja u Sajrusa Avneta, jer ga je procenio kao dobrog i poštenog čoveka. Njegov šef je uvek mogao da računa na njega i to je, ko zna kako, i sam Avnet sasvim sigurno znao. - Pucali su mu u leđa, Sajruse - rekao je Tejlor ogorčeno. - Uhvatili su ga u klopku i pucali mu u leđa... - dodao je rezignirano. - Ti znaš da je Smit bio dobar detektiv, ali... U tim okolnostima jednostavno nije imao šansu. - Uhvatićemo ih jednoga dana, Tejlore, garantujem ti - dobacio je Avnet. - A isto tako i njihovog šefa. Za to ću se lično pobrinuti - dobacio je Ešbi ogorčeno. Sajrus Avnet se namršti. Već je izgubio jednog dobrog detektiva i sada nije hteo da rizikuje i ostane bez Tejlora... - Najbolje će biti da se za to pobrine policija u Mobilu - ponovio je. - To je njihova teritorija i ne bi morali da se mešamo. Tejlor se namršti. - Hej, Sajruse, zar si zaboravio da sam lično otkrio gde se nalazi leglo? Uostalom, Smit i ja smo proveli dve naporne godine radeći na tom slučaju. Na žalost, dosta smo se vrteli u krug, ali ipak... jednoga trenutka je krenulo. Sada Smita više nema, ali ja sam tu da ga osvetim. Da li možeš da me pogledaš pravo u oči i kažeš mi da ne dozvoljavaš da idem u Mobil? Sajrus Avnet se uozbilji. Video je da je Tejlor u grču i shvatio da mora da bude ubedljiv i odmeren. - I sam znaš da nisam nečovek i da ti to neću učiniti, Tejlore kazao je mirno. - S druge strane, ne smem da te pustim tako ozlojeđenog i ogorčenog... I sam znaš da to bitno smanjuje oprez i smirenost, a to je kod

hvatanja falsifikatora najpotrebnije. Svaki postupak, pa čak i gest u takvim prilikama mora biti racionalan. Imam utisak da trenutno nisi sposoban za takvo ponašanje. Tejlor je ćutao priznajući da je Sajrus u pravu. Ljutio se sam na sebe što nije mogao da bude smireniji i pažljivo se kontroliše. Samo je hladnokrvnošću i logičkim razmišljanjem mogao ubediti Avneta da mu odobri da on vodi ceo slučaj. - Policiji u Mobilu biće potreban neko koga će ubaciti na brod, među kriminalce - rekao je mirno i pogledao šefa u oči. - Taj neko će morati da bude strahovito čvrst, jer se može desiti da na brodu provede i duže vreme - dodao je i uzeo sa stola svežanj novčanica. - Hm... moram da priznam da su ovo savršeni falsifikati. Dakle, jasno je da onaj ko ih štampa nije nimalo naivan. Ako na bilo koji način nanjuši da smo mu ušli u trag, izgubiće se... Što se mene tiče, mislim da me poznaješ i da si se bezbroj puta uverio da na poslu ne pravim greške. Strahovitio sam ogorčen zbog Smita, ali to neće uticati na moj posao. Ako imam zadatak, trudiću se da ga obavim što profesionalnije. Avnet je znao da je Tejlor hrabar i neustrašiv, a pored svega strahovito istrajan i uporan. Želeo je da mu veruje, jer je znao kakav je u akciji. - Neka ti bude - rekao je najzad. - Javiću kolegama u Mobilu da ćeš raditi sa njima, u redu? Siguran sam da ćeš dati sve od sebe, drugar. Znaš da ti neograničeno verujem i nadam se da ćeš to ponašanjem i dokazati. Tejlor mu šeretski namignu. - Nemaš razloga da brineš, Sajruse. Ipak, hvala ti na poverenju, jer znam da ovo nisi morao da uradiš.

II. - Ne moraš da ideš kući, draga. Možeš provesti noć kod mene. Obećavam ti da se nećeš pokajati. Kada je čula predlog Dejmona Šejna, Čeril Houk je prestala da zakopčava kaput i počela da se smeje. Pogledala je svoga plavokosog i plavookog prijatelja koji je izgledao kao da je sišao sa neke reklame za preplanulost ili idealnu kondiciju. Kao glavni akcionar i vlasnik velikog broja banaka koje je nasledio od oca, bio je jedan od najpopularnijih i najpoželjnijih neženja u čitavoj oblasti. Nijedna žena sa kojom je sedeo ne bi ga odbila, ako bi poželeo da zajedno provedu noć. Međutim, Čeril je to učinila bez dvoumljenja. Dejmon je bio njen prijatelj i takvim ga je smatrala još od detinjstva. Zajedno su odrasli, igrali se, delili mnoge tajne, iako njeni roditelji nisu bili naročito dobrostojeći i bogati. No, Čeril je suviše dobro poznavala Dejmona da bi bila impresionirana njegovim izgledom ili pak bankama koje poseduje. Naravno, to mu je više puta stavila do znanja, a on bi se slatko smejao. Što se nje tiče, bila je strašno zadovoljna što je posle tolikih godina Dejmona još uvek gledala samo kao prijatelja i druga. - Oh, dragi moj! - odvratila je smejući se. - Čuvaj svoj šarm za onu crvenokosu lepoticu! - zadirkivala ga je. - Moram da požurim i stignem kući dok ne počne nevreme. Čuo si prognozu, zar ne? - Oh, uvek samo juriš, Čeril. Stalno radiš nekoliko stvari istovremeno. Pored dizajna za mene, radiš niz poslova za brodogradilište, a vreme trke se neumitno približava. Da li si svesna toga? Moramo požuriti sa pripremama, draga. Ona se tobože ljutnu. - Oh, Dejmone! Dobro znaš da imam određene obaveze, nije li tako? Pošto računi pristižu svakog dana, moram zaraditi novac. - To mi je jasno. Ali, ukoliko pobedimo na Kupu Amerike, postaćeš dizajner svetskog glasa. Imaćeš sto puta više od sume koju će ti isplatiti za sam projekat. Čeril se smešila. Poznavala je Dejmona i znala je koliko je ubedljiv. Međutim, odmah je sama sebi obećala da ne sme nikako ostati kod njega.

- Sada zaista idem, Dejmone - kazala je. - Dogovorićemo se za jedan sastanak sledeće nedelje. - Sledeće nedelje ću biti u Njujorku - odvratio je Šejn. - Imam sastanak sa Bernijem Karvelom u vezi novog kompjuterskog softvera. - U tom slučaju, predlažem ti da sutra pre podne svratiš kod mene u kancelariju. Mislim da ću imati dosta vremena. Važi? Dejmon uzdahnu; nije imao drugog izlaza i morao je da pristane. Imao je bogato iskustvo vezano za Čeril pošto su se svađali i nadmudrivali još od detinjstva. Stoga je znao kada je poražen i kada mora da “spusti loptu”. - Neka bude kako ti kažeš. Samo... nije mi jasno kako misliš da radimo u brodogradilištu. Ovde je tišina i imamo mnogo bolje uslove za projektovanje. Zamisli šta bi sve uspeli da uradimo da si pristala da ostaneš! - Laku noć, Dejmone! - dobacila mu je osmehnuvši se i za tren oka nestala iza vrata. - Vodi računa kako voziš! - viknuo je za njom znajući da voli brzu vožnju. Čeril se smeškala dok je išla prema automobilu. Godila joj je Dejmonova primedba pomešana sa brigom. Naime, on je znao da obožava brzinu, da je odrasla na palubi očeve jedrilice, uvek se trkajući sa vetrom i boreći se s morem. To stalno kretanje učinilo ju je neverovatno dinamičnom osobom. Smešila se u mraku, dok su joj se na obrazima pojavile rupice. Setila se svoje bake Erike, pošto su svi govorili da liči na nju i po temperamentu i po izgledu. Verovatno je zbog toga samo Erika tačno znala šta za nju znači mirovanje. Sa olakšanjem je odahnula kada je parkirala auto isped kapije brodogradilišta koje je pripadalo njenoj porodici još od početka ovog veka. Njen otac se trudio da prezime Houk postane sinonim za pojam izvanredne brodogradnje. Uložio je dosta truda da obnovi brodogradilište stradalo u ratu i da ga osposobi za izradu jedrilica. Sama Čeril je odrasla u brodogradilištu. Igrala se žmurke među jedrilicama i često sedela na krilu svoga dede koji joj je pričao najlepše priče o moru i plovidbi. On joj je pomogao da napravi svoj prvi nacrt za čamac kada joj je bilo svega dvanaest godina. A samom konstruisanju je

naučio otac. U svemu je bila uspešnija od Dejmona, a u ovome poslu oduvek je uživala. Iako je sada radila i neke druge stvari nikada nije prestala da se bavi projektovanjem jedrilica i jahti. Izasla je i otvorila kapiju. Počeo je da pada sneg i ona punim plućima udahnu svež vazduh. Sa snegom je stigao i vetar nanoseći talase koji su snažno udarali o obalu. Čeril se nasmešila, u vazduhu se osećao naboj i uzbuđenje koje je sa sobom donosila oluja. Za trenutak je pomislila da stoji na palubi svoje jedrilice koja plovi punom brzinom. Bila je zadovoljna što nije dozvolila Dejmonu da je nagovori da ostane kod njega. I baš kada je ušla u svoj stan na mansardi i upalila svetio, čula je jak tresak. Stala je i pažljivo oslušnula, učinilo joj se da čuje lupkanje vrata koja nisu bila dobro zatvorena. Glasno je uzdahnula pretpostavivši da je stari Feliks zaboravio da zatvori vrata šupe. Naravno, nije mogla da dozvoli da se lupa čuje celu noć, morala je da siđe i zatvori ih. I baš kada je ona izašla iz kuće, ispred brodogradilišta se zaustvio crni auto. Tejlor je isključio motor i spustio se na sedište kako ga ona ne bi primetila. Ali, Čeril nije ni pogledala na tu stranu već se žurnim koracima uputila prema šupi. Tejlor se nasmešio. To je ta žena koja je u poslednje dve godine nadmudrila sve tajne službe u Evropi! Ne, ispravio se ljutito, ona je od svih njih napravila najveće budale na svetu i to ju je sigurno zabavljalo. Delovala je veoma odlučno i pretpostavio je da sve može da okrene u svoju korist. Uzdahnuo je i naslonio se na sedište pokušavajući da sredi svoje utiske o Čeril Houk. Pratio je i posmatrao već tri nedelje i znao o njoj sve što je želeo da zna. U srednjoj školi je bila zagrižena navijačica i imala je momka u fudbalskom timu. Pored toga, bila je predsednik razreda i u svemu se isticala. No, ni to joj nije bilo dovoljno, pa je odlučila da maturira godinu dana ranije i upiše odsek brodogradnje na Univerzitetu u Teksasu. Veoma brzo se pokazalo da je talentovan dizajner, tako da joj studije nisu predstavljalo veliki problem. Međutim, na njen život je porazno delovala pogibija roditelja u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila pre tri godine. Nasledila je brodogradilište koje je bilo pred finansijskim krahom, a verenik je napustio i oženio se nekom starijom, ali veoma bogatom ženom. Sve to bi

neku drugu devojku dovelo na ivicu nervnog sloma, ali ne i Čeril, pomislio je Tejlor. Ako je patila, to je vešto prikrivala i nikada se nije žalila. Nekoliko meseci posle smrti roditelja unajmila je jednog starijeg čoveka i dva studenta da joj pomognu kako bi se brodogradilište kako-tako dovelo u red. Upornošću i vrednoćom postigli su dosta, Čeril je “povratila” inostrane kupce i tako obezbedila tržište za prodaju svojih jedrilica. Prionula je na posao sa takvom energijom da se stekao utisak kako uopšte nije primetila da joj se bivši verenik oženio. Neverovatno uporna i vredna devojka anđeoskog lica... To joj se mora priznati, zaključi Tejlor. Naime, nikome ne bi palo na pamet da posumnja kako je ona umešana u bilo kakvu nezakonitu aferu. Radila je predano svoj posao, svake nedelje išla u crkvu, pomagala dobrotvornim društvima i sportskim klubovima. Svi u gradu su je hvalili zbog njene poslovnosti, ljubaznosti i plemenitosti. Bila je izuzetno inteligentna i Tejlor je strepeo da li će mu uopšte i otkriti gde je sakrila štampariju lažnog novca. Kada je te večeri krenula od kuće, on je bio siguran da će ga Čeril Houk odvesti baš na to mesto. Ali, prevario se. Otišla je u posetu kod Dejmona Šejna, a njemu nije preostalo ništa drugo nego da kroz prozor u bašti posmatra kako ona i Dejmon večeraju. Međutim, pošto je sada izašla iz stana, opet se ponadao da će otkriti ono zbog čega je proveo mnoge noći stražareći ispod njenih prozora. Sada je sedeo u kolima i smrzavajući se posmatrao Čeril kako žuri prema pristaništu. Bio je uzbuđen i radoznao pitajući se šta smera... Onda je video da je prišla vratima šupe koja su se klatila tamo-amo na vetru. Uhvatila ih je čvrsto sklanjajući istovremeno mokru kosu sa lica. A onda je iz mraka iznenada izronio neki čovek sa crnom maskom na glavi. Za tren je zastala, dok joj se na licu ogledao strah. A onda se okrenula u nameri da potrči, ali nije napravila ni dva koraka, a čovek je zgrabio i snažno udario u glavu tako da je bez reči pala na zemlju. - Dovraga! - glasno je viknuo Tejlor. Nije imao vremena da bilo šta uradi, jer je maskirani čovek pojurio prema pristaništu i uskočio u mali ribarski čamac. Kada je on istrčao napolje, začulo se brujanje motora što je značilo da se maskirani udaljava od obale.

Šta se događalo? Da li je Čeril napao neki lopov, ili je možda još neko otkrio čime se bavi i šta se krije na njenim jedrilicama? Ubrzano dišući, Tejlor je široko otvorenih očiju gledao ženu koja je ležala pred njim, licem okrenutim prema tlu. Jedna ruka joj je bila ispružena kao da je pokušala da traži pomoć od nekoga. Oh, bože, pomislio je očajnički. Moram joj pomoći po svaku cenu. Odeća joj je mokra i ne sme ostati ovde... Okrenuo je na leđa i pažljivo podigao. Ne mogu da verujem da je tako sićušna! Nesvesno mu je naslonila glavu na rame. Lice joj je bilo blatnjavo i strahovito bledo. Sklonio joj je pramen riđe kose sa čela i gotovo se trgao; imala je neverovatno nežnu i meku kožu... Dok ju je posmatralo obuzelo ga je sažaljenje koje je odmah zatim zamenilo ogorčenje, jer je verovao da mu je u poslednje dve godine baš ona zadala puno muke. Ne smem je žaliti, govorio je Tejlor Ešbi samom sebi. Uskoro ću pribaviti potrebne dokaze i uhapsiti je. Isto tako ne smem joj dozvoliti da se izvuče i umakne. Požurio je prema kući i odneo je do stana na mansardi. Brzo je spustio na krevet, ne skidajući pogled sa tog lica prošaranog sitnim pegicama na kome su se posebno isticale duge i tamne trepavice. Dok joj je prstima lagano opipavao čvorugu na glavi, Tejlor se trudio da ne razmišlja o njenim punim rumenim usnama. Bio je zabrinut jer je čvoruga svakim trenutkom sve više rasla. Devojka je dobila snažan udarac u glavu i znao je da mora da reaguje. Zato je brzo pozvao hitnu pomoć, a onda obavestio policiju. Ponovo se vratio kod Čeril i glasno uzdahnuo. Proći će sigurno još dosta vremena dok ne dođe stručna pomoć. On je ne može ostaviti u mokroj odeći... Moram je presvući, zaključio je i brzo joj skinuo jaknu. Čeril Houk je izgledala mnogo mlađe od jedne dvadesetšestogodišnje devojke i imala je nešto što nije znao da objasni, ali što je plenilo. Naravno, već u sledećem trenutku je bio ljut na samog sebe konstatujući da su mu misli otišle u neželjenom pravcu. To je bilo upozorenje; izgleda da ova mlada dama za njega predstavlja mnogo veću opasnost nego što se nadao. Podsetio je sebe da nijednog trenutka ne sme zaboraviti da se iza nežne i smerne pojave te devojke krije lukava i nepoštena osoba koja je u stanju da falsifikuje novac. Isto tako, dovoljno je dovitljiva da nasamari celu evropsku policiju i uživa u tome.

Mršteći se, Tejlor joj je izuo čizme, a zatim počeo da joj skida farmerke. Naravno, to nije bilo nimalo jednostavno, pošto su bile mokre i gotovo zalepljene za telo. Baš osetljiv i neprijatan zadatak, konstatovao je. Što se Čeril tiče, ona još uvek nije bila svesna. Samo je osećala strahovit bol u glavi i od toga su joj pošle suze. Ipak, uz veliki napor uspela je da podigne kapke i iznad sebe ugleda čoveka koji joj skida odeću. Zbog prilično grubih crta lica, guste crne kose, odlučne brade i hladnog pogleda njegovih tamnih očiju, devojci je zastao dah. Nije znala šta se dešava, a onda... Odjednom se setila čoveka sa maskom koji ju je pojurio, udario i srušio na zemlju. Nije se više ničega sećala... Da, posle je nastupila tama i muk. Pogled joj se zaustavio na crnoj kožnoj jakni koju je nepoznati imao na sebi. Verovatno je u pitanju neki lopov, pomislila je prestrašeno. Doneo ju je u stan kako je niko ne bi našao... Oh, bože, šta će se desiti? Po svaku cenu moram pobeći odavde...

III. Ni sama nije znala kako je uspela da ustane i pođe prema vratima, ali ju je njegova snažna ruka zaustavila. - Dovraga, ženo, šta radite? - upitao je i gotovo je odneo do kreveta. Međutim, čim ju je spustio, počela je da ga udara pesnicama i viče, na bilo koji način pokušavajući da se oslobodi. Čula je kako je glasno proklinje, a onda osetila snagu njegovih ruku. Naravno, nije mu trebalo mnogo vremena da je savlada. Uplašena i očajna, ipak nije htela da se preda. Munjevito je podigla desnu ruku i pre nego što je neznanac uspeo da se snađe, snažno ga je ogrebala po obrazu. Glasno je jauknuo i uhvatio se za bolno mesto, sa nevericom gledajući tragove krvi na prstima. - Prestanite! - povikao je ljutito i Čeril se za tren umiri. No, on joj nije puštao ruke, već je mirno dodao: - Od mene vam ne preti nikakva opasnost... Međutim, činilo se da ona uopšte nije čula te reči. Samo je mislila o tome kako će da pobegne i zato je osetila hladnu jezi shvativši da ne može da se makne, jer je on čvrsto držao za obe ruke. - Ipak vam neću dozvoliti... - mrmljala je pokušavajući da se oslobodi. - Samo sam želeo da vam pomognem - odvratio je pojačavajući stisak. - Ali, ako se ne smirite, moraću da budem grub prema vama dobacio je Tejlor Ešbi nervozno. Sada je njegovo telo bilo čvrsto pripijeno uz njeno. Osećala je topao dah na svom licu, a onda zatvorila oči osećajući kako crveni. Bila je očajna pošto nikada u životu nije bila tako bespomoćna. Nemoj da mu se suprotstavljaš, govorio joj je neki unutrašnji glas. To će ga samo još više razjariti, pa ti se može dogoditi da stradaš. Zato budi strpljiva i čekaj pogodan trenutak za beg... Onda je i protiv svoje volje počela da jeca. Bože, kako se uopšte mogla nadati da će uspeti da pobegne od tako snažnog i krupnog čoveka koji je očigledno bio rešen da se uopšte ne udaljava od nje?

Devojčino glasno jecanje još jače je odjeknulo u tišini noći. Iznenađen, Tejlor ustuknu i odmeri je. I u istom trenutku je bio svestan izazova koji je imao pred sobom; postao je svestan njene meke baršunaste kože i čvrstih grudi koje su bile gotovo priljubljene uz njega. Njegovo uzbuđenje je raslo istovremeno sa ljutnjom koju je osećao zato što su ga obuzele takve misli. Od samog početka, u stvari, od trenutka kada je otkrio da ga je Čeril nadmudrila i poslednje godine vukla za nos, često je razmišljao o trenutku kada će je imati u rukama i kada će ta žena zavisiti samo od njegove volje. Međutim, nije ni sanjao da će sve ovako ispasti i da će ona svojim ženskim čarima uspeti da ga dovede u iskušenje. Oh, zaista je bila prava veštica! Onda ju je pustio i ne ispuštajući je iz vida, mirno dodao: - Slobodno se opustite, gospođice - rekao je kada je otvorila oči i uplašeno ga pogledala. - Nisam vas ja noćas napao, stoga i ne treba da me se bojite. Još dok ste bili u nesvesti, pozvao sam hitnu pomoć i policiju i verujem da će uskoro stići. Ipak, Čeril je počela da se trese od straha. Naime, neki unutrašnji glas joj je govorio da i pored svega ima razloga da ga se plaši. Njegovo držanje i način na koji ju je posmatrao ulivali su joj strah. Dok se lagano udaljavala, direktno je upitala: - Ko ste vi? - Tejlor Ešbi - kazao je, dok mu je pogled odlutao do njenih raskopčanih farmerki koje je upravo počeo da skida. Ugledao je fini donji veš i to ga je neobično uzbudilo. - Ako ne želite da zaradite upalu pluća... - tiho je promucao - onda odmah morate da skinete svu mokru odeću. Ukoliko vam je potrebna pomoć... - Ne - odvratila je brzo plašeći se da je ponovo ne dodirne. Zato se pomerila prema ivici kreveta kako bi bila što dalje od njega. Osećala je kako joj gore obrazi. - Meni... meni nije potrebna pomoć. Nego... kako ste dospeli ovamo? - Vozio sam kola pored brodogradilišta i video kako vas je zaskočio neki čovek iz mraka. Nisam se odmah snašao, tako da sam izgubio dragoceno vreme. Kada sam došao do vas, već ste ležali u nesvesti, a čovek, koji vas je napao bio je na čamcu u marini. Za tren sam se dvoumio da li da pođem za njim, ali on je upalio motor i odmaglio -

dodao je i pažljivo je odmerio. - Izgleda da ste ga vi iznenadili pre nego što je uspeo da ukrade bilo šta. Hm... ne znam šta je radio u brodogradilištu? I staje očekivao da nađe? Na devojčinom licu jasno se video strah. Odmah je pomislila da je tražio njene nacrte. - O, ne! - uplašeno je uzviknula i skočila sa kreveta Ali, već sledećeg trenutka se uhvatila za glavu i počela glasno da jauče. - Šta to radite, pobogu? - ljutnuo se Tejlor. - Imate bolove u glavi, zar ne? Brzo ležite u krevet da još ne pogoršate svoje stanje! - Ne... vi ne razumete o čemu se radi - suprotstavila mu se odbijajući da prihvati rutu koju joj je pružao. - Moram smesta da odem u kancelariju gde je sef... Tejlor je stao pred nju glasno negodujući. - Gospođice, posle takvog udarca u glavu vi niste u stanju ni da siđete niz stepenice. Ako smesta ne legnete u krevet, ja ću vas primorati da to učinite. Međutim, Čeril nije lako odustajala. - Slušajte, gospodine Ešbi obratila mu se uz glasan uzdah - već me dovoljno boli glava i nema potrebe da mi i vi zadajete brigu. Ja jednostavno moram da odem dole i proverim da li mi je sef u redu! Jedini način da me u tome sprečite je da me vežete za krevet! Ustala je i prošla pored njega ponosno podignute glave kao da se ništa nije desilo. Naravno, Tejlor se nije usudio da je zaustavi. Ipak, povreda je učinila svoje i devojčini koraci bili su oprezni i lagani. On je došao u iskušenje da je pridrži, ali je nekako uspeo da se savlada. Ipak, bio je blizu u slučaju da joj zatreba pomoć. Uostalom, zašto da se nerviram zbog nje, pomislio je. Ako baš hoće, neka slomi vrat, bar neće morati da je hapsi kada za to dođe vreme. Ipak... nikako se nije odmicao od nje. Što se Čeril tiče, sve vreme je bila svesna da joj je on za petama. Uložila je krajnji napor da sama siđe niz stepenice, ali joj nije bilo nimalo lako. No, laknulo joj je kada je ušla u kancelariju i videla da je sef netaknut. Znači, njeni nacrti za Američki kup bili su na svom mestu. - Hvala bogu, ovde su - tiho je rekla i spustila se na stolicu. A onda je osetila strašnu malaksalost. Tejlor ju je iznenađeno posmatrao.

- Nije mi jasno šta je tu toliko važno da bi čovek rizikovao da polomi vrat? - Ništa - odvratila je ona sumnjičavo i zgrabila svoje nacrte. Pogledala ga je s podozrenjem i tek tada joj je palo na pamet da ga uopšte ne poznaje. Hm... nije bila sigurna da mu može verovati na reč kada kaže da je nije napao. Možda je bio iznajmljeni špijun, što nije bio redak slučaj kada se radilo o Američkom kupu. Odlučila je da mu ništa ne govori dok ne sazna nešto više o njemu. - Ko ste vi? - upitala je direktno. - Već sam vam se predstavio. Zovem se Tejlor Ešbi i vozio sam... - Vi niste odavde - prekide ga Čeril odlučno. - Vi ste sa severa? konstatovala je pomalo potcenjivački. No, on nije obraćao pažnju na to. Morao je da prizna da ova neobična crvenokosa devojka ima oštro uho. Po govoru je uspela da otkrije njegovo poreklo, mada je i on sam već odavno uzgubio onaj karakteristični sevemjački akcenat. - Rodom sam iz Bostona - odvratio je ne trepnuvši. - Ali, odavno sam otišao od kuće i više se nisam vraćao. Volim da se krećem i nikad nisam dugo na jednom mestu - dodao je i ljubazno se osmehnuo. Iako se nasmejao nekako usiljeno, Čeril je posmatrala njegovo lice koje je, čak i uz najmanji osmeh, bilo vrlo privlačno. Verovatno je u pitanju neki šarmer, zaključila je, odmah obećavajući sebi da neće dozvoliti da na bilo koji način utiče na nju. - Tako dakle... - tiho je promrljala. - A šta radite u Barnvelu? - Ovde živim - odvratio je mirno odlično se snalazeći u svojoj novoj ulozi u kojoj je bio već nekoliko nedelja. - Poslednjih deset godina sam živeo u Njujorku, ali me je zamorila vreva gradskog života i odlučio sam da se preselim na jug. Prvo sam nameravao da odem u Kaliforniju, ali strašno mi se svidelo kada sam ovuda prolazio i - ostao sam. To objašnjenje je zvučalo logički, ali je Čeril u celoj stvari ipak bilo nešto sumnjivo. Naime, Barnvel je bio maleni grad u kome su se svi poznavali, odnosno, znali sve jedni o drugima. Recimo, jedina novost u poslednjih nekoliko meseci bila je postavljanje novog semafora. Posmatrajući ga, nije mogla da veruje da bi neko kao Tejlor Ešbi bio impresioniran ovom sredinom baš toliko da bi rešio da ostane i živi na ovom mestu. Iz njegovih očiju izbijalo je nešto neobjašnjivo što je ona

protumačila kao spremnost i sposobnost da se uhvati u koštac sa životom u jednom velegradu kakav je Njujork. I baš kada je htela da upita Tejlora gde je zaposlen, začulo se zavijanje sirene. Stigla su kola hitne pomoći, a odmah za njima i policijska. Čuvši ih, Čeril uzdahnu. Znala je da sledi ispitivanje. Kada se na vratima pojavio Stenli Benks, pomoćnik šefa policije u Barnvelu, Tejlor se sklonio da bi ga propustio. Naime, nijih dvojica su se sreli još prvog dana njegovog dolaska, jer je Tejlor imao naređenje da kontaktira sa ovdašnjom policijom. Stenli je znao da ovaj detektiv ispituje nešto u brodogradilištu i čim je ušao, učtivo ga je pozdravio. S druge strane, Tejlor je želeo da bude dobar sa ovdašnjim policajcima, jer su mu mogli pomoći u određenim situacijama. Barnvel je bio maleni grad, a on nije želeo da na sebe skreće pažnju, pogotovo što je zadatak na kome je radio bio tajne prirode. Osim toga, Čeril Houk je uživala ovde veliki ugled i morao je da bude izuzetno oprezan. - Šta se desilo, Čeril? - upitao je Stenli odmah po dolasku. - Da li si povređena? Kirbi, brzo ovamo! Čeril je bleda kao krpa! - Sve je u redu... - To ću ja da kažem - dobacio je doktor Kirbi Čester prilazeći. Koliko vidim po tebi, situacija baš i nije sjajna. Šta se desilo? - Dobila je snažan udarac u glavu - odvratio je Tejlor spremno i ukratko ispričao šta se dogodilo. Zatim im je Čeril opisala događaj iz svoje perspektive. - Prvo moraš da se presvučeš, a zatim ćemo te odvesti u bolnicu rekao joj je Kirbi lagano joj pipnuvši čelo. Čeril se namršti. - Presvući ću se, ali neću da idem u bolnicu - izjavila je odlučno. Posle tople kupke, užine i nekoliko aspirina sve će biti u redu. - Čeril, nemoj da budeš tvrdoglava. Dobila si udarac i moramo ti snimiti glavu, draga. Iskreno rečeno, čini mi se da imaš potres mozga. Nije mu odgovorila. Toliko ju je bolela glava da je odmah poverovala kako je Kirbi u pravu. Međutim, plašila se da ode u bolnicu pošto su je bolnička atmosfera i miris lekova asocirali na tešku i bolnu smrt roditelja. Naime, oboje su umrli kada su doneseni u bolnicu, u razmaku od samo nekoliko sati. Iako se to desilo pre tri godine, bilo je dovoljno sa zatvori oči i seti se svakog detalja. Zbog toga joj je sama

pomisao da treba da se nađe u bolnici u kojoj je preživela najteže trenutke svoga života bila daleko neprijatnija nego bolovi u glavi. Osetila je suze i na trenutak sklopila oči. - Dozvoli mi da malo razmislim o tome, Kirbi - kazala je tiho. On klimnu glavom i obgrli je oko ramena. - Dođi! Pomoći ću ti da se popneš. Tejlor ih je za tren odmerio, a onda se okrenuo prema Stenliju. - Idem da vidim koliko sam oštetio kola kada sam uleteo kroz kapiju. - Poći ću sa tobom - odvratio je ovaj klimnuvši glavom. - Hoću da vidim kako je taj nitkov uspeo da uđe u krug brodogradilišta. Izašli su napolje i pronjuškali okolo. - Ne vidim nikakve tragove nasilnog otvaranja - dobacio je Stenli pregledajući kapiju. Tejlor je klimnuo glavom. I on je bio istog mišljenja, a to je moglo da znači dve stvari: ili je Čeril ostavila otključanu kapiju ili je čovek koji ju je napao imao ključ. - Da li je nešto nestalo? - upitao je. Šef policije odmahnu glavom, - Koliko vidim... ništa. U stvari, tu i nema šta da se ukrade. Samo jedrilice... Ali, ni njih nije jednostavno odneti - kazao je. - Ipak... sve ovo mi je strašno sumnjivo - dodao je zabrinuto. - Znam da Čeril vodi računa o svemu i uveče sve zaključava. - Ko bi mogao imati ključeve od ulazne kapije? - upita Tejlor. - Nemam pojma, ali doznaću što je moguće pre. Obojica su se vratila u kancelariju baš kada se Čeril pojavila na stepenicama. Njena riđa kosa bila je suva, a nestašne kovrdže uokvirivale su njeno bledo i nekako zabrinuto lice. Jednom rečju, devojka je delovala iscrpljeno. Kirbi je stalno pratio u stopu i gunđao. - Čeril, ne smeš da budeš toliko tvrdoglava. Povreda glave nije bezazlena stvar i ja kao doktor nemam prava da te pustim da ostaneš kod kuće. Zato moraš poći u bolnicu i tačka! Ona mu nije odgovorila, ali mu se nije ni usprotivila. Pogledala je u Stenlija i nestrpljivo dobacila: - Šta se dogodilo? Sigurno nešto nije u redu! Jedrilice...

- Sve su na broju, Čeril - prekinuo je šef policije blago. - Nego, reci mi... ko još ima ključeve osim tebe? - Samo Feliks i moja baka. Oboje imaju preko osamdeset godina i sigurno... Pa, ubeđena da sam da me nije napao niko od njih. Stenh uzdahnu. - Vrata su bila širom otvorena, a nisu provaljena. Prema tome, onaj ko ih je provalio morao je imati ključ. - Moguće je da je ključ ukraden - dobaci Čeril zabrinuto. - Ili je pak Feliks ostavio otključana vrata šupe. On je prilično zaboravan, ali... veliku kapiju sam lično zaključala. U to sam potpuno sigurna, jer sam proveravala da li je sve zatvoreno pre nego što sam krenula od kuće. - Sutra ćemo razgovarati sa Feliksom i Erikom i videti gde su ostavili svoje ključeve, odnosno, da li je postojala mogućnost da ih neko uzme - obećao je Stenli. - Da li imaš pojma zbog čega bi te taj neznanac mogao napasti? I šta je uopšte tražio ovde? Čeril pogleda u svoje nacrte koji su još uvek stajali na stolu. - Pa... radila sam nacrte jedrilica za Američki kup. Možda su nekoga baš oni zanimali... Sada se i Tejlor umeša u razgovor. - Mislite da bi vas neko mogao napasti zbog nacrta? U svakoj drugoj prilici Čeril bi mu se vešto suprotstavila smatrajući da omalovažava njen rad. Međutim, ovog puta nije imala snage za tako nešto, jer joj je glava pucala od bolova. - Dobro konstruisana jedrilica može da, odigra odlučujuću ulogu u trci. Kada organizatori imaju u mene poverenja... U to ne sumnjam, pomislio je Tejlor rezignirano. Oh, pa ta žena je za sve imala neko logičko objašnjenje i to ga je brinulo. Sa tim prelepim zelenim očima, bujnom riđom kosom i anđeoskim licem sigurno je svakog muškarca mogla da uveri da je u pravu. Odlično se pretvarala, ništa manje uspešno od njega. Kirbi ju je sada čvrsto uhvatio za ruku i na tren se okrenuo ka obojici. - Ako imate još neka pitanja za Čeril, moraćete da pričekate do sutra. Sada ide sa mnom u bolnicu, jer ne želim da budem odgovoran u slučaju da se pojave ozbiljnije posledice. Bolovi su bili sve jači, ali Čeril je tvrdoglavo ponavljala:

- Neću da idem u bolnicu! Već sam rekla da nemam kome da ostavim brodogradilište. Ulazna vrata su oštećena, tako da više ništa nije bezbedno. Osoba koja me je noćas napala lako se može vratiti i noćas. Hm... verujem da će to učiniti pre ili kasnije. - Svakako! I tada će okončati ono što je prvi put započela - dobacio je Tejlor. - Kako ne shvatate da ovde ne možete ostati sami? Zato će biti najbolje da ipak odete u bolnicu. Evo, ja ću ostati ovde i čuvaću brodogradilište. Njoj se nije sviđao ovaj predlog. U svakom slučaju, on je za nju bio stranac i ponašao se prilično nametljivo. S druge strane, pogled mu je bio hladan, a cela pojava nekako tajanstvena. Što je bilo još gore, kod nje je taj čovek budio želju za čulnim uživanjima. Setila se kako se osećala dok su im tela bila blizu i kako je drhtala od uzbuđenja... - Nema potrebe da se i vi angažujete, gospodine Ešbi - odvratila mu je, jedva se suzdržavajući da skupi dovoljno snage i ostane pribrana. - Ja sam Tejlor. - Dobro, Tejlore - ponovila je devojka promuklim glasom. - Hvala vam što ste ponudili svoju pomoć, ali... već ste mi dovoljno pomogli. Ne mogu da očekujem da se i dalje žrtvujete zbog mene. Odmerio je sa zanimanjem. - Nemate poverenja u mene? Pogledala ga je pravo u oči; bila je svesna činjenice da joj je možda spasao život, ali ipak nije mogla da dozvoli da bude tako lakovema. Uostalom, jednom prilikom se već prevarila i ostala ranjenog srca i duboko povređena. Nije želela da se tako nešto ponovi, pogotovo kada se radilo o brodogradilištu i njenim nacrtima. - To nije pitanje poverenja - odvratila je iskreno. - Ja vas uopšte ne poznajem. - Čeril, zbog toga ne treba da brineš - dobacio je Stenli. - Ja mogu da jemčim za njega, da znaš. Tejlor je godinama bio čuvar jedne privatne juvelirnice u Njujorku - kazao je šef policije i ispričao već spremljenu priču o kojoj se dogovorio sa Tejlorom već prilikom njihovog prvog susreta. - On se doselio ovamo pre nekoliko nedelja - dodao je Stenli - i dok ne nađe posao, radi zajedno osiguravajuće društvo iz Mobila. Čeril iznenađeno podiže obrve i pogleda korpulentnog i šarmantnog Tejlora. Nije joj ni najmanje ličio na čoveka koji bi radio kao

službenik nekog osiguravajućeg društva. Držao se arogantno i ponašao kao da mu je bogom dato pravo da donosi odluke umesto drugih ljudi. Čeril je bila sigurna da se on nikada, ne bi zadovoljio nekim rutinskim poslom. Tejlor je bio svestan da ga ona pažljivo proučava i trudio se da mu izraz lica bude potpuno bezizražajan, - Dakle? - obratio joj se nakon nekoliko trenutaka. - Još uvek mi ne verujete? Ona glasno uzdahnu. - Slušajte, to nema nikakve veze sa vama, ali ja ne želim ni najmanji rizik kada su u pitanju moji nacrti. Uostalom, prvi put u životu vas vidim. Kako mogu biti sigurna da niste špijun? - U to ne možete biti sigurni. Međutim, svi prisutni će znati da ću ja ovde provesti noć i ako nešto nestane, svakako da ću se prvi naći na listi osumnjičenih. Stenli se slabo osmehnu. - Čeril, najbolje će biti da te nacrte ponesem u policijsku stanici i tako ćeš biti sigurna da neće nigde nestati. U svakom slučaju, Tejlor bi mogao da prenoći ovde i čuva brodogradilište, a ja bih u razmacima od po sat vremena slao patrole da provere je li sve u redu. Da li se slažeš? - Slažem se - popustila je najzad. - Da li ćemo konačno krenuti u bolnicu? - dobacio je Kirbi nestrpljivo. - Hoćemo - složila se devojka shvativši da je bolnica ipak najbolje rešenje. - Ali, ne obaveštavaj moju baku o ovome, Kirbi. Mladi doktor se nasmeši. - Ne brini, Čeril. Erika ništa neće saznati od mene. Nije prošlo ni pet minuta, a svi su se razišli svojim putem i Tejlor je ostao sam. Sa olakšanjem je odahnuo, obukao jaknu i izašavši napolje, odlučnim korakom krenuo prema šupi. Kada je ušao unutra, ugledao je jedrilicu istu kao ove napolju i indentičnu onoj koju je video u Kanu. Oprezno je prišao i podigao poklopac na sedištu. Zastao mu je dah kada je ugledao vreću prepunu lažnih novčanica od po pedeset dolara. Nekoliko trenutaka je stajao bez pokreta i posmatrao lažne novčanice ne osećajući nikakvo zadovoljstvo što ih je otkrio. U stvari, obuzela ga je neka tuga. Šta se to sa njim dešavalo? Neće se sada valjda

raznežiti i zaboraviti mesece potrage za falsifikatorima? Nije smeo da dođe u situaciju da zanemari obaveze zbog bilo kakvog obzira prema Čeril Houk. Ne, njega ni u kom slučaju neće uhvatiti u svoju zamku... Žena koja je tako vesto umela da obmanjuje druge nije zaslužila nikakve obzire. Naime, Tejlor nijednog trenutka nije poverovao kada je policiji rekla da je jedan od zaposlenih ljudi verovatno ostavio nezaključana vrata šupe. Pretpostavio je da je ona sama namerno ostavila vrata kako bi neko od saradnika mogao da smesti lažni novac. Smatrao je da je Čeril izuzetno lukava i da je na ovaj način sebi obezbedila savršen alibi. Ali, to joj se skoro osvetilo, pošto napadač koji ju je povređio to sigurno nije učinio zbog njenih nacrta. Ha... pomisli Tejlor ti papiri sii bili beznačajni u odnosu na ono što se nalazilo u ovoj torbi. Izgleda da se neko neplanirano umešao u celu akciju, a kada je zapretila opasnost da ga otkrije, fizički ju je napao. Tejlor spusti poklopac, a da nije ni pipnuo same novčanice. Čeril Houk je bila vrlo proračunata i hladnokrvna osoba; dobro je znala da policija nikada neće doći da pretražuje brodogradilište, jer za tako nešto nije imala razloga. Osim toga, zato veče je obezbedila dobar alibi, jer je bila u poseti kod jednog od najbogatijih ljudi u Alabami. U toku svih godina provedenih u tajnoj policiji, Tejlor nikada nije imao posla sa osobom koja je umela tako vesto da se izvuče kada se nalazila u opasnosti. Ako bude želeo da je uhvati na delu, moraće da otvori četvore oči.

IV. Bolničarka je uzela termometar od Čeril. - Kako se osećate danas, gospođice? Ona se nervozno osmehnu. - Spremna sam da idem kući. Kada ćete me pustiti iz bolnice? - To zavisi od lekara - odvratila je devojka ljubazno. - On će uskoro doći da vas pregleda. Da li želite da vam uključim televizor? - upitala je i odmah zatim ga uključila i pre nego što je Čeril bilo šta odgovorila. Čim je sestra izašla, ona isključi televizor i lagano pođe prema vratima. Moram što pre otići odavde, pomisli. Međutim, iznenada je zastala setivši se da na sebi ima bolničku odeću. Naravno, tako obučena nije mogla da izađe na ulicu... Zato se vratila u krevet gunđajući. Kada će već jednom taj lekar? Pokušala je da zatvori oči i malo se opusti... Čula je otvaranje vrata i prenula se. - Konačno... - promrmljala je zadovoljna. - Doktore, morate me pustiti kući! Oh, to si ti, bako! - Da, to sam ja - odgovorila joj je simpatična Erika Houk. - Moja jedina unuka je u bolnici, a niko se nije potrudio da me obavesti o tome. Da znaš da to nije u redu i da sam uvređena. Čeril bi poverovala baki da se ljuti na nju da iz njenih blagih plavih očiju nisu izbijale briga i toplina. - Nisam htela da brineš i zato sam rekla da ti ne jave - kazala je tiho. - Pa, bake i postoje zbog toga da brinu o svojim unucima odvratila je starica, prišla joj i nežno je pomilovala po licu. - Lekar mi kaže da u pitanju nije ništa ozbiljno i da si zadobila samo lakši potres mozga. Ipak, došla sam da se lično uverim... Čeril se nasmeši. - Ti znaš da sam ja izdržljiva i da imam tvrdu glavu. Jedan udarac nije dovoljan da me obori. - Potpuno si na mene - ponosno je izjavila njena baka. Starica je bila u pravu. Čeril je bilo dovoljno da pogleda svoju baku i da joj bude jasno kako će izgledati kroz pedeset godina. Naime, Erika je

još uvek bila vitka i prava kao strela, a njene kao različak plave oči zračile su životnom radošću. U kratkoj riđoj kosi pojavio se tek pokoji beli pramen, a na licu je skoro neprestano igrao osmeh. Jednom rečju, Erika Houk je ostala mlada duhom i u svojoj sedamdeset osmoj godini. - Evo, donela sam ti odeću, dušo - kazala starica pružajući joj torbu. - Vodim te kući, draga. Devojčino lice se ozari. - O, bako, ti si moja spasiteljica! - uskliknula je poljubivši staricu u obraz. Brzo se spremila i već posle desetak minuta, obe su sedele u Erikinim kolima. - Od koga si doznala da sam u bolnici? - pitala je Čeril radoznalo. Kirbi mi je obećao da ti neće javiti. - Kirbi je održao svoje obećanje, draga - odvrati Erika mirno. - Sve sam saznala od Tejlora kada sam svratila da te pozovem na doručak. - Tejlor Ešbi? - iznenadila se. - Da li poznaješ još nekog Tejlora sem njega, draga? Jasno je da je Tejlor Ešbi u pitanju. Vraški zgodan momak, zar ne? - Oh, bako... Ali, Erika nije obraćala pažnju na njen prekorni ton. - Imala si sreće što se prošle noći tamo našao - kazala je zabrinuto. - Malo ko bi se tako dobro snašao u tako teškoj situaciji. Hm... on me malo podseća na dedu... - dodala je Erika, a lice joj je odjednom poprimilo nežan i pomalo setan izraz. - Oh, draga, tvoj deda je bio pravi muškarac! Bilo je dovoljno da me pogleda, pa da se sva raznežim. Samo da znaš koliko mi nedostaje - kazala je, a onda se trgla, svesna da je sasvim utonula u prošlost. Zato se brzo ispravila, pribrala i vratila u sadašnjost. - Mala moja, za tebe bi bilo najbolje da doživiš neku veliku ljubav, jer je to ono što priželjkuje svaka žena. Ja sam to doživela sa tvojim dedom i imala u toku četrdeset i pet godina zajedničkog života. Zato ti želim da imaš onoliko sreće koliko sam i ja imala. Čeril je počela da gunđa; trebala je da predvidi da će doći do ovakvog razgovora sa bakom. U stvari, svaki put kada bi se Erika setila svog pokojnog supruga, uvek bi to povezivala sa Čeril i njenim životom. Volela je da priča o vernosti i ljubavi, planovima za udaju i sreći, ne mogavši da shvati da je bilo veoma teško naći tu “pravu ljubav”.

Nekada, ne tako davno, i Čeril je smatrala da je pronašla pravog čoveka. Međutim, tek kada ju je Džerard izneverio, shvatila je da je njen izbor bio pogrešan, i bila je razočarana i očajna. Povukla se u sebe i sve što se desilo tumačila kao svoj veliki poraz. Kasnije, što je bilo dobro, kod nje se probudio prkos i želja da prevaziđe sitiuaciju u kojoj se našla. Kada se potpuno smirila i o svemu dobro razmislila, došla je do zaključka da je zahvaljujući tome što je Džerard napustio izbegla da učini najveću grešku u svom životu. Ali, od tada više nije razmišljala O ljubavi, jer nije ni imala nameru da se upušta u tako nešto. Međutim, Erika je bila suviše romantična da bi mogla da prihvati takav stav svoje unuke. U poslednjih šest meseci stalno je dosađivala Čeril da više izlazi i nađe nekoga. Pored toga, koristila je svaku priliku da je upozna sa unucima i rođacima svojih prijateljica i često dovodila Čeril u neprijatne, ali i komične situacije. - Bako, meni nije potreban niko... - rekla joj je po ko zna koji put. Imala sam ozbiljnog momka i.... znaš i sama šta se desilo. Ceo grad je prepričavao šta me je snašlo, ogovarali su me čim bi se negde pojavila i tako mesecima... - dodala je, odmahnula glavom i čvrsto stisnula usne. Ne, ne, hvala lepo na takvoj ljubavi! Ni po koju cenu ne bih da se to ponovi! Verovala sam da se između mene i Džerarda rađa nešto veliko i doboko, a onda sam bila najsurovije izigrana. - To je tačno - složila se Erika ozbiljno. - Ali, to samo znači da si izabrala pogrešnog čoveka. Sumnjala sam da se on i mogao zaljubiti... - Bako! - Hajde, nemoj da se praviš da to i sama nisi primetila! Meni se nije dopao ni na prvi pogled... Kao da sam osetila da nešto smera i da bi se od takvog čoveka svašta moglo očekivati... Uostalom, iz pogleda mu je izbijala neka zloba. Čeril je gledala kroz prozor. Nije ništa rekla, ali je u sebi priznala da je njena baka bila u pravu. Međutim, ona je bila zaslepljena Džerardovom prijatnom spoljašnjošću i slatkorečivošću i nije primećivala nedostatke. Brzo je uverio da je baš ona žena njegovog života, što mu je naivno i poverovala. Kako se samo prevarila! Džerardova želja bila je da se uz nju malo pritaji i pronađe bogatu ženu koja će mu obezbediti lagodan život.

- Ja sam se naučila pameti, bako - kazala je najzad. - Ako mi se ikada desi da se ponovo zaljubim, to će biti slučajno i protiv moje volje. Erika je jedva primetno klimnula glavom; bila je zadovoljna njenom izjavom, jer je pre samo nekoliko meseci Čeril tvrdila da se više nikada neće zaljubiti. Stvar je krenula sa mrtve tačke, zaključi ona zadovoljno. - Dakle, reci mi nešto o Tejloru - dobacila je želeći da promeni temu razgovora. - Ako sam dobro obaveštena, dolazi iz Bostona. Čeril je sumnjičavo odmeri; dobro je poznavala Eriku i odmah pretpostavila kakve se sve kombinacije pletu u njenoj glavi. Zato je odlučila da reaguje. - Ono o čemu sada razmišljaš, slobodno baci u vodu, bako! Tejlor Ešbi mi je sinoć učinio uslugu, ali tu se sve završava, to je kraj priče. Jasno? - Tako je šarmantan i lepo građen - odvratila je Erika smešeći se. Da li si i ti primetiula? Pravilnih je crta i lica kao izvajanog od granita. Oh, sumnjam da bi se našla žena kojoj se tako nešto ne bi dopalo. Hm... deluje tako snažno i odlučno da bi se svako bez problema mogao osloniti na njega. Čeril je upravo zaustila da kaže baki kako je Tejlor Ešbi ni najmanje ne interesuje, ali su upravo tada ušle u dvorište brodogradilišta i zatekle Tejlora kako pokušava da popravi kapiju. Morala je da ga pogleda i primeti snažne mišiće koji su se ocrtavali ispod pamučne majice. Za trenutak je pomislila kako je biti u njegovom zagrljaju i gotovo izgubila dah; zraci sunca igrali su se u njegovoj gustoj crnoj kosi, a tanine oči posmatrale su je prodorno i bez stida. Stvarno, u pojavi Tejlora Ešbija bilo je nešto što je svaku ženu činilo svesnom njene ženstvenosti. Čeril pogleda u stranu pokušavajući da potisne čudan osećaj koji je taj čovek kod nje izazivao. Jer, kada ju je Džerard napustio, obećala je samoj sebi da neće sebi dozvoliti bilo kakvu slabost prema nekom muškarcu. Odlučila je da se toga još uvek pridržava. Čim je Erika zaustavila kola, Tejlor je bio tu da otvori vrata i pomogne joj izađe. Pružila mu je ruku i istog trenutka osetila kako joj srce tuče kao ludo; oblik ju je neka čudna vrućina, a obrazi se zacrveneli...

To je smešno, pomislila je uzrujano i brzo izvukla ruku iz njegove. Bilo joj je veoma neprijatno kada je podigla glavu i primetila ciničan osmeh u uglovima njegovih usana. - Kako je vaša glava? - učtivo je upitao. - Dobro - odvratila je iznenađujuće smirenim tonom. - Nego, hvala vam što ste popravili kapiju. Niste morali da se trudite i oko toga. On slegnu ramenima. - Ništa naročito, gospođice, jer bi svaki malo veštiji provalnik brzo uspeo da je onesposobi. - Mislite? - upita razočarano. - Naravno. - Onda mi ne preostaje ništa drugo nego da naručim novu kapiju dobacila je i pogledala u Eriku. - Draga, izgleda da si zaboravila da si imala potres mozga? ukorila je baka. - Sada jedino treba da se odmaraš. Ona odmahnu rukom. - Oh, bako, i sama znaš da nemam vremena za tako nešto! Uostalom, čula si šta je Tejlor rekao. Ne mogu da rizikujem i dozvolim da se nešto slično opet ponovi. - Možda bi bilo najbolje da kupite alarmni uređaj i na taj način obezbedite ulaz - predložio je Tejlor. Ona se jedva primetno namršti. - Za sada ću morati da se zadovoljim starim - kazala je pomalo tužno. - Ako iduće godine stvari krenu na bolje... tek tada mogu da razmišljam o novom. Baš tada se u dvorištu brodogradilišta pojaviše kola Dejmona Šejna. Mladić je parkirao kola iza Erike i žurno izašao. - Da li je sa tobom sve u redu? - upitao je Čeril uzevši je za ruke. Malopre mi je u banci bio Kirbi Čester i kazao mi da si napadnuta prošle noći. Šta se zapravo desilo? Devojka se nasmeši. - Ne brini, Dejmone, sada je sve u redu. Međutim, on ju je čvrsto zagrlio kao da je hteo da je zaštiti. To je toliko iznenadilo Čeril da se nije odmah snašla. Uzvratila mu je nežnost, ali se posle toga diskretno oslobodila neočekivanog zagrljaja.

- Oh, Dejmone, nema razloga da toliko brineš! Kao što vidiš, dobro sam - dobacila je smejući se. - Čeril, Čeril! Nisam smeo sinoć da te pustim! - rekao je sa kajanjem u glasu. - Nikako nisi smela da izađeš sama u to doba noći! I sada... ne treba da stojiš ovde. Hladno je, draga! Najbolje će biti da pođeš unutra i legneš, - Dejmone, nemoj da preteruješ. Imam slabiji potres mozga, a ne upalu pluća - dodala je i onda mu predstavila Tejlora. - On me je spasao i ostao da čuva brodogradilište dok sam bila u bolnici. Inače, Tejlor sada radi za jedan osiguravajući zavod - dodala je. Tejlor je pružio ruku i odmerio čoveka o kome je sakupio dovoljno podataka proteklih nekoliko nedelja. Bio je visok, plavokos i atletski građen, a njegov široki osmeh je prosto razoružavao. No, Tejlor nije bio nimalo naivan. On je dobro znao šta se krije iza spoljašnjeg izgleda tog bogatog i razmaženog plejboja koji je znao da odleti u Pariz na večeru ili iznajmi ceo zabavni park za sebe i svoje prijatelje, obasipajući prisutne dame brilijantima i dijamantima. Uostalom, uvek je bio okružen velikim brojem žena. Šta on hoće od Čeril? Odmah pošto je sebi postavio takvo pitanje, i sam se trgao. Morao je da prizna da ga je iznenadilo sopstveno reagovanje. Šta se to događa sa njim? Nije mogao da poveruje da je bio ljubomoran... Ta pomisao ga je uplašila, pošto za detektiva nije bilo ništa gore od toga da se zaljubi u ženu protiv koje sakuplja dokaze i sprema se da je optuži. Pretpostavljao je da će u toku rada sresti još mnoge muškarce koji će se prema njoj ponašati kao Dejmon. Uostalom, Čeril je veoma privlačna žena, a Tejlor nije jedini koji je to primetio. Međutim, za njega će biti najbolje da to ignoriše i koncentriše se na izvršavanje zadatka koji se konačno bližio kraju. - Znači, Čeril je imala sreće što se vi naišli - dobacio je Dejmon i ponovo spustio ruku na devojčino rame. - Nagovarao sam je da prenoći kod mene, ali znate kako je tvdoglava... U stvari, vi to verovatno i ne znate, ali ima vremena, uverićete se. U svakom slučaju, hvala vam što ste joj pritekli u pomoć.

Čeril oseti kako crveni. Nije joj bilo jasno zbog čega se Dejmon ponaša kao da su njih. dvoje ljubavnici i kao da mu je Tejlor učinio veliku uslugu spasivši je. - Dejmone... - pokušala je da mu se obrati. - Nema na čemu da mi zahvaljujete - presekao je hladan Tejlorov odgovor Dejmonu. - Bilo mi je zadovoljstvo da to učinim. Ne pruža mi se često prilika da izigravam viteza-spasioca. Rekavši to, ponovo je odmerio tog plejboja ledenim pogledom. Međutim, ni ovaj nije bio mnogo ljubazniji. Dva mladića su se odmeravala kao dva najveća naprijatelja koja odmeravaju svoje snage pre nego što će se sukobiti. Atmosfera je bila prilično napeta, ali Čeril se brzo snašla. Oslobodila se Dejmonove ruke i tobože slučajno stala između njih dvojice. - Tejlor je upravo pregledao alarm na kapiji - kazala je tek da skrene razgovor. - Izgleda da se pokvario i... - Slažem se sa njim - dobacio je Dejmon. - Mesecima ti govorim kako nije u redu da ovde stanuješ sama. Ona se namršti. - Oh, ne budi smešan! Ovde sam u samom gradu i sasvim sam bezbedna. Stenlijevi ljudi svake noći dolaze bar dva puta da provere da li je sve u redu. - Jeste da dolaze, ali uvek to čine u određeno vreme - kazala je Erika pomalo ironično. - I najveća budala može da im doskoči i nešto uradi u međuvremenu. Prvi sused ti je stari Markus, a njegova kuća je udaljena gotovo kilometar. - Trebalo bi da pogledaš nove stanove u ulici Travis - predložio joj je Dejmon. - Nisu suviše skupi i nalaze se u zgradama u kojima se kontrolišu ulazi. - Naravno, možeš se preseliti i kod mene - predložila je Erika - jer u kući ima i previše mesta. - Starica mojih godina ne bi trebala da živi sama, pošto se uvek nešto može desiti. Da Čeril nije bolela glava, sigurno bi se glasno nasmejala. Naime, dobro je znala da je njena baka koristila godine kao argument samo kada je htela da postigne neki cilj. Inače, ona uopšte nije osećala njihov teret. - Oh, ne mogu da verujem! - odvratila je začuđeno. - Oboje reagujete kao da je Barnvel leglo kriminala! I sami znate da su u gradu

ovakvi događaji retki i da je Stenli najviše zauzet privođenjem pijanih vozača i malobrojnih maloletnih delikvenata. - U pravu si, ali onaj ko te je udario u glavu sigurno nije bio pijani vozač - primetio je Dejmon. - A to se može i ponoviti, da znaš. Zato se već jednom urazumi, draga. Ne možeš ostati ovde i tačka! Čeril uzdahnu. Nije imala snage da se dalje raspravlja, ali nije htela da popusti. Njen bespomoćni pogled sreo je Tejlorove oči tamne kao noć. Nekoliko trenutaka su se ćutke posmatrali, svesno osetivši koliko privlače jedno drugo. - Nema potrebe da se odselite odavde - rekao je Tejlor mirno. Biće dovoljno da nabavite novi damini uređaj. Uostalom, zašto ne zovete moju poslodavku, Gven Fulton? Ona bi vas najbolje posavetovala - dodao je. Naravno, jedno su bile potrebe, a drugo devojčine mogućnosti. No, Čeril sada tako nešto nije mogla da objašnjava. Ipak se nasmešila Tejloru i ne obraćajući pažnju na namrgođeno Dejmonovo i bakino lice, ljubazno odvratila: - To je dobra ideja. Telefoniraću joj danas posle podne i zamoliti je da mi pomogne. Tako je i bilo. Gven Fulton je došla u brodogradilište odmah posle njihovog razgovora. U stvari, rekla je devojci da ima posla u blizini i da će prvo svratiti kod nje. Čeril ju je ljubazno pozdravila. - Oh, hvala što ste odmah navratili, Gven. - Nema na čemu, gospođice Houk. Imam jednog klijenta u vašoj blizini, pa, pošto je odgodio sastanak za nekih pola sata, resila sam da dođem do vas. Odmah da vam kažem da bih prvo morala da razgledam ceo prostor i uzmem određene informacije. Tek tada vam mogu nešto preporučiti. - Odlično. Možemo odmah da počnemo - odgovorila je Čeril. - Da li vas je neko i ranije napadao, ili vam je sinoćni napad bio prvi - upitala ju je žena kada su stigli do šupe. Čeril odmahnu glavom. - Brodogradilište je dugi niz godina u vlasništvu moje porodice i ovako nešto se nikada nije dogodilo. - Ali, ti nikada ranije nisi radila za Američki kup - dobacio je Dejmon koji im je u međuvremenu prišao. - Taj posao vredi više od svih

tvojih jedrilica! U stvari - dodao je pošto ga je devojka zapanjeno pogledala - nacrt za dobru jedrilicu koja ostvari nekoliko pobeda na trkama može da vredi i nekoliko miliona dolara. Naravno, jasno je da se tako nešto nikada ne zna dok se jedrilica ne isproba. Ipak... - Mislite da jučerašnji događaj ima neke veze s tim? - upitala je Gven. - Pretpostavljate da je neko pokušao da dođe do vašeg nacrta, zar ne? Čeril slegnu ramenima. - Nisam ubeđena, ali jedino mi tako nešto pada na pamet. Jer, provalnik nije ništa uzeo... Znači, nije u pitanju provala zbog krađe. Da ja nisam naišla, verovatno bi provalio u kancelariju gde stoje nacrti. Simpatična Gven značajno klimnu glavom. - Sudeći po ovome što sam čula i videla, mislim da će biti najbolje da nabavite novi alarmni uređaj i dobru bravu za kapiju. Opasnost od provalnika će u tom slučaju trajati samo dok ne završite i predate svoje nacrte - zaključila je. - Slažem se sa vama - kazala je smeškajući se zadovoljno. - Za svaki slučaj, promenite i brave na svim vratima. To ste već odavno trebali da učinite. Osim toga, bilo bi najbolje da na glavnu kapiju postavite elektronske sigurnosne uređaje. Znam da su skupi, ali jedino vam oni mogu obezbediti punu bezbednost. - Gospođa je u pravu i treba je poslušati - dobacio je Dejmon, iako devojka uopšte nije obraćala pažnju na njega. - Naravno, nije loše što je tu stražar, to nikako. Preporučila bih vam da ostane sve dok ne završite sa nacrtima, gospođice Houk. Čeril rezignirano uzdahnu. - Hvala na stručnoj proceni, ali... moje mogućnosti su ograničene. Za sada mogu nabaviti nove brave, ali elektronski uređaj i stražar ne dolaze u obzir. - Ne možeš tako da razmišljaš, Čeril - umešao se Dejmon. - Ja ću snositi sve troškove. - Ne, tako nešto ne dolazi u obzir! - odlučno mu se suprotstavila. - Oh, ne budi tako tvrdoglava! - odvratio je Dejmon Šejn, nenaviknut da mu se ljudi suprotstavljaju. - Činim to za nas dvoje, Čeril. Ošinula ga je besnim pogledom tako da se odmah trgao.

- Slušaj - požurio je da se ispravi. - Ja to neću platiti iz svog džepa. Osnovao sam Sindikat investitora koji će učestvovati u svim troškovima vezanim za trke Američkog kupa. Pošto radiš za Kup veliki deo posla, možemo da ti pomognemo. - To je lepo od tebe, ali ne znam kako se sve to može povezati. Elektronski uređaj i sve ostalo će ostati ovde i posle trka tako da... Mislim da bih i ja u svemu trebala da učestvujem... - Ti si već dosta pretrpela zbog nacrta, zar ne? Sreća što ti taj udarac nije naneo veće zlo, jer moglo je da bude i mnogo gore. A šta ako se tvoj napadač ponovo vrati? Da li si spremna da ga dočekaš? - Naravno da nisam - tiho je odvratila. - U tom slučaju, poslušaj gospođu Gven i postupi onako kako te je ona savetovala. Čeril se nekoliko trenutaka razmišljala, a onda shvatila da nema kud. - Dobro, ali samo pod uslovom da sve investira Sindikat - kazala je odlučno. Gven zadovoljno klimnu glavom. - Što se tiče stražara, nadam se da je stvar već rešena. Pretpostavljam da će se Tejlor Ešbi prihvatiti tog posla. A pouzdanijeg od njega ne mogu naći. - Ali... zar on nije zaposlen? - začudila se Čeril. - To je posao koji nema određeno radno vreme i koji je prilično specifičan. Ništa ne brinite, Tejlor sve može. Nego... primetla sam da imate dve prostorije kod ulaza u magacin. Mogu li one... - Oh, da, naravno! - prekinula ju je Čeril oduševljeno. To je, u stvari, mala garsonjera i uz malo truda može brzo da se sredi. Gven se nasmeja. - Odlično. Uradite to što pre kako bi se Tejlor odmah uselio. Videćete, pored njega ćete biti potpuno bezbedni. On je čovek kome retko šta može da promakne.

V. Sutradan je Tejlor zatekao Čeril u velikom poslu. Spremala je mali stan u koji je on trebao da se useli. Imala je na sebi farmerke i široku majicu, a riđa kovrdžava kosa bila joj je puna prašine. Pogledao je ispod oka i uzdahnuo. U stvari, ona i nije neka lepotica, pomislio je. Ali je u svakom slučaju bila toliko ljupka i ženstvena sa onim rupicama na obrazima, sitnim pegicama ispod zelenih očiju uokvirenih dugim trepavicama. Sve u svemu, mlada vlasnica brodogradilišta spadala je među one žene koje se ne bi setile kada su poslednji put lakirale nokte i koje nisu davale ni pet para, ako ih neko vidi bez šminke i nedoterane. U stvari, ona ni u kom slučaju nije bila tip žene koji se mogao dopasti Tejloru Ešbiju. Ali, šta ga je onda toliko privlačilo kod nje? Zbog čega se osećao tako Čudno i zbunjeno? Na ta pitanja Tejlor nije imao odgovor niti je mogao na pravi način da razume svoje ponašanje. No, bilo mu je jasno da je Čeril Houk bila veoma opasna žena koja je svakog muškarca uspevala da obori s nogu. Ponašala se kao da to ne primećuje, ali je sve, po Tejlorovom mišljenju, bila obična varka. Nekoliko nedelja je posmatrao kako jednog po jednog muškarca vrti oko malog prsta. Đavo neka ga odnese, ako joj dozvoli da i sa njim čini ono što i sa ostalima. Uozbiljio se i ušao u sobu. Nije imao nameru da se nasmeši, ali jednostavno se desilo. - Da li znate da ima više prašine na vama nego okolo? Čeril je prestala da čisti pod i oslonila se na metlu. - Tejlore, nisam vas očekivala tako brzo! Naime, ona je dugo razmišljala o tome da li je pogrešila što je pristala da primi Tejlora u službu. Međutim, ipak je došla do zaključka da to nije bila greška, pošto je on kao muškarac nikada ne bi mogao zainteresovati. Da je, recimo, kojim slučajem prošla pored njega na ulici, ne bi ga ni zapazila. To da, ali... Sada, dok ga je posmatrala od glave do pete, morala je da prizna da je Tejlor Ešbi ipak bio zgodan i da bi svaka žena koja ima ukusa zadržala pogled na njemu.

Pored toga, desilo joj se da je, posmatrajući ga, osetila čudnu bolnu žudnju. - Moram da završim sa čišćenjem - rekla je tek da nešto kaže. - Vi ste u pravu, jer ovde ima toliko prašine da mi se čini da nikada neću uspeti. Kasnije ću morati da nabavim i zavese - dodala je i bacila pogled prema prozoru. - Biće vam potrebne, zar ne? Tejlor ispod oka osmotri krevet i nasmeši se. - Da na ovolikom krevetu spavam sam? - upitao je. - Oh, pa ovakav ležaj nije za jednu osobu! Osetila je kako je obliva rumenilo, ali nije ni trepnula. - Nema problema za onog koji je navikao da spava sam - kazala je trudeći se da joj glas zvuči smireno i ozbiljno. - To baš i ne volim - rekao je, još uvek se šeretski osmehujući. Sve bolje podnosim kada su oko mene žene. Ona se jedva suzdržavala. Posebno je upalo u oči što je reč “žene” izgovorio u množini. Ali, nije ni sumnjala da ih je bilo na pretek! Ni sama nije znala zašto, ali je bila sigurna da je on bio prilično zatvoren prema njima i da ih je napuštao pre nego što bi ga stvarno i upoznale. - Moraćete da sačekate još malo - kazala je. - Ako požurim, uskoro će sve biti čisto i provetreno. Da li ste se spakovali? - Nemam mnogo stvari - rekao je skidajući sa leđa poveći ruksak. U stvari, ovo bi bilo sve. - Ostale stvari ćete doneti kasnije? - Ne. Oh, nije moguće da je to sve što ima, pomislila je Čeril. - Nemojte toliko da se iznenađujete, gospođice. Ja nigde ne ostajem mnogo, najduže godinu ih dve. I što manje stvari imam, to mi je lakše da se presehm. Za Čeril je tako nešto bilo nepojmljivo. Naime, njena baka i deda su rođeni u Barnvelu, posle toga njeni roditelji, a onda i ona. Bila je sigurna da će zauvek ostati da živi u tom gradiću, kao i njena deca ako ih bude imala. Zamišljeno je posmatrala grube crte Tejlorovog lica. - Zar nikada niste poželi da neko mesto nazovete svojim domom? Pomalo ironično se nasmešio. - Mislite na ono: kuća, žena i deca? Hm... to je ono što svaka žena ima na umu, zar ne?

Iznenađeno ga je odmerila. - Vama se to ne dopada? - U pravu ste, ne volim nikakve stege. Čeril se lecnu; u njegovom tonu bilo je toliko ogorčenosti koja se izgleda skupljala godinama. Htela je da ga upita za uzrok, ali se predomislila videvši kako mu je lice odjednom poprimilo hladan i tvrd izraz. Pa on prezire sve što ja cenim i volim, pomislila je za trenutak. Ne vredi... sasvim je nestvarna nada da ću možda uticati na njegove stavove. Znala je da će Tejlor Ešbi otići i pre nego što sama pokuša da načini prve korake. Onda se trgla shvatajući da se zanosi. - Mislim da je bolje da sada uzmem usisivač - kazala je i pošla prema vratima. - Nema potrebe da se zamarate - dobacio je Tejlor i preprečio joj put. - Kasnije mogu to i sam da završim. Nego... da li ste slobodni večeras? - Zašto me to pitate? Nasmejao se zbog njenog sumnjičavog tona. - Nemate razloga da brinete, gospođice Houk, jer ne smeram ništa što vam se ne bi dopalo. Samo sam želeo da odemo do Gven i vidimo kakav tip sigurnosnog uređaja bi nam preporučila za kapiju. Čeril obuze vrućina od njegove blizine. Mogla je lepo da oseti kako joj se bude čula. Srce joj je ubrzano kucalo, usta su joj bila suva i... upitala se zašto se u društvu tog čoveka ponaša kao neka šiparica. Oh, mora pokušati da se kontroliše! Potrudila se da deluje što ravnodušnije, ne znajući da li joj je to i pošlo za rukom. - Dobro bi bilo da vi odete do Gven, a ja ću za to vreme završiti sa spremanjem - kazala je. On je iznenađeno pogleda. Znao je da sa tom ženom neće biti lako. - Moja kola su još u garaži, pa sam mislio da me vi odbacite do grada. Čeril je ćutala. U momentu je pomislila na njega pored sebe i zadrhtala. Nije bila sigurna da bi se mogla sasvim usredsrediti na vožnju. - Slobodno uzmite moj auto - kazala je ljubazno. - Meni danas ionako neće biti potreban.

Tejlor je pogleda; bilo mu je jasno da će za njega samog biti najbolje da se drži na određenoj distanci od Čeril Houk, ako misli da završi započeti posao. Bio je svestan činjenice da ga ta neobična devojka strašno privlači i da ne sme da dozvoli da se između njih dvoje razbukta plamen strasti. Ipak joj je prišao, uzeo joj metlu iz ruke i prislonio je uza zid. - Žao mi je, ali mislim da je potrebno da i vi pođete sa mnom rekao je. Pošto je shvatio da se sprema da ga odbije, brzo je dodao: - Morate sami da odaberete psa čuvara, jer će ostati sa vama kada ja odem. Čeril nije imala kud. - Dobro - složila se. - Poći ću sa vama, ali mi morate dati vremena da završim sa spremanjem. Tako je i bilo. Posle jedno sat vremena, seli su u njen auto koji je za čoveka Tejlorove građe bio suviše mali. Što se Čeril tiče, blizina tog muškarca ju je strahovito uzbuđivala, tako da se osećala veoma čudno. Međutim, iz sve snage se potrudila da tako nešto sakrije od njega. - Hej, šta je sa vama? - iz sanjarenja je probudio njegov glas. Krećemo li? Pogledi su im se sreli i ona oseti kako je obliva rumenilo. Dovraga s njim! Da li je moguće da ju je pročitao? Hm... takvom tipu izgleda ništa ruje moglo da promakne. - Izvinjavam se, zaista. Nešto sam se zamislila. Kuda idemo? - Prvo u kancelariju kod Gven. Samo... možda bi bilo bolje da ja vozim - dodao je oprezno. - Imam utisak da se vi još niste oporavili. - Ne! - odvratila je odlučno znajući da će joj vožnja pomoći da ne misli na njega. - Ja poznajem grad bolje od vas. Samo se udobno smestite i uživajte. Kratko je klimnuo glavom i bolje se namestio na sedištu. Čeril je vozila veoma brzo i on joj u jednom trenutku dobaci: - Da li vam je neko rekao da vozite kao rimski taksista? - Zaista? Bih ste u Rimu?- upitala ga je okrećući se. Odmah ju je upozorio. - Ne skrećite pogled s puta. Poslušala ga je, ali je ipak dodala: - Nije mi jasno zbog čega se toliko plašite. Nisam imala sudar već više od nedelju dana - našalila se.

- To zvuči ohrabrujuće. A koliko ljudi je zbog vaše vožnje doživelo infarkt? - Po svemu sudeći, vi ćete biti prvi - odvratila je veselo. - Nego... kada ste bih u Rimu? - Pre nekoliko godina - odvratio je neodređeno pitajući se zbog čega se Čeril sada interesuje za njega. Da nije slučajno nešto posumnjala? - Pa... dosadio mi je Njujork i odlučio sam da pođem na krstarenje - objasnio je kratko. Iznenađeno je podigla obrvu. - Zar? A koliko vam je bilo godina? - Sedamnaest. Kada smo stigli u Rim, primio sam platu jer sam radio na brodu, razgledao grad i kupio avionsku kartu za Njujork. Nasmešila se. - Pa... tada ste bili gotovo dete! Cinično se osmehnuo ne želeći da joj objašnjava da se sam izdržava od svoje petnaeste godine. - Ne bih rekao da sam bio dete u pravom smislu te reči - dobacio je i pretrnuo od pogleda njenih smaragdnozelenih očiju. - A čime ste se vi bavili kada vam je bilo sedamnaest godina? - Pohađala sam školu i navijala za školski tim - odgovorila je smeškajući se. Tejlorov pogled preleteo je preko njenih dugih vitkih nogu koje su se isticale u crnoj mini suknji, a zatim išao dalje preko vitke figure, sve do oblih punih grudi koje su se jasno ocrtavale ispod džempera od žute angore. - Verovatno ste dovodili do ludila igrače kada ste se među njima pojavili u mini-suknji - primetio je. Čeril ga je zbunjeno pogledala; kada je po izrazu lica shvatila da je mislio ozbiljno, počela je glasno da se smeje. - U pravu ste, bila sam “fatalna cura” - kazala je veselo, sećajući se kako se lako zaljubljivala u mnoge dečake koji su je smatrali samo dobrom drugaricom. - Morala sam da teram momke od sebe - dobacila je istim tonom. Tejlor se ugrize za usnu. Bila je tako privlačna da je najviše od svega želeo da je poljubi. Čudio se što takva devojka već nije udata i nema porodicu i decu. Nije mogao da razume kako je do sada niko nije

zaprosio, jer je takvim čarima bilo zaista teško odoleti. Odjednom je osetio kako ga obuzima vrućina. Moraću da se spustim na zemlju, zaključio je posmatrajući ulice Mobila. Samo da se ovaj slučaj što pre završi. Prilično brzo su obavili sve što su planirali i krenuli kući, pošto Tejlor nije želeo da se zadržava. Čeril je malo negodovala zbog toga, ali ništa nije mogla da promeni. Sada je uživao, jer je već bio navikao na njen način vožnje. I umesto da se nervira na svakoj krivini, ispod oka ju je pažljivo posmatrao. Ovoga puta potpuno ga je fascinirala boja njene kose kojoj su zraci sunca na zalasku davali poseban, vatreni sjaj. Pored toga, zbog nečeg se glasno smejala i to mu je ličilo na pravo poigravanje njegovim čulima. Stisnuo je usne. Ali, kakav je to smeh? Tako bezazlen, ali istovremeno i sa mnogo tajanstvenih značenja. Setio se svoje majke kojoj bi se, dok se smejala, u očima pojavio čudan sjaj, a na licu onaj bezazlen izraz karakterističan za žene koje su znale da koketiraju. I ona je bila u stanju da osvoji svakog muškarca. Naime, Tejlor je imao samo sedam godina kada je majka ostavila njegovog oca i njega, ali mu je u ušima još uvek odzvanjao njen zvonki smeh. Tada je naučio da se ženi nikada ne može verovati, ma koliko ona bezazleno delo vala. Poverovati nekoj ženi značilo je po Tejlorovom mišljenju, navući sebi na vrat neku nevolju. - Iznenadila sam se što sam posle toliko godina srela Dejvida kazala mu je razmišljajući o školskom drugu kod koga su kupili psa. - Kladim se da se to ne dešava često - dobacio je. - Ne znam na šta mislite? - upitala je zbunjeno. - Pa, ne dešava se često da prekinete kontakt sa nekim od vaših udvaraca... Mada... nije mi jasno kako uspevate da održite kontakt sa svima? - Kako to mislite, sa svima? - Tejlor ispruži svoje duge noge i promrmlja. - Pretpostavljam da imate toliko uspeha kod muškaraca dobrim delom i zbog vaše konstitucije. Naime, muškarci vole da se osete kao zaštitnici nemoćnih žena. A vi delujete tako krhko, bezazleno i nezaštićeno.

- Zaboga! Zar vam ja delujem bespomoćno? - Naravno! Kao i većina ostalih žena, i vi umete dobro da glumite. Čeril je osetila kako je obuzima bes, ali se odmah setila da je samoj sebi obećala da će biti mirna i hladnokrvna. Bilo joj je krivo što Tejlor ima takvo mišljenje o ženama i Mela je da se upusti u raspravu i nauči ga pameti. Ipak, to se nije dogodilo, jer ju je odjednom obuzela želja da što pre stigne kući. Što se tiče Tejlora Ešbija, čvrsto je zaključila da je taj čovek potpuno bezosećajan. Smetala joj je njegova samouverenost i sarkastičnost; sada se kajala što ga je primila kao čuvara brodogradilišta. Zbog toga ga je, čim su stigli, pozvala da dođe kod nje u kancelariju. - Razmišljala sam i odlučila da mi neće biti potreban čuvar kazala je čim se pojavio. - Dovoljno će biti da mi namestite alarmni uređaj i ostavite psa. - Znači, već sam otpušten? - upitao je mimo. - Ne, nego sam konstatovala da mi vaša pomoć nije potrebna odvratila je. - Uostalom, i sami ste primetili da se veoma dobro snalazim. Prišao joj je sasvim blizu. - Da vidim da li ste u stanju da se suprotstavite muškoj snazi rekao je i odmah zatim osetila je čvrstinu njegovih snažnih mišića pripijenih uz njeno krhko telo. To ju je strašno uzbudilo i u trenutku nije znala šta će sa sobom. - Tejlore... On se jedva uzdržao da ne pokaže kakvo zadovoljstvo mu pruža njena blizina; a tek ton kojim je izgovorila njegovo ime... Nije bio siguran da li je to ličilo na molbu ih protest. Ipak, krajičkom svesti se podsetio kako se zarekao da zbog nje neće izgubiti glavu. - Svaka žena mora biti spremna da se, u slučaju potrebe, odbrani kazao je oprezno. - Prema napadačevim očima uvek treba da krenete rukama. To će ga iznenaditi i zbuniti - objašnjavao je. - Dakle, morate biti prisebni u svakom trenutku dodao je jedva čujno. Taj njegov šapat toliko ju je uzbudio da je imala utisak da se sva topi. Posmatrala ga je širom otorenih očiju, divnih zelenih jezera u kojima se mogla pročitati žudnja.

Naravno, Tejloru to nije promaklo. U istom trenu je osetio kako ga plavi talas žudnje i kako jedino želi njene usne... Ipak je skupio snagu i udaljio se. Da to nije učinio verovatno bije odneo gore u spavaću sobu i utolio svoju strast. Bio je ljut sam na sebe što je dozvolio da mu se tako nešto dogodi. - Maskirani čovek koji vas je one noći napao sigurno se nije šalio. Prema tome, sasvim sigurno vam je potreban stražar - obratio joj se ozbiljnim glasom. - Ako niste zadovoljni sa mnom, savetujem vam da okrenete Gven i uzmete nekog drugog. Čeril se naslonila na komodu, još uvek uzbuđena zbog njegovog dodira. Osećala je kako drhti celim telom i kako joj je potreban oslonac. Pogledala je u njegovo lice koje je bilo potpuno bezizražajno. Čim se smirila, morala je da prizna da je Tejlor u pravu: zaista joj je bio potreban čuvar, a Tejlor... on joj je u svemu odgovarao. Moraće da pazi na svoje ponašanje i... pretpostavljala je da će sve biti u redu i da će ovaj čovek koji stoji naspram nje znati da je zaštiti. - Nema potrebe da telefoniram Gven - kazala je ozbiljno. - Malopre sam bila nervozna, da znate. Zato zaboravite šta sam rekla. Izmenjali su dug i značajan pogled, a onda joj se Tejlor jedva primetno naklonio i izašao iz kancelarije. Pogledom ga je pratila kroz prozor i iznenada se setila poniženja koje je doživela pred celim gradom kada ju je napustio “ozbiljan” momak sa kojim se zabavljala. Znala je da ne sme dozvoliti da joj se tako nešto opet dogodi. ***

Gluvu noćnu tišinu prekinula je zvonjava telefona. Čovek je budan ležao na krevetu i razmišljao. Iako se u početku nećkao, nije imao drugog izbora već je morao da podigne slušalicu. Jer, pre godinu dana je napravio veliku grešku kada se za pomoć obratio pogrešnoj osobi. Od tada ga je uvek obuzimala ogorčenost i uznemirenost, pošto je zavisio upravo od osobe koja mu je telefonirala. Da je imao samo malo više hrabrosti, digao bi slušalicu i rekao da je bilo dosta zavaravanja i laži i da želi da prekine s tim. No, za tako nešto nije imao snage i obojica su to znala. Glasno je uzdahnuo i podigao slušalicu.

- Da? - promrmljao je trudeći se da obuzda bes koji ga je obuzimao. - Konačno ste digli slušalicu - čulo se sa druge strane žice. - Bio sam siguran da ćete to učiniti... - Šta želite? Čovek je počeo glasno da se smeje. - Zna se. Treba da se dogovorimo o sledećoj količini robe koja mora da se ukrca na brod. Prvobitni plan se menja, jer partneri sa kojima poslujemo žele da im isporučimo veće količine. Od sada naše pošiljke neće putovati samo jednom mesečno, nego svaki put kada brod isplovi. Vi dobro znate šta treba da uradite. Čovek ustade sa kreveta nervozno stežući slušalicu. - Ne mislite valjda ozbiljno? Prošle nedelje su me skoro uhvatili! Da nisam onesposobio Čeril... - dodao je nemajući snage da završi misao. Teško mu je padalo to što je povredio devojku, ali je bio toliko uspaničen da jednostavno nije znao šta da radi. Naišla je sasvim neočekivano i iznenadila ga je. - Za to ste sami krivi, nesposobnjakoviću! Trebalo je da završite svoj posao i odete pre nego što ona stigne! Ovako imate policiju na vratu... - A šta je trebalo da uradim kada se tako iznenada pojavila? Da rizikujem da me slučajno prepozna? Dovraga, sami ste rekli da će sve ići glatko! Kada smo se dogovarali, kazali ste da ću biti angažovan svaka dva meseca. Kasnije ste tražili da to radim svakih mesec dana, a sada... zastao je ne mogavši da nastavi od ljutnje i uzbuđenja. - Sada je mnogo teže - nastavio je kada se pribrao. - Pretpostavimo da pored novog uređaja nekako i uđem u brodogradilšte, ali... sada me tamo čeka Ešbi. Šta sam tu mogu da učinim? - To je vaš problem - odvratio je glas sa druge strane. - Moraćete da se snađete. Naši poslovni partneri žele da prošire obim poslova, a vaš zadatak je da utovarite robu na brod. Hm... mislim da ne bi bilo mudro da im se suprotstavljate. Nažalost, to je i sam shvatio; znao je da ne sme da se suprotstavi toj mafiji, moćnim ljudima iz senke spremnim na sve da bi postigli cilj. Nije želeo ni da misli šta bi se desilo kada bi im otkazao poslušnost. Oh, bože, kako je mogao da dozvoli da se upetlja u sve to?

- U redu - izustio je muklo. - PobrinuÄ&#x2021;u se da sve bude po dogovoru.

VI. Tejlor je obilazio luku i uznenada zastao čuvši devojčin smeh. Znao je da je u pitanju Čeril, jer je u protekle dve nedelje često slušao taj zvonki smeh. Od razgovora u kancelariji svesno je izbegavao da je sretne, iako tako nešto nije bilo nimalo jednostavno. Naime, Čeril Houk je bila neverovatno aktivna i kretala se svuda. Svako veče, kada je obilazio brodogradilšte, mogao je da je vidi kroz prozor kako sedi za radnim stolom i pod svetlošću stone lampe radi na projektu za Američki kup. Iako se trudio da ne misli na te riđe kovrdže, njen zvonki smeh i nestašan izraz lica počeli su da ga progone i u snu. Uzdahnuo je; bilo mu je jasno da ga je osvojila i tu se ništa nije moglo menjati. Posmatrao je dok je radila u kancelariji, razgovarala sa radnicima koji su je obožavali i pitao se da li je moguće da se stalno pretvara... Nije mogao da veruje da pred sobom ima falsifikatora novca, iako su dokazi ukazivali na to. Pored toga, kako je uspevala da nađe vremena za sve? Kada je čula Tejlorov glas, okrenula se, a sa lica joj je iščezao osmeh. Osećanja koja se trudila da odagna zapljusnula su je poput morskih talasa. Imala je utisak da gubi tlo pod nogama. Na silu se nasmešila, nadajući se da on ništa nije primetio. - Pridružite nam se, Tejlore! - dobacila mu je veselo. - Došli ste na vreme da prisustvujete porinuću novog broda. U stvari, tako mi zovemo sve naše jedrilice, veće ih manje. Feliks, da li imate još jednu čašu? - Evo, izvolite - odvratio je starac i pružio mu čašu. - Nadam se da volite brendi? - dodao je. On klimnu glavom i uze čašu, a onda se okrete prema Čeril. - Znači, u pitanju je proslava? - Da - odvratila je i ponovo se isto onako nasmejala. - Upravo se spremamo da testiramo novi brod koji za nekoliko dana treba da zaplovi za Grčku. Nazdravili su i popili piće, a zatim su Čeril i njeni ljudi bacili čaše. On ih je iznenađeno pogledao ne znajući šta da učini sa svojom. Devojka je odmah shvatila u čemu je stvar.

- Ne ustručavajte se - kazala je kao da ga ohrabruje. - Što dalje bacite svoju čašu, to bolje. Poslušao je i bacio čašu što je dalje mogao. - Uskoro će stići i Dejmon, pa ćemo poći na probnu plovidbu obavestila ga je Čeril. I zaista, Dejmon Sejn se pojavio posle nekoliko minuta i obavestio svoju prijateljicu da neće moći da pođe sa njom pošto mu je iskrsnuo neodložan posao. - Šteta... - odvratila je Čeril razočarano. - Naravno da te razumem. Ne misliš valjda da očekujem da zbog mene žrtvuješ svoj posao? Nego... hoćeš li da te odvezem do aerodroma? On odmahnu glavom. - Zaista ti hvala, ali to neće biti potrebno. Pošto ne znam kada ću se vratiti, poći ću svojim kolima i ostaviti ih na parkingu. Žao mi je što je sve tako ispalo, ali nemoj da se ljutiš. Slobodno obavi probnu plovidbu bez. mene, pošto znam da jedva čekaš. Pokušala je da se nasmeši. - U redu je, Dejmone, ne brini. Naći ću nekoga da te zameni. A sada požuri, da ne zakasniš na avion! Kada je ispratila Dejmona, Čeril se se seti da su njeni radnici uzeli slobodno popodne. Znači, jedino joj je ostao Tejlor. Uzdrhtala je pri toj pomisli, svesna da ne sme sebi da dozvoli da se sama s njim nađe na otvorenom moru. To je za nju bio suviše veliki izazov. Tejlor Ešbi je bio neverovatno zgodan i privlačan, a ona bi i posle dve nedelje sva ustreptala pri pomisli na trenutke bliskosti one večeri u njenoj kancelariji. Ipak, želja da isproba novi brod bila je toliko jaka da je brzo zaboravila šta je sama sebi obećala. U jednom trenutku je ipak odlučila da pozove Tejlora da krene sa njom. Brzo ga je pronašla, jer se nije mnogo udaljio. - Potrebni ste mi, Tejlore - kazala je prilazeći. - Htela sam da vas zamolim da pođete sa mnom na probnu vožnju - dodala je, osetivši pritom kako joj lice obliva rumenilo. Nešto ju je zbunjivalo kod ovog čoveka, nešto na šta nije imala potpun odgovor. Međutim, Tejlor je imao svoj plan. Znao je da brod treba da isplovi sutradan i da postoji mogućnost da u toku noći neko pokuša da smesti u

njega lažne novčanice. Zato je u magacin instalirao skrivenu kameru i čvrsto rešio da ne napušta brodogradilište. Odmerio je devojku ravnodušnim pogledom, - Žao mi je - kazao je mirno. - Slabo se razumem u upravljanje brodićima i jedrilicama tako da od mene ne biste imah nikakvu korist. Osim toga, setite se našeg dogovora u kome smo naglasili kako stalno moram biti na oprezu i po mogućstvu se ne udaljavati iz samog brodogradilišta. Klimnulaje glavom. - Znam to sasvim dobro, Tejlore. Samo... pa, bili bismo odsutni svega sat ili dva. Pre nego što krenemo, sve ćemo dobro zaključati. Uostalom, šta bi se moglo desiti usred bela dana? Verovatno ništa, pomislio je Tejlor koji i pored toga nije želeo da rizikuje. - Ubeđen sam da bih vam samo smetao - dodao je videvši kako ga ona posmatra ispitivačkim pogledom. - Ništa ne znam o brodskim poslovima. - U tom slučaju, vreme je da i o tome nešto naučite - bila je uporna Ćeril i uputila mu pogled kome je bilo teško odoleti. - Molim vas...? dodala je i sama iznenađena svojim reagovanjem. Naime, nije joj bilo jasno zbog čega je toliko navalila da i on pođe sa njom. Možda je htela da iskuša samu sebe i proveri kako će se ponašati u njegovom društvu. Valjda je zato bila tako uporna. - Obećavam vam da se nećete pokajali, ako pođete sa mnom. Biće vam zanimljivo, verujte mi. I neka vas ne brine što ne znate ništa o poslovima na brodu! Ja ću vas naučiti! Ponovo ga je molećivo pogledala i Tejlor je znao da će popustiti. Da, ona je sasvim sigurno bila u stanju da nauči čoveka mnogo čemu. Teško bi bilo koji muškarac odoleo njenoj baršunastoj koži, crvenkastim gustim loknama i smaragdnim očima od čijeg pogleda su Tejlora podilazili žmarci. Ipak, taman je hteo da kaže nešto i odbije je, da bi odmah potom uhvatio samog sebe kako mašta da se nalazi sa njom sam na palubi broda. Uostalom, ništa strašno se neće desiti, zaključio je. Svakako će se vratiti pre nego što padne mrak i bilo šta se dogodi u samom brodogradilištu. - Dobro, poći ću sa vama, ali pod uslovom da se ne zadržimo dugo - dobacio je kao preko volje.

Na njenom licu zasjao je širok osmeh. U jednom trenutku došlo joj je da ga zagrli i poljubi, ali je odmah takvu misao odbacila kao nepromišljenu i glupu. Naime, i sama je slutila da Tejlor Ešbi nije tip muškarca koji bi se zadovoljio samo poljupcem i zagrljajem. On je pripadao onima koji su od žene tražili sve ili ništa. - Drago mi je, Tejlore - dobacila je raspoloženo. - Samo se morate dobro obući, jer je na vodi uvek hladnije nego na kopnu. Dobro, sačekaću da se spremite. Naći ćete me u luci! Isplovili su već posle pola sata. Čeril je bila veoma ozbiljna i koncentrisana, objašnjavajući mu šta treba da uradi. Sledio je njena uputstva bez greške i sve je prošlo u najboljem redu. Sada su plovili veoma mirno, ćaskali i razdragano se smejali. - Položili ste prijemni sa odličnom ocenom - dobacila mu je oduševljeno. - Sada bez problema plovimo dalje. I zaista, uskoro su im pokreti postali u toj meri koordinisani da su upravljali brodom kao najuhodanija posada. Što se Tejlora tiče, on je sledio devojčine savete, ne skidajući pogled sa tog lepog nasmejanog lica, rumenih obraza i kose u koju se uplitao vetar. Delovala mu je kao neka morska vila, rođena da uživa na talasima, suncu i uvek uzdiše svežvazduh. Silno je žudeo za tim da je poljubi. Kada mu se pogled zaustavio na njenim punim rumenim usnama, shvatio je da je to želeo već nekoliko nedelja. Da, te meke i senzualne usne stvarno su bile stvorene samo za poljupce i otvoreno ga mamile. Iako je probao da se smiri i ne misli o tome, Tejlor je sav goreo u čudnom, slatkom iščekivanju. Samo snagom volje uspeo je da se suzdrži i ne privuče je u zagrljaj. Predao se svakom pokretu i poslu koji mu je objašnjavala uživajući u njenim otvorenim i iskrenim pohvalama. Čeril je neprestano posmatrala jedra, pomno prateći pravac duvanja vetra. Posmatrajući je, Tejlor je shvatio da joj je more naprosto u krvi, da je deo nje same. - Ponašate se kao da ste rođeni na moru - rekao joj je. Srećno se osmehnula. - Skoro da je tako. Kada se neko rodi u porodici kao što je bila moja, tada provede vise vremena na moru nego na kopnu. Znate, Tejlore, mi smo plovili morima kad god je moj otac imao slobodnog vremena.

Sećanja su je za tren odvela u prošlost. U jednom trenutku je osetila tugu zbog roditelja, ali je ipak uspela da se savlada. - Dok su druga deca slušala bajke, meni su pričali o gusarima. Svaki slobodan trenutak bila sam u luci, a deda i otac su me uvek vodili sa sobom. Hm... moram priznati da sam imala prekrasno detinjstvo dodala je i odmerila ga sa interesovanjem. - A kakvo je bilo vaše? - tiho je upitala. Tejlor se uozbilji. - Moje detinjstvo je bilo puno hladne realnosti - odvratio je nekim nezainteresovanim, tuđim tonom, kao da je govorio o drugoj osobi. - Otac je voleo čašicu, ali, na žalost, nije spadao u one dobroćudne pijance. Trudio sam se da ga se klonim, sve dok nisam stao na svoje noge, a onda sam otišao od kuće. Hm... verovatno nikada nije ni primetio da me nema! Iznenađeno ga je pogledala. - Pretpostavljam da ste ga kasnije ipak viđali? - Ne. - Uopšte niste kontaktirali sa njim? Oh, zar nikada niste poželeli da se vratite kući, makar zbog svoje majke? Gorko se osmehnuo. - Moja majka je bila daleko pametnija od mene i otišla je od kuće kada sam imao svega sedam godina. Nije želela da podnosi sve to i izgubila se. Ona je bila zapanjena. Nije mogla da veruje da majka jednostavno može da se okrene i bez trunke kajanja ostavi svoje dete. Sada joj je bilo jasno zbog čega je Tejlor bio tako hladan i ciničan. U trenutku je poželela da ga uteši, ali to nije učinila pretpostavljajući da mu je bilo neprijatno. - Verujem da vam nije bilo lako - rekla je saosećajno. - Moglo je da ispadne daleko gore. Ipak sam nekako preživeo. Čeril je uskoro primetila da nešto nije u redu sa kormilom, jer su vetar i talasi počeh da nose brodić tamo-amo. Pokušala je sve što je u njenoj moći, ah nije vredelo. Na svu sreću, obala u blizini bila je prilično gostoljubiva, pa su se nasukali na jedan peščani sprud. Shvatila je da je u pitanju nešto ozbiljnije. - Ovo neće ići brzo? - upita Tejlor kao da joj čita misli. - Izgleda da ćemo morati da se zadržimo, zar ne? - Bar pet-šest sati...

- Prokletstvo...! - promrmljao je ljutito, jer je to značilo da neće stići nazad do ponoći, što će omogućiti krijumčarima da ostave lažni novac u brodić koji je sutra trebalo da isplovi. Pokušao je da se smiri posmatrajući Čeril kako posluje oko delova. Pratio je svaki njen pokret, ne mogavši da poveruje da ga je namerno dovela ovamo, odnosno, da je neko bez njenog znanja koristio brodove za transport novca. Svaki čas je pronalazio argumente za njenu nevinost, ali i krivicu, morajući sam sebi da prizna da je ovoga puta prilično zbunjen. Na kraju se ipak nasmešio. Ako je mislila da mu je doskočila, varala se, pošto se on obezbedio instalirajući u skladište skrivenu kameru. Na taj način će moći da sazna sve što ga je zanimalo. - Izvinite, Tejlore - prenuo ga je iz razmišljanja njen zvonki glas. Da sam znala da će se ovako nešto dogoditi, ne bih vas pozvala da pođete sa mnom. Sada ću telefonirati baki i verujem da će nam ona pomoći da se izvučemo odavde. Međutim, baku nije mogla da dobije, pa je posle dva-tri uzaludna pokušaja uspela da kontaktira spasilačku službu. Oni su upisali položaj i rekli joj da čeka. To je lako reći, pomisli Čeril posmatrajući Tejlora ispruženog na ležaja u kabini. Naime, bilo je hladno i morah su da uđu unutra. Osećala se neprijatno znajući da je on posmatra onim svojim hladnim, prodornim pogledom. Obavila je ruke oko tela ne bi li se malo ugrejala. Sada joj je bilo krivo što nije pregledala kabinu i proverila da li je stavljeno neko ćebe. - Hladno je - kazala je i počela da drhti. - Da upalimo peć? Imate šibice? Odmahnula je glavom. - Nema goriva u rezervoaru za peć. - To baš i nije mudro. Pre nego što se krene na put, treba misliti na neke stvari - dobacio je prekorno. Osećala se krivom i spustila je pogled. - Nisam ni sanjala da se može desiti ovako nešto. Pogledao je ispod oka i učinilo mu se da je iskrena. - Dobro je što radio-veza funkcioniše - kazao je. - U protivnom bi ovde presedeli celu noć. Čeril pretrnu, a srce poče da joj lupa kao ludo pri pomisli da bi celu noć provela sa njim u malenoj kabini. Odjednom joj je bilo toliko

toplo da više nije mogla da izdrži. Brzo je istrčala na palubu da se rashladi na vetru koji je sve jače duvao. No, posle nekoliko trenutaka shvatila je da je to velika greška. Napolju je bilo hladno, a talasi su bih sve jači. - Ne budite ludi, smrznućete se - čula ga je kako govori i jedva se održala na nogama, pošto je veliki talas još više iskrivio brod, Tejlor ju je pridržao i već sledećeg trena našla se u njegovom naručju. Pogledi su im se sreli. U tim tamnim očima videla je žudnju i to ju je još više uzbudilo. - Tejlore... - prošaputala je jedva čujno. Ta reč puna nežnosti, molbe, ali i protesta izazvala je kod njega konfuzna osećanja. Verovatno bi bilo najbolje da ju je pustio, ali to jednostavno nije mogao da učini, jer njih dvoje su čekali na ovo od kada su se prvi put videli... Čvrsto ju je zagrlio i privukao sebi, a usne su im se spojile. Strast - dugo ih je progonila i strpljivo čekala čas kada joj više neće moći odoleti. Čeril je bila zbunjena; drhtala je celim telom u nekom čudnom iščekivanju. Nikada još nije toliko želela nekog muškarca. Istovremeno je bila i opčinjena i uplašena. Da li je na pomolu bila velika, strasna ljubav o kojoj joj je pre nekog vremena upravo pričala njena baka? Možda je to ona vatrena strast o kojoj je samo slušala i čitala u romanima? Ne, to nije moguće! Nije moguće da će to biti on! Ali, nije bilo vremena za sumnju, jer je on već počeo da je ljubi. Pokušavala je da ostane prisebna, ali uzalud. Misli su joj se uskomešale kao vetar na palubi. Zagrlio je čvršće i privukao k sebi. Njena žudnja bila je snažna i neodoljiva tako da mu se nije protivila. Milovao je po celom telu i beskrajno je uživala. Prepustila mu se uz uzdah i ne pomišljajući na bilo kakvo protivljenje. Pripila se uz njegovo telo tako da su izgledali kao jedno. Što se Tejlora tiče, ni on nije mogao da se kontroliše. Bio je kao opijen, ne mogavši da shvati jačinu uzburkanih osećanja koja su ga preplavila. Nikada se ovako nije osećao dok je ljubio neku ženu. Osim toga, bio je iznenađen njenom vatrenošću koja je njegovo uzbuđenje podigla do krajnjih granica. Bio je svestan da polako gubi kontrolu nad svojim postupcima.

Milovao je po čitavom telu, ljubio po vratu, obrazima, grudima... Bila je tako sitna, ali savršeno građena, nežna sa kosom kao svila... Onda je počeo da joj otkopčava pantalone... Čeril se trgla čuvši taj zvuk i odjednom postala svesna situacije u kojoj se nalazila. Pogledi su im se sreli i znala je da je opasno. Naime, bilo joj je jasno da bi mogla da izgubi glavu za tim čovekom. U istom trenu se i on uozbiljio i, izgleda, poput nje vratio u stvarnost. Pogledao je u nju koja je izgledala tako nevino; da li je moguće da ta prekrasna žena učestvuje u falsifikovanju novca? On u to nije verovao, ali ipak... bila je sumnjiva. Nije znao šta da radi, ali mu je bilo jasno da ga je opčinila, da je nad njim imala neku magičnu moć. Ali, to je morao da zaboravi. Radio je na određenom slučaju koji je bio obavezan da okonča, a ne da stvar upropasti nepotrebnom vezom. Teška srca se zakleo sebi da je nikada više neće dotaći. - Idem na palubu, a vi ostanite u kabini - rekao je. Čeril je još uvek drhtala od uzbuđenja. Da nije bilo tako, odlučno bi mu se suprotstavila i sama krenula na palubu. Uostalom, ni na vetru joj ne bi bilo ništa hladnije nego što joj je bilo od pogleda koji joj je uputio Tejlor Ešbi pre nego što je izašao iz kabine. Sela je na klupu i obrisala suze, pitajući šta se sa njom zbiva. Posle desetak minuta stigli su spasioci. Smogla je snage da im se zahvali i pomogla im da zakače brod za njihov. Dok su ih vukli prema obali, sedeli su jedno pored drugog i ćutali, umotani u ćebad. Nisu se ni pogledali. Ličili su na dve statue, pogleda uprtih u daljinu.

VII. Kada su stigli na obalu, Čeril je jedva stajala na nogama. Ruke su joj takođe podrhtavala i trebalo joj je dosta napora da se nasmeši i još jednom zahvali spasiocu. Zatim je, ne pogledavši Tejlora, požurila prema stanu. On je pratio pogledom sve dok nije ušla, odnosno, dok joj se u stanu nije upalilo svetio. Zatim je odlučio da potraži Henka Džarota koga je Gven poslala da ga zameni. - Šta se desilo? - upitao je videvši kako mu Džarot žurno prilazi. Čovek odmahnu rukom. - I ja sam stigao kasno, Tejlore. Čim sam naišao, shvatio sam situaciju. Psu su dali sedativ i obavili posao sa novcem. Tejlor je mislio da će iskočiti iz kože. Izgleda da su njegove sumnje bile opravdane. Ona ga je namerno pozvala sa sobom samo da bi ga udaljila iz brodogradilišta. - Izgleda da su ovi “provalnici” bili strašno brzi - rekao je Džarot. - Jer, ja sam došao samo dvadesetak minuta pošto su Eriku spasioci obavestili o incidentu, odnosno nekih pola sata nakon što se starica dogovorila sa Gven. Kada sam stigao, nije bilo ni žive duše... - A šta se desilo sa kapijom? - Bila je širom otvorena. Tejlor uzdahnu i klimnu glavom. Nisam očekivao da ćete to tako mirno primiti - rekao je Džarot. Izgleda da ste shvatili da vas je gospođica namerno zadržala kako bi omogućila da se akcija nesmetano sprovede. Samo... ipak mi nije jasno kako možete da budete toliko hladni, Ešbi? Na Tejlorovom licu pojavio se ciničan osmeh. I zaista, posle svega što se desilo, bio je daleko prisebniji nego što bi bilo ko verovao. - Sinoć sam u magacin instalirao kameru - kazao je prilazeći Džarotu. - To znači da se niko nije mogo približiti čamcima, a da ne bude snimljen. Eto, u tome je stvar, Džarote. Hvala na svemu, sada možete da idete. Molim vas, recite Gven da bi sutra voleo da je vidim i nešto joj

saopštim. Verujem da će nam snimak koji dobijemo pomoći da stvar privedemo kraju. Slobodno idite, ja ću zaključati kapiju! Nešto kasnije, Tejlor je pažljivo sve pregledao i još jednom proverio da li su sva vrata zaključana. Jedva čekam da se sve ovo završi, pomislio je, uhvativši sebe da ponovo razmišlja o Čeril. Nije hteo da laže sam sebe, pošto ju je više od svega želeo pored sebe u postelji. Dovraga, ta žena ga je opčinila! Pored nje je stvarno zaboravljao na sve! Kada je najzad uključio kameru, na snimku se pojavio čovek u kožnoj jakni koji je na glavi nosio čarapu. Da, tačno, to je bio onaj isti koji je one večeri napao Čeril. Ne, on nije ukrao nikakav novac, već ga je isto kao i one večeri verovatno smestio u brodić. To je značilo... Oh, to je već nešto drugo, pomislio je. Pa to je značilo da Čeril nije umešana u akciju štampanja i rasturanja lažnih novčanica... Izgleda da nije imala pojma šta se dešava oko nje i zato je bila samo jedna od žrtava. Osetio je određeno olakšanje, ali ipak, čežnja je bila jača. Još uvek je želeo, bez obzira na sva zaklinjanja i obećanja, želeo je isto onako kao i kada je ugledao prvi put. Pored toga, morao je da uloži strahovit napor da se suzdrži u njenom prisustvu, što je bio strašno tešak zadatak. Znao je da je Čeril Houk za njega apsolutno nedostižna, jer je bila iz bogate porodice, imala ime koje je predstavljalo tradiciju i ugled. Njih dvoje su se razlikovali kao nebo i zemlja, a između njih bila je oluja koju su i sami stvarah kada god bi se pogledah. Naravno, Tejlor je znao da je ta oluja mogla da bude strahovito opasna. Zato je rešio da što brže završi posao koji mu je poveren i nestane iz njenog života. To bi bilo najbolje za oboje. U želji da identifikuje čoveka na snimku, nekoliko puta je gledao traku. Međutim, jedino što je mogao dobro da uoči bili su njegova konstitucija i visina, dok je sve ostalo bilo pokriveno ili se samo naziralo. Što se neznanca tiče, bio je veoma visok, imao je široka ramena i po pokretima i orijentaciji videlo se da je veoma dobro poznavao brodogradilište. Naime, gde god je koraknuo, kretao se kao da se sve dešava usred bela dana i da ništa ne mora da istražuje ih proverava. Na osnovu toga on je doneo određene zaključke koji su suzili listu sumnjivih. Sutradan je otišao kod Gven i odneo joj traku. Rekao joj je da je Čeril nevina i da je čovek sa trake isti onaj koji ju je napao. Gven ga pažljivo odmeri.

- Nadam se da se nisi suviše vezao za Čeril? Ne poričem da je devojka atraktivna i da je to za tebe veliki izazov, ali... moraš imati u vidu važnost posla koji obavljaš. Ne dozvoli sebi da ti ona odvu če pažnju. To ti se nikako ne sme dogoditi - upozorila ga je. To isto je sam sebi govorio već nedeljama. - O tome strogo vodim računa - odgovorio joj je učtivo. - Ako ti tako kažeš - složila se. - Zanima me da li si imao prilike da pretra žiš taj novi brodić na kome ste vas dvoje juče isplovili? On odmahnu glavom. - Nisam, ali to ću uskoro učiniti. - Šta misliš, da li Čeril zna šta se događa? Ima li pojma za šta se koriste njeni brodići? Slegnuo je ramenima. - I ako zna, ništa ne govori, ne pokazuje. - U redu. Ako ne zna, najbolje će biti da sazna što kasnije. Znam da je veoma otvorena i da bi teško mogla da sakrije tako nešto. Tejlor uzdahnu. - U tom slučaju, ne bih smeo puno da “poslujem” po njenom novom brodu. Obožava ga, poznaje na njemu svaku sitnicu i pretpostavljam da bi primetila i najmanju promenu. U daljem razgovoru konstatovali su da je potrebno doznati imena ljudi za koje Čeril gradi plovila, a zatim informisati carinike o svemu i dati instrukcije da pregledaju svaki brodić koji se isporučuje inostranim kupcima. - Slažem se s tobom - kazala je Gven. - Videćemo šta sve možemo preduzeti. Utvrdili su još nekoliko važnih detalja i dali se na posao. Sutradan, kada se odmorila i oporavila od svega, Čeril je rešila da proveri šta nije u redu sa njenim novim brodićem. Prvo je htela da prekontroliše kormilo, ali je na svoje i Feliksovo iznenađenje shvatila da kormila uopšte nema. - Bože...! Ovako nešto još nisam video! - čudio se starac. - Ovo se mora ispitati. Strašno sumnjiva stvar, devojko. Čeril ga pogleda, a onda joj jedna reč pade na pamet: Sabotaža!

Nekoliko trenutaka nije uspela da se pomeri, ne mogavši da dođe sebi od zaprepašćenja. Zar je moguće da se baš njoj dogodi tako nešto? Šta ju je snašlo? Neko je namemo oštetio brodić i posledice su mogle biti kobne... I ko je uopšte tako nešto mogao da učini? Uostalom, kako je neko mogao da se približi brodu, a da ona to ne primati? Podigla je glavu i sa užasom konstatovala da bi to mogao da bude neko od njenih radnika: stari Feliks, Batler ili Karl. Ta misao ju je tako preplašila da je odjednom strašno prebledela. Jedva je povratila dah u čudu posmatrajući Feliksa koji je stajao pored nje. Ne, nikako... Nije mogla da poveruje da bi starac učinio tako nešto. Godinama je radio kod nje i uvek joj je bio odan. Ni slučajno, on joj tako nešto ne bi nikada priredio. To je važilo i za Batlera i Karla. Konačno se prenula i okrenula prema Feliksu. - Ne želim da bilo ko sazna za ovo pre nego što ispitam neke stvari - kazala je oprezno. Stari zavrte glavom. - Dobro, gospođice. Samo... već dosta njih u gradu zna šta vam se sinoć dogodilo. I sami znate da ovde ništa ne može da se sakrije. Prema tome, šta da kažem ljudima kada budu pitali zašto ste se nasukali? Zamislila se na trenutak. - Recite im da nisam dobro upravljala i da je kormilo iskočilo iz mesta. A vi mi što brže nabavite novo, pre nego što bilo ko primeti da ga nema - dodala je, dala Feliksu još nekoliko instrukcija i krenula. Dok je išla nazad razmišljala je o svemu što se dogodilo. Sada joj je bilo jasno da je neko isplanirao da udalji nju i Tejlora odavde. Ko je to mogao da bude? I zbog čega mu je bilo potrebno tako nešto? A onda se setila nacrta i pojurila prema kancelariji. Istinski se uplašila za svoje planove setivši se da je sinoć bila umorna da proverava bilo šta. Bolje reći, Tejlor je okupirao sve njene misli, pa se nije ni setila ostalih stvari. No, ubrzo se smirila. U kancelariji je sve bilo u najboljem redu, a sef čvrsto zaključan. - Čeril, šta se dešava? - upita Karl videvši da je prilično bleda. Ona ga pogleda. Pomislila je na kormilo i u poslednjem trenutku se predomislila, rešena da mu ništa ne govori. Iako je to bilo prilično grubo, prvo je morala da se uveri da nije radio protiv nje.

- Mislim da sam pogrešno sastavila bilans - slagala je brzo. Mladić se nasmeši. - Zbog toga se ne morate toliko uzrujavati. Banka vas sigurno neće oštetiti. Uostalom, ne zaboravite da se radi o Dejmonovoj banci - dodao je utešrnm glasom. Polako je prišla sefu i otvorila ga. Laknulo joj je kada je videla da su svi nacrti na svom mestu. No, nije smela da se raduje pred Karlom. Ipak, mladić je primetio da je prilično nervozna. - Mogu li vam ikako pomoći, gospođice? - Ne, hvala - odvratila je prisiljavajući sama sebe da se nasmeši. U jednom trenu joj se učinilo da je preterala; nije smela da posumnja u ovog čoveka koji joj je bio prijatelj. - Samo vi slobodno nastavite sa poslom, a ja ću se potruditi da ispravim grešku - kazala je. - Ako slučajno sretnete Tejlora, molim vas da mu prenesete da bih volela da razgovaram sa njim. Karl klimnu glavom. - Svakako da ću mu reći. Malopre sam ga video i rekao mi je da ide u Mobil. Čim se vrati, poslaću ga kod vas - odvratio joj je ljubazno. Čeril je klimnula glavom, jedva čekajući da se on udalji. Naime, pokušala je da ostane staložena, ali joj to nikako nije polazilo za rukom; stalno je razmišljala o tome da li je neko od zaposlenih u brodogradilištu radio direktno protiv nje. Bilo joj je teško da poveruje u to i sve bi dala da se ispostavi da niko od “njenih” to nije učinio. S druge strane, svojim očima je videla da je neko skinuo kormilo. A samo njeni ljudi su imali pristup brodogradilištu. Nakašljala se i pogledala kroz prozor. Gde je sada bio Tejlor? Imala je strahovitu potrebu da sa nekim podeli svoje sumnje. Možda bi on objektivnije sagledao činjenice i pomogao joj u rešavanju problema. Vreme je sporo prolazilo, ali posle jedno sat vremena Tejlor se konačno pojavio. Sunce je zašlo i polako je počeo da pada mrak. - Sreo sam Karla i poslao me je kod vas - rekao je odmeravajući je prodornim pogledom. Čeril zadrhta. Nije ga videla od sinoć, ali to nije značilo ništa. Kao da ga je videla pre pet minuta. Izgledao je neverovatno privlačno u svojoj sportskoj odeći. Setila se dodira njegovih snažnih mišića, tog čvrstog tela i svog prevelikog uzbuđenja...

- Gde ste bili, dovraga? - upitala ga je nestrpljivo. - Imam ogroman problem, a vas nema da mi pomognete! Jednostavno ste uzeli slobodno popodne! Nadam se da ste za to imali neki opravdan razlog? Zatvorio je vrata ne skidajući pogled sa njenog zabrinutog lica. - U čemu je problem? - upitao je hladnokrvno. Njegova smirenost ju je još više iznervirala. Gledala ga je optužujućim pogledom, kao da je on bio kriv za sve što joj je loše krenulo. - Ono što nam se prošle noći desilo nije bilo slučajno - kazala je tiho. - Utvrdila sam da je neko namerno onesposobio brod. Tejlor nije bio ni najmanje iznenađen. U stvari, očekivao je da će mu Čeril i saopštiti tako nešto. - Da li ste sigurni u to? - upitao je. - Naravno da sam sigurna - odgovorio je odlučno. - Neko je jednostavno skinuo kormilo s broda. Vidi se da je upotrebio i sekiru. Čeril je drhtala od uzbuđenja. Tejlor je zabrinuto odmeri pokušavajući da se priseti da li ju je ikada video takvu. Navikao je da uvek bude nasmejana i vesela, da deluje opušteno i bezbrižno. No, po izrazu njenog lica videlo se da nije samo ljuta, nego i da pati. Bilo joj je krivo što je neko izneverio. - Izgleda da je nekome stalo da se dokopa mojih nacrta - kazala je iznenada. - I čini mi se da neće odustati od svoje namere. Jedino mi nikako nije jasno zašto ih nije uzeo prošle noći, kada ovde nije bilo nikoga? Mogao je da napravi kopije... Toga se do sada nisam setila. - Vi stalno govorite u muškom rodu - primetio je Tejlor. Njegova primedba ju je iznenadila i zbunila. Sumnjičavo ga je odmerila. - Gde ste bili do sada? - upitala je ljutito. - To ste me već pitali - odvratio je prilazeći joj. - Pa niste mi odgovorili! - dobacila je uvređeno. - Inače, ne zaboravite da ste zaposleni kod mene! Prema tome... mogu li znati gde ste bili? Šeretski se nasmešio. - Vi sumnjate u mene? - U pravu ste. - U redu. Bio sam kod Gven. Tako znači! Bio je sa Gven, cmokosom vitkom lepoticom!

- Baš lepo. Prošle noći ste ljubili mene, a danas ste već bili sa Gven! A Erika mi je rekla da će sve biti drugačije kada jednoga dana doživim veliku ljubav! Ha, izgleda da nije imala u vidu da svi muškarci vole visoke, rasne lepotice! Tejlor je iznenađeno pogledao. Da li je bila svesna šta govori? U stvari, crvenokosa vlasnica brodogradilišta Houk bila je potpuno svesna, ali... nije htela da se uzdržava. - Izlazite odavde! - povikala je. - Zaboravite šta je bilo i ostavite me na miru! - Ni po cenu života vas neću poslušati, gospođice - odgovorio joj je. - Ne možete zahtevati od čoveka da ode od vas nakon što mu saopštite nešto tako važno. - Mogu da učinim sve što želim, Tejlore - obrecnula se kada je prišao i podigao je. - Hej, šta to radite? Smesta me pustite dole! - Ovo je trebalo da uradim čim sam ušao ovamo i primetio koliko ste ljuti - kazao je i počeo da se smeje. - Treba da se smirite, a ja ću vam u tome pomoći. Nego... iznenađuje me što upotrebljavate i neke ružne reči kada ste ljuti. To nikako ne priliči dami. - Ja nisam dama, ja sam mornar - odvratila je prkosno. - Ako me smesta ne spustite na zemlju, čućete od mene takve reči od kojih će vam se dići kosa na glavi! - Siguran sam da neću čuti ništa novo - dobacio je smejući se. Zatim je odneo u kupatilo i pustio tuš. Čeril je pokušala da se otme. - Oh, da se niste usudili! Šeretski se osmehnuo. - Vi dobro znate da ja ne prezam ni od čega. Kada nešto naumim, to i sprovedeni - odvratio je i stao pod tuš zajedno sa njom. Za tren oka su bih mokri do gole kože. Čeril je počela da se trese i čvrsto se pripila uz njega. - Hladno je! Zaista! - zavapila je. - Rekao sam da ću vam pomoći da se smirite - izjavio je veselo. Ako je potrebno još, samo recite. Učiniću to sa zadovoljstvom. - Sada vam se pruža neverovatna prilika, zar ne? Usne mu se lagano razvukoše.

- Moram priznati da se nisam ni nadao da će mi se pružiti takva šansa, ali u potpunosti sam spreman da je prihvatim dodao je i pre nego što je uspela da se snađe, već je strasno ljubio. Čeril je drhtala. Jedino čega je bila svesna bile su njegove vrele usne na njenim i topao talas žudnje koji je ponovo zapljusnuo. Njen bes se pretočio u strast od koje joj je pucalo srce. Topila se u njegovom zagrljaju zaboravljajući na sve oko sebe. Osetila je da pokušava da joj skine odeći, ali ipak... nije mogla da ga odbije i odrekne se lepote i ljubavi. Da, pomislila je, prave ljubavi. Jer, nije bila u pitanju samo velika strast, već nešto mnogo dublje i ozbiljnije od toga. Ljubav. Zaljubila se u njega, to je bila prava istina. Ponovo je zatvorila oči. Vrtelo joj se u glavi dok je razmišljala o tome. U trenutku je imala utisak da se oko nje sve okreće i da gubi tlo pod nogama. Onda ju je Čvrsto zagrlio i počeo da privlači još bliže. Nije želela, niti mogla da razmišlja o bilo čemu. Samo je osetila neodoljivu želju da mu pripadne u potpunosti. Trebalo je da se obuzda, smiri i na taj način utiče na nju. Negde u podsvesti mu se javila ta pomisao, ali... istovremeno je pod prstima osećao njene obline. Krv mu je uzavrela, a žudnja ga obuzela u potpunosti. Oh, kako je samo slatka! Očarala ga je i nije uspeo da joj odoli. Da li je to bilo dobro, jer mu je ličilo na opsednutost? Nije mogao da kaže pošto nije bio u stanju darazmišlja. Možda je sada bila šansa da se oslobodi te opsednosti. Zatvorio je tuš i svuda okolo zavladala je tišina koju je remetilo samo njihovo uzbuđeno disanje. Poljubio je u obraz, zatim u nos, dok su je ruke i dalje milovale po celom telu; koža joj je bila neverovatno meka i glatka, što je Tejlora potpuno opčinilo. Nežno ju je dodirivao kao da se bojao da je ne povredi ih slomi. Čeril je uživala u tim nežnostima sećajući se kako je bezbroj puta sanjala baš takav odnos u kome se dvoje ljudi beskrajno nežno “ispituju” dovodeći time strast koja ih privlači do neslućenih visina. Želela je da se slobodno vole i uživaju u svim lepotama i slastima telesne ljubavi. Skinula mu je džemper i čvrsto ga zagrlila, sa zadovoljstvom primječujući kako su mu oči potamnele od uzbuđenja čim je osetio dodir njenih čvrstih grudi. Obuzela ju je slatka drhtavica koja joj je naterala osmeh na lice.

- Da li ti je lepo?- upitala je šapnuvši mu na uho. Još čvršće je privukao k sebi. - Lud sam za tobom – rekao je kratko. - Tiho se nasmejala i naslonila mu lice na vrat. - To ist bih i ja mogla da kažem. Zar ne misliš da bi nešto mogli da preduzmemo? - Čuvši to, Tejlor joj je nestrpljivo poskidao preostalu odeću i odneo je do kreveta. A Čeril se prepustila i nije bila svešna ničega, osim dodira Tejlorovih ruku i nje govih poljubaca Uzvraćala mu je istom merom, bez imalo ustručavanja. On je noćas bio njen. Prsti su joj lagano klizili po tom snažnom telu i poput tihog šaputanja, kod njega rasplamsavala želju. Glasno je uzdisao, izgubljen u plimi strasti koju nikada ranije nije osetio. Želeo je da produži tu fantastičnu ljubavnu igru, ali ona je bila nestrpljiva. Dovodila ga je do ruba pameti svojim milovanjem i činilo mu se da sav gori... Uostalom, koliko vremena je prošlo od kada nije osetio nežnost žene? Nije više uspevao da se kontroliše. Više ništa nije bilo važno osim neopisivog uživanja koje mu je ona pružala. - Čeril... - prošaputao je tiho, a ona ga je pogledala snenim pogledom i nežno se nasmešila. Zatim mu je srce zaigralo od radosti. Šaputao je njeno ime, a onda su mu poljupci postali sve strasniji. Sada je zaista bila njegova.

VIII. Tejlor je icrpljen ležao pored Čeril. Želja koju je osećao u poslednjih nekoliko nedelja bila je utoljena, ali on ipak nije bio zadovoljan. Pa, ona je bila devica! Zaista neverovatno... Nikada mu nije palo na pamet da taj nevini izraz očiju nije namešten. - Zašto mi ništa nisi rekla? - upitao je tiho. Ali, Čeril se osećala fantastično i ni za čim nije žalila. Položila mu je glavu na grudi, primećujući da je bio iznenađen tim gestom. - Zar žena o tome treba da govori svima? - upitala je uz osmeh i počela polako da ga miluje po grudima. - Da li ti to smeta? Sklonio joj je kosu sa obraza i počeo da je ljubi. - Naravno da ne. Ipak... da sam znao, verovatno bi ti prišao drugačije. Prvo ljubavno iskustvo treba svakoj ženi da ostane u najlepšem sećanju. - Meni je bilo divno - odvratila je tiho i još više se pripila uz njega. - Ne, ne divno... Savršeno je prava reč. Te reči su ga raznežile i izazvale u njemu do tada nepoznata osećanja. Kada je htela malo da se odmakne, nije joj dozvolio. Ljubio je prvo lagano, a onda sve strasnije, osećajući kako ga ponovo plavi žudnja. U jednom trenutku je shvatio da ju je suviše stegao, pa ju je pustio da se odmakne. Posmatrao je sa beskrajnom nežnošću i poželeo da je nikada ne pusti od sebe. - Ne mogu da verujem da te nijedan muškarac nije primetio. To je prosto nemoguće... Nasmešila se. - Verovatno si čuo da sam bila verena. Hm... o tome se još uvek priča po gradu. Znaš, Džerard je smatrao da ne treba da vodimo ljubav dok se ne venčamo. Više puta sam pomislila da me, u stvari, i ne želi. U to sam se uverila kada su mi stradali roditelji. Trudila se da joj glas bude ravnodušan, ali je po izrazu lica mogao da shvati daju je sve to veoma pogodilo. Naime, rana je možda i zarasla, ali je ožiljak ostao.

- Taj čovek je obična budala - kazao je Tejlor. - Međutim, ipak mislim da je bolje što nije ostao s tobom - dodao je milujući je po obrazu. Odmah zatim, poljubio ju je još jednom unoseći u taj poljubac svu nežnost koju je mogao da joj pruži. Čeril je uzdahnula, a ružne uspomene netragom su nestale. Uzvraćala mu je istom merom, ali on nije prestajao. Bilo mu je tako lepo da je mogao provesti sate i sate ljubeći je i ne odvajajući pogled od tih prekrasnih zelenih očiju. Osećao je kako joj koža gori pod njegovim prstima i lepo mogao da čuje snažne otkucaje njenog srca. Izgledalo je kao da je sve oko njih iščezlo. Čeril je bila svesna samo svojih osećanja prema Tejloru i zadovoljstva koje je osećala u njegovom zagrljaju. Nije se odvajala od njegovog tela upijajući poljupce sa takvim žarom da je odmah shvatio koliko ga ponovo želi. On je bio na sedmom nebu. Ovoga puta nije mogao niti želeo da okleva. Njihova tela stopila su se ujedno i oboje se otplovih do vrha uživanja i slasti za kojom su toliko čeznuli i koja ih je ispunjavala. Čeril ga je nežno pomilovala po obrazu, ušuškala se pored njega i ubrzo zaspala. Tejlor nije mogao da je pusti, već ju je i dalje nežno milovao po licu, obrazima i ramenima. A onda se trgao. Da li je bilo vreme da ode i na taj način joj pokaže da nema nameru da se vezuje? Iako ga je strahovito privlačila, on još uvek nije razmišljao o ženidbi, porodici i deci. U svakom slučaju, nije imao nameru da izigrava princa na konju koga je Čeril čekala s nadom da će joj ostvariti sve želje. Uostalom, njih dvoje su bih dva sveta. Čeril je celog života bila zaštićena i mažena, a on je prerano ogrubeo osetivši svu surovost svakodnevice i borbe za opstanak. Nije želeo da bude grub i da je povredi, mada je na izvestan način to i učinio. Lagano se izvukao ispod pokrivača trudeći se da je ne probudi. Kada bi se to desilo, ne bi mogao da ode od nje. Posmatrao je kako spava i za tren ponovo poželeo da se vrati u krevet, probudi je i voli je ponovo i ponovo... Ali, to je trajalo veoma kratko. Razum je nadvladao i on se suzdržao. Jedva čujno je uzdahnuo pomišljajući na to koliko teško će mu biti kada završi posao i bude morao da ode od nje. Onda mu je palo na pamet da bi mogao da iskoristi ovo vreme da dođe do Čerilinih porudžbenica i tako izvesti Gven o svim njenim

mušterijama. To je bio plan, odnosno deo istrage, pa je trebalo delovati brzo i odlučno. Zato je sišao u prizemlje i otvorio vrata kancelarije. Posle nekog vremena Čeril se promeškoljila u snu, a zatim otvorila oči Bila je srećna i zadovoljna. Znači, tako izgleda kada se neko zaljubi, pomislila je. Sve je bilo mnogo lepše nego što je očekivala i nimalo nije ličilo na ono što je osećala kada je bila sa Džerardom. Glasno je izgovorila Tejlorovo ime, a kada joj niko nije odgovorio, okrenula se i videla da ga nema. No, to je nije zabrinjavalo, jer je pretpostavila da je otišao u obilazak brodogradilišta. Nadala se da će se uskoro vratiti i odlučila da mu pripremi nešto za jelo. Uostalom, i sama je umirala od gladi, jer nije večerala. Kada je ustala iz kreveta, učinilo joj se da čuje neku buku u prizemlju. Pomislila je da joj se to možda pričinjava. Ipak, zastala je i za trenutak oslušnula. Sada je mogla dobro da čuje kako se otvaraju vrata kancelarije, a posle toga i nečije korake. Srce joj je sišlo u pete, pošto je pretpostavila da neko barata oko njenog kompjutera. Počela je da drhti od straha. U prvi mah je pomislila da je Tejlor, ali kada je bolje razmislila, zaključila je da on nema razloga da se služi njenim kompjuterom. S druge strane, ko bi mogao da bude u njenoj kancelariji u ovo doba noći? A šta ako je u pitanju čovek koji ju je napao? Osetila je kako je hvata jeza... Ako je mogao da uđe u kancelariju, onda bi mogao da dođe i do nje. Oh, dođavola, gde li je Tejlor? Možda je on čuo nešto sumnjivo, pa otišao dole da proveri... U tom slučaju, neće oklevati, već će i ona poći dole da mu se nađe pri ruci. Dvoje uvek mogu lakše protiv jednoga... Iako je osečala strah, polako se približavala kancelariji. A onda... Nije mogla da dođe k sebi kada je ugledala Tejlora koji je, zavijen u peškir, vešto baratao po tastaturi. Iza njega je bio sef otvorenih vrata, a njeni nacrti ležali su na stolu. Ni sama nije bila svesna koliko dugo je tako stajala i posmatrala ga. Osećala se kao da joj je neko umro. Naravno, on je bio suviše zauzet da bi bilo šta primetio. Kada se povratila od zaprepašćenja, prišla mu je visoko podignute glave i hladno mu se obratila. - Ako želiš, mogu ti pomoći. Mnogo truda si uložio da bi stigao dovde i zato zaslužuješ da dobiješ ono što tražiš. Ćutke se okrenuo i pogledao je.

Stajala je pred njim onako krkha i još rumena od uzbuđenja prve ljubavne noći. Gledala ga je kao ranjena srna, kao neko koga su najstrašnije povredili. A on baš to nije želeo. - Čeril, nije sve tako crno kao što izgleda! Dozvoli da ti objasnim o čemu se radi - kazao je muklo. Prkosno je isturila bradu. - Ne zanima me tvoje objašnjenje! - odvratila je ljutite - Misliš li da sam tako naivna i da ću poverovati u sve što mi kažeš? Strahovito mrzim laž, to da znaš! Samo me zanima ko te je poslao kod mene? Kome su potrebni moji nacrti, pa te je angažovao da dođeš do njih? - Mene ni najmanje ne zanimaju tvoji nacrti - odvratio je hladnokrvno. - Ja sam tajni agent policije na poverljivom zadatku. To je bilo poslednje što je Čeril mogla da očekuje. - Nisam raspoložena ni za kakve igre, Tejlore - odbrusila mu je. Samo tražim da čujem punu istinu! - Ako mi veruješ, lako ćeš se uveriti da govorim istinu - odvratio je i pokazao joj policijsku legitimaciju. - Evo, uveri se i sama. Pogledala je isprave i ostala bez reči. Tejlor je očigledno govorio istinu. - Ne razumem... - promucala je. - Zbog čega je policija došla ovamo? Šta želite od mene? Glasno je uzdahnuo i počeo da priča. Rekao joj je sve o štampanju novčanica i o tome da već dve godine pokušava da otkrije falsifikatore. Dodao je zatim, da je sasvim slučajno otkrio da novac potiče iz Alabame i da se transportuje njenim brodovima. - Ne, ne... to nije moguće! - povikala je iznenađeno. - Tako nešto ne može biti istina! Iskusni Tejlor nije obraćao pažnju na njenu reakciju. Naime, on je i pretpostavio da će Čeril tako reagovati, pa je odvratio mirno, kao da se ništa nije ni desilo: - Neko se pobrine da se novčanice smeste u brodić pre nego što ovaj isplovi i obaveštava svoje saradnike kada i gde će brod pristati objasnio joj je. Dok je govorio, Tejlor je bio sasvim ozbiljan i tek tada je Čeril shvatila da se ne šali. Bila je potpuno šokirana. Sela je na stepenicu, ne skidajući pogled sa njegove legitimacije i policijske značke. Ovo je bilo

daleko ozbiljnije nego što je i u nacrnjim mislima mogla da pretpostavi, mnogo komplikovamje od pretpostavljane krađe njenih nacrta za Američki kup. Najviše je mučilo pitanje ko je mogao da stavlja novac u njene brodove? - Za sada ne znam ko stoji iza toga - prenuo je iz razmišljanja Tejlorov glas. - Nemam podataka da li se radi o jednom čoveku ili više ljudi. Izgleda da sumnja na sve, pomishla je Čeril osećajući kao da ju je neko ošamario. - Sumnjao si i na mene? - upitala ga je, mada mu je odgovor mogla pročitati na licu. - Vlasnica sam brodogradilišta i po logici stvari moram biti umešana u sumnjive radnje koje se ovde odvijaju? No, Tejlor se nije dao zbuniti. - Moj posao je da istražujem. Niko nije isključen sa spiska osumnjičenih sve dok se ne dokaže da je nevin. Znači, u pitanju je samo posao, pomislila je i u trenutku joj je došlo da vrisne. Ona mu ništa nije značila. Od samog početka je pokušavao da joj se približi i sve što je činio ih govorio bilo je u cilju postizanja određenog cilja. Nije prezao čak ni od toga da vode ljubav. U trenutku je imala utisak da se hladi, a već u sledećem su joj obrazi goreh. - Sve mi je jasno - dobacila je hladno ga odmerivši. U stvari, ništa joj nije bilo jasno i Tejlor je to znao. Uostalom, možda je tako bilo bolje, zaključio je. Što lošije mišljenje bude imala o njemu, to će joj biti lakše kada bude odlazio. Naime, on ni u kom slučaju nije imao nameru da ostane u toj varošici gde su se svi poznavali i znali mnogo toga jedni o drugima. Sebi nikako neće dozvoliti da bude njena velika ljubav koju je čekala celog života i od koje ne misli da se odvoji. - Verujem da je jedan od radnika umešan u ovo - kazao je mimo. Kada si otkrila stvar sa kormilom i ti si posumnjala da nešto nije u redu, zar ne? Bio je u pravu, ali je Čeril bilo neprijatno da tako nešto čuje od njega. Prišla mu je sasvim blizu, spremna da mu kaže svašta. Međutim, zbunila se zbog njegove nagosti i blizine... - Biće bolje da se obučeš... Ne mogu ozbiljno da razgovaram dok si obavijen samo tim peškirom - rekla mu je. Tejlor se vragolasto nasmešio.

- Izvinjavam se - dobacio je tiho. - Evo, vraćam se za pet minuta. Tih nekoliko minuta njegovog odsustva iskoristila je da se sredi i koliko-toliko smiri. - U pravu si - kazala je čim je ušao. - Još juče mi je bilo jasno da je neko skinuo kormilo sa broda. ALI, to još ne znači da moji brodići imaju bilo kakve veze sa transportom falsifikovanog novca. - Montirao sam skrivenu kameru i sve sam snimio. Prebledala je i zaprepašćeno ga pogledala. - Pa... ko je... - Bio je maskiran, ali sam po građi prepoznao da je to isti tip koji te je one noći napao. - To je mogao da bude bilo ko. - To nije bio bilo ko. Naprotiv, radi se o nekome ko ima pristupa tvojoj kancelariji i može da dođe do ključeva, porudžbenica i... - Moji zaposleni su jedan starac i dva studenta - prekinula ga je. Nije mi jasno kako je bilo ko od njih mogao da bude član neke internacionalne bande - kazala je oprezno. - Ja nisam rekao da je bilo ko od njih član internacionalne bande. Ali sam siguran da je osoba iz tvoje blizine umešana u aferu oko transportovanja lažnih novčanica - rekao joj je Tejlor. - Možda je on u tom lancu sasvim beznačajan, ali se može desiti da me odvede do svog šefa, ih pak ostalih članova bande. - Da li si siguran da nisi pogrešio? Ovi ljudi su moji prijatelji, Tejlore. - Prijatelj te ne bi udario u glavu, a zatim ostavio da onesvešćena ležiš u bari. Isto tako, čovek koji te ceni ne bi skinuo kormilo sa broda na kome si radila mesecima. Slegnula je ramenima. - Zašto bi Feliks, Batler ili Karl učinili tako nešto? - Za dobre pare - odvrati Tejlor spremno. - Dobro znaš da oba mladića imaju planove za čije ostvarenje im je potrebna veća suma novca. Uostalom, ni stari Feliks verovatno ne bi odbio poveću sumu. - To ne dolazi u obzir - odvratila je odmahujući rukom. Tejlor uzdahnu.

- Možda, ali Feliksov sin je radnik na bušotini nafte i već dve godine je bez posla. Starac ga izdržava, to jest, svakog meseca mu šalje novac za izdržavanje svojih unuka. Bože, da li postoji nešto što on ne zna, pomislila je Čeril. Bilo joj je strašno da prihvati činjenicu da je jedan od njenih ljudi izneverio. - Ne verujem da me je bilo ko od njih izdao - ponovila je samouvereno. - Dobro ih poznajem i znam da mi nijedan nikada nije pružio ni najmanji povod za sumnju. Tejlor je znao da ona ne razmišlja racionalno, već srcem. - Ipak je samo neko odavde mogao da utovari novčanice na brodove - kazao je mirno. - I šta nam sada preostaje? - Pa... čekaćemo dok ne iskrsne neki novi momenat. Ti treba da se ponašaš kao da se ništa nije desilo. Znam da neće biti lako, ali... da li ćeš uspeti? Zamislila se. - A koliko dugo treba da traje ta moja gluma? - Sve dok ne otkrijemo krivca - odgovorio je. - Nego, potrebne su mi tvoje narudžbenice. Samo da znaš, dve greške su već počinjene. Kada krivac učini i treću, biću na pravom mestu da ga otkrijem. Za njega je sve ovo prilično jednostavno, razmišljala je Čeril. On samo misli na to kako da obavi zadatak. Lagano mu je prišla i pružila mu narudžbenice. One će mu pomoći da što pre završi posao i ode iz njenog života. Izneverena, izneverena... Ta reč je danima progonila Čeril i odzvanjala joj u ušima svaki put kad god bi prošla brodogradilištem ili razgovarala sa nekim od svojih radnika. Razdirale su je sumnje i to joj je veoma teško padalo. Bilo joj je neprijatno da glumi i zato je najviše vremena provodila u stanu izbegavajući bilo kakav kontakt. Ali, i ti časovi usamljenosti bih su joj veoma mučni. Stalno je mislila na Tejlora i njemu posvetila mnoge besane noći. Ponovo je bila prevarena, s razlikom što je sada bila svesna da sve to neće moći lako da preboli. Njen bol je bio dubok kao i njena ljubav. Dok je jednoga dana sedela u stanu i ponovo razmišljala o istom, čula je odole razdragani Dejmonov glas.

- Čeril, da li si gore? Imam neke novosti za tebe! Svesna koliko joj je dragi prijatelj nedostajao, pošla mu je u susret i srdačno ga zagrlila. - Oh, hvala bogu što si se vratio! Mnogo si mi nedostajao, da znaš! Da li si imao uspeha u poslu? Dejmon je zagrlio. - Čim mi se toliko raduješ, zaključujem da si se strašno dosađivala. Šta se to dešava sa tobom, draga? Karl mi kaže da vreme uglavnom provodiš u stanu. - Najlakše se koncentrišem kada sam sama - odvratila je. U jednom trenu je poželela sve da mu ispriča, a onda je odustala setivši se šta je obećala Tejloru. - Dakle, kakve novosti nosiš? - dodala je, brzo menjajući temu. - Kada si se prošli put vratio, saopštio si mi da si zaljubljen u jednu crvenokosu lepoticu iz Mobila. Dejmon se nasmeši. - Sada je u pitanju nešto mnogo bolje - dobacio je. - Zamisli, našao sam već nekoliko ozbiljnih investitora za Kup. Večeras se sastajemo u Mobilu. Naravno, i ti ideš sa mnom. U pitanju je poslovni sastanak, a zatim večera u restoranu. - Večeras? - iznenađeno ga je upitala. - Ali, Dejmone, već je šest sati... Neću imati dovoljno vremena da se spremim! O oblačenju da i ne govorim! - Oh, bože, valjda imaš neku haljinu - našalio se. - Ne brini, Čeril dodao je ozbiljnije. - Ti uvek lepo izgledaš. Osim toga, oni samo žele da te upoznaju, a ti iskoristi trenutak i ispričaj im nešto o svojim jedrilicama. Veruj mi, sve će se dobro završiti - dobacio je i požurio prema vratima. Za pola sata ću se vratiti po tebe! Zato ne gubi vreme, već se odmah spremaj! Ovaj sastanak može biti značajna prekretnica i zato ne smemo propustiti šansu. Čeril je odmah otrčala u kupatilo nastojeći da sve što je trebalo završi u predviđenom vremenu. Tačno u zakazano vreme čula je kako se otvaraju ulazna vrata stana i pošla u hodnik. Međutim, umesto Dejmona, tamo je stajao Tejlor i posmatrao je onim svojim prodornim pogledom od koga joj se ledila krv u žilama. Šte se nje tiče, u poslednje vreme je nastojala da deluje što ravnodušnije kad bi se srela sa njim. Naravno, to je moglo da joj pođe za

rukom samo uz ogroman napor. Dok je stajala i posmatrala ga, postalo joj je jasno da to ovoga puta neće moći da izvede. Pokušavala je da smiri drhtavicu koja ju je obuzela, jer je njegovo prisustvo preživljavala tako intenzivno, kao daju je dodirivao. U tom tre nutku ugledala je Dejmona koji je ušao i učtivo se obratio Tejloru. Izmenjali su pozdrave, a onda se njen prijatelj okrenuo i uputio joj zadivljen pogled. - Kakva divna haljina! Savršeno ti pristaje, Čeril! Ona se nasmešila i ispod oka pogledala čoveka u koga je bila zaljubljena. - Hvala na komplimentu - odvratila je ponovo se okrećući. - Ja sam spremna i mislim da možemo da krenemo, Dejmone. - Stojim vam na raspolaganju, draga damo - kazao je prilazeći i ljubazno joj pridržao kaput. Dok su se vozili prema Mobilu, pričao joj je o svom putovanju, doživljajima, prijateljima... Međutim, Čeril ga nije slušala. Njene misli bile su sa Tejlorom i njegovim tamnim, pomalo tajanstvenim očima.

IX.

Na sastanku sa investitorima Čeril je potpuno podbacila. Bila je zbunjena, nesređena i dekoncentrisana, jer je neprestano razmišljala o Tejloru. Ni sama nije mogla da se seti kada je bila tako rastrojena, ali... jednostavno nije mogla ništa da učini. - Šta se sa tobom dešava? - upitao je Dejmon kada su se vraćali kući. - Džek ti je tri puta postavio isto pitanje pre nego što si mu odgovorila! Ako ćemo iskreno, i ono što si rekla bilo je nepotpuno i uopšteno, Celo veče si bila potpuno odsutna, zar ne? O čemu si razmišljala? - Znam da nisam bila na nivou, ali... nije mi se dalo. - Oh, Čeril! - besno povika Dejmon. - Ne bi ispalo gore ni da si namerno tako htela! Dovraga sve! Progutala je “knedlu”, jer ju je obuzeo strašan osećaj krivice. Napravila je nedopustivu grešku za koju nije bilo nikakvog opravdanja. Njihovi računi su se gomilali i bilo im je preko potrebno da nađu dobre

investitore. Istinu govoreći, Dejmon je mnoge stvari podmirivao iz svog džepa, ali se nije moglo očekivati da on sam finansira ceo projekat. - Izvini, Dejmone. Zaista nisam uspela da se koncentrišem - kazala je i potapšala ga po ruci. - Ne brini, možda će na kraju ipak sve ispasti dobro - tešila ga je. - Ljudi su obećali da će nam se javiti. - Nema potrebe da gajiš lažne nade - kazao je hladno. - Dobro znaš da su nam to rekli samo iz učtivosti. Budi sigurna da ih više nikada nećemo videti. - Ja sam kriva za sve - uzdahnula je. - Ali, izgleda da ništa drugo nisu ni očekivali od mlade žene. Videla sam da su bih iznenađeni kada sam se pojavila. - Dobro, Čeril, sada nećemo o tome. Ne želim da pričam o predrasudama, već ti kažem da si ostavila utisak kao da su ti broj cipela i kvocijent inteligencije potpuno jednaki. - A ti se ni najmanje nisi trudio da ih razuveriš - hladno je konstatovala. On se namršti. - Stvarno? Sada mene okrivljuješ? Pa ti si se ponašala tako da nije imalo smisla da bilo šta preduzimam. Onda su oboje prasnuli u smeh. Kada se uozbiljila, Čeril dobaci: - Ako mi se sledeći put pruži prilika, obećavam da ću biti mnogo bolja. Obećavam! I Dejmon se uozbiljio. - Da li sanjariš o nekoj određenoj osobi? Čeril se trže. Iznenadila se što ju tako brzo “pročitao”, iako je morala da prizna da je Dejmon poznaje čak bolje i od njene bake. - Pa, kada me već pitaš... - počela je oprezno. - U pitanju je Tejlor, zar ne? - prekinuo je Dejmon. Naime, on se posle dužeg vremena pomirio sa činjenicom da će Čeril u njemu gledati samo dobrog prijatelja. Ipak, nije mu bilo lako da prizna da je ona lako poklonila srce došljaku, a ne čoveku koji je pored nje bio godinama. - Nikada nisam video da nekoga gledaš kao što si njega večeras... promrmljao je zamišljeno. - Iskreno rečeno, ne bih ni pomislio da bi on mogao da bude čovek u koga si se zaljubila. - I sama sam iznenađena - priznala je iskreno. Prijateljski joj je stisnuo ruku.

- Vodi računa da ne preteraš - kazao je tiho. - Šta znaš o tom strancu? Ništa, odnosno ono što ti je sam rekao. Zato budi pažljiva. Ne bih voleo da vidim kako ponovo patiš. - Ne! - gotovo je povikala tako da se i sam Dejmon iznenađeno trgao. - Imam poverenja u Tejlora i znam kakav mi je položaj. Zato nema potrebe da se mešaš u ovo, Dejmone. - Dobro, kako ti kažeš - odvratio je uvređenim glasom. Zatim je zavladala neprijatna tišina. Čeril je žalila što je do toga došlo i u jednom trenutku poželela da mu se izvini. Ipak, odustala je u poslednjem trenutku, jer se bojala da će odati Tejlora. Uostalom, ona je imala svoj privatni život i nije želela da pusti Dejmona da se meša u njene hčne stvari. Mogla je doći u neprijatnu situaciju, ih pak reći nešto neodgovarajuće i tako izazvati Dejmonovu sumnju. Kada su stigli do brodogradilišta, ponadala se da će on ući da vidi dokle je napredovala u izradi planova. Međutim, njen prijatelj nije pokazivao želju da tako nešto učini. - Kasno je - odvratio je kada ga je pozvala da uđe. - Nekom drugom prilikom ću doći da vidim radove. Čeril je znala da je uvređen, ali ništa nije mogla da učini. Tejlor je upravo završio sa obilaskom brodogradilišta kada je primetio kako Čeril stoji ispred kapije sa rukama u džepovima. Bila je zamišljena i gledala je za Dejmonovim kolima. Osetio je kako mu srce brže lupa i ljutito pomislio na njih dvoje kako ćaskaju vozeći se njegovim lepim sportskim kolima... Za trenutak je zastao i upitao se zašto je ljut zbog toga. Pa, bio je ljubomoran! Da, to je bila prava istina. Ranije mu se nikada nije dogodilo da mu je do te mere stalo do neke žene... Šta se to sa njim dešava? Ako su jednom vodik ljubav, to ne znači da treba da budu nerazdvojni. Tačno je da je ona šarmantna, nežna i ljupka i da joj je preko potreban zaštitnik. Ali, isto tako je tačno da to ne mora biti on. Kada je ugledala Tejlora, Čeril se strahovito zbunila. Pretpostavila je da je čekao i to joj je potpuno oduzelo dah. Ponovo ju je preplavio talas žudnje koji je već duže vreme uspevala da suzbije. Netremice ga je posmatrala, nikako ne skrećući pogled. On je prišao malo bliže, što joj je omogućilo da se pribere.

- Da li se nešto desilo za vreme mog odsustva? - Ništa - kratko je odgovorio. - A ti? Kako si se provela? Slegnula je ramenima. Naravno, nije smela da mu kaže da je sve upropastila samo zato što je razmišljala o njemu. - To je bio poslovni sastanak, a ne neki provod. Sve je prošlo u najboljem redu - slagala je. - Ne deluješ mi baš raspoloženo. Da li imaš nekih problema? Da. Ti si moj najveći problem, pomislila je. - Tako nekako - kazala je glasno. - Investitori koje sam srela suviše su konzervativni i mislim da me nisu prihvatili u ulozi dizajnera. - Možda smatraju da si suviše mlada - našalio se. - Moguće. Ili je trebalo da se obučem prikladnije, u neki kostim, valjda bi im tada više hčila na poslovnu ženu. Tejlor je netremice posmatrao; raskopčani kaput jasno joj je otkrivao obline. Nije se usudio da izvadi ruke iz džepova, kako ne bi došao u iskušenje da je zagrli. - Znači, celo veče ste razgovarali o poslu? - Tako nekako - odvratila je neodlučno. - Da li te je Dejmon poljubio kada je krenuo, kući? - Šta? - upitala je zapanjeno. - Pitao sam da li te je Dejmon poljubio? - Naravno da nije. Samo, ne razumem zašto... - Nedopustivo je da se žena vrati sa sastanka bez poljupca prekinuo je. - Izgleda da ću ja morati da se pobrinem za ono što je Dejmon propustio da učini - dodao je i prišao joj sasvim blizu. Jer, ženi kao što je Čeril bilo je zaista teško odoleti. Od noći kada je sa njom vodio ljubav, stalno mu je bila u mislima. Čeril je znala da će je poljubiti i to je želela više nego bilo šta drugo. - To nije bio ljubavni sastanak... - prošaputala je, dok je prinosio usne njenima. Prvo ju je nežno dotakao milujući joj usne i obraze. - To nije poljubac... - prošaputala je jedva čujno. - U tom slučaju ću morati da pokušam ponovo - kazao je. - Reći ćeš mi kada budeš zadovoljna, zar ne? - upitao je i strasno je poljubio.

Iako je sebi obećao da to neće učiniti, nije odoleo. Usne su joj bile tako slatke, a poljubac im je oboma oduzeo dah. - Da li je sada bolje? - upitao je odmaknuvši se. - Mmm... - promrmljala je potpuno se naslonivši na njega. Imala je utisak da neće uspeti da se održi na nogama. - Bolje... - promrmljala je jedva čujno. - Sada je mnogo bolje. - Treći put će biti najbolje. Sagnuo se i ponovo je poljubio. Za Čeril više ništa nije postojalo... Vukao je sve dublje u ponor strasti, a ona se nije opirala. Ipak, neki unutrašnji glas ju je opominjao da se ne igra s vatrom, ali u njegovom zagrljaju je bilo suviše lepo. Samo još malo, još koji tren, pomislila je. U stvari, želela je da sve ovo traje što duže. Nije ni primetila kada joj je otkopčao haljinu. Trgla se tek kada je osetila nežno milovanje na grudima... Šta to, zaboga, radi. Bilo je očigledno da je Tejlor želeo, ali to nije značilo da je prema njoj osećao bilo šta dublje. Ipak, bilo joj je divno u njegovom naručju. Ali, zar se još uvek nije opametila posle onoga što je doživela kada su vodili ljubav? On je bio usamljenik, lutalica, čovek u potpunosti posvećen samo svom poslu. Bio je u toj meri povučen u sebe da nijednoj ženi nije bilo lako da mu dopre do srca. Zapitala se da li je bila spremna na takav pokušaj koji je unapred bio osuđen na neuspeh. - Ne, ne mogu... - zavapila je i otela mu se iz zagrljaja pre nego što je mogao da je spreči. - Ja... ja moram da idem. Laku noć! - odvratila je brzo i požurila prema zgradi, strahujući da bi mogao da pode za njom. A tada ne bi mogla da mu odoli. ***

Sutradan ujutro, tek što je Čeril uspela da zadrema posle besane noći, oglasio se telefon. Zvala je Gven Fulton. Kada je videla da je tek šest, Čeril se ozbiljno uplašila. Znala je da se dogodilo nešto nepredviđeno, jer poslovna Gven Fulton nikada ne bi nazvala u ovo doba. Čim se javila, Gven se izvinila, a onda joj saopštila da je Tejlorov otac umro i da je upravo dobila tu vest. Zamolila je da mu javi, jer Tejlor u svom stanu pored skladišta nije imao telefon.

Naravno, odmah je prihvatila i brzo se obukla. - Šta se desilo? - upitao je Tejlor čim ju je ugledao. - Ti nikada ne ustaješ ovako rano, zar ne? - Tejlore... - počela je i onda se strahovito zbunila. Oh, bože, kako da mu saopšti tu vest? Poželela je da ga uzme u zagrljaj i uteši, ali se plašila kako će reagovati. Zato se nakašljala i lagano zatvorila vrata. - Tvoj otac... - počela je i opet zastala, - Gven je upravo javila da je imao infarkt. Nije bilo spasa... Žao mi je, da znaš. Nekoliko trenutaka ju je mirno posmatrao, a onda mu se na licu pojavila bolna grimasa. - Moram odmah da krenem za Boston - odvratio je muklo. - Ako ne smeš da ostaneš sama, mogu da pozovem Gven koja će ti poslati nekoga. Odlučno je odmahnula glavom. - Ne treba da brineš za mene. Sve će biti u redu. Ubeđena sam u to - dodala je posmatrajući ga kako uzima torbu i počinje da se pakuje. Nije znala kako da mu pomogne ih olakša teške trenutke koje je očigledno preživljavao. Zato ga je uhvatila za ruku i rekla: - Dozvoli da i ja pođem sa tobom. - Ne - odvratio je odlučno. Odgovor je bio kratak i jasan i prilično ju je zaboleo. Izgledalo je kao da je čvrsto odlučio da joj zabrani da prodre u njegov svet. Ipak, nije želela da odustane. - Ali, nije dobro da budeš sam u ovakvim trenucima. - Ja jesam sam - odvratio je hladno i mirno je odmerio. - Uvek sam bio sam i ništa se nije izmenilo zbog toga što mi je umro otac. I nemoj uzalud da liješ suze - dodao je primetivši svetlucanje u njenim očima. Sećanja koja me vezuju za njega nisu nimalo prijatna i ne želim da bilo ko saoseća sa mnom zbog njegove smrti. Iako je slutila da Tejlor tako govori zbog toga što mu je teško, ipak su joj njegove reči teško pale. Osećala je da pati, no isto tako joj je bilo jasno da ne želi njenu pomoć. Prekorela je samu sebe zbog svega. Kako je smela da se zaljubi u čoveka koji je bio toliko odvojen od celog sveta? Ipak, otišao je sam, kratko se pozdravivši. Dani su joj prolazili sporo i u potajnoj nadi da će se Tejlor javiti. Pokušala je da nađe stotinu

opravdanja što se bar na tren nije setio da nazove, ali bez obzira na to, bilo joj je sve teže i teže. Telefon je zazvonio tek trećeg dana. - Tejlore! Oh, konačno! Odakle zoveš? Toliko sam se brinula zbog tebe! - vikala je uzbuđeno. - Ovde sam, u Mobilu - odvratio je mirno. - Došao sam kod Gven kako bi se dogovorili šta da preduzmemo. Naime, očekujem da će se noćas u brodogradilištu desiti nešto značajno, pošto sutra treba da isplovi jedan brod. Da li imaš neke planove za večeras? Pokušala je da smiri svoje ustreptalo srce i razgovara što je mirnije mogla. - Mislila sam da pođem u Mobil u kupovinu, ali ću ostati kod kuće, ako sam ti potrebna. - Ne moraš da menjaš svoje planove - kazao je. - Baš mi odgovara da odeš od kuće. U stvari, dobro bi bilo da razglasiš da nećeš biti u brodogradilištu. Jer, kad god ti odeš, tu se desi nešto značajno. - Šta ćeš ti preduzeti? - Pa, planiram da neopaženo uđem i iznenadim onoga koji barata falsifikovanim novcem. - Možda bi bilo bolje da i ja ostanem. Moglo bi da se desi nešto nepredviđeno. - Za to ne treba da brineš. Moje kolege će opkoliti brodogradilište i ako bude potrebno, priteći mi u pomoć. Nego... u koliko sati ćeš krenuti od kuće? Znala je da ne vredi da mu se suprotstavlja. - U pola sedam. - U redu. Vidimo se. Nevoljno se spremila i krenula u dogovoreno vreme. Već je napustila grad i krenula prema Mobilu, a onda iznenada odlučila da se vrati. Jer, nije mogla jednostavno otići i ostaviti Tejlora u tako složenoj situaciji. Šta ako se on nađe u životnoj opasnosti? Kako će se stvari razvijati? Uostalom, već je znala da je tajanstvena osoba koja ju je udarila prilično opasna. Šta ako ovoga puta bude i naoružana? Čvrsto je odlučila da se vrati i pomogne da se situacija “u njenom dvorištu” do kraja raščisti.

Naravno, Tejlor se iznenadio kada je ugledao. Mogla je pročitati nezadovoljstvo na njegovom licu, ali je to sada nije brinulo. - Šta smeraš? - upitao je ljutito. - Zašto si ovde? - Ja sam... Brzo je povukao sa sobom u kancelariju. - Ovde smo na sigurnom - odahnuo je. - I sada mi reci šta sve ovo treba da znači? Bila je ljuta što je tretira kao dete. Nemaš pravo da mi naređuješ šta da radim, Tejlore! I ne odnosi se prema meni kao da sam nesposobna! Na kraju krajeva, ovo je ipak moje brodogradilište! Izgledalo je kao da je ne čuje. - Nije mi jasno zbog čega si se vratila? Šta želiš da vidiš? - Pa, ako baš moraš da znaš, hoću da vidim ko me je izdao odvratila je, ni za živu glavu ne želeći da mu prizna da se vratila zbog straha da mu se nešto ne desi. - Gde si parkirala auto? - nastavio je da je ispituje. - Da li je neko video da si se vratila? Prkosno je podigla glavu. - Nisam baš toliko glupa. Ostavila sam auto u Erikinoj garaži i dovde došla peške. Mislim da me mko nije video. Glasno je odahnuo. - Nadam se da si u pravu. Ako nešto iskrsne, drži se po strani. Jasno? Osmehnula se i klimnula glavom u znak odobravanja. - U redu. Otišli su u njen stan i dugo sedeli u mraku. Kao i uvek kada je Tejlor bio blizu nje, Čeril je bila strahovito napeta. Pokušala je da misli na razne druge stvari, ali joj je slabo uspevalo. Oko jedanaest sati joj je došlo da plače od muke. - Izgleda da niko neće doći - kazao je Tejlor i njoj se učinilo da joj je pročitao misli. - I ja tako mislim. Dakle, šta da radimo? - Ništa ne možemo, dok se bn ne pojavi. Za tebe će biti najbolje da odeš na spavanje - kazao je i lagano krenuo prema vratima. Ona se

iznenada rastužila. Iako ništa nije govorio, bol na Tejlorovom licu bio je tako očigledan, da ju je obuzela želja da ga zagrli i teši ga dugo, dugo... - Da li se dobro osećaš? - upitala ga je oprezno. Trgao se i hladno je odmerio. - Da li postoji neki razlog zbog kog bi se osećao loše? - upitao je ledenim glasom. - Pa... sahranio si oca - kazala je tiho. - Ja sam to doživela i znam kako je teško. Ako želiš da razgovaramo... - Ne želim! - grubo ju je prekinuo uhvativši je za ramena kako bi je udaljio od sebe, ali to je bila greška. Znao je da ne sme da je dotakne, ali je to ipak učinio. I sada... Nemo su se gledali razmišljajući šta da učine ih kažu. Onda mu je ona prišla još bliže i obavila mu ruke oko vrata. - Tejlore... - Ja... mislio sam da neću ništa osećati - odvratio je jedva čujno. Bio je opak i mrzovoljan čovek i nije želeo da ima bilo šta sa mnom. Međutim, na sahrani... - zastao je i privukao je još bliže - tek tada sam shvatio koliko je bio star i nemoćan. Mislio sam da ga mrzim, ali... imao sam pred sobom samo sićušnog starca koji mi ništa nije mogao učiniti... - Oh, Tejlore, tako mi je žao - šaputala je Čeril milujući ga po kosi. Ako ti bilo šta mogu pomoći... Dovoljno mu je bilo da je drži u zagrljaju i da je ljubi. Usne su im se ponovo srele i oboje su osetili onu strašnu silu koja ih vuče jedno drugom. Drugi poljubac je bio strastan i dug. - Potrebna si mi, Čeril, draga - željno joj je šaputao. - Nemoj me odbiti. - Neću - prošaputaia je i nastavila da ga miluje. - Naravno da te neću odbiti - ponovila je nežno. Tejlor je želeo odmah, a krevet mu je bio tako daleko. Zato je položio na kauč i drhtavim prstima joj otkopčao odeću. Ruke i noge su im se splele, a tela spojila u slatkom ljubavnom zanosu. Oboje su goreli od strasti i žudnje i davali oduška svojim osećanjirna. Tejlorovi poljupci i mflovanja vodili su Čeril u neslućene vrhunce uživanja u kojima su se oboje gobih kao da ih je snažan vrtlog neprestano nosio sve više i više...

I kada je mislila da je doživela ono najljepše i najjedinstvenije, Tejlor joj je priredio nova uživanja. Drhtala je celim telom, a srce joj je tuklo u ludom ritmu sa njegovim. Oboje su se borili da dođu do daha, topeći se u strasnom ljubavnom zanosu nošeni visoko i daleko, čak prema zvezdama. Lepo je bilo ležati pored nje i zaboraviti ceo svet. To saznanje je pogodilo Tejlora pre nego što su mu se misli u potpunosti razbistrile. Jedva čujno je uzdahnuo, jer ga je silina ove strasti i želje za njom iskreno plašila. Prebacio je sebi što se nije bolje kontrolisao. Kada su se potpuno udaljili, lagano se odmaknuo od Čeril i počeo brzo da se oblači. Nije smeo sebi da dozvoli ovako nešto! To mu se više nikada ne sme dogoditi! Čeril je još uvek bila snena i željna njegovih poljubaca. Pokušala je da ga vrati n zagrljaj, ali je odustala čim mu je ugledala izraz lica. - Šta je bilo? - upitala je zakopčavajući bluzu. Glasno je uzdahnuo. - Reći ću ti šta je bilo. Veruj mi, nisam mislio da će između nas doći do ovog. Ali, čim ti se približim, ja izgubim kontrolu nad svojim postupcima. Da li se ljutiš? Njoj laknu. - Naravno da se ne ljutim - odvratila je tiho. - Želela sam da vodimo ljubav - dodali je uz zadovoljan smešak. - Znam da mi nikada ne bi učinio bilo šta nažao. I slepac bi primetio sa koliko ljubavi ga je posmatrala. Ali ne i Tejlor. Samo ju je hladno pogledao i odgovorio: - Nemoj da budeš toliko ubeđena u to - opomenuo je. - Jer, ukoliko očekuješ bilo šta od mene, samo gubiš vreme. Ništa ti ne mogu obećati, zaista... Ni tebi, niti bilo kojoj drugoj ženi. Činilo se kao da je namerno hteo da je uvredi. Međutim, Čeril nije obraćala pažnju na to. Sada ga je malo bolje poznavala i shvatila je da se Tejlor žestoko bori protiv svojih osećanja, a ne protiv nje. - Ne brini - kazala je tiho. - Od tebe ne nameravam da tražim ih iznudim bilo šta. Nije mi potrebno ništa što mi nećeš dati dobrovoljno. ***

Kao i obično, telefon je zazvonio u ponoć, a čovek se ukočio od straha. Neko vreme je nepomično sedeo, dok ga je jedan unutrašnji glas opominjao da još može da se predomisli. Ipak je strah bio jači, tako da se nije usudio da se povuče. Poželeo je da popije nešto “kratko”, ne bi li ga jako piće malo smirilo. Lagano je podigao slušalicu. - Molim? - Da li je večeras sve išlo po planu? - Ne. Nisam otišao u brodogradilište. Noćas sam odlučio i želim da prestanem s tim. Eto, tako stoje stvari. - Molim?! Da li sam ja to dobro razumeo? Hoćete li ponoviti šta ste rekli? - Rekao sam vam šta sam imao i siguran sam da ste me dobro razumeli. Hoću da okončam sa tim prljavim poslom, Dve godine je stvarno dosta. Treba da nađete nekog drugog, jer ja više ne mogu da izdržim taj pritisak. Čovek sa druge strane žice je počeo da se smeje. - Ha, kasno je da prestanete kada ste zagazili tako duboko! Bolje reći, obojica smo se duboko zaglibili. Ako se sada povučete, jako ćete zažaliti. - Prijaviću vas policiji. - I šta ćete im reći? Priznaćete da ste poslednje dve godine krijumčarili lažni novac? Ha, nadam se da niste toliko glupi! Uostalom, ne bismo vam dozvolili ni da stignete do njih! Moji prijatelji ionako imaju primedbe na vaš rad. Verujte mi da traže razlog da vas se oslobode. Hm... dovoljna je jedna moja reč i oni bi vas uklonili. Zato se brzo odlučite! Bilo bi bolje da pristanete, jer u suprotnom... Shvatio je da ga ucenjuje. - Nitkove! - odvratio je besno. - Spremni ste na sve, zar ne? Pa ja sam vam pomogao da se obogatite preuzimajući na sebe sav rizik. A vi? Njegov sagovornik se sarkastično nasmeja. - To je zbog toga što sam ja promućuran, a vi niste. Međutim, da bih vam pokazao da nisam takav nitkov kakvim me smatrate, pružiću vam još jednu šansu. Čeril upravo radi nacrt broda za jednu mušteriju na Siciliji i... - Kako ste to saznali? Ja vam nikada nisam rekao!

radi...

- Taj čovek sa Sicilije je moja mušterija. On mi je rekao o čemu se

Čovek preblede. Znači, jedan od članova bande je bio u brodogradilištu i sa njom zaključio posao!! - Obećali ste... rekli ste da Čeril neće biti umešana u ovo - odbrusio je svom sagovorniku. - Ona i nije umešana. Trudićemo se da tako i ostane, zar ne? Došlo je do promene plana tako da će brod iz brodogradilišta isploviti tek za tri dana. Potrudite se da novac bude na njemu. Ton mu je bio preteći i čovek pored telefona zadrhta. Već je osećao veliku grizu savesti zbog Čeril koja je bila umešana u ovo, a da ništa nije znala. Zato je odlučio da ovoga puta ne pristane na učenu, pa makar ga i ubili. - Ne, ja to ovoga puta neću učiniti - ponovio je odlučnim glasom. - Ako ste tako čvrsto odlučili, budite sigurni da će to za vas značiti smrt. Čovek lagano spusti slušalicu i zaroni lice u šake. Sada je trebalo doneti pravu odluku.

X. Čeril je uhvatila sebe kako već po treći put prilazi prozoru i gleda prema Tejlorovom stanu. Bila je ljuta na sebe što to čini, iako je znala da je još jutros otišao u Mobil. Pretpostavljala je da je na poslovnom dogovoru kod Gven. Prethodne noći se iz sve snage trudila da mu pokaže koliko ga voli i koliko joj je stalo do njega. Ali, on je ipak bio krut. Činilo joj se kao da nije hteo da prihvati ono što mu je nudila. Sada je bila strašno razočarana. - Da li se dobro osećaš? - upitala je Karla kada je ušao u njenu kancelariju. - Strašno si bled, momče. On se nakašlja. - Pa... baš ne mogu da se pohvalim. Čini mi se da ću dobiti grip. Čeril je prišla i stavila mu ruku na čelo. - Vruć si, Karle. Možda bi bilo najbolje da odeš kući i legneš. - Oh, to bi mi prijalo... Ali, moram poslovno u Mobil i nikako ne mogu da dozvolim sebi luksuz kao što je odmor. No, ona je bila uporna. - Mogu te zameniti - predložila je. - To ne dolazi u obzir! - odvratio je mladić odlučno. - Ne želim da vas opterećujem. Čeril se nasmeši. - To za mene nije nikakvo opterećenje. Inače, moram priznati da mi se stvarno ide u Mobil. Možeš leći i ovde, u pomoćnu prostoriju, a ja ću ti skuvari supu čim se vratim - dobacila je. Ubrzo je sa zadovoljstvom sela u Karlov kamionet i krenula. Uz put je ponovo razmišljala o Tejloru. Sada je znala da je zaljubljena i to ju je ispunjavalo. Nije ni slutila kako jedno osećanje može biti tako snažno i duboko. Onda se iznenađeno trgla jer je ugledala saobraćajni znak koji je upozoravao na opasnu krivinu koju su nazivali okukom smrti. Ovde moram biti oprezna, pomislila je, lagano smanjila brzinu i pritisnula kočnicu. Na svoje zaprepašćenje konstatovala je da kočnica ne radi.

Pokušala je još jednom, ali ništa,.. Već sledećeg trenutka osetila je kako leti, zadobila je jak udarac u desno rame, a onda se onesvestila. Probudila se u bolnici. Trebalo joj je nekoliko trenutaka da se pribere i priseti šta se dogodilo, a onda je pored sebe ugledala prijatno lice bolničarke koja se smešila. Tiho je pozvala i zamolila je da Tejloru Ešbiju javi šta se desilo. Čim je čuo vest, Tejlor je pojurio u bolnicu. Iako su rekli da su u pitanju lakše povrede, morao je da vidi Čeril i uveri se svojim očima. Na ulazu u hodnik nije poslušao dežurnu sestru koja mu je rekla da posete nisu dozvoljene. Ušao je u sobu baš kada joj je doktor stavljao gips na ruku. Na čelu je imala nekoliko ogrebotina i bila je strašno bleda. Tejlora su preplavila različita osećanja. Istovremeno je bio i ljut i raznežen osećajući strahovito olakšanje što devojka nije teže povređena. Stiskao je ruke u pesnice kako bi sam sebe sprečio da pojuri i uzme je u zagrljaj. Dovraga, kada ju je toliko zavoleo? Kako je mogao da dozvoli da ga toliko osvoji? Stvarno ne bi mogao da podnese da joj se bilo šta desi... - Gospodine, morate sačekati u hodniku! - obratila mu se dežurna sestra. - Morate poštovati naš kućni red. Ali, on nije ništa čuo ni video. Gledao je samo u Čeril, a grimasa bola na njenom lepom licu dirnula ga je pravo u srce. Prišao joj je kao omađijan. Uzeo joj je levu ruku i nežno je pomilovao. - Kako se osećaš? - zabrinuto je upitao. Njoj je bilo neizmemo drago što je Tejlor pored nje, ali bila je toliko uzbuđena da nije mogla ništa da kaže. Samo mu je stegla ruku kao da nikada ne želi da je pusti, dok su joj oči zasuzile. Kada je lekar završio, dao joj je određena uputstva i rekao da treba što više da se odmara. Tejlor joj je pomogao da ustane sa stolice i čvsto je uhvatio oko struka. - Ne brinite, doktore, vodicu računa da sve bude kao što ste rekli. Čim stignemo kući smestiću Čeril u krevet. ***

U toku vožnje, Čeril i Tejlor su uglavnom ćutali. On je hteo da je pita kako je došlo do nesreće, ali ona mu je naslonila glavu na rame i

zatvorila oči. Prijala joj je tišina, a više od svega njegova blizina. Učinilo joj se da su stigli kući za tren. - Hoćeš da te ponesem gore u sobu? - upitao je. Uspela je da se nasmeši. - Nije potrebno, noge mi nisu povređene - odvratila je, ali nije ustajala. Još uvek je bila bleda, a sada joj se vrtelo u glavi. Tejlor je odmah shvatio da joj nije baš najbolje. - Dobro, neću te nositi, ali ću ti pomoći da se popneš gore - rekao je. - U redu? Klimnula je glavom i dozvolila da joj pomogne da izađe iz auta. Karl se veoma potresao kada je video šta se dogodilo, ali Tejlor mu je dao znak rukom pokazujući kako Čeril što pre treba da legne. Odveo je u sobu i smestio u krevet, a zatim joj doneo tabletu protiv bolova. Ćutke ga je poslušala i sklopila oči. Tejlor je sedeo pored njene postelje i držao je za ruku sve dok nije čvrsto zaspala. Sišao je dole i zamolio Karla da pripazi na nju, dok on sa Feliksom ode po kamion. Mladić spremno klimnu glavom. - Ostaću pored nje koliko god to bude potrebno, a vi obavite ono što žehte. Uostalom, ja sam kriv za ovo što ju je snašlo. Tejlor mu nije odgovorio, nego je požurio do kola gde ga je čekao stari Feliks. Oh, bože, moglo se desiti da je izgubim, pomislio je prestravljeno osećajući kako ga hvata hladna jeza. Ne, to je bilo tako strašno da nije želeo ni da razmišlja o toj mogućnosti... - Šta se moglo desiti s kočnicama? - upitao je Feliksa, dok su promicali gradom. Starac slegnu ramenima. - Nemam pojma. Prošle nedelje smo uradili generalnu i sve je bilo u najboljem redu. Međutim, kada su nešto kasnije izvukli kamionet na put, konstatovali su da je kočnica bila presečena. - Ovo... ovo je već previše... - promucao je Feliks zabezeknuto. Prvo je neko namemo skinuo kormilo, a sada ovo sa kočnicom - glasno je negodovao. I Tejlor je bio zbunjen.

- Pitam se kako je taj uspeo da prođe neopaženo? - dodao je zamišljeno. - Pa, kamionet stalno stoji u garaži tik pored mog stana... - Ali, ne zaboravite da tri dana niste bih kod kuće - podsetio ga je Feliks.

XI. Dok je razgovarao sa Feliksom, Tejlorove misli neprestano su se vraćale na Karla. Instinkt mu je govorio da je taj mladić sumnjiv, mada za tako nešto nije imao dokaza. A baš njega je ostavio samog sa Čeril! Zakačio je kamion što je brže mogao, doviknuo Feliksu da je zaboravio na neki važan sastanak, tako da su krenuli posle nekoliko minuta. Veoma brzo su stigli, a on nije mogao da dočeka da stigne do stana i vidi šta je sa Čeril. Međutim, odahnuo je sa olakšanjem kada je video da još uvek leži u krevetu i da joj se boja vraća u obraze. - Gde je Karl? - odmah je upitao. - Otišao je kući. Nije mu bilo dobro, pa sam ga nagovorila da ode. Ni sa Batlerom nešto nije bilo u redu, pa sam i njega pustila. - Dovraga, kada je on otišao? - Pre jedno dvadesetak minuta. Tejiere, možeš li mi reći šta se dešava? On je prišao ormaru i izvadio njenu putnu torbu. - Spakovaću ti stvari, Čeril. Večeras ćeš spavati kod Erike. - Ne želim nigde da idem - odvratila je odlučno. Međutim, Tejlor se nije obazirao na njene reči. Otvorio je donju fioku i počeo iz nje da vadi donje rublje. Čeril ljutite ustade. - Da li me čuješ? Ne želim da idem nigde samo zato što sam u beznačajnoj nesreći uganula ruku! On je hladno odmeri. - To je bio nesrećan slučaj. Učinilo joj se da ga nije dobro čula. - Šta...? To je bila najobičnija nezgoda i... - Nije bio nesrećan slučaj - ponovio je još odlučnije. - Neko je presekao kočnice na kamionu - rekao je, uhvatio je za ruku i zagledao joj se u oči. Čeril se ukočila. Imala je utisak da je neki studeni talas prešao preko nje i potpuno je zaledio.

- Hoćeš da kažeš da... da je neko pokušao da me ubije...? procedila je zapanjeno. - Ne tebe. Samo si se našla na nezgodnom mestu u nezgodno vreme - odvratio je, ne želeći da joj saopštava detalje kako se ne bi još više uplašila. Ipak, njen molećiv pogled naterao ga je da saopšti još nešto. - Izgleda da je neko hteo da ubije Karla - dodao je. Pretpostavljam da on radi za falsifikatore novca i da je u pitanju neki međusobni obračun. Čeril preblede. Nije mogla da veruje da je simpatični mladi Karl bio taj koji ju je izneverio. - Ne razumem... - promucala je. - Zašto žele da ga ubiju ako radi za njih? - Verovatno je želeo da se povuče, pa su rešili da ga ućutkaju. - To je... prosto je neverovatno. A bio je tako zabrinut kada je video šta mi se desilo! Tejlor se hladno osmehnu. - Ne zavaravaj se, draga moja Čeril. On se zabrinuo za svoju kožu, da, da. Zato je i pobegao kao zec, čim mu se za to ukazala prilika. Ja ću otići da ga pronađem, a ti ćeš dotle biti sa Erikom. Život mu je u opasnosti, jer su takvi tipovi strašno surovi. Čeril se ćutke spremala dozvoljavajući Tejloru da joj pomogne. Tako se mnogo brže obukla, pa su odmah krenuli. Kada su stigli pred Erinu kuću, pomogao joj je da izađe iz automobila i na brzinu je poljubio. Poželela je da ga zagrli i zamoli ga da ostane sa njom zauvek. No, dobro je znala da sada nije vreme za to, jer se trenutak odluke približavao. - Vodi računa o sebi - kazala je nežno i za tren mu stisnula ruku. Klimnuo je glavom i otišao, a ona je ušla unutra i sve ispričala svojoj baki. Baš kada je završila, zazvonio je telefon. Bio je to Karl, sav zbunjen i uplašen; molio je Čeril da mu pomogne. Poznavajući ga, bila je ubeđena da mladić nije hteo da joj učini ništa nažao. Dogovorila se s njim da se nađu u magacinu brodogradilišta i zajedno sačekaju Tejlora. Baku je zamolila da mu kaže šta se desilo, u slučaju da se javi. U međuvremenu je Tejlor stigao u Karlov stan, ali mladić je već bio otišao. Izvesno vreme je razmišljao šta da učini, a onda rešio da se vrati do Erike i porazgovara sa Čeril. Ona je najbolje poznavala Karla i verovatno bi ga mogla posavetovati gde da ga traži.

*** Karl je stigao u magacin preplašen kao zec. Ni Čeril baš nije bila smirena, ali trudila se da mladić to ne primeti. - Sve će biti u redu - tešila ga je. - Ne brini, molim te. On je iznenađeno odmeri. - Oh, Čeril, ne znate kako je to! On mi je petama! Ubiće me, zaista! Osećam njegov dah na svome vratu - zavapio je mladić u panici. - Oh, bože, morate mi pomoći! - dodao je i čvrsto je uhvatio za ruku. - Naravno da ću ti pomoći, Karle. Ali, prvo mi moraš reći ko želi da te ubije? On zagnjuri lice u šake. - Oh, nisam ni sanjao da bi do ovako nečega uopšte moglo da dođe... Morate mi verovati! Bio mi je potreban novac, a on ga je imao. Onda sam se zabavljao sa Dajanom. Da li je se sećate? Čeril klimnu glavom. - Da, naravno. Koliko sam čula, otišla je na koledž, u Teksas, zar ne? Karlovo lice iskrivilo se u bolnu grimasu. - Svima je pričala da će živeti kod tetke. U stvari, zatrudnela je, a nije htela da se oslobodi deteta, niti da se uda za mene. Morao sam da se snađem i zaradim nešto novca kako bih izdržavao svoga sina - odgovorio je i molećivo pogledao Čeril. - Činilo mi se da je posao koji mi je ponuđen veoma lak - nastavio je skrušeno. - Naime, morao sam da smestim nekoliko paketa na brod, pre nego što isplovi. Odradio sam ono što smo se dogovorili, ali moj poslodavac se polakomio i nije dozvolio da se izvučem. S druge strane, nisam mogao da podnesem da vam učinim bilo šta nažao... Čeril glasno uzdahnu. Bilo joj je žao mladića koji je tako surovo nasamaren. - Ko stoji iza svega toga, Karle? - upitala je nestrpljivo. - Ko te prisiljava da činiš sve to? I pre nego što je mladić uspeo bilo šta da kaže, iza njih se začu muški glas.

- Nisi smeo da odeš tako daleko, Karle, a pogotovo da joj sve ispričaš.

XII. Čeril se još uvek nije vratila i Erika je počela da brine. Sada se kajala što joj je dozvolila da ode, ali bilo je kasno. Laknulo joj je kada se pojavio Tejlor. Naravno, on se strašno razljutio saznavši da je Čeril otišla u brodogradilište i tako se izložila velikoj opasnosti. Odmah je pojurio tamo, prethodno zamolivši Eriku da telefonira Gven, objasni joj situaciju i dođe u brodogradilište sa policijom. Kada je seo u kola i pošao prema brodogradilištu, Tejlor je bio strašno uznemiren. Strahovito se bojao za Čeril, pomislivši kako sebi nikada neće moći da oprosti, ako joj se desi bilo šta neprijatno. U međuvremenu, Čeril i Karl su stajali u magacinu, ukočeni od straha. - Oh, bože, pronašao me je! - zavapio je mladić, ni ne pokušavajući da se okrene. Međutim, ona se odmah okrenula i ustuknula ugledavši revolver u čovekovoj ruci. Gledala je u tamni krug cevi i sa užasom pomislila da ta “igračka” može nekome oduzeti život. A onda je podigla glavu i na svoje zaprepašćenje, u čoveku u crnom prepoznala svog dugogodišnjeg prijatelja Dejmona Šejna. Zatvorila je oči za tren da bi se uverila kako sve ovo nije san. Ali, na njenu nesreću, bila je to stvarnost. Pred njom je, sa revolverom u rukama, stajao jedan od najbogatijih ljudi u Americi. Zbog čega on sve ovo radi, pitala se. Pa njemu novac nije bio potreban. Zašto se Dejmon upustio u prljav i nezakonit posao? Da li je moguće da je bio spreman da ubije zbog novca? Da ubije i nju, ako treba? No, nije trebala ništa da pita. Kada im je prišao bliže, na licu mu je pročitala hladnokrvan izraz čoveka spremnog na sve. - Nemoj, Dejmone! - Skloni mi se s puta, Čeril! - odvratio je bezizražajno. - Tebe ne želim da povredim, ali on odavde neće izaći živ! Ne mogu da dozvolim da ode u policiju i sve upropasti!

Čeril je grčevito razmišljala. Moram ga nekako zadržati i pokušati da dobijem u vremenu... Tejlor samo što nije stigao... - Zar je tebi potrebno sve ovo? - upitala ga je. - Pa ti imaš dovoljno novca! Plavokosi mladić sa revolverom se zlobno isceri. - Naravno da mi je potrebno, mada sam već prilično zaradio. A to na šta ti misliš, nema veze sa stvarnošću, Čeril! Svi su mislili da sam bio bogati naslednik, a u stvarnosti sam nasledio samo dugove i neplaćene račune. Da se nisam upustio u ovo, već odavno bih bio siromašan i nepoznat - objasnio je. - A sada te posledni put upozoravam da se skloniš, Čeril! Ovaj čovek nije zaslužio da se za njega žrtvuješ, veruj mi! Zato se sklanjaj! Htela je još nešto da mu kaže. - Možda bi bilo... Nije je slušao, već ju je gurnuo tako snažno da je pala na zemlju. Čuo se pucanj, a Karlovo telo se sručilo pored nje. Za tren je zažmurila od straha i užasa, a kada je otvorila oči, videla je krv i kriknula. Ipak je pokušala da ustane i pomogne mu, ali je Dejmon uperio cev u nju. Nije joj preostalo ništa drugo nego da ga posluša. - Ići češ ispred mene i ukrcaćemo se u tvoj motorni čamac koji sam video u marini - rekao je Dejmon. - Odvešćeš me do luke, odnosno broda “Morska sirena” koji uskoro isplovljava za Meksiko! Da li si razumela? Klimnula je glavom lagano listajući. Grčevito je razmišljala rešena da prema marini ide što sporije, neprestano se nadajući da će se Tejlor pojaviti. ***

I zaista, Čeril je bila u pravu. Čim su oni zamakli iza magacina, dojurio je Tejlor kome je ranjeni mladić sve ispričao u nekoliko reči. Zatim je došla i Gven koja je pozvala hitnu pomoć, dok je Tejlor kao mahnit pojurio za beguncima. Stigao je do obale baš u času kada su oboje silazili u čamac. Ugledavši ga, Čeril je vrisnula i koraknula na jednu stranu, što je iznenadilo Dejmona tako da je izgubio ravnotežu i pao u vodu. Tejlor je

brzo zgrabio neku drvenu kuku i pružio je mladiću koji je počeo da zapomaže. U tom su stigli policajci koji su ga izvukli na obalu i stavili mu lisice, dok je on pojurio prema Čeril. Neko mu je bacio ćebe, a on joj je pružio ruku i čim je koraknula na obalu, pažljivo je umotao i nežno zagrlio. - Sve je prošlo - kazao je tiho, osećajući kako joj telo potresaju jecaji.

XIII.

Tejlor Ešbi je sedeo u kancelariji svoga šefa Sajrusa Avneta. Gledao je kroz prozor i pitao zašto se ljudi toliko oduševljavaju Parizom u proleće. Nebo je bilo olovno sivo, ulice su bile pod vodom, a temperatura je bila suviše niska za to doba godine. Ljutilo ga je kada je pred sobom u prozorskom oknu ponovo ugledao njene zelene oči. U stvari, njen lik ga je svuda pratio. Čeril... Dovraga! Kako je samo uspela da mu se toliko uvuče pod kožu? Ona je ostala u svom svetu, a on se vratio u svoj. To je bila njegova odluka, a ona je bila suviše pametna i dostojanstvena da bi ga zadržavala. I sada je bio ovde, pisao izveštaje, razgovarao sa Avnetom o narednim zadacima i... I osećao se strašno prazno i nesrećno. Nedostajala mu je kao vazduh, ali to nije želeo da prizna. Sajrus mu je predložio nekoliko zadataka koja bi ga odveli na različita mesta, ali on je, gle čuda, razmišljao o Barnvelu, prijatnom morskom vazduhu i jedrilicama. A onda se trgao, jer je Avnet pomenuo neki posao u Mobilu. Srce mu je zadrhtalo, dlanovi se oznojili, a „knedla” u grlu ga gušila. Da li će biti skren prema sebi ili tvrdoglavo nastaviti dalje? Hoće li moći da se izbori sa čežnjom koja ga uništava? Na ta pitanja je sada morao da da odgovor. Čeril je nešto poslovala oko nove jedrilice kada je osetila bolove u leđima. - Da li je sve u redu? - upitao je Batler koji se našao u blizini. Osmehnula se.

- Naravno. Samo se osećam pomalo umornom, što je u ovom slučaju normalno. Ali, beba mi oduzima dosta energije, pa se ponekad osećam veoma iscrpljenom. - Možda bi bilo dobro da se odmorite. Da vam donesem one krekere i ugrejem malo mleka? - Ako ti nije teško - odvratila je smešeći se. Sela je na stolicu i zadovoljno odahnula. Nije imala razloga da se žali, jer su joj svi ugađali. Naravno, u gradu je opet bila predmet ogovaranja, ali to je uopšte nije uzbuđivalo. Bila je već pet meseci u drugom stanju, srećna što će roditi dete čoveka koji je voli, ali koji joj nije dozvolio da uđe u njegov život. Kada ju je one noći spasio iz Dejmonovih ruku, vratio se da vidi da li je dobro i otišao. Sutradan ga već nije bilo u gradu i njoj je trebalo dosta vremena da preboli takav odlazak. Naravno, bilo joj je teško, ali ponos joj nije dozvoljavao da ga traži na bilo koji način. A kada je shvatila da je u drugom stanju, obuzelo ju je posebno osećanje sreće i zadovoljstva Naime, saznanje da će roditi Tejlorovo dete u potpunosti je ispunilo blaženošću i mirom, pa je polako počela da se miri s tim da ga više nikada neće videti. Začula je korake i okrenula se misleći da joj Batler nosi mleko i krekere. Gotovo je zanemela od iznenađenja kada je pred sobom ugledala Tejlora. - Zdravo, Čeril - rekao je prilazeći. - Zdravo... - uspela je da promuca. - Otkuda ti ovde? - Pa, poželeo sam se vazduha, ovog zaliva, jedrilica i... tebe. Osetila je kako joj srce lupa kao ludo. - Zaista? - upitala je, osećajući kako crveni. Samo se osmehnuo i pružio joj ruke. Lagano je ustala i pošla prema njemu zaboravljajući sve. U tom trenutku nije ni pomislila da će njena punija figura privući Tejlorovu pažnju. To je shvatila tek kada je videla zbunjenost i nevericu na njegovom licu. - Šta... ja.., Prenula se i nežno ga uhvatila za ruku. - Mislila sam da ću sama odgajati naše dete, dragi. Bila sam spremna na to i...

Već sledećeg trenutka bila je u njegovom naručju. - Pa, ovo je nešto što nisam mogao da zamislim ni u najlepšim snovima! Oh, Čeril... tako sam srećan! Presrećan! Bi ćemo divna porodica, zar ne? Tobože iznenađeno ga je pogledala. - Porodica? - Pa, udaćeš se za mene, zar ne? - Hoću, ali ako je to samo zbog... - To je zbog tebe, jer si ti osoba bez koje ne mogu da živim. Došao sam da te zaprosim, a ti si mi poklonila najlepši mogući poklon. Borio sam se protiv ljubavi prema tebi da bih tek kasnije priznao da sam te zavoleo već prvog dana. Obožavam te, Čeril... - dodao je i nežno je pomilovao po obrazu. - I ja tebe obožavam, Tejlore - prošaputala je tiho pružajući mu svoje usne.

KRAJ BEZ KONTROLE

♥ MALORI FOKS

Zvončica♥Glorij@