ŽIVOTNA SREDINA ECO GAVRA
JE SVE ONO ŠTO ČINI OKOLINU LJUDSKOG BIĆA ONA JE KOMBINACIJA SVEGA VAN LJUDSKOG ORGANIZMA VAZDUHA VODE ZEMLJE OSTALA BIOLOŠKA BIĆA
OBEZBEĐUJE NAM VAZDUH KOJI UDIŠEMO VODU KOJU PIJEMO HRANU KOJU JEDEMO ZEMLJU NA KOJOJ ŽIVIMO
KORISTIMO KAO PRIRODNI RESURS ENERGIJE, DRVETA I MINERALA
ZDRAVA ŽIVOTNA SREDINA ZDRAVA ŽIVOTNA SREDINA JE
DOVEDEN JE U PITANJE POGREŠNIM ISKORIŠČAVANJEM PRIRODNIH RESURSA I NARUŠAVANJA PRIRODNE RAVNOTEŽE
VEĆINOM NEGATIVNO UTIČU NA ŽIVOTNU SREDINU
PREDSTAVLJA POSTUPKE I MERE KOJE SPREČAVAJU UGROŽAVANJE ŽIVOTNE SREDINE S CILJEM OČUVANJA BIOLOŠKE RAVNOTEŽE
JE PRIORITET OD OGROMNOG ZNAČAJA ZA DRUŠTVO
U životnoj sredini organizmi nalaze sve ono što im je neophodno za odvijanje normalnog života, metaboličkih procesa, razvoj, razmnožavanje i opstanak. Ona nije uvek i na svakom mestu darežljiva prema živim bićima, pa su ona često, primorana da za svoj opstanak vode vrlo tešku borbu
CILJEVI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE Očuvanje i zaštita zdravlja ljudi,celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta ekosistema, genofonda životinjskih i biljnihvrsta, plodnosti zemljišta, prirodnih lepota i prostornih vrednosti, kulturne baštine i dobara koje je stvorio čovek; obezbjeđenje uslova za ograničeno, razumno i održivo gazdovanje živom i neživom prirodom, očuvanje ekološkestabilnosti prirode, količine i kvaliteta prirodnih bogatstava i sprečavanje opasnosti i rizika po životnu sredinu.
Kada je životna sredina učiteljica, mi stvaramo zajedno sa njom, priznajemo njeno delovanje i prava.
Životna sredina je bila moja učiteljica obilja i slobode, saradnje i uzajamnog davanja.
NEKE OD POSLEDICA ZAGADJENJA ŽIVOTNE SREDINE
POVEĆANJE TEMPERATURE EFEKAT STAKLENE BAŠTE U atmosferi je sve veća koncentracija raznih gasova (karbon dioksida). Sunčeva energija koja se reflektuje zbog sve većeg broja gasova u atmosferi zadržava se i na taj način dolazi do efekta staklene bašte i kao posledicu imamo porast temperature .
Povećana potreba za industrijom i električnom energijom, kao i uvećanje intenziteta saobraćaja doveli su do uvećanja emisije štetnih gasova u atmosferu.
Gasovi koji se emituju sa Zemlje ljudskom krivicom uništavaju ozon. To su haloni i CFC gasovi. Oni su danas u sve većoj upotrebi, ima ih proizvodima kao što su (frižideri, aparati za gašenje požara, uređaji za hlađenje).
STUDIJA UJEDINJENIH NACIJA
SCENARIO POSLEDICA USLED KLIMATSKIH PROMENA Početkom godine Ujedinjene Nacije su prezentovale i dale mogući scenario dešavanja na planeti i mogući scenario događaja usled klimatskih promena. Vremenska linija je od 2010 do 2200 godine.
ENERGETSKA KRIZA - RECESIJA - BORBA ZA RESURSE Do 2012 godine : Svetska proizvodnja nafte dostignuće svoj vrhunac u periodu 2008 do 2018 godine i pokrenu će ujedno globalnu recesiju. Nedostatak hrane i povećanje cena osnovnih prehrambenih proizvoda pokrenuće konflikte između nacija oko osnovnih resursa.
MNOGO POPLAVA I SUŠA SMANJENJE PRINOSA Do 2020 godine: Sve češće iznenadne poplave širom evrope. Manje padavina tokom godine i više sušnih dana uticaće na poljoprivredu, smanjiće prinose i do 50 procenata.
NESTANAK VRSTA Do 2030 godine: Skoro je 18 procenata svetskih koralnih grebena je uništeno, kao direktna posledica klimatskih promena i posledica nastalih usled ekološke neuravnoteženosti. Neke vrste su nestale a neophodne su u lancu ishrane i ceo biodiverzitet je narušen.
Do 2040 godine: Arktičko more ostaće bez leda preko leta, dok će preko zime dubina leda biti drastično smanjena. Po nekim naučnicima ovo se možda može dogoditi od 2060 do 2105 godine.
NESTANAK BILJNIH I ŽIVOTINJSKIH VRSTA Do 2050 godine: Smanjenje većih glečera od 30 do 70 procenata, kao i dovodjenje skoro jedne četvrtine biljnih i životinjskih vrsta ( kičmenjaka ) na ivicu istrebljenja.
NESTAŠICA VODE ZA PIĆE Do 2080 godine: Nedostatak vode za piće mogao bi da ugrozi i do tri milijarde ljudi, a to dovodi i do dodatnih 600 miliona ljudi koji bi mogli da se suoče sa nedostatkom hrane.
NESTAŠICA HRANE Do 2085 godine: Rizik da čak do 3 milijarde ljudi bude suočeno sa nedostatkom hrane (bolest denga). Nestašica hrane uticaće na stvaranje političke krize širih razmera.
NESTANAK VRSTA Do 2100 godine: Četvrtina svih vrsta biljaka i životinja a to znači više od milion biće dovedeno do samog istrebljenja. Ubrzano smanjenje biodiverziteta je još jedna direktna posledica klimatskih promena.
KRAĆI DAN - BRŽA ROTACIJA U narednih 200 godina dan će na planeti biti kraći za 0.12 milisekundi, kao posledica porasta temperature. Objašnjenje: Okeani se šire prema polovima i ubrzavaju Zemljinu rotaciju.
Aarhuska konvekcija usvojena 1998.g. Formuliše pravo na zdravu životnu sredinu