BROŠURA ZA RODITELJE 1
DETE U PRIRODI Poštuj i čuvaj prirodu i nikada ne zaboravi da si ti gost u tom čudesnom okruženju. Možeš imati želju, odličnu kondiciju i vrhunsku opremu, ali poslednju reč ima priroda. Koliko i kako prirodi daješ, ona će ti na isti način uzvratiti !!! ,,U prirodi ne ostavljaj nista drugo osim otisaka svojih stopala, ne odnosi sa sobom ništa drugo osim utisaka, slika i sećanja. Hodaj sa uživanjem i ostvari svoje snove”!!! U godinama koje su došle, vrtlog modernog doba usisao je sve ono što je do tada važilo za normalnu i poželjnu pojavu u društvu; izbio iz dečijih ruku praćke, lastiž, loptu, ugurao im androide u ruke i ubedio da će se tamo još bolje „igrati“. Igre su se pretvorile u digitalno nasilje i neodgovorno ponašanje. Deca su često sebična, razmažena i drugare biraju prema tome kakvu odeću nose i koji model telefona poseduju. A društvo i druženje izgubili su svoju izvornu vrednost i značenje. Među stotinama i hiljadama „prijatelja“ na mreži, nikad nismo bili usamljeniji. Ali, za našu decu još uvek nije kasno. Okrenite ih prirodi i planinama. U prirodi su svi jednaki. 2
Za decu je svež vazduh važan kao hrana i san Iskoristite lepo vreme i povedite svoje dete na malo duži boravak na otvorenom, koji će mu pružiti bezbroj mogućnosti za igru, zabavu, ali i normalan, zdravi razvoj. Svakom detetu potreban je svakodnevni boravak na svežem vazduhu i u prirodi – radilo se o jednomesečnoj bebi ili detetu koje već hoda, trčkara i samo počinje otkrivati svet. Kad stignu topliji dani, spremni ste za izlazak barem jednom dnevno, makar se radilo i o kratkoj šetnji po kvartu ili obližnjem parku. Sveži vazduh potreban je deci za normalan rast i razvoj, a boravak na njemu ubrzo će ih i uspavati. S malim detetom najbolje je šetati u kolicima, a želite li da vam ruke budu slobodne, stavite dete u nosilicu. Imate li vrt, dete iznesite
napolje na rukama i pričajte mu što se sve nalazi oko njega – cvijeće, lišće, kukce, sitne životinjice... Idete li napolje u šetnju na duže vreme, ne zaboravite sa sobom poneti torbu u koju ste spremili najosnovnije stvari – rezervnim pelenama i odjećom, maramicama, bočicom tekućine (toplim čajem ili mlijekom). Ako vam je dete starije od šest meseci, obratite pažnju na nekoliko stvari. Jednom kada vaše dete može samostalno sediti, hteti će mnogo više vremena provoditi napolje. Umesto ležanja na travi, hteti će puzati i istraživati nepoznati svet oko sebe. I tada svom detetu nastavite pričati što sve vidite oko sebe –od bučnog automobila do cveća u travi i ptičica na drveću. Upoznavanje s novim stvarima predstavljati će mu puno veću zabavu nego kada je bilo manje. Osim toga, dijete će uživati slušajući vaš glas i upijati sve ono što mu kažete. Djetetovo čuđenje i 3
zanimanje za prirodu postat će još veće budete li koristili maštoviti jezik ispunjen slikama. Na taj način pomoći ćete mu i da razvije govor.
Isto tako, boravak u prirodi koristan je i za bebe koje su tek prohodale kako bi im ojačali mišići nogu.
Takođe, detetu možete u šetnju poneti i omiljene igračke koje će mu zaokupiti pažnju. Što je dete starije, to će ga više zanimati nepoznati svet oko njega od već dobro poznatih igrački.
Šta poneti za bebu na izletu? Bez obzira što ste u prirodi, beba će očekivati da ima redovne obroke i da joj se dnevna rutina na koju je navikla ne menja. Zato, pored toga što ćete je dojiti u uobičajeno vreme, za bebu ponesite i svu ostalu dodatnu hranu koju joj inače dajete – kašicu, sokići, keksić i naravno vodu. Na zaboravite ćebence, portikle, peškirić, jednu do dve čiste pamučne pelene, bebin pribor za jelo, flašu sa vodom kojom ćete moći da umijete dete. Računajte na to da se vaša beba može isprljati ili pokvasiti, pa ponesite jednu kompletnu presvlaku i naravno pelene i vlažne maramice. Takođe, obavezno ponesite kolica, jer kada dođe vreme spavanju, bebi će u njima biti najudobnije i najbezbednije.
Mnogim roditeljima koji imaju malu decu već je poznato da se ona obožavaju igrati s vodom, peskom, blatom... To je zato jer deca doživljavaju fizički svet pomoću čula, pa će zato više puta opipati stvari poput kamenja, blata, trave i sl. Neka vas to ne zabrinjava – na taj način ono se upoznaje s onim što ga okružuje. Što je dete starije, to mu je potrebnija i inicijativa u njegovom istraživanju, pa možete osmisliti prikladne igre i aktivnosti kako biste mu pomogli u doživljavanju čulima.
Kada bebu prvi put odvesti u prirodu?
Obratim pažnju dok boravite u
Mališane od malih nogu treba
prirodi.
izvoditi u prirodu. Kada je beba već malo ojačala i navikla na boravak napolju i šetnje, možete da je odvedete na obližnje izletište. Prijaće joj promena sredine, a uživaće i u zelenilu, cvrkutu ptica i čistom vazduhu, pa će najverovatnije ostatak provoda prespavati. 4
Najvažnije je kada odlazite sa bebom u prirodu da je to mesto pristupačno i bezbedno za boravak dovoljno mirno i udaljeno od gradske vreve. Takođe, ako beba već puzi, pazite da odaberete mesto gde se ne može povrediti i ponesite dovoljno veliku prostirku. Izaberite neku lepu hladovinu i uživajte zajedno.
Vreme boravka u prirodi. Vreme provedeno u prirodi treba da organizujete u zavisnosti gde idete i koliko je vaša beba navikla da boravi napolju.
spava, to će vam biti znak da je vreme da se pakujete.
Ako je reč o vrlo maloj bebi, celodnevni boravak na otvorenom i odlazak na neko malo udaljenije mesto joj neće baš prijati, pa je bolje da izlet svedete na jedno prepodne ili popodne.
Šta ako beba zaspe na otvorenom? Bebe obično odmah zaspu kada su napolju
Ako je beba veća, možete ostati i malo duže, naročito ako primetite da mu izlet prija.
Bebe obično odmah zaspu kada su napolju, a naročito dok borave na čistom vazduhu. Zato nemojte da joj uskraćujete to zadovoljstvo, već vodite računa da joj je udobno, da je pokrivena laganim prekrivačem, zaštićena od sunca, insekata i da vam je uvek na oku. Ukoliko se desi da vam zaspi u naručju ili na prostirci, obavezno je premestite u kolica.
Ali ako se dete unervozi, odbija da jede i
Da li dojimo bebu dok smo na izletu? Ponesite jednu kompletnu presvlaku, pelene i vlažne maramice
5
Naravno da treba da dojite svoje dete
zelenilu, cvrkutu ptica i čistom vazduhu, pa će najverovatnije ostatak provoda prespavati. Isto tako, boravak u prirodi koristan je i za bebe koje su tek prohodale kako bi im ojačali mišići nogu.
kada god je vreme za podoj, bez obzira gde se nalazili. Ne dozvolite da vas to što dojite pokoleba da li da idete u prirodu ili ne. Čak će vam biti
o Petogodišnjaci su vrlo zabavni, da pravilno pričaju i razvijaju kvalitetan smisao za humor. o Najviše muke deca prave u uzrastu od deset do 12 godina, kada je i najteže sa njima provoditi vreme. o Sa decom je zabavno dok odrastaju.
lakše ako samo dojite bebu, jer onda nećete morati da brinete o hrani, flašicama i dr.
Koliko vremena roditelji provodu u igri, na koji način komuniciraju...? Prosečno u aktivnostima s decom roditelji provode 3,5 sati nedeljno i veruju da takva druženja pomažu bliskosti. Usporedivši težak posao i roditeljstvo, ispitanici su zaključili da ih i jedno i drugo podjednako iscrpljuje.
Kako se zabaviti u prirodi? Postoji mnogo načina da se zabavite u prirodi sa svojim mališanom. Njemu će sama po sebi promena okoline biti vrlo zanimljiva. Možete da berete cveće i pravite venčiće, skupljate kamenčiće i istovremeno dete učite o različitim oblicima i veličinama. Ako je mališa prohodao, naročito će mu biti zabavno trčkaranje po travi i lišću. Dokazano je da je za decu boravak na svežem vazduhu podjednako važan kao hrana i san. Zato mališane od malih nogu treba izvoditi u prirodu. Kada je beba već malo ojačala i navikla na boravak napolju i šetnje, možete da je odvedete na obližnje izletište. Prijaće joj promena sredine, a uživaće i u
Stručnjaci, s druge strane, mišljenja su da bi deca trebalo da budu aktivna i bave se nekim sportom barem sat vremena na dan. Kažu da aktivnija deca brže i lakše uče, i da imaju izražen osećaj pripadnosti. Osim toga, na taj način stvaraju kvalitetne navike u životu. Osim toga, sportom i ostalim fizičkim aktivnostima troše višak energije pa su kod kuće mirniji i manje "terorišu" roditelje i ostale ukućane, piše "Dejli Mejl" (Daily Mail).
6
Sport ili neki drugi oblik kvalitetnog druženja, kao što su: ples, slikanje, pevanje u horu, planinarenje..., posebno su važni za decu u vreme puberteta jer su tada na granici - prelaze iz detinjstva u svet odraslih. To za njih može biti zbunjujuće, bude se neka osećanja koje pre nisu imali, žele da budu posebni, prihvaćeni...
svog deteta zaboravili da su uopšte ikada i planinarili. A da li mora da bude baš tako? Mnogi veruju da deca nemaju šta da traže u planini i tu se donekle slažemo. Novorođenčad i deca do tri meseca suviše su mali da biste se odlučili da sa njima krenete u neku ozbiljniju avanturu. Međutim, sa starijim klincima, uz samo malo dodatnog truda i planiranja, možete da pođete na laki treking, pa čak i višednevno kampovanje. Mnogi će pomisliti da je i šestomesečna beba suviše mala, ali setite se prave dece prirode iz Afike ili sa Dalekog istoka, koje dok naporno rade majke nose zamotane u maramama na leđima. Zaboravljamo da su bebe veoma žilava „mala raja”, opremljena neverovatnim sposobnostim preživljavanja, koja ne treba stavljati na probu, ali ih svakako treba imati na umu.
Roditelji su priznali da su njihovu djecu u tom uzrastu "na pravom putu" držale upravo razne aktivnosti i hobiji, ali i kvalitetna komunikacija unutar porodice, mada priznaju da im nije bilo lako. Mnoge je pubertet njihove dece uhvatio nespremne iako su verovali da neće biti tako. Zbunjivale su ih nagle promene raspoloženja dece, razdražljivost, nezainteresovanost za neke stvari koje su ih pre radovale...
Deca u planini Ukoliko želite da vaše dete ima zdrav stav prema životnoj sredini i zdravlju, i stekne dobre životne navike, potrebno je da od malih nogu bude upućeno na planinarenje i srodne discipline… Veliki broj planinara sa dolaskom novog člana porodice obustavlja sve outdoor aktivnosti. Čini se da se to dešava zbog spleta sasvim razumljivih porodičnih okolnosti: prvih meseci bebinog života mame iz objektivnih razloga ne mogu da planinare, a tate se solidarišu sa njima, što vrlo brzo „planinarske porodice” postaju sve manje aktivne, da bi do petog rođendana
Adrian taking Jessica on a hike in the woods
Zdrav životni stav Boravak u prirodi i razne outdoor aktivnosti nemaju alternativu i, ukoliko želite da vaše dete ima zdrav stav prema životnoj sredini i 7
Roditelji i deca
zdravlju, i stekne dobre životne navike, potrebno je da od malih nogu bude upućeno na planinarenje i srodne discipline. Deca će vrlo brzo usvojiti sve vrednosti koje donosi planinarenje, uključujući ljubav prema prirodi, sportu, ali i solidarnost, dobročinstvo i pomoći drugima u nevolji. Pored toga, tokom različitih outdoor aktivnosti deci se nameću kontakti sa ljudima različitih životnih dobi, što je veoma podsticajno, jer se ubuduće brže socijalizuju. Oni su zato otvoreniji i prema vršnjacima, pa lakše postaju lideri.
Zašto planinarimo? Pitanje je prosto, a odgovora ima koliko i planinara. Ipak, složićemo se da je boravak u prirodi jedan od najefikasnijih antristres tretmana. Sunce, boje prirode, svež vazduh i napor kojem se izlažemo da bismo savladali trasu, vraćaju nam energiju, a svi životni problemi postaju manje važni kada se susretnemo sa svom snagom i milosti prirode. Ukoliko ta iskustva doživljavate sa bliskim osobama i prenosite ih na svoju decu, svaki trenutak u prirodi biće neprocenjivo vredan. Tako se veze između roditelja i roditelja i dece učvršćuju van konvencionalne porodične atmosfere. Ukoliko vam nedostaje hrabrosti da se sa svojim šestomesečnim potomkom uputite na treking ili kampovanje, najbolje je da se udružite sa drugim roditeljima. Dve porodice sa malom decom biće odlično društvo za prvi ozbiljan odlazak u prirodu. Pored pomoći koju će pružati jedni drugima tokom boravka u prirodi, tu je i važan momenat razmene iskustava nakon povratka kući. Da li su deca bila kenjkava i zašto, koliko često pravite pauze, kakvu nosiljku koristite i koliko je ona udobna, da li je bilo problema sa insektima, koliko je mališanima potrebno vode, a koliko pelena… Sve su to pitanja na koja orgovore možete dobiti u razgovoru sa „sebi sličnima”.
Najzad, najmlađi planinari najlakše usvajaju ekološke navike. Već dvogodišnjaci mogu da nauče da ne treba bacati otpad, kao i osnovne principe reciklaže, a ovu naviku će najbolje moći da uvežbaju upravo na izletima. Od starije dece (oko četiri godine) očekuje se da imaju svoju kesu za otpad, te da znaju razliku između organskog i neorganskog otpada.
8
Gde ići na izlet? Meta prvih izleta treba da budu dobro poznata mesta u blizini mesta življenja. Staze zdravlja i lagane treking ture na padinama obližnje planine biće odličan test i za roditelje i za decu. Kako stičete iskustvo, lagano ćete se udaljavati od kuće, da biste na kraju osetili spremnost da odete na višednevno kampovanje. Kada planirate kampovanje, birajte mesta sa zdravom šumom koja pružaju debeli hlad. Takođe, obratite pažnju na prisustvo divljih životinja, a posebno gmizavaca i insekata. Izbegavajte kamenjare i šuplja stabla, kao i drveće u punom cvetu, jer polen može da izazove alergijsku reakciju. Kada izaberete destinaciju, raspitajte se o prilaznim putevima jer je najbolje da boravite u neposrednoj blizini svog vozila. Takođe, saznajte sve o izvorima pijaće vode. Preporučuje se da koristite isključivo svoju vodu, a da izvorsku upotrebljavate za pranje ruku, a kao pijaću u krajnjoj nuždi. Ne preporučuje se da deca koriste izvorsku vodu.
Kada da krenemo? Rano jutro najbolje vreme za polazak. Ako poranite i na destinaciju dođete pre osam sati, imaćete dovoljno vremena da zajedno doručkujete u prirodi i pripremite se za akciju. Tako ćete najvreliji deo dana provesti u dubokoj hladovini, u šetnji, uživajući u svežini i upijajući vibracije prirode. Prednost ranog odlaska na treking sa malim detetom je i taj što već u rano popodne možete da se vratite kući, a imaćete utisak da je vaš dan bio dug i ispunjen. Kako i koliko daleko? Koliko daleko možete ići? To zavisi od toga koliko je beba stara. Da li ćete je nositi ili gurati u kolicima, ili će sama hodati – zavisi od bebinog uzrasta. Novorođenčad: Nemojte ni pomišljati o odlasku na višednevni izlet, ako je vaše dete mlađe od mesec dana. Bebe ove dobi su premlade da bude izložene suncu, lošem vremenu, a o štruckanju po neravnom terenu da i a ne govorimo.
9
14 meseci do 4 godine: U ovom uzrastu sedenje u nosiljci je naučna fantastika. Mališani će neprestano pokušavati da hodaju i trče, što nekada može biti jako naporno za roditelje. Međutim, bitno je da ih ne sputavate. Ukažite im poverenje i snizite očekivanja: dozvolite detetu da istražuje i osvaja brežuljke, da krivuda stazom, zastajkuje i neprestano traži vodu, grickalice… Hodaćete brzinom puža, ali će vaše dete uživati u igri grančicama, lišćem… Imajte na umu da za njih ne postoje prepreke, već izazovi, pa ponesite rezervne pantalone za slučaj da naiđete na neku izazovnu baru. Ukoliko se umori, uvek možete da ga ubacite u nosiljku i ponesete kilometar – dva. U ovom dobu deca su još sitna, ali nošenje na leđima može biti jako naporno za roditelje. Zato je najbolja kombinacija: pola sata hodanja, pa 15 minuta vožnje u nosiljci. Birajte bezbedan, šumovit i blago zatalasan teren. Dete obavezno zaštitite od sunca.
3 do 6 meseci: Preporučuje se prednji nosač, koji obezbeđuje podršku za glavu i vrat. Koliko dugo možete da pešačite zavisi od izdržljivosti i bebe. Sasvim mala deca prilično su mirna u nosiljci, ali je neophodno povremeno praviti pauze zbog cirkulacije. Starija deca obično budu strpljiva oko sat vremena, pre nego što postanu nervozna ili gladna, a tu je i faktor mokre pelene. Planirajte kraće šetnje po ravnom terenu, tokom ranih jutarnjih časova ili u kasno popodne, kada sunce nije tako jako. 6 do 14 meseci:
Šta je potrebno za siguran i srećan put?
Preporučuje se nosač za leđa. Beba će imati dovoljno prostora za razne aktivnosti, uključujući grickanje i pijuckanje. Možete se odvažiti i na duže pešačke ture sa obaveznim pauzama, kako bi dete proteglo noge. Teren može da bude blago zatalasan, ali izbegavajte kamenjare i klizave podloge. Dete obavezno zaštitite od sunca.
Opasnosti: U većini šumovitih predela ima nekoliko opasnosti, a to su pre svega otrovni bršljan i mrazovac, bodljikava kupima, neprijatna kopriva, te krpelji, komarci i zmije. Mnogi, takođe, posebnu pažnju skreću na hrast, koji je dokazano otrovan. Međutim, nemate razloga za brigu ukoliko vaše dete ne jede više od pet kilograma hrastovog lišća dnevno. Sasvim mala deca imaju potrebu da žvaću sve što dograbe, dok dvogodišnjaci već treba da 10
znaju da nejestive stvari ne treba da stavljaju u usta. Ipak treba da budete posebno pažljivi i mališane držite što dalje od žbunova sa primaljivim šarenim bobicama.
biće prava kombinacija za prikupljanje blaga tokom pauza. Prava odeća: Deci je neophodna potpuna zaštita od sunca, pa se preporučuje pamučna odeća sa dugim rukavima i nogavicama, te šeširić širokog oboda. Deca koja još ne hodaju mogu da budu u čarapama, dok su za male pešake patike i čarape svakako bolje od sandala. U protivnom, svakih deset metara ćete izbacivati kamenje iz sandalica. Pored osnovne odeće za svaki dan boravka u prirodi, obavezno ponesite rezervnu odeću i dodatne slojeve u slučaju pada temperature. To treba da bude udobna odeća od prirodnih materijala, prilagođena vremenskim uslovima. Ne zaboravite pelene.
Hrana i piće: Za decu do 12 meseci dovoljma je dvonožna fabrika mleka u obliku majke, i voda. Za stariju decu obezbedite dovoljne količine hrane, mleko u prahu (ukoliko je neophodno) i vodu. Da, dobro ste čuli: mleko u prahu! Mnogi se zgrožavaju i od same pomisli na tako nešto, ali budimo realni: sveže mleko je izuzetno kvarljivo na temperaturi višoj od deset stepeni i predstavlja potencijalnu opasnost po zdravlje mališana. Malo mleka u prahu zadovoljiće njegovu potrebu za ovim napitkom. Za uzrast do četiri godine, pogodne su razne grickalice i energetske pločice, voda i sok. Ako kampujete, sve ovo pomnožite sa brojem dana koje planirate da provedete u prirodi i dodajte još bar dva litra vode.
Zaštita od sunca i insekata: Ne koristite sredstva za zaštitu od sunca i za odbijanje insekata ukoliko je beba mlađa od šest meseci. Odeća je uvek najbolje osiguranje i protiv ugriza insekta i kao zaštita od sunca. Ako je vaša beba starija od šest meseci, ova sredstva možete koristiti, ali kako iritiraju oči pazite da ih dete ne razmazuje po sebi. Pre kupovine obavezno pročitajte deklaraciju proizvoda.
Ukoliko dete nije vegetarijanac, tokom dužeg boravka u prirodi njegova ishrana treba da bude vegetarijanska. Razlog tome je što se meso i mesni proizvodi namenjeni deci teško čuvaju van frižidera. Ako, pak, insistirate da vaše dete dobije proteinski obrok u vidu mesa, možda bi trebali da razmislite o konzerviranoj ribi. Oprema: Obevezno je piknik ćebe (sa nepromočivom postavom), prva pomoć (neizostavna su sredstva za slučaj ujeda insekta) i odgovarajuća igračka. Kantica sa lopaticom 11
Napolju vrebaju opasnosti, ali ima još stvari o kojima treba misliti… Deca bi trebalo da budu što aktivnija i da provode dosta vremena napolju. TO SVI ZNAMO I PISALI SMO O TOME. Međutim, postoji mnogo stvari koje ih u tome sprečavaju:
mesto, vreme, mamilice kao što su crtaći i video igrice, a tu je i pitanje bezbednosti.
Koliko roditelja smatra da je bezbedno da puste decu da se igraju na ulici, da sami odu do obližnje prodavnice ili parka, ili da otputuju na jednodnevni izlet sa prijateljima? Sve ih je manje. Toliko je, naime, opasnosti koje vrebaju: saobraćaj, pljačkaši i džeparoši, mogućnost da se izgube, i sve to zajedno dovodi do toga da deca danas sve više vremena provode kod kuće. Enormna količina roditeljske brige i kuknjave, deca odrastaju u sterilnoj tvrđavi daleko od svega normalnog za taj uzrast – igre, prljanja, samostalnosti, avanture, prirode, zemlje i neba. Uz to, u prisustvu roditelja deca su vidno ukočena i nesigurna. Roditelji brinu kako će se deca sačuvati od vukova, medveda, izgladnjavanja, kiše, opekotina, blata, trave, šume, potoka…. Čudna lista opasnosti koje vrebaju decu u prirodi nedaleko od grada.
Naredno gorko iskustvo su saveti koje roditelji daju deci pre ODLASKA U PRIRODU i koji zvuče skroz katastrofično: Čuvaj se zmija i divljih životinja… Pazi se gromova… Nemoj da poletiš sa vrha planine u ambis… Budi miran…
Sve to prate tužni pogledi odvajanja,
12
Mnoga deca, tako, nikada nisu bila u prilici da rizikuju ili da sama donesu odluke. Međutim, ukoliko deca nikada nisu bila u prilici da sama nauče kako se to radi, nikada neće znati kako da prepoznaju i izbegnu rizike. To može da bude opasno za mališane. Takođe, tu su i štetne posledice po mentalno zdravlje dece i mladih, posebno ako nikada nisu osetili šta znači biti samostalan, ili imati kontrolu nad sopstvenim životom. Avanturističke aktivnosti na otvorenom su odličan način da deca nauče kako da steknu poverenje, postanu samostalni, kako da se prilagode u različitim okolnostima i procene rizične situacije. Osim toga, uz ovakve aktivnosti deca izlaze iz svoje zone komfora i dobijaju malo adrenalina koji ih pokreće. Avanturistički sportovi takođe uče mališane da im je potrebna podrška celog tima ako žele da budu uspešni, kao i da moraju da rade zajedno kako bi obezbedili stvari o kojima ranije nisu morali da brinu. Evo nekoliko primera zanimljivih i korisnih avanturističkih aktivnosti:
Kampovanje: Od ustajanja rano ujutru, dana
ukoliko se ne uloži trud i ne obezbede
prepunog aktivnosti, do večeri kada se
osnovne stvari za život, kao što su
svi okupe uz logorsku vatru ili uz
hrana, voda i mesto gde može da se
baklju uživaju u pričama o duhovima,
prenoći, postoji realna mogućnost da
deca će sigurno voleti da ponove sve
na kraju ostanu gladni, na otvorenom,
ono što su naučili o snalaženju i životu
nezaštićeni od kiše i hladnoće.
u prirodi, i da ponovo postanu neustrašivi avanturisti. Uključite ih u aktivnosti kao što su postavljanje šatora i pripremanje hrane, donošenje vode i pranje posuđa. Obavite sve te poslove tako da se i deca zabave. Ona će uskoro uvideti da,
13
vreme, bez obzira na to u kakvoj su
Penjanje:
kondiciji. Čak i ako živite u urbanoj sredini to vas ne sprečava da uživate u divnim šetnjama, duž reke ili nekog kanala. Takođe, mališanima možete da pomognete da nauče da se snalaze u prostoru. Pustite da deca izaberu maršutu, a zatim se “izgube” (dobro je da kao roditelj znate gde se tačno nalazite i kako da se vratite!). Sjajna vežba za orijentaciju. Deca su, takođe,
Penjanje je odličan način da se deca
u prilici da nauče kako treba da se
odvaže da probaju nešto novo, kao i da
ponašaju i šta da urade ukoliko se
nauče da funkcionišu kao tim. Ova
zaista izgube. Ako ste u prirodi, ne
aktivnost im pomaže da izgrade
postoji bolji način da provedete dan
samopoštovanje i da se suoče sa
od pešačenja po brdima. Neverovatan
svojim strahovima za koje misle da su
je osećaj kada se posle dugog
večni.
pešačenja napokon popnete na veliko
Pešačenje:
uzvišenje, dok pred vama puca pogled na okolni pejzaž. Da bi uživanje bilo potpuno organizujte piknik!
Vožnja kanua/kajaka:
Pešačenjem deca mogu da nauče mnogo o strpljenju i upornosti. To je nešto što svi članovi porodice mogu da praktikuju kako bi zajedno proveli 14
Možete da uživate u gradskoj sredini
domovi ili spomenici
ili na selu, plaži i bilo kom drugom
Doprinosi edukaciji, novim saznanjima,
okruženju koje pruža adekvatne uslove
očuvanju istoriskih, kulturnih i
za veslanje. To je prilika da deca brzo
prirodnih nasledja.
nauče tehnike veslanja, kao i da se oslobode straha od vode. Ujedno,
Igre u prirodi
mališani mogu da saznaju nešto o bezbednosti na vodi i spašavanju. Ovim
šuge
sportovima mogu da se bave ljudi svih
mali golići
uzrasta i sposobnosti, obzirom da
trka u đakovima
kanuom može da upravlja nekoliko
lastiša
veslača, što doprinosi većoj
žmurke
bezbednosti, dok kajakom može da se
klise
vesla u tandemu.
piljke trule kobile
Obilazak više lokacija
ringe ringe raja… …………….
vidikovci, izvori,
Zaboravljene igre u prirodi doprinose
izletišta,
fizičkom razvoju, mentalnom razvoju o
stara sela,
čemu smo već govorili.
manastiri,
15
DA NEGLEDAMO OVAKVU SLIKU!!!
Sposobnost da se napravi procena i samostalno reaguje u rizičnim situacijama jedna je od najvažnijih veština kojima možete naučiti svoju decu, kako biste im omogućili da donose mudre odluke kada niste prisutni da ih zaštitite. Na tom putu mališane očekuje mnogo oguljenih kolena, udaraca i modrica, ali benefiti biće višestruki. Umesto da decu podstičete i učite da uvek “budu bezbedna”, možda ne bi bilo loše da ih ohrabrite da razmišljaju o tome šta bi uradili ako bi stvari krenu naopako. Ovo će ih naučiti da kontrolišu svoj strah i počnu da rešavaju probleme, pre nego da ih izbegavaju. Pritom, mogu da postanu doživotni zaljubljenici u prirodu i boravak na otvorenom.
16
Dok se igraju u prirodi, deca istražuju svim svojim čulima, otkrivaju novi život, stvaraju izmišljene svetove i medjusobno pregovaraju da bi stvorili okruženje pogodno za igru.
1. Igra u prirodi je aktivnost koja obuhvata sva čula. Dok su napolju, deca će videti, čuti, omirisati i dodirnuti stvari koje im nisu na raspolaganju dok se igraju unutra. Njihov mozak na jedinstven način radi dok obrađuje ove nove podsticaje. 2. Igra u prirodi spaja neformalnu igru i formalno učenje. Deca mogu na praktičan način primeniti koncepte koje su naučili u školi dok se igraju napolju. Na primer, kada vide i dodirnu korenje drveta, podsetiće se kako je njihov učitelj pričao o načinu na koji se biljke hrane. 3. Igra u prirodi stimuliše kreativnost. Robin Mur (Robin Moore), stručnjak za dizajniranje okruženja za igru i učenje, kaže: “Priroda i prirodni materijali podstiču bezgraničnu dečiju maštu i služe kao sredstvo inventivnosti i kreativnosti.” Stene, kamenje i zemlja daju neograničene mogućnosti za igru koje se svaki put mogu drugačije prikazati kada dete izađe napolje. 4. Igra u prirodi je otvorena. Ne postoji uputstvo za igru u prirodi. Deca sama stvaraju pravila i u tom procesu koriste maštu, kreativnost, inteligenciju i pregovaračke sposobnosti na unikatan način. 5. Igra u prirodi smanjuje nervozu. Vreme provedeno napolju psihološki smanjuje nervozu. Deca su otvorenija i opuštenija posle boravka u prirodi, kada se vrate u tradicionalnije okruženje u kome uče. 6. Igra u prirodi povećava raspon koncentracije. Vreme koje deca provedu u nestrukturisanoj igri napolju prirodno povećava koncentraciju dece. Deca koja imaju problema sa zadacima koji uključuju olovku i papir ili duže mirno sedenje često su mnogo uspešnija nakon vremena provedenog napolju. 7. Igra u prirodi je maštovita. Zato što ne postoje obeležja, prethodno začete ideje i pravila, deca moraju stvoriti svet oko sebe. U ovom načinu igre deca koriste svoju maštu onako kako je ne koriste kada se igraju unutra. 17
8. Vreme provedeno u prirodi razvija poštovanje prema drugim živim bićima. Deca razvijaju empatiju, sposobnost da uoče osećanja drugih ljudi, tako što se igraju sa stvorenjima u prirodi. Posmatranje bubice, lastavice ili veverice koja juri uz drvo daje deci mogućnost da uče od drugih i tako rastu. 9. Igra u prirodi podstiče rešavanje problema. Dok deca upravljaju svetom u kome su napravili pravila, moraju naučiti šta funkcioniše a šta ne, koji način donosi uspeh a koji promašaj, kada da nastave sa pokušajima i kada da stanu. 10. Igra u prirodi podstiče sposobnosti vođstva. U okruženju gde deca stvaraju zabavu, pojaviće se prirodne vođe. Jedno dete će dominirati u objašnjavanju kako da se odigra igra, dok će drugo uživati da postavlja fizičke izazove u igri sa preprekama. Svi tipovi sposobnosti vođstva su potrebni i podstaknuti. 11. Igra u prirodi proširuje rečnik. Dok se igraju napolju, deca će možda videti žir, vevericu i kumulusne oblake. Kad se susretnu s tim, njihov rečnik će se proširiti onako kako nikada ne bi mogao da su unutra. 12. Igra u prirodi poboljšava sposobnost slušanja. Dok deca pregovaraju o pravilima izmišljene igre, moraju dobro da slušaju jedni druge, pitaju za objašnjenje i razrađuju detalje objašnjenja onako kako ne moraju kada igraju poznate igre unutra. 13. Igra u prirodi poboljšava sposobnost komunikacije. Nisu jasna pravila izmišljene igre? Nisu sigurna kako da se popnu uz drvo ili naprave kućicu za vile? Deca moraju naučiti da ispituju i razjašnjavaju da bi razumeli kao i da objasne tako da ih drugi razumeju. 14. Igra u prirodi podstiče saradnju. Onda kada nije jasno postavljeno ko pobeđuje a ko ne, deca zajedno rade da bi postigla cilj. Možda će zajedno preći poligon sa preprekama koji su napravili, ili će napraviti kućicu za ptice. Zajedno prave kompromise i rade zajedno da bi postigla željeni ishod. 15. Vreme provedeno u prirodi pomaže deci da primete šablone. Priroda je prepuna šablona. Latice cveća, žile na listu, kora drveta – to su sve šabloni. Pravljenje šablona je ključna sposobnost za ranu matematiku.
18
16. Igra u prirodi pomaže deci da uoče sličnosti i razlike. Sposobnost da sortiraju predmete i primete sličnosti i razlike među njima je takođe važna osobina zs uspeh u matematici. Vreme provedeno u prirodi daje brojne mogućnosti za sortiranje. 17. Vreme provedeno u prirodi poboljšava imuni sistem dece. Zdrava deca su bolji đaci. Kad deca provode sve više vremena napolju, njihov imuni sistem je jači i time se smanjuje odsustvo iz škole. 18. Igra u prirodi povećava nivo fizičke aktivnosti. Deca koja se igraju napolju verovatno neće biti gojazna i verovatno će biti aktivni đaci. Deca koja se igraju napolju kada su van škole su spremna kada je potrebna pažnja za učenje u učionici. 19. Vreme provedeno u prirodi povećava upornost. Igre u prirodi često traže upornost- Deca moraju stalno da pokušavaju iznova ako im eksperiment ne uspe. Ako grana ne dosegne sasvim preko potoka, ili kora drveta ne pokrije sasvim njihovu kućicu za vile, moraju pokušavati dok ne uspeju. 20. Igra u prirodi je zabavna. Srećna deca su uspešni đaci. Deca su prirodno srećna kada se kreću, igraju i stvaraju napolju. Zadovoljstvo ih dalje otvara za eksperimentisanje, učenje i razvijanje.
ULAŽUĆI U NAŠU DECU POSVETITI IM VIŠE VREMENA STVARAMO ZDRAVIJU BUDUĆU GENERACIJU I ŽIVOTNU SREDINU Ne postoji uputstvo za igru u prirodi. Deca sama stvaraju pravila i u tom procesu koriste maštu, kreativnost, inteligenciju i pregovaračke sposobnosti na unikatan način.
ECO CENTAR
ECO GAVRA
19