1. vek srpske pulmologije

ZDRAVSTVO - SRBIJA

Intervju: Asist. dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju UKCS u Beogradu Prvi vek srpske pulmologije i 90 godina Klinike za pulmologiju UKCS u Beogradu

Pripremila: Prim dr Nada Vasić

Klinika za pulmologiju UKCS u Beogradu ima svoj jubilej - 90 godina od osnivanja Klinike za ftiziologiju, potom Instituta za TBC i, konačno, Klinike za pulmologiju , a takođe ovo je stogodišnjica pulmoloske škole u Srbiji. Pa to je bio dobar povod da postavimo nekoliko pitanja kolegi Mihailu Stjepanoviću, novom direktoru Klinike za pulmologiju UKCS u Beogradu.

Klinika za pulmologiju osnovana je u prošlom veku, davne 1922. godine. Menjala je svoje nazive, a od 1932. godine stacionirana je u ovoj zgradi. Jedna je od najznačajnijih medicinskih institucija u Srbiji i regionu. Skoro jedan vek obučeno medicinsko osoblje svakodnevno pruža usluge na najvišem nivou u svim oblicima respiratorne medicine.

Kako je sve počelo ?

U publikaciji Srpske akademije nauka i umetnosti „Život i delo srpskih naučnika“, profesor doktor Vladimir Slavković piše o doktoru Aleksandru Radosavljeviću, a tekst počinje rečima:- Aleksandar Radosavljević je otac pulmologije u nas Srba. Februara 1922. godine doktor Radosavljević je izabran za vanrednog profesora na Medicinskom fakultetu u Beogradu za internu medicinu sa „naročitim osvrtom na oboljenja disaćeg pribora”. Godine 1923. osnovana je Treća interna klinika, čiji je prvi upravnik bio profesor Radosavljević. Zgrada današnje Klinike za pulmologiju sazidana je 1932. godine kao bolnica za grudobolne i bila je deo opšte državne bolnice u Beogradu. Imala je 145 kreveta i tri odeljenja, grudno interno, grudno hirurško i grudno dečje odeljenje.

Asist. dr Mihailo Stjepanović, najmlađi direktor Klinike za pulmologiju

Dr Mihailo Stjepanović diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 2008. godine. Zaposlen je u Klinici za pulmologiju KCS od 2009. godine, a 2021. je imenovan za zamenika i od oktobra iste godine postavljen je za direktora Klinike za pulmologiju UKCS. Načelnik je i Petog kliničkog odeljenja. Dr Stjepanović ima zvanje istraživača saradnika za oblast pulmologije na MF u Beogradu od 2015. godine. Asistent na predmetu interna medicina na MF je od 2018. godine. Specijalizaciju iz interne medicine na MF u Beogradu završio je 2017. godine i upisao užu specijalizaciju iz pulmologije 2017/2018. god. Usmeni ispit i završni rad odbranio je 2020. pod nazivom „Procena kvaliteta života obolelih od sarkoidoze primenom upitnika King-s Sarcoidosis Questionnare“. Odbranio je doktorsku tezu na MF u Beogradu 2020.godine. Autor je 170 naučnih, stručnih radova i poglavlja u knjizi. Trideset radova je štampano u međunarodnim časopisima sa IF. Održao je veći broj predavanja na domaćim i međunarodnim skupovima. Član je Lekarske komore Srbije, Srpskog lekarskog društva, Evropskog respiratornog udruženja, Respiratornog udruženja Srbije i Udruženja za sarkoidozu Srbije.

Objedinjavanjem ove bolnice sa ftiziološkim odeljenjem Treće interne klinike, osnovana je Ftiziološka klinika čiji je upravnik bio profesor dr Jevrem Nedeljković. Njegovom zaslugom osnovana je prva laboratorija za proučavanje bacila tuberkuloze u Beogradu, a prvi je uveo i lečenje tuberkuloze pluća veštačkim pneumotoraksom. Februara 1952. godine formiran je Institut za tuberkulozu i plućne bolesti Narodne Republike Srbije, a za direktora je postavljen docent doktor Milić Grujić. Njegovim dolaskom počinje zlatno doba Instituta, kako kaže njegov savremenik Đorđe Siber, grudni hirurg. U tom periodu izvršene su značajne adaptacije zgrade, broj kreveta je povećan na 305, bilo je 180 zaposlenih, zdravstvenih radnika 107, od toga 33 lekara. Formiraju se nova odeljenja, uvode se nove dijagnostičke metode.

Profesori Radosavljević i Nedeljković bili su članovi SANU i dekani na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Ova zgrada je sazidana 1932. godine, u doba epidemije tuberkuloze. I danas je ona široko poznata pod nazivom Institut za TBC, ili samo TBC. Kakvo je danas stanje sa tuberkulozom kod nas? Klinika je bila u Covid sistemu, koja su iskustva?

Tako je, našu kliniku i dalje skraćeno zovu TBC, zbog njenog ogromnog istorijskog značaja u borbi sa tom opakom bolešću. Mi smo referentna zdravstvena ustanova za tuberkulozu i to podrazumeva obavljanje poslova primene, praćenja i unapređenja jedinstvene doktrine i metodologije u oblasti prevencije, dijagnostici i lečenju od tuberkuloze. Na svu sreću, incidenca tuberkuloze je u padu. Prema poslednjim podacima iz “Batuta” za 2019. godinu , incidenca tuberkuloze u Srbiji je devet novoobolelih na 100.000 stanovnika. Zatim su nastupile Covid godine, gde statistika o broju obolelih od TBC nije precizna.

Klinika za pulmologiju je u dva navrata bila u COVID sistemu rada. U prvom talasu smo lečili 652 obolela od COVID-19, a u drugom 643 bolesnika. Trijažni centar za nas je bila Infektivna klinika i kod nas su se hospitalizovali

bolesnici isključivo sa upalama pluća. Kada smo obradili sve podatke, ukupna stopa smrtnosti, računajući i lečenje u jedinici intenzivne i poluintenzivne nege, je jednocifren broj. Važno je napomenuti da, dok smo bili u crvenoj zoni, naša onkološka služba nije prestajala sa radom. Dnevna bolnica je u posebnom delu zgrade i mogli smo da je ostavimo u NE-COVID režimu rada, tako da najteži onkološki bolesnici ne budu uskraćeni za lečenje.

Pulmolozi su bili izuzetno opterećeni radom u COVID bolnicama. Išli smo u ispomoć i u druge bolnice koje su tad bile u COVID režimu rada: KBC “Dragiša Mišović”, Kliniku za plastičnu hirurgiju, Institut za ortopediju “Banjica”, Kliniku za dermatologiju i u CO-

Zasluženo priznanje Sretenjski orden trećeg stepena Klinici za pulmologiju UKCS u Beogradu

VID bolnicu “Batajnica”. Sve vreme se nesmetano odvijao rad u Klinici za pulmologiju, što smo uspeli ogromnim zalaganjem i trudom svih zaposlenih i da postignemo.

Kako izgleda Klinika za pulmologiju danas?

Klinika za pulmologiju, UKCS je otvorena 24 h, pre podne se u polikliničkom delu odvijaju specijalistički pregledi, funkcionalno ispitivanje pluća, onkološka dnevna bolnica, ambulantne invazivne dijagnostičke procedure, tako da se u polikliničkom delu obavi dnevno do 250 pregleda i intervencija. Naša hitna služba je deo Urgentnog centra i zbrinjava najteže pulmološke pacijente. Stacionarni deo se sastoji od Jedinice intenzivne nege i osam kliničkih odeljenja, sa ukupno 175 postelja. U Jedinici intenzivnog lečenja omogućeno je lečenje primenom invazivne mehaničke ventilacije na 15 raspoloživih respiratora. U poslednje dve godine smo imali veliki pritisak i na ambulantne preglede i na stacionar, svaki dan se traži mesto više, pogotovu kada smo bili jedina pulmološka ustanova u NECOVID režimu rada.

U Klinici za pulmologiju su trenutno zaposlena 63 doktora, od toga 39 specijalista i 24 doktora na specijalizaciji. Primljeno je 16 mladih lekara. Klinika je i nastavna baza Medicinskog fakulteta, trenutno je 14 kolega u nastavničkom ili saradničkom zvanju na fakultetu.

U poslednjih šest meseci, otkada sam postao director, od opreme su nabavljeni novi aparat za difuziju, dva bronhoskopa, aparat za sterilizaciju bronhoskopa, a još nekoliko aparata je u procesu nabavke (novi spirometri...)

Šta su vaša stremljenja?

Samo dobar i uhodan tim može da dovede do vrhunskih rezultata i da našu kliniku učini i održi na liderskoj poziciji u Srbiji i regionu. Prvi cilj nam je zapošljavanje novih kadrova i njihova edukacija u svetskim centrima, da bi stečeno znanje mogli kasnije da primene kod nas, na taj način ćemo biti u korak sa svetom i obezbediti najviši nivo lečenja pulmoloških bolesnika.

Mnogo se priča o ulaganjima u medicinu. Šta je realno uskoro očekivati u Klinici za pulmologiju?

Za poslednjih nekoliko meseci, pored zapošljavanja novih doktora (13 u

mom mandatu), tu je i nabavka nove opreme. Kako se Klinika za grudnu hirurgiju iselila iz naše zgrade dobili smno novi prostor, koji će zauzeti dva klinička odeljenja i novi Centar za bronhoskopiju. Razvoj i formiranje novog Centra za bronhoskopiju sigurno će doprineti i bržoj dijagnostici, pre svega onkoloških bolesnika. Moram da se pohvalim da imamo i zaintereso-

vane doktore iz inostranstva koji žele da dođu i da se edukuju u našoj školi bronhoskopije koju vodi naš bronholog docent dr Spasoje Popević.

Rukovodeći tim Klinike za pulmologiju UKCS. dr M. Stjepanović, dr S. Dimić-Janjić i dr S. Popević

Koji su prioritetni planovi?

U našem rukovodećem timu, osim mene, tu su doc. dr Spasoje Popević i assist. dr Sanja Janjić Dimić. Naša misija je da postojeću kliniku učini što funkcionalnijom i prijatnijom za boravak i lečenje, a da se zdravstvenom osoblju omoguće najbolji uslovi rada.

Šta vam je ideja vodilja?

S obzirom na to da sam najmlađi direktor jedne ovakve institucije, za mene je to velika čast i privilegija, ali i obaveza. Imam veliku želju da Klinika postane prepoznatljiva u regionu kao lider po kvalitetu usluga koje pruža. Nadam se da smo moji saradnici i ja na pravom putu. Hvala mojim učiteljima koji su me i naučili da pacijent treba da bude najvažniji i uvek u centru medicinske institucije. Povodom jubileja sto godina postojanja Mediciskog fakulteta Beogradskog univerziteta i 150 godina Srpskog lekarskog druuštva MEDICI COM, predstavlja i razgovara sa uspešnim autoritetima, predstavnicima u svetu visko rangirane beogradske škole medicine. Ovoga puta razgovarali smo sa profesorom dr Arsenom Ristićem, prodekanom za posdiplmsku nastavu Medicinskog fakulteta, načelnikom Odalenja za srčanu insuficijenciju Klinike za kardiologiju, predsednikom Udruženja za plućnu hipertenziju Srbije… čija je doktorska teza timski pretočena u prvi KARDIOLOKI UDŽBENIK, pre više od decenije a u pripremi je drugo izdanje, koje će biti osavremnjeno i dopunjeno.

Profesore Ristiću, Vaša bogata i veoma sardžajna biografija potvrdjuje da ste još kao student medicine uvek u indeksu imali oceenu deset i da ste kao mladi kardiolog proglašeni za jednog od najboljih kardiologa, što potvrdjuju brojna naučna priznanja, knjige, nagrade i citati u svetskim i našim časopisima...

Medicinski fakultet Beogradskog univerziteta / nedavno smo započeli drugi vek postojanja/, je vodeći na našem Univerzitetu. Što se tiče broja odličnih studenata i u vreme kada sam ja diplomirao, a to je daleka 1993 godina, više od 70% diplomiranih studenata bili su sa srednjom ocenom 10 sa našeg Medicinskog fakulteta, tako da naša škola ima tradiciju odličnih studenata.

To je svakako i rezultat dobro organizovane nastave pogotovo u onim velikim ključnim predmetima po kojima se inače prepoznaju dobre škole da se stavlja fokus na one oblasti koje su najznačajnije za ljude koji će se kasnije baviti bilo bazičnom, eksperimentalnom ili kliničkom medicinom. Veliko i najznačajnije u edukaciji mladih lekara su predmeti koji su tradicionalno odlični u našoj školi kao što su medicinska biohemija, fiziologija, anatomija, patologija, patofiziologija, farmakologija, pa zatim idući ka kliničkim predmetima imamo izvanredne eksperte i predavače, čitav niz decenijama unazad na internoj medicini i na hirurgiji i na pedijatriji kao i na neurologiji…

Tradicija naše škole i činjenica da naši današnji nastavnici, počevši od dekana, dekanskog kolegijuma, pa i rukovodstva na pojedinim katedrama, nastavljaju tradiciju u disciplinama koje su razvijene na našem fakultetu.

Pojedine od tih škola su veoma prepoznate u medjunarodnim okvirima. Ja sam imao sreće i privilegiju da se priključim Beogradskoj kardiološkoj školi koja se nastavila i osavremlenjavala na Kliničkom centru Srbije na osnovama onoga što je počelo na Klinici B, na Klinici A i od formiranja Kliničkog centra. Naši eminentni učitelji, počevši od direktora Instituta kardiovaskularnih bolesti i Kliničkog centra profesora Srećka Nedeljkovića do preko akademika Miodraga Ostojića, akademika Petra Seferovića, su mnogo učinili da mladje kolege dobiju priliku kakvu su i oni kao mladi imali, a to je da uspostave medjunarodnu saradnju, da odu na edukaciju na vrhunske svetske centre, da se uključe u aktivnosti vrhunskih medjunarodnih udruženja, da drže korak sa svetom i da svim odličnim mladim lekarima omoguće i daju šansu da permanentno stiću znanja u svetu..

Ja sam imao priliku da dobijem stipendiju Evropskog udruženja kardiologa i posle toga takođe i stipendiju Svetske kardiološke federacije i da na osnovu toga provedem skoro tri godine na usavšavanju na uglednom i vrhunskom centru u Nemačkoj .

To je bilo neposredno po završetku naše Specijalizacije magisterijuma, i tada vam se otvori jedan dodatni prostor da naučite da radite sa tehnologijama koje u to vreme nisu u našoj zemlji bile dostupne i da nove metode donesete u našu sredinu i da ono što ste naučili tamo, naučite nove kolege ovde. To nije funkcionisalo samo u kardiologiji nego i u svim drugim granama koje imaju tu trdiciju da svoje najbolje djake šalju na dodatnu edukaciju u vrhunske svetske centre. To je izuzetno važno jer našoj školi daje vidljivost, da naši eksperti učestvuju u radu medjunarodnih naučnih sastanaka, konresa, seminara, specijalizacija…

Ja sam trenutno član BORDA odnosno najužeg rukovodstva Udruženja za srčanu insuficijenciju. Moj učitelj akademik Petar Seferović je bio predsednik tog udruženja. Sličnu situaciju imamo u interventnoj kardiologiji, naš direktor akademik Goran Stanković je sada predsednik Evropskog bifukalcionog kluba, što je deo Udruženja interventnih kardiologa. Oni se bave najkomleksnijim oboljenjima krvnih sudova,