Medici.com 54

Odigraj pravu kartu

VIVACE速 (ramipril)

P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

S

A

D

R

@

Iz Fonda ZO RS

A

J

9

Stručni skup kardiologa

Riječ urednika Kada se osvrnemo iza sebe, u vremenski procjep koji zovemo prošlost, predivno je ugledati monumente koje smo izvajali svojim mislima i pretvorili ih svojim rukama u velika djela. U tom smislu, nižu se dani, događaji i prilike.

Nalazeći se na kraju novoga početka, sada možemo malo odahnuti, ne previše, ali tek dovoljno da se osvrnemo iza sebe, da ugledamo koliko je visoka ovogodišnja piramida koju smo gradili, analizirajući da li je svaki korak stao na odgovarajući vremenski pločnik.

Nije čovjek vidovnjak da može predvidjeti budućnost da bi znao kako živjeti sadašnjost. A sadašnjost je jedina sigurna zbirka emocija, događaja i različitih stanja te, u tom smislu, umijeće je znati postati sunce, da bi vas svi vidjeli. Pa iako je sve prolazno i neponovljivo, sva čar života egzistira u sekundama koje sada osjećamo kao dragocjenu budnost.

Zato se u ovom trenutku prepuštamo čaroliji zimske idile, dok nas nebo obasipa pahuljama snijega ukrašavajući ogoljena stabla, ulice i trotoare. Neko na planini, neko u nizini ili iz svoga stana, uz tople i mirisne napitke, uživajući u zimskim delicijama, gledamo kroz prozor vesele klince kako se igraju u svojoj najljepšoj epohi života, zajedno s roditeljima, kojima i kada su umorni, klinci vraćaju snagu. U ljudskoj je prirodi da se čovjek pred velika zbivanja osjeća euforično i veselo. Bliži se doček Nove godine, praznici, porodična okupljanja i putovanja. Na ovu temu savršeno se nadovezuje naslov koji smo objavili u ovom broju, Na svakom kraju je novi početak.

Slijedeći recept duhovnog zdravlja sustigli smo, svi zajedno, 54. broj „Medici.com“-a, koji uz posebna osjetila zna da oponaša ovozemaljski život, jer u sebi sadrži sve ono što život jeste u esencijalnom smislu. „Medici.com“ zajedno sa vama prepoznaje sve ono i lijepo i ružno i radosno i nesrećno, i rađanje i umiranje, i to upravo na način da se ne odvaja od prirode, od onog što uistinu jeste osnov života. Evidentno je da ne bismo uspjeli doći do ovoga vrha medijskih Himalaja, da nismo imali nesebičnu podršku saradnika, poslovnih partnera, prvenstveno farmaceutskih kompanija, zdravstvenih institucija i svih onih koji su „Medici.com“ prepoznali kao posrednika za povezivanje, obavještenje i prezentaciju.

Lijepo je rezimirati, sjećati se i imati projekciju budućnosti kroz planove i ono što nas posebno čini preponosnima i srećnima, jeste činjenica da sa „Medici.com“-om ulazimo u 2013. godinu, kao jubilarnu 10. godinu postojanja, kada ćemo pisati i objaviti jubilarni 60. broj. Nadamo se da se radujete s nama, jer svaki naš uspjeh i radost je i vaša zasluga te, u tom smislu, svim našim čitaocima, partnerima, saradnicima i svima koji nas njeguju kao medij, želimo SREĆNU 2013. GODINU. Vaš „Medici.com“ Glavni urednik, prim. dr Momir Pušac

Prof. dr Panos Vardas

18

Prof. dr Mladen Prvulović

Magnetna rezonanca

22

Dr sc. med. Miroljub Bogdanović

Medicinska očna protetika

34

HOPB - Seretide®

58

Z D R A V S T V O

S R B I J E

Kampanja - produži život

82

Prof. dr Tihomir Ilić

Pogled u dubinu uma

86

Stenoza uretre

90

N M K

Prof. dr Snježana Popović-Pejičić

Metabolizam - dijabetes

104

Glavni urednik: Prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Miodrag Čolić, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Zoran Rakočević, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, doc. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vulić, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, prof. dr Miroslav Petković, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, mr. ph. Zlata Žuvela, prof. dr Enver Zerem i doc. dr med Elizabeta Ristanović.

Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, dr Mehmed Bošnjak, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Dušan Bastašić, dr Goran Račetović, dr Slavko Pećanac, mr. ph. Rada Krća, Amra Odobašić, i Nataša Aleksić Redakcija: 78000 Banja Luka, Nikole Pašića 26, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Nikole Pašića 26 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jovana Pušac, Jelena i Bojan Broćilović Prodaja i distributer za Srbiju UNA PRESS d.o.o. Beograd, tel: +381 11 2 188 704 Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banja Luka Tiraž: 5.000

55. broj izlazi u februaru 2013. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

7

Z D R A V S T V O

N

acionalna nagrada za poslovnu izvrsnost „Oskar kvaliteta“ za 2012. godinu dodeljena je u Privrednoj komori Srbije kompaniji „Beohemija“ - u kategoriji velikih organizacija, firmi „Ukras“ - u kategoriji malih i srednjih privrednih društava, a van teritorije Srbije dobitnik nagrade je Dom zdravlja iz Bijeljine.

U PKS organizovana je završna svečanost kojom se u Srbiji obeležava Svetski dan kvaliteta i Evropska nedelja kvaliteta. Tim povodom Centar za kvalitet Privredne komore Srbije, Fondacija za kulturu kvaliteta i izvrsnost i časopis „Kvalitet&izvrsnost“, pod pokroviteljstvom Ministarstva finansija i privrede i Ministarstva odbrane Republike Srbije, organizovali su 18. dodelu Nacionalne nagrade za poslovnu izvrsnost „Oskar kvaliteta“ za 2012. godinu. Aleksandar Ljubić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, u ime počasnog predsednika žirija ministra Mlađana Dinkića uručio je uručio priznanja apsolutnim pobednicima, među kojima i Domu zdravlja Bijeljina. Nagradu je preuzeo docent dr Zlatko Masimović, direktor ove ustanove.

Treba naglasiti da se ovo priznanje dodeljuje profitnim i neprofitnim organizacijama kao nezavisna i neutralna nagrada za vrhunske rezultate, postignute na razvoju i unapređenju organizacione i poslovne izvrsnosti i konkurentnosti. Nagrada postoji već sedamnaest godina, njen pokrovitelj je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije, a kriterijumi za dodelu i postupak ocenjivanja potpuno su usklađeni s nagradom koju dodeljuje Evropska fondacija za menadžment kvalitetom (EFQM). Svake godine za nagradu konkurišu organizacije iz svih industrijsko-ekonomskih sektora.

Iz oblasti zdravstva nagradu su do sada dobile dvije apotekarske ustanove i Institut za medicinsku biohemiju iz Beograda.

Posle sprovedenog ocenjivanja i rangiranja prijava stručni žiri je zaključio da JZU Dom zdravlja Bijeljina zaslužuje da joj se dodeli nagrada poslovne izvrsnosti u tri oblasti, liderstvo, rezultati kod korisnika i ključni rezultati u kategoriji velikih organizacija van Republike Srbije.

Direktor Doma zdravlja docent dr Zlatko Masimović je nakon preuzimanja nagrade izjavio: „Osvajanje ove nagrade ima ogroman značaj za našu ustanovu.

Prije svega, radi se o objektivnom i nezavisnom potvrđivanju da nam je mjesto među drugim izvrsnim organizacijama.

Drugo, dobili smo podršku da istrajemo u našim naporima da svim našim korisnicima pružimo maksimalno kvalitetnu uslugu. I treće, iskoračili smo ispred 8

Beograd, 7. novembar, 2012. godine

“Oskar kvaliteta” 2012.

Domu zdravlja Bijeljina

drugih zdravstvenih ustanova u republici i postavili standard kojem i drugi treba da teže. Postignuti rezultati nisu nastali slučajno, već kao posljedica višegodišnjeg planskog djelovanja i zalaganja rukovodstva koje je postavljalo ciljeve i svih naših zaposlenih, koji su radili na njihovom ostvarenju. Izazovni ciljevi i riješenost sveg osoblja da se oni dostignu omogućuju pobjedu. U našoj ustanovi su se oduvijek gradili takvi odnosi i sistem rukovođenja, gdje je zadovoljenje potreba pacijenta bio prvi zadatak svakog zaposlenog.“ Dr Miloš Jelić, vodeći ocenjivač ispred Fondacije za kulturu kvaliteta i poslovnu izvrsnost, obrazlažući nagradu, istakao je da je ovo prvi put da ocenjivači idu van granica Srbije, a da je razlog tome izuzetna pripremljenost Doma zdrav-

lja Bijeljina u kome dominira duh pozitivne agilnosti, diktiran od strane direktora.

Podsećamo na činjenicu da nekoliko poslednjih godina Dom zdravlja Bijeljina intenzivno radi na poboljšanju kvaliteta svojih usluga. Dio postignutih rezultata građani prepoznaju kao renovirane ili novoizgrađene kapacitete, terenske ambulante ili sanitetska vozila. Drugi, manje vidljiv, ali jednako važan dio unapređenja tiče se organizacije rada, smanjenja vremena čekanja na pregled i poboljšanja kontakta pacijenta i lekara. Sveukupno zalaganje rukovodnog tima Doma zdravlja Bijeljina i njegovih zaposlenih prepoznale su sve zainteresovane strane, tako da se sa sigurnošću može reći da je naš dom zdravlja danas ako ne najbolji, onda spada u najbolje u Republici Srpskoj.

M.C.

Z D R A V S T V O

Integrisanje privatnog sektora u zdravstveni sistem

P

rije nešto više od dvije godine u Republici Srpskoj je učinjen odlučan korak u vezi s promjenom stava o položaju privatnog sektora u zdravstvenom sistemu. U odnosu na ne tako davno vrijeme, kada je spominjanje privatne prakse u kontekstu zdravstvenog sistema bilo prava jeres, te 2010. godine je privatnom sektoru nagoviještena mogućnost potpunog integrisanja u zdravstveni sistem, uz velika očekivanja. Dvije godine poslije, na skupu u Doboju, kojeg je u novembru ove godine organizovalo Udruženje doktora privatne prakse, razgovarano je o efektima integrisanja privatnog sektora u zdravstveni sistem.

Broj privatnih zdravstvenih ustanova, koje imaju zaključen ugovor s Fondom zdravstvenog osiguranja, prvi je primjer nastalih promjena u ovoj oblasti. Naime, u odnosu na 2010. godinu kada je ugovor s Fondom, ne računajući apoteke, imalo svega 11 privatnih zdravstvenih ustanova, u ovoj godini ih je 84 i to 11 u oblasti porodične me-

Da li su očekivanja postignuta?

Biljana RodićObradović, izvršni direktor Sektora za razvoj zdravstvenog osiguranja u FZO RS

gdje nema bolnica, skraćeni rokovi čekanja na specijalističke preglede i dijagnostičke pretrage, smanjeno plaćanje pacijenata iz vlastitog džepa i znatnije smanjena potreba upućivanja pacijenata izvan Republike Srpske, uz veće zadovoljstvo građana zdravstvenom uslugom i zdravstvenim sistemom uopšte.

Takođe, uključivanjem privatnih zdravstvenih ustanova očekivana je snažnija podrška timovima porodične medicine kod postizanja cilja da najmanje 80 odsto zdravstvenih potreba stanovništva bude riješeno na primarnom nivou, da bude postignuta veća racionalizacija troškova, naročito troškova za lijekove na recept i sve to uz znatno bolju saradnju porodičnog doktora i specijaliste.

Pripremajući odgovor na pitanje da li su ova očekivanja postignuta, u Fondu zdravstvenog osiguranja je sprovedena anketa s oko 2.000 osiguranika i oko 400 timova porodične medicine čiji su rezultati prezentovani na skupu u Doboju. Evo rezultata sprovedene ankete: Geografska dostupnost zdravstvene zaštite→ Samo sedam odsto od ukupno 2.000 anketiranih pacijenata ne vidi nikakvo poboljšanje, dok je 66 odsto pacijenata izjavilo da sada do specijaliste generalno putuju kraće, a 27 odsto da je to poboljšanje nastupilo,

ali ne kod svih specijalističkih oblasti.

Skraćenje rokova čekanja na usluge→ Svega devet odsto anketiranih ne primjećuje pozitivne promjene, dok je 59 odsto anketiranih pacijenata izjavilo da sada manje čekaju na preglede kod specijaliste i na dijagnostičke pretrage.

Za 32 odsto anketiranih poboljšanja u vezi s rokovima čekanja na pregled su, takođe, vidljiva, ali oni smatraju da bi oni mogli da budu još kraći. Na ovakve odgovore anketiranih pacijenata, prije svega, je uticalo skraćenje čekanja na magnetnu rezonansu s nekadašnjih 180 na sadašnjih 30 dana i čekanja na CT sa 60, na prosječno 20 dana, te skraćenje čekanja na KSZ preglede na sedam, odnosno petnaest dana kod kardiologa.

Poređenjem odgovora koji se odnose na usluge u javnim i u privatnim ustanovama vidljivo je da su pacijenti, kada je riječ o rokovima čekanja na uslugu, zadovoljniji privatnim ustanovama. Naime, svega 0,6 odsto anketiranih nije zadovoljno dužinom čekanja na pregled kod privatnih specijalista.

Plaćanje iz vlastitog džepa→ Više od 93 odsto anketiranih je izjavilo da za KSZ usluge ne plaćaju ništa, ili samo obaveznu participaciju. Ovo je sjajan rezultat ako se ima u vidu da je prije samo nekoliko godina polovina osigu-

dicine, 64 u oblasti konsultativno-specijalističke zdravstvene zaštite (KSZ) i devet u oblastima dijagnostike (MR i CT) i usluga koje još nisu zastupljene u državnim bolnicama. Zaključivanje ugovora s Fondom podstaklo je zapošljavanje u privatnim zdravstvenim ustanovama, tako da je ukupan broj zaposlenih za dvije godine povećan za 64 radnika (13 doktora i 51 medicinska sestra), što je bilo jedno od očekivanja.

Najbitnija očekivanja od uključivanja privatnog sektora u zdravstveni sistem Srpske, odnosila su se na poboljšanje dostupnosti zdravstvene zaštite. Između ostalog, očekivano je da bude poboljšana dostupnost KSZ-a u opštinama 9

Z D R A V S T V O

Racionalizacija troškova za lijekove na recept→ Očekivanju da budu smanjeni troškovi za lijekove na recept trebalo je da doprinese preporučivanje lijeka pod generičkim nazivom.

Nažalost, očekivanje da specijalisti pišu generički naziv lijeka nije ispunjeno, s obzirom na to da to pravilo poštuje neznatan broj specijalista. To primjećuju i anketirani porodični doktori od kojih njih 80 odsto smatraju da u ovom pogledu nema pozitivnih promjena.

Zadovoljstvo pacijenata→ 91 odsto od ukupno 2.000 anketiranih pacijenata su zadovoljniji dostupnošću specijalističkih usluga, pokazala je anketa koju je sproveo Fond zdravstvenog o-

stvenim ustanovama iznosi oko 7,4 miliona maraka, što je 1,4 odsto ukupnih troškova Fonda zdravstvenog osiguranja. Na ovaj aspekt integrisanja privatnih zdravstvenih ustanova u zdravstveni sistem Republike Srpske, osvrnula se predsjednica Izvršnog odbora Udruženja doktora privatne prakse dr Gordana Šukalo, rekavši sljedeće: ‘’Privatni sektor je prihvatio da bude finansiran pod istim uslovima kao i javni sektor i Fond nam nije krio podatak da nema dovoljno novca da plati naše usluge po realnim cijenama. I po tom osnovu smo, dakle, integrisani u jedinstveni zdravstveni sistem i dijelimo finansijsku sudbinu javnog sektora’’.

Sumirajući raspravu o dosadašnjim efektima uključivanja privatnog sektora u zdravstveni sistem direktor Fonda zdravstvenog osiguranja Goran Kljajčin je rekao da postignute rezultate ne vidimo samo mi, već i ljudi iz drugih zemalja koji žele da primijene neka naša rješenja. U svom izlaganju, direktor Fonda je najveći značaj dao budućem vremenu, rekavši da predstoje novi izazovi, prvenstveno u pogledu jačanja primarne zdravstvene zaštite i uloge porodičnog doktora s ciljem obezbjeđenja boljeg standarda zdravstvenih radnika i humanijeg odnosa prema pacijentu.

siguranja. Sličan rezultat pokazalo je i istraživanje Instituta za javno zdravlje, prema kome je broj zadovoljnih pacijenata povećan s nekadašnjih 50 odsto, na 90,8 odsto.

Ankete i analize, dakle, pokazuju da su postignuta gotovo sva očekivanja od uključivanja privatnog sektora u zdravstveni sistem. Da li postignute rezultate može da opravda i uloženi novac, odnosno koliko novca Fond izdvaja za finansiranje usluga privatnih zdravstvenih ustanova? Ukupna vrijednost ugovorenih usluga s privatnim zdrav-

Inače, o planovima u vezi s promjenama kod ugovaranja i finansiranja primarne zdravstvene zaštite, razgovarano je na još jednom skupu, Skupštini Udruženja doktora porodične medicine, koja je održana u Tesliću, takođe u novembru. Naime, Udruženje je definisalo polaznu platformu o pravcima moguće privatizacije u okviru porodične medicine o kojoj bi trebalo da bude vođena rasprava u svim lokalnim udruženjima, kako bi Republičko udruženje u toku januara naredne godine u vezi s tim zauzelo konkretan stav.

16

Ortopedija

14

Interna medicina

12

Hirurgija

10

Pedijatrija

8

Otorinolaringologija

6

Pulmologija

4

Dermatovenerologija

2

Oftamologija

0

Ginekologija Do Jula 2010

Od Jula 2010 31.12.2011.

ranika specijalističke preglede plaćala iz vlastitog džepa. Prema procjenama Fonda koje su rađene samo na cijeni pregleda, bez dijagnostičkih I terapijskih usluga, zahvaljujući zaključivanju ugovora s privatnim zdravstvenim ustanovama, u džepu pacijenata ostane najmanje šest miliona maraka na godišnjem nivou.

Upućivanje izvan RS→ U odnosu na 2005. godinu broj upućenih pacijenata na liječenje izvan Republike Srpske je smanjen za preko 50 odsto. Najveći doprinos u vezi s tim imaju državne bolnice, odnosno investiranje u njihovo opremanje i edukaciju medicinskog kadra, ali nije zanemariv ni doprinos privatnog sektora, naročito u oblasti radio terapije, te oftalmologije i vantjelesne oplodnje.

Primarni nivo rješava većinu potreba stanovništva→ Prema rezultatima analiza koje radi Fond zdravstvenog osiguranja, privatni specijalisti s kojima je zaključen ugovor o pružanju usluga KSZ-a, završe oko 85 odsto pregleda bez upućivanja na više nivoe zdravstvene zaštite. U pojedinim oblastima KSZ-a, npr. u dermatovenerologiji i oftalmologiji, bez upućivanja u bolnice bude završeno preko 90 odsto svih pregleda. Inače, privatne zdravstvene ustanove s kojima je ugovoren KSZ u prosjeku svakog mjeseca obave oko 46 hiljada pregleda.

Saradnja porodičnog doktora i specijaliste→ Više od dvije trećine anketiranih timova porodične medicine tvrdi da je novim načinom organizovanja KSZ-a i uključivanjem privatnih ustanova poboljšana saradnja porodičnog doktora i specijaliste. Oko 22 odsto porodičnih doktora je izjavilo da redovno kontaktiraju sa specijalistima, dok jedna četvrtina smatra značajnim napretkom to što sada znaju kojem specijalisti šalju pacijenta.

10

Od 01.01.2012. 09.11.2012.

Grafikon zaključenih ugovora

Neurologija

Z D R A V S T V O

D

irektor Fonda zdravstvenog osiguranja RS Goran Kljajčin i direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Srbije prof. dr Aleksandar Vuksanović potpisali su 19. oktobra u Banjaluci protokol o saradnji dvaju fondova.

Direktor RFZO Srbije prof. dr Aleksandar Vuksanović istakao je nakon potpisivanja protokola da mu je izuzetno zadovoljstvo što je formalizovana saradnja između dvaju fondova.

“Međusobnom saradnjom želimo da skratimo trud onom drugom fondu na način da znanja i iskustva koja imamo prenesemo jedni drugima. FZO Republike Srpske je u domenu razvoja novog načina plaćanja bolničkih usluga napravio mnogo više nego Fond Srbije, a mi imamo veoma dobra rešenja u načinu finansiranja zdravstvene zaštite u vreme ekonomske krize”, istakao je Vuksanović.

Fondovi ZO Srbije i RS

Potpisan protokol o saradnji

Direktor FZO RS Goran Kljajčin rekao je da se kroz protokol o međusubnoj saradnji žele uskladiti strateški interesi i ciljevi u razvoju zdravstvenog osiguranja i zdravstvenog sistema uopšte.

“Ima mnogo toga što mi možemo preuzeti iz Srbije ali, takođe, u nekim oblastima mi postižemo bolje rezultate i možemo biti primjer Srbiji. Umjesto da prepisujemo jedni od drugih bolje je da kroz neposredne kontakte razmjeDirektor RFZO Srbije u posjeti Centru za radioterapiju u Banjaluci

njujemo iskustva i znanja kako bismo u potpunosti uskladili naše sisteme i doprinijeli njihovom unapređenju, prvenstveno na dobrobit osiguranika i Srbije i Republike Srpske”, rekao je Kljajčin.

Protokol o saradnji obuhvata razmjenu informacija od obostranog interesa, razmjenu iskustava i dostignuća u oblastima reforme modela plaćanja, unapređenja modela ugovaranja, obezbjeđenja održivog finansiranja, poboljšanja efikasnosti, kvaliteta i dostupnosti zdravstvenih usluga, praktične primjene informacionih tehnologija, kao i u drugim oblastima za koje bude pokazan interes. Protokol podrazumijeva i partnersko organizovanje bilateralnih i regionalnih skupova s ciljem razmjene znanja i iskustava u vezi s razvojnim ciljevima oba fonda, kao i druge oblike saradnje za koje potpisnici ovog protokola pokažu interes.

Potpisivanju protokola prisustvovao je i pomoćnik ministra zdravlja i socijalne zaštite RS Nedeljko Milaković koji je rekao da Republika Srpska ima veliki oslonac u Srbiji i zdravstvenim ustanovama te zemlje. “Očekujemo da će vlade Srbije i RS još više da prodube odnose i na taj način omoguće da odnosi dvije zemlje u cjelini budu još konkretniji”, istakao je Milaković.

U okviru posjete Banjaluci direktor srbijanskog Fonda i njegovi saradnici – Petar Stajković, direktor Pravnog sektora, i Vukašin Radulović, izvršni direktor za razvoj zdravstvenog osiguranja, posjetili su UKC Banjaluka i Centar za radioterapiju.

“Centar za radioterapiju je jedan od najsavremenijih centara u ovom regionu, koji posjeduje najsavremeniju opremu i školovane kadrove. Posebno me je obradovalo što u Republici Srpskoj ne postoje liste čekanja za radioterapiju, zahvaljujući jednom ovakvom centru”, rekao je Vuksanović novinarima na konferenciji za štampu koja je upriličena u povodu potpisivanja protokola o saradnji.

11

Z D R A V S T V O

Iskustva Velike Britanije

ACG model plaćanja u PZZ

U

Fondu zdravstvenog osiguranja RS upriličena je prezentacija iskustava Velike Britanije u vezi s finansiranjem primarne zdravstvene zaštite. Temu “Raspodjela sredstava i upravljanje resursima u Velikoj Britaniji“ prezentovao je konsultant Svjetske banke Dejvid Sedmi dani porodične medicine Kohran koji je ukazao na dobre primjere Velike Britanije kada je riječ o pravičnijoj raspodjeli novca u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Kohran je rekao da u Velikoj Britaniji planiraju da uvedu model po kojem će se raspodjela sredstava u primarnoj zdravstvenoj zaštiti vršiti po takozvanom ACG sistemu. Ovaj sistem, kako je objasnio Kohran, omogućiće da sredstva za primarnu zdravstvenu zaštitu budu ravirektor Fonda zdravstvenog osiguranja RS Goran Kljajčin nomjerno raspoređena, uzimajući u obzir je u okviru Sedmih dana porodične medicine RS, koji su održani u Tesliću u organizaciji Udruženja doktora porodične medicine, dobio zahvalnicu za uspješnu saradnju i podršku u razvoju porodične medicine.

Predsjednik Udruženja doktora porodične medicine dr Draško Kuprešak, uručujući zahvalnicu direktoru Fonda, rekao je da su doktori porodične medicine dobili poštovanje koje zaslužuju, za razliku od prethodnih godina kada su, kako je rekao, bili doktori drugog reda. „Pred nama stoji još izazova, ali u ovoj godini smo napravili veliki iskorak što se tiče saradnje sa zvaničnim insitucijama. Posebno nam je zadovoljstvo što smo u saradnji sa Fondom organizovali okrugli sto na temu `Privatizacija primarne zdravstvene strukturu pacijenata koji su registrovani zaštite, da ili ne` i što smo zajedno osmislili projekat `Unapređenje u timu porodične medicine. kapaciteta timova porodične medicine za upravljanje troškovima „Ovim sistemom se poboljšava prelijekova na recept`, čija je realizacija u toku“, rekao je Kuprešak. ciznost postojećeg načina raspodjele Predsjednik Asocijacije porodične medicine Jugoistočne Evro- putem kapitacije tako što se vrijednost pe Ljupče Šukrijev, koji je učestvovao na ovom skupu, rekao je potrošnje resursa svakog pacijenta preda je zadovoljan onim što je u Republici Srpskoj urađeno i što je ciznije određuje kroz njegovo svrstavaplanirano da bude urađeno u okviru razvoja porodične medicine. nje u jednu od 102 prilagođene kliničke „Sretan sam u kom smjeru se razvija porodična medicina u grupe, odnosno kategorije (ACG)“, rekao Republici Srpskoj, kao i zbog budućih planova koji će dodatno je Kohran i dodao da je taj model sličan unaprijediti ovaj nivo zdravstvene zaštite. Posebno sam zadovo- DRG-u na osnovu kojeg se vrši finansiljan odnosom institucija Republike Srpske prema porodičnoj me- ranje bolnica u Republici Srpskoj. dicini“, rekao je Šukrijev.

Inače, ovaj model finansiranja priNa ovom skupu, pored predstavnika Fonda, učestvovali su i marne zdravstvene zaštite već niz gopredstavnici Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite, Agencije sa dina primjenjuju u Kanadi i SAD, te u sertifikaciju, akreditaciju i unapređenje kvaliteta zdravstvene za- Danskoj, Švedskoj, Njemačkoj i nekim štite RS, te Udruženja doktora privatne prakse i brojni medicinski drugim zemljama. radnici iz RS, ali i zemalja okruženja.

O ACG modelu plaćanja primarne Na Sedmim danima porodične medicine bilo je riječi o plano- zdravstvene zaštite govoreno je i na skuvima koji su usmjereni na postizanje pravičnije raspodjele novca pu „Sedmi dani porodične medicine“, koji u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, kao i o projektima koji bi trebalo je održan u Tesliću u organizaciji Udružeda budu realizovani u saradnji sa zemljama regiona. nja doktora porodične medicine RS. Sini-

Zahvalnica direktoru Fonda

D

12

ša Stević, direktor Agencije za sertifikaciju, akreditaciju i unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite u RS, govoreći o ovom modelu plaćanja, rekao je da će pilot projektom, čija je realizacija planirana u dva doma zdravlja u toku naredne dvije godine, biti testirane mogućnosti za primjenu ovog modela i u Republici Srpskoj. Naime, kako je rekao Stević, Agencija za sertifikaciju, akreditaciju i unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite je kroz projekat Svjetske banke angažovala konsultante za pripremu odgovarajućih ugovora za PZZ na osnovu ACG sistema i QoF indikatora koji se koriste za plaćanje u Velikoj Britaniji. U okviru realizacije pilot projekta trebalo bi da bude urađena procjena koliko novca treba za funkcionisanje cijelog sistema

PZZ i da budu definisane rizične grupe pacijenata za koje je potrebno uvesti posebne intervencije radi ostvarenja ušteda.

Takođe, planirano je da budu sistematizovani ulazni podaci za definisanje indikatora za praćenje ostvarenja pojedinačnih ugovora i razvoj odgovarajuće aplikacije za praćenje obima i kvaliteta rada, što bi trebalo da bude osnov za širenje primjene ACG sistema na cijelu RS. Stević je još rekao da je za moguću privatizaciju u primarnoj zdravstvenoj zaštiti jedan od preduslova osmišljen model plaćanja koji će uvažavati specifičnosti registrovane populacije kod svakog tima porodične medicine. „Uvođenjem modernih načina plaćanja zdravstvenih profesionalaca i praćenja kvaliteta i rezultata rada, moguće je doći do efikasnijeg i održivog sistema zdravstvene zaštite u Republici Srpskoj“, naglasio je Stević.

Z D R A V S T V O

P

Informatizacija u zdravstvu

Prezentovan projekat Ezdravstvo

projekat bude implementiran u cijelosti, praktično neće biti potrebna zdravstvena knjižica u zdravstvenoj ustanovi, jer će uvidom u bazu padataka, na osnovu jedinstvenog matičnog broja, biti moguće vidjeti da li se radi o osiguranom ili neosiguranom licu.

U okviru uvođenja sistema Ezdravstva takođe je već izrađen i testiran sistem erecepta od ljekara do apoteke. Do sada je na ovaj elektronski način propisano i izdato ukupno 236.352 recepata, a dalji razvoj e-recepta zavisi isključivo od dinamike kojom će apoteke nabaviti neophodnu informatičku opremu.

Grgić je istakao da su među najbitnijim prednostima koje će sistem Ezdravstva unijeti bespapirni način komunikacije, unošenje podataka u sistem samo jednom, trenutna dostupnost podataka, uštede prestankom štampanja obrazaca recepata i uputnica i smanjenjem potrebe za određenim brojem administrativnog osoblja. ‘’U bližoj budućnosti uvođenje Ezdravstva doprinijeće da u svim zdravstvenim ustanovama bude moguća provjera statusa osiguranja, smanjiće se opterećenost zdravstvenih radnika kojima će biti dostupno više neophodnih informacija, biće moguće vidjeti koliko jedan pacijent troši novca za lijekove i sl.’’, kazao je Grgić.

Direktor Fonda je pohvalio dosadašnju aktivnost na uvođenju sistema Ezdravstva, čestitajući predstavnicima kompanije ‘’Računari’’ na urađenom poslu. ‘’Uvođenjem Ezdravstva znatno ćemo unaprijediti zdravstveni sistem i učiniti ga jednostavnijim kako za pacijente, tako i za zdravstvene ustanove’’, rekao je Kljajčin.

8 $ ɋ ȾȺ ɋɌ $ / ȳ $ 5 Ɍ Ɋ / / ȿ 6 / Ɇ / ( ɇɈ 0 ,7< 2 ,7 Ⱦɇ Ʌ ɇ /, < ɂ 4 ɋ 87

Ɉ ȺɄ

'

Ⱦ Ɍ 8 ɋ

8 $

Ⱥ Ɋ Ɍ / $/ / 6 $/ ȳȿ 5, ɍɁ / ( ɇɈ 0 ,7< 2 ,7 Ⱦɇ 7< Ⱥ /, < ȳ 4 ɋ 87

Ⱥ

'

Ɍ 8 ɄɈ ɋ ɋ

8 $ $ Ɍ / 0 /,7 / 62 $/, ȳȿȾ 5,7 ɍɁȺ ɋɌ Ɉ 7 < Ɉ / ȳ ɋ 87 < /,' < ɇȺ

Ɍ ɄɈ ɋ ȺɆ (4

8 $ Ɉ ɇɈ /, / 6 $/ ȳȿ 5, ɍɁ ɋ 7< 2 ,7 Ⱦɇ 7< Ⱥ Ɍ Ʌɂ ɋ ȳȺ / ( Ⱦ Ɍ /,' < Ⱥ ɄɈ ɋ Ɇ

4 ȺɊ 8 $ 8

ȳ $ ɇ $ ɇ /, ȿȾ 5,7 ɍɁ ɋɌ ɈɅ Ɉ ɂ ɋɌ /,7 < Ⱥȳ / ɇ /, 7< < ' ȺɄ ȺɆ (4 ȾȺ / $ ɋ Ɋ 0 Ɉ ȿ 5,7 ɍɁ ɋɌ ɈɅ ɇɈ 8$ ɇɈ 87 Ⱦ ɂ ɋɌ /,7 ɋ 8 < Ⱥȳ / ɇ Ⱦ Ɍ Ⱥ

/6 ɄɈ ɋ ȺɆ (4 ȺɊ / 0 <

8 ɇ Ɉ ɇɈ ɍɁ ɋ 8 ȳ 2 $ Ɉ Ʌ 7 Ɍ / ɂ ɋɌ < Ⱥȳ / ,7 ɋɌ 8$ ȿȾ Ⱦ /, ɇȺ ɋ ȺɆ (4 ȺɊ / 0 < /

6 7< Ɉ ɇɈ 8$ ɇ 8 2 ɋ

ȳ Ɉ 7 Ɍ Ʌɂ ɋ /, /, ȿ ɋ 8 / ( Ⱦ Ɍ 7< Ɍ $ Ⱦɇ '$ / 6 /,7 Ⱥ 5 4 ȺɊ / 0 Ɇ 8 ɇ 2 < ɄɈ ,7 $ ɇɈ 87 ȳ Ɉ /, /, ɋ ȿ ɋ ɋ 8 Ɍ ' Ⱦ

7< Ɍ Ⱦ Ɍ

$ ɍ ɇ $ / Ⱥ / / /

redstavnici kompanije ‘’Računari’’, kojoj je povjerena realizacija projekta Ezdravstvo, zaposlenima u Fondu zdravstvenog osiguranja su prezentovali šta je do sada urađeno na realizaciji ovog projekta, koje su aktivnosti još planirane i koje prednosti donosi sistem e-zdravstvo svakom od korisnika.

Prezentaciji je prisustvovao i prof. dr Ranko Škrbić, ministar zdravlja i socijalne zaštite, sa saradnicima te Goran Kljajčin, direktor Fonda zdravstvenog osiguranja.

Mihajlo Grgić, direktor ‘’Računara’’, naveo je da sistem Ezdravstva u RS podrazumijeva uspostavljanje centralizovane matične evidencije, centralizovanog elektronskog kartona (e-karton), formiranje baze podataka o receptiranim lijekovima, generisanje svih vrsta uputnica (e-uputnica), kao i izradu modula za praćenje usluga konsultativno-specijalističke zdravstvene zaštite.

U centralizovanoj matičnoj evidenciji, prema riječima Grgića, trenutno se nalazi 1.113.000 lica. Sistem za elektronsku provjeru osiguranja je izrađen i testiran, a do sada je obavljeno više od 370.000 provjera osiguranja. Elektronska provjera osiguranja već je moguća u velikom broju ambulanti porodične medicine na području Banjaluke, te u Driniću, Novom Gradu, Tesliću, Bijeljini, Rogatici, Rudom, Laktašima, Čelincu. Ovakva provjera osiguranja podrazumijeva da osiguraniku, kada

ǿǼǹǶDzǮǾǻǼǿȀ ǧdzDzǻǮǸǼǿȀ ȁǵǮǧǮǺǻǼǿȀ ǻǮ

ȳȺ

ǿȞȓȸțȎ țȜȐȎ ȑȜȒȖțȎ

13

Z D R A V S T V O

N

a Svečanoj skupštini Komore doktora medicine Republike Srpske održanoj 2. novembra u Banjaluci obilježena je 11. godišnjica rada ove esnafske institucije. Uspješan rad i razvoj komori su zaželjeli ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske prof. dr Ranko Škrbić; predsjednica Upravnog odbora Lekarske komore Srbije dr Dragana Milutinović; predsjednik Liječničke komore Federacije BiH dr Harun Drljević i predsjednik Komore doktora stomatologije RS dr Slavko Pećanac.

O osnivanju i radu Komore doktora medicine RS govorio je predsjednik Ko-

Komora doktora medicine RS

Preuzeto: KOD 29, godina XI, novembar 2012.

Svečano obilježena 11. godišnjica žali kraća stručna predavanja iz svojih oblasti.

Na svečanosti su dodijeljene nagrade i priznanja članovima Komore doktora medicine Republike Srpske. Najviše priznanje, Veliki pečat, dodijeljeno je prof. dr Veljku Mariću iz Foče.

Veliki pečat Komore doktora medicine Republike Srpske Nagradu za dugogodišnji stručni i naučni rad, kojom se nastavlja tradicija i vrijednosti struke, ove godine dobio je prof. dr Veljko Marić.

more doc. dr Momčilo Biuković, istakavši da je vođenje registra ljekara, licenciranje, razvoj kontinuirane medicinske edukacije, aktivna međunarodna saradnja, napredak komunikacije među članovima Komore, kao i pomoć kolegama u nevolji i njihovim porodicama i dalje među prioritetnim zadacima ove usta-

nove. Biuković se posebno osvrnuo na aktivnosti u protekloj godini, kada se pristupilo zamašnom poduhvatu osiguranja ljekara od ljekarske greške, što je potpuno novi vid brige o zaštiti profesije i pacijenata na našim prostorima. “Pošto nam se na prvom tenderu za izbor osiguravajuće kuće javio nedovoljan broj 14

Na svečanosti su dodijeljene nagrade i priznanja članovima Komore doktora medicine Republike Srpske.

Najviše priznanje, Veliki pečat, dodijeljeno je prof. dr Veljku Mariću iz Foče.

Dr Dragana Milutinović, predsjednica Upravnog odbora Lekarske komore Srbije, i doc. dr Momčilo Biuković

ponuđača osiguranja, pristupili smo raspisivanju drugog tendera s uvjerenjem da će ih ovog puta biti više i da ćemo moći napraviti najpovoljniji izbor osiguranja za naše članove. Ovo je veliki civilizacijski napredak za našu profesiju koji će proizvesti nove odnose u svakodnevnom radu i životu ljekara. Sigurno je da će se povećati odgovornosti ljekara koji prije svega moraju svoj posao obavljati stručno, u skladu sa propisanim protokolima, kao što će se uslovi rada i organizacija zdravstvenih ustanova morati podići na viši nivo.

Uvjereni smo da će osiguranje adekvatno zaštititi naše članove, doktore medicine od neopravdanih optužbi, medijskog blaćenja i dugih sudskih sporova. Isto tako, nadamo se da će i oštećeni pacijenti dobiti odgovarajuću satisfakciju“.

Svečanosti su prisustvovali i prof. dr Aleksandar Vasiljev, šef Katedre za radiološku dijagnostiku Moskovskog državnog Medicinsko-stomatološkog univerziteta i predsjednik Moskovskog Udruženja medicinskih radiologa i Steve Deaton iz SAD, zamjenik predsjednika VIZTEK LLC, kompanije koja aplicira informatičke tehnologije. Oni su odr-

Rođen je 1953. godine u Foči. Medicinski fakultet završio u Sarajevu 1977. godine. Od 2009. godine je redovni profesor na predmetu hirurgija Medicinskog fakulteta u Foči. Bio je i dekan ovog fakulteta i znatno pomogao u afirmaciji i kvalitetu ove visokoškolske ustanove.

Trenutno obavlja dužnost pomoćnika direktora Kliničkog centra Istočno Sarajevo, klinika i bolničkih službi iz Foče. U ovoj zdravstvenoj ustanovi radi više od 30 godina. Na hirurškoj klinici u Foči osnovao je Centar za pejsmejker koj radi već osam godina. Aktivno učestvuje u uvođenju novih hirurških metoda u abdominalnoj hirurgiji, laparoskopskoj hirurgiji i traumatologiji.

Izuzetne rezultate postigao je u oblasti naučno istraživačke djelatnosti, objavljujući stručne radove i publikacije u stručnim časopisima.

Takođe, nosilac je rada niza kliničkih studija koje se provode u odgovarajućim klinikama i bolničkim službama u Foči.

U djelokrugu svog rada aktivno djeluje u okviru Društva doktora medicine Republike Srpske, kao i Komore doktora medicine Republike Srpske.

Z D R A V S T V O

Hipokratovo priznanje Nagradu za životno djelo, koja se dodjeljuje za vrhunske rezultate u dugogodišnjem radu, dobili su prof. dr Zdravko Marić i doc. dr sc. Dmitar Travar

Nagrada za naučnoistraživački rad

Dodjeljuje se aktivnim članovima Komore za izuzetne rezultate postignu- te u oblasti naučno-istraživačke djelat- nosti, kao i za objavljene publikacije u stranim časopisima. Dobili su je: -

Dobitnici su: dr Mlađenka Dragaš, RZ I.Sarajevo dr Igor Kapetanov, RZ Foča dr Milorad Kuzmić, DZ Kotor Varoš dr Snežana Dragić, RZ Bijeljina, dr Miroslavka Tomić, DZ Mrkonjić Grad dr Goran Mlinarević, RZ Doboj prim. dr Rajna Tepić, DZ Banja Luka dr Tatjana Bošnjak, OB Trebinje dr Irena Janjić, DZ Zvornik

Nagrada za organizaciju zdravstvene službe Prof. dr Zdravko Marić Rođen je 1950. godine u Banjoj Luci, Medicinski fakultet završio 1975. godine u Beogradu.

Subspecijalista je abdominalne hirurgije i vanredni profesor na katedri Hirurgije Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci. Trenutno obavlja funkciju šefa Hepatobiliopankreatičnog odjela i zamjenik je načelnika Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju Kliničkog centra Banja Luka.

Prof. dr Marić je de facto začetnik laparoskopske hirurgije i limfadenoktomije na ovim prostorima.

Uveo je fast-track hirurgiju i endoskopske metode intraoperativnog i postoperativnog praćenja pacijenata.

U četiri navrata bio je na studijskim boravcima u inostranstvu: u Japanu, SAD-u, Italiji i Njemačkoj.

Autor je i koautor 66 stručnih radova, zatim knjige „Povrede jetre“, te autor odabranih poglavlja u knjigama „Hirurgija i njega hirurškog bolesnika“ i „Zdravstvena njega u vanrednim prilikama“.

Doc. dr sc. Dmitar Travar Rođen je 1958. godine u Glamoču, Medicinski fakultet završio u Novom Sadu.

Specijalizaciju iz Otorinolaringologije završio na Institutu za Otorinolaringologiju i Maksilofacijalnu hirurgiju u Beogradu.

Zbog posebnog interesa za hirurgiju uha usavršavao se na klinikama u Novom Sadu i Linkopingu u Švedskoj. Docent je na predmetu Otorinolaringologija na Medicinskom fakultetu u Banjaluci. Član je Udruženja otorinolaringologa Republike Srpske i Srbije, aktivno učestvuje na stručnim sastancima, a objavio je više stručnih i naučnih radova. Radi u Kliničkom centru Banja Luka i načelnik je na Klinici za bolesti uha, grla i nosa.

Dodjeljuje se aktivnim članovima Komore, za vrhunske uspjehe u praktičnoj primjeni novih medicinskih dostignuća, za izvanredne uspjehe u organi- Prof. dr Snježana Popović-Pejičić, načelnik zaciji i sprovođenju zdravstvene zaštite, Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Banjaluka, kao i stručnom usavršavanju zdravstvenacionalni koordinator za dijabetes melitus, nih radnika. predsjednica Udruženja endokrinologa i Dobitnici su: dijabetologa Republike Srpske i član Evropskog udruženja endokrinologa, te Američke i Evropske - doc dr Milka Mavija, Udruženje asocijacije za proučavanje dijabetesa. oftalmologa RS - dr Cmiljka Mitrinović, OB Trebinje - prim. dr Vera Aksentić, ZFMR „Miroslav Zotović“, BL - prim. dr Miroslava Vasić, Udruženje transfuziologa RS - dr Stamenka Trivić, DZ Banja Luka - dr Radoslavka Lečić, RZ Foča - dr Miomir Šaula, DZ Srbac - dr Zlatan Marković, RZ Doboj - dr Višnja Vulić, Banja Luka - dr Milorad Drljević, OB Zvornik - dr Nikolina Balaban, Udruženje pa- Prof. dr Predrag Grubor, Klinički centar tologa RS Banja Luka, specijalista ortopedske hirurgije i dr Lela Vidaković, RZ Bijeljina traumatologije, vanredni profesor na Medicinskom dr Miroslav Đurica, Udruženje refakultetu u Banjoj Luci. Jedan od njegovih članaka BioMedib Journal proglasio je najboljim radom iz umatologa RS spoljne fiksacije za 2011. godinu.

- dr Jadranka Stanisavić Šimić, Udruženje mikrobiologa RS Nagrade za naučno-istraživački - dr Slobodan Stanić, Institut za javno zdravstvo RS rad biće naknadno uručene: - Prim. dr Draganu Sorajiću, speNagrade za najbolje postignute recijalisti neuropsihijatrije, trenutno je dizultate na studiju medicine, kao i novrektor Doma zdravlja u Trebinju, - Doc. dr Dejanu Bokonjiću, spe- čane nagrade dobili su: cijalisti pedijatrije, docentu na Medicin- - dr Milena Dubravac, iz Foče, diplomirala na MF Foča skom fakultetu u Foči, član Komisije za međunarodnu saradnju Komore doktora - dr Suzana Šipka, iz Banje Luke, diplomirala na MF Banja Luka. medicine RS.

Nagrada za primarnu zdravstvenu zaštitu Dodjeljuje se aktivistima, članovima Komore za izuzetnu organizaciju redovne zdravstvene kontrole, kao i postignut uspjeh u prevenciji bolesti 15

Z D R A V S T V O

H E A LT H

C L U S T E R R E P U B L I K A S R P S K A

Prvi istraživački klaster u Republici Srpskoj

Health Rtd Cluster Pripremio: dr Siniša Mutić

U

Republici Srpskoj je osnovan prvi klaster za jačanje istraživanja i tehnološkog razvoja u oblasti medicine i zdravstvenih nauka - HEALTH RTD CLUSTER. Projekat u okviru koga je osnovan klaster je finansiran sredstvima Okvirnog programa 7 (FP7), specifični program “Regioni znanja” koji ima za cilj da ojača istraživački potencijal evropskih regiona, naročito podsticanjem i pružanjem podrške razvoju regionalnih “klastera zasnovanih na istraživanju” širom Evrope, zajedničkim učešćem univerziteta, istraživačkih institucija, preduzeća i regionalnih vlasti (tzv. „triple helix“). Projekat se realizuje u okviru evropskog konzorcijuma koga čine 23 institucije iz Španije, Njemačke, Italije, Mađarske, Rumunije i Bosne i Hercegovine.

Grad Prijedor je za potrebe ovog klastera dao na korištenje kancelariju u Poslovnom centru „Prijedor“ koja je renovirana i opremljena sredstvima partnera na projektu AMI 4 EUROPE. Za predsjednika Upravnog odbora klastera izabran je dr Siniša Mutić iz Opšte bolnice Prijedor, a za predsjednika Skupštine klastera mr Ozren Kordić s Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci.

Inicijativa za osnivanje klastera je pokrenuta u okviru trodnevne radionice na Mrakovici, gdje je potpisan Memorandum o razumijevanju povodom osnivanja klastera za jačanje istraživanja i tehnološkog razvoja u oblasti zdravstva i medicinskih nauka u Republici Srpskoj. Podršku uspostavljanju klastera dali su i predstavnici Vlade Republike Srpske. U ime Mini-

16

starstva nauke i tehnologije RS skupu se obratio ministar prof. dr Jasmin Komić koji je istakao značaj formiranja ovakvog klastera za nauku u RS. Predstavnik Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske prof. dr Milan Skrobić istakao je da je formiranje klastera u liniji s naporima koje ovo ministarstvo čini s ciljem sveukupnog poboljšanja sistema zdravstvene zaštite u RS. Članovi novonastalog klastera su: 1. Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci, 2. Medicinski fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu, 3. Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Banjaluci, 4. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Banjaluci, 5. Klinički Centar Banjaluka 6. Opšta bolnica Prijedor 7. Agencija za ekonomski razvoj opštine Prijedor PREDA-PD 8. Euro projekt centar Banjaluka 9. Paroco B, Banjaluka

Ciljevi klastera su: • Jačanje istraživačko-razvojnih kapaciteta u oblasti medicine i zdravstvenih nauka, usmjeravanje društva ka inovacijama i podizanje opšteg nivoa tehnologija u privredi i obezbjeđivanje konkurentnosti robe i usluga na domaćem i svjetskom tržištu; • Uspostavljanje međunarodne saradnje radi brže integracije u svjetske naučne, privredne, društvene i kulturne tokove i uključivanje u evropski istraživački prostor, edukacija, razmjena informacija među članovima; • Povezivanje privrede i nauke u oblasti medicine i zdravstvenih nauka u srodnim djelatnostima, unapređenje uslova obavljanja djelatnosti istraživanja, tehnološkog razvoja u oblasti medicine i zdravstvenih nauka, te • Praćenje tehničko-tehnoloških dostignuća u ovoj oblasti i usklađivanje zajedničkih interesa s prioritetima u oblasti medicinskog imidžinga, biotehnologija, nanomedicine i informaciono-komunikacijskih tehnologija (IKT) u oblasti zdravstva.

Sam klaster je napravljen po Triple helix pristupu gdje istraživački vođeni klasteri u Fp7 RoK tematskoj oblasti moraju biti sastavljeni iz minimalno tri vrste organizacija: - Organizacije koje se bave istraživanjem (univerziteti, istraživačke organizacije, istraživačke profitne organizacije); - Poslovni sektor (velika, mala i srednja preduzeća po definiciji EC-a); - Regionalne/lokalne institucije (lokalna i regionalna uprava, razvojne agencije).

Prije osnivanja klastera partneri iz RS/ BiH na projektu AMI 4 EUROPE su radili na dokumentu „Inicijalna analiza“. Cilj ovog dokumenta je definisati zajedničku na-

Z D R A V S T V O

učnu bazu o stanju u medicinskom imidžingu (Medical Imaging state-of-the-art) i stručnjacima iz ove oblasti u RS/BiH. Ovaj izvještaj treba dati pregled naučnih i nenaučnih institucija s odgovarajućim zainteresovanim stranama, odnosno stručnjacima iz ove oblasti. Takođe, prikazane su i strategije, programi i politike koje utiču na MI (medicinski imidžing) i AMI (napredni medicinski imidžing). Poseban segment ovog izvještaja je regionalni pregled službenih statističkih podataka za RS koji je u vezi s obrazovanjem i S&T područjem, zdravstvenim sistemom, demografskim pokazateljima i drugim važnim podacima potrebnim za socijalni i ekonomski uticaj na MI u Republici Srpskoj.

Ova početna analiza je dala relevantne činjenice i zaključke koji su bili korišteni za izradu SWOT analize i analizu vrijednosnog lanca (Value chain analysis). U sklopu ove SWOT analize i analize lanca vrijednosti u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini različiti pokazatelji su posmatrani i evaluirani za područje medicinskog imidžinga (MI) i naprednog medicinskog imidžinga (AMI).

Ova SWOT analiza je nastala kao rezultat, odnosno kao nastavak prethodne inicijalne analize za istu regiju koja je preslikala najvažnije strategije, politike i programe koji se više ili manje odnose na MI i AMI sektor, ali bez namjere da izvrši detaljnije procjene ili napravi procjenu vrijednosti. Republici Srpskoj u BiH još nedostaju važna i strateška ulaganja i investicioni partneri.

Dakle, nivo korištenja modernih tehnologija u medicinskom imidžingu i naprednom medicinskom imidžingu nije zadovoljavajući i zahtijeva poboljšanje. Glavni razlog je nedostatak skupe i moderne opreme, kao i prateće infrastrukture. Ali, s druge strane, postoji nedostatak raspoloživih kvalifikovanih stručnjaka i radnika na domaćem tržištu rada.

Kao direktna podrška implementaciji medicinskog imidžinga i naprednog medicinskog imidžinga komercijalni sektor (dobavljači opreme) nije dobro razvijen i ne pruža svu potrebnu podršku. Naime, u Republici Srpskoj postoji mali broj preduzeća koja se bave opremom za MI I AMI. Međutim, ova preduzeća takođe nemaju ozbiljnu podršku iz nacionalnih i regionalnih finansijskih programa podrške. Takođe, regionalna preduzeća su suočena s nedostatkom povezivanja i veza s istraživačkim ustanovama i univerzitetima.

Osnivanjem klastera želimo da pokušamo da razvojem kvalitetnih projekata i strategija s partnerskim organizacijama iz zemalja Evropske unije, doprinesemo poboljšanju situacije u ovim oblastima. www.rtdcluster-health.rs.ba

Centar za zdravstveni menadžment

Projekat jačanja zdravstvenog sektora (HSEP)

C

entar za zdravstveni menadžment – JZU Instituta za javno zdravstvo RS je krajem avgusta 2012. godine započeo realizaciju dijela Projekta jačanja zdravstvenog sektora. Edukacije koje su do sada realizovane pohađalo je više od 200 učesnika iz svih domova zdravlja u Republici Srpskoj.

U proteklom periodu učesnici su pohađali dva nastavna modula: Organizacioni menadžment u zdravstvenim ustanovama i Upravljanje kvalitetom zdravstvene zaštite, kao i kratki kurs iz Upravljanja promjenama za timove porodične medicine. U okviru ovih edukacija, teoretski i praktično su obrađene specifične teme iz oblasti zdravstvenog menadžmenta koje će u svakodnevnoj primjeni unutar zdravstvenih ustanova rezultovati unapređenjem unutrašnjeg sistema rada domova zdravlja, a samim tim i unapređenjem kvaliteta pruženih usluga pacijentima.

U narednom periodu Centar za zdravstveni menadžment će, pored već navedenih edukacija, realizovati još i nastavne module Menadžment ljudskih resursa u zdravstvenim ustanovama i Zdravstvena ekonomika i finansiranje zdravstvene zaštite.

Sve edukacije u organizaciji Centra za zdravstveni menadžment se izvode regionalno, što znači da su formirane grupe domova zdravlja po kriterijumu geografske bliskosti. Edukacije se izvode po jedan dan sedmično, zavisno od

nastavnog modula, trajanje edukacije je 4-7 dana. Ovaj sistem organizovanja edukacije je naišao na veliko odobravanje svih polaznika, budući da su finansijski troškovi putovanja svedeni na minimum, a pohađanje ovog vida usavršavanja ne remeti polaznike u izvršavanju njihovih svakodnevnih radnih obaveza.

Trajanje Projekta jačanja zdravstvenog sektora predviđeno je do kraja 2014. godine. U tom periodu edukaciju na nastavnim modulima Organizacioni menadžment u zdravstvenim ustanovama, Upravljanje kvalitetom zdravstvene zaštite, Menadžment ljudskih resursa u zdravstvenim ustanovama i Zdravstvena ekonomika i finansiranje zdravstvene zaštite će proći oko 300-350 učesnika. Ova četiri na-

stavna modula su osmišljena za menadžere domova zdravlja, tj. direktore i njihove najbliže saradnike, uključujući načelnike službi i glavne sestre.

U istom periodu, kratki kurs iz Upravljanja promjenama za timove porodične medicine, će proći oko 300 timova porodične medicine.

Sve edukacije u organizaciji Centra za zdravstveni menadžment uglavnom izvode domaći predavači. Prednost ovakvog pristupa izvođenju edukacije jeste stvaranje baze sopstvenog nastavnog kadra koji će biti osposobljen da vrši edukaciju i nakon završetka projekta.

A.Đ.

17

Z D R A V S T V O

B

anjaluka je imala čast 17 oktobra 2012.godine da ugosti prof. dr Panosa Vardasa, predsjednika Evropskog udruženja kardiologa. Evropsko udruženje kardiologa je vodeće strukovno udruženje iz oblasti kardiologije u Evropi.

Prof. dr Panos Vardas je istaknuti stručnjak u oblasti kardiovaskularnih oboljenja u Evropi, doktor nauka iz oblasti elektrofiziologije i pejsinga, profesor kardiologije na Univerzitetu u Kritu i šef Odjeljenja kardiologije Univerzitetske bolnice u Heraklionu.

Istoga dana u saradnji sa farmaceutskom kompanijom Bayer održan je skup na temu prevencije ishemijskog moždanog udara kod pacijenata s atrijalnom fibrilacijom, kao najčešćom aritmijom u kardiologiji i novi pristup u liječenju oralnim antikoagulansima, Skup je okupio gotovo sve kardiologe iz Republike Srpske, Federacije Bosne Hercegovine, kao i veliki broj specijalista interne medicine, neurologije, te porodične i urgentne medicine, kao i specijalista kliničke farmakologije.

Načelnica Klinike za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Banjaluka dr sc. med. Tamara Preradović-Kovačević je u uvodnom izlaganju predstavila Kliniku za kardiovaskularne bolesti, referentnu ustanovu za dijagnostiku i liječenje kardiovaskularnih oboljenja u Republici Srpskoj.

Skup je zvanično otvorio prof. dr Ranko Škrbić, ministar zdravlja i socijalne

18

Stručni skup kardiologa, tema: “Novi pristup u liječenju oralnim antikoagulansima”

Prof. dr Panos Vardas u Banjaluci Pripremila: dr sc. med. Tamara Preradović-Kovačević

Prof. dr Panos Vardas, mr sc. med. Dragan Unčanin, dr sc. med. Tamara Preradović-Kovačević

zaštite Republike Srpske, koji je svojim prisustvom uveličao događaj i naglasio važnost teme skupa.

Prof. dr Mirza Dilić, direktor Kardiološke klinike Kliničkog centra Sarajevo, najavio je uvaženog gosta prof. dr Panosa Vardasa.

Profesor Vardas je održao predavanje o atrijalnoj fibrilaciji i prevenciji ishemijskog moždanog udara u kome je detaljno razradio najnovije smjernice Evropskog udruženja kardiologa o atrijalnoj fibrilaciji.

Nakon veoma zanimljivog i korisnog predavanja uslijedila je diskusija s velikim brojem pitanja koja je postavljao široki auditorijum.

Klinički razvoj programa “Rivaroxaban” prezentovao je Dr Wolf Sittner, Medical Affairs Europe I&II Bayer Pharma.

U drugom dijelu skupa, prof. dr Duško Vulić, predsjednik Udruženja kardiologa Republike Srpske, prikazao je podatke Udruženja o incidenci i prevalenci atrijalne fibrilacije, dok je mr sc. dr Dragan

Unčanin, predsjednik Radne grupe za poremećaje ritma Udruženja kardiologa Republike Srpske, svojim predavanjem kroz ilustrativne primjere iz svakodnevne prakse naglasio značaj primjenjivanja smjernica kao i potrebu za individualnim pristupom svakom pacijentu s atrijalnom fibrilacijom.

Narednog dana, nakon sastanka sa prof. dr Rankom Škrbićem, ministrom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, predsjednik Evropskog udruženja kardiologa prof. dr Panos Vardas posjetio je Kliniku za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Banjaluka.

Zajedno s načelnicom Klinike za kardiovaskularne bolesti dr sc. med. Tamarom Preradović-Kovačević i šefom Pejsmejker centra mr sc. med. Draganom Unčaninom prof. Vardas je obišao Kliniku i tom prilikom dobio detaljnije informacije o invazivnim i neinvazivnim dijagnostičkim i terapijskim metodama i procedurama koje se primjenjuju na Klinici.

Tokom jednočasovne posjete, menadžment Klinike za kardiovaskularne bolesti je imao priliku da s uvaženim gostom prodiskutuje o viziji razvoja i unapređenja rada ove klinike. Prof. dr Vardas je tom prilikom istakao važnost ujedinjenja struke u regiji po pitanju kardiovaskularne problematike.

Na kraju posjete, predsjedniku Evropskog udruženja kardiologa uručena je diploma počasnog konsultanta Klinike za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Banjaluka i počasnog člana Udruženja kardiologa Republike Srpske.

Z D R A V S T V O

N

aš uvaženi kardiolog prof. dr Duško Vulić boravio je u Los Angelosu, gdje je od 4-7. novembra učestvovao u radu Američkog kongresa kardiologa (AHA Scientific Meeting 2012). Prezentovao je rad grupe autora (D. Vulic, D. Secerov-Zecevic, M. Burgic, J. Marinkovic, S. Ristic, Z. Vujkovic, S. Medenica, N. Kocev, N. Wong, A. Lazarevic) Posttrauma Cardiovascular Risk Factors and Subclincal Atherosclerosis in Young Adults Following War in Bosnia-Herzegovina (Posttraumtaski faktori rizika kardiovaskularnih oboljenja i subklinička ateroskleroza u mladih nakon rata u Bosni i Hercegovini).

U radu su prikazani rezultati Projekta: Postraumatski prediktori kardiovaskularnih oboljenja kod mladih u poslijeratnom periodu koji je realizovala Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske (ANURS) - Odbor za kardiovaskularnu patologiju u periodu 2007-2010. godine. Analizirani su faktori rizika KVB-a i prediktori ateroskleroze kod mladih koji su tokom ratnih dešavanja kao djeca doživjeli psihotraumu. Rezultati su pokazali da su i mladi sa psihotraumom imali značajnije zadebljanje intime karotidnih arterija (CIMT) u odnosu na mlade koji nisu doživjeli psihotraumu.

Na poziv profesora Nathana D. Wonga, bivšeg predsjednika Američke asocijacije za preventivnu kardiologiju, kao specijalni gost prof. dr Vulić prisustvovao je sastanku Boarda na kome je analizirana dosadašnja saradnja s drugim udruženjima i asocijacijama u svijetu.

Medici.com Profesore Vuliću, kakva je diskusija bila na pomenutu studiju i šta znači vaša posjeta Univerzitetu Kalifornia Irvine za Udruženje kardiologa Republike Srpske?

D.V. Pokazano je da se slične studije nisu radile u svijetu i da naša studija predstavlja dobar osnov za pokretanje opsežnijih istraživanja.

Rezultati naših autora su ukazali da u sprovođenju mjera prevencije KVB-a treba posebnu pažnju posvetiti mladima koji su preživjeli psihotraumu u cilju promjene načina života i dobre kontrole faktora rizika.

Na sastanku Boarda posebno je istaknuta dobra saradnja sa Udruženjem kardiologa Republike Srpske i Fondacijom “Zdravlje i srce” u organizaciji i Međunarodne konferencije 20

Učešće prof. dr Duška Vulića na Američkom kongresu kardiologa 2012. u Los Angelosu i posjeta Univerzitetu Kalifornia Irvine (UCI)

Fellow of American College of Cardiology

o prevenciji kardiovaskularnih bolesti koja je 2009. održana u Banjaluci kao i učešću na III kongresu kardiologa Republike Srpske sa međunarodnim ućešćem. Dogovoreno je da se nastavi započeta saradnja, posebno u organizaciji zajedničkih skupova.

Na poziv direktora “Heart Disease Prevention Programme”, Division of Cardiology, University of California, Irvine kao gostujući profesor održao sam tri predavanja: PREVENTION OF CARDIOVASCULAR DISEASE AT THE CHILDREN AND YOUNG PEOPLE (PREVENCIJA KARDIOVASKULARNIH OBOLJENJA KOD DJECE I MLADIH), za studente koji slušaju teme iz preventivne kardiologije. U okviru predavanja posebno sam predstavio naše studije koje su analizirale faktore rizika kod djece i mladih. Takođe sam predstavio pokrenuti Projekt Fonda zdravstvenog osguranja Republike Srpske i Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske:

Prevencija faktora rizika KVB-a kod djece školskog uzrasta - “Mala škola zdravlja” koji realizuje Centar za medicinska istraživanja i razvoj zdravstvene zaštite.

WAR TRAUMA FACTORS AND CARDIOVASCULAR RISK (RATNA TRAUMA I KARDIOVASKULARNI RIZIK), za kardiologe oblasti Orange County gdje se nalazi University of California, Irvine.

U okviru predavanja analiziran je odnos ratne traume i faktora rizika kardiovaskularnih oboljenja s posebnim osvrtom na postraumatske prediktore kardiovaskularnih oboljenja kod djece i mladih i rezulate naše studije. Na ovu temu objavljen je u januaru pregledni članak: D. Vulic, D. Secerov, I. Tasic, M. Burgic: War Trauma Factors and Cardiovascular Risk, Curr Cardiovasc Risk Rep, 2012: 6:141–145.

IMPLEMENTATION EUROPEAN GUIDELINES ON CARDIOVASCULAR DISEASE SECONDARY PREVENTION (IMPLEMENTACIJA EVROPSKIH PREPORUKA

Z D R A V S T V O

ACC.13 and TCT@ACC-i2 ZA PREVENCIJU KARDIOVASKULARNIH BOLESTI) za kardiologe University of California Irvine Medical Center.

U okviru predavanja analizirano je sprovođenje mjera sekundarne prevencije koronarne bolesti u Evropi, predstavljeni su rezultati EUROASPIRE I, II i III studija. Takođe su predstvaljeni i rezultati naše studije Republic of Srpska Coronary Prevention Study (ROSCOPS I, II, III i IV).

Medici.com U toku vašeg boravka na Američkom kongresu kardiologa pokrenuta su i pitanja saradnje sa American Heart Association i American College of Cardiology.

D.V. U okviru ranije pokrenute saradnje Fondacije “Zdravlje i srce” i American Heart Association (AHA) na kongresu je dogovoreno da se uključimo u globalne projekte AHA: Go Red To Women (projekat namijenjen prevenciji kardiovaskularnih bolesti kod žena) u saradnji Svjetskom federacijom za srce (WHF) i Emergency Cardiac Care (ECC) (Hitna kardiološka pomoć) i Cardiopulmonary resuscitation (CPR) (kardiopul-

monalna reanimacija) koji su organizovani u 140 zemalja u okviru 450 edukacionih centara.

U razgovorima s predstavnicima druge Američke asocijacije kardiologa - American College of Cardiology (ACC) dogovoreno je da se otpočne sa kandidaturom naših vodećih kardiologa za Fellows-e ACC. To bi stvorilo uslove da se u narednom periodu organizuje International Chapter of ACC za Jugoistočnu Evropu sa zadatkom da realizuje zajedničke sastanke i projekte sa nacionalnim udruženjima kardiologa.

Nakon dostavljanja aplikacije, preporuka i potrebne dokumentacije obaviješten sam da je Nominacioni komitet ACC-a izabrao mene za Fellow American College of Cardiology kao predsjednika Udruženja kardiologa Republike Srpske, što predstavlja prvi izbor iz Republike Srpske i jedan od prvih iz Bosne i Hercegovine.

Svečana dodjela diplome biće obavljena na svečanoj ceremoniji u okviru kongresa ACC 13 11. marta u San Francisku.

The American College of Cardiology is coming to San Francisco for ACC.13, March 9 – 11, 2013. Focus on the transformation of cardiovascular care — from discovery to delivery.

See how innovation and science impact the delivery of quality care and the prevention of cardiovascular disease in our patients.

We give you the tools you need to improve your quality of care. Plus, at ACC. 13, you can personalize your experience — by specialty, by interest area, by role in the CV team, and more!

Medici.com

Don’t miss these key dates: Aug. 22: ACC Member Registration & Housing Opens Sept. 12: Nonmember Registration & Housing Opens Oct. 1: Call for Abstracts & Challenging Cases Oct. 17: Early Bird Registration & Housing Deadline Oct. 31: Call for Late Breaking Clinical Trials Nov. 13: Deadline for Call for Abstracts & Challenging Cases Dec. 12: Deadline for Call for Late Breaking Clinical Trials Jan. 30: Advance Registration & Housing Deadline Prof. dr Nathan Wong, prof. dr Maciej Banach, prof. dr Stephen Kopecky sa Mayo Clinic, predsjednik Američkog udruženja preventivne kardiologije i prof. dr Duško Vulić

accscientificsession.cardiosource.org

21

Z D R A V S T V O

Z

avod za radiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Banjaluka, prema opremi koja je u funkciji, svrstava se u red vodećih centara u regionu. Među najsavremenijim aparatima odnedavno je i magnetna rezonanca od tri tesle. Razlog više što je Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS organizovalo u Banjaluci simpozijum pod nazivom: „Radiologija - korak u budućnost“ kako bi se razmijenila najnovija saznanja i iskustva u ovoj perspektivnoj grani medicine. Učesnik ovog skupa bio je Medical d.o.o. Mostar, zastupnik svjetskog proizvođača medicinske opreme GENERAL ELETRIC za Bosnu i Hercegovinu. Među uglednim predavačima bio je i prof. dr Mladen Prvulović sa Instituta za onkologiju Vojvodine, poznat stručnoj, ali i široj javnosti po doprinosu ostvarenog u oblasti primjene magnetne rezonance. Prof.

Prvulović je autor i koautor više od 205 radova iz oblasti nuklearne medicine i magnetne rezonance, objavljenih u nacionalnim i međunarodnim naučnim i stručnim časopisima. Koeditor je u pet monografija i autor 12 poglavlja u tri monografije. U intervjuu za Medici.com prof. dr Mladen Prvulović nam otkriva mogućnosti savremene magnetne rezonance u primarnoj dijagnostici, praćenju bolesnika, evoluciji bolesti, stepenu proširenosti oboljenja.

Na ovom stručnom skupu u Banjaluci govorio sam o medicinskom snimanju u onkologiji (imidžingu) s aspekta postojećih najnovijih dostignuća.

Osim toga, zajedno s kolegama iz Srbije došli smo da čestitamo kolegama iz Zavoda za radiologiju Kliničkog centra Banjaluka na novoj opremi koja ih je sada svrstala u red vodećih centara u regionu. Veliki je napredak imati u funkciji dve magnetne rezonance, od kojih je jedna od tri tesle, poslednja iz generacije najsavremenijih, multislajsne skenere i ostalu popratnu opremu u radiologiji. Posebno me raduje činjenica da je 25 mladih lekara na specijalizaciji, a oni će za koju godinu preuzeti od starijih kolega rad na ovim složenim aparatima. Moram da podsetim da smo još pre više od desetak godina, mi iz Sremske Kamenice, uspostavili vrlo dobru saradnju sa Kliničkim centrom Banjaluka koja je podrazumevala i obuku za rad na ovim savremenim aparatima za medicinska snimanja. Slušajući na ovom skupu ministra zdravlja RS, prijatno sam iznenađen podacima da se velika sredstva 22

Simpozijum: Radiologija - korak u budućnost, Banjaluka, 12.10.2012.

Prednosti savremene magnetne rezonance

Prof. dr Mladen Prvulović, Anđa S. Ilić

izdvajaju za unapređenje zdravstvene zaštite na celoj teritoriji RS, a ne samo u Banjaluci kao najvećem centru, nego i u Prijedoru, Istočnom Sarajevu, Trebinju, Foči. Znači, ta savremena oprema se ravnomerno raspoređuje, naravno uz potrebu uvažavanja medicinskih kriterijuma. Primjera radi, opšta bolnica nižeg ranga dovoljno je da

ima i 16-to slajsni skener, koji pravi tih 16 sličica u jednom proseku. To je znak da će i oni moći rešavati dobar deo problematike, a pacijenti će biti pošteđeni odlaska u Banjaluku. Sve u svemu, ovaj napredak za normalne okolnosti ne bi bio toliko atraktivan, s obzirom na to da smo pre desetak i više godina skoro krenuli od nule i

Z D R A V S T V O

da je ovaj region bio u mnogo čemu devastiran pa i u zdravstvu. Stoga je ovo izuzetno veliki napredak, tako da mogu shvatiti da ljudi koji se bave zdravstvenom politikom imaju sluha za zdravlje građana. Volim, istorijski gledano, da citiram političara koji je “pao” na pitanju o zdravlju naroda.

Bio je to Čerčil koji se nakon Drugog svetskog rata kandidovao za predsednika vlade Engleske. On je rekao da je zdravlje briga pojedinca, a njegov protivkandidat Atli je rekao: „Ne, ne, to mora država da organizuje“. Naravno, Čerčil kao ratni heroj i ugledna ličnost u to vreme nije prošao na izborima.

Poruka je jasna: Ako političari žele da imaju simpatije birača, onda se moraju zalagati za moderno zdravstvo, navodi prof. Prvulović.

Medici.com Koje su prednosti savremene magnetne rezonance u odnosu na klasičnu?

Mogućnosti se povećavaju srazmerno jačini magnetnog polja i modernijih softvera. Klasičnom MR uglavnom ispitujemo morfologiju (npr., ima tumor te i te veličine, lokalizovan tamo). Ali ovom savremenom spektroskopijom može se utvrditi da li je taj tumor maligni ili benigni. Ako je maligni može se odrediti i stepen maligniteta, jer može da ispita biomarkere in vivo, znači bez ulaženja u sam tumor, odnosno uzimanje uzorka. Savremena MR može bolje da opiše odnos tog tumora prema okolini. Ako je potiskuje to je znak benigniteta, ako urasta u okolno tkivo – to je znak malignosti. MR može precizno da odredi ono 3D, lokalizaciju i posebno kakav je odnos tog tumora prema velikim krvnim sudovima i ne velikim nervima. To je važno da bi hirurg znao odabrati operativni pristup, jer nije jednostavno ako je nešto upleteno među velike krvne sudove. Na ovom simpozijumu u Banjaluci pokazao sam slajd gdje se vidi kako je karcinom pluća bio u luku aorte. U tom slučaju morala je da bude urađena precizna MR, ako taj tumor ulazi u aortu hirurg ne sme operativno da pristupi jer čim ga malo povuče grunuće ogromna količina krvi i pacijent će ostati na stolu. Ovde treba primeniti druge metode: hemioterapiju i zračenje. U takvim odlukama pomaže MR. Danas savremena MR može da radi hol bodi, što znači u jednom aktu snimak celog tela. To je važno kako bi se videlo kakva je lokalna i regionalna proširenost malignog tumora, odnosno

Zavod za kliničku radiologiju Kliničkog centra Banjaluka,

Edukacija radiološkog osoblja na MR sistemu GE Signa 3.0 T U Zavodu za kliničku radiologiju Kliničkog centra Banja Luka, u periodu od 2.10. do 4.10.2012. godine, održana je napredna edukacija za rad na uređaju za magnetnu rezonancu GE Signa 3.0 T. Predavač i demonstrator trodnevne edukacije bio je g. Aléxis Giakoumelos, fizičar i specijalista za napredne kliničke aplikacije kompanije General Electric za jugoistočnu Evropu. Obuci su prisustvovali ljekari radiolozi i radiološki tehničari koji obavljaju preglede magnetnom rezonancom, kao i tim za tehničku podršku Zavoda.

Ovo je četvrta posjeta g. Giakoumelosa Zavodu za kliničku radiologiju.

Za razliku od prethodnih obuka, prilikom kojih su prvi put uvođene pojedine procedure snimanja, sada su postojeći protokoli snimanja optimizovani da bi omogućili kvalitetniju dijagnostiku.

Optimizacija je izvršena u svim aspektima – od pozicioniranja pacijenata i akvizicije, do postprocessing-a dobijenih podataka.

Između ostalih, optimizovane su procedure MR abdomena, MR-enterografije i kolonografije, MRCP-a, MR zglobova, MR grudnog koša, MR mekih tkiva vrata te neuroradiološke MRprocedure (MR glave, MR hipofize, MR svih segmenata kičme te MR-spektroskopija, koja se praktikuje od 2011) Ovom edukacijom dodatno je proširen spektar dijagnostičkih usluga Zavoda, a trenutna praksa Zavoda podignuta je na viši nivo.

da li postoje udaljene matastaze. Slikate debelo crevo koje može na magnetu da se snima iako je šuplji organ, ali ne snimamo onu unutrašnjost creva, nego koliko je tumor urastao u okolno tkivo i da li je dohvatio neki od unutrašnjih organa (bešiku, prostatu kod muškaraca ili matericu kod žena). To se sve jasno može videti. MR može, ako radimo snimak celog tela, da vidi i one metastaze za koje ne znamo da postoje, odnosno nema kliničkih znakova o njihovom prisustvu. Primera radi, navešću slučaj jedne pacijentkinje koja je imala cervikalni karcinom okarakterisan kao jedan B, što znači da nije mnogo proširen. Kada je snimljena MR videla se matastaza u kičmi. To više nije prvi B, to je već IV stadijum. Pacijentkinja nije imala nikakve tegobe u vezi s kičmenim stubom (lumbalgiju, išijalgiju, išijas). Tu je značaj MR-a što u vrlo kratkom vremenu može da obavi snimak celog tela. U onkologiji je to veoma važno.

Medici.com Da, ali prof. Prvuloviću, i ranije su se mogle otkriti metastaze, dakle, prije MR-a.

Tačno. To su tzv. metahrone metastaze, one koje se otkrivaju nakon lečenja osnovne bolesti. Npr., operišete rak debelog creva, a nakon dve godine otkrijete metastazu u kostima, jetri i onda se postavlja pitanje da li su možda one bile i u vreme postojanja primarnog tumora. One su morale tada postojati, samo nisu bile vidljive. Ako nešto ne vidimo, znači da ne postoji. U takvim situacijama su upravo dobre visoko senzitivne metode koje mogu da 23

Z D R A V S T V O

snime celo telo i onda u početku barem znamo na čemu smo. Znači, imamo tumor, histolog će odrediti koji je tip i podtip, odrediće se tumorski markeri i tad kad imamo kompletnu sliku onda smo u mogućnosti da i terapiju prilagodimo lečenju. Rak nije lokalna bolest. To je stara postavka, još od Virfofa -oca patologije. Danas lepeza dosta moćnih citostatika i savremena radioterapija čine rak hroničnom bolešću. Znači, kao što imate hroničnu slabost srca, tako imate i hronični rak.

On se mora pratiti. Navešću vam iz vlastitog iskustva slučaj kada se karcinom ponovo javio nakon 30 godina, ali ne istog tipa nego kao posledica lečenja onog prvog. Zato mi onkolozi u šali kažemo da lečimo jedan rak, a možda indukujemo drugi.

Medici.com Iz Vaše priče naslućujemo koliki je značaj savremene MR u “korektnoj” dijagnostici. Ima li ova metoda i svojih mana?

One su zaista minimalne. Ova metoda se ne može primenjivati kod pacijenata s pejsmejkerima i nekim metalima. Ali i to je retkost jer se ovi savremeni implantati ne rade od gvožđa i čelika nego od legura koje su kompatibilne sa MR-om. Decu od 3-5 godina možemo sedirati prilikom snimanja.

Isto tako za trudnice i plod MR nije štetna. Čak šta više, ona je poželjna kod patoloških trudnoća gde se mogu otkriti i anomalije na centralnom nervnom sistemu ploda, srcu ili drugim organima.

Medici.com Savremena magnetna rezonanca pripada grupi veoma skupih medcinskih aparata. Da li je njena primjena i ekonomski opravdana?

Skupi aparati mogu da rade 24h dnevno. To su elektronske naprave kao i televizor. Oni su na stend baju i svejedno je da li ćete gledati TV jedan ili pet sati dnevno. Svejedno on će za 10 godina zastareti. Isto je i sa MR-om. Ona može da radi u tri smene ako ima ljudskog potencijala. Da li je država spremna da to učini i iskoristi takav aparat maksimalno, jer možemo da štedimo MR, ali to nije nikakva štednja jer će za desetak godina biti tehnološki zastareo. Ako radimo barem u dve smene onda postižemo da se takvi aparati dobro otplaćuju. Stari američki profesor dr Margulis, legenda u radiologiji, inače poreklom iz Beograda, koji je kao pripadnik jevrej24

Prof. dr sc. med. Zvezdana Rajkovača, prof. dr Mladen Prvulović

skog naroda morao napustiti 1942. godine ovaj grad, ostao je prijatelj lekara iz Srbije i RS te im mnogo pomagao u Americi, ima dobru izreku što se tiče te skupe medicinske tehnologije. On kaže da treba da radi sedam dana u nedelji i 365 dana u godini. Onda se isplati i možemo da investiramo u nove aparate, odnosno novi napredak. To je logika koja nije bliska mnogim našim ljudima koji najčešće razmišljaju činovnički. U zdravstvu je najštetnije tako činovnički rezonovati. Većina radiologa nema veze sa zračenjem, jer se ono rešava tehničkom zaštitom a ne dužinom radnog vremena. Na MR nema štetnog efekta.

Možeš da sediš pored tog aparata 24h.

Neće ti ništa naškoditi.

Medici.com Kao onkolog ističete važnost skrining programa.

Uvek. Ovu reč su Hrvati preveli kao prebir. Tom metodom možemo otkriti rak dok se on još nije manifestovao na kliničkom nivou. Znači, treba ići u škole, tvornice, pregledati u što većem broju sve one koji čine zdravu populaciju i otkriti sumnjive na maligna oboljenja. Lako je posle toga ići na složeniju dijagnostiku kada znate šta ćete ispitivati. Nordijski narodi su pre više od 30 godina uveli mamografiju kao obaveznu za žene.

Rak koji se ovom metodom može otkriti ako je veličine od 3-5 milimetara je izlečiv ili kako mi to stručno kažemo kurabilan je. Nakon opera-

cije ženi se može spasiti dojka i ona će životni vek provesti normalno kao zdrava osoba. Ovakvim skrining programima može se smanjiti smrtnost od raka čak i do 40 procenata. Rak ne možemo prevenirati. On će se i dalje javljati u visokom procentu, čak i u razvijenim zemljama, ali ga možemo rano otkriti, upravo pomoću skrining programa koji moraju biti obavezujući za građane jedne države. U nekim američkim projektima postoje i mere kažnjavanja. Ako se osoba ne javi na obavezujuće preglede, moraće sama da plati troškove lečenja. Vidite, nekada je to udaranje po džepu vrlo efikasno. Nije mudrost otkriti bolest u IV stadijumu. Nažalost, kod nas dolaze pacijenti u III stadijumu, a kad nekog “uhvatimo” u II stadijumu bolesti mi lekari smo onda srećni. Prvo iz razloga što je zdravstveni sistem relativno siromašan. Ima dosta tih birokratskih zapreka u Srbiji, a pretpostavljam i u RS jer su nam slični zdravstveni modeli. Pacijent da bi stigao do MRa treba neko da mu overi nešto da ima tri pečata da bude onda na listi čekanja. A čekanje, primera radi, od šest meseci gubi smisao. Da li će pacijent preživeti taj period? S razlogom s ovim pitanjem završavamo razgovor sa prof. dr Mladenom Prvulovićem i poukom da sve zavisi od zdravstvene politike, odnosno njenog sluha za zdravlje naroda.

Razgovarala Anđa S. Ilić

Z D R A V S T V O

S

vjetski dan borbe protiv dijabetesa (šećerne bolesti) širom svijeta obilježava se 14. novembra. I ove godine će, kao i prethodnih, u obilježavanju ovog datuma učestvovati i Republika Srpska. Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske u saradnji sa kompanijom “NovoNordisk A/S” i“Roche Diagnostic” već tradicionalno obilježava Svjetski dan borbe protiv dijabetesa koji se i ove godine odvija pod motom “Prepoznaj dijabetes, zaštiti moju budućnost.” Cilj obilježavanja Svjetskog dana borbe protiv dijabetesa je podizanje svijesti stanovništva o značaju prevencije iliječenja dijabetesa putem edukacije ciljnih grupa.

Edukacija i prevencija šećerne bolesti je tema Svjetskog dana borbe protiv dijabetesa za period 20092013. godine. Ovo je četvrta godina u petogodišnjoj kampanji koja ukazuje na sve učestaliju potrebu za edukacijom o dijabetesu i provođenje preventivnih programa.

Od dijabetesa trenutno boluje više od 285 miliona ljudi širom svijeta, a očekuje se da će se taj broj do 2030. godine povećati na 438 miliona oboljelih, što je porast za 55%. Ako se ništa ne učini, ovaj broj će dostići 500 miliona unutar jedne generacije. Najveći porast incidencije očekuje se u nerazvijenim zemljama svijeta, Africi, Jugoistočnoj Aziji, Istočnoj Evropi i Srednjem Istoku. Afrika će doživjeti 98% porast incidence dijabetesa unutar sljedećih 20 godina, što je najveći porast incidence na svijetu.

Epidemija nezaraznih oboljenja predstavlja globalno zdravstveni problem. Zbirno gledano, nezarazne bolesti predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti globalno. Programom razvijenim u sklopu projekta Svjetske zdravstvene organizacije “Burden of Diabetes” može se procijeniti mortalitet od šećerne bolesti.

Po procjeni, tom metodologijom globalno je šećerna bolest po učestalosti peti uzrok smrti nakon zaraznih i kardiovaskularnih bolesti, povreda i raka. Šećerna bolest se izdvaja od hroničnih nezaraznih bolesti jer predstavlja “tihu epidemiju” koja odnese isti broj života kao i HIV/AIDS. Od posljedica šećerne bolesti svakih osam sekundi umre jedna osoba.

Tip 1 dijabetesa, koji se predominantno javlja kod mlađih osoba, u alarmantnom je porastu širom svijeta sa stopom od 3% godišnje. Prevalenca dijabetesa tipa 2 je takođe u dramatičnom porastu zbog povećanja urbanizacije, 26

Obilježavanje Svjetskog dana dijabetesa u RS,14.11.2012.

“Prepoznaj dijabetes, zaštiti našu budućnost” Pripremila: Prof. dr Snježana Popović-Pejičić, nacionalna koordinatorka za dijabetes melitus u Republici Srpskoj, načelnica Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KC Banjaluka

broja gojaznih osoba, sjedećeg načina života i sve većeg stresa. Povećanje broja oboljelih od dijabetesa tipa 2 kod djece i adolescenata je snažno upozorenje i zahtijeva pojačanu aktivnost u borbi protiv gojaznosti među mladima.

Većina dijabetesa tipa 2 može se spriječitiili odložitidjelujući na faktore rizika na koje se može uticati - nezdravu ishranu, upotrebu duvana, konzumaciju alkohola, fizičku inaktivnost.

Navedeni trend porasta broja oboljelih od dijabetesa slijedi i Republika Srpska.

Prema podacima Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske procjenjuje se da je prevalencadijabetesa u Republici Srpskoj najmanje 4-6%. Procijenjeni broj oboljelih od dijabetesa prema toj prevalenci je oko 60.000 – 80.000.

Procjene zasnovane na kretanju drugih faktora rizika i populacionim karakteristikama sugerišu i veću prevalencu, a ako se uzme u obzir činjenica da na svakog registrovanog oboljelog od dijabetesa dolazi jedan nedijagnostifikovani slučaj, onda taj broj značajno premašuje

100.000 oboljelih. U narednom periodu se očekuje da se u Republici Srpskoj kroz elektronsko prikupljanje podataka o oboljelim od dijabetesa unaprijedi evidencija ovih oboljelih.

Prema podacima Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske broj registrovanih korisnika insulina iznosi oko 13.000.

Najveći broj registrovanih je od šeste do sedme decenije života. Ovo sve potvrđuje veliki javno-zdravstveni i klinički značaj dijabetesa i u Republici Srpskoj.

Povodom Svjetskog dana borbe protiv dijabetesa, Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske,u saradnji sa udruženjima oboljelih od dijabetesa (iz Banjaluke, Prijedora, Doboja, Ugljevika, Zvornika, Istočnog Sarajeva, Foče, Trebinja) te zdravstvenim ustanovamauRepubliciSrpskoj, organizovalo je obilježavanje 14. novembra 2012. godine, kroz nizaktivnosti: U cilju edukacije zdravstvenih radnika primarnog nivoazdravstvenezaštite u Banjaluci, Bijeljini i Foči, 13.11.2012.

Z D R A V S T V O

godine održanasutri identična simpozijuma satemom “Osnovniprincipi prevencijeiliječenjašećerne bolesti “ Zdravstveni radnici susazdravstveno-vaspitnim materijalom, koji je kroz Projekat obezbijedilo Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, 14.11.2012. godine edukovali pacijente o značaju prevencije, ranogotkrivanja i adekvatnog liječenja šećernebolesti, au cilju sprečavanja /odlaganjahroničnihkomplikacija.

Udruženja oboljelih od dijabetesa suu gradovim (Banjaluka, Prijedor, Doboj,Ugljevik,Zvornik, Istočno Sarajevo, Foča, Trebinje) uzpomoć timova porodičnemedicinepripadajućihdomova zdravlja, sprovodili aktivnosti u smislu besplatnog mjerenjašećeraukrvi, krvnogpritiska, određivanja visine, težine i indeksa tjelesne mase zainteresovanim građanima.

U Banjaluci su, kakoje izvijestiopredsjednikUdruženja oboljelih oddijabetesagospodinLjubišaSandić, vršena mjerenjanačetiri mjerna mjesta,uzpomoćtimova porodične medicineDomazdravljaBanjaluka ipregledano jeoko 300 građana.

Udruženje oboljelih oddijabetesa Prijedor je Svjetski danove bolesti obilježilo na dva načina, izvijestila je regionalna koordinatorkadrVesnaJelača.

Dana 14.11.2012.u prostorijama Udruženja je od 11 do 14časova organizovano mjerenje glikemije, uz davanje savjeta građanimaPrijedora . Ova aktivnost je provedenauz pomoć jednog tima porodične medicine iz Doma zdravlja Prijedor (ljekar i dvije sestre) i dvije sestre koje su se volonterski javile, podijelilevaspitno-zdravstveni materijal po gradu i nastavile sa kontrolom glikemije u prostorijama udruženja. Udruženje je preko lokalnih medija najavilo ove aktivnosti. Odziv građana je bio dobar.Druga planirana aktivnost je bila organizovana u subotu 17.11 2012. u 19 hu prostorijama kafića “AqvanaPlanet”. Namjera je bila da se obilježi šest godina rada udruženja uz kratku prezentaciju aktivnosti za ovaj period inajave planovi za sljedeću godinu. Na prijemu su bili članovi udruženja, djeca i roditelji oboljeli od dijabetesa kao i svi koji su do tada pomagali u radu udruženja. Zahvaljujući predsjedniku udruženja Goranu Vučenoviću i Gorani Trkulji ova veče je provedena i organizovana veoma uspješno i sa oduševljenjem i pohvalama prisutnih.

Posebno moram da naglasim zadovoljstvo na odzivu gostiju prof. dr Snježane Popović-Pejičić, nacionalne kordinator-

ke i predsjednice Koordinacionog komiteta za dijabetes Republike Srpske, predstavnika farmaceutskih kompanija “Novo Nordisk”, “Roche dijagnostika”, “Berlin-Chemiae”, porodičnih ljekara, dr Milice Gazdić, neurologa, i Fondacije “Arcelor Mitall”. Ova aktivnost je popraćena i putem RT RS. Ovom prilikom su podijeljene zahvalnice kao i mali pokloni za djecu.

Pored pripremljenog zdravog jelovnika, veliko iznenađenje je izazvala torta kojoj su se naročito obradovala djeca.

Na simpozijumu, organizovanom povodom Svjetskog dana dijabetesa, s temom Osnovni principi prevencije i liječenja šećerne bolesti, namijenjenom doktorima specijalistima porodične medicine i medicinskim sestrama /tehničarima, izneseni su savremeni doktrinarni stavovi o nemedikamentnoj terapiji dijabetesa – značaju edukacije, samokontrole i redovnih kontrola kod oboljelih od šećerne bolesti, provođenja osnovnih principa zdrave ishrane i preventivno-terapijskom značaju fizičke aktivnosti kod oboljelih. Osnovna svrha simpozijuma bila je edukacija timova porodične medicine o značaju edukacije i samokontrole šećernebolesti, pravilnoj primjeni fizičke aktivnosti, te pravilnom načinu ishrane, a ucilju dalje edukacije pacijenata oboljelih od šećerne bolesti na primarnom nivou zdravstvene zaštite.

Centralni simpozijum je održan u Banjaluci u Velikoj sali zgrade Vlade Republike Srpske, a simpozijumi sa istom temom su održani u Foči i Bijeljini .Vodili su ih internisti - endokrinolozi, regionalni koordinatori: dr Sneža Mališ, dr

Radmila Nogo (Foča i Istočno Sarajevo), dr Mladen Blagojević i dr Nataša Ivanović (Bijeljina I Zvornik) sa izabranim medicinskim sestrama /tehničarima - edukatorima.

Simpozijum je bio koncipiran iz tri teoretska predavanja i dvije radionice koje su usljedile nakon predavanja. Prije simpozijuma učesnici su se upoznali s problematikom i sadržajem simpozijuma, načinom izvođenja, te očekivanjima u vezi sa simpozijumom. Očekuje se da će učesnici nakon simpozijuma aktivno primjenjivati stečena znanja u svakodnevnom radu s oboljelima od šećerne bolesti.

Simpozijum koji je održan u Velikoj Sali zgrade Vlade Republike Srpske je otvorio ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske prof. dr Ranko Škrbić, koji se u uvodnom izlaganju osvrnuo na značaj desetogodišnjeg projekta Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske pod nazivom “Dijabetes mellitus u RepubliciSrpskoj “ u poboljšanju dijabetološke zdravstvene zaštite u RS. Istakaoje da je postignut značajan iskorak u smislu primjene najsavremenije dijagnostike i terapije, kao i odlične organizacije dijabetološke službe u Republici Srpskoj koja je kao takva prepoznata u neposrednom okruženju, ali išire.

Ministar je ovom prilikom najavioi predstojeći I kongres dijabetologa Republike Srpske s međunarodnim učešćem, koji će biti održan u Banskom dvoru u Banjaluci a trajaće od 21. do 24. Marta 2013. godine u organizaciji Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske, a pod pokrovitelj27

Z D R A V S T V O

stvom Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske.

Mr sc. Alen Šeranić, viši stručni saradnik za zdravstvenu zaštitu i zdravstvene tehnologije Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i koordinator projekta, je predstavio cilj i sadržaj simpozijuma “Osnovni principi prevencije I liječenja šećerne bolesti“ i pojedine teme.

Uvodno predavanje sa temom: Značaj edukacije i samokontrole u liječenju šećerne bolesti održala je prof. dr Snježana Popović -Pejičić, načelnica Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KC Banjaluka I nacionalna koordinatorka za dijabetes melitus u Republici Srpskoj. Kao predsjednica Udruženja endokrinologa I dijabetologa u Republici Srpskoj i predsjednica Naučnog odbora kongresa dijabetologa RS , pozvalaje prisutne da aktivno učestvuju na predstojećem I kongresu dijabetologa RS s međunarodnim učešćem u martu 2013. godine.

U uvodnom predavanju istakla je da je terapijska edukacija osoba s dijabetesom sastavni dio liječenja dijabetesa i bitan element u svakom programu zbog velikog značaja za aktivan stav oboljelih prema bolesti, uspjehu liječenja i ostvarenju ciljeva dobre glikemijske kontrole. Uspješna edukacija treba ispuniti: strukturisanost, usklađenost s terapijskom shemom, prilagodljivost bolesniku i kliničku djelotvornost. Svrha je osposobiti bolesnika da postigne optimalnu regulaciju bolesti, kako bi se izbjegao/odgodio razvoj hroničnih dijabetesnih komplikacija. Od izuzetne važnosti je pravodobna i pravilna edukacija bolesnika o svim aspektima samokontrole koju vrši dijabetološki tim. Svrha provođenja samokontrole glikemije je pomoć u postizanju dobre metaboličke regulacije, te posljedično uticaj na razvoj akutnih I hroničnih komplikacija dijabetesa I kvalitet života bolesnika.

Drugo predavanje je održala mr sc.

Vesna Rudić-Grujić, spec. higijenenutriconista, sa JZU Institut za javno zdravstvo Republike Srpske, a bilo je posvećeno osnovnim principima zdrave ishrane kod oboljelih od šećerne bolesti. Tema predavanja je bila – Medicinska nutritivna terapija dijabetesa melitusa. Na predavanju je istaknuto da je medicinska nutritivna terapija (MNT) zamijenila naziv dijeta, a ‘’dijabetičku dijetu ‘’ zamijenile su preporuke za ishranu temeljene na nutritivnoj procjeni i terapijskim ciljevima. MNT za oboljele od dijabetesa je individualizo28

vana i uzima u obzir navike u ishrani, kao i druge životne navike. Nutritivni zaštitni proces (Nutrition care process; NCP) uključuje: nutritivnu procjenu, nutritivnu dijagnozu i intervenciju, praćenu monitoringom i evaluacijom. Cilj MNT-a u liječenju dijabetesa je: postići i održati normalan nivo glukoze u krvi i održavati nivo lipida koji smanjuje rizik od kardiovaskularne bolesti, održavanje krvnog pritiska na prihvatljivim vrijednostima, sprečavanje ili usporavanje nastanka hroničnih komplikacija, istovremeno zadovoljavajući potrebe pojedinca za svim nutrijentima. Zaključeno je da ishrana

ima uticaj ne samo na glikoregulaciju i druge faktore rizika koji su prisutni kod osoba s dijabetesom, već i značajan efekat na imunitet, psihičko stanje pacijenta, gojaznost, nastanak određenih vrsta tumora, a time unapređuje zdravlje i poboljšava kvalitet života.

Nakon predavanja uslijedile su dvije radionice koje su vodili prethodni predavači uz aktivno učešće viših medicinskih sestara-edukatora sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KC Banjaluka: Daliborke Novaković, Sanele Lipovac, Vesne Kulundžije i Klinike za dječje bolesti

osoba s dijabetesom mora biti raznolika, uravnotežena, individualizovana s obzirom na prehrambene navike i stanje oboljelog. Potrebno je kontinuirano pratiti metaboličke parametre pacijenta: nivo glukoze u krvi, HbA1c, lipide, krvni pritisak, tjelesnu masu te prilagođavati terapiju zdravstvenom stanju.

Treće predavanje je održao mr sc.

Blaženko Vuković, spec. internistaendokrinolog s Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KC Banjaluka, regionalni koordinator, a bilo je posvećeno preventivno-terapijskom značaju fizičke aktivnosti kod oboljelih od šećerne bolesti. Istaknuto je da fizička aktivnost predstavlja osnovi vid terapije dijabetesa, tipa 1 i 2.

Pravilno dozirana, individualno određena, prema postulatima koji uzimaju u obzir trajanje dijabetesa, stepen metaboličke kontrole i prisustvo komorbiditeta (posebno kardiovaskularnog statusa) ima veliki preventivno-terapijski značaj. Brojni su pozitivni efekti dozirane fizičke aktivnosti kod osoba s dijabetesom ali i predijabetesom. Danas postoji mnogo dokaza iz prospektivnih kontrolisanih ali i opservacionih studija, da pravilno dozirana fizička aktivnost

Snježane Gavranović. Teme radionica su obuhvatale: Radionica I: 1. Samokontrola i redovne kontrole kod oboljelih od šećerne bolesti (samokontrola glikemije, glikozurije i ketonurije, krvnog pritiska, njega dijabetesnog stopala) 2. Uvođenje i podešavanje insulinske terapije uz primjenu samokontrole glikemije 3. Praktična primjena insulinske terapije Radionica II Osnovni principi zdrave ishrane kod oboljelih od šećerne bolesti (Prikazi jelovnika, glikemijski indeks, Dizeldorfski model ) 2. Preventivnoterapijski značaj fizičke aktivnosti kod oboljelih od šećerne bolesti (praktične preporuke za terapijsku primjenu fizičke aktivnosti).

Opšti utisak je da je simpozijum bio veoma uspješan i ispunio u potpunosti svoj cilj, te da je slične simpozijume I edukacije potrebno kontinuirano nastaviti, a što je u okviru aktivnosti Projekta “Dijabetes melitus u Republici Srpskoj”I planirano u 2013. godini.

Z D R A V S T V O

K

linika za neurologiju Kliničkog centra Banjaluka je 29. oktobra 2012. godine obilježila Svjetski dan borbe protiv moždanog udara. Putem medija pozivali smo sve građane da u periodu od 12:00 do 13:00 časova dođu na Trg Krajine kako bismo zajedno obilježili Svjetski dan borbe protiv moždanog udara. Tom prilikom naše osoblje je građanima dijelilo brošure u cilju upoznavanja stanovništva s relevantnim informacijama u vezi s moždanim udarom, a svim zainteresovanim građanima besplatno je mjeren krvni pritisak i određivan nivo šećera u krvi. Uprkos lošim vremenskim prilikama i prohladnom vremenu odziv građana koji su pružili podršku ovom događaju je bio velik. Tom prilikom načelnik Klinike za neurologiju Doc. dr Duško Račić je istakao važnost ovakvih događaja jer se na taj način podiže svijest kod stanovništva i ukazuje na ozbiljnost bolesti kao što je moždani udar kao i na sve faktore rizika koje osobu predisponiraju da ga doživi. Najpoznatiji faktori rizika na koje se može uticati, a povezani su s načinom života su: pušenje, prekomjerna konzumacija alkohola, nezdrava ishrana, stres, tjelesna neaktivnost i debljina. Neke bolesti koje predstavljaju faktore rizika za nastanak moždanog udara, a na koje se može uticati su: povišen krvni pritisak, srčane bolesti, poremećaji ritma srčanog rada (najčešće fibrilacija atrija), šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, značajno suženje karotidnih arterija (arterije vrata) ili arterija glave. Važno je naglasiti da se u Klinici za neurološke bolesti vrlo efikasno može izliječiti moždani udar ukoliko se pacijenti jave u periodu do četiri sata od pojave prvih simptoma. Načelnik Račić je s kolegama nedavno bio na Svjetskom kongresu neurologa u Brazilu, gdje su usvojili nova znanja u liječenju od najvećih autoriteta iz te oblasti. „Nažalost, postoji tendencija rasta pojave moždanog udara kod mladih osoba, te nam je cilj da preko Poslovodstva Kliničkog centra, Fonda zdravstvenog osiguranja i Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite pokrenemo projekat prevencije moždanog udara kod mladih osoba, odnosno prepoznavanje prvih simptoma bolesti”, ističe Račić. Prof. dr Siniša Miljković, šef Jedinice za moždani udar Kliničkog centra Banjaluka i predsjednik Udruženja neurologa govorio je o prvim simptomima kod pojave moždanog udara kao što su: oduzetost polovine tijela, teškoće s govorom, teškoće sa vidom, vrtoglavica, 32

Svjetski dan borbe protiv moždanog udara

povraćanje. Doktor Miljković je naglasio da je moždani udar oboljenje koje ne boli, nastaje iznenada, a ishemijski moždani udar nastaje najčešće u noćnim satima, s oduzetošću polovine tijela Prof. dr Vlado Džajić, prof. dr Siniša Miljković, prof. dr Zoran Vujković

sa nemogućnošću govora i kao takav treba da se tretira kao hitan. Zlatni sat, odnosno period u kojem pacijent treba da se javi kod ljekara je povećan sa tri sata na četiri za primanje trombolitičke terapije. Naravno, to ne znači da pacijent treba da sačeka da se javi u ta četiri sata jer svaki minut od pojave prvih simptoma moždanog udara umire dva miliona moždanih ćelija. Od otvaranja Jedinice za moždani udar pa do danas, 29. oktobra 2012. godine u Jedinici za moždani udar primijenjeno je preko 200 trombolitičkih terapija. „Pod pokroviteljstvom FZO RS i Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS ove godine je proveden I dio projekta prevencije moždanog udara u RS. UZV je pregledano 6000 pacijenata koji su imali 1 ili više faktora rizika za nastanak moždanog udara.

Kao rezultat projekta je 40 operisanih pacijenata i blizu 3000 pacijenata sa stenozom preko 20% lumena karotidnih arterija, što je veliki doprinos prevenciji nastanka moždanog udara.

Za sledeću godinu planiramo da pregledamo još 8000 pacijenata sa faktorom rizika za nastanak moždanog udara“, izjavio je prof.dr Vlado Đajić, glavni menadžer projekta.

Prof. dr Zoran Vujković je istakao da je moždani udar bolest savremenog

Z D R A V S T V O

P

rotrombinsko vrijeme (PV) služi za procjenu ukupne količine protrombina u krvi. Protrombin je plazmatski protein koji se sintetiše u jetri u prisustvu vitamina K i njegova koncentracija u plazmi je 10-15mg%.

Određivanje protrombinskog vremena je orijentacioni test za nenormalnosti faktora koji učestvuju u spoljašnjem putu koagulacije, dok je aPTT - parcijalno tromboplastinsko vrijeme mjera unutrašnjeg puta koagulacije.

Određivanje protrombinskog vremena predstavlja vrijeme koagulacije dekalcifikovane plazme kojoj se dodaju tkivni tromboplastin i joni kalcijuma.

Ovim testom se određuje aktivnost protrombina i vrijeme koje je potrebno da u uzorku nastane ugrušak. Za test se upotrebljavaju tkivni ekstrakti - tromboplastini različitog porijekla (humani i životinjski) i, zavisno od porijekla, tromboplastini su različito osjetljivi na deficite faktora.

Protrombinsko vrijeme se određuje za: * preoperativnu procjenu hemostaze, * za određivanje urođenog deficita II,V,VII i X faktora koagulacije, * za procjenu bolesti jetre, * za kontrolu oralnog antikoagulantnog liječenja kumarinima, * za status vitamina K. Uzorak krvi za određivanje PV-a uzima se u posebne epruvete sa antikoagulansom (sredstvo protiv zgrušavanja).

Pacijent mora biti natašte i ne smije uzimati terapiju prije vađenja krvi.

Za procjenu funkcionalnog stanja jetre PV se izražava samo u sekundama i njegove normalne vrijednosti su od 11 do 15 sec.

Medicinska biohemija

PV - protrombinsko vrijeme - INR Zbog razlike hemijskih reagensa rezultati testa sa istom plazmom u različitim laboratorijama teško su uporedivi ako su izraženi u jedinicama vremena.

Zbog toga se koristi INR - internacionalni normalizovani odnos, i izražava procenat aktivnosti normalne plazme.

Protrombinsko vrijeme uzorka INR=------------------------------------------------Protrombinsko vrijeme normalne plazme

INR je osnovni parametar za određivanje optimalne doze oralnih antikoagulanasa. Cilj optimalne terapije je efikasna redukcija morbiditeta od tromboembolije uz istovremeno minimalni rizik od krvarenja. Kod zdravih osoba INR je manji od 1,2. Ukoliko su vrijednosti iznad 5,0 postoji visok rizik od nastanka ozbiljnih hemoragija. Oralni antikoagulansi se doziraju tako da da je INR u opsegu između 2 i 4,5 što zavisi od indikacije.

Lijekovi koji povećavaju rizik od krvarenja u kombinaciji sa oralnim antikoagulansima su: acetilsalicilna kiselina, antiaritmici, antidijabetici, antiulkusni lijekovi, nesteroidni antiinflamatorni lijekovi itd.

Pacijenti koji su na stabilnoj antikoagulantnoj terapiji imaju vrijednosti INRa od 2 do 3.

Dr Dražena SoldatDokić, specijalista medicinske biohemije, Dom zdravlja Banjaluka

Prva kontrola PV/INR-a obavlja se treći dan od početka liječenja, a potom svaki drugi ili treći dan dok ne postignemo stabilne vrijednosti INR-a. Nakon regulisane terapije potrebno je jednom mjesečno provoditi kontrolu.

Produženo PV ili povećan omjer INRa dešava se kod nedostatka faktora zgrušavanja krvi (II,V,VII,X) ili kod prisutnosti inhibitora faktora (npr. kumarina). Nedostatak faktora koagulacije može biti urođen kod rijetkih autozomnorecesivnih nasljednih bolesti ili stečen usljed smanjene sinteze izazvane smanjenom količinom vitamina K, bolesti jetre (ciroza, hepatitis, metastaze u jetri).

čovjeka i da se organizovanjem ovakvih događaja znatno povećava svijest o ovoj bolesti kod građanstva.

Edukacija građana, pacijenata i članova njihovih porodica o simptomima moždanog udara rezultira bržem javljanju pacijenata u Službu hitne pomoći i u Kliniku za neurologiju, te se na taj način omogućava pravovremeno sprovođenje trombolitičke terapije kod ishemijskog moždanog udara.

Klinika za neurologiju već četvrtu godinu organizuje obilježavanje Svjetskog dana protiv moždanog udara jer je to oboljenje koje ne bira ni pol ni dob osoba koje mogu da obole od ove bolesti.

M.C.

33

Z D R A V S T V O

Medicinska očna protetika Okuloplastična rekonstruktivna hirurgija

A

noftalmus - Anophtalmos označava urođeni ili stečeni, jednostrani ili obostrani nedostatak očne jabučice i predstavlja veo- Dr sc. med. ma značajan funkcionalni, anatomski i estetski defekt koji ima izražen uticaj na psihofizički razvoj i socijalizaciju pacijenta. Miroljub Bogdanović Značaj medicinske očne protetike i očnih proteza - okuloproteza u rekonstrukciji, protetskom tretmanu i estetskoj rehabilitaciji urođenih kao i stečenih anoftalmusa odavno je poznat i predmet je stalnih tehnološko-tehničkih i stručnih usavršavanja.

Medicinsko-protetski i hirurški okuloplastično rekonstruktivni tretman (okuloplastika - oculoplastic) urođenih i stečenih anoftalmusa ima za cilj stimulaciju razvoja mekotkivnih i koštanih struktura i oblikovanja anatomskih struktura orbitalne regije uz skladan fizički izgled, korektan psihički status i kvalitetan socijalni razvoj i kontakt. Uspjeh ili neuspjeh protetskog i hirurškog okuloplastično-rekonstruktivnog tretmana se značajno odražava ne samo na fizički izgled pacijenta već i na kompletan psihički i socijalni razvoj pacijenta i predstavlja veliki izazov i odgovornost za posebno edukovanog i specijalizovanog oftalmologa i protetičara okularistu, a često i za maksilofacijalnog hirurga, otorinolaringologa, plastičnog hirurga i neurohirurga kao komplementarne specijalnosti.

Adekvatan okuloplastični i medicinsko-protetski tretman stečenog anoftalmusa

Medicinsko-protetski tretman stečenih anoftalmusa - anophtalmosa u našim uslovima, na prostoru ex SFRJ, danas pretpostavlja unazad nešto više od dvanaest godina osavremenjenu tehnologiju izrade funkcionalno-estetski kvalitetnih očnih proteza - okuloproteza na bazi toplopolimerizujućih akrilata – PMMA, po otisku orbitalnog sakusa pojedinačno za svakog pacijenta. Objedinjen postupak i tretman anoftalmičnih pacijenata kompletiran u odgovarajućem kadrovskom i tehničko-tehnološki kvalitetno opremljenom timu koji sačinjavaju specijalizovani okuloplastični-rekonstruktivni hirurzi, protetičari, tehničari okularisti i akademski slikari omogućava u uslovima adekvatnog poslovnog prostora najkvalitetniji, savremeno doktrinarno usaglašen hirurški okuloplastično-rekonstruktivni i medicinsko-protetski tretman anoftalmičnih pacijenata s najkvalitetnijim funkcionalno-estetskim rezultatima.

Okuloplastično-rekonstruktivni i medicinsko-protetski tretman neblagovremeno i neadekvatno tretiranog kliničkog anoftalmusa u uslovima intenzivnog medicinsko-protetskog tretmana

34

Z D R A V S T V O

Medicinsko-protetski tretman kongenitalnog - urođenog mikroftalmusa do kliničkog anoftalmusa je veliki izazov za posebno edukovanog i specijalizovanog protetičara i oftalmologa sa tehničarima-okularistima sa protetskog i hirurškog aspekta. Cilj kompletnog medicinsko-protetskog i okuloplastično-rekonstruktivnog tretmana je stimulacija razvoja mekih tkiva i koštanih struktura orbitalne regije u funkciji što pravilnijeg oformljivanja istih.

Kontinuiran – blagovremen i kompletan medicinsko-protetski tretman kongenitalnog mikroftalmusa uz implantaciju akrilatnih hidrogel ekspandera - NMR orbita

Neophodno je posebno ukazati da najkvalitetniji vizuelni efekat i dobru funkciju okuloprotetskog tretmana postižemo kod pacijenata kod kojih je primarno u toku operacije (okuloplastične - rekonstruktivne intervencije, evisceracije ili enukleacije) ugrađen, elementarno korektno, adekvatan intraorbitalni implant u funkciji nadoknade nedostajućeg volumena mekotkivnih struktura orbite i prevencije svih negativnih efekata postenukleacionog sindroma - PESS.

Prikaz neblagovremenog i neadekvatnog medicinsko-protetskog tretmana postiradijaciono kontrahovanog sakusa, kao i značaj socijalizacije pacijenata u adolescentskom dobu

IZUZETNO ZNAČAJNO je naglasiti da optimalne, savremeno doktrinarno usaglašene indikacije i tretman za okuloplastičnu - rekonstruktivnu hirurgiju i medicinsko-protetski tretman zajedno postavljaju i provode usko specijalizovani i edukovani očni hirurg i specijalizovani protetičar-okularista u saradnji sa komplementarnim specijalistima. Stalna potreba za osavremenjavanjem i kontinuiranom edukacijom uz uvođenje novih hirurških procedura i tehničko-tehnoloških unapređenja u tretmanu pacijenata omogućavaju kvalitetne rezultate timskog rada i pristupa u saglasnosti sa dijagnostičko-terapijskim protokolima referentnih svjetskih medicinskih institucija i asocijacija. Jedino na taj način se mogu izbjeći nesporazumi u tretmanu i neadekvatan tretman i intervencije kod pacijenata koji su već estetski naruženi i psihički izmučeni zbog prethodnih intervencija, operacija i konstantnih problema s medicinsko-protetskim tretmanom orbitalne regije zbog neadekvatnih postoperativnih funkcionalno-estetskih rezultata i sljedstveno prisutnih problema u socijalizaciji i socijalnom kontaktu ove vrste pacijenata, naročito izraženim u adolescentskom periodu.

35

Z D R A V S T V O

L

asersko skidanje dioptrije je izvrstan izbor za većinu ljudi. Do sada su se ovakvoj hirurgiji uspješno podvrgli milioni ljudi s dobrim dugoročnim rezultatima.

I pored te činjenice moraju se uzeti u obzir potencijalne medicinske kontraindikacije za operaciju.

Oči moraju da budu zdrave. Ako postoji bilo kakva očna bolest koja može da oteža ili promijeni način na koji oko reaguje na zarastanje, operaciju ne treba raditi kao što su, na primjer, slučajevi izraženog suvog oka, konjunktivitisa ili stanja nakon povreda. Nedovoljno vlažno oko treba pripremiti prije operacije upotrebom vještačkih suza, a nakon operacije ako se javi ovakav problem, on se može riješiti upotrebom kapi ili začepljavnjem izvodnih suznih puteva. Upotreba moderne tehnologije prilikom operacije značajno smanjuje rizik nastanka suvog oka nakon operacije, naročito otkada se koriste potpuno laserske procedure. I neka stanja kao što je katarakta, keratokonus ili glaukom mogu biti kontraindikacija za lasersko skidanje dioptrije.

Operacija se radi kod odraslih.

Preporuka je da imate barem 18 godina prije nego što bude urađena operacija.

Operacija kod mlađih se radi u izuzetnim slučajevima kada postoji izraženo velika razlika u dioptriji između dva oka i ne radi se rutinski.

Preporuka je da se ima stabilna korekcija barem godinu dana prije nego što se uradi lasersko skidanje dioptrije. Dosta ljudi i nakon što napune 18 godina ima još oči koje se mijenjaju (rastu) što može dovesti do promjene refrakcije. Refrakcija se u većini slučajeva stabilizuje oko dvadesete godine. Obično kod kratkovidosti dolazi do porasta dioptrije tokom razvoja. Dobar način da se utvrdi da li je oko prestalo s rastom u dužinu je da se uradi optička biometrija (mjerenje dužine oka) na godinu dana i na taj način se dobiju precizni pokazatelji da li se oko i dalje razvija.

36

Kriterijumi za uspjeh laserskog skidanja dioptrije

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

Trudnoća i hormonalne promjene koje je prate dovode do toga da se u tijelu nakuplja više tečnosti. Ovo nakupljanje tečnosti se takođe dešava i u rožnjači u kojoj dolazi do privremene promjene dioptrijske snage. Zbog toga ne treba raditi hirurgiju tokom trudnoće i nekoliko mjeseci nakon poroda. Oči trudnih žena su često podložne sindromu suvog oka, što je drugi razlog da se odloži operativni zahvat. Takođe, nekada je potrebno da se nakon operacije koriste određeni lijekovi kao što su antibiotici i kortikosteroidi koji se obično izbjegavaju tokom trudnoće i dojenja.

Degenerativne i/ili autoimune bolesti takođe mogu da budu kontraindikacija za lasersko skidanje dioptrije, na primjer, Sjøgrenov sindrom, reumatoidni artritis, dijabetes tipa 1, infekcija HIV virusom i AIDS. U osnovi, svako oboljenje koje dovodi do problema sa zarastanjem može da bude kontraindikacija za hirurgiju.

Dioptrija se može korigovati unutar određenih granica. Veoma visoke vrijednosti dioptrije, gdje se mora ukloniti suviše tkiva rožnjače da bi se dobio odgovarajući rezultat se ne mogu korigovati laserom. Na svu sreću, za ovakve pacijente postoje drugi načini hirurškog rješavanja ovakvih stanja kao što je ugradnja intraokularnih sočiva koja stoje ispred prirodnog sočiva koje se nalazi u oku.

Iz svega ovoga je jasno da je ključ uspjeha refraktivne hirurigije u pažljivoj pripremi pacijenta i pažljivom razmatranju i izbjegavanju potencijalnih problema. Zbog toga postoji potreba za duplim provjerama svih parametra prije nego što se uradi operacija.

Svakako da razuman ljekar koji koristi savremenu novu lasersku opremu može da ulije povjerenje kandidatima za lasersko skidanje dioptrije i pomogne im da se odluče za ovaj zahvat.

Z D R A V S T V O

A

topijski dermatitis je hronična alergijska dermatoza koja je praćena suvom kožom i jakim svrbežom, a obično se javlja kod osoba koje imaju pozitivnu porodičnu anamnezu na alergijske bolesti kao što su: bronhijalna astma, vazomotorni rinitis, urtikarija, mukozni kolitis i alergijski konjunktivitis.

Ove bolesti spadaju u grupu atopijskih oboljenja, a naslijeđe ima veoma značajnu ulogu u njihovom prenošenju s generacije na generaciju.

Treba napomenuti da su osnovne odlike atopije porodična pojava, sklonost ka stvaranju visokog titra IgE i udruženost kožnih manifestacija s respiratornim tegobama.

Atopijski dermatitis spada u grupu multifaktorijalno-nasljednih oboljenja, a tome u prilog govore i činjenice da ako jedan roditelj boluje od atopijskog dermatitisa, biće bolesno 60% djece iz tog braka, a ako su oboljela oba roditelja sklonost ka oboljenju od ove bolesti je do 80%.

Imuni sistem ima važnu ulogu u patogenezi atopijskog dermatitisa, mada se i drugi poremećaji pominju u nastanku ove bolesti, a to je metabolizam lipida u epidermu. Promjene koje nastaju na koži oboljelih su posljedica imunoloških i fizioloških poremećaja.

Alergeni u organizam oboljelog dolaze probavnim traktom (nutritivni alergeni), kao što su: mlijeko, jaja, zatim preko respiratornog trakta (inhalatorni alergeni), a to su: pelud, perje, kućna prašina. Ovi alergeni zajedničkim imenom se zovu atopeni.

U nastanku atopijskog dermatitisa osnovu čini imunološki poremećaj koji prati disbalans dva subseta T-helper ćelija, a to su: Th1 i Th2, gdje je povišena vrijednost Th2 ćelija koje preko limfokina stimulišu sintezu IgE, što dovodi do povećane akumulacije eozinofila. Ovako nastali IgE vezuju se za mastocite i dendritične ćelije i senzibilišu različite organe, te tako izazivaju alergološki odgovor kakav se vidi kod ove bolesti.

U etiopatogenezi atopijskog dermatitisa treba napomenuti da se genetski gledano treba usmjeriti na imunološke poremećaje, tačnije disbalans Th1 i Th2 ćelija i blok beta adrenergičnih receptora.

Faktori koji se ubrajaju u grupu iritirajućih su: emotivni stres, infekcije, iritacija (vuneni predmeti, kupke, sapuni, znoj), klimatski faktori kao što su vlaga i hladnoća, alergije na dermtofagoides i polen, kao i razne vrste kontaktnih alergija.

Atopijski dermatitis

Prof. dr Bogdan Zrnić, spec. dermatovenerolog, šef Katedre za dermatovenerologiju, Medicinski fakultet Banjaluka

Klinička slika zavisi od dobnog uzrasta, pa zato razlikujemo atopijski dermatitis dojenčeta i malog djeteta od atopijskog dermatitisa starije djece i odraslih osoba. Uopšteno gledano, osobe koje boluju od ove bolesti imaju iste tegobe, a one se manifestuju: suvom kožom, izraženim pruritusom, prisutna je nervna ekscitabilnost, natprosječna inteligencija, bijeli dermografizam, stalno prisutan osjećaj hladnoće i nesigurnosti.

Prvi simptomi se mogu javiti već u prvim mjesecima života djeteta, a kreću se u obliku začaranog kruga, svrab - češanje - svrab.

zivnim pruritusom. Postoje pokazatelji da ove promjene mogu regredirati kod velikog broja oboljelih završetkom druge godine života.

U ovom stadijumu bolest se lokalizuje na fleksornim dijelovima lakata i koljena, regiji vrata i koži zglobova, a Eczema infantum manifestuju se u vidu nejasno ograPromjene ovog tipa bolesti sreću se ničenih plakova, deskvamacijom i uz kod osoba uzrasta od nekoliko mjeseci izraženu lihenifikaciju. Pruritus je tastarosti do druge godine života, a loka- kođe prisutan i kod ovog oblika bolesti. lizovane su na čelu, bradi i obrazima.

Vrlo često se prošire na kapilicij, zglobNeurodermitis diffusa (klinička ne pregibe i potkoljenice. slika kod odraslih) Ovo je adultna forma atopijskog dermatitisa, a klinički se manifestuje brojnim diseminovanim i lihenifikovanim plakovima koji su uglavnom posljedica višegodišnjeg češanja.

Lihenifikovani plakovi su lokalizovani u pregibima i anogenitalnoj regiji, mada se mogu naći i na ostalim regijama kože. Tipična je inflamacija oko očiju, tragovi češanja, hronični ekcem Promjene su sačinjene od eritema, šaka i stopala kao i prisustvo tipičnih papulovezikula, edema uz prisustvo vla- pruriginoznih nodusa na koži izloženoj ženja i krusta, one su eksudativno ek- upornom trenju (češanju). Tok ove bocematoznog tipa i praćene su inten- lesti je hroničan sa nepredvidivim re-

39

Z D R A V S T V O

misijama i egzacerbacijama, remisije bolesti mogu se javiti poslije puberteta pa do 30. godine života.

Kod ovih bolesnika vrlo često je kao posljedica atopije prisutna preosjetljivost na polen u vidu alergijskog rinitisa ili bronhijalne astme, što ne bi trebalo zanemariti, pogotovo kod osoba koje su profesionalno izložene ovim alergenima.

Eczema herpeticum je komplikacija koja se može javiti kod ovih bolesnika ukoliko oni dođu u kontakt s virusom herpes simplex, gdje je opšte stanje poremećeno i teško, a bolest može da se zamijeni s varicelom.

Major znaci 1. Pruritus 2. Tipična morfologija i lokalizacija 3. Hronični recidivirajući tok 4. Pozitivna porodična ili lična atopijska anamneza (asthma, rhinitis, AD).

Minor znaci 1. Kseroza, ichtioza: pozitivni scrach testovi na multiple alergene 2. Visok serumski IgE 3. Početak prije pete godine života 4. Sklonost kožnim infekcijama 5. Nabor donjih očnih kapaka (DennieMorganova brazda) 6. Rekurentni konjunktivitis 7. Keratokonus, katarakta 8. Cheillitis 9. Hronične ekcemske promjene na areoli dojke 10. Pityriasis alba 11. Blijedo lice 12. Nespecifični dermatitis šaka i stopala 13. Intolerancija prema vuni, znojenju Diferencijalno dijagnostički treba obratiti pažnju na oboljenja kao što su: kontaktni i alergijski dermatitis, seboroični dermatitis kod novorođenčadi i kod 40

miliarije rubre, jer mogu imati kliničke sličnosti sa atopijskim dermatitisom.

Liječenje atopijskog dermatitisa je vrlo kompleksno zbog same prirode oboljenja. Ono podrazumijeva kako razumijevanje pacijenta i njegovih tegoba, tako i roditelja ako se radi o djeci i njihovim problemima.

Osnovno je da se pacijentu objesni tok i prognoza oboljenja kao i osnovne preporuke za njegu i održavanje kože kako zdrave, tako i bolesne.

Prvenstveno treba obratiti pažnju na oblačenje i sredinu u kojoj se oboljeli nalazi, potrebno je izbjegavati pregrijavanje i visoke temperature u prostorijama za boravak, kupanje svesti na što je moguće manju mjeru, izbjegavati odjeću od vune a kontakte sa iritansima u potpunosti izbjegavati, kao što je bojenje kose, vještačke boje za potamnjivanje kože i sve supstance koje bi mogle da iritiraju kožu.

Od hrane trebalo bi da izbjegavaju: jaja, čokoladu, orahe, mlijeko i mliječne proizvode. Od lokalne terapije, uglavnom su neizbježni emolijentni kremovi, a pokazala se takođe korisnom i upotreba 3-5% uree u kremovima, jer održava fiziološku vlažnost kože.

Ako se kliničke promjene ne popravljaju nakon neutralne terapije onda se postepeno uključuju i lokalni kortikosteroidni preparati s vrlo niskim procentom steroidne supstance da bi se, ukoliko se stanje ne popravlja, davali i steroidi peroralno. Obično se upotrebljavaju steroidi I i II grupe, a ako je zbog težine indikovano, tek tada se daju steroidi III i IV grupe, ali što je moguće u nižoj koncentraciji i u što kraćem vremenu.

Na promjene lica se nanose steroidi s niskim procentom aktivne supstance u trajanju od 7 do 14 dana, jer se kao komplikacija vrlo često pojavljuju telangiektazije. Antihistaminici sa sedativnim dejstvom, npr. hidroksizin, korisni su za oboljele jer daju mirniji san. Imajući u vidu da su vrlo česte stafilokokne infekcije kod ovih pacijenata, u lokalnoj terapiji sa steroidima se daju i antistafilokokne supstance.

U terapiji atopijskog dermatitisa korisno je sunčanje, PUVA terapija se takođe pokazala vrlo korisnom, samo se može primjenjivati kod odraslih osoba, jer na mlade osobe može imati neželjene posljedice.

S

indrom policističnih jajnika (PCOS) je jedan od najčešćih ženskih endokrinih poremećaja. PCOS je složen heterogeni poremećaj nepoznate etiologije, ali postoje jaki dokazi da se može u velikoj mjeri klasifikovati kao genetska bolest. Smatra se da je jedan od vodećih uzroka ženske neplodnosti i najčešći endokrini problem u žena u reproduktivnoj dobi.

Obuhvata heterogenu kolekciju znakova i simptoma s različitim stepenom blagosti i ozbiljnosti utičući na reproduktivni i endokrini sistem i metabolizam. Klinički znakovi i simptomi povezani s PCOS-om su: oligomenoreja i amenoreja 29-52%,pojačana maljavost 64-69%, gojaznost 35-41%, akne 27-35%, neplodnost 20-74%, povišena vrijednost LH 40-51% i testesterona 29-50%, alopecija 3-6% i acanthosis nigricans manje od 1-3%.

Godine 2003. u Rotterdamu ESHRE / ASRM konsensus radionice, pokušao je standardizovati radnu definiciju PCOS-a.

Od tada, prisustvo dva od tri sljedeća kriterijuma potrebni su za postavljanje dijagnoze PCOS-a: (i) oligo i / ili anovulacija, i(ili) klinički i / ili biokemijski znakovi hiperandrogenizma i /ili ultrazvuk PCO, nakon isključenja drugih patologija sa sličnom kliničkom slikom, kao što su kongenitalna adrenalna hiperplazija, Cushingov sindrom i androgen-lučeći tumori.

Prema dostupnoj literaturi (Balen et al. 2003), ultrazvučni kriterijumi PCO su sljedeći: prisutnost 12 ili više folikula u svakom jajniku mjerenja 2-9 mm u promjeru i/ili povećan volumen jajnika (> 10 cm³). Najčešći znaci hiperandrogenizma su akne i hirzutizam, muški tip kosmatosti kao i učestale menstruacije.

Većina bolesnica s PCOS-om ima otpornost na inzulin i/ili gojaznost.

Povišena razina inzulina uzrokuje abnormalnosti detektovane u hipotalamus-hipofiza- jajnici osovini. Hiperinzulinemija povećava GnRH (gonadotropnog oslobađ. hormona) impulsne frekvencije, koncentraciju serumskog LH (luteunizirajućeg hormona), povećanu proizvodnju androgena u jajnicima, smanjeno folikularno sazrijevanje i smanjenu koncentraciju SHBG (sex hormon vezujućeg globulina). Povećana otpornost na inzulin je čest nalaz kod pacijentica normalne tjelesne težine, kao i kod gojaznih. Insulinska osjetljivost se smanji za 50% kod mršavih i normalno uhranjenih pacijentica, a u gojaznih je dva puta veći pad

Z D R A V S T V O

u odnosu na gojazne osobe koje nemaju PCOS. To nam ukazuje da je insulinska rezistencija (IR) uobičajena pojava u ovom sindromu i da je gojaznost dodatna komponenta koja utiče na pogoršanje inzulinske osjetljivosti perifernih tkiva. Ona se pogoršava trajanjem i povezana je sa oštećenjem glukozne tolerancije vremenom. Studije su pokazale da je prevalenca tipa dva dijabetesa u žena sa PCOS-om veća nego u opštoj polulaciji kao i da poremećena glukozna tolerancija kao i razvoj tipa dva dijabetesa melitusa je česta i u adolescentica sa PCOSom. Apsolutni rizik za ispoljavanje tipa dva dijabetesa melitusa povećava se sa povećanjem BMI. Pacijentice sa PCOS-om obično imaju povećan estrogen /progesteron omjer. Estrogeni utiču na poboljšanje humoralnog imuniteta dok androgeni i progesteron djeluju kao prirodni imuni supresori. Iz toga slijedi da bi žene sa ovim poremećajem mogle biti sklonije autoimunim bolestima, uključujući i autoimune bolesti štitaste žlijezde (AITD). Pacijentice sa PCOSom češće imaju veću koncentraciju TSH (tiroid stimulirajućeg hormona), anti TPO (antitiroid specifična peroksidaza) i TG (tireoglobulin) antitijela i ultrasonografski hipoehogenu štitastu žlijezdu u odnosu na kontrolne osobe bez PCOS-a.

Učestalost autoimunog tireoiditisa (AT) u mladih bolesnica s PCOS-om je trostruko veća u odnosu na žene bez PCOS-a .Postoji opravdana sumnja da postoji ista genetska pozadina pa se postavlja pitanje da li AT utiče na razvoj PCOS-a ili je on prethodnik AT-a. Metabolički poremećaji kao što su veći indeks tjelesne mase, povišena glikemija natašte i inzulin, povišen holesterol i trigliceridi i IR su izraženiji u bolesnika sa AT-om i PCOS-om u korelaciji sa bolesnicama koje imaju samo AT ili sa zdravim ženama.

Ciljevi koji se nameću tokom tretmana pacijentica sa navedenim poremećajem su: 1. Redukcija otpornosti na inzulin kroz poboljšanje osjetljivosti na inzulin perifernih tkiva 2. Uspostavljanje ovulacije i postizanje plodnosti 3. Liječenje hirzutizma ili akni 4. Obnova redovne menstruacije i prevencija hiperplazije endometrija.

Veoma važan uslov vraćanja normalne ovulacije/menstruacije i sma-

Endokrino-metabolički poremećaj

Sindrom policističnih jajnika njenje IR u PCOS žena sa prekomjernom tjelesnom težinom jeste higijensko-dijetetski režim. Ishrana sa smanjenom koncentracijom zasićenih masnih kiselina i sa niskim glikemijskim indeksom se preporučuje kao i svakodnevna fizička aktivnost . Nedostatak vitamina D može igrati ulogu u razvoju metaboličkog sindroma pa se preporučuje njegova nadoknada.

Dosadašnje studije su potvrdile da inzulinski senzitajzeri povoljno utiču na smanjenje IR i da ima značajne pozitivne uticaje na metabolička, endokrina i ovulacijska oštećenja u žena sa PCOS-om. Posljednje preporuke u liječenju navedenog poremećaja podržavaju korišćenje metformina, naročito u žena sa PCOS-om i poremećenom glukoznom tolerancijom. PCOS je povezan sa čestim neonatalnim komplikacijama, pogotovo sa pobačajem fetusa i kongenitalnim abnormalnostima u prvom tromjesečju, dok je u drugom i trećem tromjesečju trudnoće povećana glukozna intolerancija i gestacijski dijabetes (GD), arterijska hipertenzija i preeklampsija. U tom kontekstu, neke studije upućuju na povoljne učinke metformin terapije tokom trudnoće u žena s PCOS-om, što bi moglo biti povezano s povoljnim uticajem na poboljšanje implantacije ploda i povećanje protoka krvi u materici. Nedavna ESHRE / ASRM - sponzorisana PCOS konsenzus radionica, oslanjajući se na skorašnje studije, ukazuje da je upotreba metformina sigurna tokom trudnoće. Međutim, prema FDA, bilo bi poželjno da se prestane s upotrebom metformina u trudnoći za svaku ženu s PCOS-om i IR-om koja je prije trudnoće uzimala lijek, tako da je liječenje metforminom tokom trudnoće i dalje ograničeno na istraživačkim postavkama te postoji individualni pristup svakoj pacijentici i procjeni koristi i štetnosti.

Mr sc. med. Milena Brkić, internistaendokrinolog

Liječenje hirzutizma i akni postiže se kozmetološki i davanjem antiandrogenih preparata, a obnova redovnih menstrualnih ciklusa osim upotrebe gluformina sa kontraceptivnim estroprogestegenskim preparatima.

Rano otkrivanje metaboličkih poremećaja u žena sa PCOS-om i adekvatan tretman endokrinologa značajno će smanjiti razvoj hipertenzije, dislipidemije, dijabetesa melitusa, nealkoholne masne jetre i kardiovaskularne bolesti i povoljno uticati na neplodnost i pomoći u začeću.

Ul. Vojvode Stepe Stepanovića 161/5

Tel.: 051/925 159; 066/844 159

Nudi sledeće usluge: Internistički pregled sa EKG nalazom Endokrinološki pregled Šećerna bolest Bolesti hipofize, štitne, paraštitnih, nadbubrežnih i polnih žlijezda Sindrom policističnih jajnika, pojačana maljavost, neplodnost Gojaznost i poremećaj lipida Prevremena menopauza, hormonska susptituciona terapija, osteoporoza Fibrocistična bolest dojki Ultrazvuk štitne žlijezde i abdomena Punkcija štitne žlijezde Kolor dopler magistralnih krvnih sudova glave i vrata Kolor dopler abdominalne aorte i ogranaka Kolor dopler bubrežnih krvnih sudova Kolor dopler arterija i vena gornjih i donjih ekstremiteta i AV fistule Laboratorijske usluge

41

Z D R A V S T V O

K

raj jedne i početak nove godine.

Obično na kraju godine pravimo rezime: Šta smo dobro, a šta loše uradili u prošloj godini?

Premda, s vremenske distance i ne posmatramo stvari kao dobre ili loše „crnobijele” kao u aktuelnom trenutku. Uvjerili smo se i sami da svaka proživljena situacija i događaj, posmatrani s vremenske distance, ostavljaju samo dragocjeno iskustvo bez kojeg ne bi bilo rasta i razvoja.

Nova godina i drugi praznici su dani koji nas najviše raduju ali, s druge strane, izazivaju i najviše stresa.

Gdje za praznike? Kako se organizovati? Uvijek nešto nedostaje: novac, vrijeme, društvo, dobra volja... Odluka?

Gdje? S kime? Kako?

Lokus kontrole – mjesto gdje smiještamo odgovornost U narednih nekoliko redova pokušaćemo da vam pomognemo da prepoznate gdje najčešće smiještate odgovornost za uspjeh ili neuspjeh za sve što vam se dešava u životu. Najčešće ljudi primjenjuju isti model odgovornosti za sve ili većinu situacija u životu.

Za neke ljude uvijek je neko drugi kriv i odgovoran: okruženje, sreća, splet okolnosti, društvo, političari i sl.

Ljudi često traže izgovore: „Da smo se rodili u neko sretnije i bolje vrijeme i mi bismo bili bolji, sve bi bilo lakše, drugačije...” Ali i sami prepoznajemo da su to samo izgovori! Ako snagu budemo rasipali na izgovore, na ništavne stvari i samoopravdanja nećemo ih imati za najvažnije za - ŽIVOT! Svoj život, u svojim rukama i uz ličnu odgovornost.

Neke osobe imaju konstantno uvjerenje da one odlučuju o svom životu i svojoj sudbini. Smatraju da njihov uspjeh u životu, uglavnom, zavisi od njih samih, od njihovih sposobnosti i uloženog truda. To su osobe s takozvanim unutrašnjim lokusom kontrole ili unutrašnjom usmjerenošću.

Suprotno tome, neke osobe misle da su njihov život i sudbina određeni nekim silama izvan njih, više vjeruju u sreću i smatraju da drugi više odlučuju nego oni sami. Zbog toga se takve osobe manje oslanjaju na sebe i s manje inicijative su. Za takve osobe kažemo da imaju vanjski lokus kontrole ili vanjsku usmjerenost.

Budući da se ljudi mnogo razlikuju međusobno, onda je shvatljivo zašto različite osobe različito i opažaju razloge svojih uspjeha i neuspjeha.

Najčešće izjave ljudi s vanjskim lokusom kontrole su: „To je jače od me42

Pozitivna psihologija

Na svakom kraju je novi početak

Vida Lazarević, dipl. psiholog

2012. ...

ne”. Uz takav stav, odluke o prestanku pušenja, vraćanju starim navikama, kašnjenje i sl. ostavljaju u domen odgovornosti nekoga ko nije on sam. Ako imate vanjski lokus kontrole uspjeh ili neuspjeh pripisujete faktorima za koje smatrate da nisu u vašem domenu kontrole, ne zavise od vas te sebe i ne smatrate odgovornim. Neuspjeh najčešće pripisujete lošoj sreći ili težini života. Lokus kontrole snažno utiče na motivaciju.

Međutim, ako ste unutrašnje orijentisani, tj. s unutrašnjim lokusom kontrole, vi ćete imati odgovornost jer imate sposobnosti, uložićete napor i trud da biste došli do uspjeha/cilja.

Sljedeće tvrdnje će vam pomoći da grubo procijenite koji je vaš lokus kontrole: • uspjeh u životu zavisi od sreće • iluzorno je očekivati da pojedinac može bilo šta promijeniti • u mnogim slučajevima čini mi se da sudbina određuje šta će nam se dogoditi • u životu dobro prolaze oni koji su za to predodređeni • loše stvari mi se u životu dešavaju jer nemam sreće • bez obzira na ono šta ja radim toga dana, dan će se dobro završiti ako je dobro počeo • neki ljudi su naprosto rođeni srećni Ako se uglavnom slažete s navedenim tvrdnjama, znači da ste vanjski orijentisani tj. imate spoljašnji lokus kontrole, tako da ne smatrate da je uspjeh u životu rezultat velikog rada i upornosti.

U životu je potrebno da steknete više znanja o sebi, svojim sposobnostima, da postanete svjesni kako svojih mogućnosti, tako i svojih ograničenja.

Da li ste se zapitali šta vi možete da uradite u nekoj situaciji? Koji je vaš udio odgovornosti? Da li ste spremni uložiti trud, preuzeti dio incijative i ne očekivati sve od drugih? Ista pravila važe kako za organizaciju praznika, tako i za sve druge situacije u životu.

Princip za sve odluke, velike ili male, koje želite da realizujete je isti: SMART - princip S - specifično (definišite konkretno neki cilj) M - mjerljivo (mjerite pomake uspjeha ka ostvarenju cilja, a i mali pomak je znak napretka) A - aktuelno (izaberite nešto što je za vas aktuelno) R - realno (realnost je posebna kategorija. Ne recite „nemoguće” već se zapitajte koje moći/sposobnosti vam realno nedostaju) T - time (vrijeme potrebno za dostizanje cilja. Nekada je za ostvarivanje cilja potrebno kraće vrijeme, a nekada i godine uloženoga truda za dugoročne ciljeve) Okrenite se sebi i iz skrivenih, neotkrivenih kutaka crpite novu snagu za dalje. Nova godina, nove odluke, nove prekretnice...

Poželimo dobre želje jedni drugima, jer one oplemenjuju i nas i ljude kojima su upućene. Neka nam svaki dan bude praznik! Stvorimo ga sami.

Da li će 2013. godina biti u kategoriji „crno-bijelo”, „sve nijanse sive” ili ćete dane svoga života osmisliti i obojiti sami to zavisi isključivo od vas! Svako je odgovoran za sebe.

Srećno u Novoj godini, s novim početkom!

… 2013.

Z D R A V S T V O

N

a našem području klinička ergometrija se definiše kao test opterećenja kojim se testira uticaj fizičkog opterećenja na srčani rad.

Test se izvodi u cilju procjene postojanja ishemijske bolesti srca, koja se manifestuje s više simptoma. Osnovne tegobe su gušenje i bolovi pri naporu u grudima, što se registruje na EKG-u kao ishemija. Preporučena opterećenja su submaksimalna, a protokoli koji se koriste pri izvođenju ovih testova su Astrand na ergo-biciklu i Bruce na traci za trčanje, a izvode ih doktori medicine - kardiolozi.

U novoj eri razvoja sportske medicine ergometrijski testovi su dobili novu i značajnu primjenu. Test sportske ergometrije je dijagnostički i on definiše nivo fizičke pripremljenosti sportiste, a bazira se na mjerenju određenih fizioloških parametara za vrijeme definisanog mišićnog opterećenja. Rezultati služe za identifikaciju polaznih tačaka za ciljnu orijentaciju treninga.

Ova test metoda predstavlja osnovu sportske medicine dvadeset i prvog vijeka u cijelom svijetu, te je bez nje planiranje sportske sezone nezamislivo.U Republici Srpskoj, nažalost, ne postoje centri koji su opremljeni adekvatnom opremom za izvođenje testova sportske ergometrije, a i drastično malen je broj ljekara upoznatih s ovom metodom.

Sportska ergometrija nije predviđena samo za profesionalne sportiste, već i za amatere i početnike kao koristan alat za procjenu ličnog fitnessa.

Za profesionalne sportiste je oduvijek bilo vezano pitanje adekvatne srčane frekvencije pri opterećenju, kako bi se postigao vrhunski rezultat.

Do koje mjere je sport zdrav? Ovo pitanje nije usmjereno samo prema

Klinička Versus sportsko-medicinska ergometrija

Mr sc. sportske fiziologije Ratko Perić, Zavod za medicinu rada i sporta RS, Banjaluka Institut za Sportsku fiziologiju Karl Franz Univerzitet Graz

sportistima i drugim osobama koje se bave fizičkim vježbanjem, već i prema ljekarima koji brinu o njihovom zdravlju.

Zbog toga se izvođenje testa sportsko-medicinske ergometrije preporučuje na početku svakog trenažnog ciklusa, te nakon svaka tri mjeseca treniranja.

Test se sprovodi od strane specijaliste sportske medicine ili, u novije doba, sportskih naucčika, nakon sistematskog pregleda i nakon potpisivanja saglasnosti o dobrovoljnom testiranju od strane kandidata.

uslovima. U novije vrijeme se koriste i specifični ergometri, kao što su ručni ili veslački ergometar, koji doprinose većoj objektivnosti pri testiranju. U komparaciji sa kliničkim testovima, gdje se izvode testovi submaksimalnih opterećenja, sportsko-medicinski testovi se obavljaju pri maksimalnom opterećenju s konstantnim rastom opterećenja, da bi se omogućilo izračunavanje aerobnih i anaerobnih pragova koji vode do traženih podataka i uvida u gornju granicu fizičke izdržljivosti. Protokoli op-

Tipična spiroergometrija na biciklu Tipičan grafički prikaz krivulje opterećenja s prikazom fizioloških parametara

Parametri koji se najčešće mjere su: maksimalna srčana frekvencija, maksimalna zapremina kiseonika, respiratorni koeficijent (RK) i respiratorni ekvivalent (RE) u zavisnosti od aparature s kojom se radi. Prati se stanje srca, pluća i radne muskulature.

Mjerenje krvnog pritiska nije neophodno, mada se najčešće izvodi. Identično kliničkoj ergometriji, testiranja se izvode na ergo-aparatima i, zavisno od vrste sporta, sprovode se na traci za trčanje ili biciklu u identičnim laboratorijskim 44

terećenja se mogu korigovati zavisno od nivoa fizičke spremnosti pacijenta. Maksimalno opterećenje se označava s W (vati) i izražava u w/kg na ergobiciklu i u km/h na ergo-traci, i predstavlja nivo utreniranosti. Pri ergometrijskom testu koji je praćen spirometrijom (spiroergometrija) udahnuti i izdahnuti gasovi se prikupljaju i analiziraju korištenjem gas analyzer aparata.

Na osnovu praćenja srčane frekvencije i respiratornih parametara mogu se determinisati aerobni i anaerobni prago-

Z D R A V S T V O

vi, koji pružaju informacije o aerobnim i anaerobnim sposobnostima ispitivane osobe. Zavisno od njihove pozicije na krivulji opterećenja, definiše se i nivo fitnessa i nivo budućeg opterećenja.

Tok i apsolutne vrijednosti maksimalne potrošnje kiseonika pružaju uvid u cjelokupnu fizičku sposobnost ispitane osobe. Maksimalna potrošnja kiseonika kod vrhunskih sportista dostiže vrijednosti i do 80ml O2/kg/min. Mjerenje maksimalne zapremine kiseonika takođe omogućava dijagnostiku hipertrofične kardiomiopatije (<45Mml/kg/min ili <110% predicted), uz druge dijagnostičke testove i procedure.

Dodatne informacije o fitnesu mogu se dobiti preko respiratornih parametara (respiratorni koeficijent i respiratorni ekvivalent). Respiratorni ekvivalent (RE; predstavlja odnos potrošnje O2 i produkcije CO2 u odnosu na ventilaciju VE) odgovara anerobnom pragu kada se posmatra na grafikonu pri izvođenju spiroergometrije a respiratorni koeficijent (RK, u svijetu RQ ili RER; respiratory exchange ratio) – odnos produkcije CO2 i potrošnje O2 u ćeliji u miru ili opterećenju. Pokazatelj potrošnje energije je i udio masti, proteina i ugljenih hidrata u njenoj proizvodnji. Npr. RK bliže 0,70 sugeriše na prvenstveno korišćenje masti za proizvodnju energije, a RK bliže 1,0 sugeriše na ugljene hidrate kao izvor energije. Ako u početku testa dođe do porasta RK >1, to ukazuje na hronični zamor osobe.

Normalan raspon RK u mirovanju i tokom umjerenog vježbanja je 0,7 -1,0.

Suplement, odnosno dodatni test ovim pregledima može biti i mjerenje laktata, što dovodi do još preciznijih podataka.

Kao što se moglo vidjeti iz prethodnog, sportsko-medicinska ergometrijska dijagnostika ima važnu ulogu ne samo u definisanju nivoa fitnesa, već daje i uvid u zdravstveno stanje pacijenta.

Ova vrsta pregleda, osim kod sportista, može se primijeniti kod sistematskih pregleda policije, vojske, vatrogasaca, studenata i svih ostalih profesija čiji posao zahtijeva određeni nivo fizičke spremnosti.

Zavod za medicinu rada i sporta RS u Banjaluci je prva zdravstvena ustanova koja je počela da razvija ove evropske smjernice za pregled sportista kao i drugih zahtjevnih zanimanja kada je u pitanju fizička kondicija i spremnost.

45

Z D R A V S T V O

U

Klinici za dječju hirurgiju Kliničkog centra Banjaluka operisano je novorođenče, staro 23 dana, s kritičnom subtotalnom stenozom duodenuma, uslovljenom prisustvom anularnoga pankreasa. Tim hirurga Kli-

Slika 1 - Anularni pankreas

nike za dječju hirurgiju je uspješno uradio rekonstrukciju duodenuma primarnom duodenoduodenostomijom, čime su stvoreni preduslovi za prolazak hrane u gornjim partijama gastrointestinalnog trakta i nesmetane ishrane pacijenta.

Nakon uobičajenog postoperativnog toka, uz primjenu režima rane enteralne ishrane pomoću jejunalne sonde, dijete se od 12. postoperativnog dana hrani na usta i dobija na tjelesnoj težini (Slika 1).

Stenoza duodenuma je klasična anomalija gastrointestinalne cijevi koja se javlja u dvije osnovne forme, duodenal-

Slika 2 - „Double bubble“ Rtg nalaz

nih atrezija i duodenalnih stenoza. Zbog toga se ponekada manifestuje tek nakon neonatalnog perioda. Kompletne atrezije su najčešće posljedice prisustva intraluminalnih membrana ili nerazvijenosti pojedinih segmenata duodenuma, a svrstani su u tri patološka tipa.

Stenoze su, međutim, najčešće posljedica spoljnih kompresija na duodenum usljed poremećaja razvoja gušterače (pancreas anulare), peritonealnih traka kod crijevnih malrotacija ili prisustva preduodenalne vene porte.

Anomalija je klasična embriopatija koja se javlja u incidenci od 1:10.000 46

KC Banja Luka

Novi uspjesi banjalučke hirurgije U Klinici za ortopediju Kliničkog centra Banjaluka, 23. oktobra 2012. godine izvedena je artroskopski asistirana operacija zglobnog preloma koljena. Naime, radi se o komplikova-

nom zglobnom prelomu koji je operativno zbrinut bez klasičnog otvaranja zgloba. Uz pomoć artroskopa se vizuelizira prelom i istovremeno učini anatomska repozicija, a samim tim i osteosinteza preloma. Operativni zahvat je urađen u živorođenih, a oba pola su podjednako zastupljena. Vrlo često je udružena s Downovim sindromom, urođenim srčanim manama ili malrotacijama crijeva. U kliničkoj slici tipično je povraćanje zelenog sa žuči izmiješanog sadržaja novorođenčeta ili dojenčeta, nenapredovanje, gubitak u tjelesnoj masi. Za razliku od drugih atrezija gastrointestinalnog trakta, kod ovih pacijenata trbuh nije nadut nego najčešće uvučen. Ako dijagnoza nije postavljena prenatalno, postavlja se na

Slika 4 - Hirurški i anesteziološki tim Kliničkog centra

subarahniodalnoj (spinalnoj) anesteziji.

Radi se o savremenoj metodi zbrinjavanja povreda lokomotornog aparata čime se smanjuju moguće postoperativne komplikacije i značajno skraćuje period rehabilitacije. Ovaj operativni zahvat ne bi bilo moguće izvesti bez tehničke podrške u vidu modernog držača za nogu, pomoću kojeg se pacijent adekvatno pozicionira. Držač za nogu je stigao tokom protekle nedjelje u Kliniku za ortopediju i time je nastavljena tendencija za osavremenjavanjem opreme koju sprovodi poslovodstvo Kliničkog centra Banjaluka.

Navedeni zahvat je urađen po hitnom protokolu, unutar šest sati od povređivanja. Hirurški tim sačinjavali su: operater dr Dejan Ćurlik, specijalista ortopedije i traumatologije, asistent dr Nemanja Tomić, specijalizant ortopedije i traumatologije, i dr Dragan Rakanović, specijelista anesteziolog i reanimatolog.

T. R.

Slika 3 - Završena anastomoza sa vidljivom sondom u tankom crevu

osnovu tipičnog Rtg snimka abdomena, takozvanog double bubble nalaza (Slika 2).

Liječenje ovih anomalija je uvijek hirurško i podrazumijeva duodenotomiju i eksciziju intraluminalnih membrana kod intraluminalnih atrezija i stenoza, odnosno izvođenje duodenoduodenostomije (Slike 3 kod prisutnog anularnog pankreasa.

Preduslov uspješnog hirurškog liječenja (Slike 4) je prisustvo uvježbanog tima dječjih hirurga, sigurna pedijatrijska anestezija, te dobro organizovana i stručna intenzivna njega.

T. R.

U posjeti

Z D R A V S T V O

Servis za rane intervencije u Milanu Pripremio: dr Goran Račetović, specijalista psihijatrije, Dom zdravlja - CZMZ Prijedor

Urednik rubrike “Mentalno zdravlje” dr Goran Račetović, specijalista psihijatrije, Dom zdravlja - Centar za mentalno zdravlje Prijedor

klijenata (a do sada ih je bilo nekoliko stotina) i pokriva jedno od centralnih područja grada koje sada već broji 350.000 stanovnika (na početku je u tom dijelu Milana živjelo oko 200.000 stanovnika).

Ciljna grupa ovog servisa su mlade osobe oba pola u životnoj dobi između 17 i 30 godina, koje imaju jasno dijagnostikovani klinički entitet prve epizode psihotičnog poremećaja ili su u riziku od razvijanja ovog poremećaja, na osnovu jasno postavljenih dijagnostičkih kriterijuma MKB

odlaska multidisciplinarnog tima i tima za krizu u kućne uslove, kada se odlučuje i dogovara na licu mjesta s klijentima o daljim postupcima. Upravo tokom naše posjete je jedan od psihijatara otišao u posjetu suicidalnom mladiću koji je u “Programu 2000” oko godinu dana, te procijenio da je neophodan nadzor na akutnom odjeljenju psihijatrijske bolnice, o čemu je pregovarao s klijentom i dobio njegov pristanak za takav postupak. Takođe, radi se i na jačanju kapaciteta za

10 i DSM IV TR, uz korištenje preciznog instrumentarija. Program traje do tri godine, nakon čega se klijenti vraćaju u centre za mentalno zdravlje u svom dijelu grada (kojih je četiri u ovom dijelu Milana). Naglasak se daje individualnom radu, uz korištenje individualno “krojenih” programa liječenja (u kome se izuzetno cijene želje svakog pojedinog klijenta) u više pravaca: psihofarmakološki, kojim rukovode psihijatri iz centra ili psihijatri iz drugih ustanova koji dolaze po ugovoru, individualna psihoterapija - psihoedukacija, kognitivno-bihejvioralna, problem solving terapija, menadžment stresa i anksioznosti. Poseban naglasak se daje resocijalizaciji korištenjem posebnih sklonosti ili talenata, poput formiranog muzičkog sastava, koji uvježbava program u javnim vježbaonicama i priprema se za nastupe u javnim klubovima, kao važan segment uključivanja u zajednicu, samoprihvatanja i borbe protiv autostigmatizacije. Takođe, postoji mogućnost

završetak školovanja, pripremaju mladi klijenti za intervjue za zaposlenje ili se uspostavljaju veze sa brojnim kompanijama u kojima se zapošljavaju mladi ljudi koji dolaze u ovaj centar, u kojem su organizovani osnovni i napredni kursevi engleskog jezika koji su besplatni.

U “Programu 2000” ne zaboravljaju ni porodicu, naročito roditelje ili partnere, kao važne karike resocijalizacije ali i direktne pomagače oboljelim mladim članovima. S njima se radi takođe pojedinačno, što je karakteristika ovoga programa, prije svega u psihoedukacijskom smjeru radi boljeg razumijevanja stanja njihovih oboljelih članova (najčešće se radi o roditeljima klijenata), ali i stvaranja dobre mreže podrške mladim ljudima za budućnost i pomoći u kriznim situacijama.

Veoma je karakteristično da u “Program 2000” mogu biti uključeni svi koji ispunjavaju te kriterijume, da nema lista čekanja niti je važna vrsta ili uopšte po-

Z

ahvaljujući organizatorima 11. svjetskog kongresa psihorehabilitacije, održanog početkom novembra u Milanu (Italija), postojala je mogućnost posjete različitim ustanovama mentalnog zdravlja u više italijanskih gradova, među njima i dvjema ustanovama u Milanu. Dogovorili smo susret i posjetu specijalizovanom centru za rane intervencije u Milanu, nazvanog “Program 2000” (Programma 2000), gdje smo u višesatnoj posjeti boravili nakon zatvaranja kongresa, 13. novembra 2012. godine. Naši ljubazni domaćini, prof. Angelo Cocchi (koji se smatra ocem servisa ranih intervencija u Italiji) i dr Anna Meneghelli upoznali su nas sa svojim saradnicima i pokazali prostor u kome svakodnevno rade s mladim klijentima i članovima njihovih porodica na inovativan i specifičan način, te nam na zajedničkom sastanku približili strukturu i funkcionisanje ovoga centra.

Centar “Programma 2000” je ustanovljen krajem 1999. godine, kao prvi te vrste u Italiji, a inspirisan izvanrednim rezultatima i pomacima u oblasti ranih intervencija kod prvih epizoda psihotičnog poremećaja pacijenata u Australiji, koje je postizao prof. Patric McGorry sa saradnicima. Uz svesrdnu logističku podršku koju je pružio prof. McGorry, “Program 2000” je započeo sa jasnom vizijom i drugačijim pristupom u radu s mladim ljudima, provodeći sistematičan i kompletan pristup s jasnim programskim orijentacijama. U centru “Programme 2000” trenutno se nalazi 150

Sesija na 11th WAPR World Congress-u

49

Z D R A V S T V O

stojanje zdravstvenog osiguranja (tako ovdje rade i sa imigrantima, koji nemaju u potpunosti riješen zdravstveno-socijalni status u Italiji). Svakako, izostajanje ili odustajanje od “Programa 2000” ne znači da se mladi klijenti ne mogu ponovo u njega uključiti. Sve to ovome servisu za rane intervencije daje notu humanosti, dostupnosti, tolerancije i pravog bedema destigmatizacije. “Program 2000” finansiraju grad Milano, oblast Lombardija i sredstva iz državnog budžeta. Posljednje dvije godine, radi globalne krizne ekonomske situacije, značajnije je ugrožen finansijski dio programa koji, ipak, i dalje ne snižava ni broj klijenata ni kriterijume, zahvaljujući izuzetnom interesu brojnih mladih psihologa koji, volontirajući u sklopu obaveznih 300 sati staža, značajno pomažu održavanju kontinuiteta i kvaliteta ovog servisa.

Ambijent centra “Programme 2000” je veoma ugodan, nalazi se u jednom gradskom parku, s prostranim i svijetlim kancelarijama. Tokom naše posjete nije bilo previše klijenata, jer su aktivnosti centra bile smanjene zbog aktivne uloge njegovih zaposlenika oko priprema i učešća na kongresu, na kome je u posebnom simpozijumu “Program 2000” predstavljen kao sada najistaknutiji centar ove vrste u Italiji, koji je nakon 12 godina značajno podigao standarde brige o oboljelima ne gledajući samo simptome već, prije svega, sposobnosti, te ulaže u psihorehabilitaciju svojih klijenata maksimalne napore, prema novim trendovima ka klijentima usmjerenih intervencija i jačanja punih kapaciteta njihovih ličnosti. O prednostima ove vrste specijalizovanih servisa zaštite mentalnog zdravlja u odnosu na konvencionalne centre za mentalno zdravlje (koji su baza mentalno-zdravstvene brige u Italiji) govoreno je tokom kongresnog simpozijuma u komparativnoj studiji, završenoj tokom 2012.

U

godine na Univerzitetu u Rimu.

Naposlijetku, pomenućemo i naše veoma gostoprimljive domaćine. Prof.

Angelo Cocchi je doajen italijanske psihijatrije koji je i nakon penzionisanja nastavio veoma aktivno i posvećeno raditi na stalnom poboljšanju i promociji ranih intervencija u psihijatriji i jedan je od najvećih eksperata na tom polju u Evropi i svijetu, dok je dr Anna Meneghelli istaknuti član Evropske i Svjetske zajednice kognitivno-bihejvioralnih terapeuta i predsjednica Udruženja KBT terapeuta Italije, ali i brojnih međunarodnih asocijacija psihijatara. S izuzetnom pažnjom i interesom su se zanimali za naš rad i reformske promjene koje se u mentalnom zdravlju naročito dešavaju posljednjih godina, realizacijom aktivnosti Projekta mentalnog zdravlja u BiH. Nešto kasnije pridružila nam se i grupa od još šest učesnika kongresa iz Litvanije, SAD i Rusije, te su naši domaćini bez imalo poteškoća sa njima ostali i nakon našeg odlaska. U posjeti “Programme 2000” iz BiH bili smo dr Slobodanka Grujić-Timarac, načelnica Psihijatrijske službe Opšte bolnice Prijedor i ja.

Ova posjeta bila je inspirativna i u potpunosti je ispunila naša očekivanja, a u skladu je sa budućim koracima u razvijanju bližeg i kvalitetnijeg pristupa u radu s našim mladim korisnicima, na šta nas podstiču buduće planirane aktivnosti Projekta mentalnog zdravlja u BiH, tako da je ova posjeta veoma aktuelna i za naše prilike, kroz direktno posmatranje uspješnog i dobrog primjera prakse koja se kontinuirano poboljšava. Uvjeren sam da će naši kapaciteti i budući ljudski resursi, uz već solidna znanja, rasti i uspijevati pomoći mladim ljudima kroz ovu vrstu specijalizovanih servisa u budućnosti, a uspostavljene veze s uvaženim kolegama iz Italije će nam biti od pomoći u kretanju tim putevima.

Sa prof. Cocchi i dr Meneghelli u centru Programme 2000

50

okviru preventivnih aktivnosti i ove godine u Centru za zaštitu mentalnog zdravlja (CZMZ) u Doboju je obilježen Međunarodni dan mentalnog zdravlja, 10. oktobar. Ova aktivnost je direktno proizašla iz vizije (očuvanje i unapređenje mentalnog zdravlja u zajednici) i misije (promocija mentalnog zdravlja u zajednici, prevencija mentalnih poremećaja, liječenje mentalnih poremećaja, rehabilitacija i resocijalizacija) CZMZ Doboj.

Ovaj veoma važan datum u kalendaru mentalnog zdravlja u našem gradu obilježen je izložbom radova korisnika CZMZ-a, koja je održana 10. oktobra 2012. godine, u saradnji sa Centrom za kulturu i obrazovanje i UG „Nada“ (Udruženje za uzajamnu pomoć osobama u duševnim krizama i njihovim porodicama). Izložba je nosila naziv „Prihvatimo različitosti”. Radovi korisnika rezultat su okupaciono-radne terapije u našoj ustanovi, koja je veoma značajna za rehabilitaciju i resocijalizaciju osoba s mentalnim poremećajima. Radna terapija označava aktivnosti pretežno mehaničkog karaktera u kojima je naglašen radno-korisni učinak. Svaki rad povlači za sobom niz socijalnih interakcija, pa bi i radna terapija u užem smislu mogla da se označi kao jedna socioterapijska forma djelatnosti, jer se u najvećem dijelom odvija u grupi i imitira socijalne odnose u tzv. spoljašnjem svijetu. Okupaciona terapija omogućava da se ne zapostavi individualni pristup, prenebregne zanemarivanje korisnikovih sklonosti i mogućnosti izvan okvira isključive fizičke i korisne djelatnosti. Ona upotpunjuje radnu terapiju, ali je i viši stepen terapeutskog pristupa s obzirom na to da, za razliku od pristupa principa masovnosti koji je više-manje povezan s radno-terapeutskim aktivnostima, postavlja akcenat na individualni pristup i pomaže stvarnu resocijalizaciju i rehabilitaciju omogućjući optimalan razvoj individualnih sklonosti i sposobnosti.

Ovogodišnjom izložbom smo težili da pokažemo da i osobe s težim mentalnim oboljenjima mogu da rade, stvaraju i budu kreativni, ako im za to pružimo priliku. Podsjetimo se da su mnogi čuveni umjetnici i sami imali probleme s mentalnim zdravljem (poput čuvenog slikara Vinsenta van Goga). Brojna istraživanja, ali i naša iskustva u radu, pokazuju da svake godine raste broj osoba sa mentalno-zdravstvenim poteškoćama. Zato je potrebno kontinuirano raditi na ve-

Z D R A V S T V O

Aktivnosti ustanova za zaštitu mentalnog zdravlja

Prihvatanje različitosti Na Međunarodni dan mentalnog zdravlja u Doboju Pripremila: Mladenka Milanović, diplomirani psiholog, Dom zdravlja - Centar za zaštitu mentalnog zdravlja Doboj

oma važnom segmentu, destigmatizaciji osoba s problemima mentalnog zdravlja. Stigma ima negativno značenje i predstavlja odbacivanje, negativno obilježavanje, marginalizaciju i izbjegavanje. Utemeljena je na predrasudama u čijem korijenu su negativni stavovi nastali usljed neznanja. Osobe s mentalnim poteškoćama zbog naših predrasuda često su izložene nepravednim postupcima prema njima (ismijavanje, izolacija, omalovažavanje, prezir, ogovaranje, pogrdni nazivi, izrugivanje, sažaljevanje, diskriminacija na poslu ali i u porodici). Diskriminacija nastaje kada negativne stavove pretočimo u djela koja stavljaju pojedinca u jedan nepravedan položaj. Širenju stigme doprinosimo svojim neznanjem. Zato široki front redukcije stigma treba da zajednički stvaraju svi građani, mediji, javne ličnosti i profesionalci koji rade s osobama s mentalnim poremećajima u saradnji sa samim korisnicima.

I ova izlozba je mentalno-zdravstvena promotivna aktivnost Centra za zaštitu mentalnog zdravlja, kojom je unaprijeđena saradnja s našim partnerima u zajednici. Zajedno

sa Centrom za kulturu i obrazovanje izrađen je plakat izložbe i izvršena distribucija preventivno-promotivnog materijala s temama „Prihvatimo različitosti,odbacimo stigmu i diskriminaciju osoba s problemima mentalnog zdravlja“ i „Depresija“. Izložbi su se odazvali predstavnici medija, škola,

Pedagoškog zavoda, bolnice, Centra za kulturu i obrazovanje, zdravstveni radnici, članovi UG „Nada“, druge nevladine organizacije i brojni građani Doboja.

Korisnici usluga CZMZ-a su zajedno s profesionalcima posjetili izložbu radova. Konceptom prodajne izložbe su prikupljena sredstva koja će se iskoristiti za buduće aktivnosti korisnika.

Prije tri godine smo takođe organizovali veliku izložbu radova korisnika koja je veoma prijatno iznenadila građane i umjetničke krugove u našem gradu i značajno uticala na prihvatanje osoba s težim duševnim oboljenjima. Poznati dobojski umjetnik, akademski slikar

Sa izložbe u Doboju

gospodin Drago Handanović ocijenio je da neka likovna djela imaju naročitu umjetničku vrijednost i podržao sve aktivnosti na resocijalizaciji i rehabilitaciji oboljelih kroz umjetničko izražavanje.

Centar za zaštitu mentalnog zdravlja Doboj je u ime svojih korisnika zahvalan svim partnerima u zajednici na podršci promocije mentalnog zdravlja i rehabilitacije mentalno oboljelih kroz osnaživanje njihovih zdravih potencijala.

Radovi korisnika CMZ Doboj

51

Z D R A V S T V O

Edukacija

U

okviru III kongresa psihijatara Bosne i Hercegovine s međunarodnim učešćem koji je organizovan u Tuzli 13. oktobra 2012. godine, održana je radionica Svjetske psihijatrijske asocijacije (World Psychiatric Association - WPA) pod nazivom „Partnerstva za bolje mentalno zdravlje u svijetu: Preporuke Svjetske psihijatrijske asocijacije za dobre prakse u radu s korisnicima usluga mentalnog zdravlja i članovima njihovih porodica“. U ime organizatora kongresa generalni sekretar Udruženja psihijatara u Bosni i Hercegovini dr Goran Račetović iz Doma zdravlja (CZMZ) u Prijedoru, dao je uvodne napomene, predstavivši uvažene profesore koji su u ime WPA bili voditelji radionice i naglasio da su prisutni učesnici predstavnici grupa i udruženja korisnika i njihovih porodica, zajedno s profesionalcima iz oblasti mentalnog zdravlja.

Ovu trosatnu radionicu vodili su prof. Helen Herrman (Australija), predsjednica radne grupe WPA, koja je opisala tok rada grupe i pomenute preporuke kao rezultate tog rada, te prof. Afzal Javed (Velika Britanija), sekretar Svjetske psihijatrijske asocijacije za sekcije, koji je istakao etički kontekst rada ove radne grupe i njen uticaj na Madridsku deklaraciju o etičkim standardima u psihijatrijskoj praksi, kao temeljnog etičkog dokumenta WPA, te govorio o važnosti trijalognog koncepta i prakse, kojim se omogućuje međusobna komunikacija i razmjena iskustava između korisnika usluga mentalnog zdravlja, njihovih porodica i prijatelja i profesionalaca u oblasti mentalnog zdravlja na

Trijalog u radu ustanova mentalnog zdravlja Pripremio: Igor Brkić, medicinski tehničar

ravnopravnoj osnovi i van stereotipnih uloga (ovaj dio je prezentovao u odsustvu prof. Michaele Amering iz Austrije, članice radne grupe WPA i nositeljke ovog koncepta). Cilj radionice bio je da se predstave dobra iskustva iz svjetske

Prof. Herrman sa učesnicima radionice

Prof. A. Javad i prof. H. Herrman pred početak radionice

52

prakse za rješavanje tema od zajedničkog interesa kroz partnerski pristup, kao i za kreiranje prijedloga učešća u budućim naporima za stvaranje dobre prakse u lokalnim uslovima, te razmjena iskustava. Postignuta je dobra interakcija svih učesnika s voditeljima radionice i date su neke osnovne smjernice i prijedlozi za bolje funkcionisanje udruženja korisnika.

Ova vrsta radionice je vrijedno iskustvo za sve nas koji smo joj prisustvovali, naročito profesionalcima iz oblasti mentalnog zdravlja u smislu pomoći pri budućem radu s korisnicima usluga zaštite mentalnog zdravlja. U WPA radionici je bilo 15 učesnika, a podršku dolasku osam učesnika iz BiH pružio je Projekat mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini.

Projektne aktivnosti

U

okviru projektnog cilja B (Osobe s mentalnozdravstvenim problemima imaju pristup poboljšanim i kvalitetnijim uslugama zaštite mentalnog zdravlja u zajednici), predviđene aktivnosti su osnaživanje sestrinskog kadra i cjelokupnih multidisciplinarnih timova. Kvalitetnom edukacijom multidisciplinarnih timova stekla bi se veća samostalnost i ravnopravnost svih profesionalaca u timu, a time i njihove očekivane veće obaveze i odgovornosti. Tretman i pružanje brige, posebno za osobe koje pate od teških mentalnih poremećaja, zahtijeva visok nivo vještina i znanja profesionalaca koji rade u oblasti mentalnog zdravlja, u skladu sa savremenim razumijevanjem mentalnih poremećaja i oboljelih.

Ključni mehanizam za pružanje usluga u zajednici je multidisciplinarni tim, sa fleksibilnim pristupom, zajedništvom u radu i s jasnim razumijevanjem zajedničkih i specifičnih uloga članova tima i vještina u provođenju koordinisane brige.

Edukacija iz koordinisane brige je namijenjena kompletnom osoblju svih Centara za mentalno zdravlje i dijelu osoblja iz psihijatrijskih odjeljenja/bolnica. Kurikulum o koordinisanoj brizi s Priručnikom i Praktikumom koji ga prate napravljeni su radi unapređenja postojećih profesionalnih kompetencija zaposlenih u službama mentalnog zdravlja. Autori, eksperti koje su imenovala resorna ministarstva, su: Biljana Lakić, Tatjana Popović i Sandra Jovanović, a autor priloga posvećenog rodnim pitanjima je Dženita Hrelja-Hasečić, članica Projektnog tima. Kreiranje Kurikuluma, Priručnika i Praktikuma je bilo bazirano na potrebi praktične primjene, tako da su prikazane različite faze i oblici rada u multidisciplinarnoj koordinisanaj brizi.

Edukacija multidisciplinarnih timova u okviru Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini odvija se u dvije faze: trening trenera i regionalni treninzi namijenjeni svim centrima za mentalno zdravlje u Bosni i Hercegovini i određenom broju profesionalnog kadra iz psihijatrijskih bolnica/odjeljenja. Sve polaznike treninga trenera su imenovala resorna ministarstva i u periodu jun 2011 - jul 2012. oni su prošli kroz trening andragoških vještina (tri dana) i tri ciklusa treninga iz koordinisane brige (sedam dana). Između trening ciklusa polaznici su na svojim radnim mjestima

Z D R A V S T V O

Kvalifikovani treneri koordinisane brige u BiH Pripremila: Mr Zvjezdana Stjepanović, Projekat mentalnog zdravlja u BiH, Kancelarija Banjaluka

Prezentacija na edukaciji

Završni trening trenera koordinisane brige

uvježbavali konkretne zadatke i u formi prikaza slučaja i eseja materijale donosili na sljedeći seminar. Ovi materijali su prezentovani pred grupom i edukatorima i činili su dio konačne ocjene. U novembru 2012. godine održan je i završni ispit (koji se sastojao od pismenog i usmenog dijela), čijim su uspješnim polaganjem svi treneri dobili sertifikate resornih ministarstava kojima su postali sertifikovani treneri iz koordinisane brige u oblasti mentalnog zdravlja.

Jedanaest sertifikovanih trenera će od decembra 2012. do juna 2013. sprovoditi edukacije multidisciplinarnih timova u Republici Srpskoj, dok će edukacije u Federaciji BiH trajati u periodu februar - oktobar 2013. Cilj cjelokupne aktivnosti

u ovoj projektnoj liniji je da se u službama mentalnog zdravlja uvede pristup koordinisane brige za sve korisnike koji pate od teških mentalnih poremećaja i imaju višestruke potrebe, kao i kod korisnika s ranim psihotičnim poremećajem - prvim epizodama psihotičnih poremećaja. Uvođenje pristupa „koordinisane brige“ za korisnike koji pate od teških mentalnih poremećaja jedan je od strateških zadataka i ciljeva u Strategiji razvoja mentalnog zdravlja Republike Srpske (2009-2015) i Strategiji mentalnog zdravlja FBiH (na usvajanju).

Sertifikovani treneri za edukaciju iz koordinisane brigu u BiH su: doc. dr sc.

Mira Spremo, psihijatar, prim. mr sc. dr Halima Hadžikapetanović, neuropsihijatar; dr Irena Janjić, psihijatar; dr Slobodan Nogo, doktor medicine na specijalizaciji iz psihijatrije; dr Nermana Salihović, doktor medicine; psiholozi Irina Puvača, Sanja Durtka, Elma Hadžić, Berminka Hrelja, Snežana Samardžić i Amira Gradinčić; Sanja Gidumović, dipl.medicinska sestra; medicinske sestre Valerija Soldo, Aleksandra Ristić i Jasna Salčin; medicinski tehničari Milorad Nakić i Nikola Zec; socijalne radnice Jasmina Selimović, Nikolina Palameta, Gordana Krbavac i Branka Zdjelar.

53

F A R M A C I J A

H

ronična opstruktivna plućna bolest (HOPB) je četvrti uzrok smrtnosti u svijetu i predstavlja značajan javno-zdravstveni problem koji se može spriječiti i liječiti. Unatoč tome, HOPB je još nedovoljno prepoznata kako od strane javnosti, tako i od kreatora zdravstvene politike.

Prepoznavši taj problem 1998. godine grupa znanstvenika je u saradnji sa Svjetskom zdravstvenom organizacijom pokrenula Globalnu inicijativu za HOPB - GOLD, sa ciljem podizanja nivoa svijesti o značaju HOPB-a i promovisanja spoznaja o njenom pravilnom dijagnosticiranju i liječenju.

Na osnovu do tada prikupljenih podataka o HOPB-u 2001. godine objavljeno je prvo zajedničko izvješće pod nazivom „Globalna strategija za dijagnostiku, liječenje i prevenciju HOPB-a“ (GOLD).

Uporedo s tim, Inicijativa je potaknula i veliki broj istraživanja koja su rezultirala novim spoznajama o HOPBu, a temeljem kojih su se postojeće smjernice jedanput godišnje dopunjavale. U trenutku kada bi se procijenilo da je došlo do značajnih promjena u ukupnoj spoznaji o HOPB-u rađene su revizije smjernica. Prva takva revizija desila se 2006. godine, a druga, odnosno posljednja, je uslijedila krajem 2011. godine. U poređenju sa preporukama iz 2001. godine, a zahvaljujući dokazima koje su obezbijedila opsežna istraživanja u ovoj oblasti, došlo je do značajnog pomaka u našem razumijevanju HOPB-a, a posebno u pristupu liječenju stabilne bolesti.

GOLD

REVIZIJA 2011

3 Mr. sc. dr. med Boro Kuzmić

POBOLJŠANJE SIMPTOMA  SIMPTOMATSKO BOLJE PODNOŠENJE NAPORA POBOLJŠANJE ZDRAVSTVENOG LIJEČENJE STANJA

Najznačajnije izmjene GOLD smjernica su:

1

U definiciji same bolesti naglašena je uloga komorbiditeta i egzacerbacija: „HOPB je česta bolest koja se može spriječiti i liječiti, karakterizirana ograničenjem protoka zraka koje je najčešće progresivno i povezano sa pojačanim hroničnim upalnim odgovorom disajnih puteva i pluća na udisanje štetnih čestica ili plinova. Kod pojedinih bolesnika egzacerbacije i komorbiditeti doprinose težini bolesti.“

2

Spirometrija je neophodna kako bi se potvrdila dijagnoza i procijenilo oštećenje plućne funkcije. Osnovni definirajući faktor je postbronhodilatatorni odnos FEV1 /FVC < 0,7 čime se potvrđuje postojanje HOPB-a.

54

Ciljevi liječenja su izmijenjeni te se naglasak sada stavlja na razlikovanje kratkoročnih i dugoročnih komponenti liječenja. Prva komponenta koja se odnosi na kratkoročne ciljeve liječenja usmjerena je na unapređenje simptoma, poboljšanje kvaliteta života i smanjivanje uticaja bolesti na svakodnevne aktivnosti bolesnika. Istovremeno je, međutim, sada naglašena i komponenta usmjerena prema smanjenju rizika nastanka neželjenih posljedica u budućnosti. U te se dugoročne terapijske ciljeve ubrajaju usporavanje brzine propadanja plućne funkcije, smanjenje broja egzacerbacija i smanjenje učestalosti i težine komplikacija HOPB-a (Tablica 1).

 SMANJENJE RIZIKA

SPREČAVANJE PROGRESIJE BOLESTI PREVENCIJA I LIJEČENJE EGZACERBACIJA SMANJENJE MORTALITETA TABLICA 1. Ciljevi liječenja stabilne HOPB

Novi sistem procjene bolesti GOLD revizija 2011. donijela je jedan novi sistem procjene bolesti: Preporuke iz 2001. godine su za klasifikaciju težine HOPB-a koristile samo jedan parametar: vrijednost FEV1, jer se u to vrijeme vjerovalo da većina pacijenata slijedi isti klinički tok u kojem je pogoršanje bolesti proporcionalno smanjenju plućne funkcije.

Međutim, rezultati ispitivanja u međuvremenu su pokazali da između skupina pacijenata grupisanih prema FEV1 postoje statistički značajne razlike u kliničkim pokazateljima poput rizika od nastanka egzacerbacija, učestalosti hospitalizacija i mortalitetu.

Dokazano je da FEV1 loše korelira sa stepenom zaduhe, ograničenjem podnošenja napora i pogoršanjem zdravstvenog stanja. Stoga je u novim GOLD smjernicama podjela prema FEV1 zadržana kao kriterij za procjenu stepena rizika, ali ne i kao jedina odrednica terapijskog pristupa što je do tada bila praksa.

FEV1 loše korelira sa stepenom zaduhe, ograničenjem podnošenja napora i pogoršanjem zdravstvenog stanja

Terapijske grupe S obzirom na to da je sa posljednjom revizijom GOLD-a došlo do izmjena u samim ciljevima liječenja HOPB-a bilo je neophodno uvesti i novu podjelu na terapijske grupe. Oslobađanje od simptoma i poboljšanje zdravstvenog stanja predstavljali su temeljne ciljeve liječenja od samog začetka GOLD inicijative, ali procjena težine simptoma nije imala direktnog uticaja na izbor terapijskog pristupa. U isto vrijeme, procjena zdravstvenog stanja zasnivala se na kompliciranim upitnicima i provodila se samo u zdravstvenim ustanovama. Danas, međutim, na raspolaganju imamo jednostavne i pouzdane upitnike dizajnirane za rutinsku upotrebu u svakodnevnoj praksi poput CATTM (COPD Assessment Test) upitnika i mMRC skale za procjenu zaduhe, koji olakšavaju istodobno mjerenje težine simptoma i procjenu rizika od neželjenih posljedica u budućnosti.

Stoga se sada oboljeli od HOPB-a

F A R M A C I J A

kombinacijom od tri parametra dijele u četiri terapijske skupine.

Prva dva parametra odnose se na budući rizik od komplikacija i pogoršanja bolesti, a zasnivaju se na mjerenju plućne funkcije prema GOLD stepenima i učestalosti pojave egzacerbacija HOPBa (kao temelj za procjenu uzima se lošiji parametar ).

Treći parametar je funkcionalni status koji se procjenjuje prema modificiranoj skali zaduhe ili na osnovu rezultata CATTM upitnika koji je dizajniran specifično za procjenu tegoba izazvanih HOPB-om.

Liječenje se usmjerava prema personaliziranom pristupu, približavajući ga što je moguće više potrebama pacijenata

Na ovaj način HOPB pacijenti se mogu podijeliti u četiri grupe ( A, B, C i D ) ( Slika 1 & Tablica 2).

Temeljne karakteristike pristupa liječenju HOPB-a

SLIKA 1: Dijagram određivanja terapijskih skupina

Pacijent

Karakteristike

Spirometrijska klasifikacija

A

Nizak rizik Manje simptoma

GOLD 1-2

B

Nizak rizik Više simptoma

GOLD 1-2

C

Visok rizik Manje simptoma

GOLD 3-4

D

Visok rizik Više simptoma

GOLD 3-4

TABLICA 2: Terapijske skupine oboljelih od HOPB

U novim smjernicama izjednačava se značaj stepena oštećenja plućne funkcije, izraženosti simptoma i broja egzacerbacija bolesti, a stepen težine HOPB-a određuje se prema lošijem parametru čime se izbjegava pogreška kasnog započinjanja agresivnije terapije kod bolesnika koji imaju izražene simptome i istovremeno srazmjerno očuvanu plućnu funkciju.

TABLICA 3:. Farmakološko liječenje HOPB-a prema terapijskim skupinama* preneseno iz „Global Strategy for diagnosis, management and prevention of chronich obstructive pulmonary disease revised 2011“, str.16

biotika, osim u terapiji infektivnih egzacerbacija i drugih bakterijskih infekcijaizikalnu rehabilitaciju. Svakom bolesniku koji ima zaduhu pri umjereno brzom hodu po ravnoj podlozi treba preporučiti fizikalnu rehabilitaciju kojom se mogu smanjiti tegobe te poboljšati podnošenje napora, kvalitetu života i sudjelovanje u svakodnevnim aktivnostima.

Insistirati na prestanku pušenja. Primjenom adekvatne farmakoterapije mogu se smanjiti tegobe, težina i učestalost egzacerbacija bolesti, te poboljšati podnošenje napora i opšte zdravstveno stanje pacijenata. Svaki farmakoterapijaki pristup treKOMORBIDITETI: Često su prisutba biti individualan; prilagođen bo- ni u HOPB-u, a najznačajniji su bolesti lesniku i određen prema težini bo- krvnožilnog sistema, poremećaj funkcija lesti. skeletnih mišića, metabolički sindrom, osteoporoza, depresija i rak pluća. MoEgzacerbacije u gu se javiti u svim stepenima oštećeCAT mMRC toku godine nja plućne funkcije, a značajno utiču na mortalitet, morbiditet i učestalost hospi≤1 <10 0-1 talizacija. Usljed toga je kod oboljelih od HOPB-a neophodno aktivno provjeravati prisustvo udruženih bolesti i ukoliko su ≤1 ≥10 ≥2 iste prisutne na vrijeme odgovarajuće terapijske postupke. ≥2 <10 0-1 LITERATURA: Global Strategy for Diagnosis, Management and Prevention of Chronich Obstructive Pulmonary Disease ReviLiječi li se bolesnik sa beta2-ago- sed 2011. nistima i antiholinergicima, prepoČlanak je sponzorisan od strane farmaceutske ručuje se inhalacijska primjena dukompanije “GlaxoSmtihKline”. godjelujućih pripravaka. Dugotrajna primjena inhalacijskih kortikosteroida i bronhodilatatora dugog djelovanja se preporučuje kod bolesnika sa povećanim rizikom od egzacerbacija. Svakom bolesniku sa HOPB-om se treba preporučiti vakcinacija protiv gripe i pneumokoka. Ne preporučuje se primjena anti≥2

≥10

≥2

55

F A R M A C I J A

H

ronična opstruktivna plućna bolest (HOPB) je česta bolest koja zahvata preko 5% odraslog stanovništva, te je jedina bolest među vodećim uzročnicima smrtnosti koja i dalje pokazuje porast.

HOPB je upalna bolest pluća koja uglavnom nastaje kao posljedica pušenja. Dim cigareta i razni iritansi iz okoline iniciraju upalu u plućima i kako dolazi do progresije bolesti tako upala prisutna u plućnom parenhimu postaje sve snažnija. Uporedo s jačanjem upale u plućnom parenhimu dolazi i do jačanja sistemske upale.

Kada započeti liječenje HOPB-a sa SERETIDE®-om?

Doc. dr sc. med.

Marinko Vučić, Klinika za plućne bolesti, Klinički centar Banjaluka

Smjernice za liječenje HOPB-a Unazad dvadesetak godina osnovni cilj liječenja HOPB pacijenata bio je

smanjiti simptome. Međutim, napretkom medicine, proširili su se i ciljevi zbrinjavanja. Savremeni ciljevi zbrinjavanja tako danas obuhvataju: smanjenje simptoma, poboljšanje podnošenja napora i kvaliteta života, sprečavanje i liječenje egzacerbacije, usporavanje progresije bolesti te, naposljetku, smanjenje smrtnosti.

Kod bolesnika sa blagom bolešću i povremenim simptomima osnovni lijekovi koji se koriste su kratkodjelujući bronhodilatatori, dok se bolesnicima s trajnim simptomima preporučuje upotreba dugodjelujućih bronhodilatatora, koji djelotvorno smanjuju osjećaj nedostatka vazduha, poboljšavaju toleranciju napora i kvalitet života, te redukuju učestalost egzacerbacija.

U dugodjelujuće bronhodilatatore spadaju: dugodjelujući 2 agonisti i dugodjelujući antiholinergici.

U kombinaciji s dugodjelujućim 2 agonistima daju se inhalacioni kortikosteroidi, lijekovi koji djeluju na osnovni patofiziološki mehanizam u HOPB – upalni proces.

Inhalacioni kortikosteroidi ne usporavaju propadanje plućne funkcije, međutim, oni značajno smanjuju učestalost egzacerbacija, a kada se kombinuju s dugodjelujućim 2 agonistima još je značajniji učinak na smanjenje stope egzacerbacija nego kada se obje komponente primjenjuju odvojeno. Teo58

filini su još korisni bronhodilatatori kod pacijenata u kojih prethodno navedena terapija ne pruža zadovoljavajući efekat.

Jedini terapijski postupak koji je pokazao smanjenje mortaliteta kod HOPB pacijenata je prestanak pušenja. Međutim, kontinuirana oksigenoterapija, dijetetske mjere, inhalacijski kortikosteroidi, sami ili u kombinaciji sa dugodjelujućim 2 – agonistima, mogu bitno uticati na smanjenje mortaliteta.

TORCH studija je za primarni cilj imala ispitati djelotvornost Seretide® 500 μg vs placebo prema svim uzročnicima smrtnosti kroz razdoblje od tri godine kod bolesnika s umjerenom i teškom HOPB-om.

Takođe, kombinacijsko liječenje pokazalo se najdjelotvornijim u liječenju plućne funkcije (Slika 1), smanjenju učestalosti i težine egzacerbacija, te poboljšanju kvaliteta života (Slika 2).

Na osnovu rezultata TORCH studije ® Seretide 500 μg indiciran je u liječenju “Towards a simptoma umjerene do teške HOPB u Revolution in COPD pacijenata s FEV <60% od predviđene 1 vrijednosti (prije primjene bronhodilataHealth” - TORCH tora) i učestalim egzacerbacijama, koji studija nisu adekvatno kontrolisani redovnim je velika studija, provedena na više liječenjem bronhodilatatorima. od 6.000 HOPB bolesnika u preko 400 centara u svijetu u trajanju od tri godine.

Značaj blagog do TORCH studija je pokazala apsolutno smanjenje smrtnosti za 2,6% uz 17,5% smanjenje relativnog rizika od smrti kod bolesnika koji su koristili Seretide 500 μg.

umjerenog HOPB-a Kako je prethodno i naglašeno, HOPB nije bolest koja zahvata samo plućni parenhim i disajne puteve, već je karakterisana brojnim sistemskim mani-

F A R M A C I J A

SLIKA 1: Seretide® smanjuje stopu pada plućne funkcije u poređenju sa kontrolom (TORCH)

SLIKA 2: Značajno poboljšanje dugoročno održane kvalitete života u odnosu na kontrolnu grupu (-3.1 P<0.001)

festacijama. Stoga se unazad nekoliko godina nameće klinička definicija koja kaže da je HOPB multikomponentna i multisistemska upalna bolest koja započinje oštećenjem morfologije i funkcije pluća, a progredira brojnim sistemskim manifestacijama.

Dugo se smatralo da je ubrzano propadanje plućne funkcije karakteristika uznapredovalog HOPB-a, međutim, velika Evropska studija koja je pratila više od 5.000 HOPB bolesnika tokom više od devet godina pokazala je ubrzano propadanje plućne funkcije u najranijim stadijumima bolesti (GOLD 0 i I). Razlog tome krije se najvjerovatnije u upalnom procesu prisutnom već u u najranijim stadijumima bolesti (GOLD 0, I i II) udruženim sa dokazano povećanim oksidativnim stresom i nivoom enzima odgovornih za oštećenje plućnog parenhima. Sve to vodi progresiji bolesti, odnosno ubrzanom propadanju plućne funkcije.

Jedna od glavnih karakteristika HOPB-a jesu i egzacerbacije bolesti koje značajno pogoršavaju kvalitet života te su važan prediktivni faktor povećane smrtnosti. Više od 40% HOPB pacijenata sa FEV1>50% tokom godine ima jednu ili više egzacerbacija (Jones & saradnici, 2003).

Sistemske manifestacije HOPB-a su takođe prisutne u ranijim stadijumima

bolesti. Tako je malnutricija značajna već u GOLD II. Zašto je to važno? Indeks tjelesne težine (BMI-Body Mass Index) nezavisan je prognostički faktor propadanja plućne funkcije – što je niži BMI, brže je propadanje plućne funkcije.

Metabolički sindrom, karakterisan povećanim obimom struka, povišenim trigliceridima, sniženim HDL holesterolom i intolerancijom glukoze prisutan je u svim stadijumima HOPB-a, uključujući i najranije. Kardiovaskularni komorbiditet koji najčešće uključuje plućnu hipertenziju, plućnu emboliju, popuštanje desnog srca te ishemijsku bolest desnog srca prisutan je takođe od ranih stadijuma bolesti, te je odgovoran za više od jedne trećine smrti kod HOPB pacijenata. Smanjenje fizičke aktivnosti prisutno je u svim stadijumima bolesti uključujući i GOLD I. Kod HOPB bolesnika značajno je narušen kvalitet života, što je prvenstveno posljedica svih ranije navedenih komplikacija. Reza-Maleki i saradnici pokazali su pogoršanje kvaliteta života i kod bolesnika s blagom i umjerenim HOPB-om, što ukazuje na značaj ranijih stadijuma bolesti.

I na kraju, kod HOPB bolesnika značajno je povećana smrtnost u poređenju sa zdravom populacijom. Stavem i saradnici pratili su 1.600 osoba tokom 26 godina te uočili značajno povećanu ukupnu smrtnost već u najranijim stadijumima HOPB-a.

Pravovremeno protivupalno liječenje HOPB-a HOPB je progresivna, multisistemska bolest sa značajnim komplikacijama već u najranijim stadijumima bolesti.

S obzirom na to da HOPB karakteriše ubrzano propadanje plućne funkcije, jedan od temeljnih ciljeva liječenja jeste usporavanje progresije bolesti. Kako u progresiji ključnu ulogu ima upala, na-

meće se važnost ranijeg protivupalnog liječenja.

Dakle, upala kao glavna karakteristika HOPB-a prisutna je već u najranijim stadijumima HOPB-a te je odgovorna za progresiju bolesti odnosno ubrzano propadanje plućne funkcije

Seretide® 500 μg je u TORCH studiji pokazao trend prema usporavanju progresije bolesti. Stoga su Jenkins i saradnici uradili post-hoc analizu TORCH–a prema GOLD stadijima s posebnim osvrtom na GOLD II. Studijom je obuhvaćeno 2.156 bolesnika s FEV1 >50%.

Pokazalo se da je ubrzano propadanje plućne funkcije karakteristika svih stadijuma bolesti, međutim, najbrže propadanje plućne funkcije uočeno je kod bolesnika s GOLD II stadijumom bolesti (60 ml godišnje). Seretide® μg 500 kod HOPB bolesnika stadijuma GOLD II značajno poboljšava plućnu funkciju (Slika 3) , smanjuje broj egzacer-

Slika 3: Propadanje plućne funkcije najizraženije je u HOPB GOLD II stadijumu bolesti

bacija, značajno poboljšava kvalitet života te pokazuje trend smanjenja smrtnosti za 33% uz apsolutno smanjenje od 3,6% 14.

Na osnovu svega navedenog nameće se značaj ranog protivupalnog liječenja HOPB bolesnika.

59

F A R M A C I J A

Zaključak Za stadijum II GOLD-a karakteristično je ubrzano propadanje plućne funkcije, povećana učestalost egzacerbacija, smanjenje kvaliteta života te povećana smrtnost.

U studiji Jenkins i saradnici zaključeno je sljedeće: Seretide® je u TORCH studiji dokazao smanjenje umjerenih do teških egzacerbacija te poboljšanje zdravstvenog statusa i plućne funkcije (FEV1) u svim stadijumima bolesti. Liječenje Seretide®-om moglo bi se povezati sa smanjenom smrtnosti u odnosu na placebo kod HOPB bolesnika GOLD stadijuma II. Djelotvornost Seretide®-a u GOLD stadijumu II pokazala se kao uporediva s cjelokupnom studijskom populacijom.

Ako znamo da je HOPB progresivna bolest koju karakteriše propadanje plućne funkcije, zašto čekati da FEV1 padne ispod 50%?

TEMELJEM SVEGA NAVEDENOG MOŽEMO ZAKLJUČITI DA JE SERETIDE® DJELOTVORNA TERAPIJSKA OPCIJA ZA HOPB BOLESNIKE GOLD STADIJUMA II (FEV1 < 60%)

Literatura: 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

Murray CJL & Lopez AD. Lancet 1997; Jemal A et al. JAMA 20052.

Celli BR, MacNee W. Eur Respir J 2004;23:932944.

Calverley et al. N Engl J Med 2007;356(8):775789.

Fletcher C & Peto R. Br Med J 1977; 1:1645-8.

Calverlev et al. N Engl J Med 2007 deMarco R et al. Am J Respir Crit Care Med 2009; 180:956-963.

Hogg J et al. N Engl J Med 2004; 350:26452653.

Baraldo S et al. Chest 2007; 132:1733-1740.

Jones et al. Eur Rspir J 2003; 21: 68-73.

Celli et al Am J Respir Crit Care Med 2008;178:332-38.

Watz H et al. Chest 2009; 136:1039-1046.

Barr R et al. N Engl J Med 2010; 362:217-227.

Watz H et al. Eur Respir J 2009; 33:262-272.

Reza Maleki Yazdi et al. COPD 2007; 4:313-320.

Stavem K et al. Chest 2006; 130:318-325.

Jenkins CR et al. Respir Res 2009; 10-59-68.

Seretide Diskus Sažetak opisa sastava lijeka (ALMP-03/2009). Članak je sponzorisala Farmaceutska kompanija „GlaxoSmtihKline“.

Seretide je zaštićeno ime “GlaxoSmithKline“ grupe kompanija.

Svjetski dan HOPB-a

S

obzirom na veliki značaj HOPB-a u svijetu, a sa ciljem podizanja svijesti o ovoj bolesti, među zdravstvenim radnicima, javnozdravstvenim službama i u opštoj populaciji Globalna inicijativa za HOPB je počela sa obilježavanjem Svjetskog dana HOPB-a sredinom novembra svake godine u saradnji sa medicinskim stručnjacima i HOPB pacijentima iz cijelog svijeta.

Prvi put Svjetski dan HOPB-a je obilježen 2002. godine, te se svake godine obilježava u preko 50 zemalja širom svijeta gdje se organizuju različite aktivnosti, te na taj način unapređuje odnos prema HOPB-u.

Svjetski dan HOPB-a se također od 2010. godine obilježava i u Bosni i Hercegovini u saradnji Respiratornog udruženja u BiH, Udruženja pulmologa Republike Srpske i farmaceutske komapanije GlaxoSmithKline, Predstavništva u BiH, organizovanjem javnog mjerenja plućne funkcije (spirometrije) za građane Sarajeva, Banjaluke, Tuzle i Mostara.

60

D

ana 16.10.2012, u prostorijama poslovne zgrade „Integra“, održana je radionica u organizaciji Agencije za lijekove i medicinska sredstva BiH na temu „Unapređenje uputstva za pacijenta s aspekta čitljivosti i razumljivosti“ Jedan od načina kroz koji Agencija za lijekove i medicinska sredstva BiH može da ostvari doprinos u zaštiti javnog zdravlja stanovništva naše države, a ujedno i razmijeni najnovija regulatorna saznanja s predstavnicima domaćih i stranih proizvođača lijekova, jeste baš ovaj, unapređenje problematike usklađenosti uputstva za upotrebu lijeka s aspekta bolje razumljivosti i čitljivosti.

Posebnu čast i zadovoljstvo predstavljala je činjenica da su radionici prisustvovali i na taj način dali veliku podršku naši uvaženi gosti ministar civilnih poslova BiH mr Sredoje Nović, ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske prof dr. Ranko Škrbić, savjetnica federalnog ministra zdravstva mr ph. Aida Sijerčić, predstavnici Odjela za zdravstvo i ostale usuge Vlade Brčko distrikta, Svjetske zdravstvene organizacije, Instituta za zaštitu zdravlja Republike Srpske, Zavoda za javno zdravstvo Federacije BiH. Na samom početku radionice iskoristili smo priliku da pozdravimo sve goste, državne zvaničnike kao i učesnike radionice, te iskažemo neizmjerno zadovoljstvo i sreću zbog održavanja skupa koji predstavlja početak ovakvog načina interaktivne razmjene znanja i iskustava s domaćim i stranim proizvođačima lijekova što će se zasigurno pozitivno, u velikoj mjeri, reflektovati na krajnje korisnike usluga naše agencije, građane BiH. U prvom dijelu radionice predstavljeni su dosadašnji rezultati rada i uspjesi agencije u oblasti lijekova i medicinskih sredstava, a u skladu sa zakonskim i podzakonskim propisima. Nakon uvoda, pomoćnik direktora Agencije za sektor za lijekove Biljana Tubić upoznala je prisutne s regulatornim zahtjevima koji su obavezni prilikom davanja dozvole za stavljanje lijekova u promet u BiH i to konkretno iz ugla zahtjeva u pogledu uputstva za pacijenta, njegove usklađenosti sa sažetkom karakteristika lijeka, te neophodnoj terminologiji i načinu pripreme uputstva za pacijenta koje obavezno mora biti prilagođeno pacijentu.

Tokom drugog dijela radionice, stručni konsultant dr Vesna Koblar,

F A R M A C I J A

Radionica u organizaciji Agencije za lijekove i medicinska sredstva BiH

Unapređenje uputstva za pacijenta s aspekta čitljivosti i razumljivosti Nataša Grubiša, direktorica Agencije za lijekove i medicinska sredstva BiH

„raPHARM“ (www.rapharm.eu) detaljno je predstavila učesnicima regulatorne aspekte i zahtjeve u Evropskoj uniji u pogledu izrade uputstva za pacijenta kao i procedure koje jedan takav dokument mora proći da bi bio prihvatljiv.

Dr Edin Omeragić, u završnom dijelu radionice, upoznao je prisutne s mogućim postupcima sprovođenja testova čitljivosti i razumljivosti uputstava za pacijenta prije samog odobravanja od strane regulatornog tijela, Agencije za lijekove i medicinska sredstva BiH. Po završetku radionice jednostavno se nametnulo zajedničko mišljenje svih nas prisutnih o tome koliki je bio značaj održavanja skupa s ovom tematikom, a kolege će se sigurno složiti da je bio veliki i da tu nije kraj, nastavljamo s daljim aktivnostima.

Zadovoljstvo i osmijeh na licima učesnika, veliki broj postavljenih pitanja, datih odgovora, razmjena saznanja i iskustava, neprocjenjiv su vjetar u leđa nama organizatorima ove radionice, ali i potvrda da se samo zajedničkim snagama kolega iz struke može doći do najboljih rješenja kojima potvrđujemo opštepoznatu misiju svih nas, a to je zaštita javnog zdravlja stanovništva BiH kroz obezbjeđenje kvalitetnih, efikasnih i sigurnih lijekova našim pacijentima.

61

F A R M A C I J A

A

gencija za lijekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine (ALMBIH) u sistemu državne uprave predstavlja samostalnu upravnu organizaciju, odgovornu za regulativu lijekova i medicinskih sredstava i s njima povezanih privrednih subjekata u Bosni i Hercegovini. Od samog osnivanja rukovodstvo i svi zaposleni u agenciji nastoje da društveno odgovorno obavljaju aktivnosti iz svoje nadležnosti i da razvijaju povjerenje i kvalitet u odnosima s korisnicima naših usluga, a sve u cilju zaštite javnog zdravlja stanovništva Bosne i Hercegovine.

U cilju unapređenja rada rukovodstvo, na čelu sa direktoricom Natašom

Agencija za lijekove i medicinska sredstva BiH

Uspješno završen proces uvođenja standarda ISO 9001 Pripremila: Jelena Aničić, Agencija za lijekove i medicinska sredstva BiH

organizacije s definisanim procesima: upravljanja, podrške i realizacije usluga, te sistemske procese koji su značajni za cjelokupno poslovanje. Naše opredjeljenje za implementaciju i unapređenje sistema kvaliteta izrazili smo u Politici kvaliteta agencije. Zajedničkim snagama smo izradili prateću dokumentaciju sistema kvaliteta: Poslovnik o kvalitetu, procedure, radna uputstva i zapise. Kroz interni i sertifikacijski audit smo potvrdili implementaciju dokumenata sistema kvaliteta i standarda ISO 9001 u našoj organizaciji. Neusklađenosti u radu agencije, koje smo ustanovili, otklanjamo preduzetim korektivnim i preventivnim mjerama koje daju pozitivne rezultate.

Projekat uvođenja standarda ISO 9001 uspješno je okončan dobivanjem sertifikata o usklađenosti primjene za sistem upravljanja prema ISO 9001:2008 za Agenciju za lijekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine 3.7.2012. godine. Sertifikat nam je izdala sertifikaciona kuća „TÜV Thüringen e.v.“ iz Jene. Podsjećamo da je naša Kontrolna laboratorija koju je akreditovao Evropskoi direktorat za kontrolu lijekova (EDQM) u Grubišom, je donijelo odluku o uvođenju međunarodnog standarda ISO 9001 u upravljanje sistemom kvaliteta poslovanja agencije. Projekat uvođenja sistema kvaliteta je započeo početkom 2011. godine angažovanjem stručnog konsultanta za standard ISO 9001 i imenovanjem predstavnika rukovodstva za kvalitet. Zajedno sa rukovodstvom na projektu su bili angažovani svi zaposleni, svako u svom domenu. Rukovodstvo nastoji da kadar zaposlen u agenciji bude motivisan, profesionalan, stručan i edukovan zbog stalnog poboljšanja rada. Kroz uvođenje sistema kvaliteta jasno smo definisali mjerljive ciljeve u 2011. i 2012. godini. Radi efikasnije organizacije rada uspostavili smo procesni model naše 62

skladu je sa zahtjevima standarda ISO 17025, što je čini punopravnim članom Evropske mreže ovlaštenih laboratorija za kontrolu lijekova (OMCL). Svoju opredijeljenost za daljim usavršavanjima i poboljšanjima u radu potvrdićemo kroz predstojeće nadzorne audite.

Uvođenjem upravljanja sistemom kvaliteta poslovanja povećali smo svijest i odgovornost rukovodstva i svih zaposlenih, bolje koristimo vrijeme i trenutne resurse. Analize poslovanja se vrše na osnovu mjerljivih pokazatelja.

Rukovodstvo Agencije je u mogućnosti da profesionalno donosi kvalitetnije odluke na osnovu činjenica, efikasno planira aktivnosti i rješava prioritete, sve u svrhu ispunjenja našeg krajnjeg cilja, a to je povećanje zadovoljstva korisnika naših usluga u skladu sa našom vizijom: da se i dalje razvijamo kao profesionalna, efikasna, društveno priznata i stručno nezavisna institucija. Postavljanjem visokih standarda u radu i unapređenjem znanja i vještina, te profesionalnim rukovođenjem nastojimo da budemo oslonac svim zainteresovanim stranama po pitanju zdravlja stanovništva Bosne i Hercegovine.

F A R M A C I J A

I

ove godine smo bili u prilici da učestvujemo na već tradicionalnom Svjetskom kongresu farmaceuta. Ponovo je Evropa bila mjesto okupljanja. I to obala sjevernog mora – Amsterdam.

Ime grada potiče od dvije riječi amstel + dam; Amstel je ime rijeke koja svoj tok završava u gradu, na mjestu gdje su, po legendi, ribari sagradili branu koja se na holandskom kaže dam. Dam danas predstavlja centralni gradski trg. Grad je neobičan, maštovit, slobodan, sa predivnim osjećajem blizine mora. U njemu se osjećate kao da putujete kroz vremeplov događaja - od 16. do 21. vijeka - sve možete vidjeti i osjetiti.

Kongres je bio organizovan u RAI centru koji pripada nedavno izgrađenom kompleksu izložbenih prostora. Svuda je pogled privlačila, kada je Holandija u pitanju, neizbježna narandžasta boja.

Glavna tema jubilarnog kongresa je bila „Poboljšati zdravlje kroz odgovornu upotrebu lijekova“, tema koja poziva farmaceute i stručnjake farmaceutske naučne oblasti da zauzmu poziciju lidera u novoj eri zdravstvene zaštite na globalnom nivou. Programom su bile obuhvaćene sve oblasti farmacije koje su svjetski priznati eksperti predstavili putem predavanja.

Učesnici kongresa imali su priliku da prisustvuju stručnim radionicama i prezentuju svoje poster prezentacije koje su povezale različite oblasti farmaceutske prakse i farmaceutske nauke.

Agencija za lijekove i medicinska sredstva BiH se na ovogodišnjem kongresu predstavila sa tri poster prezentacije i to u sklopu sekcije Regulatory Sciences.

Teme radova su bile: 1. Regulatory requests in procedure of issue marketing authorisation for biosimilars 2. Biomarker qualification new challenge for regulatory authorieties 3. New medicinal products on the market of Bosnia and Herzegovina in 2010/2011 – the role of the national regulatory authority in access to medicinal products

Stoti jubilarni Svjetski kongres farmaceuta – FIP u Amsterdamu

ALMBIH NA FIP-U Nataša Grubiša, Jelena Goronja, Jelena Aničić, Biljana Tubić

Vrijeme, kažu, ne postoji. Kao ni granice...

Ipak, sve prolazi, na kraju svih krajeva uvijek je jedan novi početak.

Krajevi se istroše, počeci uvijek traju..

Pravo na lijekove, kao dio prava na zdravstvenu zaštitu, jedno je od osnovnih ljudskih prava. ALMBIH nastoji da slijedi preporuke Svjetske zdravstvene organizacije u pogledu zaštite javnog zdravlja, a kao dio ukupne zdravstvene politike usvojena je i implementirana Politika lijekova i medicinskih sredstava Bosne i Hercegovine.

Mr ph. Jelena Goronja i mr ph. Jelena Aničić su u svom radu New medicinal products on the market of Bosnia and Herzegovina in 2010/2011 – the role of the national regulatory authority in access to medicinal products istražile dostupnost novih lijekova u sistemu zdravstvene zaštite BiH kroz registraciju lijekova, odnosno lijekova sa novim INN-om. U radu su predstavljeni lijekovi prema ATC klasifikaciji, a koji se prvi put pojavljuju na tržištu u toku 2010. i 2011. godine.

Od ukupnog broja registrovanih lijekova u 2010. godini (n=301), 16,94% (n=51) lijekova je prvi put registrovano u BiH. U 2011. godini bilježi se značajan porast ukupnog broja registrovanih lijekova (n=584), gdje je udio novih lijekova 16,78% (n=98), iz čega je vidljivo da je izraženo u procentima taj broj približno

isti. U procesu registracije u 2010. godini nisu bile zastupljene sve grupe lijekova iz ATC klasifikacije, odnosno lijekovi iz grupa D, H, M i S, dok su novi lijekovi iz navedenih grupa registrovani u 2011. godini (D: 0,51%, H: 0,17 %, M: 0,68 %, S: 0,17 %). Statistički, najveći porast prve registracije novih lijekova u 2011. godini bilježi se u grupi V (n=21), koji čine 3,60% od ukupnog broja registrovanih lijekova, u odnosu na 2010. gdje je učešće ove grupe u prvoj registraciji lijekova 0,33% (n=1).

Takođe, porast u 2011. godini bilježe lijekovi iz grupa G (1,20%, n=7) i N (1,20%, n=7), za razliku od 2010. godine u kojoj je učešće novih lijekova iz ove dvije ATC grupe iznosilo po 0,66% (n=2), u odnosu na ukupan broj registrovanih lijekova.

Isti slučaj je i sa lijekovima iz grupe R s porastom registracije u 2011. (0,86 %) u odnosu na prethodnu godinu (0,66 %). Za lijekove iz grupe A nema značajnih statističkih razlika u registraciji novih lijekova u 2011. (1,03%) u odnosu na 2010. godinu (0,97%). Značajna razlika uočena je poređenjem registracije novih lijekova u 2010. godini u ATC grupama B (5,64%), C (1,99%), J (2,99%) i L (2,99%), iz kojeg je vidljivo da je u toj godini registrovano više novih lijekova u odnosu na 2011. (B: 2,39%, C: 1,54%, J: 1,03%, L: 2,39%).

Statističke analize su pokazale da bez obzira na povećanje ukupnog broja registrovanih lijekova u 2011. godini nije bilo procentualnog povećanja novih lijekova na tržištu. U rezultatima istraživanja su uočene razlike u dostupnosti novih lijekova na nivou pojedinačnih ATC grupa.

Biosimilar (biološki sličan lijek) po definiciji je lijek biološkog porijekla sličan referentnom lijeku biološkog po63

F A R M A C I J A

rijekla koji ne ispunjava uslove za generički lijek u odnosu na razlike u sirovinama i razlike u procesima izrade tog biološki sličnog i referentnog lijeka biološkog porijekla.

U biološke lijekove spadaju vakcine, krv i krvne komponente, somatske ćelije, alergeni, genska terapija, tkiva, rekombinantni terapeutski proteini.

Za razliku od konvencionalnih lijekova čiji je aktivni princip hemijskog porijekla, i koji se relativno lako „kopiraju“, lijekovi čiji je aktivni princip biološkog porijekla predstavljaju izazov za generičke kuće, ali i za regulatorna tijela koja moraju da definišu adekvatne zahtjeve kako bi na osnovu pribavljenih podataka mogli da daju ispravnu ocjenu o njihovom kvalitetu, efikasnosti i bezbjednosti.

Biološki slični lijekovi su odnedavno počeli da se pojavljuju na svjetskom tržištu kao i na tržištu BiH. Cilj rada je bio da se ispitaju i uporede zahtjevi vodećih regulatornih tijela Evropske agencije za lijekove (EMA – European Medicines Agency) i Američke uprave za hranu i lijekove (FDA – Food and Drug Admiistration) u procesu davanja dozvole za stavljanje biološki sličnih lijekova u promet, kao i kakvi su zahtjevi Bosne i Hercegovine kada je u pitanju ova skupina lijekova.

EMA je dala smjernicu Guideline on similar biological medicinal products kojom se definiše šta je od dokumentacije potrebno dostaviti ovom regulatornom tijelu uz zahtjev za pokretanje centralizovanog postupka davanja dozvole za stavljanje biološki sličnog lijeka u promet.

FDA za sada ima samo nacrt smjernice: Draft guidance on biosimilar product development this year.

U BiH postoji nacionalni propis Pravilnik o postupku i načinu davanja dozvole za stavljanje lijeka u promet (“Službeni glasnik BiH”, br. 75/11) u sklopu koga je članom 27. definisano šta je potrebno dostaviti uz zahtjev za biološki sličan lijek koji ne odgovara u potpunosti pojmu generičkog lijeka (naravno ukoliko isti već nema vlastitu potpunu dokumentaciju).

Do danas, EMA je dala 15 dozvola za stavljanje u promet biološki sličnih lijekova, a FDA niti jednu. BiH nije dala još nijednu dozvolu po osnovu zahtjeva 64

Slika 1: Molekula acetilsalicilne kiseline

Slika 2: Bevacizumab – biološki lijek; (Monoclonal antibody; Type Whole antibody Source Humanized (from mouse); Target VEGF-A)

za biološki sličan lijek koji ne odgovara u potpunosti pojmu generičkog lijeka.

Tema drugog rada su biomarkeri i njihova uloga u kvalifikaciji lijekova.

Biomarker se može definisati kao objektivno mjeren i evaluiran pokazatelj normalnog biološkog procesa, patološkog procesa ili odgovora na terapijsku intervenciju. U biomarkere spadaju razni molekuli (metaboliti, proteini ili geni), fiziološki parametri (npr. krvni pritisak, srčana frekvencija) i podaci dobijeni raznim tzv. „imidžing“ tehnikama (magnetna rezonancija, pozitron emisiona tomografija, spiralna kompjuterizovana tomografija). Molekuli koji se koriste kao biomarkeri su, npr., lipidi u kardiovaskularnim oboljenjima ili nivo glukoze u serumu kod bolesnika s dijabetesom, zatim prostata-specifični antigen u karcinomu prostate i serumski C reaktivni protein u kardiovaskularnim bolestima.

Biomarkeri se koriste za: • dijagnozu i prognozu bolesti, • klasifikovanje različitih podtipova nekog oboljenja, • procjenu rizika od neke bolesti, • kao i za procjenu efikasnosti i toksičnosti terapije.

Nekoliko je ciljeva upotrebe biomarkera: • Smanjenje stope smrtnosti izazvane karcinomima; • Rano otkrivanje bolesti u cilju boljiih rezultata izlječenja; • Prognoza toka bolesti; • Praćenje odgovora pacijenta na primijenjenu terapiju.

Kategorije primjene biomarkera: • Biomarkeri u ranom otkrivanju bolesti – screen pacijenata na prisustvo karcinoma; • Dijagnostički biomarkeri – procjena vrste karcinoma, utvrđivanje prisustva ili odsustva karcinoma; • Prognostic biomarkers; • Predictive biomarkers.

Takođe, surogatni parametar (surrogate endpoint) je biomarker koji se koristi kao zamjena za klinički parametar i za koji se očekuje da ima sposobnost da predvidi korist (ili štetu ili odsustvo koristi ili štete) na osnovu epidemioloških, terapijskih, patofizioloških i drugih naučnih dokaza. Ova definicija ukazuje na glavnu razliku između surogatnog parametra i biomarkera. Biomarker se može koristiti kao surogatni parametar ako može da predvidi korist od primijenjene intervencije. Surogatni parametri su parametri koje su prihvatile naučna zajednica i regulatorne agencije kao zamjenu za primarne parametre u klinič-

kim ispitivanjima. Radi se o relativno lako mjerljivim parametrima koji se koriste za predviđanje očekivanog ili toksičnog dejstva terapijske intervencije, ali koji sami nisu direktne mjere terapijske efikasnosti ili toksičnosti.

Da bi biomarker mogao da se koristi kao surogatni parametar u postupku odobravanja lijekova moraju ga prihvatiti regulatorne agencije. One prihvataju surogatne parametre kao zamjenu za kliničke parametre samo ako je validiran njihov klinički značaj. Međutim, u nekim slučajevima promjene u biomarkerima prihvataju se kao dokaz efikasnosti terapije prije nego što se pokažu efekti na kliničke parametre. Primjeri su lijekovi za hipertenziju, hiperholesterolemiju, HIV. U ovim slučajevima, surogatni parametri (krvni pritisak, holesterol, broj HIV čestica) su do te mjere validirani da se smatraju glavnim faktorima rizika za nastanak koronarne bolesti.

Cilj rada je bio da se ispita da li su EMA i FDA odobrile primjenu biomarkera u kvalifikaciji lijekova.

EMA za sada ima samo nacrt smjernice koja bi regulisala ovo pitanje „First clinical biomarker qualification released for public consultation”.

FDA ima dokument koji je na snazi E16 Genomic Biomarkers Related to Drug Response: Context, Structure, and Format of Qualification Submissions, ali i veliki broj odobrenih biomarkera Pharmacogenomic Biomarkers in Drug Labels - therapeutic area Oncology.

Karakteristike biomarkera određuju i njihovu primjenu. Biomarkeri koji imaju malu moć predviđanja korisnosti tretmana koriste se u ranim fazama razvoja lijekova za preliminarni skrining.

Biomarkeri velike prediktivne moći mogu biti upotrebljeni kao surogatni parametri u procjeni efikasnosti i bezbjednosti tretmana. Ali, primjena svakog biomarkera mora biti najprije validirna.

Uvijek je lijepo biti dio puta na kome se osjećaju otkucaji i radost života.

F A R M A C I J A

AKTUELNI KONCEPTI U LIJEČENJU DIJABETESNE POLINEUROPATIJE Dan Ziegler Institute for Clinical Diabetology, German Diabetes Center at the Heinrich Heine University, Leibniz Institute for Diabetes Research; Department of Metabolic Diseases University Hospital, Düsseldorf, Germany

Približno jedna trećina dijabetičara boluje od distalne simetrične polineuropatije koja predstavlja veliki zdravstveni problem zbog kliničkih manifestacija kao što su jaka neuropatska bol, dijabetesni čir na stopalu, te amputacije, koje se povezuju sa značajnim morbiditetom, smanjenim kvalitetom života, te povećanim mortalitetom. Liječenje se zasniva na četiri temeljna principa: 1. multifaktorska intervencija u cilju postizanja ili približavanja normoglikemiji i smanjenju kardiovaskularnih faktora rizika; 2. liječenje na bazi patogenetskih mehanizama; 3. simptomatsko liječenje, te 4. izbjegavanje faktora rizika i komplikacija.

Epidemiološki podaci ukazuju na to da u razvoju i progresiji dijabetesne neuropatije učestvuju ne samo povećano konzumiranje alkohola već i tradicionalni kardiovaskularni faktori rizika kao što su visceralna gojaznost, hipertenzija, dislipidemija, te pušenje, pa stoga treba raditi na njihovom sprečavanju ili uklanjanju.

Nedavno provedene eksperimentalne studije ukazuju na multifaktorsku patogenezu dijabetesne neuropatije. S kliničke tačke gledišta važno je napomenuti da se na osnovu ovih patogenetskih mehanizama došlo do terapijskih pristupa koji imaju blagotvoran uticaj na osnovni neuropatski proces (imunomodulacijska terapija). S obzirom da u bliskoj budućnosti kod većine dijabetičara neće biti moguće postići vrijednosti u blizini stanja normoglikemije, prednost ovih lijekova mogla bi biti u tome da su oni djelotvorni uprkos dominantnoj hiperglikemiji. U ovom trenutku se na tržištu nekoliko zemalja za liječenje dijabetesne polineuropatije mogu naći samo antioksidant alfa liponska kiselina za smanjivanje oksidativnog stresa, aktovegin, te benfotiamin. Na osnovu meta-analize koja je obuhvatala 1258 pacijenata i drugih randomiziranih kontrolisanih kliničkih ispitivanja uključujući i studije SYDNEY 2 i NATHAN 1 izvedeni su dokazi koji ukazuju na to da 1.

kratkoročna terapija primjenom 600 mg alfa liponske kiseline i.v. dnevno u periodu od 3 sedmice ili 600 mg oralno u priodu od 5 sedmica ublažava glavne simptome i nedostatke dijabetesne polineuropatije te da

2.

oralna terapija primjenom 600 mg alfa liponske kiseline dnevno u periodu od 4 godine poboljšava neuropatske poremećaje što ukazuje na to da alfa liponska kiselina ima potencijal za povoljno dejstvo na osnovnu bolest neuropatije. Klinička ispitivanja i studije praćenja situacije nakon stavljanja lijeka na tržište pokazuju da ovaj lijek ima povoljan sigurnosni profil.

Simptomatsko farmakološko i nefarmakološko liječenje hronične bolne neuropatije, koje je prisutno kod 8-26% dijabetičara, i dalje predstavlja izazov za ljekare. Neuropatska bol ima značajan uticaj na kvalitet života, naročito zbog toga što značajno utiče na miran san i uživanje u životu. Uvijek je u tom smislu potrebno razmotriti nefarmakološke opcije kao što su transkutana nervna ili mišićna stimulacija. Analgetici sa centralnim dejstvom često se koriste za liječenje neuropatske boli, ali se pri tome mora imati na umu da ovi lijekovi izazivaju određene nuspojave u centralnom nervnom sistemu, a koji mogu limitirati njihovu primjenu. Pored toga, oni ne usporavaju progresiju neuropatije, već imaju za cilj ublažavanje bolnih simptoma. U tom smislu je obavezno izvršiti temeljnu procjenu odnosa rizika i koristi, jer u toku primjene bilo kojeg od navedenih lijekova može doći do neželjenih dejstava. Stoga su individualna tolerancija i razni komorbiditeti dijabetesa kao što su gojaznost, bolest koronarnih arterija, ili depresija i dalje faktori na koje treba obratiti pažnju kod donošenja bilo kakve odluke o terapiji.

BERLIN-CHEMIE AG Predstavništvo za Bosnu i Hercegovinu Hasana Brkića 2/II, 71000 Sarajevo - BiH | Tel: +387 33 715 195 | Fax: +387 33 715 187 E-mail: berlinag@bih.net.ba | bosnia@berlin-chemie.com | www.berlin-chemie.ba

66

F A R M A C I J A

S

aznanje o važnosti arterijske hipertenzije (AH) u razvoju kardiovaskularnih bolesti (KVB), kao i njeno liječenje, bitno su unaprijeđeni u posljednjih dvadesetak godina. U tom razdoblju u liječenje AH uključen je veliki broj novih lijekova što je dovelo do boljeg liječenja te, shodno tome, (uz prevenciju i ostale načine liječenja) smanjenja smrtnosti od KVB-a. I pored toga, kardiovaskularna smrtnost i dalje je visoka, posebno u zemljama tranzicije.

Iako postoje brojni antihipertenzivni lijekovi, liječenje AH i dalje je neodgovarajuće.

Glavni razlog za lošu kontrolu AH je loša saradnja pacijenata pri uzimanju antihipertenzivnih lekova. Faktori koji djeluju na komplijansu pacijenata su: dob, režim doziranja (više lijekova, uzimanje lijeka u više dnevnih doza), cijena i (kao najvažnije) podnošljivost lijeka. Meta analiza kontrolisanih kliničkih ispitivanja u kojima je učestvovalo 29.000 ispitanika s AH-om pokazala je da je zbog nuspojava 15,3% ispitanika prestalo uzimati terapiju.

U svakodnevnoj kliničkoj praksi postotak pacijenata koji neadekvatno ili nikako ne uzimaju antihipertenzive znatno je veći. Tako je u jednoj analizi 15.000 hipertoničara u SAD nakon četiri godine terapije svega 44,8 % pacijenata starijih od 65 godina uzimalo na početku liječenja propisani kalcijumski antagonist.

Za diuretike, beta blokatore i ACE inhibitore te su vrednosti iznosile 20,5%, 43,0% i 48,2%. Dvije trećine pacijenata koji nisu sarađivali pri liječenju prekinulo je terapiju, dok je jedna trećina sama promijenila lijek. Nepridržavanje terapije i savjeta ljekara dovelo je do povećanog broja kontrolnih pregleda, povećanog broja hospitalizacija i duže bolničko liječenje, što je uzrokovalo povećanje troškova liječenja.

Lerkanidipin (Lercanil®), kao novi kalcijumski antagonist s dobrim sigurnosnim profilom, omogućuje bolju saradnju pacijenata u liječenju AH, a 68

Lerkanidipin – novi kalcijumski antagonist Dr Gorica M. Đukanović, doktor medicine, DZ Zvornik

time posredno dovodi i do manjih ukupnih troškova. To je kalcijumski antagonist iz grupe dihidropiridina koji inhibira prolaz kalcijuma kroz ćelijske membrane u ćelije srčanog mišića i glatkih mišića krvnih sudova.

Mehanizam njegovog antihipertenzivnog djelovanja rezultat je direktnog relaksirajućeg dejstva na glatke mišiće krvnih sudova s posljedičnim smanjenjem ukupnog perifernog otpora. Iako ima kratki farmakokinetički poluživot u plazmi lerkanidipin ima produženo

dovodi do proteinurije) niži pri primjeni lerkanidipina u odnosu na druge dihidropiridinske kalcijumske antagoniste pri ekvipotentnim dozama, što doprinosi njegovom renoprotektivnom učinku.

Lerkanidipin(Lercanil®) pokazuje nisku incidencu nastanka edema na potkoljenicama koji je čest sporedni efekat ostalih kalcijumskih antagonista.

U dosadašnjim iskustvima svakodnevne kliničke prakse Lercanil® sam uključivala u dvije grupe pacijenata. Prva grupa bili su pacijenti kod kojih su

antihipertenzivno dejstvo zbog dugotrajnog dejstva na receptoru ćelijske membrane. Lerkanidipin nema negativan inotropni učinak zbog svoje visoke vaskularne selektivnosti. Za razliku od drugih dihidropiridinskih kalcijumskih antagonista koji dilatiraju samo aferentne glomerulske arteriole, lerkanidipin dilatira i eferentne glomerulske arteriole. To znači da je intrakapilarni pritisak (kao i intraglomerulski pritisak koji

se na ostale kalcijumske antagoniste javili izraženi pretibijalni edemi koji se nisu smanjivali i pored revidiranja doza i zamjena unutar grupe. Druga grupa sa bili pacijenti koji boluju od dijabetesa i hipertenzije. U drugoj grupi riječ je bilo o dugogodišnjim dijabetičarima kod kojih su već počele renovaskularne komplikacije koje su uočene na redovnim endokrinološkim kontrolama.

Pacijenti su ispoljili visok nivo komplijanse, evidentno smanjenje arterijskog pritiska i pretibijalnih edema. Broj kontrolnih pregleda u ambulanti je smanjen, smanjeno je i slanje pacijenata na konsultativne specijalističke preglede, što nesporno dokazuje da Lercanil® može i treba biti lijek izbora u terapiji arterijskih hipertenzija.

F A R M A C I J A

B

eta blokatori su skupina lijekova sa učinkom na kardiovaskularni sistem, sa povoljnim terapijskim efektom kroz cijeli kardiovaskularni kontinuum (arterijska hipertenzija, koronarna bolest srca, postinfarktna profilaksa od srčanih aritmija i kongestivna srčana insuficijencija). Sintezom propranolola 1962. god. započinje klinička primjena beta blokatora u terapiji angine pektoris, srčanih aritmija i hipertenzije. Učinkovitost beta blokatora zavisi od kapaciteta lijeka da povrati senzitivnost i gustoću beta adrenergičnih receptora čiji se broj progresivno smanjuje kod velikog broja ozbiljnijih srčanih oboljenja. Otkrićem kardioselektivnih beta blokatora sa učinkom na beta 1 receptore omogućena je primjena ovih lijekova kod pacijenata sa bronhoopstruktivnim poremećajima kao i poremećajima periferne cirkulacije.

Selektivnim djelovanjem izbjegava se negativan učinak na homeostazu glukoze kao i na erektilnu funkciju. Jedan od predstavnika selektivnih beta blokatora je metoprolol. Metoprolol se koristi u terapiji hipertenzije, angine pektoris, srčanih aritmija, infarkta miokarda, u profilaksi migrene te kao dodatna terapija kod hipertireoidizma. U mnogobrojnim kliničkim studijama dokazana je antihipertenzivna efikasnost u terapiji blažeg i srednje teškog oblika hipertenzije. U poređenju sa diureticima u terapiji hipertenzije, metoprolol uzrokuje nižu incidencu iznenadnih kardiovaskularnih događaja. Blagovremenom primjenom metoprolola nakon infarkta miokarda smanjuje se veličina infarkta, prevenira se pojava postinfarktnih ventrikularnih aritmija te se poboljšava funkcija lijevog ventrikula. Evropsko udruženje kardiologa u svojim preporukama navodi metoprolol kao lijek prvog izbora u terapiji koronarne bolesti srca, te ističe značaj primjene metoprolola u liječenju akutnog koronarnog sindroma.

Pozitivan učinak u terapiji kongestivne srčane slabosti metoprolol ostvaruje zahvaljujući svom antiishemijskom i antiaritmičnom djelovanju, te smanjenim hemodinamskim opterećenjem srca i blokadom kardiotoksičnih mehanizama.

Metoprolol u kombinovanoj terapiji sa ACE inhibitorom i diuretikom smanjuje mortalitet i potrebu za hospitalizacijom, te povećava toleranciju na napor, poboljšava remodeliranje i ejekcionu frakciju lijeve komore kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom. Velike kontrolisane kliničke studije afirmišu beta blokatore kao lijekove koji 70

Mathador – novi beta blokator u „Bosnalijekovom“ asortimanu smanjuju mortalitet, poboljšavaju kvalitet života, a posebno poslije infarkta miokarda u specifičnim populacijama, uz poštovanje apsolutnih kontraindikacija. Beta blokatori su lijek izbora za postinfarktnu anginu pektoris, u STEMI i hipertrofičnoj kardiomiopatiji. Za primjenu metoprolola kao kardioselektivnog beta blokatora nisu prepreka: starost, dijabetes, bolest arterija, insuficijencija srca, ventrikularne aritmije, oboljenja bubrega, HOPB, depresija.

Novi beta blokator u „Bosnalijekovom“ asortimanu je Mathador – me-

toprolol tartarat u formi tableta od 50 mg i 100 mg. Namijenjen je liječenju hipertenzije, angine pektoris, srčanih aritmija, infarkta miokarda, te prevenciji migrene i kao dodatna terapija hipertireoidizmu. Kao kardioselektivni beta blokator, mogu ga upotrebljavati pacijenti sa HOPB-om i sa poremećajima periferne cirkulacije. Mathador (metoprolol) ne utiče negativno na homeostazu glukoze i erektilnu funkciju.

Stručni tim za medicinsku podršku „Bosnalijek“ d.d.

HRANA I LIJEKOVI Hrana je najmoćniji hormonalni lijek koji se može uzeti na usta jer se sa svakim zalogajem u organizmu pokreću mnogobrojni mehanizmi za njenu razgradnju, promet materija, korištenje potrebnih supstanci i izbacivanja nepotrebnih.

Hrana utiče na lijekove tako što npr. masna hrana usporava pražnjenje želuca, dok biljna vlakna, posebno pektin usporavaju apsorpciju većine lijekova.

Lijek može uticati na ishranu na način da npr. prilikom uzimanja laksativa može doći do deficita raznih mikronutrijenata, ili upotreba antilipemika stvara deficit A,D,E i K vitamina.

SAVJETI ZA PRAVILNU UPOTREBU LIJEKOVA Na kraju pregleda, ljekar bi trebao naći vremena i da porazgovara sa pacijentom i o režimu ishrane i načinu života, kako bi i taj veoma važan segment pomogao izlječenju i njegovanju zdravog stila života.

Obavezno se posavjetujte se sa ljekarom i/ili farmaceutom o „čudotvornim lijekovima“ koje vam nude nestručne osobe i koje vas ubjeđuju u izliječenje čak i teških, neizlječivih bolesti. Te osobe su priučene i osposobljene za prodaju putem predavanja i obično im je cilj samo lična zarada a ne zdravlje.

Takve osobe ne znaju koliko su lijekovi potencijalno opasni, niti kako djeluju u organizmu, te kakve su mogućnosti interakcija sa hranom i drugim lijekovima do kojih može doći. Ljekar mora imati uvida i u uzimanje takvih preparata da bi vam mogao pomoći.

Prije uzimanja lijeka potrebno se informisati - to je vaše pravo!

Lijekovi pomažu samo ako se pravilno koriste. Najvažnije pravilo kod upotrebe lijekova je oprez sa dozama, jer doza razlikuje lijek od otrova.

Tražite informacije i od ljekara i od farmaceuta, pitajte da bi ste bili sigurni.

Za svaki lijek vam je potrebna tačna i pravodobna informacija, savjet o pravilnom korištenju. Samo tako će lijek ostati lijek i neće postati otrov.

F A R M A C I J A

F

armaceutska kompanija „Nycomed Takeda“ priredila je 20.11.2012. u Banjaluci stručno predavanje kojem je prisustvovalo više od 150 ljekara banjalučke regije. Predavanje je obuhvatilo tri naučne teme: • „Controloc® – sigurnost i efikasnost za Vas i Vašeg pacijenta“ • „XefoRapid® – inovacija u tretmanu akutne boli“ • „CalciMonta® – karika koja nedostaje u terapiji osteoporoze“.

Predavači su bili prof. dr Stevan Trbojević, spec. interne medicine, gastroenterolog, šef Odjeljenja za gastroneterologiju i hepatologiju Kliničkog centra Banjaluka i prim. dr Vera Stajić-Aksentić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije iz Zavoda za ortopediju, fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr. Miroslav Zotović“. Predavanje je bodovano po pravilniku Komore doktora RS. Preparat Controloc® iz skupine Inhibitora protonske pumpe (IPP) je originalni pantoprazol čija, patentom zaštićena, dvostruka ovojnica štiti supstancu od prijevremene razgradnje u želucu, nezavisno od pH želuca. Dvostruka ovojnica garantira da će lijek dospjeti do mjesta djelovanja, u parijetalne ćelije želuca, te razviti maksimalnu efikasnost.

Istaknuto je i znatno duže poluvrijeme inhibicijskog djelovanja Controloc®-a na protonsku pumpu koje iznosi 46h, u odnosu na ostale IPP.1 Controloc® ima najniži potencijal za interakcije sa lijekovima kao što su diazepam, digoxin, levotiroksin, nifedipin, varfarin, te posebno klopidogrel. Ljekarima su prikazana upozorenja Evropske agencije za lijekove (EMA)1, kao i Američke agencije za lijekove (FDA)2, koja sugerišu pantoprazol kao IPP

U organizaciji „Nycomed Takeda“

Iz stručnih predavanja Pripremila: mr. ph Dženana Musemić, product manager

izbora za pacijente koji koriste klopidogrel, te im se ne preporučuje upotreba omeprazola i esomeprazola.

Razgovaralo se i o neophodnosti gastroprotekcije kod pacijenata sa faktorima rizika. Učestalost krvarenja iz gornjeg GIT-a se može smanjiti terapijom od 1 tbl. Controloc® 20mg/dnevno.

Xefo Rapid® je brzodjelujući analgetik u obliku film tableta. Po sastavu je lornoksikam, najnovija supstanca iz klase oksikama. Namijenjen je za tretman akutne boli i akutnih bolnih epizoda kod hroničnih oboljenja, naročito za: • Osteoartritis • Bol u lumbalnom i cervikalnom dijelu kičme

• Postoperativna bol (operacija lumbalnog diska, kuka, koljena) • Bol nastala pri povredama.

Zbog jedinstvene formulacije sa mikrogranulama, u kojima se nalazi aktivna supstanca lornoksikam, Xefo Rapid® ima brz početak djelovanja, te se 90% supstance apsorbuje za samo 5 minuta.2 Djelovanje Xefo Rapid® film tableta je brzo kao i djelovanje Xefo®ampula koje se daju i.m.!

Xefo Rapid® doziranje: 2 film tablete dnevno od 8 mg.

CalciMonta, tablete za žvakanje sa optimalnom koncetracijom kalcija (500 mg) i vitamina D3 (400 i.j.), je karika koja nedostaje u terapiji osteoporoze. U dozi od dvije tablete dnevno CalciMonta je namijenjena pacijenticama koje koriste bisfosfonate, kao i za prevenciju osteoporoze za pacijentice u riziku5.

Reference 1.

2.

3.

4.

5.

72

Shin JM and Sachs G. Biochem Pharmacol 2004; 68: 2117–27 Sachs G and Shin JM. Drugs Today 2004; 17 th March 2010./EMA/174948/2010; Interaction between clopidogrel and porton pump inhibitors.

FDA reminder to avoid concomitant use of Plavix (clopidogrel) and omperazole.

XefoRapid®: Sažetak karakteristika lijeka CalciMonta: Sažetak karakteristika lijeka

F A R M A C I J A

O

ralni kontraceptivi (OK) spadaju u grupu hormonskih preparata, a koriste ih zdrave žene koje ih ne doživljavaju kao lijekove, te se odnos prema njima razlikuje od odnosa prema drugim lijekovima koje povremeno uzimaju radi nekog akutnog zdravstvenog problema ili hroničnog oboljenja. Uloga farmaceuta u većoj efikasnosti i sigurnosti OK veoma je značajna.

Preporuke za korisnice • Veoma je opravdana i preporučljiva upotreba OK kod adolescenata, koji imaju redovne spolne odnose; • Prije početka primjene OK treba obaviti detaljne laboratorijske pretrage i internistički pregled; • Primjena lijeka se ne preporučuje kod žena starijih od 45 godina; • Ukoliko se zaboravi uzeti tableta, a prošlo je manje od 24 sata od uobičajenog termina, tabletu treba uzeti odmah, a onda nastaviti s redovnim uzimanjem. U tom slučaju nije potrebna dodatna kontracepcija. Ako je period duži, odnosno propušteno više doza, tableta se uzima što prije i dalje nastavlja redovno uzimanje, ali zaštita nije sigurna i treba koristiti dodatna sredstva kontracepcije; • Ukoliko se zaboravi uzeti jedna tableta u prvoj sedmici, treba je uzeti što prije, a sljedeću tabletu uzeti u uobičajeno vrijeme. Potrebno je koristiti dodatnu kontracepciju u sljedećih sedam dana; • Ukoliko je postojao polni odnos u sedmici prije nego što je propušteno uzimanje tablete, postoji mogućnost trudnoće, te se treba odmah javiti ljekaru; • Ukoliko se zaboravi uzeti tableta u drugoj sedmici, uzeti tabletu što prije, a sljedeću tabletu uzeti u uobičajeno vrijeme. Pouzdanost kontracepcijske tablete je održana. Nema potrebe koristiti dodatnu kontracepciju; • Ukoliko se zaboravi uzeti tableta u trećoj sedmici, postoje dvije mogućnosti: 1. Uzeti propuštenu tabletu što prije, a sljedeću tabletu uzeti u uobičajeno vrijeme. Sljedeće pakovanje tableta koristiti bez pravljenja pauze. Moguće je da se ne pojavi menstrualno krvarenje ili se pojavi samo oskudno; 2. Prestati uzimati tablete iz pakovanja koje se koristi, napraviti 74

Uloga farmaceuta u većoj efikasnosti i sigurnosti oralnih kontraceptiva

Informacije koje farmaceut treba dati korisnicama oralnih kontraceptiva

Lijek

Interakcije

barbiturat, primidon, Hormonski fenobarbiton, fenitoin, kontraceptivi za sistemsku primjenu fenilbutazon, rifampicilin karbamazepin, grizeofulvin, kantarion, analgetici, antimikrobni lijekovi, ↓ efikasnost Levenogestrel+ kontraceptiva Etinilestradiol ↑ potrebe za insulinom i oralno aktivnim Gestoden+ hipoglikemicima kod Etinilestradiol bolesnika sa dijabetesom melitusom Drospirenon+ ↑ nivo ciklosporina u Etinilestradiol plazmi ↑ nivo kreatinina i Levonorgestrel transaminaza u serumu

Prim. mr farm.

Anđelka Damjanović, spec. farmaceutske informatike

Neželjena dejstva

Kontraindikacije

CNS sistem: glavobolja, vrtoglavica, migrene GIT sistem: mučnina, abdominalni grčevi, nadutost, holestazna žutica, povećanje incidencije oboljenja žučne kese KV sistem: povećanje srednjeg arterijskog pritiska Ostalo: vaginalno krvarenje, vaginalna kandidijaza, povećanje tjelesne težine, nadutost u dojkama Psihijatrijske smetnje: depresija, promjena raspoloženja

Apsolutne kontraindikacije: Preosjetljivost na aktivni princip ili neku od pomoćnih supstanci Trudnoća ili sumnja na trudnoću Dojenje Pušenje cigareta poslije 35 godina života Teška oboljenja jetre Dubin-Jonsonov sindrom Rotorov sindrom Tumor jetre Venski tromboembolizam Arterijski trombolitički i embolijski procesi Karcinom endometrijuma ili druge utvrđene ili sumnjive neoplazije ovisne o estrogenu Sumnja ili dijagnostifikovani karcinom dojke Poremećaj metabolizma triglicerida i holesterola Abnormalna vaginalna krvarenja Herpes i otoskleroza u ranijim trudnoćama Relativne kontraindikacije Teško pušenje cigareta u žena sa manje od 35 godina života Migrenozni tip glavobolje Depresija Prekomjerno konzumiranje alkohola

Intravaginalni kontraceptivi benzalkonijum hlorid

nema značajnih interakcija Rijetko osjećaj pečenja ili lokalna iritacija

Preosjetljivost na aktivni princip

F A R M A C I J A

pauzu od sedam dana (raču- • Ove tablete urgentno djeluju, ali ne najući i dan kada je propusteno pružaju dodatnu zaštitu od neželjeuzimanje tablete) i nastaviti sa ne trudnoće tokom ostatka ciklusljedećim pakovanjem. sa, te korisnice treba posavjetovati o odgovarajućoj zaštiti od neželjene trudnoće; Urgentna • Tabletu za “jutro poslije” treba uzekontracepcija ti u toku 72 sata nakon rizičnog odnosa; je metod kontracepcije namijenjen zaštiti od neželjene trudnoće koji se • Najsigurnije je tabletu uzeti što ranije, najbolje u prvih 12 sati nakon uzima postkoitalno. Nije namijenjena za rizičnog odnosa; redovnu upotrebu, a mora se uzeti prije nego što dođe do eventualne trudnoće • Preporučiti korisnicama da urade test na trudnoću, ukoliko se desi jer je u suprotnom neefikasna.

Lijek Ulipristal

ve s drugim pakovanjem; Žene koje ne koriste kontraceptivne tablete trebalo bi da se jave svom ginekologu koji će, zavisno od godina starosti, zdravstvenog stanja, redovitosti ciklusa i obima krvarenja, preporučiti koji je hormonski preparat za njih najbolji.

Literatura 1.

2.

3.

Interakcije

Neželjena dejstva

Kontraindikacije

barbiturati, karbamazepin fenitoin, rifampicin, topiramat felbamat, grizeofulfin, kantarion ↓ bioraspoloživost ulipristala

mučnina, abdominalni bol, glavobolja

Preosjetljivost na aktivni princip ili neku od pomoćnih supstanci Trudnoća

4.

5.

BNF. British National Formulary. BMJ Group and Pharmaceutical Press, London, 63:2012 Mulabegović N. (urednik) Farmakoterapijski priručnik,Udruženje farmakologa FBiH, Sarajevo, 2012.

Tubić B.(priređivač) Registar lijekova Bosne i Hercegovine, Agencija za lijekove i medicinska sredstva BiH, Banjaluka, 2012.

Ugrešić N. (urednik) Farmakoterapijski vodič, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Beograd, 2011. Žunić T., Dučić M : Hormoni i apotekarska praksa-fokus oralni kontraceptivi. Arhiv za farmaciju, Beograd, 2010; 2:241

Rijetko: mučnina, povračanje, Preosjetljivost na aktivni dijareja, antibiotici, barbiturati, ritonavir, abdominalni bol, glavobolja, princip ili neku od pomoćnih Levonorgestrel antimikotici, ljekovita sredstva vrtoglavica supstanci Trudnoća koja sadrže Herba Hyperici ↓ kontraceptivni efekat ↑ toksični efekat ciklosporina

Napomena ↓-smanjeno djelovanje ↑-povećanje djelovanja

da im menstruacija kasni više od sedam dana ili je krvarenje neobično oskudno.

Preporuke za korisnice Pomjeranje • Tableta za “jutro poslije”je metod menstrualnog ciklusa hitne, a ne redovne kontracepcije te nije namijenjena za kontinuiranu upotrebu; • Pacijentkinje koje, inače, koriste redovnu, hormonsku kontracepciju, narednu dozu uzimaju najmanje 12 sati nakon uzimanja urgentne kontracepcije;

Pomjeranje menstrualnog ciklusa jednom do dva puta godišnje smatra se dozvoljenim i neće ugroziti zdravlje žene; Žene koje već koriste kontraceptivne tablete, a žele da pomjere ciklus ne treba da prave pauzu od sedam dana između dva pakovanja nego da nasta-

Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net 75

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

*,-)')

+ ! # ) .$ * ( # / #$# % +#($ ) ' $ + ) ! $ / ) ! $ ) + % ! - ! #+ * 8 + % ! ) ($ #% ) & $ +#& ) & )#! ! $ ) ! #+ % % $ , 0) ! ! ( % ! # # ) ' ) ! $ % ) $ ! * , . !$ &91 &

! " # ! $ #% & ' ( $ ! #) ' # * # $ # # # + % , ) $ ' - ) + - ) + . %( ( - $ # . )' ' ' $ ' ! - #+$ ! $ - # $ # + % # % % # ) + ! #! *# ! $ / % * % $ * , + $ + % - ) + % )$ - ) ) # #& ! ) $ # ' ( % ! # " ! ) %# ( %# ' #, 0 ) + #- ' . !#) ) ) #* - # + ! ( + ! ' ) & % ) + % ! - ( $ ! .! # ( ! - #$ ( $ ! , 1 % ! ! +$ ) % * 23 ! # #) + )! & ( $ ! , . ! & ! ) $ ( / % * ! .&# .! * ! 4-4 ! )! & ( $ ! ,

5 " $ !- ( % ! $ * " ! ! + . ) ! -

% ) ! .! . # * # + . , + +# # # / % * ! ! ) ! # . # ( % ' $ , 0 % ! + ! ' ) ) % #" ! ) #' ! - +#& ) ! ) & ! ( $ % ) & + ' + - ) + ) ! , + ) #' ! ( $ ! ! # ! ( ) ! ! ! ! ! , 6 $ ! % '! $ * - $ * " ( ! *# !

#) ( #! + .! % % + % ! 7

, & + % ' $ # $ & $ . ! . ) ' ! # * # # %( $ % ! ) ($ ,

!

"

#

76

$%$&% '() % *% +*) *,-)'%. *

"

-

PRIRODA I

/

"

"

0

Z D R AV L J E

0 "

"

+ "

4

5

6

7

7

'

1

!

7

! !

7 &

#

1

8 9 :

;

$%$# '# 1#!',2,. *

1(#')$%

!

3

"

!

+

77

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

K

ao začini se koriste različite vrste aromatičnih biljaka. Najzastupljeniji su rodovi familija Lamiaceae, Apiaceae, Asteraceae, jer sadrže najviše aromatičnih etarskih ulja. Upotrebljavaju se sveži ili osušeni biljni organi, a njihova primena, osim poboljšanja arome i izgleda hrane, ima i lekovite efekte u zavisnosti od sadržaja aktivnih supstanci. Ovi efekti se manifestuju kroz poboljšanje probave i apsorpcije hranljivih sastojaka, uticaj na krvni pritisak i povišeni nivo triglicerida i holesterola, antiinflamatorno i antimikrobno dejstvo, uticaj na lučenje insulina. Lekovito začinsko bilje je najzastupljenije u tzv. mediteranskom - najzdravijem, načinu ishrane. Za lekovita svojstva aromatičnog bilja zaslužne su aktivne supstance koje ulaze u sastav etarskih ulja, a po hemijskoj strukturi predstavljaju terpene ili alifatične, hidroaromatične i aromatične alkohole, aldehide, ketone, estre. Zbog termolabilnih svojstava ovih jedinjenja uvek se preporučuje primena u svežem obliku, ako je moguće, i na kraju pripreme obroka.

Anis (Pimpinella anisum, Apiaceae) Uzgaja se u mnogim zemljama Evrope, Azije i Severne Afrike. Primenjuje se plod anisa koji sadrži etarska ulja vrlo svežeg i intenzivnog mirisa pa se retko kombinuje sa drugim začinima.

Ima protektivno delovanje kod ulkusa želuca, deluje kao spazmolitik, karminativ i ekspektorans. Aktivni sastojak je aromatično jedinjenje trans-anetol.

Bosiljak (Ocimum basilicum, Lamiaceae) Potiče sa Afričkog kontinenta, međutim, najviše se uzgaja i upotrebljava u Sredozemlju. Deluje antibakterijski, umirujuće, spazmolitično i analgetski.

Utiče i na snižavanje vrednosti LDL holesterola i triglicerida. Upotrebljava se list bosiljka koji sadrži linalol, estragol, vitamine A i C, oleanol i ursol.

Biber (Piper nigrum, Piperaceae) Najčešće potiče iz Indije i Indonezije. Upotrebljavaju se nedozreli osu78

Začinsko bilje kao lek

Mr ph. Anica Crkvenčić

šeni plodovi - crni biber i potpuno zreli plodovi - beli biber. Postoje i zeleni i crveni biber u zavisnosti od stepena zrelosti pre sušenja. Crni biber sadrži više etarskog ulja u čijem sastavu se nalaze alfa i beta pinen, felandren, limonen i ono nije ljutog ukusa. Ljutina potiče od alkaloida piperina i smole kavicina. Piperin ima antikancerogeno Cayena paprika Poznatija je kao mala ljuta čili padejstvo, pomaže apsorpciju hranljivih sastojaka, pospešuje produkciju me- prika. Osnovni aktivni sastojak je kaplanocita (ispituje se njegova primena u saicin koji lokalno deluje analgetski, dok repigmentaciji pacijenata sa vitiligom). se vrše ispitivanja njegovog antikancerogenog efekta na karcinom prostate, Beli luk (Allium sativum, pluća i adenokarcinom kolona.

Alliaceae) i crni luk (Allium cepa, Alliaceae) Korijander (Coriandrum sativum, Apiaceae) Predstavljaju verovatno najčešće Najviše se uzgaja u Evropi, Rusiji. upotrebljavano začinsko lekovito bilje.

Posebno se beli luk koristi kao antisep- Upotrebljava se plod i seme. Etarsko tik digestiv, antihipertonik, antimikotik, ulje sadrži d-linalol (koriandrol), geanthelmintik, antivirotik. Osnovni sasto- raniol i druge terpene. Aktivni sastojjak je aliin, neaktivno jedinjenje, koje ci utiču na snižavanje LDL i ukupnog usitnjavanjem tkiva i dejstvom enzima holesterola, a deluju kao karminativi i aliinaze prelazi u alicin sa antimikrob- spazmolitici. Primenom korijandera se nim delovanjem. Alicin brzo oksidiše može pospešiti izlučivanje teških mapod uticajem kiseonika iz vazduha da- tala iz organizma. jući sekundarne produkte sulfide i disKim (Carum carvi, Apiaceae) ulfide. U glavicama crnog luka se naKim raste kao livadska biljka, a i laze metil i propil derivati aliina i druga sumporna jedinjenja koja razlaganjem uzgaja se u celoj Evropi. Upotrebljava se plod specifične arome koja potiče daju lakrimogene supstance. od etarskog ulja, odnosno osnovnih ak-

PRIRODA I

tivnih sastojaka karvona i d-limonena.

Primenjuje se kao stomahik, karminativ i spazmolitik.

Cimet (Cinnamomum ceylanicum, Cinnamomum chinensis, Lauraceae) Cimet je žbunasta biljka, uzgaja se u Šri Lanki, južnoj Indiji i Kini. Upotrebljava se fino samlevena kora. Etarsko ulje sadrži oko 70% cimetnog aldehida i oko 10% eugenola. Poznato je antibakterijsko i antimikotično dejstvo, uticaj na snižavanje koncentracije triglicerida i LDL-a u krvi, uticaj na lučenje insulina kod obolelih od dijabetesa tipa II. Đumbir (Zingiber officinalis, Zingiberaceae) Đumbir je zeljasta biljka tropskih i suptropskih predela. Upotrebljava se najviše u Kini i Indiji, vrlo je aromatičnog mirisa i ljutog ukusa. Osnovni sastojci su etarsko ulje, gingeroli (daju ljut ukus), smole i skrob. Etarsko ulje sadrži najviše seskviterpenskog ugljovodonika zingiberena, međutim, aroma potiče od alkohola zingiberola. Đumbir ima antiemetično, antiinflamatorno (posebno kod artritisa) dejstvo i stimuliše probavu.

Kurkuma (Curcuma longa) Kurkuma je tropska biljka Azije i Afrike. Upotrebljava se koren, karakteristično je žute boje, ljutkastog ukusa, a poznata je i kao jedan od osnovnih sastojaka curry-a. Ima antiinflamatorno i antioksidativno dejstvo. Koristi se kao prirodna žuta boja za hranu.

Origano (Origanum vulgaris) Origano je biljka mediteranskog podneblja. Upotrebljava se sušeni list jer ima intenzivniju aromu. Poboljšava probavu, ima i antioksidativno, antimikotično i antiparazitsko delovanje.

Z D R AV L J E

Klinika za plućne bolesti, KC Banjaluka

Slava - Sveti vrači

S

lavski običaj, započet u teškom periodu Otadžbinskog rata prije dvije decenije nastavlja se. Zadovoljstvo je prisustvovati slavi Svetih vrača Kozme i Damjana u velikoj porodici Klinike za plućne bolesti Banjaluka. Klinika je decenijama nosila epitet sređene, kompaktne i nadasve stručne ustanove u Republici Srpskoj pa i na prostorima bivše Jugoslavije. Lijepo je bilo vidjeti kada su se 14. novembra okupili zaposleni i njihovi gosti da u radosti i veselju, uz prisustvo sveštenika, lome slavski kolač i proslave praznik.

Praznik Svetih vrača Kozme i Damjana obilježava se u hramovima Srpske pravoslavne crkve i brojnim zdravstvenim ustanovama, među kojima je i

Klinika za plućne bolesti pri Kliničkom centru Vanjaluka. Zdravstveni radnici slave Svete vrače kao zaštitnike svoje profesije za svoju i dobrobit svojih pacijenata. Sveti Kozma i Damjan braća su po tijelu, rodom iz Azije. Zbog svojih dobrih djela, prema predanju, dobiše od Boga dar iscjeljenja i darovaše zdravlje dušama i tijelima, liječeći svaku bolest.

Za svoje usluge nisu tražili nikakvu materijalnu korist, po čemu postaše poznati kao sveti bessrebrenici. Sveti vrači se slave dva puta godišnje, 14. jula i 14. novembra. Prvog datuma je umro Kozma, a drugog Damjan. Na ikonama su predstavljeni u srednjovjekovnoj odeždi, noseći kovčežiće u kojima su lijekovi.

Tekst: Sl. Janković

Timijan (Thymus vulgaris, Lamiaceae) Predstavlja jedan od osnovnih začina mediteranske ishrane i područje Sredozemlja predstavlja njegovo prirodno stanište. Upotrebljavaju se osušeni listovi, ubrani pred cvetanje biljke.

Osnovni aktivni sastojci etarskog ulja su timol, karvakrol, cineol, linalol i dr.

Timijan deluje kao ekspektorans, antibakterijski i spazmolitično.

Iz navedenih primera može se zaključiti koliko je poželjna upotreba lekovitih začinskih biljaka u izbalansiranoj ishrani, što za cilj ima očuvanje zdravlja savremenog čoveka.

79

PRI R O D A I

S

Z D R AV L J E

vaki novi lek koji se pojavi na tržištu doktori uglavnom prihvataju s oprezom.

Iako je za svaki novi lek i njegovu primenu potrebno odobrenje institucija koje su nadležne za puštanje lekova u promet, a koje pažljivo analiziraju svu popratnu dokumentaciju i po potrebi zahtevaju dodatne analize leka u referentim ustanovama (koje će se pozabaviti kvalitetom lekovite supstance, kao i neškodljivošću u humanoj medicini), doktori uglavnom sa oklevanjem pristupaju preporučivanju novog leka svojim pacijentima.

Razlog za ovakav pristup “struke” je, pre svega, briga za zdravlje pacijenta, i želja da propisana terapija bude što adekvatnija i što efikasnija, kako bi se pacijent u najkraćem roku lišio tegoba.

Ukoliko se radi o preparatu koji “per se” nije hemoterapeutik skepsa je uglavnom još veća.

Svi žele da se drže proverenih kombinacija u čiju su se efikasnost uverili decenijama ličnog iskustva ili iskustva svojih kolega.

Ipak Cystone je preparat koji se pokazao efikasnim i dokazao da njegov isključivo biljni sastav ne predstavlja hendikep u smislu njegove delotvornosti.

U brojnim studijama i meta analizama koje su se bavile ovim lekovitim preparatom neškodljivost i efikasnost Cystone-a je ispitivana na više desetina hiljada ljudi, a rezultati su objavljivani u raznim stručnim publikacijma i časopisima.

Cystone se pokazao kao vrlo korisno lekovito sredstvo u lečenju urinarnih infekcija.

Značajna studija koja je dokazala efikasnost Cystonea na ovom području objavljena je u časopisu za eksperimentalnu famakologiju („Journal of Experimental Pharmacology“ - Cystone – An ayurvedic polyherbal formulation inhibits adherence of uropathogenic E. coli and modulates H2O2-induced toxicity in NRK-52E cells.), gde je potvrđena efikasnost u primeni Cystone-a kod lečenja uroinfekata izazvanih vrlo upornim prouzrokovačem – bakterijom E.colli.

Efikasnost Cystone-a utvrđena je u smanjenju bubrežnih kamenaca, čak do njihove potpune dezintegracije i spontanog izlučivanja iz urinarnog trakta (sa delotvornošću u nekim studijama i preko 70%!), a preko efekta na rastapanje kamenca, spazmolitič80

Cystone

Dr Aleksandar Marjanović, spec. ginekolog

kog efekta, diuretičkog efekta, kao i zahvaljujući povoljnom uticaju na održavanje normalne pH vrednosti urina.

Studijski dokazi izvedeni su takođe i u vezi s povoljnim efektima na hipertenziju i edeme, stimulacijom diureze, što može biti od koristi kardiolozima, ali i svim drugim doktorima koji u komplikaciji osnovne bolesti ili stanja imaju pojavu edema.

Važno je pomenuti da Cystone ne remeti balans elektrolita uprkos tome što stimuliše diurezu, za razliku od mnogih lekova u toku čije se administracije mora voditi računa o nadoknadi elektrolita.

Za Cystone do sada nije utvrđeno da ima prateće negativne efekte, pa se može primenjivati bez ograničenja i da čak sa uspehom zameni neke lekove koji imaju prateće štetne efekte.

Može se kombinovati i sa drugim lekovima, umanjujući ukupne neželjene efekte lekovitih hemijskih supstanci na organizam.

U pojedinim studijama je neprekidno primenjivan i preko dve godine, a da nisu zapažene bilo kakve štetne posledice po zdravlje lečenog pacijenta.

Relaksirajuci glatku muskulaturu urogenitalnog trakta ispoljio je i pozi-

tivno dejstvo kod stres inkontinencije urina (SIU).

Cystone je ispitivan na trudnicama od 14. nedelje gestacije i pokazao je takođe vrlo povoljne efekte, a bez neželjenih štetnih posledica na majku ili plod.

Kako su urinarne infekcije česta prateća pojava trudnoće, primena Cystone-a može buduću majku efikasno lišiti mogućih tegoba uzrokovanih urinarnim infekcijama, a ginekologa dileme o izboru najneškodljivijeg leka.

Takođe, treba imati u vidu “cost benefit” ove terapije, jer smanjuje troškove lečenja, čineći ga kraćim i jeftinijim, a prema studijama, zahvaljujući njegovom povoljnom efektu na bubrežne kamence u nekim slučajevima može učiniti operativni zahvat nepotrebnim i na taj način lišiti pacijenta rizika operativnog zahvata i rasteretiti budžet zdravstvene ustanove.

U zaključku treba naglasiti da se ne radi o novom preparatu, već o prepoznatljivom imenu na mnogim tržistima sa više od decenije primene, tako da se pri preporučivanju ovog lekovitog sredstva, osim na studijske rezultate, može osloniti i na iskustva iz drugih zemalja Evrope.

ZDRAVSTVO - SRBIJA

U

Srbiji je 12. oktobra obeležen Evropski dan donacije organa, s ciljem da se podigne svest građana o značaju zaveštanja organa, ali i zahvali porodicama koje su pristale da, u momentu kliničke smrti srodnika, poklone njihove organe. Od početka ove godine u Srbiji je obavljeno 45 kadaveričnih transplantacija i do sada je više od 70.000 ljudi dobilo donorske kartice.

Od 45 kadaveričnih transplantacija, 41 se odnosi na transplantaciju bubrega i četiri jetre, a 23 porodice su dale saglasnost da se sa klinički mrtvih srodnika doniraju organi.

Na konferenciji za novinare u Institutu za javno zdravlje Srbije iznet je podatak da trenutno 728 pacijenata čeka bubreg, 64 jetru, a podaci za srce ne postoje, ali su procene da oko 100 ljudi čeka transplantaciju, od čega je za njih desetoro potrebna hitna intervencija.

Transplantacija srca u Srbiji mogla bi početi da se izvodi na proleće iduće godine, a do tada će biti omogućeno da pacijenti koji čekaju na ovu intervenciju odlaze u bečku AKH bolnicu, a jedan broj lekara na edukaciju u Ameriku, najavio je danas državni sekretar Ministarstva zdravlja prof. dr Vladimir Đukić. Kako je objasnio, uspostavljanjem saradnje sa AKH bolnicom u Beču, biće omogućeno da pacijenti mnogo kraće čekaju na transplantaciju.

Na konferenciji za novinare povodom Evropskog dana donacije organa, Đukić je istakao da je planiran tvining ugovor sa bolnicom u Beču kako bi pacijenti o trošku RFZO-a mogli da odu na transplantaciju srca, a da će 82

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije

Kampanja „Produži život“ Pripremila: Sandra Karalić, dipl. soc. radnik

posebna pažnja biti posvećena edukaciji kadrova.

Povodom podrške Nacionalne kampanje Ministarstva zdravlja Republike Srbije «Produži život» ekipa domaćeg filma „Vir“ 26. oktobra održala je konferenciju za novinare u prostorijama Privredne komore Beograda.

Dr Danica Mihailović, direktorka Uprave za biomedicinu, ukazala je da je Ministarstvo zdravlja pokrenulo u oktobru 2009. godine, mesecu donatora

Prof. dr Vladimir Đukić i dr Danica Mihailović

Dr Milan Janković, Nenad Okanović i Aleksandra Mitrović

organa, Nacionalnu kampanju «Produži život», kao podršku programu transplantacije, imajući u vidu da je transplantacija oblast medicine koja se intenzivno razvija i nudi velike mogućnosti za lečenje do sada neizlečivih bolesti.

Dr Mihailović je istakla da u Srbiji u ovom trenutku živi preko 70.000 vlasnika donorskih kartica, onih koji su odlučili da u slučaju smrti daruju organe za lečenje drugih ljudi, i dodala da bi se povećala verovatnoća da bude dovolj-

Z D R AV S T V O - S R B I J A Jug Radivojević

U organizaciji OOSPS Rakovica, pod rukovodstvom predsednika Dušana Đakovića, u toj opštini je održana veoma posećena tribina pod nazivom «Produži život» u kojoj su, pored organizatora SPS-a, učestvovali promoteri akcije, poznati glumac Nenad Okanović, prof. dr Šćepanović sa celom porodicom, doktorka Dana Mihajlović, načelnik Uprave za biomedicinu, prof. dr Nebojša Tasić, pukovnik prof. dr Zoran Kovačević sa VMA, dr Dragan Maksimović, kao i veliki broj građana. Posle održane promocije donorske kartice je potpisalo oko 50 donatora.

Tribina OOSPS Rakovica „Produži život“

no organa za presađivanje onima kojima je to nephodno, važno je da bude što više građana koji razumeju značaj transplantacije.

Glumac Nenad Okanović je rekao da svako od nas može da bude potencijalni primalac organa i zato svako od nas treba da razmišlja na temu zaveštanja organa.

U ekipi filma «Vir» je i specijalista za maske i specijalne efekte Aleksandra Mitrović, koja se godinama bori sa zdravstvenim problemom i čeka transplantaciju bubrega. Potresna ispovest ove mlade žene podstakla je ekipu filma da bude primer za razmišljanje o potpisivanju donorske kartice, čime se olakšava i spasava život onim ljudima kojima je transplantacija jedini vid izlenja.

Donorske kartice potpisali su: reditelj filma Bojan Vuk Kosovčević, koproducent Nemanja Đorđević i deo glu-

mačke ekipe među kojima su Aleksandar Marković, Darko Apostolović, Dražo Lugomirski, Jelena Matijašević, Jelena Todorović, Milan Tomić, Nela Bokan, Nebojša Đorđević, Nenad Okanović i Željana Okanović.

mo svaku priliku da ukažemo na značaj donatorstva kao jednog nesebičnog humanog gesta koji može da spase mnoge živote, stoga javno apelujemo na važnost ovakvog odnosa prema ljudima”, kažu u Forumu mladih SDP-a.

Jug Radivojević istakao je da ovo, pre svega, nije politička kampanja, vać jedan dobronamerni apel svim ljudima da čak i svojim stavom mogu biti solidarni i pomoći drugima. “Danas su ljudi usmereni na svakodnevne probleme, malo vremena se posvećuje drugima i mnogo je više onih kojima je pomoć potrebna, nego onih koji mogu da je pruže. Teško se živi i zato ne možemo nikoga kriviti što nije zainteresovan za druge probleme. Ali kad se nešto dogodi našim bližnjima shvatimo koliko je bitno razmišljati i o stvarima kao što je ova”, rekao je Radivojević, naglasivši da se o temi donatorstva mora mnogo pričati da bi ljudi shvatili o čemu se zapravo radi, kao i da se oslobode svih predrasuda.

Ukoliko želite da postanete potencijalni donor organa, ili da se informišete o tome, pozovite: VMA u Beogradu - 011 367 07 84 Donorski informativni centar Vojvodine – 021 520 141

Forumu mladih SDP-a Desetak članova Socijaldemokratske partije Srbije, 12. oktobra na Vojnomedicinskoj akademiji, potpisalo je kartice za donaciju organa. Ovu akciju koja u SDP-u traje od samog osnivanja, organizovao je Forum mladih povodom Dana donora, 17. oktobra, i u sklopu stalne promocije donatorstva kao samosvesnog humanog čina.

Donorsku karticu potpisali su i članovi glavnog odbora stranke, reditelj Jug Radivojević i koordinator SDP-a, Branko Gogić.

“Ovo je naša trajna akcija, i koristi83

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Nacrt zakona iz oblasti zdravstva

ba s mentalnim smetnjama” i podsetila da je potreba za zakonskim regulisanjem tih oblasti istaknuta u izveštajima Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja, kao i u poslednjem izveštaju Evropske komisije.

Javna rasprava u Kragujevcu Prva javna rasprava o nacrtima dva zakona iz oblasti zdravstva ukazala je na neophodnost odvajanja funkcije zaštitnika prava pacijenata od zdravstvenih ustanova kako bi oni bili nepristrasni u radu, kao i na to da prinudna hospitalizacija osoba s mentalnim smetnjama mora biti samo onda kada je u isključivom interesu te osobe.

Nacrt zakona o zaštiti prava pacijenta je antikorupcijski i predviđa, pored ostalog, da zaštnik prava pacijenata ubuduće bude lice zaposleno u lokalnoj samoupravi, dok Nacrt zakona o zaštiti osoba sa mentalnim smetnjama, koji Srbija prvi put treba da dobije, predviđa zakonsku regulativu za prinudnu hospitalizaciju i izolaciju.

Na prvoj od četiri javne rasprave o nacrtima ovih zakona, koja je 23. novembra 2012. održana na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, ministarka zdravlja prof. dr Slavica Đukić-Dejanović ukazala je da je Srbija imala zaštitnika prava pacijenata, ali da on nije mogao da bude nepristrasan u svom radu jer ga je plaćala zdravstvena ustanova.

“Zaštitnik prava pacijenata lokacijski je bio u najvećem broju sredina u Srbiji vezan za zdravstvenu ustanovu i onaj ko vas plaća, ko vam obezbeđuje prostor, on je neko ko može bitno uticati na vaš rad, zbog čega smo smatrali da zaštitnik prava pacijenata treba da bude u jedinici lokalne samouprave, tamo gde je dom svih nas za rešavanje najbitnijih problema”, rekla je prof. dr Đukić-Dejanović.

Naglašavajući da još nije precizirano kako će se zvati zaštitnik prava pacijenata, ministarka zdravlja je pozvala sve da daju predloge jer, kako je ocenila, naziv tog zanimanja treba promeniti, jer asocira na zaštitnika građana, a to, dodala je, ne bi bilo dobro, jer se radi o potpuno drugačijem sadržaju rada. “Što se tiče zakona o zaštiti prava osoba 84

Beograd, 22. 11. 2012.

Institut - “Banjica” sa mentalnim smetnjama, po prvi put ćemo u ovom zakonu regulisti pitanje prinudne hospitalizacije i pitanje izolacije”, rekla je prof. dr Đukić-Dejanović i naglasila da će podzakonska akta regulisati proceduru u vezi s ta dva važna pitanja.

Prezentujući Nacrt zakona o zaštiti prava pacijenata, savetnica ministra zdravlja Radmila Ivanek istakla je da je antikorupcijski.

“Ovaj zakon ima i antikorupcijski karakter.

U izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije jedna od preporuka je izrada zakona kako bi se neke stvari uredile i poboljšao ukupan odnos u ostvarivanju zdravstvene zaštite naših građana”, rekla je Ivanekova.

Predstavljajući Nacrt zakona o zaštiti osoba s mentalnim smetnjama, pomoćnica ministra zdravlja Slavica Lakićević podsetila je da Srbija do sada, iako se na to obavezala 2005. godine, nije imala takav zakon, i dodala da zakon precizira prava, obaveze i odgovornosti, ali i prisilnu hospitalizaciju u psihijatrijske ustanove i izolaciju osoba s mentalnim smetnjama.

Prema njenim rečima “samo u situacijama, kada je to u isključivom interesu osobe s mentalnim smetnjama ona može biti hospitalizovana bez svoje saglasnosti i da to može trajati samo 48 sati”.

“U roku od 48 sati psihijatrijska ustanova je dužna da konzilijarni nalaz ili razloge za zadržavanje te osobe dostavi sudu, da bi sud dalje postupao u cilju donošenja rešenja kojem će sloboda tog lica biti ograničena a sve u cilju lečenja”, rekla je Lakićevićeva.

Naglašavajući da sud u roku od osam dana može doneti rešenje o zadržavanju osobe na lečenju na period do 30 dana, Lakićevićeva je rekla da mora da postoji izuzetna komunikacija između psihijatrijske ustanove i suda kako bi se utvrdili razlozi do kada će trajati ta mera.

“Druga važna stvar je izolacija, odnosno fizičko sputavanje, što podrazumeva smeštaj u odgovarajuću prostoriju, a o tome će biti donet i pravilnik koji će tačno precizirati ko donosi tu odluku”, rekla je Slavica Lakićević.

Predstavnica OEBS-a Nataša Novaković izrazila je zadovoljstvo što je novo ministarstvo zdravlja “tako brzo krenulo u izradu tih zakona, posebno Zakona o zaštiti prava oso-

Ministarka zdravlja prof. dr Slavica ĐukićDejanović otvorila je renovirano odeljenje intenzivne nege i tri operacione sale u Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti “Banjica” i najavila da će u ovoj ustanovi biti rešen problem lista čekanja, tako da se na operacije kuka neće čekati duže od šest meseci.

“Od menadžmenta sam dobila informaciju da su napravljeni stručni standardi koji će biti poštovani i da će čekanje u ovoj instituciji na operaciju kuka biti u skladu s listama čekanja organizovanih zemalja, odnosno pacijenti neće čekati duže od šest meseci. Onaj pacijent koji ne bude zadovoljan terminom, sam sebe će automatski izmestiti sa liste”, navela je ministarka.

Direktor Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti “Banjica” prof. dr Slobodan Slavković rekao je da je ova ustanova dobila hirurške sale i intenzivnu negu po evropskim standardima, tako da su stvoreni preduslovi za efikasnije i brže lečenje i protok operisanih pacijenata. Prof.

Slavković istakao je da je ovo prva poseta ministra zdravlja Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti “Banjica” posle 13 godina.

“Kompletna investicija koštala je 68 miliona dinara i najveći deo novca dobili smo od Ministarstva zdravlja. Osim operacionih sala i intenzivne nege, renovirana je i ambulanta. Ova ustanova po prvi put ima kompletno zaokružen sterilni deo sa 13 kreveta i tri kreveta u septičnom bloku. Svaki krevet ima najsavremeniji monitor tako da je svaki pacijent posebno praćen”, naglasio je prof. Slavković.

Direktor “Banjice” je naglasio da se u ovoj ustanovi dnevno obavi 12 do 15 operacija zglobova, što je na godišnjem nivou oko 2.200.

Tina Aničić, PR Služba Ministarstva zdravlja

Z D R AV S T V O - S R B I J A

G

lobalizacija u svetu predstavlja proces koji integriše kapitalizam, informacije i tehnologiju izvan prostora državnih granica i prisiljava zemlje da budu konkurentne u mnogim oblastima života, pogotovu u obrazovanju. Ova globalizacija se odnosi na sve pojedince kao i na pripadnike određenih zanimanja, u našem slučaju farmaceuta.

U ovakvoj konstelaciji odnosa, odnosno snaga globalizacije, stvara se nova paradigma prema kojoj je važnije znati učiti nego samo memorisati podatke. Zbog toga ću u ovom predavanju govoriti o kontinuiranom, odnosno neprekidnom obrazovanju. Šta je kontinuirana edukacija? Ona predstavlja sve aktivnosti u cilju učenja tokom celog života s ciljem da se unaprede znanje, veštine i kompetentnosti u okviru personalnih, socijalnih i profesionalnih okvira kao i poštovanje prema sebi, poštovanje prema drugima i odgovornost za svoje postupke.

Harmonizacija procesa obrazovanja i učenja omogućava protok radne snage iz jedne zemlje u drugu, uz istovremeni napredak profesionalnih znanja i veština. Dakle, sinonim za kontinuiranu edukaciju je često korišćen termin doživotno učenje, odnosno obrazovanje. Kompetentnost farmaceuta podrazumeva sposobnost tačnog izvođenja zadataka i obaveza, donošenje tačnih i odgovarajućih odluka kao i profesionalnu i odgovarajuću komunikaciju s pacijentima i sa zdravstvenim radnicima. Bez obzira na to kojim se poslom farmaceut bavio, on je karika u lancu apoteka - lek - farmaceutska industrija- istraživanje i inovacija.

Osnovne kompetencije farmaceuta su: 1. Pružanje zdravstvene usluge gde je pacijent u centru pažnje; 2. Saradnja u interdisciplinarnim timovima; 3. Primena odgovarajućih mera u cilju poboljšanja kvaliteta rada i usluga; 4. Sve veća upotreba informatičkih sistema.

Potrebna je kontinuirana edukacija farmaceuta i farmaceutskih tehničara i stalna saradnja sa zdravstvenim radnicima na svim nivovima zdravstvene zaštite primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou, što će poboljšati naš zdravstveni sistem u celini. Kontinuirana edukacija i profesionalno usavršavanje u smislu stalnog napredovanja i poboljšavanja usluga putem seminara, kurseva, simpozijuma, okruglih stolova, radionica i učenja na daljinu kako far-

Kontinuirana edukacija farmaceuta i farmaceutskih tehničara

Mr sc. Jasmina Radojlović, Visoka medicinska škola strukovnih studija ,,Milutin Milanković” Beograd

maceuta, tako i farmaceutskih tehničara u zemlji i inostranstvu. Prema „Službenom glasniku“ br. 2/2011. godine svi zdravstveni radnici u koje spadaju i farmaceuti i farmaceutski tehničari imaju obavezu da obnavljaju licencu, što podrazumeva kontinuiranu edukaciju i dobijanje bodova za određenu godinu.

Jedan od ciljeva farmaceuta treba da bude unapređenje zdravlja kroz zdravstveno prosvećivanje i uvođenje lekara i medicinskih sestara, pogotovu visokih medicinskih sestara, u upoznavanje najnovijih trendova u farmaceutskoj industriji. S obzirom na nove trendove koji se svakodnevno javljaju potrebno je ići u korak s inovacijama i te novosti prenositi zdravstvenim radnicima (prema Torres-u, 2003). Kao zdravstveni radnici, farmaceuti treba da imaju poštovanje prema sebi, poštovanje prema drugima kao i odgovornost za svoje postupke zbog prirode svoje profesije. Evropska federacija farmaceutskih nauka (EUFEPS) osnovana je 1991. s ciljem unapređenja farmaceutske nauke u Evropi. Da bi se ostvarili ovi ciljevi (EUFEPS) podstiče visoke standarde u poslediplomskom studiranju farmacije, kao i razmeni informacija predavača i studenata između različitih zemalja u Evropi kao i razvijanju saradnje između Evrope i Amerike, kao i Evrope i Japana, jedne visoko razvijene zemlje. Uloga (EUFEPS) u obrazovanju farmaceuta

je u organizovanju naprednih kurseva i edukacija iz specifičnih oblasti, angažovanje eksperata i organizovanje takvih edukacija. Jedna od aktivnosti (EUFEPS) je i organizacija zdravstvenih skupova FARM SCi FAIR. Prvi ovakav skup je održan u Nici 2005. godine.

Internacionalno udruženje farmaceuta (FIP) je 2002. godine definisalo novi koncept kontinuiranog profesionalnog usavršavanja: Odgovornost svakog farmaceuta za sistematsko održavanje, razvoj i širenje znanja, veština i profesionalnog pristupa u struci u cilju kontinuirane profesionalne kompetentnosti.

Profesionalno usavršavanje u farmaciji govori o tome da mali broj farmaceuta završava poslediplomske studije i specijalizacije kao i druge oblike profesionalnog usavršavanja, takva situacija nije samo u našoj, već i u drugim evropskim zemljama i u svetu. Imajući u vidu veliki značaj kontinuirane edukacije u modernom društvu, sve veći broj zemalja razvija mandatorne sisteme da pruži visokokvalitetnu profesionalnu uslugu pacijentu, odnosno korisniku.

Literatura: 1.

2.

3.

4.

Semiz, Sabina. Značaj kontinuirane edukacije, Farmaceutsko društvo Bosne i Hercegovine, 2006 Torres Velandia, A.La education superior a distancia y la pedagogia vitual. Rev. UMBRAL 1999;1 (5):20- 25 Benito Del Castillo Garsia. Harmonizacija nastavnih programa u farmaciji, Complutense University of Spain,2000 Službeni glasnik Republike Srbije br.2/ 2011

85

Z D R AV S T V O - S R B I J A

P

roučavanje prenosa signala duž struktura nervnog sistema predstavlja osnovu razumevanja funkcije, ali u isto vreme i otvara prozor razumevanju kliničkih entiteta, kako u nameni daljeg proučavanja patoloških procesa, tako i ništa manje značajno, u svakodnevnim dijagnostičkim procedurama. U prošlom veku, disciplina koja se bavi primenom ovih saznanja u medicini, klinička neurofiziologija, doživela je evoluciju praktično u svim dimenzijama saznanja vezanih za periferni i centralni nervni sistem. Tako su, primera radi, metode registrovanja i analize izazvanih odgovora (evocirani potencijali) naišle na posebno interesovanje i široku primenu, budući da je za svaki sistem ulaza informacija u centralni nervni sistem, utvrđen pojedinačni način procene integriteta struktura putem analize prenosa signala. Međutim, mogućnost aktiviranja kanala izlaznih informacija iz CNS-a, kao što je motorni sistem, dugo je ostala privilegija lekara koji su u toku operacija na mozgu ili kičmenoj moždini bili u prilici da eksponirane strukture stimulišu na tzv. invazivni način. Želja da se ova informacija pribavi na neinvazivan i bezbedan način kod ljudi u svesnom stanju, dugo je bila onemogućena činjenicom da je naš centralni nervni system, na izvestan način, oklopljen i zaštićen koštanim strukturama. Stoga su prvi uspešni pokušaji stimulacije moždane kore preko skalpa, kod ljudi izvan pomenutih operativnih procedura na mozgu, zabeleženi tek osamdesetih godina 20. veka, uz primenu električnih stimulusa visokog intenziteta - transkranijalna električna stimulacija (TES). Naravno, bez obzira na to što je ovim korakom savladana barijera saznanja, izvanredna bolnost tehnike TES nije je preporučivala za rutinsku primenu u kliničkoj medicini. Tek sledeće saznanje, kada je nad skalpom budnog ispitanika primenjen kratkotrajni puls magnetnog polja visokog intenziteta (oko 2T), sa veoma sličnim i ponovljivim odgovorom nervnog sistema na ovaj vid stimulacije, doveo je do rađanja nove tehnike, za koju se bez ustezanja može reći da je čitavu oblast kliničke neurofiziologije prevela u novu dimenziju.

Tehnika stimulacije motornih areala moždane kore dobila je naziv transkranijalna magnetna stimulacija (TMS) i u prvobitnoj nameni služila testiranju integriteta kortikospinalnih projekcija. Polaganjem stimulativnog kalema na glavu ispitanika u regionu reprezentacije primarne motorne kore, u skladu sa Faradey-ovim zakonom elektromagnetne indukcije, indukuje se magnetno polje, čije su linije 86

Neinvazivna stimulacija moždane kore (pogled u dubinu uma) Potpukovnik prof. dr Tihomir Ilić, Medicinski fakultet Vojnomedicinske akademije Univerziteta odbrane u Beogradu

toka sile usmerene vertikalno u odnosu na ravan kalema. Ovakvo promenljivo magnetno polje nadalje indukuje sekundarno električno polje niskog intenziteta u samim površnim slojevima moždane kore (do dubine od 1 do 2 cm), te na taj način pobuđuje neuralne elemente motornog korteksa. Ovakva bezbolna i neinvazivna stimulacija za posledicu ima niz descedentnih pražnjenja (tzv. I-talasi) duž kortikospinalnih aksona sa visokom frekvencijom (oko 600 Hz) koji vode aktivaciji alfa motoneurona vodeći izazivanju pokreta i registrovanju kompleksnog sinusoidnog odgovora sa relativno kratkom latencijom (20-25 ms) u ciljnom mišiću kontralateralne strane tela (elektromiografski signal).

Međutim, od samog početka razvoj je, pored nesumnjivo velikog kliničkog interesovanja, ništa manje podstican očekivanjima da naposletku posedujemo pristup proučavanju CNS-a na veoma aktivan način. Iz ove osnovne dijagnostičke namene ubrzo su evoluirale brojne paradigme stimulacije (npr. primena parova magnetnih pulseva - paired pulse stimulation), u koji-

ma se prešlo na primenu više uzastopnih stimulusa oslobođenih kroz isti stimulativni kalem - neposredna ili posredna oponašanja stimulativnih protokola koji se u bazičnoj fiziologiji neuronske sinapse primenjuju već decenijama. Odjednom postaje moguće da kod ljudi u svesnom stanju, na sistemskom nivou (velike populacije neurona ili čitavom regionu mozga), proučavamo efekte stimulacije i poredimo sa bazičnim saznanjima. Iskusan čitalac je, bez sumnje, u ovom trenutku prepoznao najviše vrednovani koncept evolucije saznanja u kliničkoj medicini - koncept translacionih istraživanja. Preko noći se desila vanredna ekspanzija informacija prikupljenih u bezbednim istraživanjima kod ljudi (i zdravih i obolelih), što je u pojedinim aspektima izvanredno unapredilo saznanja vezana za funkciju pojedinih areala mozga.

Pravu revoluciju tehnika TMS doživljava u značenju metoda koja je sposobna da interferira sa moždanom aktivnošću na način izmena funkcije pojedinih regiona mozga. U ovu svrhu, od sredine 90-tih godina prošlog veka, primenujuje se protokol stimulacije primenom dugih nizova magnetnih pulseva (300-2000 u pojedinačnoj sesiji), određenog intenziteta i frekvencije. Ovaj pristup dobio je ime repetitivna TMS (rTMS), da bi u poslednjoj deceniji naposletku evoluirao u čitavu porodicu tehnika, poznatu pod zajedničkim nazivom - neinvazivna stimulacija moždane kore (NISM), uz pomoć kojih je moguća privremena modulacija funkcija u željenom pravcu. Pored rTMS, između više tehnika, stručna javnost najšire prepoznaje transkranijalnu stimulaciju istosmernom strujom (transcranial direct current stimulation - tDCS), gde se niskim intenzitetom (1-2 mA) u trajanju od 10-20 minuta menja membranski potencijal neurona koji se nalaze unutar ovako nastalog električnog polja, čime se olakšavaju (ili otežavaju, zavisno od polariteta stimulacije) tzv. spontana pražnjenja neurona.

VMA vijesti

Suština pristupa NISM podrazumeva aktivaciju neuralnih struktura, ali na način ni približno jednostavan kao pri primeni pojedinačnih pulseva koji međusobno ne interferiraju, izazivajući kompleksnu “sumu” ekscitatornih i inhibitornih efekata. Ovakvi obrasci stimulacije podstiču promene nadražljivosti motorne kore koje se održavaju izvesno vreme i nakon prestanka stimulacije, a odgovaraju tzv. plasticitetu mozga podstaknutom stimulacijom. U odnosu na ove izmene nadražljivosti pojedinih regiona kore “otvara se prozor” indukciji plastičnih promena.

Budući da adaptivni plasticitet mozga u neuronaukama danas predstavlja ključni model oporavka narušene funkcije, tako i koncept NISM najbliže korespondira sa njim. U dosadašnjim istraživanjima kod ljudi “mete” stimulacije bili su različiti regioni mozga, a u odnosu prema tome tretirani su pacijenti sa depresijom, posledicama moždanog udara (kako na motorne tako i na govorne fukcije), oboleli od Parkinsonove bolesti, osobe sa migrenom, epilepsijom, hroničnim bolnim stanjima i povredama mozga.

Međutim, ne manje od profesionalnih medicinskih dostignuća, pažnju kako stručne, tako i popularne javnosti privlače mogućnosti da se primenom NISM menjaju i pojedini bihejvioralni ili kognitivni aspekti pojedinca. Stoga, uporedo sa konvencionalnim naučnim ogledima, veoma specifično usmerenim prema pojedinim medicinskim stanjima/simptomima, istraživači se smelo upućuju i prema slabije poznatim dimenzijama uma dajući nagoveštaje da specifični obrasci NIMS mogu poboljšati (barem prolazno) memorijski potencijal upamćivanja novih sadržaja, “probuditi” artističke sposobnosti (npr. crtanje) kod osoba koje nemaju ovo iskustvo, pa čak i izmeniti izvesne aspekte moralnog rasuđivanja. Svim navedenim ogledima zajedničko je da se sprovode primenom veoma sofisticiranih tehnika NISM, uz usmeravanje pulseva stimulacije sistemima neuronavigacije pod strogo kontrolisanim uslovima, u veoma uglednim istraživačkim centrima. Bez obzira na to što se na horizontu pojavljuje mogućnost svrsishodne manipulacije motornim sposobnostima, kognitivnim potencijalima, pa čak i senzornim iskustvima, ipak, budimo strpljivi u očekivanjima. Pored nesumnjive dobrobiti TMS tehnika koje su već potvrđene u lečenju pojedinih bolesti, neophodno je da postanu u dovoljnoj meri precizno definisane i standardizovane kako bi i zdravi ljudi, u budućnosti, na bezbedan, predvidiv i dobro upoznat način dobili pristup skrivenim potencijalima uma.

Jubilej preventivne medicine

Z D R AV S T V O - S R B I J A

đanstva, uz nastavnu delatnost (Sektor je nastavna baza za nastavu na Univerzitetu odbrane, u čijem sastavu su Medicinski fakultet VMA i Vojna akademija).

Sektor je takođe angažovan i u naučnoistraživačkom radu, a njegovi pripadnici učestvuju u realizaciji nekoliko projekata Ministarstva odbrane, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i međunarodnih projekata.

Simpozijum

S

večana proslava jubileja Sektora za preventivnu medicinu VMA, u okviru koje je organizovan Simpozijum „80 godina preventivno-medicinske zaštite u Vojsci Srbije“ održana je 26. oktobra 2012. godine.

Načelnik VMA brigadni general prof. dr Marijan Novaković rekao je da je obeležavanje današnjeg jubileja veoma značajno za Vojnomedicinsku akademiju i sistem vojnog zdravstva u celini. Istakao je da vojnopreventivna medicinska zaštita u Srbiji ima dugu tradiciju koja datira od 1880. godine. Naglasio je važnost preventivne zaštite kao preduslova dobre medicine.

Načelnica Sektora za preventivnu medicinu VMA prof. dr Sonja Radaković sa svojim saradnicima predstavila je rad sektora. Istakla je da je osnivanje Vojnohigijenskog zavoda 1930. godine u okviru Glavne vojne bolnice u Beogradu, koji je preteča današnjem Sektoru za preventivnu medicinu VMA, značajno doprinelo institucionalnom razvoju ove važne grane medicine.

Za početak preventivno medicinske zaštite u srpskoj vojsci smatra se 1880. godina, kada je osnovan hemijski laboratorijum Prve armijske oblasti, lociran u Glavnom vojnom slagalištu u Beogradu. Dodatnu važnost ova grana medicine dobija u ratovima, gde vojna preventivno-medicinska doktrina postavlja temelj sprečavanju oboljevanja, pre svega od zaraznih bolesti, kako među pripadnicima vojske, tako i među stanovništvom.

Danas je Sektor za preventivnu medicinu VMA vrhunska preventivnomedicinska ustanova Sanitetske službe Vojske Srbije, u kojoj je rad organizovan u četiri instituta (za higijenu, epidemiologiju, mikrobiologiju i medicinu rada). U sektoru se se paralelno odvija rutinski rad, uz sve specifičnosti potreba vojske i gra-

Maligniteti gastrointestinalnog trakta Simpozijum posvećen lečenju karcinoma želuca i metastatskog kolorektalnog karcinoma u organizaciji Klinike za opštu hirurgiju i Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju VMA održan je 16. oktobra 2012. godine na Vojnomedicinskoj akademiji.

Načelnik Klinike za opštu hirurgiju pukovnik doc. dr Mile Ignjatović otvorio je simpozijum predavanjem o epidemiologiji karcinoma želuca koji je po rezultatima statistike na petom mestu po učestalosti u našoj zemlji, dok se u svetu smatra jednim od vodećih uzročnika smrti. Pukovnik prof. dr Dino Tarabar izneo je rezultate kliničke studije ToGA koji dokazuju da biološka terapija predstavlja korak napred pri lečenju ovog oboljenja, a dr Ivana Tufegdžić istakla je ulogu HER2 statusa kao važnog prognostičkog i prediktivnog faktora.

U nastavku ovog stručnog skupa govorilo se o metastatskom kolorektalnom karcinomu. Sa epidemiologijom ove bolesti, značajne na globalnom nivou, prisutne je upoznao načelnik Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju VMA pukovnik prof. dr Radoje Doder, a usledila su izlaganja o značaju inhibicije angiogeneze, mogućnosti operativnog lečenja ove vrste oboljenja, o ulozi radioterapijskih procedura, ali i o efikasnosti upotrebe određenih medikamenata pri tretmanu gastrointestinalnih maligniteta.

87

VMA vijesti

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Simpozijum

Matične ćelije Simpozijum posvećen novitetima iz oblasti transplantacije matičnih ćelija u organizaciji Klinike za hematologiju Vojnomedicinske akademije održan je 2. novembra 2012. godine na VMA. Načelnik Klinike za hematologiju prof. dr Ljiljana Tukić je u uvodnoj reči prisutnima predsta-

vila istorijat i programe transplantacija matičnim ćelijama do sada realizovanih na VMA, a njeno predavanje tokom simpozijuma bilo je posvećeno savremenom pristupu u lečenju akutne limfoblastne leukemije.

Zapaženo predavanje održao je prof. dr Nikolaus Kreger (Nicolaus Kröger) iz univerzitetske bolnice u Hamburgu. Svetski priznati stručnjak iz ove oblasti govorio je o prevenciji odbacivanja transplantirane koštane srži (graft versus host disease - GvHD) od srodnih i nesrodnih donora i ovom prilikom izložio i rezultate istoimene studije.

U nastavku simpozijuma predavanje o hemobiologiji, izvorima i ex vivo manipulaciji matičnim ćelijama održao je prof. dr Bela Balint, o sekundarnoj alogenoj transplantaciji matičnih ćelija hematopoeze kao terapijske opcije govorila je prof. dr Dragana Stamatović, a o oblicima transplantacije matičnih ćelija u lečenju akutne mijeloidne leukemije izlagala je dr Marija Elez.

Skup posvećen lečenju matičnim ćelijama, koje se primenjuje kod niza malignih oboljenja, dopunjen je i nizom drugih kvalitetnih predavanja lekara iz Klinike za hematologiju VMA.

Na VMA

Hirurgija uživo

Pretkongresni kurs sa hirurgijom uživo, organizovan u okviru 6. sastanka Međunarodnog društva za endoskopsku hirurgiju kila (Inter88

national Endohernia Society - IEHS), održan je 15.novembra na Vojnomedicinskoj akademiji.

U uvodnoj reči prisutne su pozdravili načelnik Vojnomedicinske akademije brigadni general prof. dr Marijan Novaković, predsednik IEHS prof. dr Rajnhard Bitner (Reinhard Bittner) i predsednik Udruženja herniologa Srbije dr Bojan Radovanović.

Načelnik VMA izrazio je zadovoljstvo što je Vojnomedicinska akademija uključena u organizaciju ovog važnog zdravstvenog skupa koji je u Beogradu okupio najuglednija imena hirurgije za operaciju kile sa nekoliko kontinenata, iz preko 20 država sveta. Rekao je da se laparoskopske operacije kile izvode rutinski na VMA, ali da će danas hirurzi VMA imati priliku da vide najbolje svetske hirurge u ovoj branši na delu, a neki od njih će imati i čast da im asistiraju tokom operacija.

Svi učesnici skupa imalu si priliku da gledaju prenos operacija hijatus hernije i preponskih kila, kao i postincizione kile koje su izvodili gostujući hirurzi - učesnici sastanka IEHS-a, u organizaciji Klinike za opštu hirurgiju VMA.

Gosti iz Bugarske

Četvoročlana radna grupa Univerziteta odbrane „Vasil Levski“ i Vojne akademije „G. S. Rakovski“ iz Bugarske, predvođena zamenikom načelnika Vojne akademije pukovnikom dr Ljubomirom Cvetkovim Simeonovim, posetila je 25. oktobra VMA. Dekan Medicinskog fakulteta VMA Univerziteta odbrane u Beogradu brigadni general akademik prof. dr Miodrag Čolić i načelnik Sektora za školovanje i naučnoistraživački rad VMA pukovnik prof. dr Predrag Romić upoznali su bugarsku delegaciju sa sistemom školovanja i naučnoistraživačkog rada na VMA. Takođe, imajući u vidu da Bugarska ima Vojnomedicinsku akademiju, ali ne i fakultet za buduće vojne lekare, gostima su predočene mogućnosti školovanja na osnovnim i poslediplomskim studijama na VMA, kao i kursevi za mnogobrojne specijalizacije vojne medicine. Članovi bugarske radne grupe rekli su da su zainteresovani za razmatranje mogućnosti saradnje na više nivoa, posebno za razmenu studenata, stručnog kadra, kao i za saradnju u stručnim časopisima.

Američki ambasador u poseti VMA Povodom donacije opreme za prevenciju i kontrolu HIV/AIDS-a u Vojsci Srbije, ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu Majkl Kirbi posetio je 27. novembra Vojnomedicinsku akademiju i razgovarao s načelnikom VMA brigadnim generalom prof. dr Marijanom Novakovićem.

Pomoć vredna 100.000 dolara deo je programa Ministarstva odbrane SAD, DHAPP (Department of Defense HIV/AIDS Prevention Program), u kojem Ministarstvo odbrane Republike Srbije i Vojnomedicinska akademija učestvuju od 2006. godine. Protokol o donaciji potpisan je 7. novembra 2012. godine na Vojnomedicinskoj akademiji, kada je obavljena i primopredaja sredstava namenjenih razvoju laboratorijske opreme za testiranje na HIV i dijagnostiku bolesti (brzi testovi, ELISA testovi, PCR testovi, CD4 i CD8 testovi). Pomoć se odnosi i na informativne aktivnosti za podizanje svesti među vojnom populacijom o prevenciji HIV/AIDS-a, a predviđeno je i usavršavanje lekara sa VMA u borbi sa prevencijom i kontrolom ove bolesti.

Izražavajući zadovoljstvo zbog posete ambasadora Kirbija, načelnik VMA brigadni general prof. dr Marijan Novaković podsetio je na dobru vojnosanitetsku saradnju koju VMA ima sa SAD, a koja se najviše ogleda kroz saradnju sa Nacionalnom gardom Ohaja.

– Delegacija Ministarstva odbrane boravila je tamo tokom prošle godine i uspostavila značajne korake u saradnji koja će podrazumevati razmenu kadrova, a možda i naših studenata u obavljanju dela letnje kliničke prakse – istakao je načelnik VMA i zahvalio Sjedinjenim Američkim Državama što su prepoznale potrebu za donacijom u oblasti preventivne medicine, naročito u oboljevanju od AIDS-a, jer celokupna poulacija, a time i vojna, nije imuna na ovo teško oboljenje i infekciju.

Ambasador Kirbi istakao je da je danas imao priliku da se lično uveri u reputaciju koju Vojnomedicinska akademija uživa i da mu je drago što njegova zemlja može da pruži pomoć tako kvalifikovanim stručnjacima, kad je reč o prevenciji HIV-a i AIDS-a.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

S

triktura uretre je abnormalno suženje uretre, mokraćnog kanala koji odvodi urin iz bešike van tela kao i semenu tečnost iz genitalnog trakta muškarca prilikom ejakulacije.

Normalno, kalibar uretre je različit od meatusa (gde je relativno uži), do vrata bešike: oko CH-21-27 u početnom delu uretre, oko Ch-27-33 u visećem (penilnom) delu uretre, oko Ch-33-36 u bulbarnom delu uretre, oko Ch-27 u membranoznom delu uretre (prirodno nešto sužen) i najšire u prostatičnom delu uretre do Ch-45.

Suženje (striktura, stenoza ) uretre kod žena je retko dok je kod muškaraca često oboljenje, ali u savremenoj urologiji svakako manje često nego ranije i to prvenstveno zbog suzbijanja gonoreje i pravilnijeg i bržeg lečenja istog kao i drugih zapaljenjskih procesa. Po starim statistikama suženje je najčešće bilo inflamatornog tipa (95%), zatim traumatskog (4%) i najzad kongenitalnog tipa (1%).

U savremenoj urologiji procenat zapaljenjskih suženja je opao, naročito zbog smanjene pojave gonoreje, a procenat traumatskih suženja je narastao, prvo, zbog veće učestalosti traume uretre (kateterizacije, povrede u miru i ratu), ili zbog česte primene elektroresekcije prostate i tumora mokraćne bešike (kod navedenih elektroresekcija u 6% slučajeva razvija se stenoza membranozne uretre).

Najčešće mesto suženja usled zapaljenja je bulbarni i bulbomemranozni deo uretre a zatim uretra u visećem delu penisa. Vrlo je retko zapaljenjsko suženje u prostatičnom delu uretre (uretra je ovde najšira, do oko 45 Ch).

Kod suženja luetičkog porekla ili usled balanitisa suženje je pri meatusu. Stepen suženja može biti različit. Relativno slabije suženje sa prolaskom jedne uže bužije, ili je suženje teško te jedva prolazi filiformna sonda. Samo suženje je nepravilno, izvijugano, često ekscentrično i pomereno van sredine uretralnog lumena, ponekad multiplo (usled gonoreje). Ožiljak suženja je čvrst ili nekad manje čvrst, situiran u samoj uretri a ne van nje. Samo kod nastalih zapaljenjskih periuretralnih procesa (apsces ili flegmona oko uretre), ožiljak postaje i esktrauretralan pa je neophodna ekscizija ožiljka slično kao kod postraumatskih stenoza. S obzirom na to da su zapaljenjske stenoze kratke (1-2cm), mogu se uspešno lečiti uretrotomijom, internom pod kontrolom oka i kasnijim bužiranjem.

90

Stenoze uretre – hirurško lečenje

Dr Vladislav Pešić, specijalista urologije, šef Dnevne bolnice Klinike za urologiju KBC “Dr Dragiša Mišović Dedinje”

Kod traumatskog suženja najčešće mesto je bulbomembranozna i zadnja uretra, samo izuzetno u visećem delu penisa jer su tu povrede retke. Ožiljak kod ovih suženja je delom u uretri (endouretralan), a delom je van uretre (periuretralan). Nekad je deo uretre sačuvao kontinuitet, a ožiljak leži ekscentrično da može dovesti do savijutka uretre koji je čini neprolaznom iako kalibar nije znatno umanjen.

Tumori uretre takođe mogu dovesti do suženja uretre (ove stenoze se ne mogu dilatirati i progresivne su) i pojave uretroragije, bolne erekcije i ejakulacije. Treba imati na umu da su primarni tumori uretre vrlo retki pa treba misliti i na sekundarne tumore.

simptom je otežano mokrenje (dizurija), napinjanje pri mokrenju, primećuje da je mlaz slabiji, tanak, končast, sve kraće pada dok ne dođe do te mere da bolesnik “mokri na vrh svojih cipela” a na kraju dolazi do toga da se cedi kap po kap mokraće. Nekad se mlaz raspršuje pa bolesnik mokri kao iz kantice za polivanje cveća (kao kroz rešetku).

Simptomatologija

Hirurško lečenje

Suženje uretre može da ostane neprimećeno tokom dužeg vremenskog perioda. Bolesnik se ne žali i ponekad slučajno ispitivanje može pokazati suženje i do Ch 10 a da bolesnik nije primetio tegobe. Najčešći

Vizuelna interna uretrotomija (kod kratkih, kraćih od 1cm, i zapaljenjskih stenoza), je savremena metoda pri kojoj se najpre stavi filiformna sonda kroz suženo mesto do bešike, i zatim se, pod kontrolom oka, spe-

Dijagnoza Dobro uzeta anamneza (tražiti zapaljenje ili povrede uretre u prošlosti), zatim uretrocistoskopija i uretrocistografija su ključne za postavljanje dijagnoze i lokalizacije suženja kao i odluke o tipu hirurškog lečenja.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

cijalnim endoskopom (uretrotomom), sagledava mesto suženja i umetnutim nožićem u ovakav optički sistem se pod kontrolom oka seče suženo mesto i tako napreduje dalje do bešike. Potom se stavlja stalni kateter.

Ova metoda je potisnula staru, slepu metodu jer je nesumnjiva prednost vizuelna kontrola rada. Treba naglasiti da uretrotomija ne rešava stenozu uretre. Ona samo pomaže da se naknadno lakše bužira stenoza uretre.

Uspešnost uretrotomije u prvih šest meseci je 70-80%. Posle prve godine stenoza se vraća u 50-60% a nakon pet godina 74-86%. U novije vreme pokušava se lasser-urethrotomia, međutim, rezultati nisu superiorniji u odnosu na standardnu tehniku.

T-T anastomoza podrazumeva eksciziju kompletnog ožiljka i primarnu anstomozu kraj-s krajem (T-T). Pogodna je za suženje bulbarnog dela uretre ne duže od 2,5 cm. Ponovno približavanje dužih striktura (nakon ekscizije), može da dovede do krivine, bola i napetosti na mestu anastomoze. Uspešnost ove metode, u pravim indikacijama, približava se 95-100%.

Uretroplastika je metoda izbora u mnogim slučajevima jer daje visok procenat izlečenja (oko 95%). Prilikom uretroplastike, urološki hirurg formalno rekonstruiše uretru s kožom penisa ili tkiva iz sluzokože usta (bukalna mukoza) stvarajući “novu” uretru.

Graftovi su posebno korisni kod gojaznih bolesnika s bulbarnom strikturom, jer vreme hirurške procedure treba da bude svedeno na minimum.

Procenat uspešnosti je odličan, a rezultati su trajni.

Poslednjih nekoliko godina, korišćenje grafta bukalne sluzni-

ce postalo je zlatni standard u rešavanju uretralnih stenoza.

Uprkos ovome, malo urologa ima iskustva sa ovakvom vrstom operacije. Istraživanja Centra za rekonstruktivnu urologiju u okviru bolnice St. Luis u Vašingtonu su pokazala da je samo 40% urologa vršilo bilo kakvu uretroplastiku u prethodnoj godini, a

samo 0,9% izvodi više od 11 iste godine. U ovoj ustanovi, kao regionalnom referentnom centru, urolozi obavljaju i preko 50 uretroplastika godišnje.

Uretroplastika u jednom aktu je zlatni standard za lečenje striktura zadnje uretre. Uspešnost ove metode je 90-95%. Međutim, ovakva operacija je tehnički zahtevna i dugotrajna.

Kod pacijenata sa strikturom penilne uretre, ili strikturama usled preloma karlice, gde je kompromitovana cirkulacija u penisu i mokraćnmoj cevi,

uretroplastika u jednom aktu se ne preporučuje.

Urethroplastika u dva akta rezervisana je i za bolesnike koji su imali prethodno neuspelu uretroplastiku i gde je uretra i okolna koža izmenjena ožiljcima. Dvostepena rekonstrukcija uretre preporučuje se i kada je striktura povezana sa fistulom ili apscesom ili nedostaje dovoljno dobro vaskulariozvane lokalne kože za jednu fazu rekonstrukcije.

Povreda uretre javlja se u 10% preloma karlice, a nakon potpunog prekida uretre kod svih bolesnika se razvija striktura, 3-6 meseci nakon povrede ožiljak je formiran (stabilan) obično dužine 1-2 cm, i ovakve strikture lako se mogu rešiti uretroplastikom u jednom aktu. Manje od 10% striktura uretre su kompleksne sa dugim defektima uretre (veći od 6 cm), ili su udružene sa strikturama prednje uretre, povredama rektuma, vrata bešike kao i prisutnim fistulama.

Na Klinici za urologiju KBC “Dr Dragiša Mišović – Dedinje”, hirurško lečenje uretralnih stenoza sa graftom bukalne sluznice, kao rutinska procedura, uvedeno je 2010. godine, odmah nakon škole za rekonstruktivnu urogenitalnu hirurgiju u saradnji sa Fondacijom “Dr Sava Perović”, koja je održana od 12-15.9.2010. god.

Formirani su hirurški timovi, na čelu sa urologom dr Vladislavom Pešićem, koji uspešno rešavaju stenoze prednje i bulbarne uretre. Hirurško rešavanje stenoza zadnje uretre, kao najtežih oblika ove bolesti, dr Pešić radi u saradnji sa hirurškim timom Fondacije “Dr Sava Perović”, koju predvodi dr Radoš Đinović. Hirurško lečenje stenoza zadnje uretre trenutno se radi samo u četiri referentna centra u Evropi (London, Hamburg, Arezzo Italija i Beograd). Naredni Memorijal “Dr Sava Perović”, biće održan u oktobru 2013. godine u Srbiji, upravo u KBC “Dr Dragiša Mišović - Dedinje”, uz prisustvo najvećih imena urologije i urogenitalne rekonstruktivne hirurgije iz celog sveta.

91

Z D R AV S T V O - S R B I J A

B

eograd je od 18. do 22. septembra bio centar okupljanja medicinskih biohemičara Balkana, kada su održana tri značajna skupa – XX kongres Balkanske federacije za kliničku hemiju (Balkan Clinical Laboratory Federation, BCLF), VIII simpozijum Evropske federacije za kliničku hemiju i laboratorijsku medicinu (European Federation of Clinical Chemistry and Laboratory Medicine, EFLM) za Balkanski region i XVIII kongres medicinskih biohemičara Srbije. Organizatori su bili Društvo medicinskih biohemičara Srbije (DMBS) i Institut za medicinsku biohemiju Kliničkog centra Srbije, a pod pokroviteljstvom Međunarodne federacije za kliničku hemiju i laboratorijsku medicinu (International Federation of Clinical Chemistry and Laboratory Medicine, IFCC), EFLM, Ministarstva zdravlja i Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.

XX balkanski kongres su otvorili predsednik kongresa prof. dr Nada Majkić-Singh, predsednik EFLM-a prof. dr Ian Watson, prof. dr Etleva Refetlari u ime predsednka BCLF-a prof. dr Anyle Bulo-Kasneci, i prof. dr Vladimir Đukić ispred Ministarstva zdravlja Republike Srbije, koji su pozdravili preko 500 učesnika iz balkanskih zemalja. Povodom dvadesetogodišnjice od osnivanja BCLF-a, u sklopu ceremonije otvaranja dodeljena je nagrada DMBS-a profesoru Stojanu Danevu iz Bugarske, pokretaču ideje, osnivaču i prvom predsedniku BCLF-a.

Na svečanom otvaranju XVIII kongresa medicinskih biohemičara Srbije prvi put je dodeljena nagrada iz novoosnovanog Fonda „Magistra Milica Marković“. Na ovaj način, DMBS odaje

92

Beogradski susreti medicinskih biohemičara Balkana Snežana Jovičić, prof. dr Nada Majkić-Singh, Centar za medicinsku biohemiju, Klinički centar Srbije

Predsedavajući 8th EFLM Symposium for Balkan Region: N. Majkić-Singh, E. Topič, S. Ignjatović

Učesnici 20-th BCLF Meetinga na otvaranju kongresa

priznanje doajenu srpske medicinske biohemije, koja je svoju karijeru posvetila napretku laboratorijske prakse 80-ih i 90-ih godina prošlog veka, u vreme osnivanja Instituta za medicinsku biohemiju Kliničkog centra Srbije.

Zahvaljujući njenim naporima, Institut je ustanovio modernu organizaciju laboratorijske prakse, koja je kasnije sertifikovana prema ISO sistemu upravljanja

kvalitetom. Prve dve nagrade iz Fonda „Magistra Milica Marković“ dodeljene su prim. Milki Golubović i prim. Gordani Kartaljević za njihov doprinos poboljšanju tehnoloških i organizacionih principa rada u kliničko-biohemijskim laboratorijama u Srbiji.

Otvaranje kongresa obeležile su dve izuzetne sekcije. Prva je bila posvećena biološkom i kliničkom značaju azotmonoksida i intermedijata metabolizma L-arginina, u kojoj su predstavljeni rezultati dugogodišnjeg istraživanja grupe prof. dr Vidosave Đorđević iz Instituta za medicinsku biohemiju Kliničkog centra Niš. Prof. dr Đorđević, dr Ivana Stojanović i dr Tatjana Cvetković predstavile su svoje radove iz oblasti patofiziološkog značaja azot-monoksida u koronarnoj bolesti srca, signalizacije posredovane azot-monoksidom i nitrozativnim stresom u neuropatologiji i uloge dimetilarginina kao biomarkera u progresiji bubrežnih oboljenja.

Popodnevna sekcija bila je posvećena Simpozijumu iz kliničke imunologije, u čijem fokusu su bili diferencijalno dijagnostički značaj imunoseroloških parametara kod vaskulitisa indukovanih antitireoidnim lekovima u odnosu na

Z D R AV S T V O - S R B I J A

idiopatske vaskulitise, kliničke i laboratorijske karakteristike krioglobulinemije, krioglobulinemijski vaskulitis i klinička i laboratorijska dijagnostika hereditarnih angioedema. Predavači dr Snežana Aranđelović, dr Aleksandra Perić-Popadić i dr Slađana Andrejević, predvođeni prof. dr Brankom Bonači-Nikolić, predstavili su svoja iskustva u ovoj oblasti, dobijena dugogodišnjim radom na Klinici za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije.

U okviru XVIII kongresa medicinskih biohemičara Srbije održan je godišnji EFLM simpozijum za Balkanski region.

Tema ovogodišnjeg simpozijuma bila je „Deficijencija vitamina D kao novi izazov u laboratorijskoj medicini“. Posle uvodnog predavanja o biohemiji i metabolizmu vitamina D (Snežana Jovičić, Centar za medicinsku biohemiju Kliničkog centra Srbije), istaknuti stručnjaci iz ove oblasti predstavili su aktuelna saznanja o izazovima u dijagnozi i praćenju hipovitaminoze D (prof. dr Michael Vogesser, Univerzitetska bolnica u Minhenu), ulozi vitamina D u osteoporozi (prof. dr Vera Popović, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu i Odeljenje za neuroendokrinologiju Kliničkog centra Srbije), u prevenciji bubrežnih i kardiovaskularnih bolesti (prof. dr Draško Pavlović, Univerzitetska bolnica „Sestre milosrdnice“ u Zagrebu), u multisistemskoj sarkoidozi (prof. dr Violeta Mihailović-Vučinić, Klinika za pulmologiju Kliničkog centra Srbije), kao i o njegovim biološkim efektima u starijoj populaciji (prof. dr Roxana Oprisiu-Fournier, Odeljenje za internu medicinu i gerijatriju Univerzitetske bolnice u Amienu, Francuska) i doprinos ishrane statusu vitamina D (prof. dr Maja Nikolić, Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu). O izazovima u određivanju vitamina D, standardizaciji, analitičkim metodama i karakteristikama imunoodređivanja i metoda masene spektrometrije govorili su prof. dr Heinz Juergen (Pablo) Roth (Laboratorija „Limbach“ u Hajdelbergu), prof. dr Mustafa Serteser (Acibadem Medicinski fakultet Univerziteta u Istanbulu) i prof. dr Nikolina Babić (Pritzker Medicinski fakultet Univerziteta u Čikagu). Tradicionalno, poslednja sekcija EFLM simpozijuma za balkanski region je okrugli sto gde se predstavljaju iskustva iz balkanskih zemalja o aktuelnoj temi. Ovog puta, predstavili su ih Snežana Jovičić (Srbija), prof. Demetrios Rizos (Grčka) i prof. Aylin Sepici Dinçel (Turska), čime je ovogodišnji Simpozijum zatvoren.

Plenarno predavanje VIII EFLM Simpozi-

juma za Balkanski region bilo je ujedno i uvodno plenarno predavanje XX BCLF kongresa. Učesnici su imali jedinstveno zadovoljstvo i čast da prisustvuju nezaboravnom predavanju koje je održao doajen i legenda istraživanja vitamina D, profesor Michael Holick, koji je, na sebi svojstven način, predstavio vitamin D kao „Di-vno“ rešenje za dobro zdravlje.

Teme ovogodišnjeg BCLF kongresa mogu da se podele u četiri grupe.

Prvi deo bio je posvećen preanalitici u smislu poboljšanja bezbednosti pacijenta kroz predavanja o uticaju preanalitičkih grešaka (prof. dr Mario Plebani, Univerzitetska bolnica u Padovi, Italija), greškama u identifikaciji pacijenata (prof. dr Vladimir Palička, Charles Univerzitet, Hradec Králové, Češka Republika), detekciji i rukovanju hemoliziranim uzorcima (prof. Ana-Maria Šimundić, Univerzitetska bolnica „Sestre milosrdnice“, Zagreb) i preanalitičkoj fazi u hemostazi (prof. dr Steve Kitchen, Centar za hemofiliju i trombozu, Šefild, Velika Britanija). Ova sekcija je zatvorena iskustvima u oblasti preanalitike u zemljama Balkanskog regiona – Srbiji (dr Zorica Šumarac), Turskoj (prof. dr Mustafa Serteser) i Rumuniji (prof. dr Simona Barbecar).

O obrazovanju specijalista laboratorijske medicine, aktuelnoj temi u evropskim profesionalnim krugovima

laboratorijske medicine, kroz značaj laboratorijske medicine fokusirane na pacijenta, harmonizaciju obrazovanja u oblasti laboratorijske medicine i priznavanje profesionalnih kvalifikacija u Evropi, kao i sistem bodovanja kontinuirane profesionalne edukacije u društvima članovima EFLM-a, govorili su istaknuti gosti iz EFLM-a – prof. dr Ian Watson, predsednik; prof. dr Victor Blaton, osnivač i bivši predsednik; i prof. dr Elizabeta Topić iz Komiteta EFLM-a za obrazovanje i obuku.

Treći deo bio je posvećen iskustvima sa novim biohemijskim markerima u infarktu miokarda, malignitetima, bolestima mineralizacije kostiju, genetskim poremećajima, prenatalnom skriningu i autoimunskim bolestima o kojima su govorili S. Stanković, E. Čolak i R. Obrenović iz Srbije; V. Anastasovska iz Makedonije; R. Dumache i C. Grigore iz Rumunije; N. Ulusu, O. Goruroglu Ozturk i A. Sepici Dinçel iz Turske; D. Rizos i C. Kroupis iz Grčke i A. Daka i E. Refetlari iz Albanije.

Sekcija o standardizaciji u laboratorijskoj medicini je zatvorila ovogodišnji BCLF kongres, u kojoj se govorilo o analitičkoj standardizaciji i harmonizaciji (dr Muhittin Serdar, Turska), inovacijama i strategijama u određivanjima pored pacijenta (prof. Bernard Gouget, Francuska), obrtnom vremenu u biohemijskim laboratorijama u okviru Urgentnog centra (dr. Mirka Ilić, Srbija) i aktuelnoj praksi i budućim perspektivama u analizi urina (prof. Milko Šišenkov, Bugarska).

U okviru kongresa održano je i jedno plenarno predavanje o kliničkoj framakogenomici i konceptu personalizovane medicine (prof. Nikolina Babić, Pritzker Medicinski fakultet Univerziteta u Čikagu).

Posterske sekcije okupile su 133 posterske prezentacije čiji su autori bili

Učesnici 20th BCLF Meetinga sa Profesorom Michaelom Holickom

kako iz balkanskih zemalja (Srbija, Rumunija, Bugarska, Turska, Grčka, Albanija, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora), tako i iz Argentine, Irana, Švedske, Francuske, Holandije i Italije. Autori nagrađenih postera bili su iz Turske, Srbije i Bosne i Hercegovine.

Ovo je bio treći put da je DMBS uspešno organizovalo BCLF kongres, a drugi put u Beogradu. Prema reakcijama i utiscima učesnika, kao i predavača po pozivu, kongres je ispunio, a možda čak i nadmašio, sva očekivanja.

93

Z D R AV S T V O - S R B I J A

U

poznali su se na seminaru pre pet godina. Vremenom, drugarstvo se pretočilo u prijateljstvo, a potom u ljubav dva stomičara.

Diplomirani ekonomista Snežana Cmiljanić-Milojević, predsednica Udruženja pacijenata sa stomom Srbije, tačnije, nacionalnog invalidskog udruženja ,,Ilco” Srbije koje postoji 10 godina. Snežana već 21 godinu ima izvedenu ileostomu.

Dragan Trivun, nastavnik u penziji, predsedenik je Udruženja stomičara Republike Srpske, kome je takođe izvedena ileostoma pre 18 godina.

“Osnovni cilj udruženja je edukacija pacijenata i članova njihovih porodica u postoperativnom periodu, očuvanje mentalnog zdravlja, informisanost, jer spadamo u iii grupu zavisnika od pomagala, odmah iza pacijenata na dijalizi i insulin”, kaže gospođa Cmiljanić.

Oba udruženja su članovi evropske (eoa, www.ostomyeurope.org) i svetske (ioa) porodice stomičara. Žive na relaciji Beograd - Banjaluka i redovno odlaze na seminare i kongrese, nastojeći, sve što je novo i što poboljšava kvalitet života stomičara, da primene u svojim zemljama. Ova dva udruženja pacijenata zajedno su proslavila Svetski dan stomičara 6. oktobra u Beogradu (slika).

Inače, Svetski dan se obeležava svake treće godine, a tema je bila ,,Hajde da se čujemo” i to je bila prilika da se obrate medijima i ukažu na probleme.

U Srbiji je bolja situacija koja se ogleda u većoj količini pomagala i imaju pravo na pomagala svi pacijenti sa izvedenom

Bolest ih je zbližila Pripremila: Snežana Cmiljanić-Milojević

Snežana Cmiljanić-Milojević i Dragan Trivun

stomom (ileo, kolo, urostomom) bez obzira na dijagnozu. U Republici Srpskoj samo pacijenti sa dijagnozom kancera imaju pravo na pomagala. Uskraćeni su pacijenti sa dijagnozom ulceroznog kolitisa, Krona, nesrećnog slučaja, posledica zračne terapije. U Srbiji imaju dobru saradnju sa Ministarstvom zdravlja i RFZO koji je osnovao ,,Savet predstavnika pacijenata”. Snežana je član saveta, a takođe i komisije za jn stoma pomagala.

Po prvi put su u komisiji korisnici pomagala, te mogu direktno da sugerišu pravilnik za jn, a Dragan Trivun treba da se izbori u Republici Srpskoj.

Nacionalno invalidsko udruženje ,,Ilco Srbije” Ul. Milovana Milovanovica 2a/kod hotela ,,Astorija” Druženje svake srede od 17-20 sati Tel. 00381 11 6642-395 mob. 063/1111238 www.ilco.org.rs e-mail: ilcosrbija@gmail.com Association Ilco-Stoma RS Banjaluka www.ilco-stoma-rs.com Republika Srpska 78000 Banjaluka Kralja Petra I Karađorđevića 83a (Ekvator centar, II sprat mob. 00387 65/542-033 e-mail: trivun.dragan@gmail.com

94

Z D R AV S T V O - S R B I J A

У

атријуму Дома Војске Србије 18. октобра 2012. године одржана је промоција књига „Балкански ратови 1912-1913” - Рад српског војног санитета, аутора др Александра С. Недока, и „Српски војни санитет у балканским ратовима”, групе аутора, у оквиру акције „Месец књиге” Медија центра „Одбрана”. Том приликом, о значају српског санитета, који има традицију дужу од 170 година постојања, говорили су пуковник доцент др Миле Игњатовић, научни саветник примаријус др Александар С. Недок, генерал-мајор у пензији примаријус др Бранислав Поповић и бригадни генерал у пензији доцент др Вељко Тодоровић. Говорећи о значају две публикације пуковник Игњатовић је рекао да је реч о капиталним издањима, важним за нашу историографију, нагласивши да су уредници и аутори књига његови ученици, значајна имена српске медицинске историографије који су годинама скупљали и обрађивали податке, уложили велики труд да би обишли архиве и да би нашли документе који говоре о балканским ратовима. Научни саветник, примаријус др Александар Недок, аутор књиге „Балкански ратови 1912-1913” Рад српског војног санитета, чији су деда и отац били лекари и санитетски официри у српској војсци, говорио је о историјату српског војног санитета у балканским ратовима. Он је том приликом рекао да је највише сачуваних података у архивима о српском војном санитету било из периода албанских ратова. Према његовим речима на прикупљању докумената и сређивању података за књиге које представљају једну целину, радило је око двадесет аутора, професора, али и професионалних војника. Генерал-мајор у пензији, примаријус др Бранислав Поповић је 96

Промоција књига о српском војном санитету

указао на значај тема које су обухваћене у књигама, поменувши војно-политичку ситуацију на Балкну 1912. године, ратне операције и организацију војног санитета. Он је истакао значај санитетских возова који су одиграли важну улогу за брзу евакуацију болесника и смањење смртности. Према речима бригадног ге-

нерала у пензији др Вељка Тодоровића, војни санитет је имао јасно дефинисану стратегију доктринарних докумената, са јасном улогом и задацима команди, болница и санитета. Он је указао да је српски војни санитет имао проблема с недостатком кадра, али да су стране мисије пружале велику помоћ нашим лекарима.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Београд, 24. септембар

Дан руских хуманитарних мисија у Србији Припремила: др сц. мед. Славица Жижић-Борјановић, секретар Секције за историју медицине Српског лекарског друштва

Г

одину дана после откривања спомен-плоче, у знак захвалности руским лекарима и милосрдним сестрама који су 1914. године дошли у Србију да помогну српском војном санитету и српском народу, поново смо се окупили испред здања Српског лекарског друштва (некадашње Окружне и Варошке болнице у тада Видинској, а сада улици Џорџа Вашингтона), да бисмо полагањем венаца и цвећа, уз трајно поштовање и дубоку захвалност, обележили годишњицу – датум доласка првих руских медицинских мисија – 24. септембар 1914. Најпре су оркестар и хор Секције за уметност Српског лекарског друштва интонирали химне Руске Федерације и Републике Србије, чиме је означен почетак церемоније. Уследило је полагање венаца и цвећа. Ловоров венац Министарства здравља Републике Србије положио је државни секретар Периша Симоновић, ловоров венац

у име лекара председник Српског лекарског друштва академик Радоје Чоловић, букет, такође црвених ружа, отправник послова амбасаде Руске Федерације у Београду Његова екселенција Владимир Уласевич, а потом су заједнички корпу загасито црвених ружа принели подножју спомен-плоче потпредседник Фонда Андреја Првозваног Михаило Јакушев и владика Руске заграничне цркве Високопреосвећени Михаел. Руска помоћ је стигла прва и била је најобилатија. То су историјске чињенице које је руска историчарка Галина Игоревна Шевцова уткала у своју књигу Руска добротворна помоћ Србији у ратовима 1912–1917 (2010). ...Треба се до земље поклонити Галини Шевцовој, јер после ове књиге сасвим сигурно знамо да прича о несебичној руској помоћи српској браћи у тешким годинама Првог светског рата не може бити мит. Напослетку, и митологија је један од видова одбране колек-

тивног памћења. Увек настаје када историјска наука има – преча посла (из предговора српском издању, Брана Димитријевић). Скупу се најпре обратио академик Радоје Чоловић, председник Српског лекарског друштва, изложивши хронолошки след догађаја, током ратова у XIX и почетком XX века, указавши и на величину руске помоћи, која није била искључиво санитетска, већ и хуманитарна у најширем смислу ове речи. Скупу се затим, у одсуству амбасадора Руске Федерације, обратио Његова екселенција Владимир Уласевич, отправник послова амбасаде, а затим Високопреосвећени господин Михаел, владика Женевски и Западноевропски Руске заграничне цркве, који је и поздравио и благословио скуп. На ову свечаност из Русије је допутовала и делегација Фонда Светог Свехваљеног Апостола Андреја Првозваног, са потпредседником Михаилом Јакушевим на челу, који је такође 97

Z D R AV S T V O - S R B I J A

поздравио скуп, и делегација Центра националне славе, а на крају се у име друштава српско-руског пријатељства скупу обратила глумица Ивана Жигон топлим речима и на њој својствен начин. Скупу су присуствовали представници Војске Србије и Војног санитета, Српске православне цркве, чланови Српског лекарског друштва (међу којима и бројни чланови Секције за историју медицине нелекари) и Академије медицинских наука Српског лекарског друштва. Подсећамо да су спомен-плочу руским санитетским мисијама 24. септембра 2011. године открили досадашњи амбасадор Русије у Србији Његова екселенција Александар Васиљевич Конузин и председник Српског лекарског друштва академик Радоје Чоловић, а вест о овом догађају пренели су такорећи сви наши и поједини руски медији. Овога пута, што је и природно, било је нешто скромније. Окупљени су се потом заједно фотографисали и на крају посетили Музеј српске медицине, у згради Српског лекарског друштва. Захвалност је највећа међу врлинама – речено је још ко зна када. Па, стога, до виђења догодине, истога дана, на истоме месту... ______________________

На згради бивше болнице Руског Црвеног крста у Панчеву

Постављена спомен-плоча У оквиру међународног пројекта Дана руских хуманитарних мисија у Србији и међународног програма Центра националне славе и Фонда Андреја Првозваног, постављена је спомен-плоча на згради бивше болнице Руског Црвеног крста у Панчеву, где се данас налази Дом омладине. У овај пројекат била је укључена и Градска библиотека у Панчеву, будући да је истраживање о раду ове болнице обављено у овој установи, на Одељењу за израду библиографија и издавачку делатност (и објављено у књизи „Руске 98

Сестры милосердія

избеглице у Панчеву 1919–1941” Несибе Палибрк-Сукић). Дана 24. септембра 2012. свечано је откривена спомен-плоча коју је израдила уметница из Панчева Светлана Деранић. Том приликом је за госте из Русије и Србије приређен одговарајући про-

грам, отворена је изложба „Хуманитарне мисије Руског Црвеног крста у Србији (традиције руског милосрђа)” и „Руска болница у Панчеву” у Дому омладине, чији су аутори Галина Шевцова и Несиба Палибрк-Сукић, и изложба у Градској библиотеци посвећена Руској колонији у Панчеву. Председница Друштва српско-руског пријатељства Ивана Жигон с музичком групом „ Косовски божури”, уз учешће Сање Јанчић, Даринке Павловић и Нинослава Адемовића, извела је уметнички програм. Манифестацији обележавања Дана руских хуманитарних мисија у Србији присуствовала је делегација Српског лекарског друштва с председником академиком Радојем Чоловићем на челу, отправник послова амбасаде Руске Федерације у Београду Његова екселенција Владимир Уласевич, Високопреосвећени господин Михаило, владика Женевске и Западноевропске руске заграничне цркве и гости из Руске Федерације: делегација Центра националне славе и Фонда Андреја Првозваног с потпредседником Михаилом Јакушевим на челу, делегација Друштва српско-руског пријатељства, представници локалне власти и председник општине др Светозар Гавриловић, који је био домаћин скупа, као и многобројни грађани Панчева. Гости су дочекани хлебом и сољу на платоу испред Дома омладине, а потом су чланови КУД „Станко Пауновић” извели леп сплет игара у живописним костимима. Био је ово догађај за памћење.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Састанак поводом 80 година од смрти проф. др Ђорђа Јоанновића и омаж прим. др Добривоју Добрици Пауновићу

П

рвог децембра 2012. одржан је заједнички састанак Научног друштва за историју здравствене културе Војводине, Друштва лекара Војводине и Секције за историју медицине Српског лекарског друштва. Састанак је одржан поводом 80 година од смрти проф. др Ђорђа Јоанновића, чије име носи Општа болница у Зрењанину, али и као омаж још веома активном историчару медицине из Зрењанина прим. др Добривоју-Добрици Пауновићу. У Зрењанину је то суботње преподне падала киша, а захлађење наговештавало скори снег. Насупрот хладном времену и првим пахуљицама, домаћини нам у топло загрејаној свечаној сали са библиотеком пожелеше још топлију добродошлицу. Међу првима пристигао је баш прим. др Добривоје-Добрица Пауновић, некадашњи очни лекар болнице и најистрајнији хроничар зрењанинског здравства. Написавши до сада (!)укупно 14 књига обухватио је и здравствене прилике и историју здравствених установа, а није заборавио ни да опише дух тих времена, бележећи анегдоте везане за здравствене раднике овог краја. Лепим обичајем Научног друштва за историју здравствене културе Војводине да се сачини омаж живим историчарима медицине једног по једног краја војвођанског оно се у многоме издваја у поређењу с бројним секцијама и удружењима лекара, које се појединих заслужника лекара сете – ако и то – тек post mortem, када лепу реч о њима самима они више не могу чути. Зато ову одлику рада друштва посебно истичемо. Болница носи име професора др Ђорђа Јоанновића, бечког патолога, рођеног Бечлију, који је на позив проф. др Милана Јовано-

Из историје медицине Војводине Припремила: др сц. мед. Славица Жижић-Борјановић, секретар Секције за историју медицине Српског лекарског друштва

вића Батута напустио професорску каријеру у Бечу и похитао у Београд да помогне оснивању и раду Медицинског факултета на који се чекало већ неколико деценија. Проф. др Јоанновић није се двоумио, а ни покајао, када је, дошавши у Србију, у прво време радио у привременом објекту служећи се само једним јединим микроскопом. Убрзо је по његовој замисли саграђен и изузетно добро опремљен Институт за патологију који данас носи његово име (као и болница у Зрењанину). Непосредан повод за ово окупљање беху протекли, непроцењиви доприноси два лекара различитих специјалности, из различитих доба, али са једном те истом заједничком цртом. Одликовала их је – осим порекла, јер беху из места близу Зрењанина, Ново Милошево и Меленци – несебичност и посвећеност медицини.

У сали се сабрало прилично „различитог света”. Поред домаћина, на челу са директором др Горданом Козловачки, беху ту студенти медицине, лекари и ветеринарски лекари различитих животних доба, чланови Академије медицинских наука СЛД-а. Беше ту и председник Ветеринарског друштва Србије, представници и чланови Секције за историју медицине Српског лекарског друштва, па је и на први поглед било јасно да се са идејом о окупљању и заједничком раду на очувању (и одбрани) наше медицинске прошлости у потпуности успело. Одмах су запажени зборници, под заједничким насловом 800 година српске медицине (до сада три!) са досадашњих годишњих скупова, бројеви часописа „Medici. Com“ из Републике Српске, књига др Теодoра Божина „Од кројачке игле до хируршког ножа”, а изнад свега беше и 99

Z D R AV S T V O - S R B I J A

капитално дело „Хроника Медицинског факултета у Београду (1920–2010)” која говори о првих 90 година постојања и рада факултета. Подсећамо да је књигу написала професор судске медицине др Снежана Вељковић, која је за тај свој допринос добила награду Универзитета у Београду за 2010. за књижевност. Корицу књиге краси слика тројице оснивача Медицинског факултета– проф. др Милана Јовановића Батута, проф. др Ђорђа Јоанновића и проф. др Војислава Субботића. Овом приликом говорило се само о једном од њих– о „Пречанину” проф. др Ђорђу Јоанновићу. Књигу је у име Председништва Секције за историју медицине, а у име одсутног аутора, библиотеци болнице свечано поклонила др Милче Чанковић-Кадијевић. Скуп је у зрењанинској болници, као прва, бираним речима поздравила домаћин др Гордана Козловачки. Беше то обраћање више од протоколарног. Организовањем својих запослених да нам буду техничка подршка око презентација предавања, послужења (које беше ненаметљиво), организовањем помног (фотографског) бележења спонтаних реакција учесника скупа све време састанка, просто је бдела, учинивши да су се сви у зрењанинској болници одиста осећали добродошлим, као код своје куће. На дневном реду било је пет реферата. Најпре је прим. др Добрица Пауновић, некадашњи очни лекар у болници и историчар медицине из Меленаца крај некадашњег Бечкерека, дао преглед историјског развоја медицине у средњем Банату. Потом је асистент др Владимир Сакач, секретар Научног друштва за историју здравствене културе Војводине и предавач на предмету Историја медицине на новосадском Медицинском факултету, одмерено говорио о већ реченом др Добрици Пауновићу. Дао је осврт на његових 14 до сада написаних књига (углавном из области историје медицине), уз незаобилазне анегдоте које је забележио др Добрица Пауновић, попут оне када је свако с поштовањем поздрављао на улици болничког хирурга који је заборавио да скине хируршку капу! О проф. др Ђорђу Јоанновићу, веома топло и са доста мање 100

Прим. др ДобривојДобрица Пауновић и проф. др Теодор Ковач

Општа болница “Ђорђе Јоанновић” Зрењанин

познатих детаља, говорио је проф. др Теодор Ковач из Новог Сада. Уз то је показана и подебела књига др Добрице Пауновића истог наслова, па је свакоме сада могуће да се подробно упозна са животом и радом нашег др Ђорђа Јоанновића, професора и патолога међународне репутације. О развоју хирургије у Зрењанину говорио је др Стеван Алексин, и сам хирург, који је дао све релевантне податке из своје дисциплине, набројавши поприличан број својих хируршких „подухвата” на пацијентима старим од осам дана до 90 година. Истакнимо да сам др Алексин са 91 годином, својим одличним говором, живим покретима и својим несумњиво огромним лекарским и хируршким искуством, изазива дивљење. Зато је и један од дискутаната рекао да иза оваквог „рударског рада” у хирургији мора увек да стоји овакав стамен и крепак лекар као што је др Алексин. Да је имао прилике да ради у неком европском хируршком центру, направио би, несумњиво, првокласну професионалну каријеру, окићену професорском титулом–рече други. Али и овако, радећи за свој Банат и свој народ, оставио је дубок траг,

узоравши бразду коју је многима тешко у свом животу узорати. На крају је лекар ветеринарске медицине др Душан Дабовић, уз сарадника Владимира Бурсаћа из Зрењанина, дао приказ рада др Јована Машина на сузбијању куге у Кнежевини Србији у 19. веку. Мало је рећи да је дао „море” података из прошлости, о приликама које су претходиле раду др Машина, те је својим предавањем које је изговорио „наизуст”, уз то учинио подвиг. Овакви реферати надахњују и заслужују посебне састанке. Целовит увид у историјске, економске, здравствене и културне прилике заслужује да се оваква предавања на састанцима понове. По завршетку скупа је за заинтересоване организована посета Музеју града Зрењанина иако беше већ поодавно прошло суботње радно време, па је музеј требало да буде – затворен. Али – није. Јављено им је да стижу гости. И овај детаљ говори о посвећености и бдењу, не само једног домаћина, у овом случају др Добрице Пауновића који је својим ауторитетом и омиљеношћу успео да „заустави” градски часовник и „задржи” упаљена светла у одајама музеја, који нам је потом открио своје благо. Одлично припремљен састанак у граду на Бегеју, добра посета, изузетни домаћини, учинили су да ће секција у Зрењанину остати заувек упамћена. Показано је на делу како треба чувати и очувати сећање и исказати захвалност знаменитим лекарима и здравству овог банатског краја, њиховим лекарским „подвизима” и одати признање за њихову писану реч. Jер „речи лете а написано остаје”. Секција беше и лепа и господствена.

НАУЧНИ СКУП

800 ГОДИНА СРПСКЕ МЕДИЦИНЕ 800 YEARS OF SERBIAN MEDICINE 13–16. јун 2013.

Теме / Themes:

Организациони одбор:

Манастир Св. Николај српски Соко град код Љубовије

pħ ¥ª¨©¨ħ¤­©±­¯¨ħ« ª¨´ħ¢ ¯­·¨ Great doctors in small towns pħ ª© ¬°©¨ħ­°ª­¡­¤¨ª ¶©¨ħ¯ ±­¢¨ Balkan’s liberating wars

2.

3.

4. ħ

1. Проф. др Брана Димитријевић, председник (Београд) Доц. др Љиљана Вујотић (Београд) Проф. др Јован Максимовић (Нови Сад) Доц. др Миле Игњатовић (Београд) ¯­³ ħ¤¯ħ ¥¡­ · ħy­¢¨wħĨ ¥­£¯ ¤

²¶¬¨ħ­¤¡­¯

1. Др Зоран Вацић, председник (Београд) 2. Академик Радоје Чоловић (Београд ) 3. Др сц. мед. Славица Жижић Борјановић, секретар (Београд) 4. Проф. др Снежана Вељковић (Београд) ħ °¨°± ħ¤¯ħ ª ¤¨«¨¯ħ © ¶Ĩ ­¢¨ħ ¤ ħĨħĨ_²¯k¨ ħ ²©­±¨wħ ¥­£¯ ¤ pħ ª­¡­¤¬¥ħ±¥«¥ Open themes

Пријава тема, аутора уз биографије на формулару за КМЕ, и резиме са пет референци које се односе на пријављени рад послати секретару секције на адресу: slavicazizic@gmail.com Рок за слање пријава и резимеа је 1. март, а крајњи рок за слање радова је 1. мај 2013. године.

Српско лекарско друштво

Секција за историју медицине

Џорџа Вашингтона 19, 11000 Београд

Z D R AV S T V O - S R B I J A

102

GODINA VII BROJ 48.

DECEMBAR 2012.

103

N M K

K

asne komplikacije dijabetesa su glavni uzrok mortaliteta i sve većeg opterećenja zdravstvenog budžeta troškovima dijabetesa. One uzrokuju bitno skraćenje trajanja i smanjenje kvaliteta života oboljelih.

Odgađanje nastanka ili usporavanje napretka dijabetesnih komplikacija osnovni je cilj liječenja dijabetesa.

Savremena terapija dijabetesa tipa 1 obuhvata korekciju metaboličkih poremećaja, ali i svih drugih disbalansa, koji mogu biti značajni za razvoj komplikacija.

Kod većine pacijenata s dijabetesom tipa 2 uporedo sa prisutnim poremećajima glikoregulacije, postoje poremećaji metabolizma lipoproteina (dislipidemija) i povišeni arterijski pritisak, koji predstavljaju snažne faktore rizika kasnih, posebno makroangiopatskih komplikacija. Zbog toga je u savremenoj terapiji tipa 2 dijabetesa neophodan sveobuhvatan pristup u kome se istovremeno koriguju ne samo poremećaji glikoregulacije, nego i poremećaji metabolizma lipoproteina i povišenog arterijskog pritiska.

Značaj kvaliteta glikoregulacije u prevenciji dijabetesnih komplikacija dokazan je u nizu kliničkih studija.

Rezultati velikih prospektivnih i opservacionih studija i u tipu 1 i tipu 2 dijabetesa pokazali su da intenzivna kontrola glikemije doprinosi smanjenju mikrovaskularnih komplikacija. Ciljni nivo HbA1c treba da bude 6,5-7,0%. Odlaganje korekcije poremećene metaboličke kontrole ima snažan uticaj na razvoj kasnih komplikacija zbog postojanja „hiperglikemijskog pamćenja“.

Randomizirana klinička ispitivanja pružila su čvrste dokaze kako se striktnom kontrolom glikemije može odgoditi nastanak dijabetesnih mikrovaskularnih komplikacija ili usporiti progresija postojećih. Najčešće spominjane studije su: „Diabetes Control and Complication Trial“ (DCCT studija), u kojoj je to pokazano za tip 1 dijabetesa, te „United Kingdom Prospective Diabetes Study“ (UKPDS) koja je slično pokazala za tip 2 dijabetesa.

DCCT studija je proučavala efekat kvaliteta glikoregulacije na nastanak i razvoj komplikacija u dijabetesu tipa 1. U studiji je poređena efikasnost intenzivirane insulinske terapije u odnosu na konvencionalnu insulinsku terapiju. Pacijenti na intenziviranom modelu imali su značajno bolju glikoregulaciju (HbA1C 7,2% vs 9,1%) i značajno produženje života (15,3 godina) uz značajnu redukciju mikrovaskularnih komplikacija (retinopatije za 47%, mikroalbuminurije za 39%, nefropatije za 54%, neuropatije za 69%) (1) UKPDS studija je pokazala da svaki procenat redukcije HbA1C uzrokuje smanjenje mikrovaskularnih komplikacija za 35%, mortaliteta od dijabetesa za 25% i ukupnog mortaliteta za 7%.

U ovoj studiji nije uočena prednost bilo kojeg terapijskog modaliteta (insulin ili sulfonilureja) važna je bila što niža glikemija.(2) 104

Značaj dobre metaboličke kontrole u prevenciji dijabetesnih komplikacija

Snježana Popović-Pejičić Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, Klinički centar Banjaluka

I u DCCT i u UKPDS studiji uočeno je da je apsolutni rizik razvoja komplikacija vrlo malen uz HbA1C niži od 7,5%.

Za makrovaskularne komplikacije veza sa kontrolom glikemije je nešto kompleksnija i povezanost intenzivne metaboličke kontrole i ispoljavanja makrovaskularnih komplikacija još nije u potpunosti razriješena. Ovo se dijelom, pogotovo u tipu 2 dijabetesa, može pripisati postprandijalnoj hiperglikemiji povezanoj s insulinskom rezistencijom, koja pogoduje razvoju makrovaskularnih komplikacija, a postoji i prije dijabetesa. (3) Ipak, sve je više dokaza da i makrovaskularne, kao i mikrovaskularne komplikacije zavise od stepena glikoregulacije, što je uočeno i kasnijim praćenjem ispitanika iz DCCT-a.

(EDIC studija ) (4) Metaanaliza 11 studija je pokazala da je povećanje HbA1C udruženo sa povećanjem kardiovaskularnog rizika. Porast HbA1C za 1% udružen je sa povišenim rizikom za kardiovaskularne bolesti za 18%.(5) U CONTROL studiji planirana je metaanaliza

četiri velike studije (ACCORD, ADVANCE,UKPDS i VADT ) a odnosila se na mogućnost redukcije velikih kardiovaskularnih događaja,infarkta miokarda i CVI, primjenom intenzivnog liječenja tri značajna kardiovaskularna faktora rizika: hiperglikemije, dislipidemije i hipertenzije.

Metaanaliza je pokazala značajno sniženje kardiovaskularnih događaja i infarkta miokarda pri primjeni intenzivnog tretmana.(6) Rezultati UKPDS studije jasno su pokazali da je regulacija krvnog pritiska najmanje jednako važna za smanjenje progresije dijabetesnih komplikacija, kao i regulacija glikemije (7).

Ciljevi kontrole krvnog pritiska su niski za osobe sa dijabetesom: do 130/80 mmHg, a uz značajnu albuminuriju niže od 125/75 mmHg. Brojna bazična i klinička ispitivanja sugerišu dodatnu protekciju endotela, nevezanu za redukciju krvnog pritiska, blokadom sistema renin-angiotenzin-aldosteron posebno u oboljelih od dijabetesa. Lijekovi prvog izbora u terapiji pacijenata sa dijabetesom tipa 2 i hipertenzijom su inhibitori angiotenzin konvertirajućeg enzima (ACE inhibitori) a nedavno je pokazano da i blokatori angiotenzin 1 receptora mogu biti podjednako efikasni. (8) Striktna regulacija dislipoproteinemije je takođe od velikog značaja u prevenciji dijabetesnih komplikacija, što su pokazale velike studije sekundarne prevencije kardiovaskularnih događaja statinima u kojima je pokazan posebno dobar efekat u grupi bolesnika koji su imali poremećaj tolerancije glukoze ili dijabetes. (9) Statini u najmanjim dozama smanjuju LDL holesterol za 25-45%, a svako udvostručenje doze smanjuje LDL dodatno za 6%. Statini su prvi lijek izbora za dislipoproteinemiju kod oboljelih s dijabetesom. Kod bolesnika koji već imaju kardiovaskularnu bolest liječenje se počinje bez obzira na vrijednosti s ciljem postizanja LDL holesterola manjeg od 1,8 -2,0 mmol/L. Zbog visokog životnog rizika KVB-a bolesnika sa tipom 1 dijabetesa razmatra se terapija statinima bez obzira na nivo LDL-holesterola poslije 40. godine života, a i u mlađih (nakon 18. godine) ako postoje drugi rizični činioci (retinopatija, nefropatija, porodična anamneza ili sl.) kao i kod svih koji nemaju KVB uz nivo holesterola veći 3,5mmol/L. Kliničke studije sa

N M K

preparatima fibrata nisu dale tako uvjerljive rezultate, pa se u kontekstu KVB-a oni razmatraju samo kao dodatna terapija kod bolesnika kojima se uz statine postigla ciljna vrijednost LDL holesterola, a trigliceridi su i dalje visoki. (10) Značaj multifaktorijelnog pristupa pokazan je u STENO 2 studiji, u kojoj je provedena multifaktorijelna intervencija (glukoza, krvni pritisak i smanjenje lipida) kod osoba sa šećernom bolešću sa elementima metaboličkog sindroma.

Tokom 7,8 godina, koliko je ispitivanje trajalo, postiglo se smanjenje relativnog rizika kardiovaskularnih i mikrovaskularnih događaja za 53%, a apsolutnog rizika za 20%. (11) Multifaktorska intervencija u visokorizičnih osoba zahtijeva uključivanje svih nivoa zdravstvene zaštite a posebno doktora porodične medicine. Naglasak je na promjeni životnog stila (zdrava ishrana, fizička aktivnost i prestanak pušenja) uz agresivnu glikoregulaciju, korekciju dislipoproteinemije i energičnu kontrolu krvnog pritiska.

Za široku primjenu takvog pristupa potrebno je multidisciplinarno angažovanje cijelog zdravstvenog sistema.

Literatura: 1.

The DCCT Research Group.The effect of intensive treatment of diabetes on the development and progression of longtearm complications in insulin-dependent Diabetes mellitus.

New Engl J med 1993;329:977-86 2. UKPDS Group.Intensive blood-glucose control with sulphonylureas or insulin compared with conventional treatment and risk of complication patients eith type 2 diabetes (UKPDS 33).Lancet 1998;352:837-53 3. Shankar A,Klein R,Klein BEK,Moss SE.Association between glycosylated hemoglobin level and cardiovascular and all-cause mortality in type 1 diabetes.Am J Epidemiol 2007;166:393-402.

4. Nathan DM,Cleary PA,Backlund JY et al.Diabetes control and complications trial/Epidemiology of diabetes interventions and complications (DCCT/EDIC)Study Research Group.Intensive diabetes treatment and cardiovascular disease in patiens with type 1 diabetes.N Engl J Med 2005;353:2643-53.

5. Selvin E et al.Amm Intern Med 2004;141:421-431.

6. CONTROL study. Diabetologia 52:2288-98,2009 7. UKPDS Group.Tight blood pressure control and risk of macrovascular and mikrovascular complications in type 2 diabetes:UKPDS 38.BMJ 1998;317:703-13 8. Arauz-Pacheco C,Parrott MA,Raskin P.The treatment of hypertension in adult patients with diabetes.Diabetes Care 2002;25:134-47.

9. http://www.medscape.com/pages/editorial/resourcecenters/ public/statins/rc-statins-ov?src=hp22.rctop(19.08.2007) 10. Expert Panel on Detection,Evaluation and Treatment of High Blood Cholesterol in Adults.Executive summary of the third report of the National Cholesterol Education Program (NCEP) expert panel on detecation,evaluation and treatment of high blood cholesterol in adults (adult treatment panel III). JAMA 2001;285:2486-97.

11. Chaturveri N.The burden of diabetes and its complications:trend and implications for intervention.Diabetes Res Clin Pract 2007;76:S3-12.

Demencija Prof. dr. sc. Azijada Beganlić, specijalista porodične medicine ECPM DZ Tuzla

P

ojam demencije odnosi se na promjene u kognitivnim (spoznajnim) sposobnostima u bolesnika s organskom bolesti centralnog nervnog sistema(CNS). Početkom prošlog vijeka (1906), njemački patolog i neurolog Alois Alzheimer je opisao slučaj progresivnog intelektualnog propadanja 51-godišnje bolesnice. Širom svijeta, od demencije boluje 36 miliona ljudi. Od toga, njih čak 28 miliona tek treba da dobije dijagnozu, što znači da nemaju pristup terapiji, informacijama i liječenju. Procjenjuje se da se svake godine identifikuje novih 4,6 miliona slučajeva. Sa starenjem populacije, predviđa se da će do 2050. godine broj oboljelih od demencije biti 115 miliona.

Alchajmerova bolest je najčešći uzrok demencije, obuhvatajući od 50% do 70% slučajeva.

Svjetska zdravstvena organizacija (SZO) demenciju definira kao poremećaj sposobnosti pamćenja, uz moguće pridružene druge kognitivne deficite: disfaziju, apraksiju, agnoziju te poteškoće u orijentaciji.

Sljedeća definicija je tačnija: demencija je sindrom globalnog i progresivnog oštećenja stečenih kognitivnih sposobnosti prouzrokovan organskom bolesti CNS, pri očuvanoj svijesti, u kojem su posebno oštećene sposobnosti pamćenja, učenja, apstraktnog mišljenja, orijentacije i poimanja vidno-prostornih odnosa.

Epidemiološki podaci o demenciji Učestalost demencije kreće se u rasponu 9-14% u populaciji osoba starijih od 65 god.

Jedna trećina tih bolesnika nije sposobna ni za kakav vid samostalnog života. U populaciji osoba starijih od 85 godina prevalencija demencije, uključujući i blage oblike, iznosi čak 30-35%.

Ekonomski vid demencije također je značajan. Još važnije jeste da ti bolesnici zahtije-

vaju stalan nadzor i njegu svih članova porodice. Obično je u izvjesnoj fazi bolesti potrebna i trajna njega u ustanovi, što dodatno povisuje troškove liječenja (npr. procjena posrednih i neposrednih troškova vezanih za najčešći vid demencije Alchajmerovog tipa (DAT) za 1997. godinu u SAD iznosi više od 90 milijardi dolara). Troškovi demencije u svijetu (604 milijarde dolara 2010. godine) predstavljaju više od 1% bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Klasifikacija demencija Prvi pokušaji klasifikacije demencije temeljili su se na kriteriju dobi oboljelih osoba. Tako je stvoren pojam presenilne i senilne demencije.

Arbitrarna dobna granica postavljena je uz 65 godina života (tzv. Bismarckova granica starosti).

Danas se prema aspektu kliničke slike demencije često dijele na kortikalne i subokortikalne. Kortikalne demencije u početnim fazama bolesti dovode do selektivnih promjena kognitivnih funkcija poput oštećenja kratkotrajnog pamćenja (DAT) ili promjene u ponašanju i osobnosti bolesnika, što zavisi od lokalizacije patoloških promjena. U principu, kortikalne demencije nisu praćene žarišnim neurološkim ispadima kao ni ekstrapiramidnim simptomima.

Subkortikalna demencija podrazumijeva sindrom u kojem također u početnoj fazi dominira usporenje mentalnog procesa praćenog promjenam raspoloženja bolesnika. Često su prisutni i simptomi ekstrapiramidne disfunkcije, a znatno rijeđe znaci oštećenja piramidnih putova.

Klasifikacija demencije prema etiologiji Prema etiologiji demencije dijelimo na: -Demencija Alzheimerovog tipa (DAT) koja je najčešća i čini 50-60% svih demencija; 105

N M K

-Vaskularna demencija čini 15-20% svih oblika demencije, često koegzistira sa DAT-om, najčešće je multiinfarktna, često praćena neurološkim ispadima, kognitivno oštećenje je mrljasto sa netaknutim nekim elementima; - Sekundarna demencija u koju spada: Demencija zbog avitaminoze (B1,B2,B12); Demencija zbog bolesti HIV-a Demencija zbog Parkinsonove bolesti Demencija zbog Pickove bolesti Demencija kod tumora mozga Demencija zbog traume glave Demencija kod oboljenja vitalnih organa Demencija kod encefalitisa - Demencija prouzrokovana psihoaktivnim tvarima i demencija višestruke etiologije

Simptomi i dijagnoza demencije Dijagnostički postupak u sindromu demencije ima tri osnovna cilja: 1. definirati da li je kognitivno oštećenje posljedica organske bolesti mozga ili je samo dio kliničke slike neke od primarno duševnih bolesti; 2. odrediti kliničke i neuropsihologijske osobine same bolesti; 3. utvrditi uzrok demencije kada je to moguće, kako bi se odredili načini liječenja.

Zaboravnost nije uvijek znak bolesti i ako se tokom bar šest mjeseci ne pogoršava i ne dovodi do smetnji u profesiji i svakodnevnom radu najvjerovatnije nije reč o početnoj demenciji.

U tipičnim slučajevima bolest počinje sa smetnjama pamćenja, teškoćama nalaženja riječi ili izmjenama raspoloženja. Poslije najmanje šest mjeseci uočavaju se problemi za razliku od obične zaboravnosti koja se ne pogoršava. Sa napredovanjem bolesti mogu da se razviju i drugi problemi: stalno zaboravljanje skorašnjih događaja, imena i lica kao i teškoće da razumiju šta je rečeno.

Oboljeli postaju konfuzni u rukovanju sa novcem, vožnji automobila ili upotrebi kućnih aparata. Nastaju izmjene ličnosti, prestaju da brinu za osobe iz neposredne okoline, postaju razdražljivi ili ravnodušni. Mogu da se jave promjene raspoloženja sa plačljivošću, postaju sumnjičavi, misle da ih neko potkrada ili želi da im naudi.

U kasnijoj fazi bolesti mogu da postanu 106

uznemireni, ustaju noću, spremaju se da idu negdje, odlutaju i izgube se ili se stalno šetaju u istom prostoru. Vremenom gube normalne inhibicije, skidaju se pred drugim ljudima, ponašaju se agresivno ili ispoljavaju druge promjene ponašanja.

U završnoj fazi demencije bolesnici su vezani za postelju, gubi se normalna komunikacija, ne kontrolišu više mokrenje i stolicu. Ličnost može

šećerne bolesti, bolesti srca ili malignoma. Potrebno je obratiti pažnju na moguću upotrebu alkoholnih pića, droga ili drugih sredstava ovisnosti, zatim mogućnosti izloženosti uticaju nekih toksičnih tvari. Iz porodične anamneze vrijedno je saznati podatke o mogućim duševnim bolestima i opaženim poremećajima pamćenja (senilnost).

Za procjenu kognitivnog oštećenja, što je osnovni element kliničke slike, u svakodnevnoj kliničkoj praksi su korisni kratki, orijentacijski tekstovi poput MMS-a (Mini Mental State).

Detaljna analiza neurološkog statusa omogućuje otkrivanje mogućih žarišnih ispada, što upućuje na lokalizirani uzrok demencije. Posebno je vrijedno obratiti pažnju na promjene opsega vidnog polja. U pogledu radiološke dijagnostike koristi se CT (tumori, ishemija), i MR s visokom rezolucijom.

Diferencijalna dijagnoza demencije

DELIRIJUM

DEMENCIJA

POČETAK

Akutni

Podmukao

TOK

Fluktuirajući

Progresivni

STEPEN SVJESNOSTI

Često oštećena, fluktuira

Jasna do kasnog stadija

KOGNITIVNI POREMEĆAJ

Poremećen

Smanjen

HALUCINACIJE

Česte

Nisu česte do kasnog stadija

DELUZIJE

Fluktuiraju

Prisutne

PSIHOMOTORNE AKTIVNOSTI

Povećane ili smanjene fluktuira

Mogu biti normalne

CIKLUS SPAVANJE / BUDNOST Reverzibilan “zalazak sunca” Reverzibilan ali do PROGNOZA 30% stepena mortaliteta

Često isprekidan Progresivno i ireverzibilan

DEPRESIJA

DEMENCIJA

POČETAK

Relativno brzo

Podmukao, neodređen

TRAJANJE

Obično kratko

Obično dugo

RASPOLOŽENJE

Depresivno

Promjenjivo

KOGNITIVNI POREMEĆAJ

Nedoslijedan

Smanjen

ONESPOSOBLJENJE

istaknuto

sakriveno

ODGOVORI

“Ja ne znam”

ćaskanje

PRETHODNA MED. HISTORIJA

često prethodna epizoda depresije Nema predhodne istorije

POROD. HISTORIJA

Često pozitivna na depres

10% nasljedna

SPAVANJE

Slabost rano ujutro

fragmentirano

PROGNOZA

Često reverzibilna

Progresivna, irever

da se u toj mjeri promijeni da bliske osobe imaju utisak kao da se radi o stranoj osobi.

Uobičajeno, bolesnik koji boluje od demencije ne traži ljekarsku pomoć, već ga dovode članovi njegove porodice ili bliski prijatelji koji zapažaju njegove poteškoće sa pamćenjem, otežanim provođenjem zahtjevnih radnji (npr. kuhanje, vožnja).

U anamnestičkim podacima, a ovdje posebno značajnim heteroanamnestičkim, potrebno je saznati da li bolesnik ranije imao kakvih značajnih povreda glave, da li je prebolio meningitis, encelafitis ili neku drugu težu infektivnu bolest, da li je imao epileptičke napade, da li boluje od

Obuhvata delirij i pseudodemenciju ili depresiju. Razlike između njih su prikazane u sljedećim tabelama.

Pseudodemencija predstavlja kognitivni deficit koji se može javiti kod idiopatskih psihijatrijskih poremećaja, naročito velikog depresivnog poremećaja. Deficiti uglavnom podrazumijevaju sniženje pažnje, brzine mentalnih procesa, verbalne fluentnosti i elaboracije. Pacijenti mogu registrovati novi material, ali imaju poteškoće u spontanom prisjećanju koje se tipično poboljšava ako im se daje materijal koji je u vezi sa zadatkom (podsjećanje). Naravno, terapija ove “demencije” podrazumijeva primjenu antidepresiva.

N M K

Demencija Alzheimerovog tipa (DAT) DAT je najčešća demencija s kojom se susrećemo u kliničkoj praksi. Procjene prevalencije DAT-a variraju od 3% u populaciji osoba između 65-75 godina života pa sve do 47% u osoba starijih od 85 godina.

Uzroci DAT-a Uzrok nije poznat, poznati su nam bar neki faktori opasnosti za pojavu te bolesti. Nesporno je da ta bolest najčešće nastaje u tzv. starijoj dobi. Prisustvo nekih posebnih gena također je povezano s pojavom bolesti i to već u mlađoj životnoj dobi. Određeni postotak populacije posjeduje autosomnu dominantnu genetsku mutaciju na 21. hromosomu. Sljedeći poremećaj vezan je za gen koji kontrolira jedan glikoprotein, apolipoprotein E4 ( ApoE4) na 19. hromosomu.

Postoje i vjerovatni faktori opasnosti za pojavu DAT-a: prethodna kraniocerebralna povreda, nizak nivo obrazovanja te dugotrajna izloženost etilnom alkoholu, a mogući faktori opasnosti su prethodna mentalna depresija kao i bolesti štitnjače. Inače DAT se češće javlja u žena u kojih je ranije nastala menopauza.

Patološke promjene u DAT-u DAT patološko-anatomski karakterizira atrofija moždane kore, koja je posebno izražena u graničnom temporalnoparieto-okcipitalnom području te u srednjem temporalnom režnju. Histološki se u DAT-u nalazi značajno smanjenje broja neurona. Uz to se nalaze promjene koje je opisao još Alois Alzheimer: argentofilni senilni plakovi (neurotički plakovi). To su neurofibrilarna vretena, unutarstanične nakupine spiralno podvojenih neuralnih filamenata, posebno brojna u hipokampusu. Najvažnija tkivna promjena je agregacija amiloidnih bjelančevina. Amiloid je polipeptid, derivat mnogo veće molekule amiloidnig proteinskog prethodnika, integralnog proteina stanične membrane. Amiloid stvara plakove, a nakon postizanja kritične koncentracije amiloida u moždanom tkivu nastaje propadanje neurona.

Ove promjene su praćene poremećenim nivoima nekoliko neurotransmitera u mozgu: Noradrenalin – nivo je smanjen do 70% u kortikalnim strukturama, broj noradrenalinskih receptora je očuvan. Noradrenalin je odgovoran za emocionalne i promjene raspoloženja u Alchajmerovoj bolesti.

Dopamin – smanjen, naročito u frontalnom režnju (zbog toga se javljaju znaci parkinsonizma kod nekih bolesnika). Serotonin – smanjen je broj receptora, a aktivnost je očuvana (serotonin je odgovoran za emocionalne promjene i promjene raspoloženja u Alzheimerovoj bolesti). Najproučavaniji i najbitniji neurotransmiteri u Alzheimerovoj bolesti su: Acetil-holin - nivo acetil-holina je jako mali u kortikalnim strukturama koje su odgovor-

ne za kogniciju (ovo je osnova za upotrebu lijekova inhibitora acetil-holin esteraze). Glutamat nivo ekscitatornog neurotransmitera, glutamata, je povišen i vodi do oštećenja kortikalnih i subkortikalnih neurona, dakle, do gubitka pamćenja tipičnog za Alzheimerovu bolest.

Dijagnoza i prognoza DAT-a Dijagnoza DAT-a oslanja se na više postupaka.

U porodičnoj medicini upućeni smo na detaljno prikupljanje anamnestičkih i heteroanamnestičkih podataka o razvoju simptoma bolesti. Ljekar porodične medicine treba da uradi procjenu stepena kognitivnog oštećenja testiranjem MMS-a.

Kod sumnje na demenciju oboljelog upućujemo neurologu ili psihijatru. Tipičan početni simptom DAT-a je progresivno smanjenje sposobnosti pamćenja, što je posebno uočljivo u aspektu kratkotrajnog pamćenja. Prvi su znaci zaboravljanje svakodnevnih obveza, neodgovorno baratanje novcem, zapuštanje lične higijene. Kasnije se javlja apatija, agitacija, agresivnost koja je obično verbalna, anksioznost, poremećaj u rasporedu spavanja i budnosti, razdražljivost i disforija. Promjene nastaju postepeno, neopaženo, tako da se bolest prosječno ustanovi tek oko dvije godine nakon pojave prvih simptoma. Sa progresijom bolesti nastaju smetnje govora u smislu disfazije, usporenja govora, zatim se javlja agnozija - otežano prepoznavanje, te izrazite poteškoće u prostornoj i vremenskoj orijentaciji. Žarišni neurološki ispadi mogu se pojaviti u poodmakloj fazi bolesti, a najčešći su rigor i hod sa sitnim koracima.

Od radiološke dijagnostike u obzir može doći CT i MRI.

Liječenje i menadžment Menadžment i liječenje podrazumijevaju multidisciplinaran pristup. Izrazito značajnu ulogu ima podrška porodice i zajednice, dok smještanje pacijenta u specijalizovane ustanove ima smisla tek u poodmakloj fazi bolesti. Oboljeli treba da vode što normalniji život, u početku samostalan, ali im je tokom bolesti potrebna sve veća pomoć.

Terapija podrazumijeva inhibitore enzima acetilholin-esteraze, NMDA antagoniste i ekstrakt ginka bilobe. Inhibitori holinesteraze su se pojavili 1997. godine i djeluju tako što sprječavaju razlaganje acetil-holina, neurotransmitera koji je odgovoran za pamćenje, time što inhibiraju enzim acetiholin esterazu. Donepezil (Aricept, Yasnal) je inhibitor holinesteraze koji je registrovan u terapiji blage i umjerene teške Alzheimerove demencije. Pokazao se i kao efikasan lijek za terapiju vaskularne demencije koja je drugi najčešći uzročnik demencije.

Rivastigmin (Exelon) je noviji lijek koji ima selektivnije dejstvo na centralnu holinesterazu u odnosu na perifernu, a ima i selektivnije dejstvo u moždanoj kori i hipokampusu. Osim inhibicije acetilholinesteraze, rivastigmin ima inhibitorno dejstvo i na butirilholinesterazu, što postaje zna-

čajno u uznapredovaloj bolesti.

Najnoviji lijek koji je odobren za liječenje umjerenog do težeg oblika Alzheimerove bolesti je antagonist NMDA (N-metil-D-aspartat receptora) Memantin (Ebixa). Deluje tako da smanjuje djelovanje glutamata na određene receptore u mozgu i time smanjuje simptome Alzheimerove bolesti. Blokadom receptora, smanjen je ulaz kalcijuma u ćeliju i postiže se neuroprotekcija.

Memantin kontroliše Alzheimerovu bolest, ali je ne liječi. Efekat memantina vidi se u poboljšanju kognitivnih i psihomotornih sposobnosti u obavljanju dnevnih aktivnosti i dobroj toleranciji i kod duže primjene.

Sporedni efekti lijeka su: alergijske reakcije, pospanost, povišen krvni pritisak, glavobolja, kašalj, konfuznost i umor.

Plod ginkgo drveta Listovi ginkga se skupljaju u maju i njihov sastav je bogat flavonoidima, jednom od aktivnih supstanci. Smatra se da flavonoidi imaju antioksidantno dejstvo, a da ginkoglidi (druga aktivna supstanca) sprječavaju zgrušavanje trombocita.

Pretpostavlja se da antioksidantna svojstva biljke usporavaju starošću uslovljeno opadanje broja receptora moždanih ćelija hipokampusa, odgovomih za memoriju i na taj način poboljšavaju saznajne sposobnosti onih koji boluju od Alzheimerove demencije. S druge strane, efekat ginkgo ekstrakta na trombocite sprječava razvoj tromba u moždanim krvnim sudovima, smanjujući rizik od razvoja vaskularnih demencija (optimalna doza preparata 120mg/dan podijeljena u 2-3 dnevne doze). Za sada je pokazano da ovaj preparat može da uspori razvoj demencije, ali ne i da poboljša već postojeće stanje.

Za smirivanje simptoma tjeskobe i moguće agresivnosti mogu se dati male doza Haloperidola (Haldol 2 mg) a antidepresivi (SSRI) u slučaju prisutnosti elemenata depresije.

Prognoza bolesti Bolest ima postepeno progresivan tok, traje od 5-10 godina (u prosjeku osam god.), uzrok smrti je najčešće hipostatska pneumonija i zatajivanje funkcije bubrega.

Literatura 1. Alzheimer Disease International. World Alzheimer Report 2011.

The benefits of early diagnosis and intervention. Published

by Alzheimer’s Disease International (ADI), September 2011.

2. Alzheimer’s Association. Basics of Alzheimer’s disease: what it is and what you can do. 2010. http://www.alz.org/national/ documents/brochure_basicsofalz_low.pdf. Accessed 30/09/11.

3. Gerijatrija, Prof dr.Zijad Duraković, Zagreb 2007, poglavlje 11, str.(388-392).

4. Priručnik kliničke psihijatrije Kaplan i Sadok, Jastrebarsko 1998,str. (27-33).

5. Geldmacher DS, Whitehouse PJ. Evaluation of dementia, N Engl J Med 1996.

6. Mayeux R,Sano M Treatment of Alzheimer disease.N Engl J Med 1999.

7. Prusiner SB, Neurodegenerative disease and prions.N Engl J Med 2001.

8. www.ordinacije-laboratorije.com/neurologija/alchajmerova-bolest 9. www.mentalnozdravlje.com/poremecaji/demencija.html

107

N M K

S

vaka faza društvenog razvoja ima svoje karakteristike i praćena je raznovrsnim pojavama. Tako možemo reći da je savremeno društvo, sa svim zakonitostima, kretanjima, promenama i obeležjima svog dinamičnog zbivanja i pod uticajima industrijalizacije, automatizacije i ubrzanog razvoja tehnologije, izazvalo jedan od tipičnih fenomena današnjice – slobodno vreme.

Nekada se isticala borba za kvantitativno povećanje slobodnog vremena, a danas je glavni problem u njegovom kvalitetu, odnosno ne kako do njega doći, već kako ga koristiti u svrhu obogaćivanja života ljudi. Nekada je slobodno vreme bilo više usmereno na odmor, revitalizaciju i rekreaciju, a danas i na formiranje ličnosti i kompletan sadržaj permanentnog vaspitanja i obrazovanja.

Slobodno vreme je danas jedna od tema koju je nemoguće zaobići. Fenomen slobodnog vremena posmatramo unutar današnjeg društveno-pedagoškog konteksta u kojem se mladi prepuštaju aktivnostima po vlastitom izboru.

Ono je bitna tačka integracije pojedinca u društvo kao i njegovog psihičkog i fizičkog razvoja.

Svi ljudi ga koriste prema svojim mogućnostima, sposobnostima, ali ponajviše prema svojim željama. U njemu se stvaraju uslovi za razvoj dispozicija, sklonosti, veština, otkriva se nadarenost i talent za određeno područje i pogoduje razvoju svih ljudskih kvaliteta. Slobodno vreme je pretpostavka za celovit razvoj osobnosti, učenje i obrazovanje, a u isto vreme prevencija oblika poremećaja u ponašanju. Posebno značajnim smatramo slobodno vreme dece u izvannastavnim aktivnostima koje mogu svojim kvalitetom uticati na njihovo odrastanje i razvoj. Mlade ljude i njihov način provođenja slobodnog vremena karakteriše činjenica da je to vreme kada ih ne koče pravila i norme koja su više-manje prisiljeni poštovati kod kuće ili u školi.

Šta je slobodno vreme?

Non sholae, saed vitae discimus.

Ne učimo za školu, već za život.

Slobodno vreme gledamo kao promenljivu društvenu pojavu i moderan fenomen koji je obeležio gotovo sva područja društvenoga života: od socijalnog, pedagoškog, ekonomskog, političkog, zdravstvenog, komercijalnog.

Ono je sastavnica društvenog sastava, predmet interesa većine naučnih disciplina u kojima je u središtu čovek. Čovek određuje svoj stil života, tj. postaje subjekt svog položaja u svetu. Teoretičari slobodnog vremena definišu ga na različite načine i proučavaju ovaj fenomen odvojeno od niza pojava koje ga okružuju i upravo u tome greše, jer se slobodno vreme ne može proučavati odvojeno od ostalih čovekovih aktivnosti. Naše mišljenje, osećanje i životna praksa su nerazdvojno povezani: Ne 108

Slobodno vreme i obrazovanje zdravstvenih radnika Jasmina Radojlović, Visoka medicinska škola strukovnih studija ,,Milutin Milanković“ Beograd

možemo biti slobodni u svojim mislima ako nismo slobodni emocionalno, a to nemožemo biti ako nismo slobodni u svojoj životnoj praksi tj. u svojim ekonomskim i društvenim odnosima.

Zbog različitih analiza ovog pojma (filozofske, etičke, estetske, pravne, sociološke, psihološke analize) teško je precizno odrediti šta bi zapravo bilo slobodno vreme. Neki teoretičari se slažu u tome da je to vremenski interval koji je oslobođen svake obaveze, a u kojem osoba pokušava razviti svoje sposobnosti, dok drugi smatraju da je to jednostavno vreme oslobođeno od organizovanog rada. U njega su uključeni potreban odmor, razne porodične i društvene obaveze koje smo dužni izvršavati.

Jedna od prihvatljivih definicija je ona profesora Ratka Božovića koji kaže da je slobodno vreme „skup aktivnosti kojima se pojedinac po svojoj volji može potpuno predati, bilo da se odmara ili zabavlja, bilo da povećava nivo svoje obaveštenosti ili svoje obrazovanje, bilo da se dobrovoljno društveno angažuje ili da ostvaruje svoju slobodnu stvaralačku sposobnost pošto se oslobodi svojih profesionalnih, porodičnih i društvenih obaveza“.

Za čoveka je karakteristično da bira ono što je izvan rizika i odgovornosti i zato će mu najdraža aktivnost biti upravo ona koja ga ne obavezuje, a istovremeno ga odvaja od sveta kojeg doživljava kao stalnu prinudu i opasnost.

Slobodno vreme kod zdravstvenih radnika se ne razlikuje mnogo od slobodnog vremena ostalih prosečnih ljudi, njihovog života i profesije. Postoje određena odstupanja, uglavnom, zbog različitosti posla, različitih pritisaka od strane društva i stresnosti koju ovo zanimanje prouzrokuje i prenosi na onoga ko deluje u okviru njega. Zdravstveni radnici, kao i svi drugi ljudi, imaju slobodno vreme koje troše na razne načine, ali je neizbežno reći da to slobodno vreme svakako iziskuje rad na samom sebi i stalno usavršavanje i konstantno obrazovanje kako bi bili u skladu sa svojom obavezom, zakonom i dužnostima. Svaki zdravstveni radnik, pre nego sto počne delovati u svojoj oblasti, zna da je dužan da na najbolji način radi i pomaže

pacijentu, da ne pravi razlike i time krši etičke norme i time ugrožava svoju egzistenciju na tom radnom mestu. Posao svakog zdravstvenog radnika iziskuje velike napore, trud, odricanja i dodatna osećanja koja se svakako razlikuju od pojedinca do pojedinca. Posao u zdravstu nije nimalo lagan, praćen je raznim frustracijama, tegobama i stresom koji je neizbežan i usled tako provedenog dana, meseca i godina, svaki zdravstveni radnik koristi svoje slobodno vreme na njemu ugodan i zanimljiv način.

Uglavnom, većina zdravstvenih radnika uobičajeno provodi svoje slobodno vreme uz neku dobru knjigu, film, porodične razgovore, planove, zatim provođenje slobodnog vremena s kolegama iz zdravstva koji su ujedno i dobri prijatelji, pohađanje raznih seminara koji mogu biti od velike koristi kada su u pitanju naša edukacija i obrazovanje, a ujedno i razonoda jer smo svojevoljno odlučili da odemo na takvo predavanje u određenu ustanovu s odabranom ekipom. Stres je neizbežan kada radimo s pacijentima, pa mnogi zdravstveni radnici znaju da se opuste uz razne masaže i relaksirajuće tretmane koje im nude takođe stručna zdravstvena lica, terapeuti. Takođe, zdravstveni radnici svoje slobodno vreme, kojeg je jako malo, koriste i u humane svrhe, čak i kada su van radnog mesta, što je jako pohvalno i humano. Često možemo videti da pomažu u svom neposrednom okruženju kad god su u prilici.

Slobono vreme zdravstvenog radnika, kao i svakog drugog obrazovanog čoveka, pruža mogućnost da dublje razmišljamo o svom životu, osećanjima, postupcima, planovima, namerama, ulogama, obavezama i odgovornostima. Da razmišljamo i radimo na zadovoljavanju naših potreba na ispravan i adekvatan način, da radimo prvenstveno na samom sebi, na svojoj porodici, prijateljima, pacijentima i svim ljudima iz bliskog okruženja.

Kad takav tempo života postignemo i stvorimo balans i pozitivne rezultate na svakom polju u našem životu, znaćemo da smo dobri zdravstveni radnici, ali ne samo zdravstveni radnici, nego da smo dobri ljudi, što nam je osnovna

N M K

uloga u životu. Za čoveka je karakteristično da bira ono što je izvan rizika i odgovornosti i zato će mu najdraža aktivnost biti upravo ona koja ga ne obavezuje, a istovremeno ga odvaja od sveta kojeg doživljava kao stalnu prinudu i opasnost. Svi se mi, bar na trenutak, želimo odvojiti od stvarnog sveta, opustiti se i zaboraviti na sve probleme. Nažalost, vrlo često sadržaj slobodnog vremena ne zavisi o nama samima već o našem društvenom položaju i nivou ekonomske moći koje posedujemo unutar nekog društva. Na jednostavan način, slobodno vreme možemo odrediti kao sve ono vreme koje imamo kad obavimo svakodnevne obaveze.

2. Danas se sloodno vreme ne može zamisliti bez permanentnog obrazovanja čoveka, 3. Kao i radno tako i sloodno vreme ima svoj sadržaj, odnosno određene aktivnosti koje predstavljaju njegovu suštinu.

R. Supek u knjizi „Sociologija i socijalizam“, karakterisao je slobodno vreme u odnosu na procese i pojave u savremenom i u našem društvu. Što se tiče samog položaja slobodnog vremena, u životu današnjeg čoveka autor, između ostaloga, piše: „Čovek danas želi da ima što više vremena. Ali kad ima vremena on postaje zbunjen i ne zna kako bi ga ‘potrošio’“.

Iz iznesenih socioloških interpretacija slobodnog vremena naših autora proizlazi da je ono zaista aktuelan socijalni fenomen savremenog društva koji na razne načine sve to više zadire u pojedina područja modernog života zajednice i pojedinaca i da se vrlo snažno reflektuje u sferi vaspitanja i obrazovanja. Zbog toga je neophodno, i logična je konsekvencija, da interpretacije i dijagnoze sociologa posluže kao polazna osnova pedagoškog proučavanja celokupne problematike slobodnog vremena.

Slobodno vreme je fenomen koji zavisi od uzrasta, čovekovog društvenog statusa lične i društvene mogućnosti kao i opštih društvenopolitičkih odnosa u kojima pojedinac živi kao i karakter društva i kulture kojoj pripada.

Uopšteno govoreći, slobodno vreme predstavlja vreme u kome osoba najpre mora sveobuhvatnije da zadovolji svoje potrebe homo sapiensa, a pre svega homo educusa i homo ludensa.

Dokolica predstavlja stvaralaštvo dok je slobodno vreme masovna pojava. Nenadić polazi od teze da su slobono vreme i dokolica slični pojmovi, ali da nisu identični. Ovaj autor takođe ističe da predgrađanska društva nisu poznavala fenomen slobodnog vremena a dokolicom su se mogle pohvaliti jedino grčka i rimska kultura.

Definicija slobodnog vremena: ,,To je vreme koje nam preostaje kad pozavršavamo sve svoje radne, školske, porodične i društvene obaveze, pa sa ostatkom vremena možemo raspolagati po svojoj volji, bez ikakve prisile i koristiti se njime na način koji nam najviše odgovara i stvara osećaj zadovoljstava u nama.”

Iz ove definicije možemo da konstatujemo sledeće: 1. Da je slobodno vreme društveno uslovljeno i to istorijskim momentima, ekonomskim, klturnim, etičkim i drugim;

Klasifikacija zdravstvenih radnika Zdravstvene radnike, u odnosu na nivo obrazovanja i posla koji obavljaju, podelili smo na: 1. Doktore medicine, doktore stomatologije, diplomirane farmaceute, 2. Viša, odnosno visoka strukovna sestra – tehničar, terapeut, 3. Medicinske sestre, tehničari, terapeuti, labaratorijski tehničari, zubni tehničari, farmaceutski tehničari, stomatološke sestre. „Stručno-medicinske mere, postupke i aktivnosti u zdravstvenoj delatnosti, u zavisnosti od njihove složenosti, obavljaju zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici s odgovarajućom školskom spremom i položenim stručnim ispitom, a odgovarajuće poslove i zadatke i sa odgovarajućom specijalizacijom.”

Stalno praćenje naučnih dostignuća i stručna usavršavanja su obaveza svakog zdravstvenog radnika. Stalna stručna usavršavanja zdravstveni radnik je dužan da prenosi i na ostale zdravstvene radnike, aktivno učestvuje u stručnim društvenim organizacijama.

Prioritet i akcenat je na prevenciji, odnosno primarnoj zdravstvenoj zaštiti jer je u interesu države i zdravstvenih radnika da ima zdravu populaciju.

Uloga slobodnog vremena Slobodno vreme kao opšta društvena pojava ima svoje socijalne, zdravstvene, kulturne i pedagoške funkcije koje se ostvaruju vršenjem odgovarajućih delatnosti, tj. putem aktivnosti slobodnog vremena. Brojne su aktivnosti slobodonog vremena i one koje se međusobno razlikuju

ne samo po sadržaju, već i po nameni u odnosu na pojedine funkcije slobodnog vremena. Iako se klasifikacija aktivnosti slobodnog vremena može vršiti na razne načine, smatramo da se najprikladnija podela u pogledu prakse može postići prema njihovoj ličnoj funkcionalnosti, tj. po samim zadacima slobodnog vremena, a to su odmor, razonoda i razvoj ličnosti. Što se tiče samog prvog zadatka – odmora, on se kod različitih autora tumači na različite načine. Možemo reći da je odmor proces regeneracije, obnavljanja, osvežavanja istrošenih supstanci, energije i to i fizički i psihički, bez obzira na pasivan ili aktivan odnos pojedinaca prema samoj potrebi odmaranja. On ujedno uključuje i popravak od umora, ublažavanje umornosti, odstranjivanje iscrpljenosti nastale u toku svakodnevnih delatnosti i ponovno sticanje fizičkih i psihičkih snaga za potrebe životne i radne kondicije. Odmor je svakako jedna od osnovnih potreba svakog čoveka i ta funkcija slobodnog vremena dobija svoje fundamentalno značenje. Aktivnosti slobodnog vremena koje su namenjene odmaranju vrlo su brojne: počevši od običnog prekidanja rada pa sve do aktivnih oblika, kao što su šetnja, društvene i pokretne igre, sportovi... Aktivnosti ovog područja najraširenije su kod velikog broja korisnika raznih zanimanja, različite dobi i pola. One se mogu provoditi kod kuće, u prirodi, na raznim javnim mestima, individualno i kolektivno, u različito vreme i bez namere postizanja druge svrhe, osim samog odmora.

Druga funkcija slobodnog vremena je razonoda. Ona ima širu namenu u tom smislu što njene aktivnosti uključuju raznovrsnije društvene i kulturne sadržaje. Ovaj zadatak postaje sve veća potreba modernog čoveka koji usled brzog tempa života savremenog društva, a pod raznim uticajima urbane sredine i pod pritiskom monotonije koju mu donosi tehnologija i automatizacija proizvodnih procesa ne pronalazi dovoljno vremena za razonodu i zabavu. Ova funkcija je donekle slična prvoj jer i ona služi osveženju i stvaranju vedrog raspoloženja.

Neke od već spomenutih aktivnosti služe funkciji razonode, a često su toliko povezane da se ne mogu razdvajati. To su, pre svega, raznovrsne društvene i pokretne igre, bavljenje sportovima, odlazak u bioskop, na zabave i priredbe, ples, praćenje televizijskih programa, čitanje zabavne literature itd. Aktivnosti 109

N M K

razonode i zabave svojstvenije su mladim generacijama, a kao vredan stil života potrebne su i odraslom aktivnom stanovništvu, jer dobro raspoloženje i vedrina čoveka, bez sumnje, su stanja koja umnogome obogaćuju život čoveka.

One ga potiču u njegovom delovanju, a svakako su i važno svojstvo komunikativnosti i odnosa među ljudima.

Oba zadatka često se uključuju u zajednički termin „rekreacija“ pa se govori o rekreativnim aktivnostima koje se odnose na aktivan odmor, zdravu razonodu i društveno pozitivnu i humanu zabavu. U tu grupu možemo ubrojiti i turizam koji se s obzirom na svoju ogromnu ekspanziju i popularnost smatra jednim od najraširenijih modernih tehnika i oblika, ogromnu ekspanziju i popularnost smatra jednim od najraširenijih modernih tehnika i oblika upotrebe slobodnog vremena.

Razvijanje ličnosti na svim područjima njene strukture: biološkom, intelektualnom, estetskom, etičkom, socijalnom i karakternom dobija u savremenom društvu sve veći naglasak. U spletu zbivanja modernog društva pod brojnim uticajima moderne tehničke civilizacije čovek treba što svestranije izgrađivati svoju ličnost kako bi se mogao uspešno prilagoditi delatnostima društvenog kretanja i u njih uključiti. Taj zadatak razvijanja ličnosti pomoću slobodnih aktivnosti ima posebno značenje u procesu formiranja ljudi za funkcije samoupravljanja, što zahteva kvalitet svestrane izgradnje ličnosti. U aktivnosti slobodnog vremena namenjene razvitku ličnosti ubrajaju se delatnosti iz raznih područja.

Zdravstveno-fizičke aktivnosti sadrže sistematsko bavljenje pojedinim granama fizičke kulture radi postizanja i razvijanja veće pokretljivosti, fizičkih kvaliteta i sposobnosti kao i višeg stupnja zdravstveno-fizičke kondicije.

Estetski sadržaji slobodnih aktivnosti su likovne delatnosti, sviranje, fotografisanje, posećivanje umetničkih priredbi i sl. Informativno poučne, naučnopopularne i obrazovne delatnosti ostvaruju se čitanjem štampe, praćenjem televizijskih i radio programa, posećivanjem raznovrsnih predavanja, kurseva i seminara koji služe podizanju kulturnog stupnja građana i sticanju novih stručnih znanja.

Zaključak Nekada je slobodno vreme bilo privilegija i simbol isključivo vladajućih klasa koje su ga prisvajale otuđivanjem viška rada proizvođača.

Borbom naprednih radničkih pokreta slobodno vreme se vraća onima koji su ga svojim radom stvarali.

Danas slobodno vreme postaje sve više produkt zanatske i tehničke revolucije, a industrijalizacijom povećane proizvodnje materijalnih dobara i ekonomskog standarda opšta pojava modernog društva. Problematika slo110

bodnog vremena danas je posebno aktuelna tema i predmet proučavanja i u svakodnevoj praksi i u nauci. Slobodno vreme je ono područje svakodnevnog života u kojem pojedinac može realizovati neke od svojih sposobnosti i interesa koji su u drugim područjima zanemareni. Slobodno vreme je sastavnica društvenog sistema. U današnjem smislu nastaje u industrijskoj civilizaciji s tačnim razgraničavanjem radnog i neradnog vremena. Menjalo se zavisno o društveno-političkim uslovima i u odnosu na radne uslove i položaj. S obzirom na to da je u relaciji i interakciji s globalnim društvenim sistemom, njegovo delovanje obuhvata različite aspekte savremenog življenja, rada, razonode i odmora čoveka.

Fenomen slobodnog vremena, kao i njegova svojevrsna problematika, javlja se u prvoj polovini 20. veka, sve se više razvija i ističe u vreme između dva svetska rata, a poslednjih godina postaje i jedan od najaktuelnijih problema savremenog društva. Danas je slobodno vreme tema mnogih autora koji o njemu pišu kao o pojavi modernog društva, bazi kulture i jednom od najvećih problema. Možemo reći da je ono jedan od najtežih i najzanimljivijih problema kojim ljudi treba da nauče vladati. Smatra se da napredak tehnologije ljudima poklanja sve više slobodnog vremena i da nam je ono postalo tako važno jer ga nijedna generacija pre nas nije imala u tolikoj meri. U današnje vreme postavljaju se dva važna pitanja: Kao prvo, teškoća prilagođavanja raznolikim zahtevima društva i kao drugo, iskorištavanje šanse da uživamo u slobodnom vremenu. Naše vreme se ponekad naziva društvom slobodnog vremena. Hoće li savremeno društvo, pa tako i naše, uspeti slobodnom vremenu izboriti i osigurati adekvatnu društvenu vrednost i vaspitno-formativnu snagu ili će se morati pokoriti naletima tehničke civilizacije, zavisno u kojoj meri ćemo prionuti sistematskom razmatranju problematike slobodnog vremena. Brzi tokovi današnjeg i društva u budućnosti mogu nas, ne samo zateći, već i preteći. Zbog svega toga neophodno je, uz punu društveno-političku, ekonomsku, zdravstvenu, zanatsku, slobodno vreme učiniti sastavnim delom vaspitno-obrazovnog sistema i pozitivnim faktorom naše celokupne životne stvarnosti.

Literatura 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

Janković, V. Slobodno vrijeme u suvremenoj pedagoškoj teoriji i praksi. Zagreb: (1973).

Martinić, T. Slobodno vrijeme i suvremeno društvo. Zagreb: Izdavačka kuća Informator. (1977).

Vidulin – Orbandić, S. Fenomen slobodnog vremena u postmodernom društvu(2008).

Ugrina, A., Slobodno vrijeme i mladi.

Mlinarević, V., Miliša, Z., Proroković, A. (2007), Slobodno vrijeme mladih u procesima modernizacije – usporedba slavonskih gradova i Zadra.

Kulić,Despotović,Uvod u andragogiju Izdavač Svet knjiga,Beograd( 2005).

Nada M. Kačavenda Radić, Slobodno vreme i obrazovanje (1989).

V

ećina mladih u regionu je u riziku da pod uticajem svog neposrednog okruženja proba drogu. Pri tome čak 75,7 odsto mladih u Crnoj Gori poznaje nekoga u svom neposrednom okruženju ko konzumira drogu, 59,9 odsto mladih u Srbiji i njih 57,6 odsto u Bosni i Hercegovini - pokazuju rezultati komparativnog istraživanja „Dostupnost droge u regionu i informisanost i stavovi mladih o narkomaniji“, koje je sprovela Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti „Vita“ iz Novog Sada. Istraživanje je sprovedeno tokom novembra 2012. godine na uzorku od 1.893 mladih od 15 do 30 godina iz Srbije, BiH i Crne Gore.

Dostupnost droge je jedan od vodećih faktora rizika širenja narkomanije, što potvrđuju i podaci da je 61,9 odsto mladih u Crnoj Gori direktno ponuđeno nekom od droga, 55,7 odsto njih u Srbiji i 46 odsto u BiH. Iskustvo s drogom je imalo 23,5 odsto ispitanih mladih u Srbiji, 21,3 odsto u BiH i 25,7odsto u Crnoj Gori. Što se tiče rezultata u Srbiji, istraživanje je pokazalo da su mladi u Beogradu u najvećoj meri izloženi narkoticima jer je 69,6 odsto ispitanih potvrdilo da je direktno ponuđeno nekom od droga, što je za čak 14 odsto više od proseka za Srbiju. Najveći broj onih koji su imali iskustva s drogom dolazi iz Kruševca, čak 36 odsto, i takođe Beograda, 32 odsto. Na trećem mestu po procentu ispitanika koji su probali drogu, od osam gradova u Srbiji obuhvaćenih istraživanjem (Beograd, Novi Sad, Niš, Kruševac, Zrenjanin, Subotica, Sombor, Ruma), se nalazi Subotica, 27 odsto.

Istraživanje bolnice „Vita“ dalje pokazuje da među mladima i dalje dominiraju tipične zablude kao, naprimer, podela droga na „lake i teške“ koju odobrava 59,8 odsto mladih u Srbiji, čak 77,6 odsto u BiH i 51 odsto u Crnoj Gori. Dok zabludu da se droga može uzimati kontrolisano i u specijalnim prilikama ima 32,3 odsto ispitanih mladih u Srbiji, 42,4 u BiH i čak 43,3 odsto u Crnoj Gori. Ovakvi stavovi ukazuju na nedovoljnu kritičnost i distancu prema tzv. „lakim drogama“ što povećava rizik od njihove zloupotrebe.

U Srbiji, najveća odstupanja u rezultatima po pitanju odobravanja podele na „lake i teške“ droge imamo u Zrenjaninu 71,6 odsto i Beogradu 70 odsto, dok je zabluda o mogućem kontrolisanom uzimanju droge najizraženija u odgovorima mladih u Beogradu 48,6 odsto i Kruševcu 44 odsto.

Donekle ohrabruju rezultati onih koji narkomaniju prihvataju kao izlečivu bolest (Srbija 66,6 odsto, BiH 71,2 odsto, Crna Gora 62,6 odsto), što govori o spemnosti mladih da daju „drugu šansu“ zavisnicima, verujući u mogućnost njihove resocijalizacije. Međutim, još je u mnogim odgovorima prisutan nerealni optimizam kroz tvrdnje da je za rešenje narkomanije dovoljna čvrsta volja, bez stručne pomoći (Srbija 36,1 odsto, BiH - čak 48,9 odsto i Crna Gora 33,7 odsto).

Kao najdominantniji izvor informisanja na ovu temu kod mladih u regionu su internet i ostali mediji (TV, novine...).

N M K

Momci u mnogo većem riziku od devojaka Momci odrastaju u znatno rizičnijem okruženju, gde je čak 67,2 odsto njih u Srbiji potvrdilo da je bilo ponuđeno drogom (nasuprot 32 odsto devojaka), dok je drogu probalo njih 31,2 odsto u odnosu na 18,4 odsto devojaka.

Razlika je uočljiva i u manjoj kritičnosti i oprezu u stavovima prema drogi pa tako 63,9 odsto momaka podržava podelu na „lake i teške“ droge, nasuprot 57 odsto devojaka, kao i 40,8 odsto momaka koji imaju ideju da se droga može kontrolisano uzimati, nasuprot 26,5 odsto devojaka.

Komparativno istraživanje u Srbiji, BiH i Crnoj Gori:

Dostupnost droge u regionu i informisanost i stavovi mladih Milan Vlaisavljević, autor projekta i direktor bolnice „Vita“

MLADI KOJI U SVOM NEPOSREDNOM OKRUŽENJU IMAJU NEKOGA KO KONZUMIRA DROGE

MLADI KOJI U SVOM NEPOSREDNOM OKRUŽENJU IMAJU NEKOGA KO KONZUMIRA DROGE 89.0%

75.0%

80.0% 70.3% 70.0%

90.0%

64.3%

61.8%

61.4% 59.0%

56.9%

55.8%

60.0%

85.0% 80.0%

48.0%

75.0%

50.0%

67.5%

67.2% 70.0%

40.0%

60.2%

65.0% 60.0%

30.0%

53.7% 55.0%

49.1%

20.0% 50.0%

10.0%

45.0% 40.0%

0.0% Beograd

Novi Sad

Niš

Subotica

Zrenjanin

Kruševac

Sombor

Ruma

Srbija - muški

Ukupan prosek

Srbija - ženski

Crna Gora - muški

Crna Gora - ženski

BIH - muški

BIH - ženski

MLADI SA PREDRASUDOM DA POSTOJE LAKE I TEŠKE DROGE

MLADI KOJI SU BILI PONUĐENI NEKOM OD DROGA 78.0%

90.0%

80.0%

82.7%

67.4% 64.9%

70.0%

80.0%

73.3%

70.0%

60.0%

62.2% 59.6% 57.7% 45.7%

50.0%

60.0%

43.0%

50.0%

40.0%

40.9% 29.2% 30.0%

40.0%

20.0%

30.0% Srbija - muški

Srbija - ženski

Crna Gora - muški

Crna Gora - ženski

BIH - muški

BIH - ženski

Srbija - muški

Srbija - ženski

Crna Gora - muški

Crna Gora - ženski

BIH - muški

BIH - ženski

MLADI SA PREDRASUDOM DA SE DROGA MOŽE UZIMATI KONTROLISANO (povremeno i u specijalnim prilikama)

MLADI KOJI SU PROBALI DROGU

40.0% 35.8%

60.0%

56.0% 52.6%

35.0%

55.0% 30.1% 28.8%

50.0%

30.0%

45.0% 39.1% 25.0%

40.0% 33.8% 17.9%

20.0%

35.0%

15.0%

14.0%

28.3% 26.5%

30.0%

15.0%

25.0%

20.0%

10.0% Srbija - muški

Srbija - ženski

Crna Gora - muški

Crna Gora - ženski

BIH - muški

BIH - ženski

Srbija - muški

Srbija - ženski

Crna Gora - muški

Crna Gora - ženski

BIH - muški

BIH - ženski

111

N M K

-

p r i k a z

k n j i g a

U

Beogradu je 29. novembra 2012. godine, u prepunoj svečanoj sali Dekanata Medicinskog fakulteta, održana promocija knjige „Hronični virusni hepatitis“, autora prof. dr Dragana Delića.

Na promociji knjige govorili su: Akademik prof. dr Nebojša Lalić, dekan Medicinskog fakulteta; recenzenti prof. dr Tanja Jovanović i prof. dr Neda Švirtlih-Stojković; prof. dr Šandor Groza, redovni profesor u penziji; u ime izdavača Branislav Đerić, urednik u Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva Beograd, i, naravno, autor Dragan Delić. Specijalni gost je bio filmski i pozorrišni glumac Ivan Bekjarev.

Odlukom Veća za specijalističku nastavu Medicinskog fakulteta publikacija je namenjena poslediplomskom usavršavanju lekara.

Hronični virusni hepatitis može biti jedna od paradigmi vremena u kojem živimo. Naime, na jednoj strani su mnogobrojni i višeznačni problemi (epidemiološki, klinički, terapijski, ekonomski, socijalni, etički) koje ovaj klinički entitet donosi, a na drugoj strani su činjenice da su nam na raspolaganju efikasne preventivne mere, sofisticirana dijagnostika i moćna antivirusna/imunomodulatorna terapija koja nas je „izvukla” iz sfere terapijskog nihilizma.

Danas, zahvaljući boljem poznavanju patogeneze hroničnog virusnog hepatitisa, virusološkom monitoringu i kombinovanoj terapiji, mnogi autori govore o izlečenju kod 50–85% lečenih bolesnika sa hroničnim hepatitisom C, odnosno zalečenju kod bolesnika sa hroničnim hepatitisom B. Naravno, da bi lečenje imalo svoje medicinsko utemeljenje i očekivanu efikasnost, lekari-kliničari, pre započinjanja terapije, moraju da daju jasne odgovore na mnogobrojna/ zahtevna pitanja: koga lečiti, kada započeti lečenje, kojim lekovima, koji su prediktivni faktori efikasnosti, kako pratiti efikasnost i opravdanost lečenja, koji su toksični efekti lekova i kako ih ublažiti, kako prepoznati razvoj rezistencije, koji je krajnji cilj lečenja, kada prekinuti terapiju, kako lečiti bolesnike kod kojih nije postignut terapijski cilj, koliko dugo pratiti one koji su postigli terapijski cilj itd.?

112

Hronični virusni hepatitis Međutim, i pored akuumuliranog znanja, preventivnih mera i respektabilnih terapijskihh mogućnosti, hronični virusni hepatitis je i danas jedan dan od vodećih uzročnika morbiditeta i mortaliteta u humanoj medicini. Činjenice da preko 600 miliona ljudi širom sveta ima hroničnu nu infekciju jetre sa nekim od primarno hepatotropnih otropnih virusa, da nema eradikacije hronične hepatitis patitis B virusne infekcije i pored kombinovane terapije, erapije, kao i da je dekompenzovana posthepatitisna titi ciroza i najčešći jč šći uzrok transplantacije jetre, govore da smo još daleko od definitivnog i sveobuhvatnog rešenja.

Zbog svega toga, kao i zbog drugih nerešenih

U ovoj knjizi pokušao sam da napravim prirodnu i prihvatljivu sintezu tuđih istraživanja i spoznaja i mog višedecenijskog iskustva, kao i mojih pogleda i otkrića u oblasti humane hepatologije. Ističem i ovom prilikom značajan doprinos svojih učitelja, prof. dr Šandora Groze i prof. dr Predraga Nikolića, koji su presudno uticali na moju edukaciju u ovoj oblasti medicine i čiji se uticaj, bar ja tako mislim, oseća na svakoj stranici ove knjige. U pisanju knjige krucijalan doprinos dali su vrhunski virusolog dr sc. med. Sonja Žerjav i patolog prof. dr Ivan Boričić. U izradi grafikona, tabela i slika presudna uloga je bila dr Nikole Mitrovića, pa da verujem da će nadmašiti svoje učitelje.

Pišući ovu knjigu poslednjih šest godina, bio sam u kontinuitetu „primoran“ da postojeće istine dopunjujem novim otkrićima i rezultatima mnogobrojnih studija. Iskreno verujem da će nadolazeća otkrića u humanoj hepatologiji brzo nametnuti potrebu štampanja dopunjenog ili značajno izmenjenog izdanja. Možda je to mana ili lepota i vrlina pisanih tekstova, ali je sigurno dilema i nepoznanica, možda i zabluda, ovaj kli- veliki stručni izazov za sve istraživače-kliničare nički entitet biće predmet značajnih istraživanja i poklonike pisane reči. u dolazećim godinama i decenijama.

Iz Predgovora autora

N M K

23. novembar 2012.

“Acta Medica Academica” u indeksnoj bazi MEDLINE

N

aučni časopis Odjeljenja medicinskih nauka Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine “Acta Medica Academica” uvršten je u prestižnu indeksnu bazu MEDLINE (PubMed).

Uspjeh je to svih istraživača i naučnih radnika koji su do sada pisali radove za taj časopis. Značajan broj radova objavljenih u časopisu “Acta Medica Academica” u posljednjih pet godina pisali su zaposlenici Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla.

Indeksacija ovog časopisa u tako prestižnoj indeksnoj bazi je veliko priznanje za državu Bosnu i Hercegovinu, jer broj časopisa iz Bosne i Hercegovine indeksiranih u značajanim indeksinim bazama, je neznatan. Urednici časopisa “Acta Medica Academica” su akademik Husref Tahirović i akademik Berislav Topić.

Univerzitetski klinički cenatar Tuzla čestita Akademiji nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine na postignutom uspjehu. Više o časopisu možete saznati na linku www.ama.ba

In memoriam

Našeg uvaženog prof. dr Bogdana Žigića ispratili smo u vječnost 1. novembra 2012. godine na groblju „Sveti Pantelija“, Borik u Banjaluci. Sahrani je, uz porodicu, prisustvovao veliki broj prijatelja, kolega, ali i ljudi kojima je on pomogao u trenucima kada im je to bilo najpotrebnije. Na vrlo dostojanstven način i u tišini smo se oprostili od izuzetnog ljekara, velikog humaniste i dobrog čovjeka.

Komemorativnoj sjednici, koja je održana 1. novembra 2012. godine u Banskom dvoru, uz prisustvo velikog broja kolega i poštovaoca profesora Žigića. Tužnom skupu prvo se obratio dekan Medicinskog fakulteta Banjaluka prof. dr Milan Skrobić koji je, pored 1938-2012 biografskih podataka, ukazao na pedagoški rad prof. dr Bogdana Žigića. Naglasio je da je on bio prvi abdominalni hirurg u Bosni i Hercegovini, te da je objavio preko 100 radova, a autor je udžbenika Pregled hirurškog bolesnika. Na Medicinskom fakultetu, od izbora u zvanje docenta, predavao je i dio gradiva iz predmeta hirurgija, oblast abdominalne hirurgije i plastično-rekonstruktivnu hirurgiju, te ratnu hirurgiju. Učestvovao je kao i organizator nastave i ispitivač za provjeru znanja studenata, gdje je insistirao na podizanju nivoa znanja i kriterijuma kako u nastavi, tako i na ispitima. Zatim se skupu obratio prof. dr Brano Topić, generalni direktor Kliničkog centra Banjaluka, s riječima topline i sjećanja na svog mentora. Rekao je da je veoma teško u nekoliko minuta opisati i oprostiti se od čovjeka poput prof. Bogdana Žigića, velikog ljekara i još većeg čovjeka, istinskog humanistu i vizionara, koji se iz prosječnosti izdigao svojim poštenjem, znanjem, odnosom prema pacijentima i kolegama. Prof. dr Brano Topić je rekao: “Nama, mladim hirurzima, bio je veliki učitelj, podrška i mentor. Učio nas je da ne samo tehnički savršeno operišemo, već i da razmišljamo kao pravi ljekari, kompletne ličnosti, posvećene pacijentu.

Osmijehom i toplim riječima je, nakon skalpela, liječio svoje pacijente. Uspjehe i padove svojih specijalizanata, nas tada mladih hirurga, doživljavao je kao svoje. Banjalučka hirurgija, Klinički centar, ne bi bili to što jesu da nisu imali ljude koji su konstantno unapređivali sebe, druge i svijet u cjelini – jednom riječju, da nisu imali profesora Bogdana Žigića uz sebe. Znao je prepoznati kada i koga podržati, osjećao je koliko se vještine i potencijala krije u svakom od nas. Profesor je svugdje u svijetu afirmisao Klinički centar Banjaluka. Mi koji smo radili s njim, imali smo veliku čast i zadovoljstvo da učimo od najboljeg ne samo ljekara, već i čovjeka.“ Ministar zdravlja i socijalne zaštite prof. dr Ranko Škrbić se poslijednji obratio skupu s riječima da je prof. dr Bogdan Žigić ostavio neizbrisiv trag ne samo u zdravstvu, već i u cjelokupnoj javnosti Republike Srpske. Naglasio je da je od grada Banjaluke dobio priznanja za rezultate ostvarene u oblasti zdravstva, te Zlatni grb grada. Prof. dr Ranko Škrbić je rekao: “Velika je čast dobiti priznanje od svojih kolega, a profesor Žigić ga je dobio od članova Komore doktora medicine Republike Srpske, koja mu je dodijelila ovo najviše priznanje - Veliki pečat, za savjestan i požrtvovan rad. Ipak, najviše priznanje, najveće poštovanje dobio je od svojih pacijenata, od naših građana, koji su znali prepoznati istinskog humanistu, odličnog hirurga i još boljeg čovjeka. Zdravstvo jedne zemlje ne čine samo zgrade i oprema, čine ga prvenstveno ljudi. Ljudi koji su spremni mijenjati svijet, koji imaju viziju i širinu, a profesor Bogdan Žigić bio je upravo takav.“ Republika Srpska izgubila je omiljenog profesora i pedagoga, vrhunskog hirurga, velikog čovjeka i humanistu. Bila nam je čast poznavati profesora Bogdana Žigića. Neka mu je vječna slava i hvala!

113

N M K

-

s t r u ~ n i

s k u p o v i

VII dani porodične medicine Uvažene kolege iz Hrvatske Tanja Pavliško-Pekez, iz Makedonije prim. dr Ljubin Šukrijev, kao i dr Elain Smith iz Engleske, iznijeli su iskustva iz svog svakodnevnog rada, što je doktorima

nuirane med. edukacije, nove smjernice u liječenju određenih bolesti i stanja i njihova primjena u praksi kao i mnogobrojne studije o upotrebi oralnih atidiabetika, antihipertenziva, do predavanja

porodične medicine RS uveliko približilo uslove i način rada njihovih doktora porodične medicine na terenu ili u ambulantama na selu, u gradu ili u poliklinici.

Skupu su takođe prisustvovale uvažene kolege iz drugih udruženja, posebno iz Udruženja neurologa, s kojima se nastavlja praksa dobre saradnje i međusobnog uvažavanja.

Tokom naredna dva dana, izmjenjivale su se teme iz različitih oblasti.

“Važnost edukacije kod osoba oboljelih od DM typ 2” prezentovala je mr sc. dr Suzana Savić, nakon čega je slijedilo niz predavanja iz radioterapije, konti-

“Uloga doktora porodične medicine u skriningu melanoma” koje je održao prim dr J. Bandić, predsjednik Balkanskog udruženja za dermoskopiju, ORS Hospital Beograd.

Paralelno je održano niz radionica, što je uveliko pomoglo poboljšanju kvaliteta rada doktora porodične medicine.

Kulturni sadržaj ovog skupa upotpunilo je Gradsko pozorište “Jazavac” Banjaluka koje je doprinijelo ionako lijepoj atmosferi i druženju ljudi koji svakodnevno sagorijevaju na svom radnom mjestu.

Iz svega navedenog se može zaključiti da je Udruženje doktora porodične medicine RS dovoljno sazrelo da može organizovati skup kao što je konferencija održana u Tesliću, okupiti uvažene predavače i zdravstvene profesionalce iz svih oblasti medicine, te animirati kolege da dođu iz svih dijelova RS kao i zemalja u okruženju da prisustvuju tom skupu bilo da podijele svoja znanja, bilo da čuju nešto novo, korisno za unapređenje svog rada u ambulantama porodične medicine.

K

onferencija VII dani porodične medicine sa međunarodnim učešćem trajala je od 2. do 4. novembra 2012. u prelijepom ambijentu Banje Vrućice, Teslić, i pokazala je ponovo da porodična medicina s pravom zaslužuje svoje mjesto u zdravstvenom sistemu Republike Srpske.

Pristup organizaciji, koncept koji uključuje više predavačkih metoda, izbor tema, obnavljanje određenih vještina, potrebnih u svakodnevnom radu doktora porodične medicine, pokazali su ozbiljnost s kojom se prišlo organizaciji i realizaciji ovog skupa.

Svečano otvaranje konferencije počelo je kulturnim programom Etno-grupe “Iva”. Nakon uvodnog govora predsjednika Udruženja doktora porodične medicine RS mr sc. dr Draška Kuprešaka skupu se obratio direktor FZO RS Goran Kljajčin.

Biljana Obradović, izvršna direktorka Sektora za razvoj zdravstvenog osiguranja u FZO RS, je prezentovala kako obezbijediti održivo finansiranje zdravstvenog sektora u RS. Samo prisustvo predstavnika FZO RS pokazuje da Udruženje doktora porodične medicine predstavlja ravnopravnog partnera u razgovoru s drugim udruženjima i institucijama, čemu se donedavna moglo samo nadati.

Dr Ružica Nikić

114

N M K

U

Pekingu, NR Kina, od 5. do 28. septembra ove godine održan je drugi po redu septembarski seminar tradicionalne medicine na temu: Liječenje medicinskim biljkama koje se u kineskoj medicini koriste više od 2000 godina.

Skup je organizovan od strane Akademske bolnice Sihuan, Peking, pod pokroviteljstvom kineske vlade, a u saradnji sa ministarstvima zemalja širom svijeta.

Iz Republike Srpske uključeno je bilo Ministarstvo za ekonomske odnose Vlade RS kao i Ambasade Kine u BiH.

-

s t r u ~ n i

s k u p o v i

Peking, septembar, 2012. Godine

Seminar tradicionalne medicine Kineska strana je takođe zainteresovana za usavršavanje naših ljekara u Kini kao i saradnju iz svih oblasti medicine i pomoć u istraživanju i razvoju.

Dr Miloš Mudrenović, pedijatar-gastroenterolog

Na seminaru su učestvovali dr Miloš Mudrenović, pedijatar, i dr Jadranka Milanović specijalista fizijatrije iz Kliničkog centra Banjaluka.

Lijekovi biljnog porijekla koji su u kineskoj medicini zastupljeni u 90 odsto procenata i koji se tehnološki obrađuju i pakuju u željeni oblik su izuzetno djelotvorni za liječenje i kao prevencija velikog broja bolesti i zastupljeni su širom svijeta.

O njihovom kvalitetu upoznali smo se na predavanjima vrhunskih kineskih profesora raznih oblasti medicine, a imali smo priliku i da obiđemo nekoliko bolnica i vidimo njihovu primjenu kao i farmaceutske fabrike i univerzitete gdje studenti stiču znanja iz ove oblasti koja se koristi širom svijeta.

Veliki značaj kineska strana pridaje stalnom ulaganju u istraživanja i saradnju iz ove oblasti sa medicinskim partnerima širom svijeta, te je tako i sa ambasadorom BiH u Pekingu gosp. Kovačevićem koji je, kao i prošle godine, bio prisutan na završnoj ceremoniji, razgovarano o daljoj saradnji sa klinikama i ministarstvima u našoj zemlji.

U mnoge dijagnostičko-terapeutske metode kineske medicine naši ljekari su se već uvjerili i koriste ih vrlo dobro u liječenju mnogih oboljenja, a rezultati su vrlo zadovoljavajući, pogotovo ako se zna da su lijekovi vrlo djelotvorni a i prihvatljivi širokoj populaciji ljudi.

115

N M K

U

-

s t r u ~ n i

s k u p o v i

period od 12-15. oktobra 2012. u hotelu „Tuzla“ u Tuzli održan je Treći kongres psihijatara Bosne i Hercegovine sa međunarodnim učešćem. Organizator ovog najvećeg i najznačajnijeg ovogodišnjeg stručnog skupa iz psihijatrije u BiH bilo je Udruženje psihijatara BiH, uz podršku Svjetske psihijatrijske asocijacije (WPA Co-sponsored Congress) i Evropske psihijatrijske asocijacije (Congress under EPA patronage), a pokrovitelj je bila Akademija nauka i umjetnosti BiH. Koorganizator kongresa bila je Klinika za psihijatriju UKC Tuzla. Na kongresu, kome je prisustvovalo oko 250 učesnika iz cijele BiH i još 12 država sa pet kontinenata, predstavljeno je 10 plenarnih predavanja, 25 pozvanih predavanja te preko 60 oralnih prezentacija i oko 120 postera. Kongres je pratio i dodatni stručno-naučni program, kroz cjelodnevni Simpozijum o zavisnostima (kolaborativna aktivnost sa SEEANet), dva internacionalno sertifikovana kursa Evropske psihijatrijske asocijacije (EPA Academia for Excellence CME Courses) te radionica Svjetske psihijatrijske asocijacije o zajedničkoj povezanosti i saradnji profesionalaca u mentalnom zdravlju sa korisnicima i njihovim porodicama kroz preporuke i primjere dobrih praksi u svijetu, koju su vodili istaknuti profesori iz rukovodstva WPA. Glavna tema kongresa bila je “Psihijatrija između fenomenologije i neuronauka”.

Tokom kongresa prezentovani su novi principi i pravci rada i znanja iz brojnih oblasti, naročito psihotičnih poremećaja s posebnim osvrtom na servise ranih intervencija, metodologija i

Treći kongres psihijatara BiH sa međunarodnim učešćem

Rukovodstvo UPuBiH

Sa otvaranja Kongresa

unapređenje servisa u radu sa zavisnicima, ali i iz drugih oblasti. Svi učesnici i predavači kongresa dobili su sertifikate o učešću, a posebni sertifikati načinjeni su za svakog predavača i učesnika na EPA kursevima i WPA radionici (svaka vrsta sertifikata ima bodove KME, dodijeljene od Ljekarske komore Tuzlanskog kantona).

Nakon završetka kongresa održana je Četvrta redovna Generalna skupština

UPuBiH (14.10.2012), s naglaskom na godišnje i izborne aktivnosti. Kongres je podržalo 20 farmaceutskih kompanija, koje su imale svoje štandove tokom svih dana trajanja ovog velikog događaja.

Socijalni program kongresa (ceremonija otvaranja sa koktelom dobrodošlice i gala večera) bio je dobra prilika za međusobno druženje kolega iz svih krajeva zemlje ali i svijeta, nakon intenzivnog kongresnog programa. Na početku kongresa dodijeljena su priznanja Udruženja psihijatara BiH za doprinose bosanskohercegovačkoj psihijatriji našim istaknutim profesorima, kao i plaketa Kliničkog centra u Tuzli jednom od gostiju ovog skupa, a kongres su, uz domaćine i kantonalnu ministarku zdravlja, pozdravili i pomoćnik ministra zdravstva FBiH i ostali počasni gosti.

Tokom kongresa, ali i nakon njega, dobili smo brojne pohvale za odličnu organizaciju, kvalitetan stručni program i izuzetnu brigu o svim našim gostima i učesnicima, a u WPA i EPA smo poslali izvještaje i o svim njegovim pratećim stručnim aktivnostima. Naredni, 4. kongres psihijatara BiH planirano je da bude održan za četiri godine, u Banjaluci Pripremio: Dr Goran Račetović, generalni sekretar UP BiH

116

N M K

-

s t r u ~ n i

s k u p o v i

13. kongres oftalmologa Srbije Prof. dr Slavica Đukić-Dejanović

U

Beogradu je od 17. do 20. oktobra 2012. godine u Best Western Hotelu ,,M” održan 13. kongres Udruženja oftalmologa Srbije sa međunarodnim učešćem. Na kongresu je bilo više od 600 registrovanih učesnika iz Srbije i desetak zemalja, a među predavačima su bili vrhunski oftalmolozi iz Švedske, Njemačke, Rusije i, naravno, okruženja.

Kongres je otvorila ministarka zdravlja i socijalne zaštite Republike Srbije prof. dr Slavica Đukić-Dejanović, koja je rekla da će Vlada nastaviti da podržava stručne manifestacije i stručnjake, ali i da će raditi na podizanju dostojanstva pacijenata, ljekara i zdravstvenog osoblja. Ona je naglasila da je Vlada Srbije pomogla Nacionalnu banku rožnjače.

U nastavku protokolarnog dijela riječi dobrodošlice uputio je dekan Me-

dicinskog fakulteta prof. dr Nebojša Lalić. Potom su se obratili i prof. dr Ivan Stefanović, direktor Očne klinike Kliničkog centra Srbije i predsjednik Organizacionog odbora, te prof. dr Svetozar Cvetković. Kongres je akreditovan od Zdravstvenog saveta Srbije.

Plenarno predavanje je održao prof. dr Steven Seregard iz Švedske, predsjednik Evropskog društva oftalmologa.

Na svečanom otvaranju u umjetničkom dijelu nastupili su gudački kvartet i muzička grupa.

Teme kongresa su obuhvatile najvažnije aspekte iz oblasti medikamentozne retine, hirurške retine, glaukoma, bolesti rožnjače, katarakte, refraktivne hirurgije, kontaktologije, neurooftalmologije, traume oka i pedijatrijske oftalmologije.

Program kongresa je izložen kroz: - usmena saopštenja originalnih radova;

- poster prezentacije; - predavanja gostiju iz inostranstva; - domaće i međunarodne simpozijume (Dijabetes kroz oko i dijabet u oku; Simpozijum Nemačkog društva oftalmologa i Udruženja oftalmologa Srbije; Graves orbitopatija; Kontaktna sočiva; Dileme, kontroverze i izazovi u hirurgiji katarakte; Sudsko-medicinsko veštačenje sa posebnim osvrtom na sudskomedicinsko veštačenje u oftalmologiji; Savremeni koncepti procene konzervativnog lečenja u strabologiji; Oftalmologija u Rumuniji; Simpozijum za medicinske sestre i tehničare te sponzorisani simpozijumi farmaceutskih kompanija); - stručne kurseve (Zadnji uveitis podela, klinička slika, dijagnostika i terapija; Klinička evaluacija alergija oka ) i - hirurgiju uživo.

Značajno učešće je imala zvanična delegacija njemačkih oftalmologa sastavljena od najeminentnijih stručnja-

Prof. dr Nebojša Lalić

Prof. dr Ivan Stefanović

117

N M K

-

s t r u ~ n i

s k u p o v i

Jubilej u Beogradu Prof. dr Klaus-Peter Steuhl

ka. Simpozijum njemačkog i srpskog udruženja oftalmologa su vodili eksperti iz oblasti hirurgije rožnjače Klaus-Peter Steuhl, Esen; Berthold Seitz, Homburg - Sar; Philipp Eberwein, Frajburg, te Milenko Stojković, Đorde Kontić i Ljubiša Nikolić iz Srbije.

Doc. dr sc.

Nađa Marić Bojović

U Doc. dr Milenko Stojković

Kolege su imale priliku da u Velikoj sali hotela ,,M” gledaju telemedicinski prenos operacija iz operacione sale Očne klinike Kliničkog centra Srbije koje su obavili doc. dr Milenko Stojković, doc. dr Miroslav Knežević i ass. dr Dejan Rašić.

Kongres je protekao u atmosferi razmjene stručnih iskustava i informacija, te prijatnog druženja kolega.

Autor teksta: Dr Ljubica Perić-Lazić, oftalmolog, Opšta bolnica ,,Sveti apostol Luka“ Doboj

Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u srcu Beograda, održan je jubilarni Četrdeseti edukativni simpozijum Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Srbije u periodu 25–26. oktobar 2012. godine. Ovogodišnji XL simpozijum bio je fokusiran na XL (extra Large) temu „Spektar anksioznih poremećaja - izazov savremenog doba“, jer su anskiozni poremećaji među najraširenijim psihijatrijskim poremećajima u cijelome svijetu sa oko 25% zastupljenosti među svim drugim uzrocima mentalno-zdravstvenih poteškoća. Koorganizatori ovog simpozijuma bili su Društvo za biološku psihijatriju Srbije i Udruženje psihijatara Srbije.

Dvodnevni izvrsno koncipiran i organizovan simpozijum okupio je oko 400 učesnika (među kojima i dvadesetak učesnika iz Republike Srpske), sa oko 40 aktivnih učesnika iz četiri zemlje (Srbije, SAD, Austrije i Australije), te kroz osam simpozijuma, dva okrugla stola i dva mini-simpozijuma, na sveobuhvatan način učesnicima približio nove koncepte iz ove oblasti uz

podsjećanje na ranije usvojena znanja, podstakavši brojne diskusije na visokom stručnom nivou. Desetak farmaceutskih kompanija su podržale ovaj stručni skup prvog reda iz oblasti psihijatrije koji ima zavidnu tradiciju, ali i neizmijenjeni, visoki kvalitet i prezentuje postignuća, prije svih, zaposlenih na klinici i njihovih saradnika, a posljednjih godina i poznatih međunarodnih učesnika. U toku trajanja simpozijuma, u foaeju Jugoslovenskog dramskog pozorišta imali smo priliku pogledati izložbu likovnih radova korisnika Klinike za psihijatriju KCS, kao dio partnerske saradnje s Udruženjem “Prostor”.

Odličnu organizaciju direktorke Klinike za psihijatriju doc. dr sc. Nađe Marić-Bojović i njenih saradnika (na prvom mjestu ass. dr Milana Latasa i prim. dr Dragane Duišin) podržali su svojim dolaskom i visoki gosti ministarka zdravlja Srbije prof. Slavica ĐukićDejanović, te predstavnici Kliničkog centra Srbije, Medicinskog fakulteta i Univerziteta u Beogradu. Na otvaranju simpozijuma, osvrt na jedinstveno dugu tradiciju kontinuirane edukacije klinike dali su njeni prethodni rukovodioci prof. Mirko Pejović, prof. Jovan Marić i prof. Miroslava Jašović-Gašić, a na zatvaranju skup je pozdravio i prim. dr Živorad Kastratović, predsjednik Organizacionog odbora Prvog simpozijuma klinike, iz davne 1976. godine. Promovisana je i nova internetska stranica Klinike za psihijatriju KC Srbija, www. psihijatrijakcs.org.

Organizatori su se potrudili da iza intenzivnog prvog radnog dana učesnici imaju prilike da se relaksiraju i druže na svečanoj večeri, koju je pomogla kompanija “Actavis”, kao generalni sponzor simpozijuma.

Najavljeno je da će tokom 2013. godine biti organizovan niz aktivnosti kojima će se obilježiti 90 godina od osnivanja današnje Klinike za psihijatriju KCS u Beogradu, sa završnicom krajem iduće godine organizovanjem XLI edukativnog simpozijuma, čemu se unaprijed radujemo.

Pripremili: Dr Nada Latinović-Matović, Dom zdravlja - CMZ Kozarska Dubica Dr Goran Račetović, Dom zdravlja - CZMZ Prijedor

118

N M K

P

rimary Care Diabetes Europe (PCDE) ima za cilj da promoviše visoke standarde primarne zdravstvene zaštite ljudi koji žive s dijabetesom širom Evrope. Naglasak je stavljen na uvođenje medicine zasnovane na dokazima u svakodnevnoj praksi kao i promovisanje edukacije o dijabetesu u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

Udruženje je osnovano u skladu s ciljevima “Deklaracije svetog Vinsenta” (1989). Grupa zainteresovanih ljekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti sastala se u Atini (1995) i osnovala prvi sastanak u Lisabonu (1996) formulišući prihvaćene ciljeve, ustav, akcioni plan i izabrani odbor. Od jula 2001. godine članstvo je otvoreno za sve profesionalce koji rade u primarnoj zdravstvenoj zaštiti (specijalisti opšte/porodične medicine, medicinske sestre, nutricionisti, pedijatri, farmaceuti…) u borbi protiv tegoba koje nosi dijabetes tip 2. Za PCDE je izuzetno važno proširiti edukativne aktivnosti vezane za dijabetes.

Od 2005. godine udruženje je zvanično priznato kao međunarodna neprofitna organizacija koja ima sljedeće ciljeve: Da održava godišnje ili dvogodišnje konferencije, da podstakne primjenu smjernica primarne zdravstvene zaštite u svakoj evropskoj zemlji, da obezbijedi bilten i da razvija informacione sisteme za članove, da podstakne multidisciplinarni pristup obuke, razvoj usluga i poboljšanje kvaliteta njege oboljelih od dijabetesa tipa 2 širom Evrope.

Udruženje trenutno ima oko 4.200 članova. Članstvo u Generalnoj skupštini je otvoreno svim stručnim članovima PCDE-a putem kandidature. Generalna skupština glasa za predstavnike Izvršnog komiteta, čiji je broj članova ograničen na 12.

Ambicija PCDE-a je da poveća broj učesnika i da se njihov cilj proširi i na druge konferencije kao što su EASD I WONCA - Europe, kako bi mogao da ostvari svoju važnu misiju: fokusiranje na bitnu ulogu primarne zdravstvene zaštite u borbi protiv rastućih tegoba koje nosi dijabetes melitus tip 2.

U periodu od 25-26.10.2012. godine u Barseloni, Španija, održana je XII međunarodna konferencija o dijabetesu u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u Evropi (PCDE). Konferenciji je prisustvovalo oko 370 učesnika iz cijele Evrope.

Specijalistima porodične medicine je omogućeno da podijele informacije, razviju kontinuiranu medicinsku edukaciju i promovišu istraživanja na polju primarne zdravstvene zaštite, kao i da

-

s t r u ~ n i

s k u p o v i

XII međunarodna konferencija o dijabetesu u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u Evropi (PCDE)

Promocija edukacije o dijabetesu u primarnoj zdravstvenoj zaštiti razmijene iskustva o vodećim problemima u regionu iz ove oblasti.

Veoma sadržajan naučni program je održan u kongresnim dvoranama u veleljepnom “Barcelo Sants” hotelu.

Tokom ove konferencije u okviru naučnog programa izložene su oralne i poster prezentacije vodećih stručnjaka iz oblasti dijabetesa, tri satelitska simpozijuma, fokusirana na specifične potrebe ljudi koji žive sa dijabetesom i na nove terapijske mogućnosti u liječenju ove bolesti. Razmjenjivana su iskustva kroz plenarne sjednice, okrugle stolove i work shopove na teme: • Skrining i dijagnostikovanje dijabetesa i njegove komplikacije • Stratifikacija i razmjena iskustava o rizicima za nastanak metaboličkog sindroma

• Njega usmjerena na pacijente oboljele od dijabetesa • Model zajedničke njege pacijenata • Ažuriranje vodiča za dijabetes • Nove terapije • Dijabetesno stopalo • Medicinska nutriciona terapija Nakon radnog dijela konferencije uspješnost druženja uljepšala je posebnost grada Barselone i organizovani zajednički izleti. Već odavno provjereno dobar organizator je bila kompanija “Sanofi-aventis”, čija besprijekorna organizacija je nadmašila sva očekivanja, na zadovoljstvo svih učesnika.

Dr Srđan Mijatović i dr Igor Novaković DZ Bijeljina, dr Sanja Tešanović DZ Banjaluka

Tekst pripremila dr Sanja Tešanović, specijalista porodične medicine

119

N M K

-

s t r u ~ n i

s k u p o v i

II ISPOR bh konferencija farmakoekonomike i istraživanja ishoda sa međunarodnim učešćem

Procjene zdravstvenih tehnologija (HTA) i donošenje odluka o finansiranju lijekova

U

druženje za farmakoekonomiku i istraživanje ishoda u Bosni i Hercegovini – ISPOR BH, regionalni ogranak, organizovao je Drugu ISPOR BH konferenciju farmakoekonomike i istraživanja ishoda sa međunarodnim učeščem pod temom „Procjene zdravstvenih teh-

nologija (HTA) i donošenje odluka o finansiranju lijekova“, a koja se održala u Sarajevu 23.11.2012. godine.

Na konferenciji je učestvovalo preko 130 učesnika, predstavnika farmaceutske industrije, fondova/zavoda zdravstvenog osiguranja, zdravstvenih fakulteta i zdravstvenih profesionalaca.

Cilj konferencije bio je predstaviti savremene tokove na polju procjene zdravstvenih tehnologija (engl. Health Technology Assessment) – HTA u EU i zemljama okruženja, te razmotriti mogućnosti i perspektive Bosne i Hercegovine kada je u pitanju implementacija HTA sa posebnim fokusom na donošenje odluka o finansiranju lijekova.

Procjena zdravstvenih tehnologija – HTA predstavlja multidisciplinaran, stručan, nepristrasan, objektivan i transparentan proces procjene kliničke efektivnosti i sigurnosti, uz ekonomsku analizu novih ili već postojećih zdravstvenih tehnologija (lijekova, medicinskih proizvoda, kirurških procedura, dijagnostičkih postupaka, kao i ostalih tehnologija s područja prevencije, dijagnostike, liječenja i rehabilitacije), uzimajući u obzir etička, socijalna, pravna i organizacijska načela.

Sistem procjene zdravstevnih tehnologija počeo se razvijati 70-tih godina u Evropi sa ciljem pružanja naučnih i na dokazima utemeljenih procjena donosiocima odluka, kako za nove, u pra120

Piše: Tarik Čatić, mr. ph. sc. - predsjednik ISPOR Bosna i Hercegovina

vilu skuplje, tako i tehnologije koje se već koriste. Na nivou EU etablirana je mreža HTA agencija EUnetHTA s ciljem unapređenja saradnje unutar zemalja članica, te povećanje efikasnosti rada nacionalnih agencija.

U okviru plenarnog dijela prezentaciju o aktivnostima Europske mreže agencija za procjene zdravstvenih tehnologija (EUnetHTA), održao je direktor ove organizacije prof. Finn Børlum Kristensen, koji je, između ostalog, naglasio važnost kolaboracije i rada HTA agencija u EU u smislu kvalitetnijeg i bržeg procjenjivanja vrijednosti lijekova,

nja Pravilnik vezan za proces procjena zdravstvenih tehnologija.

Dr. Dragana Atanasijević, koordinator za komponentni kvalitet i konsultant za PZO pri Ministarstvu zdravlja Srbije, na zanimljiv način sa prisutnima je podijelila dosadašnji put razvoja HTA u Srbiji.

Mr. sc. Tarik Čatić, mr. ph., predsjednik ISPOR BH, dao je pregled situacije na polju HTA u BiH kroz prizmu trenutnog zakonodavstva iz ove oblasti u našoj zemlji, te predstavio rezutate pilot istraživanja provedenog od strane ISPOR BH među ključnim donosiocima odluka o finansiranju lijekova i medicinskih sredstava.

ali i drugih tehnologija u procesu donošenja odluka o njihovom finansiranju, odnosno uvrštavanju na liste. U nastavku su predstavljene aktivnosti na ovom polju u susjednim zemljama, Hrvatskoj, Srbiji i Sloveniji, koje su odavno krenule sa aktivnostima na polju formiranja tijela koja trebaju vršiti ovakve procjene i imaju manji ili veći uspjeh na tom putu.

Stanje u Hrvatskoj predstavila je mr. sc. Mirjana Huić dr.med., voditelj Odjela za razvoj, istraživanje i zdravstvene tehnologije pri Agenciji za kvalitetu i akreditaciju u zdravstvu i socijalnoj skrbi, istakavši pomake koji su napravljeni u Hrvatskoj, kao skoroj članici EU u kojoj je trenutno u procesu usvaja-

Stanje u Sloveniji predstavio je prof.

Mitja Kos sa Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani, a pragmatičan pristup za zemlje centralno-istočne Europe dao je dr. sc. David Danko sa posebnim akcentom na procjenu vrijednosti lijekova i formiranja njihovih cijena.

Diskutovano je na temu modela i koncepta HTA tijela u zemljama srednje visokog dohotka, otvarajući pitanja ljudskih resursa i neophodnih kapaciteta u ovim zemljama, jer se još uvijek traži najadekvatniji model HTA, a najveći problem je nedostatak finansijskih i ljudskih resursa, što je posebno vezano za zemlje u razvoju među koje spada i Bosna i Hercegovina.

N M K

U diskusiji je obrazložena mogućnost BiH u smislu priključenja EUnetHTA kao kolaborativni partner obzirom da naša zemlja još uvijek nije članica EU. Kako je zaključeno, postoji mogućnost i podrška uključenja u mrežu, ali da je za to potrebna inicijativa iz naše zemlje, kao i konkretni doprinosi i aktivnosti u radu EUnetHTA, posebno na polju istraživanja i jačanja kolaboracije.

U drugom dijelu konferencije održan je interaktivni kurs modeliranja analize uticaja na budžet (BIA), vođen od strane iskusnog stručnjaka na ovom polju, koji je na jednostavan i razumljiv način učesnike proveo metodom korak po korak, kroz razvijanje modela. Važnost ovog kursa ogleda se u činjenici da u zemljama u regionu, ali i u Bosni i Hercegovini, prilikom podnošenja zahtjeva za uvrštenje lijeka na listu lijekova, jedan od obaveznih, odnosno preporučenih dokumenata jeste i prikaz uticaja uvođenja nove tehnologije u sistem javnog finansiranja.

ISPOR BH je i ove godine, u skladu sa svojom vizijom i misijom, osigurao da u Bosni i Hercegovini budu prezentirane najsvježije informacije vezane za savremene trendove i aktuelne teme na polju farmakoekonomike i istraživanja ishoda.

Ističući neophodnost edukacije na ovom polju koja, nažalost, još uvijek nije formalizovana u našoj zemlji niti prepoznata od strane akademske zajednice, a kako postoji potreba i trend korištenja termina farmakoekonomika, čak i u zakonskim i podzakonskim aktima iz oblasti finansiranja u zdravstvu, ISPOR BH nastoji osigurati kvalitetnu edukaciju, razmjenu iskustava i biti lider na ovom polju, kako bi se implementacija farmakoekonomskih principa provela na ispravan način.

Na konferenciji je i zvanično promovisan prvi modul pod naslovom „Uvod u farmakoekonomiku“, a u okviru ISPOR programa učenja na daljinu. Radi se o prvom modulu, od planirana četiri, koji je preveden na jezike naroda BiH i besplatno dostupan putem naše i ISPORove internet stranice. ISPOR BH je i ovaj put prvi ogranak u regiji koji je konkretnom akcijom pomjerio granice na polju edukacije iz oblasti farmakoekonomike, a za narednu godinu planirani su novi projekti o kojima možete pročitati više na našoj internet stranici, te preuzeti prezentacije sa održane konferencije. www.farmakoekonomika.ba.

-

s t r u ~ n i

s k u p o v i

32. međunarodni kongres transfuziologa, Kankun, 2012.

Poster prezentacija

U

gradu Kankunu – Meksiko, u julu ove godine održan je 32. međunarodni kongres u organizaciji ISTB-a (međunarodno udruženje za transfuziju krvi).

Ceremonija otvaranja kongresa bila je veličanstvena uz drevne plesne rituale i tradicionalnu muziku Maja, uz zvanične pozdrave dobrodošlice koje je uputio predsednik kongresa Julio Martinez Alvarez. Kongresu je prisustvovalo preko 4.600 učesnika. Na ovom velikom naučnom skupu iz Republike Srpske aktivno su učestvovale dr Marija Cvjetković i prim. dr sc. med. Ana Macura sa poster prezentacijom na temu krvnih grupa.

Uticaj vremena i migracije stanovništva na frekvenciju ABO sistema i RHD antigena Na području BiH prije 20 godina došlo je do velike migracije stanovništva. Smatra se da je oko 2,000.000 stanovnika promenilo mesto boravka. Ovim radom smo hteli videti da li je došlo do promene u zastupljenosti krvnih grupa iz ABO i RH-D antigena na području Republike Srpske u odnosu na validnu studiju iz 1960. godine od akademika Sretena Boškovića.

Testovi su rađeni iz venske krvi, u tečnoj sredini, na pločici i u epruvetama sa monoklonskim reagensima.

U službama za transfuzijsku medicinu Republike Srpske u toku 2006. do 2010. god. određene su krvne grupe iz ABO i RH-D antigena 106.392 osobe (davaoci krvi i pacijenti).

Rezultati: Na osnovu izvršenih ispitivanja došli smo do rezultata: • Zastupljenost krvne grupe O iznosi 35,84%, iz literature 38,18% • Zastupljenost krvne grupe A iznosi 40,78% iz literature 42,20% • Zastupljenost krvne grupe B iznosi 16,52% iz literature 14,34% • Zastupljenost krvne grupe AB iznosi 6,84% iz literature 7,28% • Zastupljenost, prisutnost Rh-D antigena dokazana je kod 81,60% , odsutnost kod 18,40% , prema podacima iz literature prisutnost antigena je kod 85%, odsutnost antigena kod 15% osoba.

Zaključak: Na osnovu dobijenih rezultata, izvršenim poređenjem iz literature, došli smo do zaključka koji govori u prilog laganih promena u frekvenciji krvnih grupa iz ABO sistema, i statistički značajne razlike u zastupljenosti u RH-D antigenu.

Autorke: Dr Marija Cvjetković i prim. dr sc. Ana Macura

121

N M K

P

-

s t r u ~ n i

s k u p o v i

očetkom novembra 2012. godine u Banjaluci je održan IX stručni sastanak Udruženja medicinskih biohemičara Republike Srpske. Ovom sastanku su, kao predavači i gosti, prisustvovali i predstavnici Društva medicinskih biohemičara Srbije i Komore biohemičara Srbije, tako da je na taj način nastavljena uspešna saradnja stručnjaka za ovu oblast laboratorijske medicine.

Sastanak je otvorila prof. dr Nela Rašeta, predsednik Udruženja medicinskih biohemičara Republike Srpske, a nakon toga skupu su se obratili prof. dr Nada Majkić-Singh, izvršna direktorka Društva medicinskih biohemičara Srbije, i prim. dr Velibor Canić, direktor Komore biohemičara Srbije. Ovde je posebno istaknuto da je Društvo medicinskih biohemičara Jugoslavije, čiji je pravni naslednik Društvo medicinskih biohemičara Srbije, osnovano 15. maja 1965. godine u Banjaluci pa je predloženo da ovaj značajan datum bude obeležen i narednih godina zajedničkim stručnim skupovima oba udruženja.

U prvom delu stručnog sastanka, predstavnici Centra za medicinsku biohemiju Kliničkog centra Srbije iz Beograda – prim. dr sc. Mirka Ilić, prim. dr sc. Nataša Lalić i spec. medicinske biohemije Biljana Glišić su održali set predavanja vezanih za ispitivanje urina i to: • Priprema pacijenata i uzoraka za analizu urina, značaj fizičko-hemijske analize uz primenu kontrole kvaliteta; • Identifikacija elemenata sedimenta urina i njihov klinički značaj u raznim stanjima i bolestima urinarnog trakta; • Primena automatskog postupka u analizi urina.

U drugom delu stručnog sastanka biohemičarima su se obratili domaćini sa sledećim temama: • Optimizacija metode za izolaciju i kvantifikaciju plazmatske MRNA kod pacijenata sa stabilnom anginom pektoris (predavanje održala mr sc. spec. medicinske biohemije Bosa Mirjanić-Azarić iz Zavoda za laboratorijsku dijagnostiku Kliničkog centra Banjaluka); • Rezultati skrining testa prvog tromjesečja trudnoće i prenatalne dijagnostike kariotipa u Kliničkom centru Banjaluka (predavanje održala dr med. spec. medicinske biohemije Aleksandra Đorđević iz Zavoda za laboratorijsku dijagnostiku Kliničkog centra Banjaluka); 122

IX stručni sastanak Udruženja medicinskih biohemičara Republike Srpske

Nastavak uspešne saradnje Pripremio: prim. dr Velibor Canić

Radno predsedništvo: V. Canić, N. Majkić-Singh, N. Rašeta

Predavači sa stručnog skupa

• Odnos homecisteinemie i metaboličkog sindroma u ishemijskom moždanom udaru (predavanje održao ass. mr sc. Milorad Vujnić s Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci).

Predsednik Udruženja medicinskih biohemičara Bosne i Hercegovine doc. dr Jozo Ćorić, sa Instituta za kliničku hemiju i biohemiju Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu, je održao predavanje, gde je izneo vlastita iskustva vezana za određivanje tumorskog markera HE 4.

Sponzori ovog stručnog sastanaka su održali predavanje o ulozi u svakodnevnoj primeni troponina T visoke osetljivosti.

Nakon završetka skupa, održana je Skupština Udruženja medicinskih biohemičara Republike Srpske.

Ovaj stručni sastanak je predstavljao nastavak višegodišnje uspešne saradnje biohemičara Republike Srpske i Republike Srbije i predstavlja dobar primer razmene iskustva i znanja ove naučne discipline u medicini.

N M K

N

a poziv Srpskog lekarskog društva – Okružna podružnica Kragujevac, i Zavoda za zdravstvenu zaštitu „Zastava“ iz Kragujevca, delegacija u sastavu: dr Boro Gužvić, zamjenik direktora Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, dr Vesna Paleksić, pomoćnik direktora Zavoda za medicinu rada i sporta Republike Srpske, predsjednik Društva ljekara medicine rada Republike Srpske i prim. dr Momir Pušac, glavni urednik časopisa „Medici.com“ iz Banjaluke, boravili su u Kragujevcu na XXXVII oktobarskim zdravstvenim danima „Medicina u kriznim situacijama“ od 25-27. oktobra 2012.godine.

Pored stručnog, edukativnog dijela koji se odvijao u prostoru Šumadija sajma, članovi delegacije iz Banjaluke, drugog dana boravka u Kragujevcu, posjetili su Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika „Zastava“, gdje su ih primili: direktor zavoda Milinka Todorović-Baralić, dipl.pravnik; pomoćnik direktora prof. dr Snežana Ignjatović; dr Zoran Ćirović i predsjednik Osnovne podružnice Srpskog lekarskog društva „Zastava“ ZZZR Kragujevac, mr sc. dr Goran Ilić. „Zastava“ ZZZR Kragujevac je ustanova na primarnom nivou zdravstvene zaštite, zauzima prostor od oko 6000m2.

U zavodu se obavlja poliklinička i preventivna zdravstvena zaštita radnika, odnosno lokalnog stanovništva, i u njemu radi 281 nemedicinski i medicinski radnik raznih profila.

U radnom dijelu sastanka delegacije su izmijenile iskustva i stavove oko organizacije preventivne zdravstvene zaštite radnika i sportista u svjetlu reforme zdravstvenog sistema i harmonizacije nacionalnih propisa sa propisima Evropske unije iz oblasti bezbjednosti i zaštite zdravlja, odnosno zdravlja na radu u Republici Srpskoj i u Republici Srbiji.

Zajednički smo zaključili da je položaj djelatnosti medicine rada i medicine sporta nezadovoljavajući u obje države iako je Republika Srpska otišla jedan korak ispred Republike Srbije u provođenju reforme, te da je položaj, status i stanje ljudskih resursa, naročito starosna struktura ljekara specijalista, nezadovoljavajući i zabrinjavajući u obje države.

Način finansiranja ni izbliza nije riješen ni u jednoj državi, odnosno entitetu, kao ni odnos s Fondom zdravstvenog osiguranja. Takođe, nije riješena raspodjela nadležnosti između instituta, zavoda i ambulanti medicine rada i medicine sporta u javnom i privatnom sektoru.

Domaćin našoj delegaciji mr sc. dr Goran Ilić upriličio je posjetu Srpskom

-

s t r u ~ n i

s k u p o v i

Posjeta banjalučkih ljekara Kragujevcu, XXXVII oktobarski zdravstveni dani

Poziv na saradnju Dr Vesna Paleksić, predsjednik Društva ljekara medicine rada RS

lekarskom društvu, Okružnoj podružnici Kragujevac, gdje smo bili upoznati s istorijom Srpskog lekarskog društva i Okružne podružnice u Kragujevcu. Dr Paleksić je upoznala domaćine sa statusom i položajem Društva doktora medicine Republike Srpske i Društva ljekara medicine rada RS. Na kraju razgovora je predloženo da se zaključi ugovor o stručnoj, naučnoj i poslovnoj saradnji između Društva ljekara medicine rada RS i OP SLD „Zastava“ ZZZR Kragujevac. Takođe, našoj delegaciji su ponuđene pristupnice za članstvo u Srpskom lekarskom društvu svim članovima Društva ljekara medicine rada RS koji za to imaju interes. Članovi Društva ljekara medicine rada

RS i Društva doktora RS pozvani su na zajedničko turističko putovanja u Svetu goru, posetu manastiru Hilandar u septembru 2013. godine. Članovi naše delegacije posjetu su završili oduševljeni gostoprimstvom naših domaćina i Kragujevcom. Dr Ilić se potrudio da nam pokaže sve znamenitosti grada, od vremena kada je bio prijestonica kneza Miloša Obrenovića, Spomen-park oktobarskim žrtvama „Šumarice“ do modernih arhitektonskih zdanja.

Naša delegacija je prijatno iznenađena izgledom i čistoćom grada kao i činjenicom da se on poslije potpunog zastoja privrede, ipak, oporavlja. Grad je prelijep, ljudi izuzetno gostoljubivi, srdačni i nisu štedjeli bratsku ljubav i pažnju prema nama.

Zahvalni smo rukovodstvu ZZZR „Zastava“ Kragujevac na čelu sa direktorkom Milinkom Todorović-Baralić na pažnji koju su nam ukazali i SLD-u, a posebnu zahvalnost dugujemo mr sc. dr Goranu Iliću na vremenu, strpljenju, trudu, pažnji i uručenom poklonu, ikoni sv. Kozme i Damjana, koju je poklonio radnicima Zavoda za medicinu rada i sporta RS. Nadamo se da ćemo imati prilike da im uzvratimo gostoprimstvo, a stručna, naučna i poslovna saradnja će se vrlo brzo uspostaviti.

123

N M K

-

s t r u ~ n i

s k u p o v i

4. KONGRES DRUŠTVA NASTAVNIKA OPĆE / OBITELJSKE MEDICINE

TEME KONGRESA

S MEĐUNARODNIM SUDJELOVANJEM

x

BOLESNIK SA SRČANOŽILNOM BOLESTI U OBITELJSKOJ MEDICINI

x x

POKROVITELJ KONGRESA: PREDSJEDNIK REPUBLIKE HRVATSKE PROF.DR.SC. IVO JOSIPOVIĆ

x

ORGANIZATOR KONGRESA: DRUŠTVO NASTAVANIKA OPĆE/OBITELJSKE MEDICINE ZLATNI SPONZOR: KRKA-FARMA D.O.O. MEDIJSKI POKROVITELJ: SPECIJALIZIRANI MEDICINSKI ČASOPIS MEDIX

ZAGREB HOTEL ANTUNOVIĆ 15.03.2013 – 17.03.2013

TEHNIČKI ORGANIZATOR: GRUPA CONVENTA, Nova Ves 62, 10 000 Zagreb tel: 01 8887058, 091 2013627, 098 9805714, fax: 01 8887059, e-mail: sanja.suhic@conventa.hr, www.conventa.hr

124

x x x

x x

x x

x x

Epidemiologija srčanožilnih bolesti u Hrvatskoj i svijetu Prevencija - uloga liječnika obiteljske medicine Nacionalni program prevencije srčanožilnih bolesti Indikatori kvalitete skrbi za bolesnika sa srčanožilnim bolestima u obiteljskoj medicini Specifičnosti u pristupu bolesniku sa srčanožilnim bolestima Nove smjernice u liječenju srčanožilnih bolesti Akutni koronarni sindrom Novosti u otkrivanju i liječenju hiperlipidemija Hipertenzija kao značajan rizični čimbenik bolesnika sa srčanožilnom bolesti Koliko smo aktivni u otkrivanju i kvalitetnom liječenju bolesnika sa šećernom bolesti Bliža suradnja s konzilijarnim liječnicima u uvođenju i kontinuiranom provođenju antitrombotske i antikoagulaicjske terapije Pretilost – civilizacijski izazov Novosti u liječenju najčešćih aritmija srca, kao i zatajenja srca

N M K

-

s t r u ~ n i

s k u p o v i

SaĹžetak treba poslati na adresu: abstract.dnoomorg@gmail.com najkasnije do 10.2.2013.

Svi Ä&#x2021;e radovi biti prikazani u formi postera. Voditelji prezentacije Ä&#x2021;e zajedno sa struÄ?nim povjerenstvom poster sekcije odabrati najbolje postere kongresa koji Ä&#x2021;e biti nagraÄ&#x2018;eni brojnim lijepim nagradama.

ProglaĹĄenje najboljeg postera i dodjela nagrade odrĹžat Ä&#x2021;e se za vrijeme sveÄ?ane veÄ?ere u subotu 16.03.2013.

Kotizacija za kongres iznosi 1600,00 kuna za uplate pristigle do 15.02.2013. Nakon tog roka kotizacija je 2000,00 kuna. Kotizacija ukljuÄ?uje: t ,POHSFTOV UPSCV TB TWJN UJTLBOJN NBUFSJKBMJNB ;CPSOJL 1SJSVÇ?OJL

t 1SJTUVQ TWJN BLUJWOPTUJNB OB LPOHSFTV t 3VÇ?BL J LBWV UJKFLPN TUBOLJ t ,PLUFM EPCSPEPĂ?MJDF t 4WFÇ?BOB WFÇ?FSB

Kongres Ä&#x2021;e biti bodovan prema pravilniku Hrvatske lijeÄ?niÄ?ke komore.

Kotizacija se uplaÄ&#x2021;uje na Ĺžiro raÄ?un DruĹĄtva nastavnika opÄ&#x2021;e/obiteljske medicine, ZagrebaÄ?ka banka, broj raÄ?una: 2360 000-1101572813 Poziv na broj: 268-333 Oznaka: Kotizacija za Ä?etvrti kongres DNOOM-a

SMJEĹ TAJ Hotel Hotel AntunoviÄ&#x2021; Zagreb 4* Jednokrevetna soba 697,00 kn Dvokrevetna soba 884,00 kn Kontakt/Contact +385 1 2041 121

rezervacije@hotelantunovic.com Za ostale moguÄ&#x2021;nosti smjeĹĄtaja kontaktirati GRUPA CONVENTA, Nova Ves 62, 10 000 Zagreb tel: 01 8887058, 091 2013627, 098 9805714, fax: 01 8887059

e-mail: sanja.suhic@conventa.hr www.conventa.hr Za sve dodatne upite molimo kontaktirati TajniĹĄtvo Kongresa: DruĹĄtvo nastavnika opÄ&#x2021;e/obiteljske medicine %/00.

3PDLFGFMMFSPWB ;BHSFC Tajnik kongresa Soldo Dragan, dr.med............................................................ drsoldo@yahoo.com za sponzorstvo/izloĹžbu za Republiku Hrvatsku VuÄ?ak Jasna, dr. med.............................................................. jasna.vuchak@zd.t-com.hr za sponzorstvo/izloĹžbu za zemlje okruĹženja .JSP )BOäFWBÇ?LJ ES NFE miroslav.hanzevacki1@zg.t-com.hr webmaster Valerija BraliÄ&#x2021; Lang, dr. med. ............................................... valerija.bralic@inet.hr kontakt osoba za slanje radova i tiskanje zbornika dr. sc. Davorka Vrdoljak, dr. med. ...................................... davorka.vrdoljak@mefst.hr Ksenija KranjÄ?eviÄ&#x2021;, dr. med. ................................................. ksenkran@inet.hr kontakt osoba za suradnju s inozemstvom Venija CeroveÄ?ki NekiÄ&#x2021;, dr. med......................................... venija.cerovecki@mef.hr kontakt osoba za postere dr. sc. Stanislava StojanoviÄ&#x2021; Ĺ pehar.................................. ssspehar1@inet.hr Kongres Ä&#x2021;e biti interaktivan uz pristup i putem interneta

www.dnoom.org 125

1

вор, д и к с н

ПРВО ОБАВЈЕШТЕЊЕ

СА

.

3 1 0 2 а Б рт а м .

4 2 21-

Бања

КЕИС ЕШЋЕМ И Ч У Л М Б ПУУНАРОДН РЕМ ЕЂ Лука

Д

I.ИЈАБЕТО РПСКЕ

С Е Р Г КОН ЛОГА

Извршни организатор: ЛУ.ПЕ ТРАВЕЛ доо. Симе Пандуровића 114, Бања Лука

Организатори посебних програма: Удружење медицинских сестара и техничара Републике Српске (секција дијабетологије) Удружења обољелих од шећерне болести у Републици Српској

Коорганизатор: Медицински факултет Универзитета у Бањалуци

Главни организатор: Удружење ендокринолога и дијабетолога Републике Српске

Предсједник Научног одбора Конгреса: Проф. др Сњежана Поповић-Пејичић

Конгрес се одржава под покровитељством Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске.

У име главног организатора, коорганизатора и организатора посебних програма, част ми је да вас позовем да узмете учешће у раду 1. конгреса дијабетолога Републике Српске са међународним учешћем који ће бити одржан у Банском двору, у Бањалуци од 21-24. марта 2013 год.

Поштовани учесници,

2

3

Информације о смјештају учесника биће објављене у другом обавјештењу

ПРИЈАВА СМЈЕШТАЈА

Пријављивање учешћа се обавља електронским путем, он-лајн попуњавањем. Пријаве учешћа на сајту конгреса www.kongres-dijabetologa-rs.org Упоредо са пријављивањем треба обавити уплату котизације према упутствима из Пријаве учешћа. Котизација за учешће на конгресу износи 150 КМ или 75 €. Котизација за специјализанте 70 КМ или 35 €. Котизација за учеснике посебног програма „Медицинска сестра као дио тима за дијабетес“ износи 30 КМ (или 15 €). Котизација обухвата званични беџ, конгресне материјале, приступ сесијама конгреса, простору за постерску презентацију и изложбу и приступ друштвеном програму. Рок за пријаву учешћа је 15.03.2013 год.

ПРИЈАВА УЧЕШЋА

21-24. марта 2013 год.

ВРИЈЕМЕ ОДРЖАВАЊА

Културни центар Бански двор Трг српских владара 2, 78000 Бања Лука Телефон: +387 51 305 333 Интернет адреса: www.banskidvor.org

МЈЕСТО ОДРЖАВАЊА КОНГРЕСА

ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

Чланови: Мр сц. Александра Грбић Мр сц. Милена Бркић Прим. др Мирјана Бојић Др Драгомир Берић Др Весна Јелача Др Марина Томанић Др Славица Турјањанин Др Снежа Малиш Др Младен Благојевић Др Радмила Ного Др Наташа Ивановић Др Александра Камбуров-Ћећез Др Ален Шеранић

Секретари: Др сц. Бојана Радошевић-Царић Др Габријела Малешевић Др Валентина Солдат-Станковић Др Јелена Малиновић Др Гордана Ракита

Предсједник: Проф. др Сњежана Поповић-Пејичић

Др Мирјана Тодоровић Др Мирјана Текић Др Оливера Чанчар Др Весна Миљковић Др Ружица Петровић Др Драженка Суботић Др Зоран Пудар Др Свјетлана Граховац Др Драгана Боровчанин Др Драган Стевановић Др Перо Марић Др Штефица Савић Др Драган Ђорђевић

Потпредсједник: Мр сц. Блаженко Вуковић

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР

4

5

Проф. др Ранко Шкрбић Прим. др Амела Лолић Академик Дренка Шећеров-Зечевић Проф. др Милан Скробић Проф. др Брано Топић Проф. др Звездана Рајковача Проф. др Душко Васић Доц. др Момчило Биуковић Проф. др Небојша Јованић Проф. др Вељко Марић Проф. др Гордана Тешановић Проф. др Душко Вулић Проф. др Александар Лазаревић Проф. др Зоран Вујковић Проф. др Синиша Миљковић Проф. др Марија Бургић-Радмановић Проф. др Синиша Ристић Проф. др Љубица Ђукановић Проф. др Новица Петковић

Проф. др Стеван Трбојевић Проф. др Бећир Хељић Проф. др Мидхат Хајдер Проф. др Елма Кучукалић-Селимовић Проф. др Салем Алајбеговић Проф. др Белма Ашчић-Бутуровић Доц. др Зелија Велија- Ашими Доц. др Азра Бурековић Доц. др Марко Шобот Доц. др Љубомир Шормаз Доц. др Властимир Влатковић Доц. др Маја Рачић Др сц. Косана Станетић Доц. др Милка Мавија Доц. др Душко Рачић Доц. др Дејан Бокоњић Др сц. Гордана Букара-Радујковић Доц. др Зоран Мавија Доц. др Јагода Балабан

Проф. др Охад Коен, Израел Проф. др Натан Вонг, САД Проф. др Владимир Вуксан, Канада Проф. др Небојша М. Лалић, дописни члан САНУ, Србија Академик Драган Мицић, Србија Проф. др Светозар Дамјановић, Србија Проф. др Мирослава Замаклар, Србија Проф. др Вера Поповић- Бркић, Србија Академик Миодраг Остојић, Србија Проф. др Љиљана Тодоровић-Ђилас, Србија Проф. др Божо Трбојевић, Србија Проф. др Бранка Ковачев-Завишић, Србија Проф. др Драган Тешић, Србија Проф. др Слободан Антић, Србија Проф. др Драган Здравковић, Србија Проф. др Нађа Васиљевић, Србија Проф. др Сергеј Остојић, Србија Проф. др Светислав Миленковић, Србија Проф. др Петар Сеферовић, Србија Проф. др Зорана Васиљевић, Србија Проф. др Љиљана Бумбаширевић, Србија Доц. др Катарина Лалић, Србија Доц. др Александра Јотић, Србија Доц. др Светлана Јелић, Србија Доц. др Милена Митровић, Србија Доц. др Наташа Братина, Словенија Доц. др Андреј Јанеж, Словенија Проф. др Славен Кокић, Хрватска Проф. др Жељка Црнчевић-Орлић, Хрватска Проф. др Леа Смирчић-Дувњак, Хрватска Проф. др Мирјана Пиберник, Хрватска Доц. др Маја Радман, Хрватска Др сц. Дарио Рахелић, Хрватска Проф. др Татјана Миленковић, Македонија Доц. др Горан Петровски, Македонија

Проф. др Сњежана Поповић–Пејичић Проф. др Небојша М. Лалић, дописни члан САНУ Проф. др Љиљана Лакић

ПРОГРАМСКИ ОДБОР

ПРЕДАВАЧИ ИЗ ИНОСТРАНСТВА

НАУЧНИ ОДБОР

6

7

Епидемиологија и превенција дијабетес мелитуса Социјални аспекти дијабетес мелитуса Дијагностика и лијечење дијабетеса типа 1 Дијагностика и лијечење дијабетеса типа 2 Дијабетес, компликације и коморбидитети Дијабетес и трудноћа Бихејвиорална медицина, медицинска нутритивна терапија, едукација и физичка активност

Медицинска сестра као дио тима за дијабетес Живот са дијабетесом

ПОСЕБНИ ПРОГРАМИ

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

ТЕМЕ КОНГРЕСА:

НАУЧНИ ПРОГРАМ И ПОСЕБНИ ПРОГРАМИ

У току конгреса биће одржана пратећа изложба у изложбеном салону Културног центра Бански двор. Најпознатији произвођачи лијекова, лабораторијске и друге медицинске опреме изложиће своје најновије производе.

ИЗЛОЖБА

Радови се пријављују у облику сажетака, искључиво у електронској форми, он-лајн на интернет адресу www.kongres-dijabetologa-rs.org Рок за пријем радова је 15.02.2013 год. Детаљније информације о садржају апстракта се могу добити на сајту Конгреса. Радови могу бити прихваћени за постерску или усмену презентацију о чему ће учесници бити обавјештени електронским путем. Рок за потврду прихватања радова 25.02.2013 год.

ПРИЈАВА РАДОВА

Заједнички симпозијум Удружења ендокринолога и дијабетолога Републике Српске и Удружења кардиолога Републике Српске.

Постер сесије обухватају презентације оригиналних радова у форми постера.

Клинички приказ случаја обухвата приказ најзанимљивијих случаја из дијабетологије, ендокринологије и сродних дисциплина.

Усмена саопштења оригиналних радова су груписана према темама Конгреса.

Округли сто укључује интерактивну дискусију између дијабетолога, доктора породичне медицине и специјалиста других грана медицине (експерата) који се баве компликацијама дијабетеса у Републици Српској.

Сесија „Про ет контра“ укључује интерактивне дебате „Про ет контра“ водећих експерата уз дискусију учесника конгреса.

Пленарне сесије обухватају најактуелније теме из дијабетологије које ће представити водећи национални и интернационални експерти.

ОБЛИЦИ РАДА КОНГРЕСА

8

N M K

- I sNt Fr Ou ~VnI Ji E sS kT Iu p o v i

Удружење судских вештака у медицини рада и Завод за здравствену заштиту радника „Железнице Србије“ Београд О Р Г А Н И З У Ј У

ТРИНАЕСТИ СИМПОЗИЈУМ О СУДСКОМЕДИЦИНСКОМ ВЕШТАЧЕЊУ У МЕДИЦИНИ РАДА У Врњачкој Бањи, Прва половина маја, 2013. године

Dom zdravlja Bijeljina

Osteoporoza Svake godine, 20. oktobra obilježava se Svjetski dan borbe protiv osteoporoze. To je bolest koštanog sistema koju karakteriše gubitak koštane snage zbog demineralizacije kostiju. Zbog savremenog načina života, a prije svega neadekvatne ishrane i smanjene fizičke aktivnosti, osteoporoza je sve učestalije oboljenje koje može da dovede do izuzetno teških komplikacija kao što su komplikovani prelomi karlice i pršljenova.

ТЕМАТСКЕ ОБЛАСТИ • Новине у законској регулативи • Вештачење штете настале при спортским активностима • Вештачење штете настале услед замора • Вештачење бихејвиоралних поремећаја и њихових последица • Вештачење штете настале при раду на висини • Вештачење штете настале при професионалној оријентацији • Вештачење последица болести у вези са радом • Проблеми и дилеме при вештачењу штете у офталмологији • Оксас и судскомедицинско вештачење • Капитација и судскомедицинско вештачење • Слободне теме • Искуства из праксе После симпозијума биће организован курс са темом: СУДСКОМЕДИЦИНСКО ВЕШТАЧЕЊЕ ШТЕТЕ НАСТАЛЕ ПРИ СПОРТСКИМ АКТИВНОСТИМА

Радове у целини са резимеима на српском и енглеском језику доставити до 1. фебруара 2013. годинe на једну од е-mail адреса: avidak@eunet.rs; pavle407@eunet.rs; filip@zavod-zs.rs; veseling@yahoo. com; ljubaorl@yahoo.com

Prema riječima dr Nike Rudića, posebno su riziku za obolijevanje od osteoporoze izložene žene koje rano ulaze u menopauzu, žene koje su imale neredovne mjesečne cikluse zbog ovarijalne disfunkcije, kao i dugogodišnji pušači. Životno doba u kojem treba početi sa kontrolama je između 40. i 45. godine kod žena, a kod muškaraca poslije 60. godine. U zavisnosti od oblika i stepena oboljenja primjenjuje se zamjenska hormonalna terapija, terapija lijekovima koji sprečavaju razgradnju kosti i nutritivno suplementna terapija. Takođe, preporočuje se ishrana bogata mliječnim proizvodima, kalcijumom i vitaminima C i B. Dom zdravlja Bijeljina posjeduje denzitometar kojim se određuje gustina kostiju u cijelom tijelu.

За додатна обавештења можете се јавити:

OB “Sveti vračevi”, Bijeljina

Прим. др Драгољубу Филиповићу, Завод за здравствену заштиту «Железнице Србије» Београд, Ул. Савска бр.23; тел.: 011/2686-155; ФАКС: 011/2686-656; 063 7585855 e-mail: filip@zavod-zs.rs

ERCP

Прим. др Љубомиру Игњатовићу, Завод за здравствену заштиту «Железнице Србије» Београд, Ул. Савска бр. 23; тел.: 011/2686-155; ФАКС: 011/2686-656; 0641475525,: e-mail ljubaorl@yahoo.com Прим. др Веселину Говедарици; тел. 063 245216, e-mail: veseling@yahoo.com Прим. др Влади Батножићу; тел. 064 5640205, e-mail: vladobatnozic@gmail.com Прим. др Драгани Величковић: тел. 063 277593, e-mail: dragana@zavod-zs.rs За Организациони одбор 13. симпозијума Прим. др Драгољуб Филиповић 130

U Opštoj bolnici “Sveti vračevi” u Bijeljini, 6. septembra 2012. godine, je urađena prva endoskopska retrogradna holangiopankreatografija (ERCP).

Na ovaj način ostvarena je dugogodišnja težnja zdravstvenih radnika ove ustanove da se liječenje pacijenata koji imaju oboljenja žučnih puteva i gušterače podigne na viši nivo. Ovo je,

INFO VIJESTI

prije svega, omogućeno nabavkom neophodne opreme kao i entuzijazmom svih zaposlenih radnika JZU bolnica “Sveti vračevi”.

JZU bolnica “Sveti vračevi” iz Bijeljine je trenutno jedina zdravstvena ustanova u Republici Srpskoj u kojoj se obavljaju ove procedure.

Ne radi se samo o dijagnostičkoj nego ujedno i terapeutskoj metodi. Na ovaj način pacijentima iz ovog regiona je omogućeno najkvalitetnije liječenje u sredini u kojoj žive.

Dosadašnja praksa je bila da su pacijenti koji boluju od spomenutih oboljenja upućivani u druge zdravstvene ustanove van Republike Srpske. Liste čekanja za obavljanje ovih procedura su bile duge i po nekoliko mjeseci. Ne treba ni pominjati da su pacijenti prije početka rada ERCP-a podvrgavani vrlo komplikovanim operativnim zahvatima. Radom ERCP-a su neuporedivo smanjeni troškovi liječenja a povećan komfor pacijenata.

Ostvarena je saradnja sa najkvalitetnijim stručnjacima iz ove oblasti medicine. Tu prvenstveno mislimo na prof. dr Radoja Dodera, načelnika Klinike za gastroenterologiju VMA Beograd.

JZU bolnica “Sveti vračevi” iz Bijeljine je poslala dopise i obavještenja o početku rada na ovim endoskopskim zahvatima svim zdravstvenim ustanovama u okruženju, tako da one mogu svoje pacijente slati na liječenje bez komplikovanih procedura zakazivanja.

Preseljenjem u moderniji prostor nove bolnice steći će se bolji uslovi za rad i neuporedivo veći komfor za pacijente, kao i za zaposlene.

Dr Slobodan Lovrić

Banjaluka, 16.10.2012.

Svjetski dan hrane

Povodom obilježavanja Svjetskog dana hrane, pomoćnica ministra zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Amela Lolić dodjelila je poklon pakete sa domaćim proizvodima za đake Osnovne škole “Sveti Sava” iz Banjaluke. 10 najboljih likovnih radova učenika od prvog do petog razreda o temi zdrava hrana nagrađeno je paketima koji sadrže domaće prehrambene proizvode “Vitaminke”, “Tržnice”, “Vitinke”, “Mlijekoprodukta”, “Fruktatrejda”, “Prirodnog bilja”, Pekare “Radić”, preduzeća “Spektar

drink”, “Plantaga”, VIP “Krajine”, “Krajinaklasa” i vode “Kruna”. „Danas se o zdravoj ishrani mnogo govori, ali manje djeluje, jer je teško izmijeniti ukorijenjene navike stečene u porodici. Potvrda da su aktivnosti koje smo do sada provodili nešto postigle jeste činjenica da je istraživanje iz 2000. godine pokazalo da je četvrtina djece u Srpskoj do pet godina pregojazna, dok istraživanje završeno ove godine pokazuje da je taj postotak 16 odsto, što je veliki napredak”, rekla je pomoćnica ministra zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Amela Lolić.

Klinika za infektivne bolesti KC Banjaluka

AIDS

Prema izvještaju UNAIDS Global Report u svijetu 34 miliona ljudi živi sa HIV-om, 2,5 miliona je novoinficiranih, a 1,7 miliona oboljelih je umrlo od AIDS-a i drugih bolesti povezanih sa HIV-om. Vizija UNAIDS je da se u periodu od 2011. do 2015. godine postigne nula novoinficiranih, nulta diskriminacija oboljelih i nulta stopa smrti povezanih sa AIDS-om. Odziv građana je bio znatno bolji nego prethodnih godina bez obzira na činjenicu da su slične aktivnosti organizovane u isto vrijeme na nekoliko mjesta u gradu (Savjetovalište Instituta za zaštitu zdravlja Republike Srpske, Udruženje građana Akcija protiv SIDE). Testovi, edukativni materijal, kondomi i lubrikanti (Ora-Quick HIV test, OraQuick hepatitis C test, HIV Ag/At Vidas Biomerieux) kupljeni su sredstvima Global Fonda, a savjetnici su radili volonterski, ulažući svoje slobodno vrijeme i trud u uspjeh ove akcije.

Međunarodni dan djeteta Povodom međunarodnog dana djeteta, mi-

Povodom Svjetskog dana borbe protiv AIDSa 1. decembra, ove godine Klinika za infektivne bolesti je organizovala besplatno testiranje za sve zainteresovane građane na virus HIV-a i hepatitisa C. Kao i prethodnih godina angažovano je edukovano osoblje koje je u Savjetovalištu Klinike za infektivne bolesti radilo taj dan od 08:00 do 22:00 časa, te svim zainteresovanim građanima pružilo usluge dobrovoljnog testiranja na HIV i hepatitis C uz dijeljenje kondoma, lubrikanata i edukativnog materijala. Savjetnici Dijana Knežević, Vesna Macanović, Biljana Salak, Sanja Savković, Ivana Bojanić, Siniša Karakaš, dr Brankica Malešević, dr Snežana Ritan, student V godine medicine Darko Depčinski, psiholog Dalibor Miholjčić i socijalni radnik Vojislav Rakita pružili su navedene usluge zainteresovanim kojih je bilo ukupno 75, a od toga 39 muškaraca i 36 žena koji su rođeni između 1955. i 1993.godine.

U Bosni i Hercegovini je od 1986. godine do 01. decembra 2012. godine registrovana 221 osoba koja živi sa HIV-om, a od toga u Republici Srpskoj ih ima 78. Pod nadzorom ljekara u Bosni i Hercegovini je trenutno 108 oboljelih od HIV-a. Od toga broja 78 osoba je u Federaciji, a 30 osoba u Republici Srpskoj. U 2012. godini u Republici Srpskoj je devet novoregistrovanih oboljelih osoba muškog pola, od kojih se njih osam izjasnilo da su iz populacije msm (muškaraca koji praktikuju seksualne odnose sa muškarcima).

nistar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Ranko Škrbić, ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Stanislav Čađo, ministar porodice omladine i sporta Republike Srpske Nada Tešanović i ministar prosvjete i kulture Republike Srpske Anton Kasipović, 20. novembra 2012. godine u Banjaluci potpisali su Protokol o postupanju u slučaju nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja djece.

„Osnovna svrha Protokola je unapređenje društvene brige za dijete i njegova zaštita te potrebna pomoć u svim situacijama u kojima je dijete izloženo nekom od oblika nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja na način da se osigura adekvatna i blagovremena reakcija nadležnih službi“, rekao je ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpse Ranko Škrbić.

Ministar unutrašnjih poslova Stanislav Čađo rekao je da je u toku ove godine u Republici Srpskoj evidentiran 41 slučaj nasilja nad maloljetnicima, ali da je nasilja daleko više. „U modernom društvu posebnu opasnost predstavlja nasilje putem elektornskih medija, pa će Ministarstvo razvijati kapacitete i biti svaka vrsta podrške institucijama koje se bave ovim pitanjima.“, rekao je ministar Čađo.

Nataša Aleksić, Služba za odnose s javnošću, Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske

131

HUMANOST

Pismo zahvalnosti Ovo je jedna nespretna pjesma u kojoj nema nijednog stiha, nijedne rime…

Ovo je pjesma o zahvalnosti koju, nekako uvijek, prećutim…

Krug oko Ade za OK dojke

Trčimo zajedno da pokažemo da nam je važno

T

reba iznaći riječi sada kada je gotovo, a kada tek počinje. Riječi su sve što mogu da ostavim, ali one su, po običaju, isuviše uske za sve što osjećam i što bih htio da znate da mi značite...

Ne znam zašto je to tako. Valjda vjerujem da je zahvalnost neizmjerna samo dotle dok se ne iskaže – čim se spusti u riječi, izgubi svoju neizrecivu pokretačku snagu. Još vjerujem da je zahvalnost jedna aktivnost, a ne stanje te da se istinska zahvalnost poznaje po plodovima koje rađa i da treba da sve – sav vaš trud, svu vašu volju, svo vaše strpljenje – opravdam, umjesto pukog izgovaranja riječi „hvala“. Kako da opravdam? Tako što ću ići dalje, još dalje, da nastavim pute, na koji bez vas ne bih mogao da kročim. Od dubine beznađa do visine početka putanja je duga i ne bih na nju kročio, a kamoli koračao njome da vi niste bili tu, da me vodite, korak po korak, stepenik po stepenik…

Bliskost je iskrena samo ako ne zavisi od blizine, tako da ovo nije nikakav rastanak, nego samo sljedeći korak na putu... Donesoše me, podigoste me, odlazim – sva tri ova koraka bila su teška koliko i divna.

Otisnuo sam se u razmišljanja o ovoj ustanovi da bih uvidio da svi kroz nju prolazimo – kako pacijenti, tako i osoblje, doduše, prirodno različitom brzinom, ali svi prolazimo. I svi se ovdje, na ovaj ili onaj način, oporavljamo, svi postajemo bolji. Jer ko bi mogao gledati ove nesreće koje zadese čovjeka, a pri tome ne osjetiti sveprožimajuću zahvalnost na svim darovima koji se, ipak, ne smiju uzeti zdravo za gotovo – mislim, naravno, na život i zdravlje, u najširem smislu tih riječi.

Ovo je pjesma koja nespretno pokušava reći nešto što je iznad riječi i koja, eto, nema niti jednog stiha, niti jedne rime…

Ovo je pjesma koja ne može biti dostojna ljudi kojima je posvećena...

Osoblju neurološkog A odsjeka, Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju ‘’Dr Miroslav Zotović’’ Banjaluka Od Alena Đurića

132

B

eograd, 21 oktobar 2012. godine - Oktobar je Međunarodi meseca borbe protiv karcinoma dojke. Tim povodom danas je održan javni trening pod nazivom „Krug oko Ade za OK dojke“ u organizaciji Kluba uličnih trkača Trčanje.rs u saradnji sa portalom mojedojkesuok.com. Ova akcija predstavlja početak kampanje koja ukazuje na važnost dobrog informisanja, odlaska na preventivne preglede i bavljenja fizičkom aktivnošću u cilju očuvanja zdravlja i prevencije ove opake bolesti. Učesnici su simbolično nosili neki odevni predmet roze boje.

Dobrovoljni davaoci krvi

U

prostorijama kompanije „Krajinalijek“ 28. 11.

2012. godine, u saradnji sa Zavodom za transfuzijsku medicinu RS, održana je akcija dobrovoljnog davanja krvi u kojoj su učestvovali radnici pomenute kompanije i radnici kompanije „Marinković commerce“. Akcija prikupljanja dragocjene tečnosti se u ovoj kompaniji tradicionalno održava svake godine od 2008, a radnici kojima je zdravstveno stanje to omogućavalo rado su se odazvali akciji.

Gorana Borjanović, doktor u Zavodu za transfuzijsku medicinu RS, kaže da je svaka doza krvi izuzetno dragocjena s obzirom na to da su zalihe krvi s kojima Zavod raspolaže veoma male a potrošnja velika. Dr Borjanović je potvrdila da neki radnici nisu bili u mogućnosti dati krv zbog povišenog krvnog pritiska i viroze koja je

N

a planini Ljubić kod Prnjavora 24.11.2012. godine održan je uspon, a u sklopu humanitarne akcije PLAVI DANAS TREBA TVOJU POMOĆ. Akciju je organizovalo PD “Gora” iz Banjaluke čijih je 26 članova učestvovalo u usponu. Akciji se pridružilo i nekoliko članova PAK-a “Summit” iz Banjaluke,

karakteristična za ovaj period godine. Bojan Krupljanin, radnik „Krajinalijeka“, izjavio je da krv daruje drugi put i da će se i u budućnosti rado odazivati akcijama. „Mislim da svako ko je zdrav treba da daruje krv jer to nekome može da spasi život“ kazao je on.

Irena Bajić, „Krajinalijek“ a.d.

te preko 20 planinara i ljubitelja prirode iz Prnjavora. U sklopu akcije su prikupljana sredstva za liječenje Prnjavorčanina Željka Tomića Plavog, koji boluje od leukemije i čije liječenje u Njemačkoj košta 200.000 evra!

Ljubiša Šikarac

Horoskop od 20. 12. 2012 - 19. 2. 2013.

Uređuje i piše: Snežana Despot-Vuletić Z D R A V S T V E N I

HOROSKOP

Planetarna konfiguracija na nebu (vladavina znakova Jarac i Vodolija) SUNCE boravi u znaku Jarca od 21.12.2012 - 20.1.2013, a u znaku Vodolije od 21.1 - 19.2.2013. MJESEC dva puta obilazi cijeli zodijak počevši od znaka Ovan do znaka Blizanci, kao okidač događaja i pokazatelj dnevnih raspoloženja. MERKUR će u ovom dvomjesečnom periodu boraviti u znaku Strijelca do posljednjeg dana 2012. godine, a od 1 - 19.1.2013. u znaku Jarca, nakon toga je u Vodoliji do 5.2. i na kraju sve do polovine aprila boraviće u znaku Riba. VENERA je u Strijelcu do 9.1.2013, u Jarcu od 10.1 - 2.2. nakon čega će boraviti u znaku Vodolije do 26.2.2013. MARS od 27.12.2012 - 2.2.2013. boravi u Vodoliji, a od 3.2. do sredine marta u Ribama. JUPITER je retrogradan, a od 30.1.2013. je direktan. Dugo stoji na 6. stepenu Blizanaca od 11.1 - 19.2. SATURN putuje znakom Škorpije direktno do 19.2. i sa 11. stepena prelazi u retrogradnost. URAN u Ovnu, NEPTUN u Ribama i PLUTON u Jarcu cijeli period su u direktnom kretanju. Cijeli period na nebu je napeta konfiguracija jod (Božji prst) koji ukazuje da će finansije, vjera i znanje biti prinuđeni da se prilagođavaju promjenama, restrikcijama i ograničenjima koje nameću moćne državne strukture. Carska zvijezda nekretnica - Regulus iz Lava prelazi u Djevicu. Koliko dugo ostaje u Djevici izračunajte sami, znajući da na jednom stepenu znaka stoji 72 godine.

SREĆAN ROĐENDAN svim rođenima u znaku Jarca i Vodolije. Iza nas je „D-dan“ 21.12.2012. godine, ali se najavljivano, srećom, nije dogodilo. Svijet se smakao nije, ali su se možda svima nama „smakle“ neke životne okolnosti koje smo do sada živjeli. Dolazi 2013. godina kao nastavak krize na globalnom planu koji se reflektuje na naše živote.

Spoljašnje i udaljene planete tokom godine formiraće različite konfiguracije gdje će sve biti povezane i uslovljeno. Nebo, kao i uvijek, pruža mogućnost ličnog izbora svakom od nas. Idemo dalje. Kada upadnete u nevolju recite sebi: „I to će proći“, kada napravite promašaj - nasmijte se, ali i kada uspijete - nasmijte se, jer ćete na taj način i svoj promašaj i svoj uspjeh svesti na pravu mjeru. Zapišite svoje ciljeve za 2013. godinu, često ih čitajte, akcijom im dajte energiju i vjerujte u uspjeh.

OVAN 20. 3 - 20. 4 U Novu 2013. godinu Ovnovi ulaze s optimizmom i dobrim raspoloženjem koji će potrajati. Tokom januara imaćete ogromnu snagu, vitalnost i energiju. Uspjeh možete postići udruživanjem oko zajedničke ideje. Postavite sebi jasne ciljeve. Prilike su tu da ih iskoristite. Ambicije mogu prevazilaziti vaše mogućnosti u prvoj polovini januara. Ne odustajte, jer već sljedeća prilika može donijeti radost uspjeha. Zdravstveni problemi u problematičnim horoskopima mogu se pokazati u vezi s centralnim nervnim sistemom, srčanim tegobama, osjetljivošću bubrega, bešike i jajnika.

BIK 21. 4 - 20. 5 Kraj godine i prvih 10 dana 2013. postoji sklonost ekstravagantnom trošenju na luksuz ili putovanje u inostranstvo. Do prvih dana februara dominiraće osjećaj dužnosti i vjernosti, pa eto prilike za vjenčanje i slavlje u ime ljubavi, prstena koji kruniše odanost. Ostatak februara ukazuje na orijentisanost ka druženju sa prijateljima. Finansijske restrikcije su prisutne, ali sposobni ste naći izlaz i obezbijediti novčani priliv. Moguća slabija cirkulacija i problemi sa krvnim sudovima (arteroskleroza). Obavite kontrolne preglede.

Rođeni početkom maja mogu imati pojačanu osjetljivost grla od posljednje dekade januara do sredine marta.

BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6.

Brzo kretanje Merkura ukazuje na raznovrsnost i brzu promjenu interesovanja.

Misao će biti brza i jasna, otkrivačka i maštovita, a prvih 20 dana januara neke sumnje mogu blokirati planirane promjene, koje dobijaju priliku da se sprovedu u narednom periodu od 15 dana. Od druge sedmice februara slijedi period naglašenog subjektivnog razmišljanja i rasuđivanja. Moguće je donositi nelogične i nepraktične odluke. Važne poslovne odluke ne donosite u ovom periodu. Poboljšanje zdravlja i priliv energije tokom januara. Blizanci sa osjetljivim nervnim sistemom mogu imati tegobe tokom februara. Čuvajte se padova i povreda.

Tumačenje natalne karte možete naručiti putem

RAK - 21. 6 - 22. 7.

Uran u polju statusa i profesije budi u vama potrebu za radikalnim promjenama.

Možda ste nezadovoljni dosadašnjim statusom ili poslom. Nesigurnost koju osjećate, može biti podsticaj da uzmete stvar u svoje ruke. Pred vama je period kada treba da počnete razmišljati o novim poslovnim idejama. Slijedite svoju intuiciju, dobro razmotrite što je vaša najjača snaga, šta je to što volite da radite, svaku ideju razradite na papiru i nastojte sagledati sve prednosti i mane svake od njih. Već od sredine godine zvijezde vam otvaraju vrata uspjeha, zato je sada važno da se pripremite za dolazeći povoljan period. Tokom januara moguće povrede i nezgode, pa budite oprezni na poledici bilo da ste pješak ili vozač.

LAV - 23. 7 - 23. 8.

Tokom januara fokus je usmjeren na poslovne aktivnosti, a u februaru na partnerstva i rješavanje pravnih pitanja. Vaše ideje biće podržane od strane prijatelja i ljudi sa kojima vas vežu zajednički interesi i ideje. Moguće su značajne profesionalne promjene u smislu promjene radnog mjesta ili firme. Jedan oštri i kratki sukob ili pritisak sa strane, između 6. i 10. januara, može uticati na vaše konačno opredjeljenje.

U svakom slučaju, tokom perioda imate podršku zvijezda da sprovedete željene promjene. Tokom februara energija je u blagom padu i dobro je obaveze smanjiti na minimum, naročito Lavovi rođeni 3. i 4. avgusta.

DJEVICA - 24. 8 - 22. 9.

Tokom januara i februara pažnju usmjeravate na porodične odnose i djecu, sposobni ste prezentovati svoje talente tako da i poslovne aktivnosti neće biti zapostavljene. Jupiter u polju karijere daje podršku da uspijete i napredujete, naročito kada krene direktno od februara. Iskoristite ovu poziciju do juna, jer će opet za 12 godina boraviti u vašem polju karijere i javnog i vidljivog uspjeha. Vaš saveznik biće odgovoran i vrijedan rad što je odlika vašeg karaktera. Moguće tegobe sa crijevima i povrede zglobova. Pojačajte oprez u saobraćaju.

VAGA - 23. 9 - 22. 10.

Oko novogodišnjih praznika moguć je kraći put s partnerom. Od 10. januara harmonizuje se porodična situacija i, ako je bilo problema, situacija se smiruje. Moguća kupovina lijepih stvari za uređenje doma, nov namještaj. Već od februara ljubavni život dobija primat. Mladima moguća nova veza, a osobama u vezi veoma dobar period.

Kod žena moguća trudnoća. Na poslu vaše znanje i stručnost odrediće vašu poziciju. Akutno moguća nervoza i napetost.

Hronično mogući problemi s mjehurom i urinarnim traktom.

ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11.

Vi kojima je Sunce na 11. stepenu Škorpije (rođeni 4. novembra) osjetićete svu težinu prelaska Saturna i dobijanja važne životne lekcije. Ako ste zanemarivali svoje zdravlje sada ćete se morati posvetiti sebi i rješavanju zdravstvenih

poteškoća. Problem može biti i u nekom drugom segmentu života, ali sada je došlo vrijeme da sagledate sve što ne valja i kroz patnju koju nameće Saturn, sazrijete i preuzmete odgovornost za svoj život i odbacite sve što ne valja. Budite strpljivi i to će proći. I ostalim Škorpijama, rođenim u prvoj dekadi znaka, savjetujem više odmora, ali i rada na sebi kako biste uspješno prevazišli trenutnu krizu.

STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12.

Tokom februara pravo je vrijeme da se otisnete na neko daleko putovanje i usrećite sebe. Obavezno povedite partnera sa sobom, jer je ovo vrijeme kada treba da spoznate da je najveća sreća imati kraj sebe nekog ko vas podržava, voli i vjeruje u vas. Ograničenja može postavljati vaša podsvijest, koja možda skriva neke strahove od ranije, a sa kojima se morate suočiti. U prvoj polovini januara čuvajte se povreda i posjetite ginekologa.

JARAC - 22. 12 - 19. 1.

Rođeni u prvoj dekadi znaka imaćete jaku želju za samodokazivanjem. Bićete istrajni i sposobni iskoristiti svaku priliku.

Neumornost u radu. Ukoliko je bilo zdravstvenih problema slijedi period poboljšanja zdravlja. Sklonost pravljenju temeljnih planova za budućnost. Moguće je trpljenje zbog nekih porodičnih nesuglasica. Jupiter u polju posla može donijeti zaposlenje ili ako ste zaposleni skladne odnose na poslu i dobru zaradu. Tokom januara bićete skloniji troškarenju ili će vam se javiti neplanirani troškovi. Što se tiče ishrane bićete skloniji jesti prženu i jače začinjenu hranu.

VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2.

U Novu godinu ulazite sa optimizmom i sposobnošću da se borite i izborite za svoj napredak tokom 2013. godine. Planeta Mars blagosilja vas svojom energijom i elanom tako da ćete, ako vam je pri rođenju ova planeta dobro postavljena, sve aktivnosti brzo i lako provoditi. Iako imate maštu i kreativnost, potrebna vam je sloboda pri kreaciji, u narednom periodu biće neophodno naučiti se podrediti krutim pravilima. Iako su vremena teška, vaš zadatak je da opstanete, čak su moguća priznanja i nagrade za dosadašnji rad. Moguće glavobolje. Bez brze vožnje u saobraćaju.

RIBE - 20. 2 - 20. 3.

Harmoničan aspekt Neptuna sa Saturnom i dalje na snazi i nastavlja da budi inspiraciju i intuiciju. Sposobnost maštovitosti i kreativnosti s lakoćom pretvarate u realne i praktične projekte. Najljepše trenutke ovih zimskih dana doživjećete u toplini svoga doma. Svaki samostalan posao obećava uspjeh i zaradu. Dobro je tokom januara prikupiti znanje koje vam je neophodno kako biste od februara iskoristili povoljne prilike. Zdravlje uglavnom stabilno uz moguću osjetljivost disajnih organa. Tokom januara oprezno hodajte po klizavim cestama, jer vas pad može odvesti u bolnicu.

Škola iz astrologije u Banjaluci od oktobra 2012. do juna 2013. Prijave i informacije na e-mail adrese: snezana.despot@gmail.com ili na mob.tel. 065/523-036

S M I J T E S E , Z D R AV O J E !

Mala anatomija

Jezik Aforizmi Medicinske usluge se i kod nas penju na viši nivo. Još jedno odjeljenje je preseljeno sprat više. *** Jedan simulant se držao odlično sve dok mu nisu rekli da za njega ima mjesto u bolnici. *** Ekonomska kriza jeste, ali se sirotinja snalazi. Ili leži u bolnici ili u zatvoru. *** Raduje me što je i kod nas počelo presađivanje bubrega. Nije ni ona muška stvar daleko od njih. *** Kada je đavo odnio šalu i ministar je zaćutao te više ne govori da su u zdravstvu dobri lični dohoci. *** On ne bi svoje pacijente mijenjao ni sa kim. Radi na porođajnom. *** I da ne bi velikog stručnjaka, on bi danas bio pokojni. Presjekao mu omču kad se vješao. *** Na sudu se klela očevima sve svoje djece. *** Rodbini je teško palo kada je čula da je umro. Samo je trebalo još da stavi potpis na zavještanje imovine. *** Na samrti, otac je oprostio sinu što ga je pretukao nasmrt. Ko zna kako bi ga isprebijao neko tuđi. *** Hirurg je sve uradio za pacijenta. I saučešće je izjavio tužnoj rodbini. *** Visoki funkcioner je ovih dana prvi put posjetio našu bolnicu. U strahu od državnog, dobio je moždani udar. *** Iako nije zdravstveno osiguran, primili su ga u bolnicu i – oderali mu kožu. *** Bivši komunista častio doktora! Dao mu časnu partijsku riječ da će ponovo doći kod njega čim ga zaboli. *** Vodi računa o svojim pacijentima. Koga god operiše, moli se bogu da ga spasi. *** Mnogi jure u bolnicu da ne bi umrli kod kuće. Kao da je smrt u bolnici bolja nego kod kuće. *** Mi nismo zdravstveno osigurani pa smo izabrali našu baku za porodičnog ljekara. *** I kad nije na poslu, brine o pacijentima. Telefonira svetom Petru i pita da nije koji došao kod njega.

134

Jezik je složeni mišićni organ, mada ja predlažem da se zove politički. Jer, neki steknu veće bogatstvo pričajući prazne priče nego drugi, vrijedno radeći s dvije ruke. Ne dao đavo kada bi jezik bio parni organ! Mada se u anatomiji kaže da je jezik mišić koji se nalazi na dnu usne šupljine, nekima je jezik hladno oružje. Zbog jezika ljudi plaćaju glavom, drugi robijaju, a ima i takvih koji ništa ne rade nego samo pričaju i žive sindikalno-politički, dobro. Nagomilao je funkcija, kao neki prokletnici kojima je uvijek malo (na plati su u upravnim odborima, komisijama, potkomisijama, savjetuju, ogovaraju, nagovaraju.) Prevrće hranu dok je zubi žvaču, učestvuje u gutanju, govoru, a nakupio se i čula. To je složeni mišić sastavljen od osam mišića. Da bi još jedan, eto ti devet braće Jugovića!

Prednji dio jezika služi za govor, prevrtanje hrane, sisanje. E, tu sam ga čekao! Zbog ovoga prvog cijelog života držim jezik za zubima. I dan-danas bih ga držao da nisam ostao bez zuba. Začudo, iako bez zuba ja se počesto ujedem za jezik i moram da se izvinjavam. Kod političara mi je dosta štete nanio baš taj dio. Što se tiče one funkcije oko prevrtanja i gutanja hrane, tu sam prorok. Nastavi li ekonomska kriza ovim tempom, te će funkcije zakržljati ili će samo imitirati taj dio posla. I funkcija stražnjeg dijela jezika za povraćanje nema svrhe ako se nema šta povratiti. Jezik je nakupio toliko osjećaja da su i neki živi ostali bez osjećaja. Šta će nama osjećaj i za slatko, slano, kiselo, gorko..?

Treba imati šta staviti u usta pa onda osjetiti nešto.

Ne može nešto od ništa.

Osim za razgovaranje jezik se koristi i za ogovaranje, varanje, laganje. Slabi u karakteru mogu biti jaki na jeziku. Žene koje mnogo pričaju zovu jezičarama. Kada se takve nekom naivku uvuku u krevet i u kuću, po sedam dana ne progovaraju s njima. Ne mogu da ih prekinu u pričanju. Ima ljudi koji kažu da više vole da ih povučete za nos nego za jezik. Povučete li me za nos, može više ili manje boljeti i prestati. Ako me povučete za jezik nikada se ne zna koliki rafal može biti i kada će prestati.

Naročito se posljedice ne znaju.

Šale Poslije operacije prostate starac došao na kontrolu i pita doktora kako sada stvar stoji.

- Znate, ja sam morao da vam odstranim i polni ud...

- Ali, doktore, baba reče da mi dobro stoji...

- Da, ali to je kateter...

--Došao ljubavnik mladoj komšinici u posjetu i mazi je. Zazvoni mobilni i ona porazgovara s nekim.

- Ko je bio? – pita on.

- Moj muž, kaže da je s tobom u hotelu na kafi.

--Starica raspitivala ko je najbolji hirurg da je operiše.

Lijepo je primio i smjestio u krevet. Kad se porodica opraštala s njim, on im je izrazio saučešće.

Videći da su zapanjeni, objasnio im je: - Ja nisam najbolji hirug, ali sam dobro vaspitan.

Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

Možda ovo saučešće neće trebati, ali ga ja uvijek izražavam unaprijed, jer, ako se dogodi ono najgore, tada ću bježati od vas i neću moći.

--Probudi se pacijent i reče: - Doktore, da vas ne bi, ja bih umro.

- Nisam ja doktor, ja sam anđeo.

--Obraća se pacijent ljekaru, moli ga da mu pomogne, ako može.

- Sve što budem mogao, vrlo rado ću učiniti za vas.

- Možete li mi posuditi sto maraka?

--Pita sestra mladića da li mu je ovo prvi put da dolazi u bolnicu.

- Nije, sestro. Prvi put sam bio kada smo pokupili one opijate iz priručne apoteke.

--Doktor uzima anamnezu od bolesnika: - Imate li stolicu? – pita ga.

- Ne, doktore, imam fotelju, ja sam direktor.

--Dolazi muškarac u porodilište i obraća se babici: - Supruga mi se porodila, pa ako mogu da uđem kod nje? – učtivo zamoli. Babica se malo zbuni pa reče: - Sačekajte malo, trenutno je kod nje u posjeti otac djeteta.

--Sestra opominje bolesnike u sobi da urede krevete i potrpaju u ormariće hranu i voće.

- Sve da bude cakum-pakum, znate vi šta je velika vizita!“ - Ja znam šta je velika nužda, a za veliku vizitu prvi put čujem – reče jedna starica sa sela.

--Videći ranijeg pacijenta, sestra će: - Mikane, opet si došao kod nas, šta je sada?

- Ma prošli put sakrio flašu s rakijom u klozetski kotlić pa mi žao da propadne.

--- Jesi li imala pobačaja? – pita babica trudnicu.

Ova odgovori samouvjereno: - Nisam od kada sam se udala.

--Ulazi sestra u bolesničku sobu i obraća se starijem bolesniku rekavši mu da ima posjetu.

- Vidi, sestro, ako je baba kaži da sam umro, dobićeš i muštuluk – reče starac šeretski.

--- U bolnici je zabranjeno pušenje! – viče sestra bolesnicima.

- O, kada dolaze, ja sam ih posljednji put gledao u „Boriku“ – obradovaše se bolesnici.

--- Puk’o ti je čir – viče doktor starijem bolesniku. Ovaj će: -A? Ja nisam čuo kada je puk’o, ja sam gluv...

PREGLEDI I LIJEÄ&#x152;ENJE

Noni originalno pakovanje, Tel. +387 65 628 978

SLANA LANA SOBA

54

SO - RELAX - SEA CENTAR BANJA LUKA, Aleja Svetog Save 25 tel. +387 51 304 105, mob. +387 65 641 466 info@slanasobabl.com, www.slanasobabl.com

ZDRAVSTVENA USTANOVA, BOLNICA IZ HIRURŠKIH OBLASTI

"PROF. DR SCI. N. LAGANIN" Sime Matavulja 11, 78000 Banja Luka, R. Srpska tel: +387 51 216 462, 214 036; +387 65 538 169 e-mail: poliklinikalaganin@gmail.com