Medici.com 62 by Medici.com

P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

Iz Fonda ZO RS

Riječ urednika Ponekad smo zamišljeni, duboko naslonjeni u fotelji, s prstom na čelu. Misli su nervozne, odjekuju pompezno, spremaju se za marš s logikom. Bezbroj pitanja, mnogo manje odgovora. Usud je uopšte pitati se bilo šta o smislu života i svakako je duboki mentalni poduhvat koji opterećuje, ali samo se na taj način dolazi do saznanja da se do odgovora ne dolazi sjedeći, već dobro osmišljenom akcijom tijela i uma. Pa kako je ovaj život jedan nepregledni mozaik, sazdan od mnoštva različitih boja od kojih svaka ima svoj akord i ritam, najveće umijeće je odabrati koje boje prisvojiti za sebe. Gledajući kroz durbin vremena, na bilo koju stranu, u ta divna i nepregledna prostranstva, bilo vlastitog uma ili prirode koja nas okružuje na svakom koraku, tamo gdje obitavaju najdivniji pejzaži ovozemaljski, uvijek ćemo pronaći kutiju sjećanja koja će nas podsjetiti kako je lijepo što smo počastvovani prisustvom u ovom čarobnom i neizvjesnom vihoru života. S obzirom na to da smo sastavni dio prirode, čovjek se ne može odvijati samostalno van okvira nje, već je u konstantnoj sprezi, čineći jedan zaokružen sistem koji ima svoje uzroke i posljedice. Da je tako, uveliko potvrđuje buđenje i puni jek najljepšeg godišnjeg doba, proljeća. Sve te predivne boje, prepune sjaja i euforije, rađanje života iznova, svo to cvijeće umiveno jutarnjom rosom i obavijeno dodirima sunca, ti divni simfonijski orkestri ptica koji umiruju i rađaju blagostanje duše... Da, prelijepo je udahnuti svježinu jutra, raširiti ruke i udariti se u grudi s osmijehom na licu i napraviti nekoliko koraka kroz prirodu. S još jednim proljećem rađa se i novi broj časopisa „Medici. com“, 62. po redu. Naše je veliko zadovoljstvo i čast što izlazimo tako da uvijek svjedočimo početku ili okončanju jednog od godišnjih doba. Naravno, da je posebno i nadasve najljepše biti vjesnik proljeća, jer s njim smo na imaginarnom startu svojih životnih ciljeva, želja i ostvarenja. Ali i kod postavljanja želja i ciljeva moramo biti oprezni, odnosno racionalni. Prilikom odabira cilja, ni blizu se ne nalazi trenutak njegovog dostizanja, jer između te dvije tačke stoji dugačak put. Kod ovakvih situacija u životu, ponekad izgubimo glavu te ne možemo da prepoznamo sami sebe ni svoje snove i ciljeve. Zato ponekad treba da se zapitamo da li znamo zašto i da li uopšte živimo? Da li smo opsjednuti nametnutim klišejima i obrascima ponašanja koji nas preokupiraju i onemogućavaju na putu realnih ostvarenja? Živimo u vremenu turbulentnih previranja i promjena, gdje se ljudski život sveo na statistiku, a sve drugo dolazi u prvi plan. Erozija morala i visokih etičkih vrijednosti doveli su do toga da manje cijenimo sami sebe, pretvarajući se u izmanipulisane klovnove koji uveseljavaju svijet. Više nije toliko važna toplina doma, ali materijalni status koji nas bahati i čini emotivno hladnima. Kroz takvu prizmu, a uz sve dominantnije učešće informacionih tehnologija u našim životima, sve se više otuđujemo i mjerimo jedni u odnosu na druge. Svako je sebi dovoljan i svako sebi postavlja standarde življenja, uveliko iznad realnih mogućnosti, bilo da se radi o poslu, novcu, statusu, zdravlju... Ponekad od samoga tijela očekujemo više nego što je realno moguće, dovodeći se u raznorazne opasnosti koje ostavljaju negativne posljedice po zdravlje. Zato budimo mudri i dovoljno budni, budimo svoj mozak. Živimo svoj, a ne nečiji život, gledajući se u svom ogledalu, živimo sa vjerom u vlastiti potencijal, a uz uloženi rad i strpljenje, rezultati i duševno blagostanje nikako ne mogu da izostanu. Vaš „Medici.com“ Glavni urednik, prim. dr Momir Pušac

Univerzitetska bolnica Foča

Prof. dr Veljko Marić

Epiduralna anestezija

Prof. dr Bogdan Zrnić

Sunčanje - lijek i opasnost

Bosnalijek - Intervju

Prof. dr Leonid Lazebnik Z D R A V S T V O

S R B I J E

Prof. dr Zoran Popović

Autologna terapija bola

N M K

Akademik Vladimir Kanjuh

Koronarne arterije

Washington, 2014

Američki kongres kardiologa

119

Info vijesti

123

Glavni urednik: Prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Zoran Rakočević, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, doc. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vulić, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, prof. dr Miroslav Petković, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, mr. ph. Zlata Žuvela, prof. dr Enver Zerem i prof. dr Elizabeta Ristanović. Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Dušan Bastašić, dr Goran Račetović, dr Slavko Pećanac, mr. ph. Rada Krća, Amra Odobašić, i Nataša Aleksić Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jovana Pušac, Jelena i Bojan Broćilović Prodaja i distributer za Srbiju UNA PRESS d.o.o. Beograd, tel: +381 11 2 188 704 Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banja Luka Tiraž: 5.000

63. broj izlazi u junu 2014. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

Z D R A V S T V O

omoćnik ministra zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Milan Latinović prisustvovao je sastanku sa dekanom Medicinskog fakulteta u Banjaluci Milanom Skrobićem i 16 najboljih studenata ovog fakulteta, kojima je u ustanovama zdravstvenog sistema Republike Srpske ponuđeno zaposlenje. Studentima koji su imali najviši prosjek tokom studiranja, ponuđena su radna mjesta u Kliničkom centru Banjaluka, Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”, Fondu zdravstvenog osiguranja Republike Srpske i Medicinskom fakultetu Banjaluka. Student generacije Medicinskog fakulteta magistra farmacije Milica Gajić je rekla da se nada kako će, zajedno sa svojim kolegama, ispuniti očekivanja i opravdati ukazano povjerenje te da će raditi u korist društva. “Cilj mi je da se i dalje usavršavam, u zemlji i inostranstvu, ali, u svakom slučaju, vratiću se jer mislim da sam ovdje mnogo potrebnija”, rekla je Milica Gajić. Doktor medicine Aleksandar Brković, koji je diplomirao sa prosječnom cjenom 8,2, rekao je da je jako zahvalan na prilici koju su mu pružili Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite i Medicinski fakultet. “Nadam se da ću opravdati ukazano povjerenje i da ćemo mi biti dobri zdravstveni radnici koji će našim građanima pružati što bolju zdravstveni zaštitu”, rekao je Brković. On je dodao da ga za usavršavanje interesuje dječja hirurgija te da nema namjeru da ode u inostranstvo jer je u Republici Srpskoj dobio priliku da se dokaže. Pomoćnik ministra zdravlja i socijalne zaštite Milan Latinović naglasio je da studenti koju su s najboljim ocjenama završili ovaj jako zahtjevan fakultet imaju mogućnost da se zaposle i nastave sa usavršavanjem u najvećim i najprestižnijim zdravstvenim ustanovama u Republici Srpskoj. “Ovo je praksa još od 2007. godine, koju podržava Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite. Do sada je na ovaj način zaposleno oko 70 doktora medicine koji su medicinski fakultet završili sa najvišim prosjekom. Zadovoljstvo mi je reći da od tih studenata generacije već imamo kolege koje su završile specijalizaciju”, rekao je Latinović. Ministar prosvjete i kulture Republike Srpske Goran Mutabdžija istakao je da je ovo izuzetno značajno za Republiku Srpsku, jer dokazuje da postoje institucije koje najkvalitetnijem kadru nude posao i time ih podstiču da ostaju u Republici Srpskoj. On je istakao da bi ovaj vid sa8

Banjaluka,19. februar 2014.

Posao za najbolje studente

radnje sa najboljim studentima trebalo da bude praksa i na drugim visokoškolskim ustanovama, jer se time šalje poruka mladim ljudima da se rad isplati i da društvo prepoznaje kvalitet. Dekan Medicinskog fakulteta Milan Skrobić rekao je da će,

Trebamo najbolje

etiri najbolja diplomca, prema izboru Medicinskog fakulteta u Banjaluci, dobila su posao u Kliničkom centru Banjaluka. Generalni direktor Kliničkog centra Banjaluka prof. dr Duško Račić potpisao je 18. marta 2014. godine ugovore o radu na određeno vrijeme s dr Miljanom Tepić, s prosjekom ocjena 9,14, koja će svoj profesionalni razvoj početi u Klinici za očne bolesti Kliničkog centra Banjaluka, dr Aljošom Mihajlovićem, s prosjekom ocjena 8,54, koji će raditi u Klinici za neurohirurgiju Kliničkog centra Banjaluka, dr Jelenom Klašnjom, koja je izabrala Kliniku za vaskularnu hirurgiju i dr Aleksandrom Brkovićem, koji je zaposlen u Klinici za dječju hirurgiju. Klinički centar Banjaluka, kao najveća, najreferentnija zdravstvena ustanova u Republici Srpskoj i kao naučnonastavna baza za sve buduće ljekare i medicinsko osoblje, ima interes i obavezu da budućim me-

pored ovih 16, posao dobiti još četiri studenta s visokim prosjekom. “Na ovaj način stimulišemo naše studente da znaju, ukoliko budu među najboljima u svojim generacijama, da će odmah dobiti i poN.A. sao”, rekao je Skrobić.

dicinskim profesionalcima obezbijedi uslove za rad i profesionalni razvoj te usavršavanje. „Nama trebaju najbolji i za njih u Republici Srpskoj postoji sigurna i perspektivna budućnost i to upravo u Kliničkom centru Banjaluka. Izuzetno nam je zadovoljstvo što ovi mladi ljudi pokazuju interesovanje za hirurške grane i što smo u mogućnosti da odgovorimo na njihova interesovanja i ambicije u skladu s potrebama Kliničkog centra. S njima će raditi najbolji hirurzi u Republici Srpskoj jer je želja i potreba Kliničkog centra da našim mladim ljekarima obezbijedimo najbolje uslove za učenje i napredovanje, našim iskusnim ljekarima dodatnu motivaciju i zadovoljstvo da prenesu svoje znanje, a pacijentima danas i u budućnosti najbolju zadravstvenu zaštitu“, rekao je prof. dr Duško Račić, generalni direktor Kliničkog centra Banjaluka. N.Š.

inistar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić i direktor Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske Darko Tomaš potpisali su 9.4.2014. Protokol o saradnji za liječenje djece iz Republike Srpske sa srčanim manama s predstavnicima zdravstvene ustanove “Fondazione Toscana Gabriele Monasterio” iz Toskane. „Ovim protokolom smo definisali saradnju u narednom periodu, odnosno jasne procedure za slanje djece iz Republike Srpske na liječenje u Italiju. Takođe, definisano je i da cijena liječenja

jednog djeteta podrazumijeva liječenje, smještaj i boravak pratioca. Pokušali smo da definišemo sve neophodne detalje kako Fond zdravstvenog osiguranja ne bi imao teškoća da plati fakture koje dođu iz kardiohirurške klinike“ rekao je ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić. Ministar je najavio i potpisivanje protokola o saradnji između Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite, Kliničkog centra Banjaluka i Medicinskog fakulteta u Banjaluci i Kardiohirurške klinike ove ustanove, koji će omogućiti dodatnu edukaciju stručnjaka iz Republike Srpske. Direktor fondacije “Fondacione Toskana Gabriele Monasterio” Lućijano Ćući rekao je da se ovim protokolom potvrđuje međusobna saradnja koja postoji godinama. On se zahvalio ministru i direktoru Fonda na povjerenju i potpisivanju Protokola o saradnji kojim će se omogućiti liječenje djece sa teškim kardiovaskularnim bolestima iz Republike Srpske u Italiji. On se takođe zahvalio ljekaru dr Brunu Murciju sa ove klinike i načelniku Odjeljenja kardiologije i reumatolo-

Z D R A V S T V O

Protokol o saradnji sa ZU “Fondazione Toscana Gabriele Monasterio”

Liječenje djece iz RS u Italiji

gije Klinike za dječje bolesti Kliničkog centra Banjaluka Stevanu Bajiću, bez čije saradnje, kako je rekao, današnji protkol ne bi bio potpisan. „Fond zdravstvenog osiguranja, zajedno sa Ministarstvom zdravlja i soci-

jalne zaštite Republike Srpske, je pozitivno odgovorio na inicijativu Udruženja roditelja djece sa kardiološkim teškoćama i na preporuke doktora Kliničkog centra Banjaluka obezbijedio sredstva za finansiranje operacija za sedmoro

djece iz Republike Srpske u Toskani u ovoj godini“, rekao je Darko Tomaš, direktor Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske. „Broj oboljele djece nije veliki, ali je veliki problem za roditelje i nas koji ih liječimo, što će ovim protokolom biti riješeno. Ovo je veliko olakšanje i jedan veliki medicinski iskorak kojim ćemo riješiti da se naša djeca liječe na najbolji način, a iskustvo profesora Murcija i njegovog tima je dokazano kroz trinaestoro djece iz Republike Srpske koja su operisana u ovoj ustanovi”, rekao je dr Stevan Bajić, načelnik Odjeljenja kardiologije i reumatologije Klinike za dječje bolesti Kliničkog centra Banjaluka. Predsjednik Udruženja roditelja djece sa urođenim srčanim manama “Jedno srce, jedan svijet” Nebojša Arežina zahvalio se svim institucijama koje su obezbijedile potpisivanje ovog protokola. „Ovim rješavamo problem naših sedmoro djece i nadamo se da će ovim

biti riješeni i svi ostali problemi. Sada predstoji velika borba za izlječenje djece u klinici u koju imamo veliko povjerenje“, rekao je Arežina. Pripremila: Nataša Aleksić

Z D R A V S T V O

inistarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, zajedno sa Institutom za javno zdravstvo i Klinikom za infektivne bolesti Kliničkog centra Banjaluka, obilježilo je Svjetski dan zdravlja koji se ove godine obilježava pod temom transmisivne bolesti, odnosno bolesti koje prenose vektori (vector-borne diseases) i pod sloganom ‘’Mala bića, velika prijetnja’’ (Small creatures, big threat). Vektori su oni organizmi koji su prenosioci parazita s inficirane osobe ili ži-

votinje na drugu osobu, uzrokujući široki spektar ozbiljnih bolesti u ljudskoj populaciji. Te su bolesti uobičajene u tropskim i suptropskim područjima, kao i na svim mjestima koja nemaju omogućen pri-

Mala bića, velika prijetnja

Obilježen Svjetski dan zdravlja (7. april 2014)

stup zdravstveno ispravnoj vodi ili imaju problematične sanitarne uslove za život. „Bolesti uzrokovane vektorima zauzimaju 17% od ukupnog procijenjenog broja infektivnih bolesti na svjetskom

nivou. Najsmrtonosnija bolest među njima je malarija, od koje je u svijetu u 2010. godini umrlo 660.000 osoba i to većinom u Africi i najčešće djece. Ipak, najbrže rastuću stopu među svim bolestima koje prenose vektori, danas ima groznica denga (dengue) čija je incidencija narasla za gotovo trideset puta u posljednjih pedeset godina“, rekla je pomoćnik ministra zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Amela Lolić. Ona je dodala da je od 1990. do 2010. godine u Evropi od transmisivnih bolesti oboljelo više od 1,5 milion ljudi. Janja Bojanić, epidemilog u Institutu za javno zdravstvo Republike Srpske i pomoćnik direktora za medicinske poslove, pojasnila je da uzročnici transmisivnih bolesti mogu biti bakterije, virusi, odnosno svi mikroorganizmi, dok

Sačuvati zdravlje - nadmudriti bolest Dom zdravlja Bijeljina svake godine na prigodan način obilježi Svjetski dan zdravlja, pritom stavljajući akcenat na maksimalno uključivanje stanovništva u aktivnosti ovog dana. Ovaj put centralni događaj je bio u prepunoj sali bijeljinskog Centra za kulturu. „Cilj nam je da edukujemo naše sugrađane kako bi shvatili da oni imaju ključnu ulogu u očuvanju sopstvenog zdravlja. Zato smo danas za njih organizovali ovo predavanje koje će održati naš cijenjeni gost prof. dr Nebojša Tasić,

a tema je izuzetno aktuelna u našoj sredini i tiče se kardiovaskularnih bolesti“ izjavio je direktor doc.dr Zlatko Maksimović. „Kardiovaskularne bolesti su najveća prijetnja, što potvrđuje podatak da preko 50% stanovništva umire upravo od posljedica ovih bolesti. S druge strane, prevencija je efikasna i najjeftinija metoda borbe protiv ovih bolesti. Zato je i tema današnjeg predavanja „Sačuvati zdravlje, nadmudriti bolest – zadatak kardiovaskularne medicine 21. vijeka. Modifikacija savremenog načina života je put za očuvanje zdravlja“, zaključio je predavač, Prof. dr Nebojša Tasić, načelnik Centra za hipertenziju Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje i stručni konsultant HISPA centra Doma zdravlja Bijeljina. Dom zdravlja Bijeljina je organizovao i akciju sistematskih progleda romske djece u Bijeljini. Ekipe, u sastavu pedijatar, stomatolog, porodični doktor, obavile su preglede djece romske populacije u prostorijama društva „Otaharin“. 10

Z D R A V S T V O

su prenosioci komaraci, mušice, krpelji, stjenice, bube i drugi organizmi. “Prema prijavama koje dolaze u Institut za javno zdravstvo, među osam grupa zaraznih bolesti, prema putevima prenošenja, transmisivne bolesti nalaze se na petom mjestu. Najčešća je lajmska bolest, koju prenosi krpelj, gdje se procjenjuje da je do 70 odsto krpelja zaraženo bakterijom koja izaziva tu bolest. Preporuka je da se dezinsekcija staništa komaraca provodi u fazama larve krajem aprila i početkom maja, a može se ponoviti krajem avgusta i početkom septembra. Dezinsekcije u Republici Srpskoj se rade u posljednjih nekoliko godina, uglavnom u svim gradovima, uz rijeke, a u Banjaluci je proš-

le godine urađena i dezinsekcija protiv krpelja”, rekla je Bojanićeva i dodala da Institut za javno zdravstvo nadzire provođenje dezinsekcije. Načelnik Klinike za infektivne bolesti Kliničkog centra Banjaluka Zdravka Kezić rekla je da su u Republici Srpskoj od transmisivnih bolesti aktuelne lajmska bolest i groznica zapadnog Nila. “Prošle godine imali smo prvu potvrđenu groznicu zapadnog Nila, a u ovoj godini može se očekivati veći broj oboljelih. Prilikom ujeda krpelja potrebno je obratiti se porodičnom ljekaru, da ga na pravilan način odstrani, i naglasila da se anitibiotska terapija daje samo u slučaju pojave bolesti, koju infektolog mora da prepozna i adekvatno reaguje.

Prema posljednjim navodima SZOa, bolesti koje prenose vektori, nezavisno o od toga da li su virusne, bakterijske ili parazitne, javljaju se u više od 100 zemalja svijeta te utiču na zdravlje gotovo polovine svjetske populacije, što ih čini važnim javnozdravstvenim problemom. Socijalni i ekološki faktori (uključujući klimatske promjene) ključni su elementi prenosa tih bolesti i njihove kontrole. Neophodno je zaštititi sebe i svoju okolinu (familiju), preduzimajući jednostavne mjere kao što su: postavljanje zaštitne mreže protiv komaraca, nositi garderobu dugih rukava i nogavica i koristiti sredstava koja odbijaju insekte (protiv ujeda komaraca, krpelja i sl.)”, dodala je Kezićeva.

Dodijeljena zvanja primarijus Povodom Svjetskog dana zdravlja, ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić dodijelilo je nazive primarijus za 43 zdravstvena radnika koji su ispunili sve potrebne uslove za sticanje ovog zvanja. „Ovo je jedna od dobrih stvari koja se dešava u zdravstvenom sistemu, a za kolege koji su dobili zvanja primarijusa je sigurno kruna dosadašnjeg rada te nagrada za rad i svakodnevno

pružanje zdravstvene zaštite“, rekao je ministar Bogdanić. Dr Stevan Bajić sa Klinike za dječje bolesti pri Kliničkom centru Banjaluka jedan je od doktora koji je danas stekao zvanje primarijusa. «Velika mi je čast što sam dobio najviše priznanje u struci za klinički rad i doprinos u liječenju pacijenata jer to potvrđuje da sam cijeli svoj život profesionalno radio i da sam kroz dugi niz

godina koliko sam u zdravstvu doprinio da zdravstvo Republike Srpske danas bude bolje“ rekao je dr Bajić. Doktor stomatologije i predsjednik Udruženja privatnih doktora stomatologije Republike Srpske Savo Kostadinović izrazio je zadovoljstvo što je dobio priznanje primarijusa.

„Nisam očekivao, kao stomatolog, da ću ikada biti primarijus, ali mi je zadovoljstvo što danas dobijam to zvanje. Iza ove titule stoji tridesetak godina rada kako u društvenom, tako i u privatnom sektoru“, rekao je dr Kostadinović. N.A.

Z D R A V S T V O

Struktura osiguranika FZO RS

Narušena ravnoteža

oprinos za zdravstveno osiguranje je dominantan izvor prihoda u svim sistemima obaveznog zdravstvenog osiguranja koji su organizovani prema Bizmarkovom modelu. U prihodu Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske doprinosi su zastupljeni s preko 98 odsto, a imajući u vidu činjenicu da prihod ostvaren na osnovu ugovora s Fondom predstavlja minimalno 80 odsto prihoda zdravstvenih ustanova, doprinos za zdravstveno osiguranje je ključan i za finansiranje cjelokupnog zdravstvenog sistema. U tom kontekstu nezaobilazan parametar kod razmatranja održivosti finansiranja zdravstvenog sistema, pored osnovica i stopa doprinosa, je i sama struktura osiguranika. Za Bizmarkov model finansiranja obaveznog zdravstvenog osiguranja, između ostalog, tipična su načela solidarnosti, uzajamnosti i jednakosti, koja u krajnjem znače to da finansiranju sistema doprinosimo prema ekonomskim mogućnostima, a da zdravstvenu zašti-

tu koristimo prema potrebama, ne praveći razliku u pogledu toga koliko je ko novca uplatio kroz doprinose. Sistem je stabilan ukoliko postoji ravnoteža između onih koji uplaćuju više nego što troše i onih koji troše za zdravstvenu zaštitu više nego što uplaćuju kroz doprinose. Ukoliko je ta ravnoteža narušena, javljaju se problemi s finansiranjem. U Fondu zdravstvenog osiguranja RS, prema podacima iz 2013. godine, ima ukupno oko 658.000 osiguranika na čije se ime uplaćuje doprinos za zdravstveno osiguranje. Preko njih je osigurano još oko 359.000 lica, koja su taj status ostvarila kao izdržavani članovi domaćinstva nosilaca osiguranja, odnosno osiguranika. U poređenju s ukupnim brojem stanovnika koji su registrovani u timovima porodične medicine, neosigurano je oko 15 odsto stanovništva, što

Biljana RodićObradović, izvršni direktor Sektora za planiranje, analiziranje i razvoj zdravstvenog osiguranja

Odnos prosječnog prihoda i prosječnog troška po osiguraniku u 2013. godini Kategorija osiguranika

Prosječni mjesečni prihod po osiguraniku

Prosječni mjesečni trošak po osiguraniku

Procenat pokrivenosti troška prihodom

Zaposleni osiguranici

151,39 KM

76,08 KM

198,99 %

Korisnici penzija

2,75 KM

76,08 KM

3,61 %

Poljoprivrednici

23,17 KM

76,08 KM

30,46 %

RVI, porodice pog. boraca

61,14 KM

76,08 KM

80,37 %

Izbjegla i raseljena lica

37,35 KM

76,08 KM

49,09 %

Nezaposlena lica

27,19 KM

76,08 KM

35,74 %

Centar za socijalni rad

55,96 KM

76,08 KM

73,55 %

Ukupno

66,35 KM

76,08 KM

87,21 %

Uporedni podaci o učešću pojedinih kategorija osiguranika u prihodu od doprinosa

Država

Učešće doprinosa za zdravstveno osiguranje pojedinih kategorija osiguranika u ukupnom prihodu zdravstvenog osiguranja Zaposleni

Penzioneri

Poljopriv.

Budžet

Ostali

Republika Srpska

78,80 %

1,40 %

0,30 %

10,72 %

8,88 %

Srbija

70,90 %

24,00 %

1,50 %

3,20 %

0,40 %

Crna Gora

59,70 %

19,90 %

0,40 %

19,80 %

0,20 %

Makedonija

54,00 %

21,80 %

0,30 %

22,40 %

1,50 %

Slovenija

72,70 %

16,10 %

4,70 %

2,30 %

4,20 %

nije previsok procenat imajući u vidu da se on u razvijenim evropskim zemljama u prosjeku kreće oko 8 odsto. U periodu od 2006. godine, čak i u godinama krize, broj osiguranog stanovništva kod nas je rastao pa i u prošloj godini, kada je za dva odsto bio veći nego u 2012. godini. Međutim, povećanje broja osiguranih nije imalo pozitivan efekat na strukturu osiguranika koja je kod nas krajnje nepovoljna, s obzirom na premalo učešće osiguranika koji za zdravstveno osiguranje izdvajaju više nego što troše na zdravstvenu zaštitu, odnosno na preveliko učešće onih koji troše znatno više nego što uplaćuju za zdravstveno osiguranje. Jedina kategorija osiguranika koja za zdravstveno osiguranje izdvaja više nego što troši je kategorija zaposlenih. Prosječni mjesečni prihod od ove kategorije po glavi osiguranika iznosi oko 151 KM i gotovo je duplo veći od prosječnog troška, međutim, zaposleni u ukupnom broju osiguranika učestvuju sa svega 36,44 odsto. Sve ostale kategorije osiguranika za zdravstveno osiguranje izdvajaju manje nego što iznosi prosječan trošak. Prosječni mjesečni prihod po glavi osiguranika na kategoriju penzionera iznosi oko 2,75 KM i s tim iznosom se pokrije manje od 4 odsto prosječnog troška po osiguraniku, koji je u prošloj godini iznosio 76 KM. Uz to, penzioneri čine gotovo jednu trećinu ukupnog broja osiguranika. Manji prosječni prihod od prosječnog troška je i na kategoriji nezaposlenih koji čine jednu četvrtinu ukupnog broja osiguranika. Doprinos od nezaposlenih pokriva samo 35,74 odsto prosječnog troška. Ukupno posmatrano, oko 64 odsto osiguranika za zdravstveno osiguranje izdvaja manje nego što iznosi prosječni trošak, a deficit njihovog prihoda u odnosu na troškove je toliki da ga nije moguće pokriti ‘’viškom’’ prihoda od kategorije zaposlenih. Ni u drugim zemljama regiona situacija sa strukturom osiguranika nije sjajna, jer je kriza svugdje uticala na smanjenje broja zaposlenih osiguranika. Me-

Z D R A V S T V O

đutim, teret osiguranja je ravnomjernije raspoređen između pojedinih kategorija osiguranika, uglavnom zahvaljujući primjeni jedinstvene stope doprinosa. Naime, doprinos za zdravstveno osiguranje penzionera se, u pravilu, obračunava po istoj stopi kao za zaposlene, dok kod nas ta stopa iznosi svega 1 odsto, odnosno dvanaest puta je manja od stope koja se primjenjuje kod kategorije zaposlenih. Zbog ovoga, doprinos za zdravstveno osiguranje penzionera kod nas u prihodu Fonda zdravstvenog osiguranja učestvuje sa svega 1,40 odsto, dok u Srbiji taj procenat iznosi 24 odsto, Crnoj Gori oko 20 odsto, Sloveniji preko 16 odsto. Srazmjerno većem učešću prihoda od doprinosa za zdravstveno osiguranje penzionera, u drugim zemljama je niže učešće doprinosa za zaposlene u ukupnom prihodu fondova zdravstvenog osiguranja, odnosno manje je opterećenje na toj kategoriji. Primjera radi, doprinos od zaposlenih lica kod nas čini oko 86 odsto ukupnog prihoda od doprinosa, dok u Srbiji doprinos od zaposlenih čini oko 71 odsto, a u Sloveniji oko 73 odsto ukupnog prihoda od doprinosa za zdravstveno osiguranje. Rješavanje problema održivosti finansiranja zdravstvenog sistema, s obzirom na to da je doprinos za zdravstveno osiguranje dominantan izvor finansiranja, ne bi trebalo da zaobiđe probleme u vezi sa strukturom osiguranika i neravnomjernim opterećenjem tereta zdravstvenog osiguranja između pojedinih kategorija osiguranika. Na popravljanje stanja moguće je uticati dodatnim izvorima finansiranja mimo doprinosa, ali i korekcijom osnovica i stopa doprinosa. Kod kategorije penzionera to nije jednostavno s obzirom na njihov, inače, nizak životni standard, ali ima i dobrih primjera u okruženju, poput toga da država uplaćuje doprinos za penzionere s penzijama manjim od prosječne plate. Činjenica koja ohrabruje je da se i iz redova penzionerske populacije mogu čuti prijedlozi za povećanje stope doprinosa za zdravstveno osiguranje te kategorije, doduše uz zahtjev da to ne bude opterećenje za penzionere, već da se povećani izdaci za zdravstveno osiguranje obezbijede u budžetu Republike. U svakom slučaju, dobro je da se na ovu temu govori i da prevladava svijest da zdravstvo ne može da bude besplatno, odnosno da zahtjevi za većim pravima i širim listama lijekova podrazumijevaju i veće izdvajanje za zdravstvenu zaštitu. U takvom ambijentu rješenje problema je mnogo izvjesnije.

Troškovi zdravstvenog osiguranja

Rezultati vrijedni pažnje

očetkom prošle godine smanjena je opšta stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje sa 12,5% na 12% i stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje penzionera, sa 2% na 1%, što je u startu umanjilo prihod Fonda zdravstvenog osiguranja RS za oko 33 miliona konvertibilnih maraka. Smanjenje stope doprinosa, koje je dodatno pogoršalo finansijsku situaciju, opredijelilo je poslovnu politiku Fonda, koja je prvenstveno bila usmjerena na popravljanje stanja u vezi s prihodima, i na odlučnije mjere u pogledu racionalizacije troškova. Zahvaljujući dobroj saradnji s Vladom RS i nadležnim ministarstvima te iskazanom razumijevanju prema potrebi rješavanja problema održivog finansiranja zdravstvenog sistema, rezultati poslovne politike Fonda su ohrabrujući, naročito u pogledu dugoročnih efekata. U prvom redu treba istaći da je postignuto da bude primijenjen član 54. Zakona o zdravstvenom osiguranju kojim je propisano da u slučaju nedovoljnih prihoda, Vlada donosi odluku o pokriću nedostajućeg novca. U vezi s tim, Vlada je dala saglasnost da Finansijskim planom Fonda za prošlu godinu bude obuhvaćen i transfer iz budžeta RS u visini nepokrivenog dijela planiranog rashoda. Takođe, Vlada je dala saglasnost da Finansijskim planom bude obuhvaćen i transfer iz budžeta u iznosu od 8 miliona maraka, namijenjen finansiranju troškova unapređenja uslova rada u zdravstvu i sprovođenju reformi, čime je preuzela troškove koji ne pripadaju zdravstvenom osiguranju. Uporedo s ovim aktivnostima, kao i aktivnostima na pronalažnju dodatnih izvora finansiranja zdravstvene zaštite, u Fondu zdravstvenog osiguranja je znatno intenzivirana aktivnost na racionalizaciji troškova. Ni u toj oblasti nisu izostali rezultati, a ukupan efekat su 26 miliona maraka manji troškovi u odnosu na 2012. godinu. Troškovi lijekova na recept u prošloj godini su bili za preko 5,7 miliona maraka manji nego u 2012. godini, što je većim dijelom efekat smanjenja cijena kod oko 700 lijekova, a manjim dijelom promjena

na Listi lijekova koje su u primjeni od oktobra prošle godine. Smanjeni su i troškovi za citostatike za oko 4 miliona maraka kod kojih je, takođe, postignuta niža cijena zahvaljujući povećanoj konkuretnosti na tržištu citostatika. Smanjenja je bilo i kod troškova liječenja izvan Republike Srpske, koji su u prošloj godini bili manji za oko 1,5 milion maraka u odnosu na troškove iz 2012. godine. Time je nastavljen trend smanjenja učešća ovog troška u ukupnim troškovima Fonda s nekadašnjih 11, na sadašnjih manje od 4 odsto, kao i smanjenja upućivanja u zdravstvene ustanove izvan Republike Srpske koje iznosi preko 70 odsto u odnosu na 2006. godinu. Efikasnija kontrola, a i smanjenje plata u javnim ustanovama, doprinijeli su da i troškovi naknade plate radnicima na bolovanju budu manji za oko 4,6 miliona maraka u odnosu na 2012. godinu. Takođe, manji troškovi su ostvareni i na ličnim primanjima zaposlenih u Fondu i to za preko 5 miliona maraka, kao i na većini drugih troškova u okviru finansiranja stručne službe Fonda zdravstvenog osiguranja. Među posebno važnim rezultatima na planu racionalizacije troškova, treba spomenuti aktuelizaciju odgovornosti osnivača zdravstvenih ustanova za njihovo održivo finansiranje, otvaranje problema viška zaposlenih i uopšte neracionalnog zapošljavanja u zdravstvu, kao i zaustavljanje prakse isplate plate zaposlenima u zdravstvu bez poreza i doprinosa. Slične aktivnosti, manje ili više uspješno, sprovode i fondovi zdravstvenog osiguranja zemalja regiona. Ni devet puta veći prihod po osiguraniku, kao što je slučaj sa slovenačkim zavodom za zdravstveno osiguranje, ne umanjuje potrebu za racionalizacijom troškova. Naprotiv, i oni prave uštede gdje god je moguće, obaraju cijene zdravstvenih usluga i lijekova, oslobađaju se pojedinih troškova koje preuzima država i preduzimaju razne druge mjere kako bi obezbijedili da sistem funkcioniše u uslovima krize koja je najveće posljedice ostavila na stavci prihoda. 13

Z D R A V S T V O

Centar za zdravstveni menadžment Edukacija na nastavnom modulu

JZU Institut za javno zdravstvo Centar za zdravstveni menadžment Jovana Dučića 1, 78000 Banjaluka Tel. +387 051/248-364 www.phi.rs.ba https://www.facebook.com/ CentarZaZdravstveniMenadzment www.twitter.com/CentarZaMng

entar za zdravstveni menadžment JZU Instituta za javno zdravstvo započeo je izvođenje edukacije na četvrtom nastavnom modulu koji se realizuje u okviru „Projekta jačanja zdravstvenog sektora“ (HSEP). Nakon edukacija na modulima Organizacioni menadžment u zdravstvenim ustanovama, Upravljanje kvalitetom zdravstvene zaštite i Menadžment ljudskih resursa u zdravstvenim ustanovama, edukacija na nastavnom modulu Zdravstvena ekonomika i finansiranje zdravstvene zaštite održavaće se u periodu februar-oktobar 2014. godine, a pohađaće je menadžeri iz svih zdravstvenih ustanova primarnog nivoa u Republici Srpskoj, raspoređeni u 12 grupa. U sklopu „Projekta jačanja zdravstvenog sektora“ (HSEP), Centar za zdravstveni menadžment realizuje i edukacije na kratkim kursevima „Upravljanje promjenama za timove porodične medicine“ i „Upravljanje medicinskim otpadom u zdravstvenim ustanovama“. 14

Zdravstvena ekonomika i finansiranje zdravstvene zaštite Pripremio: Aljoša Đudurović

Zdravstvena ekonomika, finansiranje zdravstvene zaštite i finansijski menadžment su tri široke oblasti, koje su od ključnog značaja za funkcionisanje zdravstvenih ustanova i zdravstvenog sistema u cjelini. Kao društvena nauka, zdravstvena ekonomika može pomoći kod donošenja značajnih odluka u zdravstvenim ustanovama. Shodno tome, polaznici će kroz pohađanje edukacije biti osposobljeni da tumače i primjenjuju osnovne ekonomske principe

i uvažavaju finansijske mogućnosti u upravljanju zdravstvenim ustanovama. Modul se sastoji od osam tematskih cjelina, raspoređenih u pet dana nastave. Teme su raspoređene tako da se sa polaznicima, nakon predstavljanja uvodnih, opštih koncepta i pojmova, razmotre i specifične teme vezane za finansijski menadžment u zdravstvenim ustanovama. Među prioritetnim sadržajima edukacije su oni koji menadžerima domova zdravlja olakšavaju: (1) sa-

Z D R A V S T V O

gledavanje funkcionisanja zdravstvenih ustanova iz ekonomske perspektive i komuniciranje sa ekonomistima zaposlenim u zdravstvenim ustanovama, (2) Planiranje aktivnosti kojima bi se unaprijedila efikasnost rada zdravstvene ustanove, (3) pozicioniranje i efikasnije poslovanje zdravstvene ustanove u uslovima regulisanog tržišta u zdrav-

stvenom sektoru, (4) učešće u procesu ugovaranja zdravstvenih usluga sa Fondom zdravstvenog osiguranja, (5) interpretiranje i korišćenje finansijskih podataka i pokazatelja za unapređenje efikasnosti rada ustanova, (6) učešće u procjeni finansijskih efekata reformskih i drugih promjena u zdravstvenim ustanovama i (7) procjenu finansijskog po-

slovanja zdravstvenih ustanova u aktuelnim uslovima ekonomskog okruženja. Nakon završetka edukacije na ovom nastavnom modulu polaznici će steći praktično primjenljiva znanja, koja će im omogućiti kvalitetnije upravljanje finansijama u ustanovama iz kojih dolaze.

Распоред едукација Центра за здравствени менаџмент за период април-мај 2014. године Кратки курс:

Управљање промјенама за тимове породичне медицине

Мјесто одржавања:

Учесници из установа:

Зворник

Учесници из установа:

Приједор (2 термина едукације)

ДЗ Угљевик,

ДЗ Источно Сарајево,

ДЗ Приједор,

ДЗ Лопаре,

ДЗ Рогатица,

ДЗ Оштра Лука,

ДЗ Зворник,

ДЗ Ново Горажде

ДЗ Козарска Дубица,

ДЗ Шековићи,

ДЗ Крупа на Уни

ДЗ Милићи

ДЗ Нови Град

Наставни модул: Мјесто одржавања едукације:

Источно Сарајево

Здравствена економика и финансирање здравствене заштите

Фоча

Бијељина

Градишка

Источно Сарајево

Зворник

Требиње

ДЗ Зворник,

ДЗ Невесиње,

ДЗ И. С. Град,

ДЗ Власеница,

ДЗ Гацко,

ДЗ Н. Горажде,

ДЗ Соколац,

ДЗ Лопаре,

ДЗ Билећа,

ДЗ Рудо,

ДЗ И. Сарајево,

ДЗ Братунац,

ДЗ Љубиње,

ДЗ Чајниче,

ДЗ Трново,

ДЗ Милићи,

ДЗ Требиње,

ДЗ Фоча

ДЗ Пале,

ДЗ Шековићи,

ДЗ Берковићи

ДЗ Калиновик

ДЗ Сребреница

ДЗ Рогарица,

ДЗ Бијељина

ДЗ Вишеград,

ДЗ Угљевик

ДЗ Градишка ДЗ Х. Пијесак,

Z D R A V S T V O

Svjetski dan oralnog zdravlja 20.3.2014.

Proslava zdravih osmjeha

ovodom obilježavanja Svjetskog dana oralnog zdravlja predstavnici Ministarstva zdravlja i soci- Prema podacima Svjetske zdravstvene jalne zaštite Republike Srpske, Zavoda organizacije 60% do 90% djece i skoro

za stomatologiju Banjaluka i Katedre 100% odraslih osoba boluje od kariza preventivnu i dječju stomatologi- jesa. Epidemiološki indeksi koji služe ju Medicinskog fakulteta u Banjaluci, posjetili su vrtić „Kolibri“ gdje je izvedena edukacija o načinu održavanja oralne higijene i pravilnim tehnikama pranja zuba. Riječ je o aktivnostima koje su u skladu sa najnovijim preporukama Svjetske zdravstvene organizacije koja od ove godine fokusira zdravstvenovaspitne aktivnosti na djecu predškolskog uzrasta, koja tek usvajaju odgovarajuće obrasce ponašanja. Slogan ovogodišnje kampanje je „Proslava zdravih osmijeha.“ Zadatak stomatološkog zdravstvenog vaspitanja je da informiše pojedinca i društvo o značaju očuvanja oralnog zdravlja i načinu održavanja oralne higijene jer se većina oboljenja zuba danas može uspješno spriječiti adekvatnim higijenskim navikama. Karijes je, posebno kod mladih, daleko najzastupljenije oboljenje usne duplje, ali i najčešća patologija uopšte. 16

kao pokazatelji stanja zdravlja usta i zuba populacije, ukazuju na izuzetno loše stanje zdravlja usta i zuba u Republici Srpskoj. Prema najnovijim istraživanjima, prosječan broj karioznih zuba po osobi (KIP indeks) kod trinaestogodišnjaka je sedam, a svega 2% djece ovog uzrasta je bez karijesa. U većini evropskih zemalja KIP indeks je oko jedan. Zdravlje zuba kod trudnica je izuzetno loše, što za posljedicu ima zabrinjavajuće stanje mliječnih zuba kod njihove djece, gdje je kod 95% šestogodišnjaka dijagnostikovan karijes na mliječnim zubima, a kod 50% karijes na tek izniklim prvim stalnim kutnjacima. Podovom Svjetskog dana oralnog zdravlja svoj djeci vrtića su uručeni poklon paketi koji sadrže sredstva za održavanje oralne higijene (četkice za zube, zubne paste, uputstva za roditelje o značaju i načinu očuvanja oralnog zdravlja). N.A.

redstavnici Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite prisustvovali su konferenciji o rijetkim bolestima, koja je održana u zgradi Vlade Republike Srpske na kojoj su, pored predstavnika oboljelih, učestvovali i brojni stručnjaci iz oblasti liječenja rijetkih bolesti. Pomoćnik ministra zdravlja i socijalne zaštite Srpske Milan Latinović naveo je da se u Republici Srpskoj svake godine rađa oko 50 djece sa urođe-

nim malformacijama i isto toliko djece s genetskim poremećajima, dok se oko 200 djece rodi sa kongenitivnom anomalijom. “Oko hiljadu trudnoća godišnje ima određene rizike za neku od rijetkih bolesti te je u skladu sa tim prioritet Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite rana dijagnostika. U Kliničkom centru Banjaluka mnogo pažnje je posvećeno genetskoj dijagnostici pa se za neke rijetke bolesti, odmah po rođenju, radi skrining. Ministarstvo trenutno radi na programu za upravljanje rijetkim bolestima u Republici Srpskoj i jedan od prioriteta jeste definisanje registra oboljelih od rijetkih bolesti koji će stvoriti preduslove da svakom pacijentu posvetimo potrebnu pažnju. Rijetke bolesti u cijelom svijetu zahtijevaju značajna finansijska sredstva i Ministarstvo se trudi da sa svim kapacitetima i resursima izađe u susret oboljelima. Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite redovno, a najmanje jednom mjesečno, održava sastanak s predstavnicima Udruženja oboljelih od rijetkih bolesti kako bismo unaprijedili našu komunikaciju i obezbijedili što bolje uslove za liječenje rijetkih bolesti,» rekao je pomoćnik ministra zdravlja i socijalne zaštite Milan Latinović. Ministarka porodice, omladine i sporta Republike Srpske Nada Tešanović rekla je da je neophodno utvrditi koliko ljudi u Republici Srpskoj boluje od rijetkih bolesti, da li imaju lijekove i

Z D R A V S T V O

Banjaluka, 4. april 2014.

Konferencija o rijetkim bolestima

koji su njihovi najveći problemi. Ona je istakla da je potrebno utvrditi i način na koji se oboljelima može poboljšati položaj i uticati na njihovu socijalizaciju. Savjetnik za zdravstveni sistem u Fondu zdravstvenog osiguranja Republike Srpske Branislav Lolić naglasio je da su problemi u ovoj oblasti jako skupi lijekovi, neprepoznati pacijenti i nedostatak stručnog kadra. “Kada smo krenuli u istraživanje rijetkih bolesti u Republici Srpskoj znali smo za oboljele od desetak bolesti, a sada već znamo da kod nas ima više od 40 različitih rijetkih bolesti. Pokušavamo da pripremimo registar, da znamo koje su bolesti, koliko je oboljelih, koje su njihove potrebe i da sve to pokušamo finansirati”, naveo je Lolić. On je napomenuo da je Fond zdravstvenog osiguranja lijekove za ove bolesti uvrstio na pozitivnu listu i za njih godišnje izdvaja oko osam miliona KM. Predsjednik Omladinske organizacije “Centar” Borislav Đurić iz Mrkonjić Grada, predstavnik pacijenata oboljelih od hemofilije, rekao je da su 50% oboljelih od rijetkih bolesti u Republici Srpskoj djeca. U proteklih nekoliko godina urađeno mnogo na poboljšanju liječenja oboljelih od rijetkih bolesti i da je značajan broj pacijenata uključen u najsavremenije terapije. “Problem oboljelih je što su neke bolesti izuzetno rijetke i ljekari se nisu susretali s tim oboljenjima. Osim toga, neke bolesti su tek nedavno otkrivene, a za neke se dijagnoze čekaju godinama. Od rijetkih bolesti obolijeva jedan

pacijent na 5.000 do 10.000 stanovnika, a kod izuzetno rijetkih bolesti jedan pacijent na 100.000 stanovnika”, rekao je Đurić. On je istakao da je jedna od aktivnosti koja se provodi u oblasti unapređenja položaja oboljelih od rijetkih bolesti formiranje saveza za rijetke bolesti Republike Srpske, gdje bi se mogli okupiti svi oboljeli i gdje bi se zajedno bavili pitanjima vezanim za obrazovanje oboljelih, podršku njihovim porodicama, kao i zapošljavanjem pacijenata. Organizator konferencije o rijetkim bolestima bila je Omladinska organizacija «Centar» iz Mrkonjić Grada, u saradnji sa Ministarstvom porodice, omladine i sporta i Ministarstvom zdravlja i sociN.A. jalne zaštite Republike Srpske.

Udružimo se za bolju njegu Ovogodišnji dan rijetkih bolesti obilježen je 27. februara 2014. godine pod krilaticom „Udružimo se za bolju njegu”. Borislav Đurić iz Mrkonjić Grada i predstavnik pacijenata oboljelih od hemofilije napomenuo je da do 2005. godine nijedna rijetka bolest nije bila na listi Fonda zdravstvenog osiguranja dok se danas finansira značajan broj lijekova za brojna rijetka oboljenja. „Što se tiče hemofilije, mi smo dobili zaista kvalitetne lijekove koji su nam stalno dostupni. Znamo da su to jako skupe terapije i da se za nas 50-tak izdvaja oko dva miliona maraka. Svjesni smo da se izdvajaju velika sredstva na mali broj pacijenata i zato možemo reći da smo po tom pitanju zadovoljni“, rekao je Đurić. Ljiljana Skakić, majka dječaka koji ima pet godina i boluje od bulozne epidermolize, istakla je da je u Republici Srpskoj do sada registrovano 14-oro oboljelih od ove rijetke bolesti. „Smatram da je ovaj broj i veći, ali da se porodice iz nekog razloga ne žele registrovati. Ja ih ovim putem pozivam da stupe u kontakt s nama jer imam utisak da mi koji smo registrovani nismo više prepušteni sami sebi. 17

Z D R A V S T V O

a izvorištu te predivne rijeke smjestio se taj maleni i prirodom omotani grad Foča. U njemu dobri ljudi i institucije, a u tom lavirintu isprepletenosti i uzajamne povezanosti ušuškala se i Univerzitetska bolnica Foča. Grad bez rijeke je kao i čovjek bez duše, kao tiha noć bez Mjeseca, pa je sasvim jasno da u ovom malom hercegovačkom gradu sa potencijalom vlada harmonija smisla koja pokreće i udiše novi život. Ekipa časopisa „Medici.com“ je upravo tim povodom vodila izuzetno prijatan i nadasve vrlo konstruktivan razgovor sa čovjekom koji je glavni rotor i čarobnjak Univerzitetske bolnice u Foči, čiji je razvojni put dug već šest decenija, a čiji uspjesi se stalno nižu. Naime, radi se o prof. dr Veljku Mariću, čovjeku vizionaru, koji je uspio san i javu sjediniti u jedno. „Mi smatramo da treba da pređem još puta do vrha i da vrh ne treba dotaći, ali cilj treba ostvariti. Ponosan sam kako na razvoj bolnice, tako i na utemeljenje Medicinskog fakulteta sa četiri studijska programa. Ovaj kampus je danas najljepši dio Foče.“ Skromnost kao najviša vrlina su utkani u najveći dio riječi profesora Marića, što dovoljno govori o njegovim moralnim kvalitetima i referentnosti. Dobra organizovanost, brza dijagnostika bez liste čekanja, opremljenost, dobra saradnja s drugim zdravstvenim ustanovama, podrška Ministarstva zadravlja i obrazovanja, topla riječ i briga o svakom pacijentu, dobra uvezanost učenja i liječenja, hiljadu i petsto studenata, stotine zaposlenih, svi na istom zadatku pružanja najvišeg nivoa zdravstvene zaštite. To je fočanska bolnica danas. Profesor Marić je imao riječ, bilo ga je zadovoljstvo slušati:„Ponosan sam jer sam svojim radom doprinio da, poštujući viziju i vjeru mojih prethodnika, zajedno sa svima onima koji su bili pioniri jednog velikog istorijskog procesa, projekat bude ostvaren i misija nastavljena. U stasanje ove zdravstvene ustanove unosio sam veliki entuzijazam, ogromnu energiju i veliku želju da uspijemo. Raduje me što smo uspjeli. Mi smo od 1993. godi-

Univerzitetska bolnica Foča

Razgovor sa prof. dr Veljkom Marićem Pripremio i uredio: Bojan Broćilović

Na pejzažu ispod neba hercegovačkih strmina, Uspavana, tiha, prostrla se Drina. Pa bistrinom otkriva istorijske tragove, Ne bismo li za budućnost prepoznali znakove.

Profesor dr Veljko Marić rođen je 1953. godine u opštini Foča. Osnovnu i srednju školu je završio u rodnom gradu, Medicinski fakultet u Sarajevu, specijalizaciju iz opšte hirurgije u Sarajevu, gdje je i magistrirao. U Beogradu 1986. godine je odbranio doktorsku disertaciju. Danas ima status redovnog profesora Medicinskog fakulteta na Katedri za hirurgiju i direktor je Univerzitetske bolnice Foča. Ponosni je pionir, poštujući viziju svojih prethodnika, projekta koji se danas zove Medicinski i stomatološki fakultet u Foči. Nosilac je brojnih priznanja za svoj predani rad u medicini. Između ostalih, to su: Hipokratova povelja za životno djelo, Veliki pečat doktora medicine RS i Povelja hirurške sekcije Srpskog lekarskog društva.

ne, zajedno u ovom kampusu u kome su i bolesnici i studenti, zdravstveni radnici i profesori, dobri specijalisti sa dosta znanja i iskustva. Naša hecegovačka upornost i dobra dirigentska ruka omogućili su da postignem ono što su samo iskreni prijateljii i znalci mogli i očekivati. U bolnicu se ne ulaže dovoljno, ali smo ostali i opstali i svakog dana imamo da pokažemo nešto

novo. Nema grada u Republici Srpskoj a da neko od njenih stanovnika nije bio naš pacijent, na liječenju ili operaciji. Projekti Ministarstva zdravalja i Vlade RS, koji su završeni, stvorili su uslove za ovakav napredak. Projekti koji su u realizaciji napraviće još veći iskorak.“ Univerzitetska bolnica u Foči nesumnjivo je stekla renome jedne od najuspješnijih i najorganizovanijih zdravstvenih ustanova u Republici Srpskoj. Svaka dalja težnja je da se stalnim unapređenjem opravda stečeni ugled i sačuva uloga regionalnog lidera u oblasti zdravstva, težeći ka uporedivosti sa drugim zdravstvenim ustanovama koje predstavljaju nastavnu bazu fakulteta koji se bave naučnoistraživačkim radom. Osoblje Univerziteske bolnice je pokazalo veliku zrelost i svjest da će opstanak i razvoj ustanove zavisiti isključivo od njih samih, odnosno od toga koliko će marljivo raditi, poštovati etičke norme, biti okrenuti unapređenjima i svojim radom doprinositi napretku i ugledu ove javne ustanove. U riječima profesora Marića egzistira duboki optimizam, ponos i vjera:„U protekle dvije decenije, koliko sam ja na čelu ove zdravstvene ustanove, obezbijedili smo sve uslove, odškolovali najbolje kadrove, stekli ugled kod pacijenata, uspostavili dobru organizaciju rada, što je najbolja garancija za budućnost ove ustanove. Uvjeren sam da će moji nasljednici slijediti i nastviti moju

Z D R A V S T V O

misiju i da će razvojni put bolnice i zdravstva u Foči ići uzlaznom putanjom. To je moja velika želja. Danas sam ponosan na hiljadu i petsto studenata, na svoje kolege, profesore, nastavnike i saradnike. Ponosan sam na Klinički centar koji je postao Univerzitetska bolnica i nastavna baza. Radostan sam i počašćen što sam sudionik događanja kojim se, na izvjestan način, ispisuje nova stranica istorije našeg Medicinskog fakulteta. Uvjeren sam da istu radost imaju i sve moje kolege, uvaženi profesori, koji su od prvog dana, zajedno sa mnom, radili na ostvarivanju ovoga dalekoga, mnogima se činilo nikada dosanjanog, a ostvarenog sna.“ Svi oni koji su onih dalekih godina, prije jednog vijeka otvarali zdravstvene ustanove, sanjali su isti san - da ustanova koju osnivaju i u kojoj rade preraste u visokoškolsku instituciju. Akademsku titulu magistra medicinskih nauka profesor Marić je imao onda kada je revitalizovanom Medicinskom fakultetu to bilo najpotrebnije. Zajedno sa svima onima koji su bili pioniri jednog velikog istorijskog procesa, na čelu sa akademikom Borišom Starovićem i profesoricom Olgom Blagojević, bio je sudionik. Jednom prilikom, davajući izjavu za medije, prof. Starović je izjavio: „Mislim da bi u mnogim detaljima i mnogim finesama života i rada ovog medicinsko-stomatološkog fakulteta mogao da bude primjer i za međunarodnu zajednicu, jer ništa nisam izmislio. Sve je plod moga ličnog i iskustva profesorice Blagojević.“ Dakle, profesor Marić usljed posjedovanja intelektualnih resursa i svog ličnog iskustva je nastavio sa oplemenjivanjem vizije i udisanjem života u ideju svojih prethodnika, penjući se još više na spirali uspjeha, doprinoseći na taj način kako zdravstvu hercegovačkog regiona, tako i ukupnom zdravstvu RS. Ove godine upisana je sedma generacija studenata koji studiraju po novom nastavnom planu i programu, koji je u mnogo većoj mjeri usmjeren ka praktičnim znanjima i kojima se ostvaruje bolja integracija bazičnih nauka sa kliničkom praksom. Proces je započet, a neprekidan rad na daljem usavršavanju je imperativ za napredak. Ciljevi su jasni - efikasnije studiranje, savremeni sadržaji nastave, ovladavanje vještinama ljekarske struke u toku studija, kako bi mladi doktori na ovaj način bili bolje pripremljeni za rad odmah poslije diplomiranja. Medicinski fakultet u Foči, prema riječima profesora Marića, je kritički usvajao postulate Bolonjskog procesa i dokumenata koji su slijedili, čuvajući specifičnost studija medicinie, definisa-

nost direktivama EU, a prije svega imperativom da reforma ne smije smanjiti stručnost doktora koji nose diplomu ovog fakulteta. Na pitanje kako se nosi s obavezama i odgovornostima koje čine njegov posao, profesor Marić je imao ohrabrujući odgovor: „Moj odnos prema obavezama koje imam i koje preuzimam je krajnje savjestan. Uvijek nastojim da u svim poslovima pružim maksimum i da pomognem koliko mogu. Takvo angažovanje zahtijeva veliko odricanje, ali ljekarski poziv je moj izbor, a nešto i splet okolnosti. To je ono što volim da radim u toj profesiji, a posebno u hirurgiji, koja je moja specijalnost. Samim tim sam stalno na provjeri i pred obavezom da stalno učim i da se usavršavam, prateći sve trendove i dostignuća, prenoseći svoja znanja mojim studentima, specijalizantima i mlađim kolegama. Ovo je mnogo teže u malim sredinama, jer kao prvom u kolektivu, najveći teret pripada vama. Istakao bih da svaki uspjeh, bez obzira na to u

“Medicinski fakultet je primjer kako se može održati djelovanje. Institucije Srpske nastaviće da pružaju podršku za dalji razvoj ove ustanove”, istakao je Igor Radojičić, predsjednik NS RS, u Foči gdje je Medicinski fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu svečanom akademijom obilježio 20 godina postojanja

kojoj oblasti, zahtijeva rad bez radnog vremena, mnoga odricanja, samodiscipline i ogromno razumijevanje porodice. Ja sam sve to uskladio.“ Uvijek smo se svi pitali kako postati uspješan i uvažen čovjek jednog sistema. Svako od malih nogu, kroz kompletno školovanje, ima svoje idole na koje se ugleda, želeći da postane neko ko je nosilac vrhunskih sposobnosti i elokventnosti. Profesor Marić u tom segmentu za mlade uvijek ima riječi koje pomažu i ulijevaju samopouzdanje u ostvarenju ciljeva: „Mladima uvijek savjetujem da uče, da rade, da se obrazuju. Znanje

Na svečanosti upriličenoj povodom 11 godina od osnivanja i rada Komore doktora medicine prof. dr Veljku Mariću dodijeljen je Veliki pečat komore doktora medicine Republike Srpske

je najveće bogatstvo. Ako posjedujete znanje i volite svoj posao, te ako ga sigurno radite, ne čini vam se da je to teško. Ja imam veliko povjerenje u mlade, vjerujem u njihovu spremnost da ponesu svoj dio odgovornosti. Moja vodilja kroz život je biti čovjek. To je veliki zahtjev, ogromna obaveza i isto tolika odgovornost. Samo na tom ispitu se uvijek i iznova mora dokazivati i potvđivati, bez obzira na to šta radimo i čime se bavimo.“ Medicinski fakultet u Foči je proslavio 20 godina svoga postojanja, što ukazuje na ozbiljnost i monumentalnost ove ustanove. Do sada je na fakultetu upisano 3251 student, a trenutno na Fakultetu studira 1341 na sva četiri studijska programa. Ukupno je diplomiralo 659 studenata, magistarsku tezu je odbranio 51 kandidat, a još 20 je u fazi izrade. Doktorirala su 33 kandidata, a doktorsku tezu radi još 17 kandidata. Specijalistički ispit je položilo 127 doktora i svi oni su nastavili da rade u zdravstvenim ustanovama Republike Srpske. Već drugu godinu dekan Medicinskog fakulteta je prof. dr Milan Kulić, profesor koji je dio svih procesa koji su se događali na fakultetu i pouzdan kadar za nastavak vizije Medicinskog fakulteta u Foči. „Srećan sam što sam jedan od onih koji mogu sve raći i napisati vezano za revitalizaciju Medicinskog fakulteta u Foči“, sa žarom i ponosom rekao nam je profesor Marić. 19

Z D R A V S T V O

linički centar Banjaluka umanjio je gubitak za 1,4 miliona KM u odnosu na 2012. godinu. Ukupni rashodi ove ustanove u 2013. godini umanjeni su za 7,7 miliona KM, pri čemu je zadržan garantovani nivo i poboljšan kvalitet zdravstvene zaštite. Najveće umanjenje rashoda zabilježeno je na troškovima u Apoteci Kliničkog centra koji su umanjeni poboljšanom kontrolom nabavke i trošenja lijekova i medicinskih sredstava te zaustavljanjem prakse stvaranja nepotrebnih zaliha lijekova. Značajne uštede od skoro 900 hiljada KM ostvarene su na poziciji troškova goriva i energije te usluga održavanja osnovnih sredstava, gdje su rashodi umanjeni za više od 960 hiljada KM. Uštede su postignute i racionalnijom nabavkom kancelarijskog materijala, transporta, interneta, održavanja računara, komunalnih usluga, pranja rublja i reprezentacije. „Umanjili smo troškove gdje god je to bilo moguće. Proveli smo dugačku listu mjera racionalizacije i uspjeli da zaustavimo dugogodišnji trend rasta

KC Banjaluka - Finansijski izvještaj za 2013. godinu

Poboljšana zdravstvena zaštita i umanjen gubitak

ukupnih dugovanja i dugovanja prema dobavljačima. S obzirom na niz problema koji su se godinama umnožavali, cilj nam je bio održati postojeći nivo zdravstvene zaštite i uopšte spasiti Klinički centar od kolapsa, a postigli smo poboljšanje i kvaliteta i povećanje broja usluga. I dalje imamo jako puno izazova i posla i, uz podršku Ministarstva zdravlja i Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, moramo nastaviti još jačim tempom kako bismo odgovarali na sve te izazove“, rekao je dr Duško Račić, generalni direktor Kliničkog centra Banjaluka.

Kvalitet zdravstvenih usluga Kliničkog centra ilustruju i rezultati istraživanja o zadovoljstvu pacijenata koja se kontinuirano provode na klinikama i pokazuju progresivan rast zadovoljstva. Pacijenti su cjelokupnu uslugu Kliničkog centra u 2013. godini vrednovali ocjenom 4,34 na skali do 5. Uvođenjem više od 20 novih, vrlo zahtjevnih procedura Klinički centar je, pored poboljšanja kvaliteta, ostvario značajan napredak i u obimu usluga pa je na taj način dodatno umanjio potrebu za slanjem pacijenata na liječenje u inostranstvo i u posljednja dva mjeseca 2013. godine ostvario rekordan broj i vrijednost usluga u istoriji Kliničkog centra Banjaluka. U Kliničkom centru Banjaluka u prethodnoj godini liječeno je oko pola miliona pacijenata, koji su prošli kroz ambulante ove ustanove, dok je broj bolničkih pacijenata koji su zadržani na liječenju u 2013. godini bio veći od 60 hiljada. Podatak o liječenju skoro polovine stanovništva u Republici Srpskoj u jednoj godini još jednom potvrđuje važnost ove najveće i najvažnije zdravstvene ustanove u Republici Srpskoj. Služba za odnose s javnošću

im Klinike za plastično-rekonstruktivnu hirurgiju Kliničkog centra Banjaluka je 22. marta 2014. godine, po prvi put, uradio rekonstrukciju bradavice i areola dojke tehnikom tetoviranja te mastopeksiju - podizanje druge dojke kao završnu operaciju kada je u pitanju sekundarna rekonstrukcija dojke. Operativna procedura je izvedena u lokalnoj anesteziji uz analgosedaciju kod četrdesetjednogodišnje pacijentkinje, kojoj je prije dvije godine odstranjena dojka zbog karcinoma. Operacijom u lokalnoj anesteziji u velikoj mjeri se umanjuje rizik za pacijenta i moguće komplikacije, a pacijent odlazi na kućno liječenje isti dan. Na ovaj način operativni zahvat prelazi u domen jednodnevne hirurgije, što značajno olakšava oporavak i umanjuje troškove liječenja pacijenta. Sve rekonstruktivne procedure su besplatne za pacijentkinje oboljele od karcionoma dojke, a Fond zdravstve-

Z D R A V S T V O

Klinika za plastično-rekonstruktivnu hirurgiju

Rekonstrukcija bradavice i areola dojke nog osiguranja Republike Srpske u potpunosti pokriva troškove anatomskih implantanata i rekonstruktivnih procedura. Novi, složeni hirurški zahvat uradili su dr Nikola Baroš, specijalista plastične i rekonstruktivne hirurgije, dr Miljan Petković, dr Goran Vukadinović, Arnela Marjanović, medicinska sestra instrumentarka, uz podršku ljekara iz Klinike za anesteziju i intenzivno liječenje dr Dragana Rakanovića, specijaliste anestezije i reanimatologije, Gordane Kerezović, medicinskog tehničara-anestetičara i majstora tetoviranja Aleksandra Šobota.

Klinika za unutrašnje bolesti KC Banjaluka, 18. februara 2014.

Dnevna bolnica za hematološke pacijente

nevna hematološka bolnica otvorena je za pacijente nakon proširenja i renoviranja prostora u Centralnom medicinskom bloku Kliničkog centra Banjaluka. Dodatnih osam kreveta smješteno je u novoj jedinici, a kompletan prostor Dnevne bolnice za hematološke pacijente Klinike za unutrašnje bolesti Kliničkog centra Banjaluka prilagođen je potrebama pacijenata koji svakodnevno dolaze na terapiju u Klinički centar Banjaluka kako bi im bili obezbjeđeni što bolji uslovi liječenja i boravka u najvećoj zdravstvenoj usta-

novi u Republici Srpskoj. „U Klinici za unutrašnje bolesti se godišnje liječi najviše pacijenata, a više od 53% su pacijenti Odjeljenja za hematologiju. Naš zadatak je da im, pored adekvatne i pravovremene medicinske njege i terapije, obezbijedimo što bolje uslove liječenja i boravka u Dnevnoj bolnici,“ rekla je dr Jadranka Mirjanić, načelnik Odjeljenja hematologije Klinike za unutrašnje bolesti Kliničkog centra Banjaluka. Više od 4000 hematoloških pacijenta godišnje liječi se u Kliničkom centru

Banjaluka, od kojih 1500 prima terapiju u Dnevnoj hematološkoj bolnici, a zbog vraćanja bolesti stvarna fluktuacija pacijenata procjenjuje se na oko 15 000 ljudi godišnje. „Dodatnih osam kreveta za pacijente koji ovdje primaju terapiju će u velikoj mjeri olakšati rad našim ljekarima i ostalom medicinskom osoblju, a pacijentima koji svakodnevno dolaze u Klinički centar Banjaluka na terapiju citostaticima boravak ovdje učiniti bar malo ugodnijim. Kako bismo dodatno unaprijedili tretman onkoloških i hematoloških pacijenata, svi citostatici će se rastvarati u Zavodu za medicinsko snadbdijevanje - Apoteci Kliničkog centra Banjaluka, umjesto po odjeljenjima i klinikama, kako je to rađeno do sada. Na taj način će medicinske sestre i tehničari, koji su do sada rastvarali citostatike, imati više vremena da se posvete pacijentima i da odgovore na njihove potrebe, a mi ćemo imati bolju kontrolu nad potrošnjom citostatika“, rekao je dr Duško Račić, generalni direktor Kliničkog centra Banjaluka. Proširenje Dnevne bolnice za hematološke pacijente Klinike za unutrašnje bolesti KC Banjaluka je nastavak aktivnosti rukovodstva i svih zaposlenih u ovoj ustanovi na obezbjeđenju najboljih mogućih uslova za najkvalitetnije liječenje pacijenata u najvećoj i najznačajnijoj zdravstvenoj ustanovi u Republici Srpskoj. Služba za odnose s javnošću

Z D R A V S T V O

januaru ove godine navršilo se punih pet godina od uvođenja metoda prenatalne citogenetičke dijagnostike u Kliničkom centru Banja Luka. Aktivnosti na uvođenju metoda prenatalne citogenetičke dijagnostike, kontinuirano su se odvijajale od kraja osamdesetih godina (izuzimajući ratni period) sve do 2009.godine. Ove metode se odnose na kariotipizaciju ploda iz plodove vode, uzete postupkom amniocenteze. Rad Odjeljenja u novom prostoru, počeo je 19. januara 2009.godine. Prvi uzorci plodove vode su primljeni 27. januara iste godine i metode prenatalne dijagnostike za određivanje kariotipa ploda su ušle u praktičnu primjenu. Laboratorija je nastavila da pruža usluge kariotipizacije ploda samostalno, tek nakon četvoromjesečne saradnje sa Zavodom za prenatalnu i postnatalnu dijagnostiku u Postojni. Odjeljenje za medicinsku genetiku Kliničkog centra Banjaluka za pet godina rada ispitalo je više od 4000 uzoraka plodove vode, uzetih za analizu kariotipa ploda s ciljem otkrivanja hromozomskih poremećaja prije i poslije rođenja djeteta. Odjeljenje godišnje analizira više od 1000 uzoraka plodove vode, uzete postupkom amniocenteze u Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Banjaluka, te 300 analiza kariotipa iz limfocita periferne krvi, što je od ogromnog značaja za dijagnostiku hromozomskih poremećaja prije i poslije rođenja djeteta. „Zahvaljujući ovim analizama utvrđivani su uzroci brojnih oboljenja i sindroma koji su u osnovi imali promjene kako u broju, tako i u strukturi hromozoma. Otkrivanje hromozomskih pore-

Klinički centar Banjaluka, 11. marta 2014.

Citogenetička laboratorija obilježava 45. godišnjicu postojanja

Radmila Malešević, dipl. molekularni biolog, specijalista medicinske genetike

mećaja kod jednog od supružnika ima veliki značaj u prevenciji rađanja djece s teškim anomalijama i poremećajima u psihomotornom razvoju, ali im takođe omogućuje da dobiju zdra-

vo potomstvo zahvaljujući prenatalnoj dijagnostici koja se uspješno obavlja u Kliničkom centru Banjaluka“, rekla je Radmila Malešević, šef Odjeljenja za medicinsku genetiku Zavoda za laboratorijsku dijagnostiku, dipl. molekularni biolog, specijalista medicinske genetike. Dijagnostika hromozomskih poremećaja poslije rođenja radi se kod beba s poremećajima vidljivim na rođenju, kod djece s problemima fizičkog i mentalnog razvoja te parova s problemom steriliteta. Dijagnostika hromozomskih poremećaja se radi i kod parova kod kojih se ponavljaju spontani pobačaji ili koji imaju dijete rođeno s hromozomskim poremećajima. Metoda određivanja kariotipa iz koštane srži pacijenata oboljelih od leukemije redovno se radi od 2012. godine u Odjeljenju za medicinsku genetiku Zavoda za laboratorijsku dijagnostiku Kliničkog centra Banjaluka, čime je u velikoj mjeri olakšano postavljanje prave dijagnoze. Citogenetička laboratorija Kliničkog centra Banjaluka ove godine obilježava 45 godina rada, a u periodu nastajanja ovdje je bilo moguće izvesti samo kultivaciju ćelija periferne krvi, kao i tehniku za dobijanje hromozoma. Odjeljenje za medicinsku genetiku Zavoda za laboratorijsku dijagnostiku je jedina laboratorija opremljena za pružanje najsloženijih citogenetičkih usluga u Republici Srpskoj. Zavod za laboratorijsku dijagnostiku Kliničkog centra Banjaluka radi više od 105 različitih laboratorijskih analiza, a tokom 2013. godine primljeno je i obrađeno više od 206.360 uzoraka za analizu. Značaj Zavoda za laboratorijsku dijagnostiku je veliki za pravovremeno i adekvatno postavljanje dijagnoze i liječenja svih pacijenta u Kliničkom centru Banjaluka. Služba za odnose s javnošću

Z D R A V S T V O

Kliničkom centra Banjaluka se protekle tri godine izvodi epiduralna anestezija pri porođaju. U svijetu je epiduralna anestezija u porodilištu uobičajena metoda. Kod nas je situacija drugačija. Iako se veliki broj trudnica odlučuje za porođaj u epiduralu, još ima onih koje se toga plaše. O tehnici suzbijanja bola kod trudnica tokom poroda razgovarali smo sa doktorima Draganom Rakanović i Dejanom Nikićem. Medici.com Koje su prednosti ovakve vrste porođaja? Epiduralna anestezija spada u centralne neuroblokove, odnosno regionalne anestezije donjeg dijela trbuha i donjih ekstremiteta ordiniranjem lijekova u epiduralni prostor. Riječ je o najefikasnijoj metodi analgezije prilikom porođaja. U epiduralni prostor se postavi kateter preko koga se kontinuirano ordiniraju lijekovi čije dejstvo počinje već nakon 10 do 15 minuta, bolovi prestaju, dok je mišićna snaga za završetak porođaja očuvana. Epiduralnu anesteziju u akušerstvu rade već treću godinu ljekari Klinike za anesteziju i intenzivno liječenje u UKC Banjaluka. S tim u vezi, potrebno je napomenuti da epiduralnu anesteziju ljekari naše klinike preko 20 godina izvode u drugim hirurškim granama – ortopedskoj hirurgiji, vaskularnoj hirurgiji, u terapiji bola i slično. Osnovna prednost epiduralne anestezije u akušerstvu je efikasno otklanjanje bola, što omogućava lakši porođaj i manju iscrpljenost porodilje. Studije su pokazale da su novorođenčad čije su majke dobile epiduralnu anesteziju za vrijeme poroda ocijenjena sa višom ocjenom vitalnosti na porođaju (tzv. Apgar skor), zbog smanjene količine hormona stresa u krvotoku majke u poređenju sa porodiljama koje nisu primile epiduralnu anesteziju. Medici.com Da li se kod svake porodilje može izvoditi epiduralna anestezija? Kao i svaka procedura u medicini i kod epiduralne anestezije postoje određena ograničenja, odnosno situacije kada se porodilji isključuje mogućnost bezbolnog poroda – u slučajevima poremećaja koagulacije, infekcije kože na mjestu postavljanja katetera, teške sepse, neurološke bolesti sa povišenim intrakranijalnim pritiskom, kao i anatomskih varijacija ili ranijih operacija kičmenog stuba. 24

Epiduralna anestezija u akušerstvu Dr Dragan Rakanović i dr Dejan Nikić, doktori medicine, specijalisti anesteziologije sa reanimacijom, Klinički centar Banjaluka, Klinika za anesteziju i intenzivno liječenje

Medici.com Da li postoji rizik po zdravstveno stanje majke i novorođenčeta? Većina lijekova preko krvotoka majke i posteljice dospijeva do ploda, pa tako prolaze i lokalni anestetici i opioidi (lijekovi koji se koriste u

epiduralnoj anesteziji). Međutim, doze lijekova koji se koriste za bezbolni porođaj su značajno manje u odnosu na doze koje se primjenjuju u drugim granama medicine te se ne može govoriti o značajnijem uticaju lijekova na majku i novorođenče. Sva istraživanja u vezi sa lijekovima koji se koriste u epiduralnoj anesteziji pokazala su da ovi lijekovi nisu štetniji od drugih koji se ordiniraju za olakšavanje bolova i neprijatnosti. Potrebno je naglasiti da se epiduralna anestezija izvodi prema jasnim i striktinim protokolima, čime je i doziranje lijekova određeno i mora se obavezno poštovati. S obzirom na to da se radi o specifičnoj populaciji, odnosno dva ljudska života, oprema koja se koristi mora biti vrhunskog kvaliteta kako bi se smanjila mogućnost pojave komplikacija pri izvođenju same procedure. U UKC Banjaluka koristi se oprema njemačkog proizvođača BRAUN, koji nudi nudi široku paletu setova za epiduralnu anesteziju sa izborom dvije vrste katetera: Perifix ONE, koji je najkvalitetniji i najbolji kateter na tržištu, zahvaljujući fleksibilnosti distalnog vrha smanjuje mogućnost parestezije i vaskularnih oštećenja i Perifix Standard napravljen od poliami-

Z D R A V S T V O

Medici.com Da li se može desiti da anestezija ne djeluje i koji su mogući razlozi za to? Moguće je da anestezija ne bude adekvatna, a razlozi su sljedeći: neadekvatno postavljen kateter, neadekvatna doza lokalnog anestetika, neadekvatan lokalni anestetik itd. Još jednom napominjemo da se epiduralna anestezija izvodi prema strogo definisanim protokolima koji, između ostalog, predviđaju i ovu mogućnost, ali istovremeno i obuhvataju procedure za rješavanje opisanog problema. Može se zaključiti da gotovo ne postoji mogućnost nedjelovanja anestezije. Medici.com Da li Vi lično preporučujete epiduranu anesteziju? Uloga anesteziologa pri razgovoru sa trudnicom je informativnog karaktera, sastoji se od objašnjavanja same procedure, prednosti i mana bezbolnog porođaja. Kao osobe koje osiguravaju bezbolan porođaj podržavamo i preporučujemo epiduralnu anesteziju. Pažljiva anesteziološka tehnika i poštovanje protokola smanjuje moguće komplikacije na minimum.

da za maksimalno rutinsku aplikaciju. Takođe, nakon početnog ubrizgavanja lijeka, porodilja kontinuirano dobija lijekove pomoću perfuzora (Perfusor® Space, B. Braun Melsungen, Germany) i na taj način se osigurava kontinuirana analgezija. Komplikacije koje se pojavljuju su rijetke, a sreću se: prolazne glavobolje (1-3%), prolazni poremećaji mokrenja, prolazni bol u slabinskom dijelu leđa, infekcija centralnog nervnog sistema (1:100000, ukoliko se radi u nesterilnim uslovima – što je praktično nemoguće), aplikacija anestetika u krvni sud (intravaskularno), prolazni pad krvnog pritiska, epiduralni hematom (1:200.000 slučajeva kod predisponiranih pacijenata). Medici.com Koliko epiduralna anestezija utiče na dužinu porođaja, pojavu nepravilnosti u porođaju, instrumentalno završavanje porođaja ili povećanu učestalost carskog reza?

Uz epiduralnu analgeziju skraćeno je prvo porođajno doba (doba dilatacije porođajnog kanala), a neznatno produženo drugo porođajno doba (faza ekspulzije ploda). Pravovremeno započeta epiduralna anestezija, uz aktivno vođenje porođaja, ne povećava broj vakuum ekstrakcija, upotrebe forcepsa i završetka porođaja carskim rezom.

Medici.com Koliki je interes žena za epiduralom u banjalučkom porodilištu? Kao i prilikom uvođenja svake nove procedure, različita su mišljenja o epiduralnoj anesteziji kako medicinskog osoblja, tako i ciljne grupe pacijenata. Povećanje broja pacijenata, zadovoljstvo porodilje uslugom i skoro potpuno odsustvo komplikacija, dovelo je do toga da, ukoliko je i bilo nedoumica i osporavanja tehnike bezbolnog porođaja, one su praktično prevaziđene, a imamo sasvim korektnu saradnju sa kolegama Klinike za ginekologiju i akušerstvo, jer su oni prvi sa kojima trudnice razgovaraju i djelimično se informišu o bezbolnom porođaju. Broj žena koje se odlučuju na porođaj uz epiduralnu anesteziju je u stalnom porastu. Razgovor sa ginekologom te njegova preporuka, razgovor sa drugim porodiljama koje su prošle iskustvo bezbolnog porođaja, kao i mogućnost opšteg informisanja (internet, časopisi i slično) doveli su do povećanog interesovanja i broja izvedenih procedura. Medici.com

Z D R A V S T V O

Preduzeće AKO MED d.o.o. već duži niz godina djeluje na prostorima Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, a u okviru svog djelovanja zastupa nekoliko svjetski poznatih i priznatih kompanija kao što su: DePuy Synthes, Link, Heraeus, Quill, Stentys i Curetis. U prošlom broju ovog magazina predstavili smo vrhunski hirurški konac marke QUILL. Namjera nam je da u svakom od narednih nekoliko brojeva predstavimo po jednog od naših principala. Veliko nam je zadovoljstvo da u ovom broju renomiranog i rado čitanog magazina ‘’Medici.com’’ predstavimo jednog od, po našem mišljenju, najinteresantnijih proizvođača opreme i potrošnog materijala za mikrobiološke analize. Radi se o mladoj, ali tehnološki jednoj od najnaprednijih kompanija u svijetu, kompaniji Curetis i njihovom UNYVERO sistemu, namijenjenom za brzu dijagnostiku bakterijskih infekcija. U nastavku ovog teksta pokušaćemo da vam približimo tehničko-tehnološke prednosti ovog sistema i značaj njegovog korišćenja u liječenju pacijenata. UNYVERO sistem u Kliničkom centru u Banjaluci Nakon višemjesečne upotrebe u Jedinici intenzivne medicine Klinike za anesteziju i intenzivno liječenje Kliničkog centra Banjaluka pokazalo se da je sistem UNYVERO PNEUMONIA veoma koristan u svakodnevnom radu. Doktori koji su imali priliku da rade s ovim sistemom, doc. dr sc. med. prim. Darko Golić, dr Edita Grbavac te dr Vojislav Vujanović navode njegove prednosti: „Kod sumnje na pneumoniju, uzimanjem uzorka (BAL, aspirat), rezultate analize isporučuje za 4 sata i 30 minuta, što je mnogo brže u odnosu na klasičnu mikrobiološku obradu“. - Rezultati su uključivali izolovani patogen, kao i eventualne gene rezistencije na antibiotike. Osim pravovremenog uključivanja adekvatnog antibiotika za izolovani patogen, najveća prednost ovog sistema je u tome što daje veoma bitnu informaciju o rezistenciji izolovanog patogena na određeni antibiotik te na taj način u startu određeni antibiotici u deeskalacionoj terapiji nisu primjenjivani. Nekorištenjem neefektivnog antibiotika teoretski se smanjuje mogućnost i učestalost razvoja multirezistentnih sojeva patogenih bakterija u jedinicima intenzivne njege, pojašnjava dr Golić. Sistem ima mogućnost softverske nadogradnje za širu paletu patogenih uzročnika i gena rezistencije, kao i mogućnost nadogradnje za analizu drugih uzoraka, što je od velikog značaja za dugoročnu praktičnu primjenu ovog sistema. „UNYVERO sistem nije zamjena za klasičnu dijagnostiku, liječenje i intenzivnu njegu pacijenata sa pneumonijom. Pozitivni rezultati ne isključuju gljivične ili virusne infekcije ili koinfekcije sa drugim bakterijama koje ne ulaze na UNYVERO-panel za pneumoniju“, dodaje dr Golić. 26

Z D R A V S T V O

Dr Mirjana Musić, (Zavod za mikrobiologiju, Klinički centar Banjaluka), upoređujući rezultate dobijene na UNYVERO sistemu sa rezultatima standardnih mikrobioloških procedura, navodi da je uočena podudarnost sa rezultatima testiranja osjetljivosti na antimikrobne lijekove dobijene disk-difuzionom metodom i na VITEK 2 aparatu. Korištenje UNYVERO sistema „pruža mogućnost kliničarima da izbjegnu greške pri određivanju empirijske terapije u periodu čekanja konačnog izvještaja mikrobiološke analize“, naglasila je dr Musić. Uspješni rezultati u Tuzli Prednosti UNYVERO sistema uočene su i u Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla. „Naša iskustva su izuzetno pozitivna u primjeni CURETIS UNYVERO PNEUMONIA testa u dijagnostici infekcija donjih respiratornih puteva. Izvršili smo evaluaciju ovog testa za 11 pacijenata hospitaliziranih u Jedinici intenzivne njege Klinike za anesteziju i reanimaciju“, kazao je doc. dr med. sc. Nijaz Tihić te dodao da je vršeno uporedno testiranje respiratornih uzoraka i sa klasičnim mikrobiološkim tehnikama. Pacijenti su odabirani u saradnji sa ljekarom anesteziologom iz Jedinice intenzivnog liječenja, a odabirani su pacijenti koji su imali kliničke pokazatelje infekcije donjih respiratronih puteva. U svih 11 uzoraka dobijen je pozitivan rezultat te su nađeni bakterijski uzročnici u svim slučajevima. Ovim testom je detektovana i rezistencija na pojedine klase antibiotika. „Navedni rezultati su u saglasnosti sa kultivacijom, s tim da je veći broj detekcija urađen upotrebom Curetis Unyvero sistema. Posebno je bilo značajno zapažanje da se može detektovati manji broj prisutnih organizama, kao i češća detekcija Streptococcus pneumoniae. Iako se ne radi o kvantitativnom testu, na osnovu vrijednosti rezultata može se zaključiti i o zastupljenosti pojedinih mikrooragnizama“, pojasnio je dr Tihić. Obezbjeđenje kliničarima rezultata sa mogućim uzročnikom i mogućim tipom rezistencije u okviru 4-5 sati predstavlja važno sredstvo u izboru najpovoljnijeg tretmana u liječenju infekcija donjih respiratornih puteva. Time se generalno skraćuje liječenje i boravak pacijenata u bolnici, a izbor odgovarajućeg antibiotika može generalno doprinijeti smanjenju antibiotske rezistencije. „S obzirom na lako izvođenje testiranja sa Curetis UNYVERO i da su testiranja pojedinačna za jednog pacijenta, kao i naša iskustva, smatram da uvođenje ovih testova u bolničke ustanove ima puno opravdanje“, zaključuje dr Tihić i pojašnjava da ova vrsta testiranja treba koristiti za pacijente sa teškom kliničkom slikom i sa jasnim pokazateljima infekcije donjih respiratornih puteva, kako bi se izbjegli slučajevi sa mogućom kolonizacijom. Prednost ovog sistema je što se u istom uzorku može detektovati više uzročnika istovremeno, što je u klasičnim mikorbiološkim tehnikama zbog prerastanja ﬂore nekad nemoguće. Isto tako, na rezultat ne utiče ni duže stajanje uzoraka ni njihov način transporta. 27

Z D R A V S T V O

erebrovaskularni insult (CVI), poznatiji u narodu kao moždani udar, dovodi do oštećenja centralnog nervnog sistema u većoj ili manjoj mjeri sa većim ili manjim posljedicama. Hemiplegija (oduzetost jedne strane tijela) ili hemipareza (djelimična oduzetost jedne strane tijela) je posljedica cerebrovaskularnog insulta i ona nije bolest ali je invalidnost. Najčešći uzroci oštećenja nervnih ćelija u centralnom nervnom sistemu koji dovode do hemiplegije su: ishemija i hemoragija, trauma (comotio, contusio, leceratio, compresio cerebri), infekcije virusne ili bakterijske, tumori (gliomi, meningeomi). Ukoliko dođe do oštećenja nervnih ćelija na lijevoj hemisferi mozga kao posljedicu imamo hemiplegičnu (totalnu oduzetost) ili hemiparetičnu (djelimičnu oduzetost) desne strane tijela i obratno. Hemiplegija ili hemipareza nisu jedine posljedice cerebrovaskulanog insulta. Tu spadaju brojne posljedice oštećenja centralnog nervnog sistema, kao što su: vazomotorni poremećaji gdje je koža suva i hladna na strani oduzetosti, poremećaj senzibiliteta, vid i sluh mogu biti oštećeni na zahvaćenoj strani u većoj ili manjoj mjeri, poremećaj govora, promjene ličnosti i psihičke promjene, oštećenje kognitivnih (spoznajnih) sposobnosti, poremećaj funkcije disanja, mokraćne bešike i crijeva.

Rani rehabilitacioni tretman Rehabilitacija pacijenata sa cerebrovaskularnim insultom treba da počne na vrijeme (u akutnoj fazi) kao i kod većine bolesti jer rani tretman dovodi do efikasnijeg oporavaka, ali i olakšava tretman u hroničnoj fazi. Rehabilitacijski tim koji učestvuje u liječenju ovih pacijenata čine: ljekar fizijatar i ljekari drugih specijalnosti (neurolog, internista) fizioterapeut, medicinska sestra, radni terapeut, logoped, psiholog, socijalni radnik i defektolog. Fizikalna terapija pacijenata sa cerebrovaskularnim insultom koju sprovode fizioterapeuti od izuzetnog je značaja za liječenje ovih pacijenata, ali se posebno mjesto daje kineziterapiji (liječenje pokretom) kao i elektroterapiji i radnoj terapiji koju sprovode radni terapeuti. Kineziterapija ima posebno dobar efekat ukoliko se započne u ranom stadijumu nastanka oštećenja centralnog 30

Cerebrovaskularni insult (CVI)

Kineziterapijski tretman

Gordan Bajić, magistar fizioterapije i radne terapije, viši asistent Fakulteta zdravstvenih nauka Panevropskog univerziteta “Apeiron”

nervnog sistema, to jest neposredno nakon insulta, odnosno u akutnoj fazi i, naravno, ukoliko se nastavi sa tretmanom u hroničnoj fazi. Kineziterapijski tretman pacijenata sa hemiplegijom ili hemiparezom je izuzetno složen proces upravo onoliko koliko je i složena funkcija mozga u kojem je došlo do oštećenja. S kineziterapijskim tretmanom fizioterapeut u dogovoru sa ljekarom može započeti kod najvećeg broja slučajeva sutradan po insultu uz očuvanu svijest

Slika 3 – Patološki obrazac gornjeg ekstremiteta

Slika 1 – Pasivno potpomaganje ekspirijuma

Slika 2 – Postavljanje urolanog peškira ili jastuka ispod odgovarajuće strane hemitoraksa sa ciljem rasterećenja i olakšavanja ventilacije pluća

pacijenta kao i dobro stanje kardiorespiratornog sistema. Ako je pacijent imao hemoragiju (izliv krvi u mozak) sa kineziterapijom se počinje nakon nekoliko dana kada se smire opšti moždani simptomi. Ukoliko je u pitanju infektivno oboljenje sa tretmanom kineziterapije treba pričekati dok se smire simptomi zapaljenja, otprilike dvije do tri nedjelje. Fizioterapeut koji ovladava kineziterapijskim metodama za liječenje pacijenata sa posljedicama cerebrovaskularnog insulta ima za cilj da uspostavi motornu kontrolu djelujući na nervne ćelije i vlakna centralnog nervnog sistema koja nisu zahvaćena povredom, zatim da snizi mišićni tonus, da uspostavi normalnu posturu tijela, spriječi nastanak kontraktura i deformiteta, uspostavi pokrete neophodne za svakodnevne aktivnosti života i samozbrinjavanje, da poboljša respiratornu fukciju i funkciju kardiovaskularnog sitema koja slabi usljed mirovanja.

Kineziterapija u akutnoj fazi pacijenata sa cerebrovaskularnim insultom Slika 4 – Postavljanje gornjeg ekstremiteta u obrazac suprotan patološkom i to tako da je nadlaktica abducirana do 90° i u eksternoj rotaciji, podlaktica u ekstenziji i supinaciji sa šakom i prstima u ekstenziji i obaveznoj abdukciji palca

Akutna faza podrazumijeva vremenski period od dvije do tri nedjelje po insultu. Kineziterapija se izvodi istovre-

Z D R A V S T V O

Slika 5 – Postavljanje donjeg ekstremiteta u položaj blage abdukcije i ekstenzije u kuku, ekstenzije u koljenu i dorzalne fleksije stopala pod uglom od 90°

Slika 10

Slika 6 - Pasivne vježbe na gornjem ekstremitetu, kojima se uspostavlja restoracija pokreta i održavanje normalne zglobne amplitude koje imaju za cilj sprečavanje nastanka kontraktura i deformiteta Slika 11

meno sa liječenjem na neurohirurškom, neurološkom, kardiološkom ili internom odjeljenju. Zadaci kineziterapije u akutnoj fazi su: 1. Uspostavljanje verbalne i neverbalne komunikacije; 2. Održavanje adekvatne ventilacije pluća i prevencija nastanka hipostatske pneumonije (slike 1 i 2); Slika 7 - Pasivne vježbe na donjem ekstremitetu, kojima se uspostavlja restoracija pokreta i održavanje normalne zglobne amplitude koje ima za cilj sprečavanje nastanka kontraktura i deformiteta

Slika 8

Slika 9

prenosi izvan ivice kreveta i onda pacijent odiže trup uz pomoć lakta (slike 10, 11 i 12); c) U sjedećem položaju razvija se balans i potporne reakcije. Rani kineziterapijski tretman dovodi do bržeg i boljeg funkcionalnog oporavka pacijenta, ali i olakšava rehabilitaciju u hroničnoj fazi po dolasku pacijenta u centar za rehabilitaciju, zbog čega je kineziterapija neprikosnovena u procesu 3. Održavanje zglobne amplitude i rehabilitacije pacijenata sa cerebrovadužine mišića (prevencija kontraktura) skularnim insultom. koje se izvodi na dva načina: a) pozicioniranjem (liječenje položajem tijela tako što postavljamo pacijenta u suprotan položaj od patološkog kog zauzima pacijent nakon insulta – slike 3, 4 i 5); b) pasivnim vježbama gdje terapeut stogo mora voditi računa da li je muskulatura flakcidna (mlitava) ili spastična (slike 6 i 7). 4. Razvoj posturalnih reakcija (razvoj balansa, uspostavljanje antigravitacijskih aktivnosti). Fizioterapeut treba obučiti pacijenta da se samostalno dovede u sjedeći položaj ili okrene na bok: a) zdravom rukom uhvati oduzetu ruku i stavi je preko toraksa, a zatim se zdravom rukom uhvati za ivicu kreveta (slike 8 i 9); b) zdrava noga se savije u kuku i koljenu i podvuče ispod oduzete noge. Zdravom nogom se oduzeta noga

Slika 12

Z D R A V S T V O

modernoj transfuzijskoj medicini cilj je transfundovati pacijenta samo sa neophodnom krvnom komponentom. Komponentnom terapijom nadoknađuje se deficitarni krvni sastojak, uz izbjegavanje nepotrebne infuzije ostalih sastojaka krvi. Preostale komponente se mogu iskoristiti za pacijente kojima one nedostaju. Tako se komponentnom terapijom maksimalno iskorištava donirana krv, odnosno više pacijenata ima koristi od produkata dobijenih iz jedne donacije. Prednosti komponentne terapije: • Pacijent prima samo komponentu neophodnu za njegov tretman. • Komponente koje nisu potrebne za liječenje pacijenta se ne transfunduju, čime se smanjuje rizik nepovoljnih efekata transfuzijskog liječenja. • Od jedne donacije krvi ima koristi više pacijenata, što predstavlja racionalnu primjenu ograničenih resursa. • Uslovi skladištenja produkata mogu se optimizovati ispravnim izborom aditiva, temperature, tipa kese za krv i ostalih parametara, s ciljem da se obezbijedi djelotvornost svake komponente za najduže moguće vrijeme. Krv prikupljena od dobrovoljnog davaoca čini jednu jedinicu cijele krvi. Aktivnost faktora koagulacije u jedinici cijele krvi opada brzo, naročito nakon prvih 24 sata skladištenja, te ona nije pogodan produkt za tretman poremećaja hemostaze. Takođe, trombociti gube funkcionalnost veoma brzo (već nakon nekoliko sati stajanja krvi u frižideru) te cijela krv nije pogodna za liječenje pacijenata kojima je potrebna terapija trombocitima. Međutim, ovaj dragocjen resurs služi kao polazna tačka za pripremu krvnih komponenti. Tri osnovna tipa krvnih komponenti koje se mogu proizvesti iz jedinice cijele krvi su deplazmatisani eritrociti, zamrznuta svježa plazma i koncentrati trombocita. Krvni produkti se obično transfunduju s ciljem da se obezbijedi održavanje oksigenacije tkiva te za korekciju krvarenja i poremećaja koagulacije. Eritrociti održavaju snabdijevanje tkiva kiseonikom kada su pacijentovi eritrociti izgubljeni usljed krvarenja ili u slučaju anemije. Plazma se koristi za tretman poremećaja hemostaze. Trombociti se koriste za korekciju krvarenja usljed trombocitopenije. Leukociti se ne koriste rutinski. Oni mogu sadržavati intra32

Liječenje krvnim komponentama

Dr Božidar Slavujević, Zavod za transfuzijsku medicinu Doboj

celularne viruse poput citomegalovirusa, a takođe i prouzrokovati imunomodulaciju što sve može da šteti pacijentu. Mada mogu postojati indikacije za transfuziju granulocita, po pravilu komponentna terapija ima za cilj da redukuje broj transfundovanih leukocita. Odvajanje krvnih komponenti moguće je postići korištenjem centrifuge kao integralnog dijela opreme za procesiranje krvi. Primjenom centrifugalne sile sastojci krvi će se različito sedimentirati na osnovu razlike u veličini i gustini. Centrifugiranjem jedinice cijele krvi na velikom broju obrtaja eritrociti se slegnu na dnu kese. Iznad eritrocita se stvori tanki bijeli leukocitno-trombocitni sloj, a u gornjem dijelu je izdvojena plazma. Primarna kesa (kesa sa antikoagulansom u koju je uzeta donacija i centrifugirana) se zatim stavlja u plazma ekstraktor ili automatizovanu mašinu za procesiranje. Pritiskom na kesu slojevi komponenti se prebacuju u jednu od pratećih kesa povezanih u zatvorenom sistemu. Prebacivanjem plazme iz primarne kese kroz crijevo u prateću kesu, korištenjem dvostrukih kesa, postiže se jednostavno odvajanje cijele krvi na deplazmatisane eritrocite i plazmu. Korištenjem trostrukih kesa mogu se proizvesti koncentrati trombocita iz plazme bogate trombocitima. To se postiže primjenom dvofaznog centrifugiranja, pri čemu se prvo dobije sirovina – plazma bogata trombocitima, a zatim koncentrat trombocita kao finalni produkt. Nakon centrifugiranja jedinice cijele krvi na manjem broju obrtaja, čime se postiže odvajanje trombocita zajedno sa plazmom, primarna kesa se stavlja u plazma ekstraktor i plazma bogata trombocitima polako prelije u prateću kesu. Naknadnim centrifugiranjem prateće kese na većem broju obrtaja trombociti iz plazme bogate trombocitima se sedimentiraju na dno kese. Supernatant, tj. plazma siromašna trombocitima, se zatim prebacuje iz prateće kese u transfer kesu ostavljajući samo 50-60 mL plazme sa sedimentiranim

trombocitima. Tako se dobiju trombociti koncentrisani u malom volumenu. Koncentrati trombocita se mogu proizvesti i iz leukocitno-trombocitnog sloja (“buffy coat“), kao i dobiti postupkom trombocitafereze.

Deplazmatisani eritrociti Transfuzija krvi se danas uglavnom odnosi na terapijsku primjenu eritrocita koja eventualno može biti dopunjena drugim krvnim pripravcima. Transfuzija eritrocita predstavlja supstitucionu terapiju u slučajevima krvarenja (trauma, hirurški tretman) ili anemije i ona ima za cilj povećanje ukupnog volumena eritrocita, odnosno obezbjeđenje normalne oksigenacije tkiva. Primjena jedne jedinice preparata eritrocita trebalo bi da podigne koncentraciju hemoglobina (Hb) za 10 g/L, i hematokrit (Hct) za 0,03 L/L (3 %) kod odrasle osobe tjelesne mase 70 kg. Transfuzijsko liječenje nema za cilj postizanje fizioloških vrijednosti hemoglobina, već je hemoglobin potrebno podići samo do nivoa koji uklanja simptome anemije kod bolesnika. Vodiči kliničke prakse nalažu restriktivnu strategiju u transfundovanju krvnih komponenti s ciljem izbjegavanja nepotrebnih transfuzija i smanjenja rizika nepovoljnih efekata transfuzijskog liječenja. Smatra se da bolesnicima sa normovolemijskom anemijom, Hb>= 70 g/L, Hct>= 0,21 L/L u načelu ne treba davati eritrocite. Pri tome se odluka o transfuziji eritrocita ne donosi samo na osnovu rezultata krvne slike već je potreban individualan pristup svakom bolesniku uz uvažavanje iskustva terapeuta. Prema osnovnim kriterijumima za terapijsku primjenu eritrocita, pri vrijednosti Hb < 50 g/L neophodna je primjena eritrocita. Kod vrijednosti Hb < 70 g/L transfuzija eritrocita je indikovana. Kod vrijednosti Hb 70-100 g/L primjena eritrocita zavisi od kliničkog stanja bolesnika i treba je razmotriti u slučajevima kao što su prisustvo simptoma anemije, pneumo-

Z D R A V S T V O

nija (smanjen kiseonički kapacitet krvi), ficita više faktora koagulacije (diteška infekcija (povišen metabolizam), seminovana intravaskularna koagulacija). kardiovaskularne bolesti, uzrast > 65 godina. Osim u iznimnim slučajevima • Poništavanje efekta oralne antikoa(dijete sa sistemskom infekcijom na gulantne terapije (kod predoziranja) vještačkoj oksigenaciji) transfuzija erii deficit vitamina K. trocita kod bolesnika sa Hb > 100 g/L • Trombozna trombocitopenijska puruglavnom se smatra neopravdanom. pura (supstituciona terapija u skloDeplazmatisani eritrociti se čuvaju na pu terapijske izmjene plazme). temperaturi frižidera 35-42 dana, zavisno od korištenog antikoagulantnoPrimjena plazme u drugim kliničkim stanjima se prema postojećim prekonzervišućeg sredstva. porukama za primjenu krvnih komponenti smatra neopravdanom (hipoZamrznuta svježa proteinemija, hipovolemija, imunodeplazma ficijencija, nutriciona podrška) ili su u Svježa plazma sadrži proteine kao pitanju nedovoljno definisane indikašto su albumin, faktori koagulacije, imu- cije za primjenu (bolesti jetre, masivnoglobulini. Nije pogodno čuvati plazmu na transfuzija). u tečnoj formi budući da neke frakcije brzo propadaju čak i na temperaturi Koncentrati trombocita frižidera. Radi očuvanja labilnih frakciStandardnom terapijskom dozom za ja plazma se mora čuvati zamrznuta i tada govorimo o zamrznutoj svježoj odrasle se obično smatraju trombociti plazmi (ZSP). ZSP se priprema iz plaz- dobijeni iz 4-6 donacija cijele krvi, a tim matske komponente cijele krvi čim je pacijentima nije potreban toliki volumen to moguće nakon kolekcije. Sadrži sve eritrocita ili plazme. Trombociti iz jedfaktore koagulacije, uključujući labilne ne donacije cijele krvi se koncentrišu u faktore F V i F VIII. Čuva se na tempe- mali volumen (50-60 mL), te se npr. pet raturi ispod -25ºC do dvije godine. Pri- koncentrata onda mogu primijeniti paje upotrebe ZSP se otopi i primjenjuje cijentu u ukupnom volumenu 250-300 odmah po otapanju. Zapremina jedinice mL. Koncentrati trombocita se mogu izZSP-a je oko 220-270 mL. Primjenjuje dati za terapijsku primjenu kao zasebne se u dozi oko 15 mL/kg. Početna doza jedinice ili mogu da se ujedine (puliraju) do 600 mL obično dovodi do prestan- u jednu zajedničku kesu za obezbjeđenje terapijske doze u pogodnom pakoka krvarenja. vanju za lakšu primjenu. Jedna terapijska doza trombocita je definisana kao Indikacije za primjenu ZSP-a: • Krvarenje usljed deficita pojedinač- doza koja kod pacijenata koji ne krvare nog faktora koagulacije za koji ne i nisu refrakterni na transfuziju trombocita povećava broj trombocita za najmapostoji koncentrovani preparat. • Krvarenje usljed istovremenog de- nje 20 x 109 /L. Ovu dozu obično čini

4-6 jedinica koncentrata trombocita ili jedan pul trombocita ili jedna jedinica trombocita dobijenih postupkom trombocitafereze od jednog davaoca. Koncentrati se uzimaju u specijalne kese koje su propustljive za gasove, tj. omogućavaju dostupnost kiseonika za trombocite. Nakon pripreme koncentrata, trombociti se skladište u odgovarajućim uslovima potrebnim za održavanje njihove hemostatske aktivnosti. Čuvaju se na kontrolisanoj sobnoj temperaturi (22ºC), uz stalnu blagu agitaciju na posebnim tresilicama kojima se sprečava ireverzibilna agregacija trombocita, tj. gubitak njihove funkcije. Toplija temperatura čuvanja koja pogoduje razvoju bakterija kao i kratak životni vijek trombocita ograničavaju vrijeme skladištenja koncentrata do pet dana. Transfuzije trombocita su indikovane za prevenciju i terapiju krvarenja kod bolesnika sa trombocitopenijom ili funkcionalnim poremećajima trombocita. Terapijska transfuzija trombocita se koristi za bolesnike koji krvare usljed trombocitopenije. Odluka o transfuziji se donosi tek nakon što se utvrdi uzrok trombocitopenije, pošto transfuzija trombocita u nekim slučajevima trombocitopenije može biti kontraindikovana (trombozna trombocitopenijska purpura, heparinom izazvana trombocitopenija). Potreba za trombocitima iskazana brojem jedinica i učestalošću primjene zavisi od individualnih okolnosti, budući da svaki bolesnik ima individualni prag krvarenja usljed trombocitopenije. Najbolji pokazatelj djelotvornosti transfuzije trombocita je smanjenje ili prestanak krvarenja. Efikasnost terapije se procjenjuje i mjerenjem posttransfuzijskog porasta broja trombocita i normalizacijom vremena krvarenja. Krvarenja su rijetka kod bolesnika sa brojem trombocita iznad 20 x 109 /L. Profilaktička transfuzija trombocita se smatra opravdanom kod klinički stabilnih bolesnika pri broju trombocita oko 5 x 109 /L, ili pri broju trombocita < 10 x 109 /L kod bolesnika sa dodatnim rizičnim faktorima za krvarenje (sepsa, infekcija, febrilnost, antibiotska terapija). Kod bolesnika sa udruženim poremećajem hemostaze koncentrati trombocita su indikovani kod broja trombocita <= 20 x 109 /L. Za planirane invazivne i hirurške procedure broj trombocita treba da bude 50-100 x 109 /L. Transfuzija trombocita ne treba da traje duže od 30 min. 33

Z D R A V S T V O

lcerozni colitis i Crohnova bolest su nespecifična zapaljenjska oboljenja digestivnog trakta, veoma slična po simptomatologiji. Dok ulcerozni kolitis zahvata samo strukture debelog crijeva, Crohnova bolest može zahvatiti bilo koji dio digestivnog trakta, najčešće tanko i debelo crijevo. Ova oboljenja se najčešće javljaju kod pacijenata sa genetskom predispozicijom, provociranom brojnim egzogenim i endogenim faktorima, u čijoj osnovi je autoimuni poremećaj, odnosno gubitak imunološke tolerancije na sopstvene antigene – sam organizam napada sopstvene ćelije. Način manifestacije i simptomi zavise od zahvaćenog regiona crijeva i opsežnosti bolesti, a najčešći simptomi su proliv, bol u stomaku, temperatura, opšta slabost i gubitak u težini. Oboljenja karakteriše hronicitet. Česte su egzacerbacije i remisije (akutne faze i periodi u kojima se simptomi povlače), ali je njihova težina i u tome što značajno remete kvalitet života. Ulcerozni kolitis i Crohnova bolest ne smiju se zamijeniti sa sindromom iritabilnog kolona. Sindrom iritabilnog kolona je čest poremećaj koji se manifestuje bolovima u stomaku i promijenjenim ritmom pražnjenja crijeva u trajanju od najmanje tri mjeseca, ali u osnovi nema organsko oboljenje gastrointestinalnog trakta.

Imajući u vidu sličnu simptomatologiju pomenutih oboljenja, za postavljanje dijagnoze neophodna je primjena invazivnih dijagnostičkih procedura, kao što su endoskopski pregled, uzimanje uzorka za histopatološku dijagnostiku. Fekalni kalprotektin Neinvazivna metoda, određivanje fekalnog kalprotektina je jedan od novijih biohemijskih dijagnostičkih testova koji je pouzdan i jednostavan postupak za razlikovanje organskih od funkcionalnih gastrointestinalnih oboljenja. Kalprotektin je imunoenzimski test koji selektivno mjeri količine antigena kalprotektina i služi za kvantitativno određivanje kalprotektina u humanim uzorcima fecesa. Oboljenja kod kojih se javljaju povišene vrijednosti kalprotektina su kolitisi infektivne etiologije, 34

Nespecifična zapaljenjska oboljenja digestivnog trakta

Kalprotektin test Mr ph. Danijela Lukić, medicinski biohemičar

zultat neutrofilne degranulacije do koje dolazi zbog oštećenja mukoze usljed zapaljenjskih procesa. Veoma je pouzdan pokazatelj zapaljenja gastrointestinalnog trakta. Za analizu je potrebno manje od 100 mg svježeg fecesa. Prikupljeni uzorci se mogu čuvati do sedam dana na temperaturi 2-8°C jer je kalprotektin izuzetno stabilan protein.

ulcerozni kolitis, Crohnova bolest kao i maligna oboljenja crijeva. Povišene vrijednosti kalprotektina su apsolutna indikacija za upućivanje pacijenta na endoskopske preglede (kolonoskopiju, gastroskopiju). Iako jedinstveni idealan marker ne postoji, kalprotektin se pojavio kao obećavajući marker pri dijagnozi, praćenju toka bolesti i odgovora na terapiju kao i predviđanju recidiva hroničnih zapaljenjskih crijevnih bolesti. Klinička osjetljivost i specifičnost je 84,4% i 94,5%, pa se sa sigurnošću može izvršiti diferencijacija između organskih i funkcionalnih oboljenja. Kalprotektin je protein kojim obiluju neutrofilni granulociti; nalazi se i u plazmi i u stolici, gdje ima ključnu ulogu kao marker infekcije i crijevne inflamacije. Povećana koncentracija kalprotektina u stolici je direktni re-

Interpretacija rezultata: 1. Normalna vrednost = < 50,0 µg/ g . Ovakve vrijednosti nisu indikativne za inflamatorne procese u gastrointestinalnom traktu. Jako niske vrijednosti (<30,0 µg/g) isključuju potrebu da se pacijent podvrgava invazivnim procedurama u cilju dokazivanja uzroka inflamacije. Ako je vrijednost u opsegu od 30,0 – 70,0 µg/g (siva zona) treba ponoviti određivanje iz novog uzorka. 2. Povećane vrijednosti u opsegu između 50,0 i 200,0 µg/g ukazuju na umjerena organska oboljenja kao što su: inflamacija uzrokovana nesteroidnim antiinflamatornim lijekovima (NSAID), umjereni divertikulitis ili IBD (Inflammatory bowel disease) u fazi remisije. 3. Povećane vrijednosti preko 200,0 µg/g su indikativne za aktivno organsko oboljenje sa inflamacijom u gastrointestinalnom traktu. Naravno, svi rezultati dobijeni kalprotektin testom moraju se tumačiti u okviru kompletne kliničke slike i simptomatologije pacijenta.

Određivanje fekalnog kalprotektina je neinvazivni test koji omogućava razlikovanje fukcionalnih crijevnih smetnji (npr. iritablini kolon, IBS) od organskih - upalnih bolesti crijeva (IBD) kod pacijenata kod koji žele izbjeći invazivne (neugodne) endoskopske pretrage. Rutinsko izvođenje ovog testa znatno smanjuje broj endoskopskih pregleda, naročito kod pacijenata sa sindromom iritabilnog kolona (20-25% svih ambulantnih pacijenata godisnje) kod kojih se endoskopski pregled radi samo da bi se isključilo eventualno postojanje organske crijevne bolesti. Ovaj jednostavni test pokazaće povišene vrijednosti kalprotektina u stolici, proteina koji se nalazi u citoplazmi upalnih stanica ukoliko se u crijevima događaju upalni procesi. Kod osoba s dokazanom upalnom bolesti crijeva koristi se za predviđanje odgovora na terapiju, otkrivanja relapsa i praćenja terapije. Naučno je potvrđeno da je kalprotektin veoma pouzdan biomarker (senzitivnost 90% i specifičnost 100 %) za detekciju prisustva crijevne inflamacije.

Z D R A V S T V O

dravlje se definiše kao proces dinamičke ravnoteže čovjeka i njegove okoline, a bolest kao nesposobnost ili nemogućnost uspostavljanja te ravnoteže. Ukoliko je osoba duže vremena izložena djelovanju faktora rizika adaptivni mehanizmi se zamore, iscrpljuju, odbrambena sposobnost organizma opada, ravnoteža čovjeka sa okolinom se remeti i javlja se bolest. Da se ovo ne bi desilo svaki čovjek mora postići osjećaj lične odgovornosti za sopstveno zdravlje, zdravlje ljudi oko sebe, u porodici i za očuvanje i unapređenje socijalne sredine. Samo tako može izvršiti promjenu rizičnog ponašanja i uticaja faktora rizika. Osnove za zdravo življenje postavljaju se u ranoj životnoj dobi kroz vlastite odluke i pozitivno zdravstveno ponašanje. Za nastanak hroničnih i degenerativnih bolesti odgovorni su mnogobrojni faktori. Oni se, prije svega, nalaze u nedostatku samozaštite, održavanju loših životnih i radnih navika, u nezdravom i rizičnom ponašanju (pušenje, neumjerena upotreba alkohola, upotreba droge, nekontrolisana upotreba lijekova), nepravilnoj ishrani, nedovoljnoj fizičkoj aktivnosti, stresu, nesprovođenju socijalnih mjera. Lična odgovornost za sopstveno zdravlje mora biti na prvom mjestu, a tek onda zdravstveni sistem može da pomogne. Intenzivno vodimo računa o tehničkoj ispravnosti našeg automobila, reinstalisanju kompjuterskih sistema. Da li možemo da izdvojimo malo vremena i za očuvanje svog zdravlja, odnosno da preuzmemo osjećaj lične odgovornosti za sopstveno zdravlje.

Preporuke farmaceuta Ljudi, od kada postoje, traže način koji će im, bez puno truda, omogućiti da ostanu zdravi i u dobroj kondiciji. Čarolija nema ali uz malo korekcije negativnih navika iz našeg života zlatni snovi, ipak, mogu postati stvarnost. Da bi smo pokazali ličnu odgovornost za sopstveno zdravlje potrebno je budemo: Fizički aktivni Redovna fizička aktivnost reguliše tjelesnu težinu, snižava krvni pritisak i tzv. loš holesterol (LDL) čime štiti tijelo od srčanog i moždanog infarkta, bolesti koronarnih krvnih sudova. Tjelesnom aktivnošću mišići postaju snažniji, zglo38

Odgovornost za sopstveno zdravlje

Mr farm. Anđelka Damjanović, spec. farmaceutske informatike

Zdravo se hranite bovi jači i fleksibilniji te se sprečavaju padovi i ozljede, tijelo postaje sigurnije, √√ unos proizvoda od punog zrna žitarica, odnosno tamni, crni hljeb, osoba samostalnija. Redovna fizička akintegralni hljeb, integralna riža, intivnost sprečava i nastanak osteoporotegralna tjestenina, soja ze, poboljšava zdravstveno stanje kod √√ što više povrća i voća osteoartritisa. Zato osobe koje veći dio života vjež- √√ svakodnevno uzimajte mlijeko i mliječne proizvode baju i u odmakloj dobi izgledaju i osjećaju se mlađima od onih koje su bile sklonije neaktivnom životu. Ne pušiti cigarete Procjena SZO je da oko 1,2 milijarde ljudi u svijetu upotrebljava duvan, od čega 84% pušača živi u zemljama u razvoju. Prema istom izvoru, duvan izaziva smrt 4,9 miliona ljudi godišnje uz očekivanje da će se ta brojka udvostručiti u sljedećih dvadeset godina. Svakih 6,5 sekundi umire jedna osoba od posljedica pušenja. Ukoliko se nastavi rast pušača današnjim √√ jedite nemasna mesa, najzdravija tempom, broj pušača će sa današnjih su bijela mesa, maslinovo ulje 1,2 milijarde porasti na 1,7 milijardi √√ koristite što manje šećera do 2025. godine. √√ koristite što manje količine soli √√ održavajte normalne vrijednosti holesterola i triglicerida Alkohol umjereno koristiti Povećani unos alkohola dovodi √√ održavajte normalnu tjelesnu težinu do povećanja krvnog pritiska i mo- √√ unosite dovoljne količine tečnosti (najmanje osam čaša tečnosti), neže dovesti do rezistencije na antihipertenzivnu terapiju. Kod alkoholičara gazirana tečnost redukcija unosa smanjuje značajno krvni pritisak. Umjeren unos alkohola, • biti intelektualno aktivni za žene 20 grama dnevno, za muš- • više čitati knjige ili novine karce 20-39 grama dnevno, što od- • manje gledati televiziju govara 1,5 boce piva, 3 dl vina ili 0,5 • biti psihički uravnoteženi dl žestokog pića, smanjiće kardiova- • biti duhovno zadovoljni skularni rizik. • obezbijediti redovan odmor i zdrav san • održavati pritisak normalnim ili nižim • biti puni znatiželje • imati osjećaj vrijednosti i značaja svoje budućnosti • imati pozitivan stav o životu Preuzimanje odgovornosti znači otkrivanje šta želimo u životu i rad na tome da to i ostvarimo. Najvažnije od svega je biti svjestan bogatstva izbora koje imamo u svakoj situaciji.

ušenje je jedan od najčešćih i najozloglašenijih štetnih faktora koji dovodi do velikog broja posljedica u smislu nastanka različitih bolesti i stanja. Svjetska zdravstvena organizacija svrstava pušenje u bolest zavisnosti, što sliku čini još više zabrinjavajućom jer, uz nikotin, pušači udišu i oko 4000 drugih hemikalija u dimu cigareta. Mnoge od njih su hemijski aktivne i izazivaju duboke i štetne posljedice u organizmu. Pušenje generiše veoma širok spektar bolesti, hroničnu multiplu sklerozu i oboljenje tiroidne žlijezde, između ostalog. Istraživanja su pokazala da postoji povećani rizik od prerane smrti u kombinaciji dijabetes i pušenje. Pušenje cigareta se takođe, mada manje, povezuje sa učestalošću nekih stanja i bolesti kao što su Parkinsonova bolest, ulcerozni kolitis, afte, mučnina i povraćanje u trudnoći, preeklampsija, koje nemaju ništa zajedničko i rijetko su fatalne, a samo im je zajedničko to da su nešto učestalije među pušačima. Pasivni pušači su takođe ozbiljno ugoženi. Bez obzira na to što ne puše cigarete svakodnevno, udisanje vazduha u kome se nalaze sastojci duvanskog dima kod ovih osoba izazivaju: kašalj, glavobolje, iritaciju očiju, grebanje u grlu, šmrcanje, curenje nosa, kijanje, mučninu, probleme sa disanjem, te nepravilan rad srca, posebno kod osoba sa srčanim oboljenjima. Brojne studije su pokazale da djeca roditelja koji puše cigarete češće obolijevaju od gripa, infekcije uha i prehlade, nego djeca čiji roditelji ne puše. Ne treba zaboraviti činjenicu da, ukoliko roditelji puše, veća je vjerovatnoća da će i djeca pušiti. Postoji sinergizam kod žena starijih od 50 godina koje puše cigarete, a istovremeno koriste kontraceptive. Rezultat je značajno povećan rizik od moždanog udara. Žene majke ili buduće majke treba da budu svjesne i da nikotin prelazi u majčino mlijeko izlažući tako bebe štetnom uticaju nikotina.

Svjetski dan borbe protiv pušenja Svjetska zdravstvena organizacija je 31. maj proglasila Danom borbe protiv pušenja. Procjena Svjetske zdravstvene organizacije je da oko 1,2 milijarde ljudi u svijetu upotrebljava duvan, od čega 84% pušača živi u zemljama u razvoju. Prema istom izvoru, duvan izaziva smrt

Z D R A V S T V O

Neprijatelj broj jedan zdravlju

Pušenje Prim. mr farm. Anđelka Damjanović, spec. farmaceutske informatike

šest miliona ljudi godišnje uz očekivanje da će se ta brojka udvostručiti u sljedećih dvadeset godina. Ukoliko se nastavi rast pušača današnjim tempom, broj pušača će sa današnjih 1,2 milijarde porasti na 1,7 milijardi do 2025. godine.

Bolesti i stanja koja koja su udružena sa pušenjem Kako umire srce Nikotin podiže krvni pritisak i povećava rizik za stvaranje ugrušaka, dok ugljen-monoksid smanjuje prisustvo kiseonika u krvi i dovodi do stvaranja holesterola na zidovima arterija. Ovi efekti dovode ne samo do povećanog rizika od oboljenja, već i do smrtnog ishoda. Svaka popušena cigareta izaziva: • povećan krvni pritisak • suženje periferne arterije • ubrzan rad srca • slabu pokretljivost, hladnu kožu ruku i nogu, pojavu gangrene • grčeve, bolove i blokade u krvnim sudovima, što može uzrokovati srčane napade • povećan rizik od iznenadne smrti • povećan rizik od smrti zbog aneurizme • aterosklerozu perifernih krvnih sudova • povećan rizik nastanka cerebrovaskularnih bolesti

• infarkt miokarda, odnosno srčani udar • inzult, odnosno moždani udar Rizik od smrtnosti, od bilo koje kardiovaskularne bolesti, kod pušača je veći za 1,6 puta, odnosno 1,9 kod teških pušača u odnosu na nepušače. Pušenje djeluje sinergično sa načinom ishrane i nedostatkom fizičke aktivnosti, što značajno povećava rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Kod osoba starijih od 60 godina relativni rizik od infarkta se udvostručuje, a ispod 50 godina pušenje je povezano sa više nego petorostrukim povišenjem rizika od infarkta. Postoji sinergizam i kod žena koje puše cigarete a koriste istovremeno kontraceptive. Rezultat je značajno povećani rizik od moždanog udara. -Kako se guše pluća Pušenje uzrokuje hronične opstruktivne plućne bolesti (HOPB), odnosno grupu bolesti koje uključuju emfizem, hronični bronhitis i astmatični bronhitis. HOPB je bolest koja se naziva i „tihi ubica“, jer mnogi pušači ne znaju da su pogođeni sve dok ne bude prekasno. Za te bolesti ne postoji lijek i ni na koji način se ne mogu sanirati, a razvijaju se kod 10-15% svih pušača. -Kako se kosti lome Kao posljedica pušenja kosti mogu postati krhke i lomljive. Posebno su ugrožene žene pušači, jer kod njih je za 5-10% veća vjerovatnoća da pate od osteoporoze nego žene nepušači.

Z D R A V S T V O

-Kako se hrani rak Pušači imaju povećane šanse za dobijanje raka želuca ili čira. Takođe, postoji rizik od razvoja raka bubrega, pankreasa i raka mokraćne bešike. Najozbiljnija šteta koju pušenje uzrokuje jeste povećan rizik od raka usta, jezika, grla, glasnih žica i jednjaka. Pušenje mijenja boju zubi, stvara loš zadah, a može prouzrokovati i bolesti desni i oštetiti čulo okusa. Istraživanja su takođe pokazala vezu između pušenja cigareta i raka debelog crijeva. Mogućnost pojave ove bolesti, iako do nje dovodi niz faktora, morala bi da zabrine svakog pušača te da ga usmjeri u pravcu nepušenja.

patija, senilna makularna degeneracija, približno 300 grama manje nego djeca glaukom i katarakta. Najgori ishod pu- majki koje nisu pušile u trudnoći. Stušenja po oči može biti trajna sljepoća. dije su pokazale da pušenje uzrokuje „smrt bebe u krevetu“ ili „iznenadnu -Kako se brzo stari smrt bebe ili odojčeta“. Istraživanja su Pušenje cigareta dovodi do sužava- pokazala da je duvanski dim od roditenja krvnih sudova te cirkulacija slabi; lja pušača, posebno majke, zajednički dolazi do bržeg hlađenja kože (poslije uzrok smrti u životnom dobu između popušene cigarete temperatura kože prvog mjeseca i prve godine života. pada za 0,83 stepena Celzijusa), sla- Pušenje u trudnoći povećava incidenbije ishranjenosti, bržeg stvaranja bora cu prijevremenog rođenja kao i komi starenja kože. Koža postaje blijeda, plikacije za vrijeme trudnoće (pucanje žućkasta, pepeljasta, hladna, izborana i vodenjaka i placente previe). Takođe, stara. Nema te kreme koja će popraviti dolazi do određenog smanjenja plućne ovakvo stanje kao prestanak pušenja i funkcije kod beba što dovodi do ozizbjegavanje duvanskog dima u svakoj biljnih komplikacija sa disajnim orgamogućoj situaciji. nima. Pušenje može povećati rizik od impotencije, oštetiti spermu, smanjiti broj spermija i uzrokovati rak prostate. -Kako ostajemo sami Pušenje u trudnoći je jedan od -Kako ne vidimo uzroka rođenja beba sa malom tjele-Kako prestati pušiti Pušenje može uticati na pojavu bosnom težinom. Djeca rođena u punom Pušenje dovodi do nikotinske narlesti oka kao što su Gravesova oftalmoterminu od majki pušača, rode se sa komanije koja je najmanje opasna među toksikomanijama, ali znajući sve Stanje organizma nakon što prestanemo da pušimo rizike po zdravlje do kojih dovodi, nimalo nije bezazlena. Zato, zadovolj20 minuta Krvni pritisak i puls se vraćaju na normalu stva koja pruža pušenje cigareta jesu mnogo manja od opasnosti i rizika koje 8 sati Nivo nikotina i ugljen-monoksida u krvi znatno se smanjuje, dok se količina kiseonika u krvi sobom nosi. povećava. Prekid pušenja ima dugoročno koristan efekat na zdravlje pojedinca. Pu24 sata Sav ugljen-monoksid i nikotin se izbacuju iz krvi, što smanjuje rizik od srčanog napada. šači koji su prestali da puše prije 35. Sluz i katran počinju da se odstranjuju iz pluća. godine života imaju istu dužinu života 48 sati Nikotin je odstranjen iz krvi. Nervni završeci počinju da se regenerišu, što dovodi do kao i nepušači. Ukoliko se prestane poboljšanja čula ukusa i mirisa. pušiti prije 30. godine života eliminiše se oko 90% rizika za nastanak raka 72 sata Bronhije počinju da se opuštaju, disanje je lakše. bronhija. Rizik za nastanak kardiovaskularnih oboljenja rapidno se sma15 dana Cirkulacija se poboljšava, što čini fizičku aktivnost lakšom. njuje sa prestankom pušenja. Poslije samo jedne godine prekida, mortalitet 1 do 9 mjeseci Opšti izgled se poboljšava. Funkcija pluća se povećava za 10%. Smanjuje se kašalj, pada za 50%, a nakon 15 godina je zviždanje pri disanju i nedostatak vazduha. Koža dobija sjaj, bore se postepeno gube. isti kao kod nepušača. Odvikavanje od pušenja može biti Godinu dana Rizici koji su bili vezani za pušenje smanjuju se na polovinu. vrlo naporno s obzirom na to da za5 godina Rizik za infarkt miokarda je dvostruko manji nego kod pušača. Rizik od raka usta, grla i htijeva želju, odlučnost i predanost, jednjaka je dvostruko manji nego kod pušača. ali je ishod vrlo zadovoljavajući. Samo to da želimo da prestanemo pu10 godina Rizik od srčanog udara i raka pluća je dvostruko manji nego kod pušača. šiti predstavlja dokaz da možemo kontrolisati samog sebe, a to je već 15 godina Rizik od infarkta miokarda je isti kao kod osoba koje nikada nisu pušile. veliki uspjeh. 40

otofobija je stanje gdje izlaganje oka svjetlu dovodi do osjećaja nelagode ili bola. Nekada se ono može nazvati i preosjetljivošću na svjetlost. Često je povezano s različitim oboljenjima. Oštećenja i bolesti oka mogu biti povezani sa ovim simptomom, kao i različti neurološki poremećaji. Postoji više neuroloških oboljenja koja mogu da dovedu do fotofobije. Migrena je veoma često stanje koje se karakteriše teškim glavoboljama i nekada nauzejom, povraćanjem i fotofobijom. Encefalitis, meningitis i subarahnoidalno krvarenje takođe mogu da dovedu do fotofobije. Erozija rožnjače ili ogrebotina površine oka može da dovede do prilično jake osjetljivosti na svjetlost, bolova i izraženog suzenja oka. Ogrebotinu oka mogu da uzrokuju različita strana tijela koja dospiju na njegovu površinu, a nekada može biti i rezultat povrede predmetom ili prstom. Nekada epitel koji pokriva površinu rožnjače može da ima sklonost da se spontano odvaja, što se zove rekurentna erozija rožnjače. Skleritis je upala beonjače (sklere) i obično se javlja u dobi između 30 i 60 godina. Najčešći uzrok skleritisa je ne-

Fotofobija

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

ka autoimuna bolest kao što su lupus i reumatoidni artritis. Konjunktivitis koji je često praćen suzenjem i crvenilom oka i različitim iscjetkom može da dovede do fotofobije. Sindrom suvog oka se javlja kada prirodno lučenje suza nije dovoljno da održava stabilnim suzni film koji drži površinu oka vlažnom i na taj način pomaže da površina oka bude optimalno vlažna kao i da smanji trenje između kapaka i oka. Suzni film ima značajnu ulogu u procesu prelamanja, jer pomaže da se izravnaju male neravnine na površini rožnjače. Ovo stanje se češće javlja kod starijih od šezdeset godina, mada uopšte nije rijetko ni u mlađoj populaciji. Samu dijagnozu isključivo na osnovu prisutne fotofobije je nemoguće utvrditi bez odgovarajućeg pregleda, bilo oftalmologa ako se radi o očnom problemu, bilo neurologa ako se radi o neurološkom stanju.

Z D R A V S T V O

Boravak u zamračenoj prostoriji može biti od pomoći da osjet fotofobije bude manje neugodan. Držati oči zatvorene ili zaštićene zatamnjenim staklima takođe pomaže da se umanje simptomi. Tretman zavisi od uzroka. Ako se radi o migreni ili nekom drugom neurološkom poremećaju stanje se liječi odgovarajućom terapijom, dok se za očna stanja daju kapi protiv upale, antibiotici, vještačke suze, a nekada i opšta terapija. Razumno ponašanje se podrazumijeva kao dio postupaka koji mogu pomoći da se ovakvo stanje izbjegne ili njegova učestalost značajno smanji. Odgovarajućom higijenom ruku i oka često možemo da izbjegnemo pojavu konjunktivitisa, a izbjegavanje poznatih okidača migrenoznog napada može da spriječi sam napad. Takođe, nošenjem zaštitnih naočara tokom rada će se spriječiti povrede oka.

Z D R A V S T V O

judi različito reaguju kada saznaju da boluju od nekog teškog oboljenja. Shvatanje i razumijevanje psihičkih stanja kroz koje prolazi osoba oboljela od teže bolesti može doprinijeti boljoj i kvalitetnijoj podršci koju pružamo oboljelom. Osim same bolesti, oboljele opterećuje i komunikacija sa ljudima iz okoline. Svako od nas je različit pa je tako i sa oboljelima. Nekima smeta što ljudi misle da moraju neprestano razgovarati o bolesti pa forsiraju razgovor o toj temi. Drugima prija priča o bolesti jer na taj način žele podijeliti svoja iskustva. S obzirom na to da su svi ljudi različiti najbolje je iskreno pitati oboljele da li žele ili ne žele pričati o bolesti. Normalna reakcija u prvim fazama bolesti je šok, nevjerica, početna negacija, tjeskoba, ljutnja ili potištenost. Oboljeli želi zaštititi bliske osobe i porodicu kako ne bi brinuli pa često skriva ili ne iskazuje prava osjećanja. Za oboljelu osobu je jako važno da uspije iskazati svoja osjećanja.

Kako pomoći oboljelom da izrazi osjećanja? Ako postavimo pitanje na uobičajen način: „ Kako si?“, unaprijed se pretpostavlja da će odgovor biti „dobro“ ili „loše“ što ne ostavlja priliku za produbljivanje osjećanja. Oboljeloj osobi možemo pomoći ako je pitamo: „Kako se osjećaš?“ Važno je dozvoliti oboljelom da vodi razgovor. Nekada je dovoljno da samo saslušate a da pri tome ne dijelite dobronamjerne savjete.

Psihološka podrška oboljelima od težih bolesti

Vida Lazarević, dipl. psiholog

Oboljeli ne želi stalno misliti i govoriti o svojoj bolesti. Prihvatite i druge teme, kao i šutnju koja, ako je pravilno shvatamo, može biti ugodna komunikacija. Ne brinite stalno da li ste nešto pogrešno rekli ili uradili. Ukoliko vi imate stalno potrebu da pričate to je znak vaše slabosti i napetosti, a ne slabosti oboljelog. Takođe, suzdržite se od komentara da znate kako se oboljeli osjeća, jer ne znate!

Samo osobe koje su prošle kroz period borbe sa teškom bolešću mogu iskustveno razumjeti drugog oboljelog. Grupne podrške, tj. udruživanje ljudi sa sličnim zdravstvenim problemima, mogu djelovati pozitivno i ohrabrujuće. Posljednjih decenija postignut je veliki napredak u liječenju mnogih bolesti pa i onih najtežih. Za kraj citiraćemo riječi samih pacjentkinja: „Želim živjeti! A živjeti znači - boriti se! I ne bojte se ljudi i sa teškom bolesti se živi,“ - kaže Ljiljana N. I patnja prestaje biti patnja, ako joj damo smisao. „Evo, tako prohujaše već četiri godine, ja sretna izađoh kao pobjednik, uživam sada u rascvalom i mirisnom proljeću i svim njegovim ljepotama, puna optimizma živim...“ riječi su Danice L. Neka svi postupci i riječi podrške, upućeni oboljelom, budu od srca, jer tada će sigurno naći put u teškom periodu borbe sa bolešću.

Neke praktične smjernice u komunikaciji:  Oboljeloj osobi treba pružiti saosjećanje, razumijevanje i podršku: „ Slušam te, razumijem te i prihvatam te“, a ne osuđivanje tipa: „Gdje ste bili ranije...?“ „ Zapustili ste svoje stanje“ i sl. sa prizvukom osuđivanja kada oboljeli, uz sve svoje teškoće sa kojima se susreće, još mora da se brani i opravdava .  Važno je da oboljela osoba aktivno učestvuje u liječenju.  Što je liječenje invazivnije, zahtjevnije i dugotrajnije saradnja i podrška je važnija.  Ne ustručavati se pitati ljekara i osoblje o svemu što vas interesuje o bolesti.  Donositi odluke uz dovoljno informacija o bolesti u svim fazama liječenja koje slijede.  Ne ustručavati se tražiti pomoć od porodice i prijatelja. Tražiti precizno i jasno koja vrsta pomoći vam treba.  Budite direktni prema drugima u izražavanju potreba i osjećanja.  Roditelj koji se razbolio nastoji zaštititi dijete te umanjiti ozbiljnost oboljenja. Važno je da roditelji podijele informaciju na način da je dijete razumije i da je uključeno. Mala djeca ne trebaju detaljne informacije, veća djeca zaslužuju da više znaju. Previše informacija može biti pretjerano opterećenje za dijete, premalo informacija može izazvati pitanja i zabrinutost. Pružite dovoljno informacija o svom zdravstvenom stanju porodici i djeci.  Ne glumite veselje ako se ne osjećate tako.  Ne ustručavajte se da odbijete posjete koje vam ne prijaju.  Ne iscrpljujte se sa dugim razgovorima koji vas opterećuju. Osobe kojima ste važni razumjeće i ponašaće se u skladu sa vašim potrebama. 44

unce je neophodno za život na zemlji i sama pomisao na ovu planetu u nama izaziva osjećanje sreće i zadovoljstva. Ipak, prije sunčanja treba znati nekoliko osnovnih pojmova i koju štetu možemo imati od nekontrolisanog izlaganja sunčevim zracima. Koža je najveći organ našeg tijela. Analogno tome, može se pretpostaviti da i njene bolesti predstavljaju značajni zdravstveni problem. Zbog toga je veoma važno pravilno je zaštititi. Sunce je bitno za ljude, ponajviše zbog vitamina D koji se tijelu stvara izlaganjem kože sunčevim zracima. Ipak, važno je imati na umu i njegove negativne strane. Ultraljubičasti zraci sunca ne mogu se vidjeti golim okom. Postoje tri osnovna tipa ultraljubičastih zraka: UVA, UVB i UVC. UVA i UVB dospijevaju do nas i mogu izazvati mnoge negativne promjene na koži i bolesti kože, uključujući alergije na sunce, ubrzano starenje kože, gubitak elasticiteta kože, te u krajnjim slučajevima i rak kože. UV zraci dijeluju na pigment kože i omogućuju njezino tamnjenje, ali pored toga, u koži izazivaju i stvaranje slobodnih radikala, odnosno visokoreaktivnih molekula koje oštećuju ćelije kože i dovode do prijevremenog starenja i malignih oboljenja kože. Prema brojnim istraživanjima, ultraljubičasti zraci direktno su odgovornii za nastanak najopasnije vrste raka kože melanoma. Dok jačina UVB zraka ovisi o godišnjem dobu i dobu dana, UVA zraci ne mijenjaju intenzitet jačine te su jednako opasni u svako doba dana ili godine. Tamnjenje kože (pigmentacija) nastaje kao posljedica stimulacije melanocita. To su ćelije u koži koje pod utjecajem UV zraka stvaraju melanin, pigmentnu bjelančevinu koja uzrokuje tamnjenje kože, ali je i štiti od štetnog utjecaja sunčevih UV zraka. Veoma je važno znati da se broj melanocita koji predstavljaju prirodnu zaštitu,tokom života smanjuje svakih 10 godina za 10%. Broj i aktivnost melanocita individualno varira, a postoje i regionalne razlike. Zbog toga, veoma je važno pravilno zaštiti kožu od negativnog uticaja sunca. Treba znati: - Ne preporučuje se sunčanje u periodu od 10 do 16 sati - Koristite odgovarajuće kreme sa odgovarajućim zaštitnim faktorom - Nosite laku i svijetlu odjeću i šešir širokog oboda koji štiti lice i vrat Suncu se treba izlagati postepeno, sve dok se ne dobije prva tamna boja bez crvenila i opekotina. U početku treba koristiti zaštitne kreme sa visokim zaštit-

Z D R A V S T V O

Sunčanje – lijek i opasnost

Prof. dr Bogdan Zrnić, spec. dermatovenerolog, šef Katedre za dermatovenerologiju, Medicinski fakultet Banjaluka

nim faktorom i to osobe svijetle puti, kao i osobe koje imaju puno maldeža, zaštitni faktor 50+, dok osobe tamne puti trba da koriste zaštitni faktor 20+. Zabluda je da se od sunca možemo sačuvati u hladu jer je refleksija sunčevih zraka u hladu veća i preko 100% štetnog uticaja direktne sunčeve svjetlosti koja lako dovede i do opekotina prvog stepena. Takođe je velika zabluda da se u solarijumu koža može pripremiti za prirodno sunčanje jer je i solarijum štetan kao i sunce i bolje je da onda osobe prije izlaganja suncu u prvim ljetnim danima počnu koristiti kreme sa zaštitnim faktorom 50+. Zaštitu od sunca treba koristiti i tokom oblačnog vremena jer UV zraci prolaze

kroz oblake, a za sunčano vrijeme obavezna gardaroba treba da je šešir, kapa i naočale sa zatamnjenim staklima. Treba napomenuti da su losioni manje sigurni od štetne apsorpcije UV zraka

od krema sa mineralnom zaštitom, koja u potpunosti reflektuje UV zrake, pa se zbog toga ove kreme preporučuju i maloj djeci kao zaštita od neželjenih opekotina. Tačno je da zaštitne kreme sprečavaju kontakt kože sa suncem u kojoj se stvara D vitamin, ali to nije smetnja za organizam, pošto je dovoljno i dvadesetak posto kože u kontaktu sa suncem za potrebnu sintezu D vitamina. Danas je već postalo normalno da se proizvodi i nosi odjeća sa UV filterom koji nosi naziv UPF (Ultraviolet protection factor). Samo, kao primjer, da kažemo da bijela majica ima UPF sedam, a da bi odjeća imala najmanji zaštitni faktor i smatrala se UV zaštitom mora imati UPF petnaest i time propušta samo pet odsto UV zraka. Odjeća sa kvalitetnijom UV zaštitom nekada ima i zaštitni faktor petsto, što se na deklaraciji označava kao 40 ili ponekad čak i više UPF 40+. Ipak, sve navedeno se odnosi na osobe koje su zdrave, a ne na osobe koje su preosjetljive na sunce ili uzimaju neke lijekove koji u kontaktu sa suncem dovode do neželjenih reakcija, kao i osobe koje boluju od bolesti koje se nakon izlaganja suncu pogoršavaju. Ljetovanje na moru zaista je lijek i za dušu, ali i za tijelo. More ima niz ljekovitih svojstava koji blagotvorno djeluju na ljudski organizam. Upravo zbog toga mnogim se ljudima savjetuje odlazak na more kao dio terapije, ali nezaboravimo sunčanje je užitak ali i opasnost.

Predstavljamo

Z D R A V S T V O

Centar za mentalno zdravlje Istočno Sarajevo Pripremio: dr Slobodan Nogo, specijalista psihijatrije, načelnik CMZ Istočno Sarajevo

Urednik rubrike “Mentalno zdravlje” dr Goran Račetović, specijalista psihijatrije, Dom zdravlja - Centar za mentalno zdravlje Prijedor

entalno zdravlje je osnov za razvoj i ispunjavanje punog potencijala svakog čovjeka. Osobe sa mentalnim poremećajima mogu se oporaviti i živjeti zdraviji i produktivniji život, što dokazuju brojni primjeri iz Centra za mentalno zdravlje pri Domu zdravlja Istočno Sarajevo. Centar za mentalno zdravlje (CMZ) Istočno Sarajevo počeo je sa radom u februaru 2013. godine za korisnike koji gravitiraju sa više opština: Istočno Novo Sarajevo i Istočna Ilidža, Trnovo, ali i nekih opština iz grada Sarajeva (FBiH), odnosno oko 35.000 stanovika. Od početka je CMZ Istočno Sarajevo opredijeljen za timski rad. U našem CMZ-u radi jedan tim: dr Slobodan Nogo, specijalista psihijatrije, Sanja Trifković, diplomirani psiholog, Alma Osmanbegović, logoped, Dragan Krstović, diplomirani socijalni radnik, i dvije medicinske sestre: Milena Sladoje i Ljubica Furtula. Principi rada našeg multidisciplinarnog tima su: izbjegavanje hospitalizacije kad god je to moguće, rad po teritorijalnom principu, pomoć osobama da ostanu integrisane u svojoj socijalnoj sredini te rad usmjeren na osobu. Radno vrijeme je prilagođeno zahtjevima korisnika usluga, a direktnom telefonskom linijom omogućena je dostupnost za zakazivanje posjeta i savjete. Zajedničkim naporom, vrlo kvalitetnim savjetima, praktičnim usmjeravanjem i pisanjem neophodnih procedura, brzo se došlo do savršenih rješenja u smanjenju hospitalizacija. Tim je edukacijom Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini iz koordinisane brige (dr Slobodan Nogo je i jedan od sertifikovanih trenera za koordinatore brige u BiH) do-

bio sertifikovane koordinatore brige pa se po case management principima rukovodi u radu sa grupom korisnika sa specifičnim i kompleksnim potrebama, oboljelim od dugoročnih psihijatrijskih

Crteži najmlađih korisnika

Tim CMZ I. Sarajevo

oboljenja. Rad psihologa je usmjeren u više pravaca: aktivnosti psihološkog savjetovanja, psihodijagnostika, psihološke procjene sposobnosti za specifične vrste profesionalnih zanimanja, individualni

Z D R A V S T V O

i grupni psihoterapijski tretman, porodična terapija, psihoedukacija. U našem CMZ-u diplomirani socijalni radnik je, između ostalog, zadužen za koordinisanje rada ostalog osoblja u centru. Socijalni radnik, koji je i direktor Doma zdravlja Istočno Sarajevo, pored svih obaveza menadžera, prvenstveno je angažovan kao konsultant u pitanjima rješavanja aktuelne socijalne problematike korisnika, uz saradnju sa drugim javnim institucijama (centri za socijalni rad, mjesne zajednice, opštine itd.). U 2013. godini izvršeno je 1818 psihijatrijskih pregleda, psihološkinja je imala 620 tretmana, dok je logopedkinja izvršila 380 tretmana. Korisnici imaju direktan pristup psihijatru, bez uputnice, što psihijatrijsku zaštitu čini lakše dostupnom i predstavlja dobar primjer destigmatizacije korisnika. Polovinom prošle godine centar je počeo sa aktivnostima vezanim za standardizaciju rada i pružanja usluga, kao i sa ispunjavanjem uslova za sertifikaciju Doma zdravlja Istočno Sarajevo. Timski se trudimo da ostvarimo viziju koja bi obuhvatila bolju komunikaciju, smanjenje izolacije i etiketiranja duševno oboljelih osoba, kontrolu bolesti, prevenciju bolničkog liječenja, suicida i bolesti zavisnosti, pravilno i kontinuirano informisanje i jačanje socijalnih kapaciteta naših korisnika. Centar za mentalno zdravlje, timski i pojedinačno, ostvaruje i razvija saradnju sa Psihijatrijskom bolnicom Sokolac, Psihijatrijskim odjeljenjem Kliničkog centra Foča, Psihijatrijskom klinikom Banjaluka, Centrima za socijalni rad Istočno Novo Sarajevo, Istočna Ilidža i Trnovo, opštinama Istočno Novo Sarajevo, Istočna Ilidža i Trnovo, osnovnim i srednjim školama, te drugim značajnim institucijama u zajednici. I u ubuduće planiramo nastaviti sa aktivnostima koje uspješno sprovodimo, naročito onima koje se odnose na prevenciju, ali i aktivno raditi na postizanju i implementaciji standarda koji će poboljšati kvalitet naših usluga. Naš tim je napravio pozitivan iskorak zahvaljujući edukacionom programu, poštujući sve pricnipe “koordinisane brige”. Klijentova egzistencijalna patnja i njegov odnos sa društvenim bićem su primarni. Stvoren je novi odnos i shvatanje kako prema psihijatriji, psihijatrijskom oboljenju, tako i prema samome sebi. Tako se ostvaruje jedan od važnih elemenata našeg rada, kontinuirana destigmatizacija oboljelih od mentalnih poremećaja. 48

Korisnička udruženja

MREŽA u Prijedoru Pripremio: UG MREŽA Prijedor

Okrugli sto u Prijedoru

druženje za podršku mentalnom zdravlju MREŽA Prijedor osnovano je u oktobru 2012. godine uz podršku Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini. Jedan od važnih programskih ciljeva Projekta mentalnog zdravlja u BiH je destigmatizacija sa naglaskom na jačanje korisničkih inicijativa u Republici Srpskoj i BiH. Iz tog razloga je u nekoliko gradova i opština u Republici Srpskoj realizovana ideja i projektni cilj osnivanja udruženja korisnika, među njima i UG MREŽA u Prijedoru. Udruženje građana MREŽA Prijedor se rukovodi u svom radu Statutom udruženja, a predstavnici udruženja ga zastupaju u lokalnoj zajednici i šire. S obzirom na to da udruženje nema vlastite prostorije, trenutno svoje aktivnosti obavlja u prostorijama Centra za zaštitu mentalnog zdravlja Prijedor, uz podršku direktorke JZU Dom zdravlja Prijedor dr Slavice Popović. U Banjaluci je 6. februara 2013. godine održan radni sastanak s predstavnicima korisničkih udruženja koja se bave problemima u mentalnom zdravlju na kome je fokus bio usmjeren na smjernice za izradu projektnih prijedloga novoosnovanih udruženja.

Navedeni sastanak je imao za cilj da osnaži novoosnovana udruženja na samom početku njihovog rada i da predstavnike tih udruženja informiše o dodjeli malih grantova iz Projekta mentalnog zdravlja u BiH, usmjerene na kreiranje projekata koji bi podržali, ali i promovisali novoosnovana udruženja. Ove informacije dobili smo od eksperta i službenika Projekta mentalnog zdravlja BiH, a planirane grantove za naše samostalne projekte finansijski je podržao SDC. Svrha dodjele granta je stvaranje održivih resursa u lokalnim zajednicama i jačanje mreže korisničkih udruženja za borbu protiv stigme, diskriminacije i socijalnog isključenja osoba koje pate radi mentalnih poremećaja. Projekat pod nazivom Osnaživanje resursa novoosnovanog udruženja za podršku mentalnom zdravlju Prijedor započeo je u martu 2013. godine, a njegov cilj bio je jačanje i umrežavanje korisničkog udruženja, koji su usmjereni na zadovoljavanje potreba i specifičnosti udruženja u lokalnoj zajednici dok bi osnovni aspekt rada bio usmjeren na razvijanje aktivnosti novoosnovanog udruženja, kao i na informisanje lokalne zajednice o početku rada udruženja,

Z D R A V S T V O Medijski istupi

uz jačanje i umrežavanje udruženja u lokalnoj zajednici, uspostavljanje saradnje sa drugim javnim ustanovama, udruženjima i srodnim organizacijama, koje u svom radu pružaju pomoć i podršku osobama sa mentalnim poteškoćama. U skladu s tim, aktivnosti su bile usmjerene na smanjenje stigme, diskriminacije i socijalnog isključenja osoba oboljelih od duševnih bolesti. Aktivnosti su sprovođene kroz edukativno-psihološke radionice i druge planirane aktivnosti kojima se radilo na smanjenju izolacije i etiketiranja oboljelih osoba, boljoj korisničkoj kontroli oboljenja, redukovanju broja hospitalizacija, umanjenju stigme i diskriminacije, informisanju te poboljšanju opšteg kvaliteta života osoba sa mentalnim poteškoćama kao i članova njihovih porodica. Uspostavljanje saradnje sa relevantnim institucijama i udruže-

njima realizovano je kroz potpisivanje Memoranduma o razumijevanju i saradnji za zaštitu osoba sa mentalnim poremećajima i putem medijske prezentacije. Direktni učesnici na ovom projektu su profesionalci, zaposleni u javnim ustanovama, koji u svom radu pružaju pomoć i podršku osobama sa mentalnim poteškoćama, ali i korisnici usluga mentalnog zdravlja - članovi udruženja. Potpisivanje ovih memoranduma o razumijevanju i saradnji nastalo je iz potrebe uspostavljanja funkcionalne međusektorske saradnje radi obezbjeđenja i daljeg razvoja usluga u zajednici za lica sa problemima u mentalnom zdravlju i njihovih porodica. Tokom realizacije ove projektne aktivnosti, održano je nekoliko sastanaka sa predstavnicima institucija i predstavnicima nekoliko udruženja građana te je Edukacija u Banjaluci

uslijedilo potpisivanje pomenutih memoranduma. Tako su potpisana četiri memoranduma o saradnji a potpisnici su, uz UG MREŽA Prijedor bili: JZU Dom zdravlja Prijedor (i Centar za zaštitu mentalnog zdravlja), JZU Bolnica „Dr Mladen Stojanović“ Prijedor (i Odjeljenje psihijatrije), JU Centar za socijalni rad Prijedor i UG „Klub liječenih alkoholičara grada Prijedora“. Od samog početka rada udruženja i započinjanja projekta najvažnija aktivnost je bila uključivanje i upoznavanje korisnika sa početkom rada udruženja, rad na njihovoj motivaciji za uključivanje u programe i aktivnosti predviđene projektom, kao i održavanje radionica sa njima. Angažovani su stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja (psihijatar, psiholog, medicinska sestra) koji su kroz radionice i predavanja edukovali i informisali korisnike o veoma važnim temama iz oblasti mentalnog zdravlja (Mentalno zdravlje, Emocije, Komunikacija, Aktivno slušanje, Stigma i diskriminacija, itd). Veoma važan segment edukacije su bila predavanja koja su se odnosila na detaljnije upoznavanje korisnika sa njihovim oboljenjem i načinima kako da prevaziđu određene poteškoće i budu funkcionalniji u životnim aktivnostima, kao i način kako da se nose sa stigmom i diskriminacijiom. Informisanjem lokalne zajednice uspostavljena je saradnja sa relevantnim institucijama u lokalnoj zajednici, koje su aktivni učesnici u realizaciji dijela aktivnosti udruženja i koje su pružile značajnu podršku samom početku rada udruženja, stvorivši mogućnost za buduću saradnju i komunikaciju. Dobra saradnja je ostvarena i sa medijima koji su informisali javnost o samom osnivanju, aktivnostima i radu udruženja. Osnivačka skupština, kao i aktivnosti koje su realizovane kroz održavanje okruglog stola medijski je popratilo nekoliko novinskih i TV kuća, koje su u svojim dnevnim emisijama ili izdanjima doprinijeli široj promociji UG MREŽA iz Prijedora. Jedna od važnijih javnih aktivnosti novoosnovanog Udruženja građana MREŽA - udruženja za podršku mentalnom zdravlju iz Prijedora, sprovedena kroz održavanje okruglog stola pod nazivom Osnaživanje resursa novoosnovanog udruženja za podršku mentalnom zdravlju MREŽA Prijedor, održanog 25. juna 2013. godine u JU Centru za socijalni rad Prijedor. Glavni cilj održavanja ovog okruglog stola 49

Z D R A V S T V O

bio je upoznavanje lokalne zajednice o radu udruženja, uz podsticaj za jačanjem i razvijanjem njegovih kapaciteta, kao i radu na umrežavanju UG MREŽA Prijedor u lokalnoj zajednici. S druge strane, ovim okruglim stolom željelo se skrenuti pažnju na značaj mentalnog zdravlja, ali i dosadašnje aktivnosti i planove udruženja te kontinuirani rad na jačanju preostalih kapaciteta oboljelih i isticanje potrebe za boljom društvenom zaštitom oboljelih i njihovih porodica. Redovne aktivnosti udruženja proistekle su iz pomenutog projekta, kao njegov nastavak. Među njima posebnu važnost ima kontinuirano provođenje radionica sa korisnicima, odnosno članovima udruženja koji imaju probleme u mentalnom zdravlju. Prostor Doma zdravlja Prijedor u Centru za zaštitu mentalnog zdravlja koji za svoje aktivnosti koristi udruženje, čije planirane aktivnosti se odvijaju u poslijepodnevnim časovima. Svakih 14 dana održavaju se sastanci/radionice sa korisnicima, koje naizmjenično vode dva psihologa (iz Centra za zaštitu mentalnog zdravlja i Centra za socijalni rad) i jedna medicinska sestra (iz Centra za zaštitu mentalnog zdravlja) u trajanju od sat vremena, u zavisnosti od potreba naših članova. Aktuelno, radionicama prisustvuje pet aktivnih korisnika (tri muškarca i dvije žene) i četiri povremena člana (dvije žene i dva muškarca). S obzirom na specifičnosti korisnika, koji su mahom oboljeli od teških duševnih oboljenja, u početku je motivacija za dolazak na radionice i sastanke varirala, pa su neki od njih prestali dolaziti radi nerealnih očekivanja od sastanaka i radionica kojima je trebalo da prisustvuju, kao i uloge u pružanju pomoći i podrške profesionalaca uključenih u rad udruženja. Ipak, u ovom već poodmaklom periodu pojedini korisnici su se izdvojili kao redovni u svojim dolascima i postali su značajno aktivniji. Stručno osoblje udruženja se sastaje po potrebi i u različitim terminima kroz održavanje sastanaka. Kontinuirano se sprovodi motivisanje uključivanja novih korisnika i radi se na promociji rada udruženja u lokalnoj zajednici. Ostale aktivnosti našeg udruženja obuhvataju edukacije tima i korisnika te održavanje skupština udruženja i uključivanja u šire korisničke aktivnosti. U Banjaluci smo učestvovali u trodnevnoj regionalnoj edukaciji Projekta mentalnog zdravlja u BiH 50

(25-27. mart 2013) usmjerenoj na kreiranje antistigma-programa i destigmatizacionih kampanja pod nazivom Stigma, šta je to? zajedno sa novoosnovanim, ali i drugim srodnim udruženjima s ciljem da stečena znanja i vještine budu primjenjeni unutar svojih udruženja i lokalnih zajednica. Ovu edukaciju iz našeg udruženja završilo je troje profesionalca u mentalnom zdravlju (psihijatar i medicinska sestra iz Centra za zaštitu mentalnog zdravlja i psiholog iz Centra za socijalni rad) te jedna članica udruženja iz reda korisnika usluga mentalnog zdravlja. Organizator i nosilac aktivnosti ove edukacije bilo je UG „Zajedno“ Banjaluka. U Prijedoru je održana dvodnevna radionica sa prezentacijom iskustava korisničkih udruženja za podršku mentalnom zdravlju u kojoj su naši stručni saradnici i članovi udruženja imali priliku da se upoznaju s radom i aktivnostima iskusnijih udruženja iz Ključa, Tuzle i Banjaluke, a podršku i ovoj radionici dao je Projekat mentalnog zdravlja u BiH. Održana je vanredna skupština UG MREŽA Prijedor, na kojoj je podržana inicijativa UG „Zajedno“ iz Banjaluke za osnivanje Saveza udruženja za unapređenje mentalnog zdravlja, kvaliteta života korisnika i njihovih porodica Republike Srpske „Udruženi koraci” i pristupanje našeg udruženja savezu, a nekoliko naših članova predloženo je i na osnivačkoj skupštini saveza izabrano za članove rukovodećih tijela saveza. Aktivno smo učestvovali i u drugim inicijativama iz Projekta mentalnog zdravlja u BiH te je UG MREŽA Prijedor je ispunilo Upitnik o funkcionisanju rada udruženja i Upitnik o socijalnoj inkluziji korisnika udruženja. U februaru 2014. godine održana je i Skupština udruženja, na kojoj je donesen i Plan i program aktivnosti za 2014. godinu u kojoj se, pored ranije započetih kontinuiranih aktivnosti, planira uključivanje u gradske programe i projekte, a u cilju osvješćivanja javnosti po ovim pitanjima i uključivanja većeg broja oboljelih od duševnih oboljenja i njihovih porodica u udruženje, kao dijela njihovog oporavka i puta ka poboljšanju kvaliteta života. Predsjednica UG MREŽA je Vesna Golubović, dipl. medicinska sestra (CMZ Prijedor), a predsjednica Upravnog odbora Sanja Topić, dipl. psiholog (Centar za socijalni rad Prijedor).

druženje za uzajamnu pomoć u duševnoj nevolji „Sonata“ iz Trebinja već od samog početka ove godine aktivno nastavlja s aktivnostima u svojoj zajednici, kao dio zacrtanih planova udruženja za veću vidljivost njenih članova i postepeno uključivanje u sve gradske aktivnosti. Pored svakodnevnih aktivnosti, u radionicama imamo planirane izlete, posjete kulturnim znamenitostima grada, kao i obilježavanje značajnih datuma. Tako su 19. januara 2014. naši članovi prisustvovali službi u crkvi Svetog preobraženja i učestvovali u litiji za plivanje za Časni krst. Krajem januara bili smo u Domu kulture na Svetosavskoj akademiji grada Trebinja, a nakon toga u pozorišnoj sali na Svetosavskoj akademiji osnovnih i srednjih škola, gdje su i naši članovi imali aktivno učešće u programu. U februaru smo organizovano posjetili Muzej grada Trebinja, a 13. i 14. februara 2014. imali prodajne izložbe u prostorijama „Sonate“ i na gradskom Trgu slobode. Početkom marta smo organizovali još jednu prodajnu izložbu, ovoga puta sa međunarodnim učešćem. Naime, pošto su naše prostorije i prostor Kluba dobrovoljnih davalaca krvi Gradske organizacije Crvenog krsta (GOCK) Trebinje, tu su članovi srodnih klubova iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, posjetili našu izložbu, upisali se u knjigu utisaka i kupili naše eksponate. U martu je održana edukativna radionica u

Z D R A V S T V O

Korisničke inicijative

Resursne radionice u Trebinju Pripremila: Miholjka Janković, predsjednica Udruženja „Sonata“

Sa predsjednicom udruženja Sa kreativnih radionica

maloj sali Gradske skupštine Trebinje, u saradnji sa OSCE-om, mostarskom Kancelarijom ombudsmana za ljudska prava BiH i Antidiskriminacionim forumom sa tri tematske cjeline: Interaktivna sesija o pravima žena i ravnopravnosti polova (Smiljka Milićević); Prezentacija akcionog plana komisije za ravnopravnost polova grada Trebinja (Branka Komad); Pregled institucije ombudsmana za ljudska prava BiH o preporukama izdatim u smislu Ženevskih prava i ravnopravnosti polova (Amra Kazić). Ovu tematsku edukaciju su predložili članovi „Sonate“ prošle godine. Za narednu edukaciju predložili smo aktuelnu i važnu temu „Diskriminacija osoba sa invaliditetom“. Naposlijetku, sredinom marta, imali smo zajedničku aktivnost povodom potpisivanja Sporazuma o zajedničkom djelovanju NVO na lokalnom nivou. Zajednički sa Kreativnim centrom (inicijator ove aktivnosti), djecom sa posebnim potrebama i djecom sa višestrukim problemima u porodici, obojili smo graničnike na ulicama i trgovima (ispred Starog grada, Dučićeve česme i drugih površina). Ova aktivnost, u partnerstvu sa drugim NVO, dokaz je da invalidna lica nisu i ne smiju biti teret društva, nego mogu biti od koristi društvu, samo im treba pružiti šansu. Kroz ovakve aktivnosti prepliću se integracija, resocijalizacija i inkluzija. Sve aktivnosti našeg udruženja su medijski popraćene. Tim Udruženja „Sonata“ Trebinje sačinjava mala grupa entuzijasta s jasnim ciljem, koji podrazumijeva nastojanje da se pronađu nova, neobična i realna rješenja za prevazilaženje različitih problema. Članovi udruženja su: osobe sa duševnim patnjama, članovi njihovih porodica, profesionalci, nezaposleni, volonteri, studenti, umjetnici, mladi Crvenog krsta i svi oni koji žele dati doprinos misiji ovog udruženja. Ohrabreni entuzijazmom članova udruženja, i dalje nastavljamo s našim aktivnim radom za poboljšanje kvaliteta života svakoga našeg člana. Napomena: Za objavljivanje fotografija svi članovi su dali saglasnost.

F A R M A C I J A

Sarajevu je u periodu od 3. do 4. aprila 2014. održana Deseta jubilarna konferencija Udruženja gastroenterologa i hepatologa Bosne i Hercegovine. Ove godine generalni sponzor je Kompanija Bosnalijek d.d. koja je dugi niz godina pružala podršku ovakvim i sličnim manifestacijama s ciljem unapređenja sistema zdravstva na području Balkana. Na jubilarnoj 10. po redu konferenciji, učešće su uzeli eminentni predavači ne samo sa ovih prostora, nego i šire. Posebno mjesto u tom smislu svakako pripada gostima predavačima iz Rusije, čiji je dolazak omogućila Kompanija Bosnalijek, a koji su u okviru Bosnalijekovog Satelit simpozija održali svoja predavanja na veoma interesantne teme. To su predsjednik Gastroenterološkog naučnog društva Rusije profesor doktor Leonid Lazebnik, ugledni ruski profesor sa Moskovskog državnog Univerziteta za medicinu i prevenciju, doktor medicinskih nauka, šef Odjela za terapiju, prevenciju i gerijatriju i predsjednik Gastroenterološkog naučnog društva Rusije. Dugogodišnji prijatelj Bosnalijeka, prof. dr. Lazebnik je sa velikim zadovoljstvom prihvatio naš poziv da gostuje na ovoj veoma značajnoj bh. konferenciji Udruženja gastroenterologa i hepatologa BiH. Prvog dana konferencije, publika je imala priliku da prisustvuje predavanju prof. dr. Lazebnika na temu ‘’Skrining na maligne bolesti probavnih organa u Rusiji’’. Pored prof. dr. Lazebnika, predavanje je održala i dr. Svetlana Levchenko, asistent na Odjelu za terapiju, prevenciju i gerijatriju Moskovskog državnog Univerziteta za medicinu i prevenciju, koja je govorila o ‘’Kliničkim i morfološkim karakteristikama divertikuloze kolona’’, te dr. Meliha Mehić, ispred Bosnalijeka, koja je govorila o preporukama za prehranu kod najčešćih gastrointestinalnih oboljenja, prije svega dijareje kao simptoma bolesti gastrointestinalnog trakta, te o preporukama za prehranu kod čira na želucu i dvanaestopalačnom crijevu. Deseta jubilarna konferencija Udruženja gastroenterologa i hepatologa BiH održana je u Domu mladih, Centar Skenderija u Sarajevu. Organizatori konferencije su Klinika za gastroenterologiju UKC Sarajevo, Udruženje gastroenterologa u BiH, Udruženje za kliničku prehranu u BiH i Udruženje endoskopskih medicinskih sestara i tehničara u BiH. Konferencija se i ove godine održava pod pokroviteljstvom Evropskog udruženja za gastrointestinalnu endoskopiju (ESGE). Sa uglednim profesorom Lazebnikom, priliku za razgovor su imale dr. 54

X jubilarna konferencija Udruženja gastroenterologa i hepatologa BiH

Intervju sa prof. dr Lazebnikom

spec. Meliha Mehić, klinički farmakolog, korporativni medicinski savjetnik i mr. ph. spec. Sanela Bakić-Kovačević, specijalista kliničke farmacije, odgovorna osoba za farmakovigilancu u Bosnalijeku.

Prof. Lazebnik: Za liječenje oboljenja čiji je uzročnik bakterija Helicobacter pylori, kao i za sprječavanje nastanka rezistencije ove bakterije na antibiotike koriste se šeme eradikacione terapije sa zamje-

Bosnalijek: Obzirom da je prof. Lazebnik kao dugogodišnji saradnik Bosnalijeka u Rusiji bio direktno uključen u provođenje istraživanja efikasnosti i sigurnosti proizvoda Enterofuryl® u eradikaciji Helicobacter pylori, interesovalo nas je koliki je značaj ovog crijevnog infektiva u ovoj indikaciji.

nom preparata iz grupe crijevnih antiinfektiva, prije svega nitrofurana. Nitrofurani se odlikuju aktivnim djelovanjem protiv gram negativnih enterobakterija i drugih bakterijskih mikroorganizama. Lijekovi iz ove grupe koji se u te svrhe najčešće koriste su furazolidon, nifuratel i nifuroksazid (Enterofuryl®).

Prof. dr Leonid Lazebnik, mr ph. spec. Sanela BakićKovačević i dr spec. Meliha Mehić

F A R M A C I J A

Naša ispitivanja su pokazala da je trojna terapija koja uključuje Enterofuryl dovoljno efektivna eradikaciona šema. Primjenom ove šeme brzo se otklanjaju osnovne kliničke pojave oboljenja gornjih dijelova probavnog trakta, te se uočava značajna pozitivna dinamika endoskopskih promjena sluznice. Ova šema terapije nije toksična, pacijenti je dobro podnose, a u našem ispitivanju nije bilo pratećih neželjenih efekata. Terapiju je radi povećanja efektivnosti eradikacije moguće produžiti umjesto 7, i do 10 ili 14 dana. Naročito naglašavam da je ova šema terapije povoljna sa ekonomskog stanovišta. Bosnalijek: Koje su prednosti Enterofuryla u eradikaciji Helicobacter pylori infekcije u poređenju sa metronidazolom, uzimajući u obzir stopu rezistencije na metronidazol?

Prof. Lazebnik: Rezistencija H. pylori na antibiotike postaje sve veći problem ne samo u Rusiji, nego i širom svijeta, te je glavni faktor koji utiče na efikasnost terapijskih režima. Primarna rezistencija na metronidazol zabilježena je kod 26,7% svjetske populacije, s najvišom prevalencom u Africi (92,4%), potom u Americi (44,1%), Aziji (37,1%) i 17,0% u Evropi (uočena statistički signifikantna razlika među kontinentima). U Aziji najviša stopa rezistencije je registrirovana u Koreji (49,6%), a najniža u Japanu (14,7%). Rezistencija na metronidazol je češća kod pacijenata ženskog pola nego muškog (31,4% vs. 21,1%). Enterofuryl se odlikuje aktivnim djelovanjem protiv gram negativnih enterobaketrija i drugih bakterijskih mikroorganizama. Sekundarna rezistencija mikroorganizama na nitrofuranske preparate razvija se sporo, ima unakrsni karakter u okviru date grupe i ne prelazi na antibakterijska svojstva drugih hemijskih grupa i na antibiotike. Preparat furazolidon koji se odavno i uspješno primjenjuje u šemama eradikacione terapije, odlikuje loš sigurnosni profil te neophodnost četverokratnog uzimanja, a uz to je ovaj preparat zbog mutagenog efekta zabranjen za primjenu u mnogim zemljama. Upravo se Enterofuryl koristi s uspjehom za rješavanje ovog problema koji ima veliku prednost, a to je da dostiže visoke koncentracije u crijevima i samim tim ne ispoljava sistemsko djelovanje niti sistemske neželjene efekte. A jedna od najvažnijih osobina Enterofuryla je nepostojanje rezistencije na Helicobacter pylori. Ovdje napominjem da se Enterofuryl proizvodi u dvije farmaceutske forme: kapsule i suspenzija

pri čemu je samo oblik suspenzije indiciran za primjenu u liječenju gastritisa i gastroduodenitisa jer se kapsule zbog neraspadljivosti obloge rastvaraju samo u crijevima. Poznavanje ovih svojstava Enterofuryla je omogućilo da se pretpostavi dobar efekat liječenja u šemi eradikacione terapije, što smo mi u našem ispitivanju i dokazali. Bosnalijek: Koja se dijagnostička procedura preferira u postavljanju dijagnoze Helicobacter pylori infekcije? Prof. Lazebnik: U dijagnostici Helicobacter pylori se koriste invazivni i neinvazivni postupci. Od invazivnih postupaka u praksi se primjenjuju: endoskopija i endoskopska biopsija, brzi ureaza test (CLO test), hi-

Prof. Svetlana Levchenko

Dr Meliha Mehić, Nedim Uzunović, v.d. direktora Bosnalijeka d.d. i prof.dr Leonid Lazebnik

stološka dijagnostika, izolacija i kultura, molekularni postupci (PCR – bakterije, tkivo), te neinvazivni postupci kao što su urea izdisajni test, testovi antigen u stolici, PCR (u stolici), te serološki testovi. Iako vrlo jednostavno, određivanje Helicobacter pylori-a “iz krvi” se danas sve manje koristi. Razlog leži u velikom broju netačnih nalaza, posebno kad se tim testom želi kontrolisati uspjeh provedene terapije. Naime, i pri uspješno izliječenoj infekciji, test može ostati mjesecima, a ponekad i godinama, pozitivan. Zato je danas opšteprihvaćen stav da se pregled krvi - serološka dijagnostika koristi samo onda ako ne postoji mogućnost bolje dijagnostike, npr. urea-izdisajnog testa, a i tada samo ako bolesnik nikada prije nije liječio Helicobacter pylori infekciju. Bosnalijek: Koliko je česta infekcija sa Helicobacter pylori kod djece? Prof. Lazebnik: Kao i u odraslih osoba, Helicobacter pylori nastanjuje sluznicu želuca i uzrokuje njezinu hroničnu upalu i u djece. 55

F A R M A C I J A

H. pylori odraz su hronične infekcije, a incidenca karcinoma želuca pokazuje visoku korelaciju s prevalencom H.pylori upravo u djetinjstvu.

Štaviše, infekcija se zbiva najčešće u dječjoj dobi i u većine zaraženih traje cijeli život. Peptički ulkus i još manje karcinom želuca nisu obilježja dječje dobi, no, danas se čini kako upravo dugotrajna infekcija, stečena u ranoj dječjoj dobi pogoduje razvoju malignih bolesti želuca. U nerazvijenim zemljama gotovo 100% djece inficira se u prvih deset godina života. Najveći se broj zarazi u ranom djetinjstvu. U razvijenim zemljama, međutim, zaraza je puno rjeđa. Naime, i u najrazvijenijim zemljama svijeta infekcija se zbiva pretežno tokom djetinjstva - doduše u prosjeku nekoliko godina kasnije nego u nerazvijenima. Poboljšanjem uslova života prevalenca infekcije se smanjuje progresivno, prvo u nižim, a zatim i u starijim dobnim grupama. Kao što je već istaknuto, pojedini vanjski faktori bitno utiču na pojavu infekcije. To su, u prvom redu, loš socioekonomski status i neimaština, pa je i u ‘’bogatoj’’ Zapadnoj Europi učestalost infekcije visoka u djece koja potiču iz siromašnih porodica. Infekcija je češća u mališana koji krevet dijele s roditeljima ili drugim srodnicima, u sredinama u kojima majka prožvače hranu koju daje djetetu, ili dudu varalicu stavi prethodno sebi u usta. Također, zaraza je češća u djece koja pohađaju predškolske ustanove. Sve to potvrđuje da se H. Pylori širi ‘’od osobe do osobe’’, ali podrazumijeva li to fekalno-oralni ili oralno-oralni način prenosa, još nije jasno. Druga epidemiološka karakteristika infekcije sa H. pylori u djece je njezina potencijalna reverzibilnost. Ispitivanja su, naime, pokazala kako se prevalenca seropozitivnih smanjuje između prve i pete godine, a zatim ponovno raste. Čini se da se dijete inficira, rješava infekcije, a zatim dio njih ponovno postaje zaražen. Koji dio, i zašto, još nije jasno. I nakon uspješne eradikacije, reinfekcija helikobakterom češća je u djece nego u odraslih osoba. Sve bolesti koje izaziva 56

Bosnalijek: Koliko često neliječena Helicobacter pylori infekcija prelazi u karcinom? Prof. Lazebnik: Nadovezujući se na ovaj prethodni odgovor može se dati odgovor i na ovo pitanje. Najozbiljniji rizični faktor za razvoj malignih bolesti želuca poput karcinoma i ne-Hodgkinova MALT limfoma jeste upravo rana infekcija H. Pylori, koja traje doživotno. Iz toga slijedi da je djetinjstvo dob kad je valja spriječiti ili dijagnosticirati i liječiti. Heli-

cobacter pylori, jedina poznata bakterija koja može preživjeti nepogodne uslove koji vladaju u želucu čovjeka, direktno aktivira enzim u matičnim stanicama domaćina koji je povezan s nekoliko tipova karcinoma, uključujući karcinom želuca. U posljednjih pedeset godina incidencija karcinoma želuca u razvijenim zemljama ima stalni trend pada, ali mortalitet u svim zemljama i dalje je na istom nivou i zauzima drugo mjesto iza karcinoma bronha. Udruženost Helicobacter pylori infekcije i karcinoma želuca nalazi se u slučaju promjena na antrumu i korpusu želuca, dok za kar-

cinom kardije ovakva povezanost nije dokazana. Histološki se karcinom želuca može naći kao intestinalni tip i kao difuzni tip. Oba ova tipa maligniteta su udružena sa Helicobacter pylori infekcijom tokom karcinogeneze. Svjetska zdravstvena organizacija je prihvatila Helicobacter pylori infekciju za karcinogen i svrstala ga u prvu kategoriju, jer ova infekcija na sluznici želuca tokom vremena dovodi do nastanka hroničnog atrofičnog gastritisa i intestinalne metaplazije, koji su histološki prekursori želudačnog karcinoma. Ova sekvenca koja od hronične inflamacije, preko atrofije sluznice i intestinalne metaplazije dovodi do intestinalnog tipa karcinoma želuca odavno je poznata.

Bosnalijek: Postoje li još neki dodatni riziko faktori koji uz neliječenu Helicobacter pylori infekciju dovode do nastanka karcinoma želuca? Prof. Lazebnik: Uopšteno gledajući, najopasniji riziko faktori su pušenje i alkohol s tim da unutar ruske populacije najozloglašenije je pušenje kao riziko faktor koji uz neliječenu H. pylori infekciju najčešće dovodi do nastanka karcinoma želuca. Bosnalijek: Hvala prof. Lazebnik na Vašem vremenu i svakako hvala na tome što ste pristali da budete gost Bosnalijeka na jubilarnoj Desetoj gastroenterološkoj konferenciji. Prof. Lazebnik: Hvala Bosnalijeku na svim ovim godinama naše uspješne saradnje koja će se, nadam se, na pravi način osvježiti upravo ovom posjetom. Svakako je lijepo opet biti u Sarajevu. Sa kompanijom Bosnalijek sarađujem uspješno dugo godina. Hvala na gostoprimstvu.

važećim propisima Evropske unije (EU) ne postoji definicija informisanja o lijekovima, postoji samo definicija oglašavanja. Oglašavanje i informisanje o lijeku su različiti pojmovi i razlike između tih pojmova dovode do nedoumica u široj, ali i u stručnoj javnosti, jer nema jasne granice između oglašavanja i ne-promotivnog informisanja o lijekovima. Definicija oglašavanja uključuje i informisanje, jer oglas sadrži informaciju. Informisanje ne smije uključivati oglašavanje, odnosno informacija ne smije biti oglas. Oglašavanje lijekova obuhvata sve oblike informisanja, uključujući informisanje „od vrata do vrata“ i propagandu, s namjerom da se podstakne propisivanje, izdavanje, prodaja ili potrošnja lijekova. Posebno se odnosi na: -- Oglašavanje lijekova široj javnosti -- Oglašavanje lijekova zdravstvenim radnicima koji propisuju i izdaju lijekove -- Posjete stručnih saradnika za prodaju lijekova osobama koje propisuju, odnosno izdaju lijekove -- Davanje uzoraka lijekova -- Odredbe o uticaju na propisivanje ili izdavanje lijekova davanjem poklona, nuđenjem ili obećavanjem koristi ili premija u novcu ili na drugi način (osim ako je vrijednost poklona mala) -- Sponzorisanje promotivnih događaja na kojima učestvuju osobe koje propisuju ili izdaju lijekove, naročito u obliku pokrivanja putnih troškova i troškova boravka na tim događajima. Oglašavanje ne uključuje: -- Obilježavanje pakovanja i uputstvo za pacijenta -- Informisanje koje je potrebno kao odgovor na specifična pitanja o određenom lijeku i koje nije promotivne prirode (po mogućnosti sa priloženom stručnom literaturom) -- Informativne objave o djelovanju lijeka te odgovarajuću literaturu, npr. u vezi sa promjenom pakovanja, upozorenjima o neželjenim reakcijama kao dijelu opštih mjera opreza, prodajne kataloge i cjenovnike koji ne uključuju navođenje osobina lijeka -- Informacije u vezi sa zdravljem ili bolešću ljudi pod uslovom da nema nikakvog (niti posrednog) upućivanja na određeni lijek.

F A R M A C I J A

Informisanje o lijekovima u Evropskoj uniji

Gdje su granice dozvoljenog? Autori: Prim. mr ph. Nataša Grubiša, spec, mr ph. Tijana Spasojević, spec, i mr ph. Jelena Aničić

Prim. mr ph. Nataša Grubiša

Oglašavanje široj javnosti je dozvoljeno za lijekove koji imaju važeću dozvolu za stavljanje lijeka u promet i koji prema toj dozvoli imaju režim izdavanja „bez recepta-BRp“. Zabranjeno je javno oglašavanje, uključujući i podjelu uzoraka široj javnosti, lijekova koji se propisuju i izdaju „na recept-Rp“. Izuzetak od zabrane oglašavanja lijekova „na receptRp“ predstavlja oglašavanje kampanje vakcinacije sa dozvolom nadležnog organa. Države članice takođe imaju pravo da zabrane oglašavanje lijekova koji su na pozitivnoj listi, bez obzira na to koji režim izdavanja lijek ima.

Spec. mr ph. Tijana Spasojević, i mr ph. Jelena Aničić

Važećom regulativom u EU nisu postavljene jasne granice dozvoljenog u vezi sa informisanjem šire javnosti o lijekovima sa režimom izdavanja „na recept-Rp“. Države članice imaju različite pristupe pri uređivanju problematike informisanja pacijenata. Različita dostupnost informacija sa različitim kvalitetom utiče na prava pacijenta na informisanost i predstavlja nejasnu pravnu sredinu za poslovne subjekte. Iz tih razloga došlo je do potrebe harmonizacije propisa o oglašavanju i informisanju pacijenta. Osnovni kriterijumi koji moraju biti zadovoljeni prilikom izrade propisa o oglašavanju i informisanju su

zaštita javnog zdravlja i omogućavanje konkurentnosti farmaceutske industrije. Najčešće greške oglašavanja su: -- U oglasu se ne spomene vjerovatnost uspjeha liječenja, -- Ne spomenu se druge terapijske opcije -- Ne spomenu se druge neterapijske opcije -- Ne spomene se kako djeluje lijek -- Neizbalansirana informacija (korist/rizik) Najčešće greške informisanja: -- Prikriveno oglašavanje (po ocjeni nadležnog organa), odnosno ustanovljeni elementi promocije: u informativnom tekstu o lijeku, kroz sliku ili u tekstu koji prati sliku -- Slab kvalitet informacije -- Neiskorištavanje mogućnosti koje daju EU propisi/odluke Evropskog suda pravde (eng. European Court of Justice, ECJ). Evropske inicijative i prijedlog direktive o informisanju pacijenta, koje su još u razmatranju, nastale su kao rezultat istraživanja sadašnjih praksi u državama članicama o mogućnostima davanja informacija pacijentima o lijekovima. Naročito je posvećena pažnja aktivnoj ulozi pacijenata kod odlučivanja u vezi sa liječenjem u pogledu: -- Informisanosti o bolesti -- Informisanosti o dostupnom lijeku „na recept- Rp“ -- Informisanosti o ostalim mogućnostima liječenja -- Informisanosti o ostalim pravima i mogućnostima povezanim sa liječenjem. Došlo se do zaključka da je optimizacija liječenja vjerovatnija u slučaju informisanog pacijenta koji aktivno učestvuje u liječenju. Preporuke prijedloga direktive su: 57

F A R M A C I J A

• Nastaviti sa zabranom javnog oglašavanja lijekova „na recept - Rp“, a dopustiti javno oglašavanje lijekova „bez recepta – BRp“ pod određenim uslovima • Promijeniti evropske propise sa ciljem da se: √√ Promijeni i struktura i sadržaj uputstva za pacijenta na način da pacijentu postane razumljivo √√ Napraviti jasnu razliku između oglašavanja i informisanja (definicija vs namjera) √√ Odrediti jasne atribute informacije (kvalitetna, pouzdana, objektivna, kompletna, razumljiva, fokusirana na bolesnika, tačna, nepromotivna, u skladu sa propisima i racionalnom upotrebom lijekova, provjerljiva) √√ Jasno odrediti ulogu industrije pri informisanju pacijenata o lijekovima „na recept- Rp“ √√ Odrediti dozvoljene komunikacijske puteve za informacije o lijekovima (internet, medicinski časopisi) √√ Odrediti pravila informisanja na internetu (bez promovisanja „push“ informacija za lijekove „na recept - Rp“, „push“ vs „pull“ informisanje, web prijava, dozvoljeni linkovi, anonimnost onoga koji traži informaciju) √√ Podstaknuti monitoring, odnosno nadzor regulatornih organa nad informisanjem pacijenata √√ Uvesti odgovarajuće sankcije za zloupotrebe Na ovaj način bi se omogućilo adekvatno informisanje o lijeku, a samim tim i bolje reakcije na liječenje i bolji kvalitet života pacijenata. Prijedlog nove regulative u oblasti oglašavanja i informisanja predviđa i određene rizike: -- Prikriveno oglašavanje zbog još nejasne razlike između oglašavanja i informisanja -- Veći pritisak na ljekare koji propisuju lijekove -- Promjena navika u propisivanju -- Veća potrošnja lijekova i veći troškovi za lijekove -- Negativan uticaj na odnos pacijent – ljekar -- Više neželjenih reakcija lijekova -- Više liječenja normalnih stanja nego bolesti. Osnovne primjedbe na prijedlog nove direktive o informisanju pacijenata išle su u pravcu obezbjeđenja prava pacijenta na informaciju, a ne prava indu58

strije da informiše o lijekovima, zatim činjenice da industrija ima obavezu da informiše o svojim lijekovima na recept putem uputstva za pacijenta, označavanja pakovanja i Evropskih javnih izvještaja o lijeku (eng. European public assessement reports, EPAR), ali takođe da ima i mogućnost dodatnog informisanja o lijekovima na recept po dozvoljenom komunikacijskom putu („pull info“) npr. o uticaju na sredinu, cijenama, promjenama označavanja pakovanja, uputstvu za pravilnu aplikaciju lijeka, nekliničkim i kliničkim testiranjima lijekova. Takođe, i dalje ostaju primjedbe na nejasnu razliku između oglašavanja i informisanja, pojavljuje se problem kršenja načela slobode informisanja uvođenjem zabrana i nesrazmjerne opterećenosti nadležnih organa nadzorom, te isključenje trećih osoba iz odredbi o informisanju. Zbog svih ovih otvorenih pitanja i primjedbi Savjeta EU i Evropskog parlamenta (EP) zastali su pregovori o novoj direktivi o informisanju pacijenata o lijekovima koji se izdaju na recept. Međutim, ako informisanje pacijenta o lijeku u državama članicama EU nije uređeno niti na nacionalnom nivou, ne znači da je apsolutno zabranjeno. Preporuka je da se poštuju odredbe važećih evropskih propisa koji se neposredno ili posredno odnose na informisanje i obezbijedi poštovanje odluka Evropskog suda pravde. Literatura:

1. Directive 2001/83/EC of European Parliament and the Council of 6 november 2001 on the community code relating to medicinal products for human use Official Journal L – 311, 28/11/2004, p. 67 – 128 2. Council Directive 65/65/EEC of 26 January 1965 on the approximation of provisions laid down by Law, Regulation or Administrative Action relating to proprietary medicinal products Official Journal 022 , 09/02/1965, p. 0369 – 0373 3. Directive 2004/24/EC of the European Parliament and the Council of 31 March 2004 amending, as regards traditional herbal medicinal products, Directive 2001/83/EC on the Community code relating to medicinal products for human use Official Journal L – 136, 30/04/2004, p. 85 – 90 4. Directive 2004/27/EC of the European Parliament and the Council of 31 March 2004 amending Directive 2001/83/EC on the Community code relating to medicinal products for human use 5. Official Journal L – 136, 30/04/2004, p. 34 – 57. 6. Council Directive 92/28/EEC of 31 March 1992 on the advertising of medicinal products for human use 7. Official Journal L- 113, 30/4/1992, p. 13. 8. The Blue Guide: Advertising and promotion of medicines in the UK http://www.mhra.gov.uk/ Howweregulate/Medicines/Advertisingofmedicines/BlueGuide/CON189215?useSecondary= &showpage=1

Centar za ekonomiju, Banja Luka i Agencija za lijekove i medicinska sredstva BiH

organizuju

Seminar „Elektronska registracija lijekova u BiH i aktuelnosti iz farmakovigilanse“ (Hotel Leotar, Trebinje, 22. i 23. maj 2014.godine) Teme i predavači: I dan (od 13 – 17h)

1. Uvodna riječ organizatora – Nataša Grubiša/ Zoran Josipović 2. Matevž Oset – Slovenačka agencija za lijekove JAZMP, Praktična iskustva Slovenačke agencije za lijekove 3. Biljana Tubić, ALMSBiH, Pripreme Agencije za lijekove BiH za elektronsku registraciju lijekova 4. Marko Drobec, Nanokinetik UK, Tehnički zahtjevi za NeeS 5. Zorica Vidaković, GSK, Prva praktična iskustva u primjeni elektronske registracije lijekova II dan (od 9 – 15h) 1. Pieter Vankeerberghen – Belgijska agencija za lijekove, Elektronska registracija lijekova u EU 2. Marko Drobec, Nanokinetik UK, Kriterijumi za NeeS 3. Mario Gvozdanović, Nanokinetik UK, Praktična demonstracija primjene alata izrade i validacije NeeS-a 4. Biljana Tubić, ALMSBiH, Aktuelno stanje iz oblasti farmakovigilanse u BiH 5. Branimir Bukilić, Data Design, Podgorica, „IS Farmakovigilansa“ – demonstracija prijavljivanja neželjenih dejstava lijekova putem informacionog sistema 6. Pitanja i odgovori

http://www.almbih.gov.ba

F A R M A C I J A

Benigna hiperplazija prostate fitoterapija kao terapijska opcija u liječenju pacijanata sa BHP-om

PROSTAMOL® UNO Dr Dragan Džombić, spec. urolog, KC Banjaluka

Fitoterapija obuhvata upotrebu ekstrakta različitih biljaka u medicinske svrhe. Fitoterapijska sredstva se već nekoliko decenija koriste za liječenje BHP-a. Ekstrakti se dobijaju iz korijena, listova ili plodova nekih biljaka. Pitanje koje komponente ekstrakta su odgovorne za olakšanje simptoma LUTS-a kod muškaraca i dalje su predmet rasprava. Najvažniji sastojci biljnih ekstrakta su: -- Triterpeni -- Nezasićene masne kiseline -- Nezasićeni alkoholi In vitro studije pokazuju da biljni ekstrakti imaju antiinflamatorno, antiandrogeno i antiestrogeno djelovanje, smanjuju globulin koji veže polne hormone (SHBG), poboljšavaju funkciju detrusora, neutrališu slobodne kiseoničke radikale, inhibiraju sintezu prostaglandina, inhibiraju faktore rasta (EGF, bFGF), inhibiraju aromatazui lipoksigenazu, inhibiraju proliferaciju ćelija prostate koja je stimulisana faktorima rasta, inhibiraju 5 alfa reduktazu, inhibiraju muskarinske, holinoreceptore i dihidropiridinske receptore. Jedan od preparata koji je pokazao povoljne rezultate u liječenju pacijenata sa BHP-om je PROSTAMOL® UNO (sadrži ekstrakt Serenoe repens - američka patuljasta palma). PROSTAMOL® UNO se koristi u terapiji pacijenata sa BHPom pri odsustvu klinički značajne opstrukcije, a prije svega pri odsustvu komplikacija benigne hiperplazije prostate (staza urina, infekcija, kalkuloza mokraćnoga mjehura). PROSTAMOL® UNO povećava maksimalni protok urina (Qmax ml/sec) za 54% nakon 24 mjeseca terapije. PROSTAMOL® UNO je doveo do značajnog poboljšanja IPSS-a tokom 24 mjeseca terapije. PROSTAMOL® UNO smanjuje rezidualni volumen urina za 53% tokom dvogodišnjeg liječenja. PROSTAMOL® UNO značajno poboljšava kvalitet života (QoLQuality of life) tokom dvogodišnjeg liječenja. PROSTAMOL® UNO ne remeti seksualnu funkciju. PROSTAMOL® UNO smanjuje učestalost noćnog mokrenja za 42% nakon dvanaest mjeseci terapije. P R O S TA M O L ® UNO se dozira jednom kapsulom na 24h. Kontraindikacije za terapiju ovim preparatom nisu poznate, a što se tiče nuspojava rijetko se mogu javiti želučane tegobe. Prvi efekti terapije ovim lijekom mogu se očekivati nakon mjesec dana. Zaključak: PROSTAMOL® UNO je lijek koji se preporučuje za liječenje simptomatskog BHP-a, a pri odsustvu klinički značajne opstrukcije i komplikacija benigne hiperplazije prostate. 60

NOVO!

Inovativni antihistaminik za liječenje alergijskog rinokonjunktivitisa i urtikarije

XADOS® Živi svoj život, zaštićen od alergije!

lergije spadaju među najčešće zdravstvene tegobe modernog svijeta i po statistici gotovo jedna petina čovječanstva boluje od nekog vida alergije. Početkom 20. stoljeća prvi ih je uočio i liječio bečki ljekar Clemens von Pirquet, koji je kod svojih pacijenata detektirao reakcije na određene podražaje iz okoline, kao što su prašina, polen i hrana. Najčešća alergija je ona na polen i sa dolaskom lijepog vremena počinju problemi milionima pacijenata širom svijeta. Simptomi alergija u vidu rinitisa, konjunktivitisa, otežanog disanja, kožnih manifestacija utiču na kvalitet života ovih osoba, koji se dodatno narušava upotrebom dosadašnjih H1 antihistaminika, koji često dovode do sedacije, umanjenja psihomotornih funkcija i otežanog obavljanja svakodnevnim obavezama, kao što su odlazak na posao ili u školu. U liječenju alergijskih rinitisa poštuju se ARIA vodiči (Allergic Rhinitis And Its Impact On Asthma), koji čine preporuke grupe eksperata iz ove oblasti, a pod pokroviteljstvom Svjetske zdravstvene organizacije (SZO, eng. WHO), sa zadnjom revizijom u septembru 2010. god. Prema navedenim preporukama lijekovi prvog izbora u terapiji alergijskih rinitisa su nove generacije H1 antihistaminika, koji ne izazivaju sedaciju niti imaju interakcije sa citohromom P450. XADOS® (bilastin) je od 2010. god. u upotrebi u 28 zemalja EU za simptomatsko liječenje alergijskog rinokonjunktivitisa i urtikarije, kod odraslih i djece starije od 12 godina. Važno je naglasiti da je XADOS® (bilastin) potpuno novi antihistaminik, koji nije izvedenica već prisutnih molekula niti njihovih metabolita. Bila-

stin je potentan, efikasan i posebno dobro podnošljiv antihistaminik, bez sedirajućih efekata, bez metaboliziranja putem CYP450, bez interakcije sa alkoholom ili drugim lijekovima te po svemu navedenom u potpunosti zadovoljava posljednje smjernice u terapiji navedenih oboljenja. Karakteriše ga brz početak djelovanja, 24-satna pokrivenost terapijom uz jednu tabletu dnevno. Naročito je interesantan starijim pacijentima sa oštećenjima bubrežne i jetrene funkcije, jer je do sada ova grupa lijekova bila kontraindicirana za njihovu upotrebu. Klinička efikasnost bilastina je do sada dokazana u 10 evropskih studija, sa preko 4600 uključenih pacijenata, u kojima je poređena efikasnost u odnosu na placebo i druge antihistaminike. Dokazana je efikasnost slična cetirizinu uz brz početak djelovanja i 24-satnu pokrivenost sa jednom tabletom dnevno. U 28 studija koje su evaluirale sigurnosni profil, tj. najčešće simptome, sedacija i umor, na preko 5000 pacijenata, dokazana je značajno bolja podnošljivost u odnosu na cetirizine, a sigurnosni profil jednak placebu. Sve navedeno obećava kvalitetniju simptomatsku terapiju alergijskih rinokonjunktivitisa (sezonskih i perenijalnih) i urtikarija, uz poboljšanje kvaliteta života pacijenata. XADOS® Živi svoj život, zaštićen od alergije! Berlin-Chemie

Saznajte više na www.bilastina.com i https://twitter. com/bilastine

F A R M A C I J A

od beta blokatorom se podrazumijeva lijek koji djeluje, tj. blokira, koči dejstvo beta adrenergičkih supstanci, posebno adrenalina, a koji djeluje na simpatički dio autonomnog nervnog sistema. Tim dejstvom beta blokatori prvenstveno oslobađaju srce od stresa. Posebno je značajno da snižavaju krvni pritisak usporavanjem rada srca, pokazuju pozitivne terapijske učinke u liječenju srčanih aritmija, a smanjivanjem potrošnje kisika odličan su lijek za anginu pektoris. Prošlost, sadašnjost i budućnost (perspektiva) beta blokatora u kardiologiji je veoma interesantna i značajna. U samom početku primjene postepeno istiskuju diuretike, preuzimaju ulogu u liječenju hipertenzije, ali i kao koronarni zaštitnici, što je posebno važno u prevenciji i/ili odlaganju srčane slabosti. Beta blokatori se prvi put spominju 1964. godine. Četrdesetih godina prošlog vijeka pojavljuje se ideja adrenergičkih receptora. Ahlquist R.P. ih dijeli na alfa i beta. Prve supstance koje su otkrivene i sa kojima je pokušana blokada receptora bile su toksične. Tek uvođenjem propranolola 1964. godine za liječenje hipertenzije počinje svjetlija i prava budućnost primjene beta blokatora, što potvrđuje i dodjeljivanje Nobelove nagrade Sir Jamesu W. Blacku, pronalazaču propranolola. Beta receptori su od posebnog funkcionalnog značaja u kardiovaskularnom sistemu pa je zbog toga terapijska primjena beta blokatora u bolestima kardiovaskularnog sistema vrlo značajna. Četiri najznačajnije bolesti ovog sistema: hipertenzija, angina pektoris, srčane aritmije, infarkt miokarda, liječe se beta blokatorima. Do danas je sintetisan i uveden u terapiju veliki broj beta blokatora koji se međusobno mogu razlikovati po izvjesnim karakteristikama, ali je svima osnovna zajednička karakteristika da blokiraju beta receptore. Beta 1 receptori nalaze se u srčanom mišiću i ćelijama jukstaglomerularnog sistema bubrega gdje blokada receptora uzrokuje inhibiciju oslobađanja renina koji utiče na povećanje krvnog pritiska. Beta 2 receptori se nalaze prvenstveno u bronhijama i uterusu, ali i u perifernim arterijama (arteriolama), jetri, crijevima i masnom tkivu. Postoje i beta 3 receptori, smješteni uglavnom u masnom tkivu te se dovode u vezu sa regulacijom tjelesne težine. 62

Dilatrend® – više od beta blokade Dilatrend® (karvedilol) je neselektivni beta blokator s vazodilatatornim efektom te antioksidativnim svojstvima. Kompetitivno blokira beta 1, beta 2 i alfa 1 receptore. Dilatrend® (karvedilol) je indiciran za liječenje: esencijalne arterijske hipertenzije kao monoterapije ili u kombinaciji sa drugim antihipertenzivnim lijekovima, posebno diureticima tiazidskog tipa, koronarne bolesti srca (hronična stabilna angina pektoris, nijema ishemija miokarda, nestabilna angina, ishemična disfunkcija lijeve komore) i simptomatskog kongestivnog zatajenja srca, blagog do umjerenog stepena (NYHA II i III), u kombinaciji sa digitalisom, diureticima i ACE inhibitorima. Blokadom beta 1 adrenergičkih receptora u miokardu, Dilatrend® (karvedilol) smanjuje srčanu frekvencu, krvni pritisak, kontraktilnu snagu i udarni volumen srca, čime se smanjuje potreba miokarda za kisikom, povećava koronarni arterijski protok krvi uz poboljšanje miokardne perfuzije. Smanjuje provodljivost kroz sinoatrijalni i atrioventrikularni čvor i smanjuje automatizam miokarda putem beta 1 adrenergičke blokade. U kliničkoj praksi, nakon otkrića beta blokatora, najviše je korišten propranolol, nakon toga atenolol i metoprolol, dok se zadnjih desetak godina najviše koriste neselektivni beta blokatori sa vazodilatatornim svojstvima poput karvedilola (Dilatrend®) i nekih novijih predstavnika. Zbog svojih osobina, kao višestruki neurohumoralni antagonista Dilatrend® (karvedilol) ima značajno mjesto u kardiovaskularnoj terapiji, posebno kod bolesnika sa oštećenom sistolnom funkcijom lijeve komore i srčanom insuficijencijom, pri čemu je kliničkim podacima izuzetno dobro dokumentovano smanjenje smrtnosti pacijenata sa znakovima zatajivanja srca (NYHA II do IV) koji su na terapiji sa karve-

dilolom. Dilatrend® (karvedilol) ima snažan antioksidativni učinak i pozitivno djeluje na oksidativne procese koji pogoršavaju bolesnikovo stanje te mogu sačuvati miokard. Vazodilatacija, posredovana učinkom beta blokade karvedilolom, umanjuje dijastoličko opterećenje i olakšava punjenje lijeve srčane komore te pruža dugoročnu korist za bolesnika. Dilatrend® (karvedilol) sa svojim osobinama alfa i beta blokade kao i direktne vazodilatacije ima antihipertenzivna svojstva i klasičnih beta blokatora i direktnih vazodilatatora. Zahvaljujući vazodilatatornim osobinama, karvedilol se i preporučuje kao beta blokator u liječenju hipertenzije u skladu sa postojećim smjernicama i preporukama za liječenje hipertenzije dok je uloga većine ostalih starijih predstavnika beta blokatora koji ne posjeduju vazodilatatorne osobine danas kontraverzna te se po mišljenju nekih autora, njihova primjena, prvenstveno atenolola, uopšte ne preporučuje. Primjena karvedilola stoga omogućava izbjegavanje kombinacije lijekova iz različitih farmakoloških skupina lijekova radi suzbijanja kompenzatornih efekata antihipertenziva. Dilatrend® (karvedilol) pokazuje povoljan profil podnošljivosti lijeka bez obzira na to da li se koristi kao monoterapija ili u kombinaciji sa drugim lijekovima u terapiji bolesti srca i krvnih sudova. „Bosnalijek“ d.d. Stručni tim za medicinsku podršku

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

ogač je zimzelena drvenasta biljka, koja pripada familiji mahunarki. Prirodno stanište je područje Mediterana, ali je rasprostranjen i u područjima Južne Amerike. Vekovima je upotrebljavan kao važna namirnica u ishrani, čak se i u religiji spominje kao „hleb svetog Jovana“ kojim se on, navodno, hranio dok je živeo u divljini. Dobra osobina plodova rogača je to što se mogu održati godinama na stablu a da ne izgube svojstva i upotrebljivost. Stablo je vrlo razgranato, prekriveno grubom smeđom korom, dok je krošnja vrlo gusta sa mnogo listova. Plod je mahuna sa mesnatim spoljnim delom i semenkama smeštenim u unutrašnjosti mahune. Stablo može dostići visinu od 10m i ima razgranat i dubok korenov sistem, što omogućava opstanak u toploj mediteranskoj klimi sa malo padavina.

Plod je u početku zelene boje, koja prelazi u tamno smeđu. Zrela mahuna je slatkastog ukusa i njen endosperm se mlevenjem prerađuje u brašno. U Starom veku su semenke rogača korištene za merenje mase zlata jer, bez obzira na uslove čuvanja, uvek imaju istu masu 0,18g (ova jedinica je i danas u upotrebi pod nazivom 1 karat jer se na grčkom jeziku seme rogača naziva keration). Plod rogača sadrži veliki broj hranljivih materija od kojih su najzastupljeniji: šećeri (fruktoza, glukoza, maltoza i saharoza); skrob; pektini; sluzi i tanini; minerali (bakar, cink, magnezijum, gvožđe, kalcijum, kalijum, mangan); vitamini (B2, B3, B6, A, C i E) i proteini. Visok sadržaj polifenola, od kojih su najzastupljeniji tanini, omogućava antioksidativni efekat, dok u kombinaciji sa vlaknima dovode do snižavanja nivoa lipida u krvi. Konzumiranjem 15g 64

Rogač

Mr ph. Anica Crkvenčić

(Ceratonia siliqua, Fabaceae)

rogača dnevno u četiri sedmice došlo je do sniženja ukupnog holesterola za 7%, a LDL holesterola za 10,6%, što je potvrđeno studijom na zdravim dobrovoljcima. Zastupljenost polifenola varira u zavisnosti od podneblja, klimatskih uslova i stepena zrelosti ploda u trenutku branja i prerade. Tanini ispoljavaju i adstringentno dejstvo na sluznicu creva te vezuju toksine i bakterije i na taj način umanjuju intenzitet zapaljenja sluznice. Tanini se vezuju za proteine, izazivaju njihovo taloženje i na taj način formiraju zaštitni sloj. Ovo dejstvo tanina je potpomognuto prisustvom pektina, sluzi i lignina. Zbog ovih efekata rogač se preporučuje u terapiji dijareje (posebno pogodan za decu), dispepsije, enteritisa i gastritisa. Samleveni plodovi rogača, u kombinaciji sa bananom, ulaze u sastav preparata Rogamil koji se upotrebljava za zaustavljanje dijareje, dok se Rogamil elektrolit upotrebljava za nadoknadu tečnosti. Semenke rogača su mnogo tvrđe od pulpe i sadrže dosta proteina i gumaste mase (karuba) koja utiče na smanjenje nivoa holesterola i prekomerne telesne mase. Iz plodova se dobijaju tri oblika koji se zatim primenjuju: brašno iz

pulpe i celog ploda; ekstrakt iz osušenog ploda i gumasta masa (karuba) iz endosperma semenki. Sluz dobijena iz semenki sadrži polimer galaktomanan koji se koristi za zgušnjavanje konzistencije kozmetičkih preparata.

Prirodno sladak ukus omogućuje primenu rogača kao zamene za kakao i čokoladu. Rogač je takođe funkcionalno prihvatljiva namirnica za dijabetičare, osobe obolele od depresije i migrene jer, za razliku od čokolade, ne sadrži feniletilamin i oksalnu kiselinu koji mogu dovesti do pogoršanja simptoma ovih oboljenja. Iz svega navedenog može se zaključiti da je rogač nepravedno zapostavljena namirnica sa mnogobrojnim lekovitim efektima.

PRIRODA I

radicionalna kineska medicina (TKM) je najstarija praktikovana medicina koja u kontinuitetu traje nekoliko hiljada godina. Ovaj sveobuhvatni sistem zdravstvene zaštite ozvaničila je i Svjetska zdravstvena organizacija, koja podacima potkrepljuje da je Kineska tradicionalna medicina najzastupljeniji metod liječenja u svijetu. Opisujući istočnjačku biljku žen-šen i analizirajući bogatu literaturu kineske akademske zajednice te iskustva kineskog i ruskog naroda, naučnik Israel Bekhman 1960. godine definiše pojam “adaptogen” (ljekovita biljka ili preparat koji posjeduje univerzalne efekte koji pomažu tijelu da savlada posljedice spoljašnjeg i unutrašnjeg stresa). U cilju čuvanja stečenog znanja i iskustva 1950. godine TKM je sistematizovana u okviru Narodne Republike Kine te se danas na fakultetima TKM-e ravnopravno izučavaju predmeti zapadne (klasične) medicine i stara znanja kineske civilizacije o liječenju i lijekovima.

Kapsule na bazi ženšena i mladog roga jelena

Koliko istočnjačka medicina vrednuje ljekovito bilje govori njihov Kompendijum ljekovitog bilja, u kome su vrijedni Kinezi sistematizovali 6,5 hiljada biljaka, od toga je preko 500 vrsta svjetski afirmisanih, a najpoznatije su biljka ženšen (Ren Shen ili Panax ginseng, Panax quinquefolius) i gljiva Ganoderma lucidum (Ling Zhi ili Reishi). Biljke, koje su danas prema savremenom pristupu liječenja u Kini sastavni dio terapije mnogih bolesti moraju odgovarati standardima kvaliteta. Žen-šen je višegodišnja biljka, a u ljekovite svrhe koristi se samo korijen starosti 5-7 godina jer je tada najveća koncentracija aktivnih materija koje imaju antioksidativno i imunostimulišuće svojstvo (ginsenozidi, smole,

Z D R AV L J E

Hiljadugodišnja tradicionalna kineska medicina Pripremile: Mr ph. Dajana Rađević, mr ph. Dijana Rađević, “Wellmedic“ d.o.o.

fitoestrogeni). Godine 1976. pronađen je 400 godina star korijen mandžurijskog žen-šena u planinama Kine. Na ekskluzivnom tržištu 1 g ovog korijena dosezao je cijenu od 30 000 dolara. Zbog toga se savjetuje korištenje standardizovnih preparata u kojima je određena količina ginsenozida. Ginsenozidi Rg1 i Rg3 djeluju hipotenzivno utičući na kaskadnu signalizaciju NO (azot-monoksida) koja dovodi do dilatacije krvnih sudova, a kao polifenoli antioksidantnim efektom dugoročno čuvaju integritet endotela krvnih sudova. Studija iz 2008. godine, objavljena u Nutrition, Metabolism, and Cardiovascular disease, pokazala da korijen žen-šena može da pomogne u kontroli dijabetesa. U kliničkoj studiji,

objavljenoj u Journal of Psychopharmacology 2005. godine, koja je uključivala 30 zdravih dobrovoljaca, pronađeno je da je grupa koja je koristila žen-šen bila manje podložna mentalnom zamoru. Rog pjegavog jelena (Cervus spp), u ranoj fazi razvoja koštanog i hrskavičavog tkiva i prekriven mekim baršunastim dlačicama, kineski narod upotrebljava za obnavljanje fizičke snage tijela, oporavka od bolesti, slabosti mišića i koštanog sistema te za liječenje neplodnosti i seksualnih disfunkcija. Sastojci roga jelena, značajni za pomoć kod osteoartritisa i reumatoidnog artritisa, su glukozaminoglukani: hondroitin sulfat i glukozamin sulfat te Ca apatit. IGF-1 utiče na metabolizam glukoze, fosfolipidi, biogeni amini, polipeptidi i 23 neorganska elementa doprinose homeostazi organizma, a prostaglan65

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

ju na nivou receptora: Desitin-I receptor (transmembranski protein makrofaga) ili receptor komplementa (CR3). Granulociti sa CR3 vezanim β-glukanom pokazali su sposobnost uništenja tumorskih ćelija opsonizovanih C3b inaktivnim komplementom. Uopšte, što su veće dimenzije kompleksa β-glukana (poput onih izolovanih iz gljive Ganoderma lucidum) veći je i imunomodulatorni potencijal kako na urođeni, tako i na adaptivni imunitet. Zbog složenog procesa izolacije sva in vivo i in vitro ispitivanja vršena su sa ekstraktima koji su pored β-glukana sadržavali i druge supstance, u slučaju gljive Ganoderma, triterpenoide koji pokazuju citotoksični efekat (luciderična kiselina A, luciderična kiselina B, ganoderična kiselina E), što dovodi do zaključka da upravo kompleksnost aktivnih supstandini djeluju antiiflamatorno. Veliki broj djelotvornih materija roga jelena gubi aktivnost ukoliko su izloženi povišenoj temeperaturi, zbog toga je važan proces proizvodnje praha, te je primjena liofilizacije ili sušenje zamrzavanjem, najpogodnije za očuvanje ljekovitosti mladog roga jelena. Objedinjujući ljekovite osobine praha žen-šena i mladog roga, ljekari tradicionalne kineske medicine savjetuju korištenje gotovih i standardizovanih ljekovitih pripravaka u cilju: jačanja imunološkog sistema, fizičke i mentalne sposobnosti, regulisanja nivoa šećera u krvi i povišenog krvnog pritiska, pomoći u terapiji artritisa, neplodnosti i erektilne disfunkcije.

Meke kapsule na bazi ulja iz spora gljive Ganoderma lucidum

Reishi gljiva, koju opisuju kao gorku drvenastu gljivu, privlači sve više interesovanja kako stručne, tako i šire javnosti. Šta je uzrok tolike popularnosti, da li je to popularizacija prirodnog pristupa u prevenciji, poštovanje prema tradiciji hiljadu godina stare kineske medicine i njihovog pristupa čovjeku kao neodvojivom dijelu prirode sa kojom sve započine i završava? Koncept tradicionalne kineske medicine, koji uključuje teorije Yin i Yang, teoriju pet elemenata ili teoriju vitalne energije Qi (či), značajan je sa istorijskog aspekta. Ipak, Nacionalni centar za komplementarnu i alternativnu medicinu SAD se ne fokusira na ovaj koncept već podržava ispitivanja i istraživanja koja će opravdati primjenu herbalne medicine u praksi. U prošlom broju časopisa spomenuli 66

smo da se preparati čiste gljive Ganoderma lucidum koriste kao komplementarna terapija uz konvencionalnu antitumorsku terapiju, u ovom slučaju predložena su dva mehanizma djelovanja: imunomodulatorni i citotoksični. Imunomodulatorno dejstvo nastaje usljed prisustva polisaharidnog kompleksa β-glukan (prisutni u ćelijskim zidovima bakterija i gljiva) koji predstavljaju okidač aktivnosti makrofaga, neutrofila, monocita i NK-ćelija. U toku in vitro studija, nakon oralne administarcije označenog polisaharidnog kompleksa, uočeno je da se spečifični linearni β (1-3) lanaci ne mogu razgraditi, tako da većina β-glukana ulazi u proksimalni dio tankog crijeva, gdje bivaju zahvaćeni makrofagima. Makrofage ih potom fragmentišu i transportuju do koštanog ili endotelijalnog retikularnog sistema, a fragmentisane β-glukane mogu da preuzmu i druge ćelije imunog sistema. β-glukani djelu-

ci, njihova raznolikost i sadržaj u Reishi gljivi doprinose pozitivnim efektima. U narednom broju časopisa osvrnućemo se više na triterpenoide i druge aktivne principe Ganoderma lucidum i njihovu ulogu.

ZDRAVSTVO - SRBIJA

inistarka zdravlja, prof. dr Slavica Đukić-Dejanović uručila je 26. marta ugovore o dodeli finansijskih sredstava za sprovođenje projekata koji su namenjeni povećanju dostupnosti zdravstvene zaštite osetljivim populacionom grupama (stari, deca, mladi, invalidi, Romi) i unapređenju kvaliteta rada stomatološke zdravstvene službe i oralnog zdravlja stanovnika u 22 opštine u Srbiji, ukupne vrednosti 27.500.000 dinara (oko 242.000 evra). Finansijska sredstva od 1.250.000,00 dinara (11.000 evra) za svaki dom zdravlja, dodeljena su za pružanje dodatnih zdravstvenih usluga građanima koji pripadaju osetljivim populacionim grupama i na pružanje besplatnih stomatoloških usluga za radno aktivno stanovništvo za koje stomatološke usluge nisu obezbeđene obaveznim zdravstvenim osiguranjem, kao i za neosigurana lica. Ovim projektima, koji će biti realizovani tokom 2014. godine, biće obuhvaćeno 9.000 stanovnika. Sredstva za realizaciju odobrenih projekata su obezbeđena kroz Projekat Ministarstva zdravlja “Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou - DILS” koji se finansira iz kredita Svetske banke. Uz podršku Svetske banke, od 2011. godine Ministarstvo zdravlja je obezbedilo realizaciju sličnih projekata kojima je obuhvaćeno ukupno 53.000 građana iz svih krajeva Srbije, uglavnom starih, dece, mladih, invalida, Roma... Predloženim projektima jasno su definisane zdravstvene usluge koje su ranjivim grupama potrebne. To su kućna nega i lečenje, rano otkrivanje, dijagnostika i lečenje kardiovaskularnih bolesti, šećerne bolesti i malignih bolesti, edukacija i zdravstveno vaspitanje za pravilnu ishranu, fizičku pokretljivost i obezbeđivanje socijalne podrške i razvoja socijalne mreže na niovu lokalne samouprave. Takođe je prepoznata važnost integrisanih zdravstvenih i socijalnih usluga za stare i invalide (pomoć gerontodomaćica), kao i zdravstvenih i obrazovnih za mlade osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta (interaktivne radionice u školama, kampanje, mobilizacija zajednice i druge). Domovi zdravlja će dobiti finansijsku podršku za pružanje besplatnih sto68

Projekti povećanja dostupnosti zdravstvene zaštite osetljivim populacionom grupama

Sredstva za 22 doma zdravlja

matoloških usluga za stanovništvo u periodu od šest meseci. Sprovođenje projekta u oblasti stomatologije podrazumeva i nabavku potrošnog materijala, kupovinu, tj. obnavljanje neophodne opreme, kao što su mikromotori, sterilizatori, mikseri za amalgam, kavitron i led lampe te drugo, kao i angažovanje nezaposlenih stomatologa ili stomato-

loga domova zdravlja koju su na slobodnom tržištu. Ministarstvo zdravlja sprovodi ove projekte s ciljem unapređenja kapaciteta domova zdravlja kako bi razvili partnerstvo sa lokalnim samoupravama i nevladinim organizacijama koje se bave osetljivim populacionim grupama. Lokalne samouprave učestvuju u realizaciji projekta najmanje u iznosu 10% od ukupne vrednosti projekta, bilo u novčanom iznosu ili na drugi način (obezbeđujući prostor, prevoz, opremu ili neku drugu vrstu usluga). Među projektima koji se finansiraju ima i integrisanih lokalnih programa za zdravstvene i socijalne potrebe ranjivih populacionih grupa koje finansira i Ministarstvo rada i socijalne politike. Finansijska pomoć će omogućiti domovima zdravlja i da osnaže sopstvene kapacitete, obnvljanjem opreme i angažovanjem kadra te vrate pacijente u stomatološke ordinacije, kako bi na što bolji način odgovorili specifičnim potrebama svojih korisnika i bili osposobljeni da u budućnosti pružaju bolje ciljane, delotvornije i kvalitetnije usluge.

Kliničkom centru u Kragujevcu 12. marta otvoreno je renovirano porodilište. Svečanost povodom otvaranja porodilišta, uvećana je prisustvom predsednika Srbije Tomislava Nikolića i prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića, koji su poručili da je obnova porodilišta ulaganje u budućnost i život Srbije. Ovom lepom događaju prisustvovali su i gospođa Dragica Nikolić, predsednica Fondacije „Dragica Nikolić“, uz čiju je pomoć kao i drugih donatora porodilište i obnovljeno, ministarka zdravlja, prof. dr Slavica Đukić-Dejanović i predstavnici više od 30 ambasada u Srbiji. Prof. dr Đukić-Dejanović je navela da je Dragica Nikolić pokazala veliku posvećenost i ljubav prema budućnosti Srbije i da joj Šumadija duguje veliku zahvalnost, jer je Klinički centar u Kragujevcu postao bogatiji za jedno od najsavremenijih porodilišta na Balkanu.

inistarstvo zdravlja Republike Srbije je, u saradnji sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje i zdravstvenih ustanova, u decembru 2012. godine započelo sprovođenje organizovanih skrining programa raka dojke, grlića materice i debelog creva. Od 1. jula 2013. godine deo aktivnosti u oblasti skriniga sprovodi Kancelarija za skrining raka iz Instituta za javno zdravlje Srbije. Prema podacima do 28. februara 2014. skrining raka dojke sprovodi se u 30 opština u Srbiji. Pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina, a odziv je 36,8%. Najveći broj mamografija urađen je u Domu zdravlja Novi Sad i Opštoj bolnici Valjevo. Otkriveno je 143 karcinoma dojke u ranoj fazi, kada je izlečenje moguće. U 2014. godini ovaj skrining sprovodiće se u 41 domu zdravlja. Skrining raka grlića materice sprovodi se u 15 opština i pozivaju se žene od 25 do 64 godine. Najveća pokrivenost pozivima zabeležena je u domovima zdravlja Aranđelovac, Valjevo, Kruševac, Niš, Palilula i Novi Bečej. Prema dosadašnjim podacima, odazvalo se 57,6% pozvanih žena, a do 28. februara otkriveno je ukupno 38 karcinoma, a H-sil lezija 271. U toku 2014. godine u redovnoj spoljnoj stručnoj kontroli, nadzornici će u službi za zdravstvenu zaštitu žena kontrolisati način uzimanja brisa za Papa test (špatule i endocervikalne četkice) što predstavlja poštovanje stručnome-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Klinički centar Kragujevac

Renovirano porodilište

Rak dojke, grlića materice i rak debelog creva

Rezultati skrininga

todološkog uputstva iz Nacionalnog programa, odnosno postizanje kvaliteta sprovođenja skrininga. Prema planu za 2014. ovaj skrining sprovodiće se u 42 doma zdravlja. Skrining raka debelog creva sprovodi se u 23 opštine i pozivaju se žene i muškarci od 50 do 74 godine, a odziv je 62,3%. Otkriveno je 50 karcinoma i odstranjeno je 174 adenoma. Najbolje organizovan skrining raka debelog creva realizuje se u Domu zdravlja Medveđa i Leskovac. U 2014. godini ovaj skrining će se sprovoditi u 31 domu zdravlja.

Nacionalni programi skrininga za rano otkrivanje karcinoma dojke, grlića materice i debelog creva, prema analizama prve godine sprovođenja, postigli su planirane rezultate obuhvata stanovništva, odnosno premašeno je 20% obuhvata građana iz ciljnih grupa. U 2014. godini planira se povećanje broja domova zdravlja u kojima će se sprovoditi Nacionalni program skrininga i još veći obuhvat stanovništva koje spada u ciljne grupe. T.A. 69

Z D R AV S T V O - S R B I J A

a konferenciji za novinare, posvećenoj Svetskom danu zdravlja, direktor Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” dr Dragan Ilić ukazao je na važnost prevencije zaraze i suzbijanja vektorskih zaraznih bolesti čiji su prenosioci komarci, krpelji i peščane mušice. Dr Ilić je istakao da je ovogodišnja kampanja Svetske zdravstvene organizacije (SZO) posvećena vektorskim zaraznim bolestima i da se obeležava pod sloganom “Mali ubod, velika opasnost”. Dr Ilić je upozorio na to da vektorske zarazne bolesti, među kojima je najsmrtonosnija malarija, predstavljaju sve veću pretnju i razvijenim regionima kakav je Evropa. On je naveo da vektorske zarazne bolesti, među kojima su u Srbiji najčešće lajmska bolest, groznica zapadnog Nila, importovana malarija i kožna lajšmanijaza, čine približno 0,4 odsto ukupnog opterećenja zaraznim bolestima. Tokom letnje sezone 2013. godine, kako je podsetio, registrovana su 303 slučaja groznice zapadnog Nila,

Svetski dan zdravlja, 7. april

Mali ubod, velika opasnost

pri čemu je klinička slika meningitisa ili encefalitisa utvrđena kod 243 obolele osobe, dok je smrtni ishod zabeležen kod 35 osoba, uglavnom starijih od 50 godina, koje su patile od nekog hroničnog oboljenja. Dr Ilić je podsetio na to da su tokom prošle godine lokalne samouprave dobile preporuku od Ministarstva zdravlja da tokom zime unište staništa i larve komaraca, ali da je to učinio mali broj njih. Takođe, kako je dodao, pri Institutu za javno zdravlje Srbije formiran je multisektorski tim koji će tokom letnje sezone biti u stalnom zasedanju, kako bi se obezbedila adekvatna reakcija na pojavu vektorskih zaraznih bolesti. Šef Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji dr Miljana Grbić podsetila je na to da je više od polovine svetske populacije izloženo vektorskim bolestima, pri čemu od malarije godišnje umre 1,2 miliona ljudi. Dr Grbić je navela da je, prema procenama SZO, više od 2,5 milijardi ljudi pod rizikom da oboli od denge, dok 1,3 miliona ljudi godišnje oboli od lajšmanijaze.

Domovi zdravlja u Svilajncu i Žagubici

Ministarki zdravlja uručena nagrada

Donacija Vlade Japana

“Zlatni točak”

inistarka zdravlja, prof. dr Slavica Đukić-Dejanović prisustvovala je potpisivanju ugovora o donaciji Vlade Japana namenjenoj Domu zdravlja Svilajnac i Domu zdravlja Žagubica, u ukupnoj vrednosti od 155.202 evra. Ona je navela da je ova donacija još jedan dokaz velikog prijateljstva dveju zemalja i dodala da je u okviru projekta koji se zapravo bazira ka osnovnim potrebama našeg stanovništva, koji podržava Vlada Japana od 1999. godine, izdvojeno deset miliona evra, što je samo deo sume od 460 miliona nepovratnih sredstava koliko su Vlada Japana i narod Japana donirali Srbiji za različite potrebe. Ambasador Japana u Srbiji Masafumi Kuroki potpisao je ugovore o donaciji sa direktorom DZ Svilajnac dr Verom Branisavljević i direktorom DZ Žagubica dr Slobodanom Ognjanovićem. Dom zdravlja Žagubica dobio je donaciju u vrednosti od 83.452 evra u vidu ambulantnog vozila i medicinske opreme, dok su Domu zdravlja Svilajnac donirani rendgen i ultrazvučni aparat vredni 71.750 evra. Potpisivanju ugovora u Vladi Srbije prisustvovali su i predsednik opštine Svilajnac, Predrag Milanović i pomoćnik predsednika opštine Žagubica Dušan Milosavljević. 70

acionalni savet romske nacionalne manjine uručio je 8. aprila po prvi put nagrade “Zlatni točak” za poseban doprinos inkluziji Roma. U kategoriji državne institucije nagrada je uručena ministarki zdravlja, prof. dr Slavici Đukić-Dejanović. U cilju poboljšanja zdravstvene zaštite romske populacije i životnog okruženja u romskim naseljima, kao i unapređenje pristupa i korišćenja zdravstvene zaštite, Ministarstvo zdravlja je 2008. godine podržalo uvođenje institucije zdravstvenih medijatorki. Danas 75 zdravstvenih medijatorki u 60 lokalnih samouprava vode evidenciju o zdravstvenom stanju žitelja romskih naselja, rade sa njima na podizanju svesti o neophodnosti vakcinacije dece, kao i značaju pravilne ishrane i higijenskih navika. Romske zdravstvene medijatorke obezbeđuju bolji uvid zdravstvenih ustanova u stanje romskih naselja, a žiteljima ukazuju na značaj pravovremenog javljanja lekaru. Srbija je na planu unapređenja zdravstvene zaštite romske populacije postigla značajne rezultate. Na to ukazuje podatak da smo 2008. godine u okviru «Dekade za inkluziju Roma», bili na pretposlednjem, dok smo 2010. godinu završili na drugom mestu, odmah iza Španije. U Pragu 2011. godine naš program unapređenja zdravlja i zdravstvene zaT.A. štite Roma proglašen je najboljim.

AS MEDICUS VRAČAR • Sazonova 71 (ex Filipa Filipovića), Telefon: 011/2836-836, 011/2835-393 AS MEDICUS BEŽANIJSKA KOSA • Ljubinke Bobić 13/2, Telefon: 011/2272-916, 065/2272-916 E-mail: asmedicus@yahoo.com • http://www.asmedicus.rs/ Radno vreme: radnim danima od 08-20h, subotom od 08-15h

Poliklinika AS MEDICUS - BIOREZONANCA Ono što AS MEDICUS izdvaja u odnosu na druge poliklinike je svakako Biorezonantni i termovizijski skener, Darkfield mikroskop (sken mikroskop žive kapi krvi ) kao i Mikrorezonantna terapija. Biorezonantni skener predstavlja dijagnostičku metodu kojom se u roku od jednog sata pregleda kompletan organizam. Bolest dijagnostikuje u fazi kada još nema organskih promena i kada je ne prepoznaju klasični dijagnostički aparati (UZ, skener, MR). Zamenjuje više specijalističkih pregleda, raznih snimanja, testiranja, laboratorijskih analiza, a pored toga nema štetnog zračenja!!! Ova jedinstvena dijagnostička aparatura, dozvoljava praćenje i snimanje svih etapa i prelaza od zdravlja do bolesti, na osnovu Dr sci. med. Nina Nikolovska-Sinicki promene elektromagnetnih karakteristika tkiva organizma, pojedinih ćelija i hromozoma. Osnivači poliklinike Dr Aleksandar Sinicki

Sistem fascinira ne samo pacijente, nego i lekare svojom preciznošću u dijagnostikovanju i najranijih znakova oboljenja, obiljem informacija o svakom organu i svakom delu tela, o prisustvu mikroorganizama (bakterija, virusa, parazita), alergena, upalnih, degenerativnih i drugih promena u organizmu. Na ekranu se dobija virtuelni model obolelog organa ili dela tela sa tačno lokalizovanim delom koji je oboleo, kao i stepen i vrsta oboljenja. Vrednost ovog jedinstvenog sistema dijagnostike i terapije je u tome što pruža velike mogućnosti u izboru terapije.

ESTETSKA MEDICINA • Kavitacija • Limfna drenaža • Radiotalasni lifting • Radiotalasni nož • Mezoterapija • Hijaluronski fileri

KVANTNA MEDICINA • Biorezonantni skener • Termovizijski skener • Darkfield mikroskop • Mikrorezonantna terapija

KLASIČNA MEDICINA • Interna medicina • Ginekologija • Fizikalna medicina i rehabilitacija • Neurologija i psihijatrija • ORL - centar za sluh i vrtoglavice • Ultrazvuk color dopler • Laboratorija

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Svečanoj sali Doma Vojske Srbije dana 24.2.2014. godine održana je svečanost povodom Dana Univerziteta odbrane i tri godine od osnivanja naše najmlađe visokoškolske vojne ustanove. Skupu su prisustvovali predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić, ministar odbrane Nebojša Rodić, ministri u Vladi, načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković, predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, kao i predstavnici civilnih i vojnih univerziteta iz zemlje i inostranstva, predstavnici Srpske pravoslavne crkve, nastavnici i kadeti, prijatelji i saradnici Univerziteta odbrane. Prisutnima su se obratili ministar odbrane Nebojša Rodić, rektor Univerziteta odbrane general-potpukovnik prof. dr Miodrag Jevtić, predsednik Konferencije univerziteta Srbije i rektor Beogradskog univerziteta akademik prof. dr Vladimir Bumbaširević i general Rudolf Urban s Univerziteta odbrane iz Brna. Privilegiju da sarađuju s Univerzitetom odbrane imaju oni koji su spremni na interakciju, na razmenu studenata i stečenih iskustava, rekao je ministar Rodić.

- Proslavljajući današnji dan, spokojni za postignut kvalitet i konkurentnost na tržištu obrazovanja, razmišljamo i projektujemo kako ići dalje, kako učiniti Univerzitet znatno atraktivnijim, ne samo za one koji će svoj radni vek u celini ili delom provesti kao pripadnici Vojske Srbije, nego kao i visokoobrazovni stručnjaci u privredi otadžbine. Svesni smo da nas na ovom putu iščekuju prepreke, od kojih su najozbiljnije one koje zahtevaju promene u nama samima. U svemu tome neće nam biti ni lako ni jednostavno, ali smo namerni da u tome uspemo, jer bićemo i dalje 72

Povodom III godišnjice Univerziteta odbrane u Beogradu, 24.2 2014.

Budućnost srpskog vojnog obrazovanja

mladi samo ukoliko budemo spremni da novo počnemo. Namera nam je da Univerzitet odbrane bude još podsticajniji i perspektivniji, pre svega u sistemu odbrane, čime potvrđujemo i otvorenu integraciju ali i uvažavanje vojnog obrazovanja s bogatim tradicijama i veoma važnom ulogom za budućnost Vojske Srbije, rekao je ministar Rodić i dodao da zajedničkim naporima treba zadržati i dalje unaprediti obrazovanje, ne dovodeći ga do standardizacije nego do individualne prepoznatljivosti. Rektor Univerziteta odbrane general-potpukovnik prof. dr Miodrag Jevtić obratio se prisutnim besedom.

Gospodine predsedniče Republike, gospodine ministre odbrane, dame i gospodo ministri, uvaženi predstavnici državnog i vojnog rukovodstva zemlje, gospodo generali i oficiri, poštovane kolege rektori, dekani iz zemlje i inostranstva, profesori i kadeti, dame i gospodo saradnici i prijatelji Univerziteta odbrane, dobro nam došli. Dozvolite mi da u nekoliko narednih minuta kažem nekoliko reči o našem evropskom identitetu i o najboljoj investiciji koju možemo posvetiti generacijama koje dolaze. Obrazovanje je ključ uspeha koji vrata budućnosti otvara.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Dela učinjena mera su našeg postojanja, jer mi prolazimo a dela ostaju da svedoče o nama. Siguran sam da će o delima sadašnjeg vremena, bar kada je u pitanju vojno obrazovanje, ponosno i stasito svedočiti i naš Univerzitet odbrane. Iako je ova institucija srpskog vojnoobrazovnog sistema normativno ustanovljena tek 24. februara 2011. god. ona ima dugu tradiciju i snažne korene, koji su se više od 170 godina utiskiva-

li u prostor i pamćenje, kroz tradicije i iskustva njena dva noseća stuba Vojne akademije i Vojnomedicinske akademije, čije obrazovne i naučnoistraživačke potencijale funkcionalno i organizaciono objedinjuje. Pred nama je veličanstveni izazov stvaranja budućih generacija srpskih oficira u čijem profilu moraju biti harmonično isprepletene najsvetlije tradicije i iskustva sa zahtevima vremena i prostora u kome živimo, uz vojničku čast

i stvaralačku snagu koja će biti osnov stalnog uzdizanja i usavršavanja, a u skladu sa najsavremenijim dostignućima u oblasti nauka odbrane. Posvećeni smo i težimo sticanju znanja o odbrani, životu, ljudima, sve u cilju pronalaženja bezbednijih puteva kojima se krećemo, afirmaciji najviših vrednosti, jačanju ukupnih sposobnosti naše vojske za izvršenja svih misija u službi otadžbine i naroda kome pripadamo. Cilj nam je da budući oficiri budu ljudi najboljih vrlina sa jasnom vizijom budućnosti. Želja nam je da stvorimo stručnjake, oficire i lidere novog doba, da tokom studija i kasnijim karijernim usavršavanjem oslobodimo stvaralački duh darovitih i visokomotivisanih ljudi koji su pokretačka snaga svakog napretka. Naše Ministarstvo odbrane je posvećeno uspostavljanju vrednosnog sistema, zasnovanog na spoznaji da je gubitak ili zanemarivanje umnih potencijala jedan od najvećih nacionalnih i ekonomskih gubitaka, jer onaj ko u svoju nauku ne ulaže i na sopstvenu pamet ne računa, mora skupo da plaća tuđu! Pripadnici Univerziteta odbrane su shvatili svoj zadatak, svoju misiju uz punu posvećenost, ali intenzivno rade i na iznalaženju i pripremi zakonskih rešenja kojima bi se omogućilo da akademski rad i njegovi rezultati budu adekvatno vrednovani. Zahvaljujući specifičnostima, odnosno vojnom aspektu organizacije i postojećim obrazovnim resursima, Univerzitet odbrane je danas pouzdan patner u akademskoj zajednici naše zemlje. U potpunosti smo završili konstitutivnu i prešli u razvojnu fazu Univerziteta odbrane. Tokom prošle godine doktorate je odbranilo 19 naših pripadnika, izabrano je 30 novih profesora, a pri kraju je rad na 40 naučnih projekata i više obrazovnih publikacija. Stvoreni su i drugi moderni preduslovi i obezbeđeni najviši akademski standardi, od učenja na daljinu do informatičke i elektronske podrške u nastavi i upravljanju, čime se obezbeđuje racionalnije korišćenje radnog vremena, nastavnih potencijala i materijalnih resursa. Želimo da Univerzitet odbrane i ubuduće bude veličanstveno mesto sticanja znanja jer znamo da snagu tih vrednosti ne čini samo realnost sadašnjice, već 73

Z D R AV S T V O - S R B I J A

je u njoj utkana svetlost dana i ljudskih likova kojih više nema, kao i onih koji još nisu svanuli. Mladi, daroviti ljudi su istinsko bogatstvo našeg Univerziteta odbrane. U NJIH VERUJEM! A od njih očekujem da brzo, brže nego što smo navikli, osvajaju nepoznate naučne prostore. Da budu prominentni akteri vrednosti vremena koje nam ne sme pobeći ako želimo da ravnopravno učestvujemo u planetarizaciji znanja i proizvoda ljudske pameti. Od naših nastavnika tražim da buduće oficire nauče ne samo da broje podatke i prost račun računaju, već da u njihove pojedinačne i međusobne tajne proniknu, jer samo oni koji u breg gledaju, a iza brega vide, koji na površinu gledaju, a šta je ispod površine znaju, mogu ravnopravno na sva vrata naučnog sveta ući. Takvi kadrovi su nam potrebniji danas, više nego juče.

Nama ostaje i da ne učinimo ništa što će im korake usporavati i snagu suviše oduzimati. S uverenjem da aktivno neznanje predstavlja najveću prepreku istini, da vreme demagoške retorike mora postati prošlost, da su rad i stvaranje jedino izbavljenje i da predstavljaju očuvanje životnog prostora, opredeljeni smo za istrajavanje na ovom putu Kao takvi smo već prepoznati među našim kolegama, u regionu i šire. Ima li boljeg svedočanstva od toga da već radimo na zajedničkim projektima, da smo izuzetno aktivni na projektu unapređenja vojnog obrazovanja u Partnerstvu za mir, da u ovom momentu na raznim oblicima školovanja imamo više od 100 studenata iz drugih zemalja kao i da su danas sa nama 15 rektora i čel74

nih ljudi Univerziteta iz osam zemalja regiona i Evrope. Koliko smo posvećeni tome govori i činjenica da smo i pre nepuna tri sata potpisali sporazume o saradnji sa generalom Pacekom i generalom Đurkehom, Rektorima nacionalnih univerziteta Republike Poljske i Republike Slovačke. Uvereni u neophodnost našeg opšteg nacionalnog oporavka, opredelili smo se da istrajemo na usmeravanju naših stvaralačkih snaga ka najvišim dostignućima u domenu vojne struke i nauke. Na tom putu uspostavljamo ravnotežu snaga između sila koje lome našu snagu i svesnog poimanja da smo i sami akteri naše sudbine. Upravo zato jačamo radni i kreativni stepen motivacije najuspešnijim pojedincima i timovima, opredeljeni za aktivni odnos i traženje rešenja u svemu što se kao teškoća prepozna. Dame i gospodo, dragi gosti, po suštini svog opredeljenja, oficiri su optimisti. Ne bojimo se krivih ogledala niti

neprikladnih mernih instrumenata, sigurni da ćemo svojim radom i rezultatima opravdati očekivanja, a od našeg državnog i vojnog rukovodstva očekujemo i dalje punu podršku i razumevanje za zajedničke napore. Hvala na pažnji i na mnogaja ljeta. U pratećem programu svečanosti predstavili su se hor kadeta Vojne akademije, Umetnički ansambl „Stanislav Binički“ i vokalni solista Aleksa Vasić. Monologe generala Františeka Zaha i generala akademika prof. dr Izidora Papa, eminentnih ličnosti i utemeljivača višedecenijskog obrazovnog procesa naše vojske, govorili su glumci TV serije „Vojna akademija“ Ivan Mihailović i Bojan Perić, a članovi KUD-a „Lazar Hrebeljanović“ izveli su splet igara iz Srbije. E.R.

ovodom obeležavanja jubileja 170 godina Vojnomedicinske akademije, 3. marta 2014. godine je u Domu Garde na Topčideru održana Svečana akademija kojoj su prisustvovali predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić, ministar odbrane u tehničkoj vladi Nebojša Rodić, predstavnici Vlade, patrijarh srpski Irinej, načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković, predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, predstavnici verskih zajednica, inostrani vojni predstavnici, kao prijatelji i saradnici VMA. Čestitajući jubilej, predsednik Nikolić podsetio je na bogatu tradiciju te vojnomedicinske ustanove, ističući da građani Srbije tradicionalno najviše poverenja imaju u stubove srpske državnosti, među koje, kao simbol institucija, svrstavaju Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije. - Na uspostavljanje tog poverenja bitno je uticao vojni zdravstveni sistem, čiji je vitalni deo i pokretačka snaga VMA. Ona je institucija od nacionalnog značaja i već decenijama jedna od najvećih i najuglednijih vojnih bolnica u jugoistočnoj Evropi - poručio je predsednik Nikolić. Prema njegovim rečima, ispit, na kojem naši lekari zaslužuju divljenje i poštovanje svojih kolega širom sveta i stiču ugled, polaže se i u okviru bogate međunarodne saradnje i angažovanja naših sanitetskih timova u multinacionalnim operacijama UN i EU. - Tako se vrši promocija stečenih znanja i veština naših vojnih lekara i medicinskog osoblja, tako se dostojno predstavlja naša zemlja u svetu - naglasio je predsednik Nikolić, ocenjujući da je vojno medicinsko osoblje ponos Srbije zato što i danas postavlja i brani najviše standarde u lečenju, preventivnoj medicini, obrazovanju kao i u naučnoistraživačkom radu.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Predsednik je, takođe, izrazio uverenje da će zaposleni na VMA i u narednom periodu opravdati svoj ugled u zemlji i svetu, nastavljajući da ostvaruju vrhunske rezultate u tom visokoetičkom pozivu, kao i tehnološku modernizaciju i obrazovanje mladih lekara i medicinskog osoblja. - Očekujem da VMA održi i unapredi ugled elitne medicinske ustanove, da u regionu i svetu ostane prepoznatljiva po svom kvalitetu, da ostane ponos sistema odbrane, zdravstva i države u celini - zaključio je predsednik Nikolić. Prema rečima načelnika Vojnomedicinske akademije, brigadnog generala prof. dr Marijana Novakovića ta kuća prešla je dug razvojni put, od 1844. godine, kada je ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića formirana, do danas, kada obeležava 170 godina postojanja.

- Naša ustanova menjala je tokom dugih i burnih decenija nazive i mesta na kojima se nalazila, uvek prateći sudbinu svoga naroda, i rasla i širila svoju humanu delatnost u korak sa srpskom državom, čiji je jedan od simbola bila i ostala sve do današnjeg doba - naglasio je general Novaković, dodajući da jubilej pada u čas kada naša država obeležava sto godina od početka Velikog rata, u kojem je srpsko vojno zdravstvo dalo veliki doprinos pobedi savezničke vojske, večerašnji program je i podsećanje da je VMA u svim fazama svoga rada duboko srasla sa srpskom narodnom tradicijom i državnošću. On je istakao da je VMA osnovana sa plemenitim ciljem da bude uz svoj narod, i kada se ratovalo i stradalo, i kada se uzdizalo i razvijalo, a kad god je bilo teško i najteže, njeni lekari i sestre bili su na svojim radnim mestima, na prvim linijama fronta i prvim linijama zbrinjavanja i bez prava na grešku.

Svečana akademija povodom 170 godina Vojnomedicinske akademije

Vojno medicinsko osoblje ponos Srbije

- Kao institucija od nacionalnog značaja, integralni deo Ministarstva odbrane i republičkog zdravstvenog sistema, a takođe i sistema prosvete i nauke, VMA i danas ima cilj koji je, u isti mah, i osnov našeg rada. Reč je o stalnom koliko nužnom, toliko i neophodnom unapređenju zdravstvenih usluga. Uz neprestanu brigu o pacijentima, zbog kojih postojimo, mi školujemo i buduće generacije lekara. Primenjujući svetske zdravstvene standarde, VMA se intenzivno bavi i naučnoistraživačkim radom i, uvek u službi što efikasnijeg lečenja, sarađuje sa državama i međunarodnim organizacijama širom sveta - naglasio je načelnik VMA, ukazujući da stalnu

modernizaciju praktičnih i naučnih potencijala zaposleni na VMA vide kao sopstvenu etičku, profesionalnu i nacionalnu obavezu, uz imperativnu težnju da zajedno sa svim strukovnim institucijama unapređuju zdravstvo u Srbiji. Osim jubileja VMA, program svečanosti bio je posvećen i obeležavanju stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata, pa su gosti bili u prilici da uživaju u izvođenju kompozicija renomiranih muzičkih umetnika, uz pratnju Umetničkog ansambla „Stanislav Binički“, kao i dramskim monolozima glumaca. Odelenje za odnose s javnošću

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Obeležen Dan Medicinskog fakulteta VMA, 28. februar, 2014.

Pet godina postojanja

amfiteatru Vojnomedicinske akademije obeležen je 2. mart, Dan Medicinskog fakulteta VMA. Prigodnoj svečanosti, kojom je obeleženo i pet godina postojanja te visokoškolske i naučnoistraživačke medicinske ustanove Univerziteta odbrane, prisustvovali su rektor Univerziteta odbrane generalpotpukovnik prof. dr Miodrag Jevtić sa najbližim saradnicima, načelnik Vojnomedicinske akademije brigadni general prof. dr Marijan Novaković, mnogobrojni ugledni gosti, profesori, saradnici i prijatelji Medicinskog fakulteta VMA i Vojne akademije, specijalizanti i kadeti. Obraćajući se prisutnima, generalpotpukovnik prof. dr Miodrag Jevtić je podsetio na 170 godina dugu tradiciju medicinske nauke u Srbiji i Vojnomedicinske akademije. - Medicinski fakultet VMA je po mnogočemu specifična obrazovna i naučna ustanova u našoj zemlji. On je veoma važna referenca u onome čemu težimo kao Vojska i država, a to je povratak u Evropu kroz proces obrazovanja i naučni razvoj. Obrazovanje je ključ uspeha u tom nastojanju. Da bismo to i ostvarili, potrebno je zadovoljiti neke preduslove, među kojima je svakako i odgovarajuće vrednovanje nastavničkog rada i akademskih rezultata. Činimo napore da to i postignemo, najkasnije tokom sledeće akademske godine. Savremene tehnologije, interoperabilnost, kompetitivnost, učenje na daljinu, polako ali sigurno postaju naš akademski standard. Verujući u mladu generaciju, u kadete Medicinskog fakulteta VMA koji postižu izuzetne rezultate u sticanju znanja i naučnoistraživačkom radu, činimo sve što možemo da ostvarimo jasan cilj, a to je da stvorimo visokomotivisane stručnjake, elitne oficire i lekare našeg doba i da, kroz studije i kasnije karijerno usavršavanje, oslobodimo njihov stvaralački duh, uslov svakog napretka, rekao je između ostalog general-potpukovnik prof. dr Miodrag Jevtić. 76

Čestitajući kolegama profesorima i lekarima, specijalizantima i kadetima Dan Medicinskog fakulteta, brigadni general prof. dr Marijan Novaković, načelnik Vojnomedicinske akademije, je istakao da pet godina postojanja Medicinskog fakulteta VMA znači puno, ne samo svim pripadnicima VMA, već i Vojsci Srbije, koja će, za nepune dve godine, biti bogatija za prvu generaciju lekara obrazovanih i osposobljenih upravo u krilu VMA. - Naši kadeti imaju puno toga da kažu. Svojim odnosom prema učenju i obavezama, kolegama i nastavnicima, postignutim rezultatima, pokazali su da su s razlogom ponos svih nas. To nije iznenađenje, jer tokom proteklih pet godina školovali smo najbolje od najboljih. Imamo odličnu nastavnu i materijalnu bazu, izuzetno obrazovane, iskusne i sposobne nastavnike malobrojne klase kadeta, što omogućava kvalitetnu mentorsku nastavu i neprekidno praćenje rada i rezultata kadeta, rekao je brigadni general prof. dr Marijan Novaković. Pozdravljajući goste dekan Medicinskog fakulteta VMA, brigadni general akademik prof. dr Miodrag Čolić je

istakao da put do diplome vojnog lekara nije lak, baš kao što nije bio lak ni put koji je Medicinski fakultet VMA prošao tokom proteklih pet godina. - Zdravstveno obrazovanje u VMA započelo je još šezdesetih godina prošlog veka, ali smo tek osnivanjem Univerziteta odbrane dobili priliku da od nekadašnje Visoke škole formiramo Madicinski fakultet, koji je, još jednom akreditacijom, prošle godine postao i naučnoistraživačka ustanova VMA. Trenutno su akreditovani studijski programi za integrisane akademske studije medicine, specijalističke studije i tri modula doktorskih studija. Naši studenti i specijalizanti postižu izuzetne rezultate, čiji je najbolji poazatelj prosek ocena iznad 9,30, rekao je prof. dr Miodrag Čolić. U drugom delu svečanosti specijalizanti i kadeti su, pred Komisijom koju su činili brigadni general prof. dr Miodrag Čolić, pukovnik prof. dr Dragan Dinčić i prof. dr Zvonko Magić, u kraćim izlaganjima, prikazali desetak naučnih i stručnih medicinskih radova, a zatim su najboljim specijalizantima i kadetima uručene godišnje pohvale i nagrade.

Vesti iz VMA

Z D R AV S T V O - S R B I J A

VMA Beograd, 11. 3. 2014.

ATLS u Republici Srbiji

Sastanak sa predstavnicima svetski priznatog programa iz oblasti traumatologije - ATLS (Advanced trauma life support) prof. dr Inger Šiper (Inger Schipper) iz Univerzitetskog medicinskog centra Lajden, Holandija, i Klausom Falk Larsenom (Claus Falck Larsen), načelnikom Klinike za traumatologiju u Kopenhagenu, Kraljevina Danska, održan je na VMA. Poseta je organizovana u okviru plana međunarodne saradnje sa Ministarstvom odbrane Kraljevine Norveške koju je predstavljao major Dagfin Bjorklid (Dagfinn Bjørklid). Sastankom je predsedavao načelnik Uprave za vojno zdravstvo MO brigadni general prof. dr Zoran Popović, a prisustvovali su predsednik Srpske traumatološke asocijacije akademik prof. dr Milorad Mitković, predsednik Udruženja anesteziologa i intenzivista Srbije, prof. dr Predrag Romić, potpukovnik dr Aleksandar Radunović sa Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju VMA i kapetan dr Goran Rondović sa Klinike za anesteziologiju i intenzivnu terapiju VMA. Tokom posete potpisan je memorandum o razumevanju što je prvi korak ka implementaciji ovog programa u našoj zemlji. ATLS je usvojen u više od 60 zemalja širom sveta i smatra se zlatnim standardom kada je u pitanju edukacija i organizacija zbrinjavanja teških povreda. U zemljama u kojima se primenjuje uočeno je smanjenje stope mortaliteta kod ove grupe pacijenata.

Na Institutu za radiologiju VMA

Nova metoda

Stručni tim Odeljenja za interventnu vaskularnu radiologiju Instituta za radiologiju VMA, u saradnji sa lekarima Klinike za urgentnu internu medicinu i Klinike za vaskularnu i endovaskular78

nu hirurgiju VMA, u redovnu proceduru lečenja uveo je novu metodu lečenja - intravaskularnu ultrazvukom olakšanu trombolizu. Ova metoda primenjena je na većem broju visokorizičnih, životno ugroženih pacijenata kod kojih postojeći režimi lečenja nisu smeli da se primene ili nisu dali rezultate u lečenju. Tretirani su bolesnici sa plućnom troboembolijom, trombozom gornje mezenterične arterije i okludiranim graftovima nakon operacija na donjim ekstremitetima. Kod svih pacijenata postignut je odličan terapijski efekat, bez lokalnih i sistemskih komplikacija. Princip nove metode sastoji se u intravaskularnoj primeni fibrinolitičke terapije. Delovanje ultrazvuka pojačava uticaj fibrinolitika do 100 puta, omogućavajući fibrinolizu kod bolesnika kod kojih bi ona bila kontraindikovana ili kod bolesnika koji su u neposrednom postoperativnom periodu. Prednost ove metode, koja se uz tromboaspiraciju smatra standardom u SAD, ogleda se i u mogućnosti tretiranja okluzije arterija i vena starih i do šest meseci. VMA je na ovaj način uvrštena u mali broj bolnica u jugoistočnoj Evropi u kojima se primenjuje intravaskularna ultrazvukom olakšana tromboliza.

U oblasti vojnog zdravstva

Saradnja sa Izraelom

Radna grupa Ministarstva odbrane Izraela, na čelu sa direktorom za Evropu u Direktoratu za politiku odbrane Jakobom Laorom posetila je 5. marta 2014. godine Vojnomedicinsku akademiju. Domaćini su im bili načelnik Uprave za vojno zdravstvo Ministarstva odbrane Republike Srbije brigadni general prof. dr Zoran Popović i načelnik Vojnomedicinske akademije brigadni general prof. dr Marijan Novaković. Sastanku su prisustvovali i načelnik Sektora za lečenje VMA pukovnik prof. dr Zoran Šegrt i načelnica Nacionalnog centra za kontrolu trovanja VMA prof. dr Slavica Vučinić, koji su predstavili rad VMA iz svojih nadležnosti. Na sastanku je bilo reči o potencijalnim oblicima saradnje dve strane u oblasti vojnog zdravstva, kao što su oblasti toksikologije, traumatologije, rehabilitacije, vazduhoplovne medicine i druge grane medicine.

Izraelska strana pozvana je da učestvuje na 3. panevropskom kongresu vojne medicine, koji će, u organizaciji Ministarstva odbrane Republike Srbije, biti održan od 2. do 6. juna 2014. godine u Beogradu.

VMA Beograd, 13. 3. 2014.

Poseta kenijske delegacije

Predstavnici Ambasade Republike Kenije prvi sekretar Džozefin Ibrahim (Josephine Ibrahim) i drugi sekretar Moni Manianž (Moni Manyange) posetili su Vojnomedicinsku akademiju. Primio ih je zamenik načelnika VMA pukovnik prof. dr Dragan Dinčić i načelnica Instituta za naučne informacije prof. dr Silva Dobrić. Kenijska delegacija iskazala je zainteresovanost za mogućnosti školovanja i usavršavanja na Vojnomedicinskoj akademiji što će i biti tema u daljim bilateralnim razgovorima.

Sa nemačkim psihijatrima

O PTSP-u

Radna grupa Bundesvera, koja je u okviru planirane bilateralne vojne saradnje sa Saveznom Republikom Nemačkom boravila u Republici Srbiji, posetila je 3. 4. 2014. VMA. Tema posete predstavnika nemačkog vojnog zdravstva, koju je predvodio zamenik direktora Odeljenja za psihijatriju Centralne vojne bolnice u Koblencu potpukovnik dr Dirk Projse (Dirk Preusse), bila je razmena iskustava u psihijatriji, posebno vezano za tzv. posttraumatski stresni poremećaj - PTSP (Posttraumatic Stress Disorder - PTSD), kao i za psihološke pripreme za učešće

u multinacionalnim operacijama. Prezentovan im je dijagnostičko-terapijski pristup Klinike za psihijatriju i naučnoistraživački rad, a načelnik Sektora za lečenje pukovnik prof. dr Zoran Šegrt ukratko ih je upoznao sa osnovnim informacijama vezanim za rad Vojnomedicinske akademije.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

egenerativne promene zglobova (gonartroza, koksartroza i druge) su veoma česta oboljenja. Kod skoro 80% ljudi starijih od 55 godina prisutna su oštećenja hrskavice nižeg ili višeg stepena. Tipični simptomi su bol u zglobovima i bolna i ograničena pokretljivost zglobova. Danas je lečenje oštećenja hrskavice velikih zglobova jedan od najvažnijih zadataka humane medicine na koji se za hirurške i farmakološke postupke troše velika sredstva. Nova biološka metoda koja zbog prisustva faktora rasta podstiče obnavljanje zglobne hrskavice i mekih tkiva lokomotornog aparata (mišića, tetiva i ligamenata) prirodnim putem zove se ORTHOKIN i postaje sve poznatiji oblik lečenja. Pored toga, sadrži i antagonist receptora interleukina 1, glavnog uzroka bola i destrukcije zglobne hrskavice, pa time ima i analgetski efekat U svetu se primenjuje već 15 godina, a kod nas od pre godinu dana. Mnogi poznati sportisti su primali ORTHOKIN terapiju a medju njima i Rafael Nadal i Kobi Brajant. Šta je ORTHOKIN terapija? ORTHOKIN je obogaćeni krvni serum, dobijen iz krvi pacijenta, koji nakon prerade sadrži u sebi blokator interleukin 1, koji je uzročnik bola u obolelom zglobu i na mestu povrede mišića, tetive ili ligamenata. Pored toga, sadrži i faktore rasta i odbrane organizma, što dovodi do oporavka oštećene hrskavice u zglobu i povređenih struktura. Ova metoda je u potpunosti biološka i ne koristi ništa drugo osim vlastitih endogenih proteina i faktora zarastanja. Kako se primenjuje? Na početku procesa ORTHOKIN terapije, uzima se 40 ml krvi pacijenta, za jedan zglob, i obrađuje pod posebnim uslovima. Tako obrađen serum, u kome je pojačano prisustvo blokatora bola i faktora zarastanja, ubrizgava se u zglob ili povređeno (obolelo) mesto u razmaku od pet do sedam dana u pet doza. Prva doza se daje odmah, a ostale se zamrzavaju. Smrznuta plazma se može upotrebiti i do godinu dana. Istovremeno se mogu lečiti i po dva zgloba, kada se uzima 80 ml krvi. Indikacije za primenu ORTHOKIN terapije Osteoartroze kolena, kuka, ramena, lakta i skočnog zgloba, traumatske povrede hrskavice zgloba, traumatske rupture mišića i tetiva, posebno Ahilove tetive (česta povreda kod sportista), patološke promene tetive i ligamenata, 80

Autologna terapija bola – ORTHOKIN Kada se ORTHOKIN terapija ne preporučuje? Ne preporučuje se u toku akutne infekcije, povišene temperature, nedelju dana posle uzimanja antibiotika, ili četiri nedelje posle vakcinacije.

Brigadni general, prof. dr Zoran Popović

Nus pojave kod primene ORTHOKIN terapije Zbog svog endogenog izvora (vlastiti serum bolesnika) ORTHOKIN terapija se dobro podnosi i sporedni efekti nisu poznati. Povremeno, sporedni efekti mogu biti prouzrokovani samom injekcijom. lumboishialgija, druga zapaljenjska i posttraumatska stanja. Efekti terapije Smanjuje se ili uglavnom nestaje bol u zglobu (posebno noćni bol) povećava njegova pokretljivost. Poboljšanje se oseti posle nekoliko dana od primene, a ono je dugotrajno. Što je manje oštećenje hrskavice, to će pozitivni rezultati poboljšanja trajati duže. Na ovaj način se mogu odložiti ili potpuno izbeći hirurške intervencije na zglobovima ukoliko se s lečenjem počne na vreme.

Gde se može dobiti ORTHOKIN terapija? Ministarstvo zdravlja Republike Srbije odborilo je terapiju Autolognim kondicioniranim serumom - ORTHOKIN, kao novu zdravstvenu tehnologiju. ORTHOKIN terapiju u licenciranoj zdravstvenoj ustanovi provode samo specijalno edukovani ORTHOKIN licencirani doktori. Licencirane zdravstvene ustanove nabavljaju medicinske proizvode, kao i ostalu potrebnu opremu od licenciranog distributera u Republici Srbiji. Na Reumatološkoj klinici u Beogradu u toku je studija o ACS (ORTHOKIN) u koju je uključeno osam pacijenata. Licencirane ustanove u kojima se može primiti ORTHOKIN terapija: 1. Poliklinika “Voždmedik”, Kumodraška 121, Beograd (prof. dr Zoran Popović), 011 - 3988 - 111 2. Poliklinika “Milmedik”, Gospodar Jevremova 47, Beograd, (dr Miodrag Zorić), TEl. 011 - 2612 - 326 3. ORTO-MD Specijalna ordinacija za ortopediju (doc. dr Dušan Marić), Futoški put 1, Novi Sad, Tel. 064 - 2564 -125 4. Fizio-centar BG (dr Vladan Stevanović), Španskih boraca 3, Novi Beograd, Tel. 066 - 88 29 094 5. Specij. boln. za rehabilitaciju Gornja Trepča (dr Lidija Obradović Bursać), Gornja Trepča bb, Tel. 032 822 063 6. Specij. boln. za rehabilitaciju Banja Koviljača (dr Zoran Grujić), Park br. 4, Tel 015 895 296.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

iokarditis je bolest srčanog mišića, izazvna inflamacijom, koja je najčešće posledica infektivnog procesa. Pojam “miokarditis” je prvi upotrebio Sobernhajm 1937. godine. Međutim, zapaljenje miokarda ne podrazumeva samo ranu fazu “akutog miokarditisa” jer je prihvaćeno da dilatativna kardiomiopatija može da predstavlja posledicu hronične upale miokarda izazvane virusnom infekcijom inflamatorne kardiomoiopatije (DCMi), koji se karakteriše miokarditisom uz disfunkciju miokarda. Miokarditis je najčešće izazvan virusnom infekcijom, ali može biti uzrokovan i hipersenzitivnošću na lekove, zračenjem, hemikalijama ili drugim toksičnim agensima. Kliničke manifestacije su u rasponu od asimptomatskog stanja sa tranzitornim elektrokardiografskim promenama do fulminantnog stanja sa teškom dilatativnom kardiomiopatijom, malignim aritmijama, srčanom insuficijencijom i smrtnim ishodom. Kod nekih bolesnika miokarditis simulira akutni infarkt miokarda sa bolom u grudima, elektrokardiografskim promenama i povišenim miokardnim enzimima. Etiologija i prevalenca Više vrsta kardiotropnih virusa je identifikovano u miokarditisu i DCMi. Kod bolesnika sa DCMi se često nalaze parovirus В19, humani herpes virus tip 6 (HHV-6), enterovirusi (npr. Coxsackie virus), adenovirus i Ebstein-Bar virus (EBV). U zemljama u razvoju su česti miokarditis i DCMi nevirusne etiologije (Borelija, Šagasova bolest, difterija). Evolucija od miokarditisa do DCMi se događa kod oko 20% bolesnika u toku prve tri godine od akutne infekcije, ali najčešće u prvim nedeljama bolesti. Incidenca virusnih miokarditisa je 131/milion osoba godišnje (za DCM je 29/milion osoba godišnje). Ako se uzme u obzir da se perzistentna virusna infekcija može utvrditi kod oko 60% bolesnika sa DCM, predviđa se incidenca od oko 80/milion. Genetika Genetska predispozicija može da utiče na povećanu podložnost prema kardiotropnim virusima i/ili hroničnom zapaljenju miokarda kao odgovoru na virusnu infekciju. Osobe sa HLA-DR4 haplotipom češće obolevaju od miokarditisa i DCMi [3]. Međutim, nasleđivanje određenih mutacija i interferencija sa genima modifikatorima identifikovanih kod porodične 82

Miokarditis Branislav D. Živanović, Specijalistička poliklinika PROFMEDIKA-SIMEUNOVIĆ, Beograd

forme kardiomiopatija ne podrazumeva obavezno imunološki patomehanizam. Skoro jednako visoka incidenca DCMi je registrovana kod pacijenata sa porodičnom DCM i kod njihovih asimptomatskih rođaka i onih sa nefamilijarnim oblikom DCM. Klinička slika Nalaz je nespecifičan u odnosu na etiologiju bolesti i najčešće uključuje nelagodnost u grudima, simptome srčane insuficijencije, palpitacije, ali i sinkope, i iznenadnu srčanu smrt (SCD). Bolesnici sa akutnim miokarditisom prethodno mogu da osećaju simptome slične gripu ili gastrointestinalnoj infekciji. Postoje dve različite kliničke prezentacije akutog miokarditisa. Prilikom nastajanja akutnog fulminantnog miokarditisa bolesnici se žale na iznenada nastale simptome srčane insuficijencije (dispnea, periferni edemi)i njihovu brzu progresiju (u toku nekoliko časova do nekoliko dana do edema pluća). Leva komora se progresivno uvećava i slabi pa je neophodna inotropna terapija a nekada i mehanička potpora (LVAD). Funkcija leve komore u akutnom fulminantnom miokarditisu se najčešće dramatično popravlja i može se čak potpuno normalizovati u

kasnijoj fazi bolesti, nakon eliminacije virusne infekcije i izlečenja miokarditisa. Akutni fulminantni miokarditis je ređi od akutnog nefulminantnog miokarditisa. Pacijenti sa akutnim nefulminantnim miokarditisom obično imaju tegobe slične angini pektoris uz elevaciju/depresiju ST segmenta ili inverziju T talasa, kao i povišen nivo CK-MB/ troponina, što oponaša akutni infarkt miokarda u odsustvu koronarne bolesti. Nivoi CK i troponina se obično normalizuju u toku 60 h. CRP je često povišen. Globalna sistolna funkcija je najčešće očuvana u akutnom nefulminantnom miokarditisu iako se često vide poremećaji regionalne pokretljivosti zidova i dijastolna disfunkcija miokarda. Pored toga, ehokardiografski se može videti perikardni izliv i edem zida. Koronarna bolest se isključuje koronarnom angiografijom, mada vazospazam koronarnih arterija može biti izazvan prilikom nastajanja akutnog nefulminantnog miokarditisa. Lečenje miokarditisa Lečenje miokarditisa i DCM/DCMi uključuje lečenje srčane insuficijencije (ACE inhibitori, blokatori ATI receptora, betablokatori, diuretici, antagonisti aldosterona, digitalis; transplantacija srca u terminalnom stadijumu). Pored toga, resinhronizacija srca i primena LVAD omogućuju duže preživljavanje bolesnika sa teškom DCM/DCMi. Primarna prevencija SCD se zasniva na kriterijumima SCD-Heft studije: hronična srčana insuficijencija, NYHA>II i LVEF<35%. Kod bolesnika sa akutnim miokarditisom je čest spontani oporavak funkcije leve komore. Takve bolesnike treba lečiti simptomatski i pratiti neinvazivnim metodama barem tokom faze kada su povišeni nivoi CK-MB/troponina (EKG, holter, ehokardiografija). Međutim, ako se funkcija leve komore progresivno pogoršava i pored terapije srčane insuficijencije, mora se uzeti u obzir i dodatna imunomodulatorna terapija. Kod ovih bolesnika je potrebno uraditi endomiokardnu biopsiju (EMB) uz imunohistohemijsku procenu inflamacije, molekularno-biološko dokazivanje

Z D R AV S T V O - S R B I J A

kardiotropnih virusa, kao i antimiocitna antitela u krvi i njihovu funkcionalnu aktivnost. Prognoza i ishod Miokarditis se spontano povlači kod oko 80% bolesnika, ali prospektivne studije su pokazale lošu prognozu bolesnika sa DCMi sa desetogodišnjim preživljavanjem od 45%, najviše kao posledicu manifestacija srčane insuficijencije ili SCD. DCM i DCMi i dalje predstavljaju jednu od najčešćih indikacija za transplantaciju srca. Klinička slika i miokarditisa i DCMi je veoma raznolika kao što je i njihova prognoza. Trenutno, nijedan klinički parameter se nije pokazao korisnim za predviđanje evolucije od miokarditisa do DCM/DCMi. Čak i LVEF, koja u ishemijskoj bolesti srca služi kao značajan prediktivni factor, kod akutnog miokarditisa ima izgleda suprotan prognostički uticaj. Pored toga, maksimalni nivoi troponina i keratin fosfokinaze u akutnom miokarditisu u poređenju sa infarktom miokarda, nemaju nikakvu prognostičku vrednost. Histološke i morfometrijske analize EMB nemaju prediktivnu vrednost. Suprotno tome, imunohistološke analize, posebno prezistentne virusne infekcije, ali i hronične intramiokardne inflamacije, su povezane sa lošom prognozom kod bolesnika sa DCM. Zaključak Često pitanje koje većina pacijenata postavi lekaru u svakodnevnoj praksi (posebno roditelji kada su pacijenti deca) je kako da se što pre i efikasnije problem locira i rešava? U radu su navedena brojna tehnička, tehnološka i farmakološka poboljšanja i mere koje dovode do brže dijagnoze i efikasnijeg lečenja. Brojne nove informacione tehnologije omogućavaju širu komunikaciju, kao i efikasniju edukaciju kadrova koji se bave ovim ozbiljnim problemom. Posebno je važno istaći nove informacione tehnologije koje objektivizuju procenu preparata uzetih endomiokardnom biopsijom i bojenih različitim tehnikama, a koje čine objektivnijom procenu stepena zahvaćenosti i faze infekcije. Prava dijagnoza u najvećem procentu slučajeva dovodi i do efikasnog lečenja. Savremeni terapijski pristupi se desetak godina unazad primenjuju u većini zemalja zapadne Evrope. Želja nam je da se što pre započne s primenom savremenih terapijskih protlokola i kod nas. 83

Uređuje: prof. dr Elizabeta Ristanović

ZD ZR DARVAS V TV SO T V- O C R-N SA RGBOI RJ A

Podgorica, 27. marta 2014.

Žužan Jakab u posjeti Crnoj Gori

Regionalna direktorka Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu gospođa Žužan Jakab od 26 - 28. marta 2014. godine boravila je u prvoj zvaničnoj posjeti Crnoj Gori. Tokom dvodnevnog boravka u našoj zemlji gđa Jakab imala je niz sastanaka sa ministrima u Vladi, kao i sa predstavnicima EU i UN. Razgovarala je i sa predsjednikom Vlade Milom Đukanovićem. Na sastanku je, kako je saopšteno iz Vlade, poručeno da Crna Gora usvaja standarde savremenog zdravstvenog sistema te da može biti dobar model. Premijer Đukanović je zahvalio Jakabovoj na podršci i uspješnoj saradnji, koja je doprinijela unapređenju zdravstvenog sistema Crne Gore. On je, dodaje se, naglasio da Crna Gora usvaja standarde koji treba da nas učine dijelom savremenog evropskog zdravstvenog sistema, sa ciljem podizanja kvaliteta zdravstvene zaštite. - Jakabova je iskazala pohvale za reforme sprovedene u oblasti zdravstva, ističući da Crna Gora može biti dobar model, naročito u oblasti primarne zdravstvene zaštite. SZO pozdravlja politiku Vlade u ovoj oblasti, cijeneći činjenicu da je zdravstvo i unapređenje stanja u toj oblasti među prioritetima Vlade - kaže se u saopštenju. Ministar zdravlja Miodrag Radunović i regionalna direktorka Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu Žužan Jakab potpisali su 27. marta 2014. dvogodišnji sporazum o saradnji između Ministarstva zdravlja i Regionalne kancelarije SZO za Evropu. Ministar Radunović je nakon potpisivanja tog dokumenta istakao da je njegova vrijednost 650.000 dolara, ali da tu nije uračunata ekspertska i tehnička podrška SZO. - Sa aktivnostima koje smo imali i potpisivanjem ovog sporazuma stavili smo prioritete koje ocrtavaju strateške projekcije Ministarstva zdravlja o hroničnim nezaraznim bolestima, mentalnom zdravlju i upotrebi opojnih droga, preveniranju nasilja nad djecom, smanjivanju povreda, 84

reproduktivnom zdravlju i zaštiti majki, novorođenčadi, djece i adolescenata. Takođe, u prioritete spadaju i životna sredina i zdravlje, kao i socijalne determinante – rekao je Radunović. On je istakao i da bi Zakon o zdravstvenoj zaštiti trebalo da bude usvojen u Skupštini prije sezone godišnjih odmora. Regionalna direktorka SZO za Evropu Žužan Jakab pozdravila je reformu zdravstva u Crnoj Gori i optimizaciju bolničkog sektora. - Novi zakon, koji je u procedure, o aktivizaciji bolničkog sektora bitan je i zapravo za Crnu Goru ne postoji alternativa, jer se njime pacijent stavlja u centar pažnje, odnosno njegove potrebe – kazala je Jakabova. Kada je u pitanju zdravlje nacije, prema riječima Jakabove, pozitivno je to što se produžio životni vijek, ali zdravstveni sistem ne samo u našoj zemlji, već u cijeloj EU i dalje opterećuje broj preuranjenih smrti koje izazivaju kardiovaskularne i respiratorne bolesti te kancer.

Ona je poručila i da je procenat bruto domaćeg proizvoda (BDP) koji se izdvaja za zdravstvo u Crnoj Gori adekvatan. Napomenula je da treba više investirati u prevenciju, kako ne bismo imali opterećenje hroničnim nezaraznim bolestima, kao i da su razvojni pravci crnogorskog zdravstva u skladu sa onim što propagira SZO.

Komesar za ljudska prava Savjeta Evrope

Razgovor sa Nilsom Mužnieksom

Ministar zdravlja prof. dr Miodrag Radunović razgovarao je 19. marta ove godine sa Nilsom Mužnieksom, komesarom za ljudska prava Savjeta Evrope, koji je boravio u zvaničnoj posjeti Crnoj Gori. Glavne teme sastanka bile su prenatalno određivanje pola, zdravstvena zaštita Roma i prava LGBT osoba u Crnoj Gori. Ministar Radunović upoznao je komesara Mužnieksa da monitoring odnosa među polovima u posljednje dvije dekade ukazuje na pad stope rađanja i poremećaj ravnoteže među polovima na rođenju, u smislu predominacije muškog pola i to u odnosu 109 muške na 100 ženske novorođenčadi.

U cilju suzbijanja ove pojave, kako je istakao prof. dr Radunović, u posljednih nekoliko godina Crna Gora je donijela značajan set zakona u oblasti zdravstva, od kojih nekoliko definiše i jasan odnos države prema odabiru pola prije začeća i rođenja. - Pored dobrog zakonskog okvira, koji sa više aspekata štiti osnovna ljudska prava i zabranjuje prenatalnu selekciju pola, u okviru javnog zdravstvenog sistema organizovana je centralizovana služba za medicinsku genetiku, a genetska istraživanja obavljaju se i u nekoliko privatnih zdravstvenih ustanova. Kroz kontinuirani monitoring i jačanje mehanizama kontrole primjene zakonske regulative u svim segmentima zdravstva u Crnoj Gori i kroz podizanje senzitivnosti opšte javnosti o ozbiljnosti i posljedicama neravnoteže među polovima na rođenju, Ministarstvo zdravlja stvara ambijent za smanjenje i eliminaciju zloupotrebe genetskih ispitivanja u svrhu selekcije pola prije rođenja i žrtvovanja zdravog potomstva - naglasio je ministar zdravlja prof.dr Miodrag Radunović. Na sastanku je bilo riječi i o zdravstvenoj zaštiti Roma. Ministar Radunović je istakao da Ministarstvo zdravlja aktivno participira u donošenju strateških nacionalnih dokumenata koji se tiču RE populacije u dijelu koji se odnosi na prava na zdravstvenu zaštitu, kao i da su Romi u Crnoj Gori potpuno integrisani u sistem zdravstva i imaju sva prava na zdravstvenu zaštitu kao i domicilno stanovništvo. Prof. dr Radunović upoznao je komesara da Ministarstvo zdravlja ima veoma dobru saradnju sa NVO koje se bave pravima Roma, da njihovi predstavnici aktivno učestvuju u izradi svih strateških dokumenata, koji se tiču njihovih prava u ostvarivanju zdravstvene zaštite, kao i da su u saradnji sa organizacijom HELP obučena četiri romska medijatora, koji rade na zdravstvenom prosvjećivanju Roma, upoznaju ih da imaju prava na zdravstvenu zaštitu i obezbjeđuju im kontakt sa izabranim doktorom. Govoreći o pravima LGBT osoba u Crnoj Gori, ministar Radunović je naveo da je Ministarstvo zdravlja potpisalo Memorandum o saradnji sa NVO LGBT Forum „Progres“ i da je u završnoj fazi pripreme Pravilnik o rodnoj konfirmaciji, u čijoj izradi su participirali i predstavnici LGBT organizacija. Komesar za ljudska prava SE ocijenio je da je Crna Gora u svim ovim oblastima napravila ozbiljne pomake i da u prilog tome govore podaci i informacije koje je dobio od ministra Radunovića. Gospodin Mužnieks i ministar Radunović izrazili su nadu da će se nastaviti, inače,

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

veoma dobra saradnja crnogorskih institucija sa Savjetom Evrope.

Razvoj službi i mentalnog zdravlja

Twinning light projekat

Drugi Nadzorni komitet Twinning light projekta, koji je posvećen poboljšanju zaštite mentalnog zdravlja kroz pružanje podrške Ministarstvu zdravlja Crne Gore u sprovođenju Nacionalne strategije unapređenja mentalnog zdravlja, održan je u Podgorici 21. marta 2014. godine, u organizaciji Resursnog centra za mentalno zdravlje i Instituta Trimbos - holandskog Instituta za mentalno zdravlje i bolesti zavisnosti, koji je za potrebe ovog projekta angažovalo Ministarstvo zdravlja, socijalne zaštite i sporta Holandije. Učesnici skupa bili su pomoćnik ministra zdravlja prim. dr Mensud Grbović sa saradnicima, članovi delegacije Evropske komisije, predstavnici Psihijatrijske klinike u Podgorici, Specijalne psihijatrijske bolnice u Kotoru i stručnjaci koji rade u sektoru mentalnog zdravlja u Crnoj Gori. Cilj ovog projekta u Crnoj Gori je poboljšanje zaštite mentalnog zdravlja kroz pružanje podrške Ministarstvu zdravlja Crne Gore u sprovođenju Nacionalne strategije unapređenja mentalnog zdravlja, a kroz ciljano jačanje kapaciteta i unapređenje sistema mentalnog zdravlja u Crnoj Gori. Ovaj projekat je zajednički poduhvat delegacije Evropske unije u Crnoj Gori, Ministarstva zdravlja Crne Gore, koje je korisnik ovog projekta, kao i Trimbos instituta. Tokom prethodnih šest mjeseci projektom za koji su opredijeljena sredstva u iznosu od 250 000,00 Eur ostvareni su sljedeći rezultati: • Pružena je podrška u osnivanju Nacionalnog centra za unapređenje mentalnog zdravlja u Crnoj Gori, čiji je cilj obezbjeđivanje kontinuirane podrške sistemu zaštite mentalnog zdravlja, nadgledanje sprovođenja reformi i praćenje napretka u oblasti mentalnog zdravlja u Crnoj Gori. Centar je osnovalo Ministarstvo zdravlja, a na njegovom čelu je dr Aleksandar Tomčuk; • Sprovedena je obuka srednjeg medicinskog kadra iz svih službi mentalnog zdravlja u zemlji za pružanje savremene njege, zasnovane na dokazima, po modelu njege Fleksibilnog asertivnog liječenja u zajednici (FACT); • 18 medicinskih sestara/tehničara iz Crne Gore je edukovano za trenere, uz kontinuirani nadzor i podršku njihovih holandskih kolega. Treneri koji su prošli ovu obuku će biti od neprocjenjivog značaja za dalju kontinuiranu edukaciju kako u zemlji, tako i u ovom dijelu regiona. Ovaj projekat je obuhvatio još nekoliko važnih aktivnosti na nivou države: povećanje dostupnosti kognitivno-bihejvioralne terapije i terapije za porodice osoba sa mentalnim poremećajima;

traženje modela za poboljšanje međusektorske saradnje i dijaloga sa civilnim društvom kroz uključivanje aktera iz sektora socijalne zaštite, zdravstvenog i sektora pravosuđa u procesu dalje implementacije novog modela njege; razvoj kliničkih smjernica za ključna pitanja kao što su depresija i profesionalno sagorijevanje zaposlenih u oblasti mentalnog zdravlja, davanje preporuka za unapređenje nastavnog plana i programa predmeta koji se tiču mentalnog zdravlja za sestrinski kadar i buduće ljekare. Kroz realizovane aktivnosti ovog projekta iniciran je početak novog savremenog koncepta razvoja službi i servisa mentalnog zdravlja u našoj državi koje će se svakako nastaviti u cilju dostizanja evropskih standarda i mogućnosti pružanja kvalitetnog tretmana licima s mentalnim problemima kakav oni i zaslužuju. Na sastanku je postignut dogovor da delegacija Evropske komisije, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, radi na obezbjeđivanju sredstava kako bi se nastavilo sa implementacijom započetih servisa.

Povodom 2. aprila Svjetskog dana osoba sa autizmom

Sastanak sa dr Fabriciom Olearijem Generalni direktor Direktorata za bioetiku i

međunarodnu saradnju dr Mira Jovanovski-Dašić i generalni direktor Direktorata za zdravstvenu zaštitu dr Mensud Grbović razgovarali su sa dr Fabriciom Olearijem, predsjednikom Istituta Superiore di Sanita (ISS) Italije, koji je u skladu sa Sporazumom o saradnji između ISS i Instituta za javno zdravlje Crne Gore boravio u dvodnevnoj posjeti Crnoj Gori. Na sastanku je istaknuto da ISS namjerava da sprovede i predloži Evropskoj komisiji projekat strukturiran u četiri grane: procjena prevalence, identifikacija biomarkera i faktora rizika za podršku kliničke evaluacije, kliničke studije i prekliničke, kako bi se postavila osnova za rano otkrivanje i javno-zdravstvene politike za obrazovanje i upravljanje osoba sa autizmom. I Crna Gora će se uključiti u projekat za autizam. Učesnici sastanka, povodom 2. aprila - Svjetskog dana osoba sa autizmom, podsjetili su da se radi o veoma složenom razvojnom poremećaju koji se javlja tokom prve tri godine života. Na osnovu činjeničnih podataka, dobijenih naučnim istraživanjem, danas autizam nije rijetka pojava, a ukoliko se u obzir uzima cio spektar autističnih poremećaja, ova vrsta poremećaja obuhvata 0,6% ukupne populacije. U Evropi postoji oko 5 miliona osoba sa autizmom. Zaključeno je da države treba da obezbije-

de osobama sa autizmom pristup adekvatnoj dijagnostici i zdravstvenoj zaštiti, a u skladu sa međunarodno priznatim standardima. Osobama sa autizmom takođe se mora obezbijediti pristup standardnim servisima zdravstvene zaštite, a u skladu sa njihovim potrebama i u mjeri u kojoj su ti servisi dostupni opštoj populaciji, kako bi naše društvo bilo društvo jednakih šansi za sve. Na sastanku su, pored dr Fabricija Olearija učestvovali dr Luca Rosi i dr Boban Mugoša, direktor Instituta za javno zdravlje Crne Gore.

Zdravstvena zaštita u PZU

Dr Kenan Hrapović, direktor Fonda ZO CG

Shodno zaključku Vlade i aktu Ministarstva zdravlja od 26.3.2014. godine, Fond za zdravstveno osiguranje je od 1. aprila 2014. godine svojim osiguranicima omogućio direktno ostvarivanje zdravstvene zaštite u 14 privatnih zdravstvenih ustanova sa kojima je zaključio ugovore, bez potvrde, ako se usluga ne ostvari u roku od 30 dana u javnim zdravstvenim ustanovama. Ministarstvo zdravlja, ulažući dodatne napore, obezbijedilo je uslove da građani direktno i bez nalaza Konzilijuma Kliničkog centra Crne Gore, ostvare zdravstvenu zaštitu u privatnim zdravstvenim ustanovama, sa kojima Fond ima potpisan ugovor za operativne procedure, ukoliko se one ne mogu obaviti u roku od 90 dana u javnim zdravstvenim ustanovama. Spisak privatnih zdravstvenih ustanova sa kojma Fond za zdravsteno osiguranje ima potpisan ugovor nalazi se na sajtovima Fonda i Ministarstva zdravlja. Ministarstvo zdravlja je, u cilju bolje informisanosti građana, obavezalo sve javne zdravstvene ustanove da na svojim sajtovima postave spisak umreženih privatnih zdravstvenih ustanova, kao i da ga istaknu na vidnim mjestima u svim zdravstvenim objektima. Podsjećamo da u ovom momentu, shodno potpisanim ugovorima sa Fondom, građani besplatnu zdravstvenu zaštitu u privatnim zdravstvenim ustanovama mogu ostvariti u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u oblasti pedijatrije (nefrologija, pulmologija, hematologija) i fizikalne medicine, a na sekundarnom i tercijarnom nivou u oblasti kardiologije, urologije, ortopedije, oftalmologije, gastroenterologije, vaskularne hirurgije i vantjelesne oplodnje. 85

GODINA VII BROJ 56. APRIL 2014.

Z D R A V S T V O

uština evolucije živih bića je sledeća: Događaju se nasumične mutacije gena jedinke koje stvaraju nove strukture. One mogu biti nekorisne i štetne ali, nekada, mogu biti korisne za jedinku. Jedinka sa novom strukturom podleže prirodnom odabiranju, koje dovodi do preživljavanja samo najadaptabilnijih na datu životnu sredinu. Preživele jedinke imaju svoje potomke, tj. jedino one prenose gene. Ovim mehanizmom, kroz dugo vreme, stvaraju se nove vrste. Pri tome, stečene osobine tokom života se ne nasleđuju (Darvin), suprotno shvatanju Lamarka i Lisenka da se nasleđuju. Naime, koncept nasleđivanja stečenih osobina tokom života ne može da objasni kako se ova nova osobina utisne u genom spermatozoida ili jajne ćelije da bi se prenela na potomke. Shodno tome, žirafa ima dug vrat, ne zbog toga što ga je istezala da bi dohvatila krošnje visokog drveća (lamarkizam i neolamarkizam - lisenkizam) već ga je stekla primarnom mutacijom gena (darvinizam). Epigenetika govori o uticajima faktora sredine na genetsku strukturu modelovanjem eksprimiranja gena. Konačni fenotip je, dakle, rezultat sadejstva genetike i epigenetike. Evolucionom učenju se danas, naročito u SAD, suprotstavlja kreacionizam. Naime, njegova osnovna kritička primedba na evoluciju je, na primer, ‘’kako se nasumičnim mutacijama može stvoriti komplikovani i svrsishodni organ vida’’? Kada danas konstruišemo fotoaparat (koji je daleko manje komplikovan od oka), imamo prethodni dizajn, tj. uputstvo. Shodno tome, i za stvaranje bioloških struktura potreban je Tvorac i njegov inteligentni dizajn. Komparativno evoluciono sagledavanje stvaranja organa vida kod evoluciono nižih i viših životinja je, međutim, pokazalo da se prvo stvara grupa ćelija koje samo razlikuju svetlost od tame. Kasnije, korak po korak, tokom miliona godina, stvara se konačno komplikovani organ vida. Kao rezultat evolucije (ili kreacionizma) stvaraju se ODRŽIVE a ne idealne nove strukture, tj. strukture sa mnogim nedostacima, ali sposobne za život i razmnožavanje, tj. prenošenje i mutiranih gena. Homo sapiens (mudri čovek), poreklom iz Afrike od pre 200.000 godina, bio je lovac, ribolovac, skupljač plodova i ratnik, stalno u pokretu, (polu)gladan i kratkog životnog veka. Okruženje mu 88

Prof. dr Vladimir Kanjuh, akademik SANU i inostrani član ANURS, održao je 14.marta 2014. predavanje na Internacionalnom simpozijumu iz ehokardiografije, na Jahorini, 14.-16.mart 2014.

Koronarne arterije

od evolucione nesavršenosti do epigenetske preopterećenosti U 2-3 nastavka, Medicicom će ekskluzivno objaviti članak o evolucionim nesavršenostima Homo sapiens-a i njihovom značaju za medicinu uopšte, kardio-vaskularnu patologiju i posebno za aterotrombozu srčanih arterija.

je bilo: Surova klima, zverinje i međusobna borba raznih grupa do kanibalizma. Preživljavao je zahvaljujući životu u grupi, vatri, kamenoj sekiri i nožu od kosti. Imao je ‘’štedljiv gen’’ (thrifty gene), koji skladišti mast i time omogućava preživljavanje u gladnim periodima. Za razliku od majmuna, ima neprekidnu seksualnu aktivnost a ne samo sezonu parenja. Pri tome, samo jedna vrsta majmuna praktikuje najčešći ljudski misionarski položaj prilikom koitusa. Bio je, međutim, i umetnik! O tome svedoče slike bizona iz pećine Altamira u Španiji 15.000 - 10.000 god. p.n.e. Radi veće uverljivosti slike, pećinski slikar je koristio i izbočine zida

pećine da bi naglasio izbočine delova tela bizona! (Slika 1, izvor Google 2014) Takođe, ideal plodnosti žene bila mu je žena tipa Vilendorfske venere, tj.mala figura (11,1cm) od krečnjaka obojenog crvenim okerom, koja potiče iz 24.000-22.000 god. p.n.e, nađena 1908. u paleolitskom nalazištu u Donjoj Austriji. Naglasak je na velikim oblinama, nema lica ali ima ‘’frizuru’’, male ruke postavljene iznad velikih dojki (Slika 2, izvor Google 2014). Za razliku od našeg opisanog pretka, Homo sapiens 21.veka (vrsta koja je zavladala planetom Zemljom) ima sasvim malo izmenjeni genom, ali jako izmenjenu životnu sredinu i način života. Drugim rečima, postoji nesklad između genoma i životne sredine i načina života. U okruženju mu je: globalno zagrevanje; veća radijacija; devastacija vazduha, zemljišta i vode; prenaseljenost; hrana od genetski modifikovanih biljaka i životinja, itd. I on je lovac - skupljač ali ne hrane, nego informacija u elektronskoj šumi podataka. Vodi sedentarni, ali i ‘’velociferični’’ način života (Gete: velocitas + Lucifer, tj. brzina + đavo = “Brzina je đavolji posao’’). Ishrana mu je neadekvatna, tj. preobilna (količinski i kalorijski), koristi četiri vrste ‘’belog’’: Mast, so, šećer i belo brašno. Puši, konzumira alkohol i uživa droge. U tom smislu je još rimski pesnik Tito Lucrecio Caro u svom spisu ‘’De rerum natura’’, 98 -54 god. p.n.e. napisao: ‘’Tum penuria deinde cibi languetia leto membra dabat, contra nunc rerum copia mersat’’ (‘’Ranije je nedostatak hrane dovodio do gladovanja, a danas nas pogađa preobilna ishrana’’).

Z D R A V S T V O Slika 1. Bizon iz Altamire

Slika 2. Vilendorfska venera

Slika 6. Poslati crteži Homo sapiens para u svemir Misijom Pionira 11. Wikimedija 2014.

Slika 3. Slika konja na zidu pećine Lascaux u Francuskoj 17.000 god. p.n.e. Google, 2014.

Slika 4. Skeleti Homo sapiens-a i majmuna primata. Google, 2014.

cilju reprodukcije. Zbog toga je protiv upotrebe kondoma (uprkos sidi!); ne dozvoljava abortus jer poštuje život od samog njegovog početka (ali ne poštuje se odluka trudnice!) i ne dozvoljava razvod (ne poštuje se sloboda odluke supružnika!). Islam, s druge strane, ima inferiorni odnos prema ženi! Postavlja se pitanje: Kakva je budućnost genoma homo sapiensa? Očigledno je da današnji genom sve više postaje delom neadekvatan za 21.vek i još više za buduće vekove. Takođe, kroz dugi vremenski period genom se i kvari zbog sve većeg nagomilavanja štetnih mutacija. Ipak, za utehu (?), matematičari su izračunali da nećemo iskvariti svoj genom do neupotrebljivosti pre nego što naše promenjeno ‘’veliko crveno sunce’’ proguta i sprži Zemlju (ako ne pobegnemo na Mars ili negde dalje). Nastavak u sledećem broju: Morfološkofunkcionalne evolucione nesavršenosti homo sapiensa. Slika 5. Tabela prethodnika čoveka

Zbog svega toga su nastale tzv. bolesti civilizacije: hipertenzija, gojaznost, metabolički sindrom, aterotromboza, diabetes melitus tipa 2, bolesti zavisnosti (pušenje duvana, alkohol, droge)

i pušački rak pluća. Mnogim savremenim verujućim ljudima upražnjavanje seksa je opterećeno sugerisanim grehom. Naime, hrišćanstvo (naročito Katolička crkva) odobrava seks samo u 89

N M K

oktorska disertacija je pisani dokumenat na osnovu koga kandidat dokazuje da je svojim originalnim istraživanjem doprineo znanju. Projekat doktorske disertacije treba da obrazloži istraživački problem i cilj istraživanja (tj. da se navede glavno pitanje), metode koje će se primeniti u istraživanju i prezentuje kratak pregled literature koja je osnova za to istraživanje. U ovom članku su data uputstva za pisanje projekta doktorske disertacije. Ključne reči: Doktorska disertacija, izrada projekta, mentor, odbrana projekta. Uvod Doktorska disertacija je pisani dokument na osnovu koga kandidat dokazuje da je svojim originalnim istraživanjem doprineo znanju. Kandidat koji pred komisijom naučnika javno odbrani taj formalno dostavljen rad, ispunjava glavni zahtev za sticanje titule doktora nauke. On time dokazuje da je sposoban za samostalan naučnoistraživački rad. Doktorat ima sedmovekovnu tradiciju (1), a uveden je po uzoru na udruženje zanatlija s namerom da nosioci akademskog znanja dobiju određena prava i privilegije. Priprema majstora redovno se završavala izradom odgovarajućeg predmeta ili dela koje bi pregledala komisija stručnjaka. Zanatlije su majstorskim zvanjem štitile svoje veštine i svoje znanje. Osnivanjem akademskih centara, doktorat je postao simbol određenih dostignuća i zaštitnik statusa doktora. Naziv disertacija dolazi od latinske reči dissertare, diskutovati. Ponekad se u našem jeziku umesto disertacije koristi izraz »teza«. Taj semantički problem nastaje stoga što je osnov disertacije, a i magistarskog rada, (hipo)teza koja se javno bavi. Predlog Silobrčića (2) da se semantika pojednostavi te da koristimo izraze doktorska, magistarska, habilitaciona ili diplomska teza nije prihvatljiv jer bi to vodilo nesporazumima, posebno u stranim zemljama. Reč thesis na engleskom označava rad koji je neophodan za sticanje magistarskog stepena, a dissertation rad za sticanje doktorata (Webster’s New World Colleage Dictionary, Fourth Edition, 2001). Diplomski rad i magistarski rad su pogodniji izrazi od »diplomske teze« i »magistarske teze«. Pošto je doktorska disertacija samostalno i originalno naučno delo kojim kandidat dokazuje da je sposoban za samostalna istraživanja, mentor i komisija naučnika koji vode i ocenjuju kandidata nastoje da on ovlada znanjem i veštinama koje su potrebne istraživaču dotične oblasti. U pitanju su različite sposobnosti, od identifikovanja naučnog problema i planiranja istraživanja do analize rezultata, uklapanja u postojeće 90

Objavljeno u Pedijatrija danas 2009;5(2):185-190

Kako napisati projekat doktorske disertacije Rajko Igić

saznanje i pisanje naučnog saopštenja. Da bi se to lege artis izvelo, kandidat je u permanentnom kolegijalnom odnosu s mentorom i ostalim članovima komisije koju izabira fakultet da oceni projekat (temu) doktorske disertacije i vodi istraživanje. Na većini univerziteta komisija za ocenu teme i kandidata istovetna je s onom pred kojom se ocenjuje i brani doktorat. Osim tri člana sa istog fakulteta, obično se biraju još dva člana iz drugih ustanova. Cilj ovog članka je da se ukratko iznesu uputstva za pisanje projekta doktorske disertacije. Pripreme Kandidat najpre identifikuje područje koje ga interesuje. Paralelno s proučavanjem literature sužava se područje sve dok se ne odredi odgovarajući istraživački problem (3). Posle izbora problema, procenjuje se njegov značaj i daje radni naslov. Problem se razrađuje, postavljaju se radne hipoteze, određuju ciljevi istraživanja, kompletiraju podaci o literaturi, načini se dizajn projekta, kompletiraju referencije i konačno piše poslednja verzija projekta. Projekat ne bi trebalo da sadrži više od 30 stranica pisanih dvostrukim proredom (slova od 12 pt), uključujući ilustracije, preliminarne rezultate i referencije. Izgled projekta Pošto je svrha doktorske disertacije da prikaže originalan i vredan doprinos znanju, komisija za ocenu projekta doktorske disertacije treba da stekne sledeća uverenja (4): 1. da je problem jasno, logički i koncizno postavljen, 2. da su hipoteze ili pitanja jasna i da se mogu adekvatno testirati ili pružiti od govor na postavljena pitanja, 3. da hipoteze ili istraživačka pitanja proi zlaze iz prikazane literature, 4. da su metodi dobro izabrani, 5. da je pravilan izbor populacije ili uzorka i da ne postoje etička ograničenja prema ispitanicima ili da se poštuju norme koje štite laboratorijske životinje,

6. da se predviđa dobra provera varijabli, 7. da su dobro planirani metodi analize podataka,

8. da je struktura rečenice i punktuacije

korektna i da su referencije ujednačeno ispisane, 9. da je predloženo istraživanje originalno, na očekivanom akademskom nivou i da bi moglo biti prilog postojećem znanju. Imajući u vidu navedeno, kandidat se u svim fazama izrade projekta konsultuje s mentorom, a povremeno i s članovima komisije te vrši unapređenja pre njegove odbrane. Odbrana projekta doktorske disertacije pred komisijom jeste još jedna prilika da se nedostaci planiranog istraživanja otklone. Delovi projekta Danas se veoma retko projekat doktorske disertacije piše na dve-tri stranice. Na većini univerziteta takav projekat sadrži između 20 i 30 stranica teksta, uključujući i referencije. Međutim, projektu se često dodaju prilozi (appendix) - detaljan opis originalnih metoda, anketni listovi i sl. Nema jedinstvenog izgleda projekta doktorske disertacije, on obično sadrži sledeća poglavlja: naslov, rezime, uvod, problem i cilj istraživanja, prikaz literature, postupci, preliminarni rezultati i literatura. Ponekad se prilozi dodaju projektu, a problem i cilj istraživanja se ne pišu uvek u posebnom poglavlju već u poglavlju »uvod«. Mnogi projekti sadrže poglavlje pod nazivom »očekivani značaj planiranih istraživanja« (5). Naslov projekta treba da je kratak (do 15 reči), tačan i informativan. U naslovu ne treba stavljati nepotrebne reči, poput »prilog poznavanju«, »eksperimentalno istraživanje« i slično. Najbolje je pri izboru konačne verzije načiniti čitav niz mogućih naslova pa izabrati najbolji. Uvod ima za cilj da upozna čitaoce s predmetom: u njemu se kazuje o čemu se planira istraživanje; taj deo teksta treba da pobudi interes čitaoca kako bi rado nastavio s čitanjem, da sazna više o

N M K

planiranom istraživanju. Na kraju uvoda je samo naznačen problem, a čitalac će se u nastavku (obično je to posebno poglavlje) detaljno upoznati s problemom i ciljem istraživanja. Hipoteze ili pitanja se postavljaju s namerom da sugerišu rešenje problema ili da ukažu na odnos specifičnih varijabli. Postavljene hipoteze moraju biti takve da se mogu testirati (6). Bez formulisanja hipoteze, eksplicitnih ili implicitnih, istraživač često samo gubi vreme jer obavlja istraživanja koja nemaju usmerenje. Ali, ako istraživač traži direktan odgovor na postavljena pitanja, onda ne moraju formalno navoditi hipoteze. Hipoteze ili pitanja nalažu da se postave odgovarajući ciljevi rada. Cilj vodi generisanju podataka na osnovu kojih će se testirati hipoteza ili odgovoriti na postavljeno pitanje. Prikaz literature varira zavisno od zahteva mentora i uputstava za izradu projekta doktorske disertacije. Većina mentora smatra da dobar prikaz područja istraživanja doprinosi boljem planiranju rada, tj. boljem projektu. Kompletan revijski prikaz područja će se ionako na kraju načiniti, pa mnogi smatraju da ga je bolje delom navesti na samom početku kada to koristi i kandidatu i komisiji. Revija literature nije samo nabrajanje publikacija već iznošenje činjenica, ideja, teorija, pitanja i hipoteza (4). Tu sastavljač razmatra područje, koristi referencije i citira važne autore i kritične koncepte. Čitalac treba da stekne utisak da je taj prikaz pisao dobar poznavalac područja i da u tom tekstu nađe elemente koji potvrđuju da je predloženo istraživanje potrebno. Značajnu prekretnicu u proceni publikovanih dokaza pruža metod metaanalize (6). Taj metod, u kome se baza podataka statistički analizuje, omogućava značajnu objektivnost u proceni publikovanih radova, a to vodi boljem usmerenju istraživanja. U poglavlju »postupci« opisuju se dizajn, uzorak i metodi. Dizajn istraživanja je ukupan plan prema kome se izvodi istraživanje. On predviđa izvođenje delova istraživanja značajnih za dobijanje objektivnih, pouzdanih i validnih podataka. Rezultati dobijeni prema dizajnu istraživanja pružiće informacije na osnovu kojih će se proveriti hipoteze i teorije ili odgovoriti na pitanja što su postavljena u projektu. Metodi se u projektu navode ukratko. Uz njih se razmatra i obrazlaže zašto je odabran dati metod, ako ih je više raspoloživih. Ovde se opisuje populacija ili uzorak, navodi se način izbora uzorka i način sakupljanja i obrade podataka. Referencije se navode rednim arapskim brojevima, prema redosledu navođenja u tekstu. One se obično pišu po ugledu na publikaciju »Index Medicus«, vodeći

računa da ih ne bude više od četrdeset. U principu, treba citirati radove iz časopisa, a izbegavati monografije i pogotovo udžbenike. Potreba za naknadnom revizijom projekta i izbegavanje nekih neugodnosti Ponekad posle realizacije projekta ne dođe do adekvatnih odgovora ili drugi autori u međuvremenu objave podatke koji daju rešenje za problem koji je kandidat izučavao. U takvoj situaciji, ili projekat trpi značajnu naknadnu reviziju ili kandidat ne može da (od)brani disertaciju. Da bi se sprečile neke od neugodnosti vezane za odbranu disertacije, sve veći broj univerziteta toleriše ili čak favorizuje drugačiji pristup izrade doktorske disertacije. Umjesto da kandidat najpre odbrani disertaciju, a zatim publikuje vredne rezultate, dozvoljava mu se da tokom njene izrade publikuje radove (s mentorom i drugim saradnicima). U tom slučaju, kandidat u disertaciju unosi svoje publikacije i tek dovršene, nepublikovane, rezultate. Rano publikovanje odgovara kandidatu jer isključuje mogućnost da prioritet pripadne drugim istraživačima i da odbrana disertacije bude ugrožena. Dodatni razlog za ovaj pristup je to što izrada doktorske disertacije obično traje 5-6 godina, a ustanove koje finansiraju istraživanje na vreme traže od mentora izveštaje o publikovanju. Ako se dozvoli rano publikovanje rezultata doktorske disertacije, projekat se obično piše kada je kandidat već dobio niz rezultata koji ulaze u samu disertaciju i on sadrži opširnije po glavlje o preliminarnim rezultatima. Epilog Progres nauke odvija se na dva načina (7): postepenim nagomilavanjem informacija (koje nazivamo »činjenicama«) i skokovitom integracijom činjenica, što vodi postavljanju novog zakona, teorije, paradigme ili koncepta. Sakupljanje činjenica u skladu sa opšteprihvaćenom teorijom ili paradigmom spada u tzv. »normalnu nauku«, ali se vremenom otkrivaju podaci koji se ne uklapaju u postojeću teoriju. Takve anomalije obično vode nastanku nekoliko novih teorija (period »krize«) u pokušaju da se anomalije objasne. Konačno, opet jedna teorija sve objasni i to je »revolucija« u odnosu na prethodnu teoriju. U novoj teoriji, nauka ponovno prikuplja podatke sve dok se ne pojave nove anomalije koje vode nekolikim teorijama i novoj — revolucionarnoj — teoriji (Slika 1). Ti su naučni ciklusi često veoma dugi; dešava se da i više generacije naučnika učestvuju u jednom ciklusu.

Teorija/Theory ↓ Normalna nauka/Normal science ↓ Anomalije/Anomalies ↓ Krize/Crisis ↓ (Revolucija) /Revolution ↓ Nova teorija/New theory Slika 1 Progres nauke se odvija u ciklusima Figure 1 Cycle of the scientific progress

Teorije o nastanku bola pogodan su primer za progres nauke u ciklusima (8). Dekartova »Specificity Theory« je vladala sve do 1965. godine kada je, posle nekoliko insuficijentnih teorija, postavljena »Gate Control Theory«. Međutim, anomalija koju nije mogla da objasni ova teorija — fantomski bol ispod proseka kičmene moždine — uskoro je (1990. godine) dovela do nove teorije o nastanku bola »neuromatrix«. Dekart je pre više od tri veka načinio prvu veliku naučnu revoluciju kada je izneo teoriju da je naše telo kao mašina te ga treba pomoću eksperimentalnih metoda izučavati. Ta je teorija snažno i dugo pokretala istraživanja u anatomiji i fiziologiji. Danas se u nekim oblastima mnogo brže dolazi do novih teorija. Tako su dve teorije o nastanku bola nastale u kratkom razmaku, a u molekularnoj biologiji »Central Dogma« - teorija po kojoj informacije teku od nukleinskih kiselina do proteina (DNK→RNK→protein), ali ne obrnuto — brzo je ispravljena jer su proteini neophodni za ubrzanje toka informacije (9). Dakle, sinteza proteina i nukleinskih kiselina je u kružnom odnosu. DNK → RNK → protein U doktorskim disertacijama obično se generišu činjenice u okviru normalne nauke, a ređe se otkrivaju anomalije koje mogu uzdrmati postojeći koncept ili teoriju. Činjenice koje se u tim istraživanjima ustanove ulaze u posed nauke samo ako se publikuju i tako postanu dostupne naučnoj javnosti (10). Nažalost, mnogi doktori nauka prestaju s istraživanjima onog momenta kada odbrane disertaciju. U nauci ostaju samo oni koji i dalje dolaze do novih činjenica. Zbog ograničenih sredstava za nauku, posebno u malim i siromašnim zemljama, treba voditi računa da se izgradi takav sistem naučnog finansiranja koji će obezbediti da istraživanja vode i vrše najsposobniji i produktivni doktori nauka. 91

N M K

Strah od smrti u palijativnoj nezi

Zahvalnost Dr Slavica Žižić (Beograd) i dr Sanja Milutinović (Čikago/Beograd) pročitale su rukopis i dale korisne sugestije. Literatura 1. Maiden H. Orgin of universities and academic degrees. London: J. Taylor; 1935. 2. Silobrčić V. Kako sastaviti i objaviti znanstveno djelo. Zagreb: JUMENA; 1989. 3. Igić R. Kako se pišu saopštenja o medicinskim istraživanjima. Sarajevo: Veselin Masleša; 1980. 4. Mauch JE, Birch JW Guide to the successful thesis and dissertation. New York: Marcel Dekker; 1998. 5. Igić R. Uputstva za pisanje doktorske disertacije i magistarskog rada. Tuzla: Medicinski fakultet; 6. 1991. 7. Asher W Educational psychology, research methodology, and meta-analysis. Educational Psychologist. 1990;25:238. 8. Kuhn TS. The structure of scientific revolutions, 2nd ed. Chicago: University Chicago; 1970. 9. Melzack R. Anatomy and physiology of pain: clinical correlates. In: Waldman AP editor. Interventional pain management. Philadelphia: Saunders; 1996. p. 1-9. 10. Lodish H, Baltimore D, Berk A, Zipursky SL, Mat-sudaira P, Darnell J. Molecular cell biology, 3rd. New York: Scientific American; 1995. 11. Igić R. Publication in peer-reviewed medical journals. J BUON 2006;11:40510.

Mr sc. Jasmina Radojlović, predavač u Visokoj medicinskoj školi ‘’Milutin Milanković’’, Beograd Prof. dr sc. med. Nela Đonović, redovni profesor Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu

mrt je biološki neizbežan završetak ljudskog života. Taj završetak i subjektivno i objektivno može biti vrlo težak i bolan. Postavlja se pitanje ko treba u takvim slučajevima da pruži pomoć i u čemu se ona sastoji? Kako i gde priuštiti svima dobru smrt? U poslednje vreme postali smo još svesniji poteškoća vezanih za umiranje, jer je nestala i porodična podrška zbog raslojavanja proširene porodice i zaposlenosti svih preostalih članova. Vlastitu smrt ne možemo ni da zamislimo, a čim pokušamo konstatujemo da smo posmatrači. U suštini, niko ne veruje u svoju smrt. U podsvesti je svako od nas uveren u svoju besmrtnost. Kako je zapazio francuski istoričar F. Arijes, tek od 19. veka u Evropi je smrt prestala da bude ukroćena. Čovek se više nije fatalistički mirio sa smrću. S rastom ravnodušnosti prema religiji, nemirenje sa prestankom života dramatično je potisnulo i ravnodušnost prema smrti. Ali od sredine 20. veka žalost se opet potiskuje. Kako? Tako što se smrt sve više pomera iza kulisa. S pojavom javnih bolnica, umiranje je izmešteno iz svakodnevice doma, jer je prisustvo bolesnika sve više opterećivalo ukućane. Ovo izmeštanje ojačalo je svetovno tumačenje smrti. Tuga se počela svladavati u sve užem krugu, lekar je postao privilegovani i moćni „sveštenik smrti” u modernim društvima, a država je preuzela monopol kod registracije i regulacije sahranjivanja. Promene u poimanju smrti nisu pravolinijske nego ciklične. Danas u Nemačkoj 65% ljudi umire u bolnicama, 25% u domovima, a samo 10% u kućnom okruženju (prema izveštaju u vestima ‘’BBC News’’, 2013.). Lekari koji rade u praksi gotovo se svakodnevno suočavaju sa strahom od smrti. Ona je sveprisutna kod pacijenata, članova porodice i prijatelja obolelih. Svojom blizinom, smrt nameće razmišljanje o njoj. Strah se tom prilikom redovno javlja. Prihvatanje smrti u takvim situacijama je retkost. Za ljude koji nisu imali kontakta s osobama sa psihološkim problemima uvek je iznenađujuća činjenica da je kod njih strah od smrti obavezan pratilac ostalih problema. Psihijatrijski bolesnici svakodnevno se suočavaju sa ovim srahom, usled visokog stepena anksioznosti ili depresivnosti. Mnogi koji pripadaju kategoriji psihički zdravih lju-

di bar jednom u životu susreli su se sa ovim strahom na isti takav iracionalan način – način koji onemuogućava distanciranje od njega i koji stvara osećanje preplavljanosti, zbunjenosti i bespomoćnosti. Interesantno je da istraživanja straha od smrti, istina, prilično retko sprovođena, ukazuju na jednu stvar: on je sveprisutan u svim narodima, kod ljudi svih nivoa obrazovanja, uzrasta i pola. Izgleda da je strah od smrti opšti pratilac života. Interesantno je i da su istraživanja pokazala da se kod ljudi koji više vrednuju sebe, odnosno imaju veće samopoštovanje ili ono što psiholozi nazivaju ‘’narcističkim ulaganjem u sebe’’ – ulaganjem energije u dobru sliku o sebi, svestan strah od smrti češće javlja. Isto tako, on se javlja češće i kod ljudi koje odlikuje pasivnost, nasuprot onim koji zauzimaju aktivnu ulogu u kreiranju svog života i oblikovanju svog okruženja. Posmatrajući ukupan broj psihologa u svetu i raznolikost tema kojima se oni bave, mali broj njih posvetio je ozbiljnije pažnju ovom fenomenu. Kako su se sa njime najčešće sretali klinički psiholozi tokom ličnog rada i rada s klijentima, gotovo i da nema objavljenog rada koji se ove teme tiče, a potiče iz neke druge oblasti psihologije. Međutim, i u okviru kliničke psihologije mišljenja o strahu od smrti su podeljena. Prema jednoj teoriji, strah od smrti je «poklopljen», odnosno nesvestan tokom većeg dela života, i sve što rade, ljudi rade da bi se sklonili od njega. Jedna grupa istraživača smatra da je strah od smrti prirodni fenomen, prisutan u svakom čoveku od rođenja pa do poslednjeg dana. Prema njima, gotovo cela psihička struktura izgrađena je na tananom ‘’poklopcu’’ koji služi zatvaranju pitanja koja bi se tokom celog života neminovno nametala, a koja su vezana za konačan kraj života. Prema njima, ovaj ‘’poklopljeni i sakriven’’ strah je osnova nagona za samoodržanjem. Strah od smrti je ‘’poklopljen’’, odnosno nesvestan tokom većeg dela života i sve što rade, ljudi rade da bi se sklonili od njega. Zato se ljudi često ponašaju kao da su besmrtni – ne razmišljaju o vremenu koje im je ostalo, o smislu onoga što rade ili konačnom

N M K

cilju svog života. U trenucima psihološke labilnosti, ili direktnog suočavanja sa smrću, ovaj poklopac popušta i ljudi se nalaze u situaciji da se suoče sa svojim prirodnim strahom, stalno prisutnim u osnovi svoje ličnosti. Zato se strah od smrti javlja kod psihijatrijskih bolesnika. On predstavlja pokazatelja da psihička struktura osobe nije dovoljno čvrsta da bi održala potisnutim ono što je kod zdrave osobe potisnuto u nesvesni deo ličnosti. Druga grupa autora zauzima drugačiji stav: Strah od smrti nije urođen, on se javlja sa razvojem osobe i usko je vezan sa nagonom smrti o kome je Frojd govorio. Interesantno je da Frojd tokom svog života nije mnogo govorio o strahu od smrti. On ga je najčešće u svojim radovima povezivao sa Tanatosom - nagonom smrti, ili svodio na druga osećanja – osećanja krivice i depresivnosti. Zbog toga se često kasnije spekulisalo da je strah od smrti bio jedan od problema sa kojima se i sam suočavao. Međutim, neki od njegovih sledbenika radili su na razrađivanju njegove teorije u ovoj oblasti. Prema njima svi strahovi posledica su neadekvatnog odnosa deteta i njegovog okruženja tokom detinjstva. Dobar odnos s majkom ili drugom osobom koja je detetu najbliža, stvoriće zdravu osnovu, i u periodu kada deca stiču svest o smrti (kako istraživanja pokazuju, između devete i desete godine života) biće u mogućnosti da je prihvate kao sastavni deo života koji, iako izaziva određeno osećanje nelagodnosti, ne predstavlja opasnost za urušavanje psihičke strukture i razvoj psihičkih poremećaja. Tokom ranog detinjstva deca nemaju jasnu predstavu o smrti. Konačan kraj života je nešto što intelektualno oni teško mogu da shvate. Ipak, neki nesvesni strah od uništenja, prema većini autora, postoji. Detinjstvo se oduvek prihvatalo kao bitan period u razvoju kapaciteta osobe da se kasnije suoči sa razvojnim zadacima. Suočavanje sa pojmom smrti za dete postaje moguće oko desete godine, kada intelektualno dostiže nivo na kome može shvatiti pojam konačnosti života. Do tada strahovi se ispoljavaju kroz fobije, ponekad i paniku, ali uvek vezanu za konkretnu situaciju, koju je iz očiju deteta nemoguće povezati sa smrću. U adolescenciji postoje velike razlike među mladima kada je u pitanju pogled na smrt. Kod nekih je izraženo prisutan strah – najčešće kod onih koji su imali traumatska iskustva ili smrti u porodici, dok se kod drugih, potpuno suprotno tome, razvija potpuna bezbrižnost i nesvestan, iracionalan stav da se njima ništa ne može dogoditi. Ovi odnosi prema smrti su krajnje kolebljivi u periodu adolescencije i kod iste osobe mogu se menjati iz jedne u drugu krajnost tokom samo jednog dana. Nakon toga, u zrelom dobu, kod većine ljudi postoji čudnovato odsustvo svesnosti o smrti i strahu od nje. Ona isplivava samo u situacijama psihičke labilnosti, nakon perioda intenzivne ne-

izvesnosti ili uznemirenosti. U dobu starosti, strah od smrti se javlja u sklopu brojnih drugih teškoća koje dolaze – od zdravstvenih do suočavanja sa smrću bliskih ljudi, prijatelja i rođaka iz iste generacije, iako strah od smrti nije prisutan svesno tokom većeg dela života Strah od smrti je pretočen u konkretne strahove: • Strah od bola i patnje - Mnogi ljudi se plaše da će prilikom umiranja osetiti strahovite bolove i patnju. Ovaj strah je uobičajen kod mnogih zdravih ljudi i često je prisutan kod pacijenata koji su u terminalnoj fazi malignih bolesti ili drugih bolnih bolesti. Strah od nepoznatog - Smrt je krajnja nepoznanica. U ljudskoj prirodi je želja da se sve razume i da smisao svetu, ali smrt se nikada ne može u potpunosti razumeti. • Strah od nepostojanja - Mnogi ljudi se plaše da će prestati da postoje posle smrti. Ovaj strah nije ograničen samo na nereligiozne ili ateiste. Mnogi vernici takođe brinu da njihovo verovanje u zagrobni život nije stvaran posle svega. • Strah od večne kazne - Opet ovo verovanje nije vezano samo za vernike. Ljudi iz svake verske sekte, pa čak i nereligiozni, uopšte mogu da strahuju da će oni biti kažnjeni za ono što su uradili - ili nisu - ovde na zemlji. • Strah od gubitka kontrole - Ljudska priroda traži kontrolu nad situacijama. Smrt je nešto što je izvan naše oblasti kontrole, što je veoma zastrašujuće za mnoge. Neki ljudi će pokušati da održe neku kontrolu nad smrću sa izuzetno pažljivim preventivnim ponašanjem i rigoroznim zdravstvenim kontrolnim pregledima. • Strah od šta će biti sa voljenima, verovatno najčešći strah od smrti kod novih roditelja, samohranih roditelja i staratelja je strah od onoga što će se desiti sa članovima porodice nakon njihove smrti. Napredak medicine i tehnologije intenzivne nege terminalno obolelih omogućio je da lečenje traje relativno dugo. Dobra strana – produžava se život, ublažavaju se bolovi i druge tegobe izazvane slabljenjem vegetativnih funkcija. Loša strana – bolesnik je istrgnut iz svoje domaće sredine, stiže u bezličnu atmosferu, priključen na cevi i aparate, okružen ljudima koji svoje verbalno komuniciranje sa pacijentom svode samo na najneophodnije. Od lične sklonosti lekara ili medicinske sestre zavisi koliko će uneti topline u te površne odnose s bolesnikom. Ni članovi porodice ne mogu ni po najliberalnijem režimu poseta, u atmosferi odela, naći spokoj, potrebu za nekoliko iskrenih reči, pogodnih u toj prilici. Nega umirućih bolesnika postaje sve značajniji problem zdravstvene nege. Izvestan stepen strepnje, nelagodnosti i napetosti povezan sa idejom o smrti prisutan je kod svih ljudi. Ona postaje intenzivnija ukoliko se veže za konkretnu situaciju u kojoj smrt bli-

ske osobe ili lična smrt usled bolesti postane izvesna. Tada ona nosi sa sobom brojne izmešane osećaje: od tuge, žaljenja, osećanja bespomoćnosti, preko kratkotrajne želje za osvetom, uznemirenosti do preplavljujućih misli, osećanja besmisla i gubitka kontrole. Međutim, ona je i tada ograničenog trajanja. Posle perioda koji većina autora ograničava na šest nedelja ova osećanja, a pre svega strah od smrti, značajno gube na intenzitetu i prepuštaju glavnu reč pokretačkim silama koje na čoveka deluju prirodno tokom života. Stalno prisutna tema smrti u medijima možda može predstavljati vid imunizacije ljudi na pojam smrti, ali ne može im dati odgovore na pitanja do kojih sami dođu prilikom suočavanja sa njom niti ih podstaći i voditi na putu prihvatanja svoje konačnosti i smisla ličnog razvoja u njoj. Epikur: ‘’Strah od smrti je nepotreban, jer ako nešto ne doživljavamo ili ne možemo doživeti, onda to ne može za nas biti dobro ni zlo. Strah od smrti je tako bezrazložan, jer dokle mi postojimo nema smrti, a kad smrt dođe nas više neće biti’’. Smrt jeste velika nepoznanica i, ma koliko bila izvesna, u životu prosečnog čoveka razmišljanje o njoj ostaje po strani, sve do trenutka suočavanja sa njom. Literatura Arambašić, L. (2005). Gubitak, tugovanje, podrška. Zagreb: Naklada Slap. Berger, D. (1993). Psihologija obolelih od malignih hematoloških bolesti. Beograd: Naučna knjiga. Berger, D. (1997). Zdravstvena psihologija. Beograd: Društvo psihologa Srbije. Bowers, M. (1964). Counseling the dying. New York: Nelson. Coleman, D. (Ed.) (2008). Responding to the challenge of cancer in Europe (pp. 209–226). Ljubljana: Institute of public health. Goldman, A. (1998). Care of the Dying Child. Oxford University Press. Grassi., L. (2008). The role of psycho-social oncology in cancer care. In Hasanbegović, E. (2008). Život sa djetetom koje ima rak, Penn Tuzla: Tuzla. Kissane, D. (2002). Family Focused Grief Therapy: A Model of Family-Centered Care During Palliative Care and Bereavement. Buckingham: Open University Press. Kissane, W. (2006). Family Focused Grief Therapy: A Randomized Trial in Palliative Care and Bereavement. American Journal of Psychiatry, 163, 1208–1218. Klikovac, T. (2007). Psycho-Oncology in Serbia – Present Status and Future Directions (metaphorically said: „A story about nothing“). Abstracts of 9th World Congress of Psycho-Oncology, London, United Kingdom, pp. 89. Kubler-Ross, E. (1969). On death and dying. New York: Macmillan Mitić, M. (1997). Porodica i stres. Beograd: Institut za psihologiju – Izdavačko preduzeće Žarko Albulj. Sarafino, E. P. (1994). Health Psychology – Biopsychosocial Interactions, 2nd. ed. New York: Wiley. Suinn, M. (1999). Cancer patients and their families: readings on disease course, coping and psychological interventions. Washington, DC: American Psychological Association. Vlajković, J. (1992). Životne krize i njihovo prevazilaženje. Beograd: Nolit. Vukotić, D. (2008). Distres kod onkoloških pacijenata u terminalnoj fazi bolesti. Neobjavljena magistarska teza odbranjena na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Walsh, F. (1991). Living Beyond Loss. New York: Norton.

N M K

d najranijih vremena čovek se bavio sakupljanjem plodova, kasnije počinje da koristi kamen ili neko drugo oruđe, a još kasnije bavi se lovom i ribolovom, a posle i pripitomljavanjem i gajenjem životinja. U neolitu (mlađe kameno doba, period između 4500 i 3500 god. p.n.e) ljudi su gradili u močvarnim predelima, uz obale reka i jezera, sojenice - kuće na kolju ili sohama (u Italiji poznate pod imenom teramare) i bavili se ribolovom. Iz tog perioda pronađeni su ostaci udica i drugih oruđa koja su korišćena za ribolov. U nas najstariji primerci koštanih udica su nađeni kod Lepenskog vira (6000-7000), Vinče (5000) a u blizini Obrenovca – Stubline – Grabovac nađeni su tegovi od pečene gline za mreže kao i harpuni napravljeni od rogova jelena. Sušenje i soljenje ribe poznavali su Egipćani, Feničani i dr. Prve zakonske propise iz oblasti ribarstva pronalazimo u Kini, period 2100 god. p.n.e, koji su se odnosili na vreme kada se sme uzimati riblja ikra iz vode. Aristotel (384-322 god. p.n.e), grčki filozof, koji je poznavao biologiju, anatomiju i ishranu, opisao je 116 vrsta riba. Osnivač modernog ribarstva Pjer Belon – Pierre Bellon – je posle 1555. godine objavio Istoriju riba. Njegovi radovi o ribama se nalaze u velikom Gestnerovom zborniku Historia animalium, najvažnijoj knjizi o životinjama u Evropi toga vremena. Karl Line (1707-1778), švedski botaničar i istraživač, opisao je 2600 vrsta riba. Dr Josif Pančić 1814-1888. je napisao dve knjige: Ribe u Srbiji koju je objavio 1860. i Nešto o ribarstvu u Srbiji, objavljenoj 1885. Riba je u srednjem veku mnogim evropskim narodima bila važnija u ishrani od mesa, a posebno onima koji su živeli duž obala reka i mora i bavili se ribolovom. U to vreme trgovina ribom je bila značajna privredna grana. Najviše se trgovalo s haringom - Clupea harengus. Do XII veka Švedska je bila vodeća zemlja u snabdevanju jednog dela Evrope haringom u vreme posta. Hansa, trgovačka asocijacija, preuzima monopol i drži ga sve do 1500. godine kada doživljava slom iz razloga što se haringa neobjašnjivo izgubila. Pronalaze se novi izvori i putevi snabdevanja, Nova Fundlandija i Island, pa se pored haringe uvozi bakalar – Gadus morrhua i losos Salmo salar. Gradski statut grada Kotora iz 1301 u čl. 324 posvetio je veliku pažnju prodaji ribe i mesa. Riba je prodavana na kotorskom trgu, na posebnoj klupi – in scamnum – Škanj, i za to se plaćala taksa. Gradske vlasti su 1426. naredile da se riba ulovljena u Bokokotorskom zalivu može prodavati samo u Kotoru. Deo ulovljene ribe grad je davao srpskom dvoru, a kasnije je doneta odluka da mesto ribe 94

U ishrani ljudi, religiji, obredima i zakonskim propisima u XIX veku

Riba

(piscis)

Dr sc. vet. med. Zoran D. Jevtić, naučni saradnik

naknada bude u novcu. Prodaja ribe u Budvi obavljana je u opštinskoj ribarnici tek pošto bi sudije i nabavljači zadovoljili potrebe opštine. Preprodaja ribe je bila zabranjena. Uredbom iz 1306. godine grad Dubrovnik je propisao da riba doneta u ribarnicu može biti prodavana preko celog dana do uveče, a posle tog vremena prodaja preostale te ribe je bila zabranjena. U slučaju prestupa prodavac bi izgubio i svu preostalu količinu ribe. U Dečanskoj povelji nalazimo podatak da je bespravni ribolov na Plavskom jezeru kažnjavan kaznom u vrednosti od šest volova. U spisu sa kraćim higijenskim propisima iz opšte dijetetike za svih 12 meseci (Prizrenski zbornik, XVI vek), preporučuje da se u aprilu upotrebljavaju sve vrste ribe, povrće i jagnjetina, a u oktobru, kada su noći duže, kuvano lišće praziluka, pečena riba, a za piće slatko vino. U rukopisu „Skazanije o pištah čelovječeskih i koju polzu tvorjet i koja vračevanija sut v nih i kako podobajet jasti i bljusti se“ (pretpostavka da je to prevod grčkog spisa Syntagma de alimentarium facutatibus Simeona seata) nalaze se objašnjenja o vrstama hrane za ljude, koje su koristi od nje, kako utiče na zdravlje, kako je upotrebljavati u ishrani i kako je treba čuvati. Govori se i o značaju ribe u ishrani i podeli riba po mestima gde se nalaze, u tri grupe: Ribe koje žive ispod kamenja, ribe koje žive u tekućoj vodi i one koje žive u mulju (lošijeg kvaliteta zbog mirisa na tinju i ustajalu vodu). „Zdrava riba se poznaje po tome što joj je telo sjajno, koža tanka a meso ima sladak ukus. Takva riba je dobra za ishranu i utiče na stvaranje dobre krvi.“ Pored toga što je riba kao hrana oduvek privlačila pažnju ljudi, ona je našla svoje mesto u različitim religijama, običajima i verovanjima. Afrodita, grčka boginja lepote, je bila prikazana u obliku ribe. Riba je našla mesto i u horoskopu, a tri haringe sa krunama na glavi se nalaze na grbu opštine u Ševeningenu. Riba je i simbol Hrista. Na grčkom jeziku ICHTHYS znači riba I-Isus; CH-Hristos; TH-Teos-Bog; Y-Ios-sin; S-Soter- spasitelj što znači Isus Hristos božji sin spasitelj. Kod mnogih naroda riba je simbol duše jer se smatra da je ona inkarnacija duše predaka. U okolini Đevđelije postojalo je verovanje da bremenita žena ne bi trebalo da jede riblju

glavu, ili glavu govečeta, da ne bi rodila dete sa dve glave, a u Vlasenici (BiH) su verovali da ne treba da jede ribu „jer će dete biti balavo“. U cilju zaštite od uroka, zlih očiju i zlih sila pravljene su amajlije, koje su se nosile oko vrata ili su bile ušivane u odeću. Naš narod je u amajlije stavljao razne predmete koje je donosio iz svetih mesta na istoku kada je odlazio na hodočašće, najčešće malo svete zemlje iz Palestine, delove grančica i komadiće ribe iz reke Jordan. U Risnu su žene ribara, prilikom bogatog ulova u toku večeri, zapretale u pepeo rep najveće ulovljene ribe, kako bi domaćin opet imao dobar ulov. U Ulcinju su prikivali deo kostura - rep ribe na magaze, kuće pa i na manje brodiće. Kada bi ribar krenuo u ribolov, na ostrvu Mljetu, i sreo nekoga ko bi ga zlim okom pogledao tog dana nije odlazio jer, po verovanju, ne bi imao uspeha u ribolovu. U selu Maljkovcu, niški srez, se veruje „kada se ko počudi na uhvaćenoj ribi“, ribar više neće moći ništa uloviti. Sanjati ribu, znači štetu. Na osnovu praćakanja ribe, narod je predviđao kišu. A u mnogim zemljama sveta, posebno u Aziji gde su trusna područja, razne vrste riba su pokazivale veliku uznemirenost pred pojavu zemljotresa - neobične seobe, napuštanje dubina, bacanje na obalu, haotično kretanje. U Budisavljevićevom kodeksu iz 1811. godine (sadrži 64 recepta hipokratsko galenskog karaktera), u jednom receptu za lečenje mukavice životinja Agalactija infectioza caprarum - presušenje mleka kod koza i ovaca, treba osušiti ribu lastavicu, istucati je u prah, pomešati je sa solju i sve to dati životinji da pojede. U Indiji i Cejlonu udice su bile najstarije platežno sredstvo. Kod Misiraca i drugih naroda, konzumiranje ribe je bilo dozvoljeno samo u vreme zadušnica. Za Badnji dan, kao ritualna hrana, smatrani su riba, med, orasi i kupus. Ta jela nalazimo i u vreme posta i daća, pa se iz tog razloga riba u našoj religiji dovodi u vezu sa donjim svetom. U Austriji za božićne praznike bio je običaj da se umesi riba od testa. U mediteranskim zemljama riba kao simbol mogla je da se nađe na grobovima kako

N M K

hrišćana, tako i neznabožaca, kao ukras na vazama i peharima koji su stavljani u grobove pored pokojnika. Ribe nalazimo na freskama i mozaicima / leteće ribice koje se praćakaju u moru – minojska kultura u Knososu – Minos, kralj Krita. Oko 100. god. p.n.e. Sergius Orata je osnovao i uredio prvo uzgajalište ostriga. Ubrzo nastaju i veštački ribnjaci – piscinae u kojima su prvo čuvane a potom i uzgajane slatkovodne ribe. Kuće bogatih ljudi pored mora su imale bazene u koje je kanalima dovođena morska voda gde su čuvane razne vrste morskih riba posebno murine - Muraena helena (njihov ujed je bio otrovan, ali meso veoma ukusno i cenjeno) i piškore – morski čikovi Petromyzon marinus. Rimljani su veoma cenili somove iz Nila. U Pomoravlju je ribarstvo bilo veoma razvijeno zbog postova koje je naša pravoslavna crkva propisivala. Iz Gračaničke povelje saznajemo da je kralj Milutin svoje ribnjake na reci Nerodimki poklonio manastiru. Vizantijsko poslanstvo je 1299, prilikom dolaska u Srbiju kod kralja Milutina, bilo ugošćeno ribom. Postoji podatak da je župan Vukosav, sa sedištem u Paraćinu, darovao selo Nevidovo (danas Vidovo) sa ribarima manastiru Svete Bogorodice u Lešju (istočno od Paraćina kod Donje Mutnice). U Srbiju je uvožena morska riba začinjena želatinom – piscis in zelatina, morski plodovi hobotnice, oktopodi i suva i usoljena riba. Riba je bila veoma cenjena i prisutna na dvorskim trpezama u vreme postova, slava, prilikom svečanih dočeka uvaženih gostiju i u drugim svečanim prilikama. Prilikom dolaska jednog od dubrovačkih poslanstava 1387. godine, uoči Božića, u Kruševac na dvoru kneza Lazara bili su ugošćeni „debelom ribom iz Dunava“. Sa Dunava, riba je dopremana živa do prestonice u buradima sa vodom. Ohridska pastrmka je transportovana u Dubrovnik, Veneciju i dalje u buradima s medom. Koliko je riba bila cenjena i prisutna u ishrani ljudi, kao i na dvorovima, vidimo i u narodnim pesmama. U narodnoj pesmi Marko Kraljević i Đemo Brđanin u kojoj stoji: „još da imaš ribe od Orida“.

Pa on uze ribe sa Orida, Ode pravo bijelu Prilipu, te on slavi svoga svetitelja“... u pesmi „Ženidba kralja Vukašina“: „kroz nju teče zelena Bojana po njoj pliva riba svakojaka, kad god hoćeš, da je taze jedeš“... Prilikom ženidbe despota Đurđa Branko-

vića na svadbenoj trpezi servirane su rečne i morske ribe, sipe, hobotnice i usoljena ikra – bottarga – kavijar (Turci su je nazivali havijar od persijskog kav-jar što znači kolač radosti). U vreme austrijske okupacije Beograda 1717-1739. u ishrani su korišćene sledeće vrste ribe: štuka, som, kečiga, manić, pastrmka, linjak, sušeni bakalar (štok fiš). Morska riba je stizala iz Grčke. U vreme Turaka, u periodu od 1742. godine, reke u kojima se lovila riba izdavane su u zakup, a prihod je odlazio u carsku kasu. Ribolovne bare do 1830. bile su spahijski prihod, a potom postaju državni monopol. U nekoliko pisama, prvom od 19. februara 1817. iz Šapca, Jevrem Obrenović obaveštava Dimitrija Georgijevića, nadziratelja kneževog konaka, o hvatanju i dovođenju Sime sa drugom u Šabac, kao i o donetoj ukvarenoj ribi za koju ne treba kriviti Cenću, niti od njega uzimati novac za naknadu. U drugom pismu od 1. decembra 1817. iz Beograda, Georgije Papazoglu obaveštava kneza Miloša o poslatim tefterima, ribi i nekim tavilima - obligacijama. U trećem pismu, od 24. aprila 1820. iz Adakale, Abdurahman-paša obaveštava kneza Miloša o fermanu za ribolov i želji da se sličan ferman izda za ovdašnje građane. U četvrtom pismu, od 22. marta 1824, Milosav Zdravković-Resavac obaveštava Simu Milosavljevića-Paštrmca o pošiljci dve torbe puževa i sveže ribe... Knjaz Miloš je 1833. na Vidovdan, prilikom posete Kruševcu radi osvećenja crkve Lazarice i formiranja lokalne vlasti, naručio da se za ručak, za pratnju od 1000 ljudi, spremi pasulj, a za njega i svitu sveža riba iz Morave ili Rasine. Dr Silvestar Bartolomeo Kunibert (18001851) u svom memoarskom istorijskom delu „Srpski ustanak i prva vladavina Miloša Obrenovića“ piše da je postojao zakon koji je zabranjivao da se leti tamani i jede riba jer se javljala srdobolja koja je kosila ljude. Više puta ikra mrene (mrestila se u periodu maj-juni) izazivala je masovna oboljenja ljudi sa letalnim ishodom. Njena ikra je otrovna, a otrov je delovao i posle kuvanja jer je termostabilan. U saglasnosti sa „Sovetom“ knez Aleksandar Karađorđević je 1840. izdao Uredbu o zabrani hvatanja ribe bacanjem otrova u vodu. Bile su predviđene i kazne od 10, 25 i 50 udaraca štapom, u zavisnosti od broja prestupa i „kontrabiranjem uhvaćene ribe“. U uredbi nije spomenuto šta treba raditi sa zaplenjenom ribom, Policajno-ekonomičesko otdelenije popečitelstva vnutreni dela je tražilo 24. februara pn° 779 objašnjenje od Saniteta za lekarstvo da li je takva riba štetna po zdravlje ljudi i da li se može prodavati. Načelnik saniteta dr Jovan Stejić je dao mišljenje, pod CN° 340 od 9. marta 1842. da je Sanitetsko odeljenje „koliko je moglo doznati, kod nas se riba truje ribljom travom“,

čije je seme delovalo opijajuće. Po mišljenju nekih ondašnjih lekara „ovako meso je štetno po zdrave ljude“. Na osnovu lekarskog mišljenja i svakodnevnog iskustva Sanitetsko odeljenje konstatuje: „Ribe koje su otrovane i ponovo oživele mogu se bez posledica upotrebljavati. Skoro otrovane ribe, koje još nisu oživele, a škrge su im crvene, meso tvrdo a krljušt jaka i teško se odvaja, jesu sumnjive, ali mogu se jesti bez većih posledica. Opasnost je veća od velikih nego od manjih riba. Ribe koje su duže vreme bile otrovane, škrge su im blede, meso je mekano i naduveno, a krljušt se lako odvaja od kože, opasne su po zdravlje i ne smeju se jesti, već ih treba iseći na komade i duboko u zemlju zakopati“. Trovanja ribom su bakterijske ili hemijske prirode. Najčešća i najopasnija su ona koja usled delovanja patogenih mikroorganizama dovode do stvaranja toksina (razlaganjem ribljih belančevina na svoje niže sastojke) i dovode do teških trovanja. Ribe su masovno uginjavale u letnjem periodu, usled potapanja konoplje u reke i bare, usled omamljujućeg dejstva (oblude) eteričnog ulja - glukozida kanabinola i kanabidiola, a u barama je usled visokih temperatura dolazilo do isušivanja i i nedostatka kiseonika. U zimskom periodu naš narod je za slave i postove koristio „usoljenu ribu“ koju su trgovci uvozili iz Vlaške ili Rusije. No, neretko su trgovci sami solili ribu koju nisu mogli da prodaju kao svežu, koja je često već počinjala da se kvari – produkt autolize i tako konzumirana riba bi izazvala trovanja, što je dovodilo do letalnog završetka kod ljudi. Simptomi su bili: opšta slabost, bolovi u trbuhu, otežano disanje, nesvestica, osušena sluzokoža usta i jezika, teška opstipacija, visoka temperatura. Ovih problema je najviše bilo u smederevskom okrugu krajem 19. veka. Raspis o kontrolisanju prodaje ribe iz barovitih predela, koji je objavljen 2. decembra 1903. S Br 10300 upućen je Načelstvu okruga sa preporukom da naredi područnim lekarima i svim organima vlasti da obrate posebnu pažnju na kvalitet ribe koja se prodaje narodu za ishranu kao sveža riba, ili se kupuje radi soljenja u vreme posta ili praznika, jer su mnogi trgovci ribom, iz Šapca, Beograda, Smedereva i sl, kupovali uginulu ribu iz barovitih predela koja je na gomilama stajala na obali po 10, 15 dana, tovarili je lopatama u korpe, sanduke i dereglije, i sa njom putovali po desetak dana, prodajući je usput. Takva riba, koja je bila mrtva skoro mesec dana, zadržavala je crvene škrge usled jake zime, pa je bilo teško proceniti njenu svežinu i štetnost po zdravlje ljudi. Zbog toga se preporučuje da se sa ribom poreklom iz barovitih i nezdravih predela po95

N M K

stupa prema članu 9. tačka 8. zakona o čuvanju narodnog zdravlja... Kazneni zakon je predviđao kaznu do 10 talira ili 10 batina za one koji prodaju ukvarenu ribu, kao i ribu ulovljenu pomoću otrovnih materija. Zakonom je bilo predviđeno da se kupcu vrati novac, a riba je oduzimana i uništavana. Ministarstvo unutrašnjih dela je dopisom svim okružnim načelstvima i upravi grada Beograda od 18. septembra 1909. upozorilo da se u prodaji često nalazi riba koja je prilikom izlovljavanja povređena spravama za lov. Ministar je zato zatražio mišljenje Glavnog sanitetskog saveta 4. septembra 1909 br. 78. da li je takva riba ispravna za ishranu ljudi. Na osnovu mišljenja saveta ministar je došao do zaključka da je riba povređena u lovu, bez obzira na to što je živa, štetna i neupotrebljiva za ishranu ljudi jer se brzo kvari. A kako je zakonom zadužen da čuva zdravlje ljudi to je na osnovu člana 1,4. i 33. Zakona o uređenju sanitetske struke i očuvanju narodnog zdravlja odlučio: Riba povređena spravama za ribolov proglašava se štetnom za ishranu ljudi, bilo da je živa ili mrtva. Zabranjuje se uvoz i prodaja ribe koja je povređena spravama za ribolov (plutovnjače, pampurski strukovi i dr.) Prekršioci ove naredbe biće kažnjeni po članu 33. Zakona o uređenju sanitetske struke i o čuvanju narodnog zdravlja. Policijskim vlastima je preporučeno da se ova naredba tačno izvršava. Literatura:

Relja Katić, Istorija veterinarstva Srbije (Period od XII do druge polovine XIX veka), Bgd, 1957, Srpska akademija nauka Veselin Čajkanović, Studije iz srpske religije i folklora 19101924, knj. 1, Bgd, 1974. Sanitetski zbornik zakona, naredaba, raspisa i pretpisa, knjiga 3., sveska 1, Bgd, 1904. Tihomir R. Đorđević, Zle oči u verovanju južnih Slovena, Srpska kraljevska akademija, Srpski etnografski zbornik, knjiga LIII, drugo odeljenje, život i običaji narodni, knjiga 23, Bgd, 1938. Miodrag S. Popović, Morava, kraljica srpskih reka, „Trag“, Velika Plana 2006. Dr Dragić M. Joksimović, „Temnićki zbornik“, treća knjiga, Bgd, 1936. Prof. dr Mahmud Aganović, Salmonidne vrste riba i njihov uzgoj, IGKRO „Svjetlost“, Zavod za udžbenike, Sarajevo, 1979. MORUS (Dr Richard Lewinsohn) Povijest životiwa njihov uticaj na kulturu i civilizaciju, Kultura-Zagreb, 1956. Dr Tihomir Savić, higijena mesa i mesnih proizvoda, Univerzitet u Beogradu, Naučna knjiga,Izdavačko preduzeće narodnr republike Srbije,Beograd, 1962. Laza Dimitrijević, Kako živi naš narod, Infinitas, Beograd, 2010. Uloga riba u prenošenju bolesti scriba na ljude, Hrvojka Pavić, E Tekeredžić, Veterinarski glasnik 40, 11, 1986, str. 809 – 817, Beograd Dr Franjo Boko – Sinj, Pregled ribe, Jugoslovenski veterinarski glasnik, br. 9, 1930, Beograd, str. 203 – 264 Dr Momčilo Spremić, Ishrana u srednjevekovnoj Srbiji

U pripremi Monografija Kliničkog centra Banjaluka

Put razvoja kroz tri vijeka

ema sumnje da je postojala potreba da se u pisanoj formi javnosti predoče rad i razvoj naše ustanove i njena uloga i mjesto u sistemu zdravstvene zaštite stanovništva ove regije, zasnovanog na humanističkim principima. Put od bolnice do kliničkog centra bio je dug, nimalo lak i jednostavan, vremenski se proteže kroz tri vijeka. Bez obzira na to, na njemu su stasali ugledni prethodnici, ali i današnji stručnjaci sa vizijom u zdravstvu. Dešavalo se da na tom putu nedostaju prostor ili oprema a ponekad i kadar, ali nikada nije nedostajalo entuzijazma i čvrstog ubjeđenja da se obavlja koristan i odgovoran posao, pri čemu se vodilo računa kako o dostojanstvu profesije, tako i o dostojanstvu pacijenta. Pisati i napisati, uobličiti u harmoničnu cjelinu ljude, događaje i vrijeme koji su obilježili jednu zdravstvenu ustanovu nije nimalo jednostavno. Ali ako se to ne zapiše, može se desiti ono najgore – kao da je nije ni bilo, ma koliko ona živjela u sjećanju. To je obaveza prema onima koji su je stvarali, koji su kao njeni pripadnici izgubili život u ratovima na ovom prostoru, kojima je pacijent uvijek bio na prvom mjestu. Da bi se ta obaveza ispunila, pored logistike, struke i kreativnosti, potrebno je i mnogo, mnogo ljubavi i uvjerenje da se piše za pokoljenja, kaže prof. Jadranka Senić, bibliotekar u Kliničkom centru Banjaluka, koja je imenovana za nosioca posla na izradi ove monografije. Medici.com Otkuda ideja da se “anatomija” jedne ovakve zdravstvene ustanove kao istorijska građa publikuje? Ideja za pisanje monografije „Klinički centar Banjaluka“ potekla je od tadašnjeg generalnog direktora Kliničkog centra prof. dr sc. med. Mirka Stanetića u decembru 2009. godine. Naime, bilo je predviđeno da se paralelno sa rekonstrukcijom Kliničkog centra piše i monografija, tako da nakon završetka rekonstrukcije bude objavljena i monografija koja u suštini, rečeno jezikom medicine, predstavlja anatomiju Kliničkog centra. Put od

ideje do realizacije podrazumijevao je i niz procedura koje je trebalo da budu ispoštovne prilikom ulaska u takav projekat te je u tu svrhu imenovan nosilac posla na izradi monografije, urađen plan Istraživačkog projekta (istraživanje i prikupljanje arhivske i dokumentarne građe) i imenovan stručni tim koji će raditi na monografiji. Za nosioca Istraživačkog projekta za pisanje monografije imenovano je Udruženje arhivskih radnika Republike Srpske. U njemu su učestvovali: Dušan Popović, prof. istorije, Zoran Mačkić, arhivski savjetnik, Bojan Stojnić, magistar istorijskih nauka, Verica Stošić, arhivski savjetnik, Ljubica Ećimović, bibliotekar, Gojko Malović, doktor istorijskih nauka, i Nada Petrović, arhivski savjetnik (Arhiv Jugoslavije u Beogradu), Đorđe Mikić, doktor istorijskih nauka, Dušan Vržina, arhivski savjetnik, i Andrej Rodinis, doktor arhivistike (Arhiv Bosne i Hercegovine u Sarajevu). Istraživački projekat obuhvatio je: 1. istraživanje arhivske i dokumentarne građe, 2. istraživanje bibliotečke građe, 3. sređivanje arhivske i dokumentarne građe Arhiva Kliničkog centra Banjaluka, 4. skeniranje i kopiranje bibliotečke i arhivske građe, 5. izradu uvodnog teksta „Banjalučko zdravstvo do 1945. godine“, 6. pripremu i obradu fotografskog materijala i ispisivanje legendi. Istraživačkim projektom obuhvaćeno je zdravstvo ovog prostora u vremenskom periodu od kraja XVI do početka XXI vijeka, sa posebnim akcentom na razvoj naše ustanove u periodu od 1879. do 2010. godine. Istraživanje arhivskih fondova i zbirki obavljeno je u: Arhivu Republike Srpske u Banjaluci, Arhivu Bosne i Hercegovine u Sarajevu, Arhivu Jugoslavije u Beogradu, Hrvatskom državnom arhivu u Zagrebu, Institutu za zaštitu zdravlja Republike Srpske, Domu zdravlja u Banjaluci, Arhivu Kliničkog centra u Banjaluci i na Medicinskom fakultetu u Banjaluci. Istraživanje bibliotečke građe (monografske publikacije, članci, rasprave, periodika) obavljeno je u: 1. Narodnoj i univerzitetskoj biblioteci Republike Srpske u Banjaluci, 2. Specijalnoj biblioteci Arhiva Republike Srpske, 3. Specijalnoj biblioteci Muzeja Republike Srpske, 4. Specijalnoj biblioteci Instituta za istoriju u Banjaluci, 5. Nacionalnoj i univerzitetskoj biblioteci Bosne i Hercegovine u Sarajevu, 6. Specijalnoj biblioteci Arhiva Bosne i Hercegovine u Sarajevu, 7. Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu,

N M K

8. Univerzitetskoj biblioteci “Svetozar Marković“ u Beogradu, 9. Specijalnoj biblioteci Srpskog lekarskog društva u Beogradu i 10. Narodnoj i sveučilišnoj knjižnici u Zagrebu. Istraživački projekat je započeo u maju 2010. godine, a završen u martu 2011. godine. Istraživanjem se došlo do podataka o organizacionoj strukturi bolnice u Banjaluci koja je u različitim vremenskim periodima nosila različite nazive: Državna, gradska, sreska, opšta (opća) i kako su iz nje stasali Medicinski centar, Regionalni medicinski centar, Kliničko-bolnički centar i Klinički centar Banjaluka. Takođe, na osnovu istraživanja mogu se pratiti faze razvoja naše ustanove i njen rukovodeći kadar u periodu od 1879. godine do 2010. godine (29 faza, 36 direktora). Uporedo sa Istraživačkim projektom urađena je koncepcija monografije i imenovan stručni tim koji će biti uključen u njenu izradu. Moram naglasiti da je recenzija povjerena prof. Dr Miloradu Stanišiću, prof. dr Borislavu Kandiću i mr sc.med. Čedi Aleksiću. Medici com Kakva će biti koncepcija monografije? -Naravno, ne možemo zaobići standardnu formu koja prati skoro svaku publikacijuz, pa i ovu. To je prvi dio koji podrazumijeva predgovor i recenziju, a drugi dio uvod: “Zdravstvo u Banjaluci do 1945 god.” Poslije slijedi poglavlje o zdravstvenim prilikama, zdravstveno-higijenskim i socijalno-humanim ustanovama, zdravstvene ustanove i ustanove u zdravstvenoj službi. Treći dio smo naslovili: Od bolnice do Kliničkog centra- etape razvoja od 1945 do 2010. godine. Četvrti dio bi bio posvećen medicinskoj djelatnosti što obuhvata: konzervativne grane, operativne grane, dijagnostiku i farmaceutsku djelatnost. Peti dio ove monografije bi se odnosio na logistiku u medicinskoj djelatnosti, odnosno pravne, ekonomske i uslužne djelatnosti. Šesti dio smo predvidjeli za rezime na engleskom jeziku, a sedmi abecednom registru zaposlenih radnika u Kliničkom centru

Banjaluka od osnivanja Opštinske bolnice 1879 god. Do 31.12.2010. god. Medici.com Ko je sve uključen u izradu ove, zaista, složene forme pisanog dokumenta? Stručni tim za izradu monografije čine spoljni i unutrašnji saradnici. Prilikom izbora saradnika vodilo se računa o tome da u stručni tim uđu još živi svjedoci, osnivači pojedinih organizacionih jedinica naše ustanove, koji zasigurno najbolje mogu da predoče razvoj svoje organizacione jedinice. Kada se govori o saradnicima, pored podjele na spoljne i unutrašnje, treba imati u vidu saradnike koji direktno učestvuju u pisanju priloga - autore tekstova, ali i saradnike, kao što su: redaktor, recenzent, lektor, koji su u izradi monografije nezaobilazni, a od njih zavisi konačna forma budućeg istoriografskog teksta. Kao što su nezaobilazni maloprije spomenuti saradnici, nezaobilazni su i saradnici unutar naše ustanove koji su logistika u izradi monografije: administrativni radnici (direktni saradnici nosioca posla na izradi monografije), arhivari, administratori (IKT), služba za odnose sa javnošću (60 saradnika do sada). Kako je praksa da se prilikom izrade monografije imenuje Uređivački odbor, to je ispoštovano te je u maju 2010. godine imenovan Uređivački odbor koji broji 16 članova. Prilikom izbora članova Uređivačkog odbora vodilo se računa da u njemu budu zastupljeni saradnici, doktori medicine iz svih grana medicine, kao i saradnici organizacionih jedinica koje su logistika u medicinskoj djelatnosti. Pored imenovanja nosioca posla, istraživačkog projekta i saradnika, rad na izradi monografije zahtijevao je i iznalaženje i opremanje prostora za rad saradnika, imenovanje Komisije za selekciju primljene arhivske i dokumentarne građe, pisanje Uputstva za izradu koncepta priloga, Uputstva za izradu konačnog teksta priloga, kao i Radne verzije monografije, sređivanje Arhiva Kliničkog centra nakon kojeg je ustanovljena arhivska knjiga koja je osnovni dokument svakog arhiva. Regulisan je način korištenja arhivske građe Kliničkog centra.

Uređivački odbor: predsjednik prof. dr sc. med. Slobodan Janković, podpredsjednik Jadranka Senić, prof., mr sc. med. Boris Goronja, redaktor Slavko Podgorelec, prof. dr sc. med. Ilija Zubović, prim. dr Miloš Bajić, prim. dr Asim Hotić, prim. dr Milutin Vučkovac, Brana Tešić, dipl. pravnik, Mara Erceg, dipl. ecc. Aleksandar Svitić, dipl. inž. mr sc. Dušan Jovandić (redoslijed u nabrajanju članova Uređivačkog odbora ne podudara se u potpunosti sa njihovim rasporedom na fotografiji).

Što se tiče arhivske i dokumentarne građe dobijene tokom istraživanja, ona je sukcesivno pristizala i nakon selekcije, koja je zahtijevala mnogo vremena, kopirana, markirana i proslijeđivana saradnicima. Sva dostavljena građa uredno je evidentirana u kartone saradnika i putem kontakta sa saradnicima praćeno je njeno uručivanje. Takođe, prikupljen je i skeniran određen broj fotografija od značaja za izradu monografije. S obzirom na to da izrada monografije podrazumijeva konstantnu koordinaciju saradnika, unazad četiri godine održano je niz sastanaka sa svim imenovanim saradnicima, s tim da su posebno održavani sastanci Uređivačkog odbora, (17 zvaničnih i bezbroj konsultativnih sastanaka). Medici.com Kada se očekuje objavljivanje monografije Kliničkog centra Banjaluka? Predviđeno je da monografija bude odštampana do kraja septembra tekuće godine. Da bi se to ispoštovalo svi saradnici koji su autori priloga, a nisu do sada dostavili autorizovane tekstove, trebalo bi da do 20.5.2014. godine to urade, kako bi redaktor, lektor i recenzenti mogli da urade svoj dio posla. Dio priloga dostavljen je u konačnoj verziji, većina priloga dostavljena je u radnoj verziji, tako da i autori radnih verzija do već pomenutog datuma treba da dostave konačne verzije priloga. Kada bude ispoštovano ovo prethodno, znaće se koliko će stranica imati monografija, s tim da bi svi autori trebalo da se pridržavaju toga da obim teksta ne pređe 16 stranica (46 autorizovanih tekstova x 16 stranica=736 stranica, formata 20x30 cm). Takođe, predviđeno je da se kao poseban dodatak uz monografiju odštampa Abecedni registar svih zaposlenih radnika u našoj ustanovi u periodu od 1879. do 31.12.2010. godine, ( 11.500 : 30 = 383, formata 30x20 cm). Željela bih da i ovaj razgovor za vaš časopis ‘’Medici.com’’ podstakne ljekare u Kliničkom centru koji su pristali na saradnju u izradi monografije, a zastali u pisanju priloga. Ovo je prilika da pored ljekarskog poziva pokažu da su dorasli i pozivu hroničara njihove profesije, koja je u gradu na Vrbasu zvanično afirmisana sredinom XIX vijeka. Neka u bijelom mantilu, na bijelom papiru, „olovkom koja piše srcem“ ispišu redove za pamćenje! Ovo je prilika da i druge profesije pokažu da su i „in situ“ i „in vivo“ u priči o banjalučkoj bolnici. Takođe, apelovala bih na građane Banjaluke kako sadašnje, tako i one koji su nekada živjeli u njoj, da daju svoj doprinos u izradi monografije, na način na koji to mogu – fotografijama, svojom ličnom arhivom i sl. Sve je dobro došlo. Izdvojila je prof. Jadranka Senić koja koordiniše svim poslovima u vezi sa izradom ove jedinstvene publikacije, kao faksimila jednog vremena. Kontakti se mogu ostvariti pozivom na brojeve telefona: 00387 51 343 203, 343 317 i putem E-maila: biblioteka@kc-bl.com Pripremila Anđa S. Ilić

Израдила Републичка стручна комисија за израду и имплементацију водича добре клиничке праксе

Клинички водич 9/12 Београд, 2013.

Хроничнa болест бубрега

Национални водич добре клиничке праксе

ACEI - инхибитори ангиотензин конвертујућег ензима ARB - блокатори рецептора за ангиотензин BMI - индекс телесне масе CKD-EPI- Chronic Kidney Disease Epidemiology Collaboration еЛГФ - процежена јачина гломерулске филтрације

Скраћенице

Чланови радне групе: Проф. др Вишња Лежаић, Клиника за нефрологију Клиничког центра Србије Проф. др Светислав Костић, Нефролошка клиника Клиничког центра Ниш Доц. др Душан Божић, Клиника за нефрологију и клиничку имунологију Клиничког центра Нови Сад Проф. др Славенка Јанковић, Институт за епидемиологију Медицинског факултета Универзитета у Београду

Секретар: Проф. др Нада Димковик Клиничко оделење за нефрологију, КБЦ Звездара, Београд

Руководилац: Проф. др Стева Пљеша КБЦ Земун, Београд

РАДНА ГРУПА ЗА ИЗРАДУ ВОДИЧА

ISBN 978-86-6235-014-5

HbAlC - гликозилирани хемоглобин ХББ - хронична бубрежна болест ХБС - хронична бубрежна слабост ТБС - терминална бубрежна слабост ЈГФ - Јачина гломерулске филтрације KDOQI - Kidney Disease Outcomes Quality Initiative MDRD - Modiﬁcation of Diet in Renal Disease NKF - National Kidney Fondation

Рецензенти: Проф. др Игор Митић, Клиника за нефрологију и клиничку имунологију, Клинички центар Војводине Проф. др Лубица Ъукановић, Академија медицинских наука, СЛД Проф. др Надежда Човичковић Штернић, Клиника за неурологију, Клинички центар Србије, секретар Републичке стручне Комисије за израду и имплементацију водича добре клиничке праксе

Доц. др Марија Пљеша Ерцеговац, Институт за медицинску и клиничку биохемију Медицинског факултета у Београду Прим. др Гордана Перуничић Пековик, КБЦ Земун, Београд Др Драгица Коси, Дом здравла Земун, Београд

Издавач: Агенција за акредитацију здравствених установа Србије Уредник: Проф. др Горан Милашиновић, председник Републичке стручне комисије за израду и имплементацију водича добре клиничке праксе Лектор: Марија Радовић Техничка припрема и штампа: Агенција Формат Београд Тираж: 1000 комада

• Национални водич добре клиничке праксе за превенцију, дијагностиковање и лечење хроничне болести бубрега • Републичка стручна комисија за израду и имплементацију водича добре клиничке праксе • Министарство здравља Републике Србије • Агенција за акредитацију здравствених установа Србије

Пројекат израде националних водича добре клиничке праксе финансирао је Пројекат Министарства здравља Републике Србије „Пружање унапређених услуга на локалном нивоу - DILS»

НАЦИОНАЛНИ ВОДИЧ ДОБРЕ КЛИНИЧКЕ ПРАКСЕ ЗА ПРЕВЕНЦИЈУ, ДИЈАГНОСТИКОВАЊЕ И ЛЕЧЕЊЕ ХРОНИЧНЕ БОЛЕСТИ БУБРЕГА

Републичка стручна комисија за израду и имплементацију водича добре клиничке праксе Министарство здравља Републике Србије

N M K

IIa, IIb i III

IV i V

Консензус или мишљење експерата и/или мале студије, ретроспективне студије, регистри

Докази потичу из добро дизајнираних, не нужно и рандомизованих студија

Докази потичу из барем једне рандомизоване клиничке студије или мета-анализа/е

Објашњење

Хронична болест бубрега (ХББ) је здравствени проблем који се јавља широм света и повезана је са високим кардиоваскуларним коморбидитетом и смртношћу. Непрепознате и нелечене ХББ воде хроничној бубрежној слабости (ХБС) и терминалној бубрежној слабости (ТБС) чија је инциденција експоненцијално расла током претходне две деценије, па се у свету тренутно преко два милиона болесника лечи неком од три методе за замену функције бубрега (хемодијализа, перитонеумска дијализа, трансплантација бубрега) [1,2]. Овај велики пораст броја болесника са ТБС последица је експоненцијалног пораста броја болесника чија је слабост бубрега последица хипертензије и дијабетеса, као и пораста броја старих са ТБС [3,4]. Међутим, далеко је већи број болесника у раним стадијумима хроничне болести бубрега, па се процењује да у тим стадијумима има 30 до 150 пута више болесника него у стадијуму ТБС. Стога је од кључног значаја на време открити ХББ, јер је то једини начин превенције ХБС. Велике скрининг студије су откриле код око 11% одраслих особа неки показатељ болести бубрега, а од њих је само једна петина знала да има болесне бубреге [5,6]. Наиме, већина болести бубрега протиче асимптоматски и остаје неоткривена до одмаклих стадијума болести. На крају, ХББ су значајне и због тога што условљавају развој прогресивне и тешке атеросклерозе, исхемијске васкуларне болести и често кардиоваскуларну смрт [7-10]. Због тога више од 50% болесника са ХББ умире због кардиоваскуларних болести и пре започињања лечења методама за замену функције бубрега [10,11]. Америчко удружење за срце (American Heart Association) сврстало је болеснике са ХББ у групу болесника са највећим ризиком за кардиоваскуларне болести. Непрекидни пораст броја болесника са ХББ, њихов асимптоматски ток и касно откривање као и висок ризик од кардиоваскуларних болести и смрти усмерили су пажњу нефролога ка превенцији и раном откривању ових болести. Широм света се спроводе студије раног откивања болести бубрега, а током последње деценије урађено је неколико водича о превенцији и лечењу ХББ [5,1214]. Ипак, овај национални водич настао је на првом месту по узору на националне препоруке намењене првенствено лекарима опште медицине [15].

3. Увод

Ia, Ib

На основу степена доказа

Ниво препоруке

Дефиниција нивоа препорука

Дефинисање степена доказа: Ia: Мета-анализе, рандомизоване студије Iб: Најмање једна рандомизована клиничка студија IIa: Кохортне студије IIб: Добро дизајнирана кохортна студија и лошије дизајнирана рандомизована студија. IIIa: Сase control студије IIIб: Добро дизајнирана case control студија, correlation студија IV: Прикази случајева и опсервационе студије V: Експертска мишљења

2. Дефинисање нивоа доказа

Терминална инсуфицијенција бубрега

< 15 (или дијализа)

15 - 29

30-44

60 - 89 45 – 59

> 90

JГФ, ml/min/1.73m2

0,2

4,3

3,0

3,3

Преваленца, %

Симптоми и знаци хроничног обољења бубрега зависе од основне бубрежне болести, а најважнији су побројани у табели 2. Симптоми и знаци хроничне слабости бубрега се развијају постепено и нису специфични. Обично се осете тек када ниво ЈГФ опадне на вредности испод 15 ml/min (табела 2). У свакодневној клиничкој пракси, циљ је открити ХББ пре ових симптома и применити превентивне мере.

4.2. Клиничка слика болесника са хроничном бубрежном болести

Како претходно наведена дефиниција ХББ не укључује узрок болести, то значи да се ХББ може открити и без познавања њеног узрока и не захтева специјална знања и процедуре које нису увек доступне лекарима који откривају ову болест [5]. Идентификација узрока остаје један од главних циљева испитивања болесника са ХББ пошто омогућава примену специфичног лечења и предвиђа успех трансплантације бубрега. Узроци хроничног оштећења бубрега су бројни и сматра се да је 70% болесника претходно боловало од дијабетеса или хипертензије.

Тешко смањење ЈГФ

Оштећење бубрега са умереним смањењем ЈГФ

3Б

Оштећење бубрега са благим смањењем ЈГФ

Оштећење бубрега са нормалном или повећаном ЈГФ

1. 2 3А

Опис

Стадијум

Табела 1. Класификација хроничних болести бубрега [5]

Хронична болест бубрега се дефинише као оштећење структуре или функције бубрега које траје преко три месеца и/или смањење јачине гломерулске филтрације (ЈГФ) испод 60 ml/ min/1,73m2 [5]. Оштећење структуре или функције бубрега, које се наводи у овој дефиницији, подразумева или присуство патолошког уринарног налаза (микроалбуминурија, протеинурија, еритроцитурија, леукоцитурија, цилиндрурија) или ненормалности откривене методама визуализације (ултразвук, рентген и др.) или патохистолошким прегледом. Ову дефиницију, као и поделу хроничне болести бубрега у пет стадијума (табела 1) предложила је Национална фондација за бубрег САД у познатом KDOQI (Kidney Disease Outcomes Quality Initiative) водичу [5], а оне су потом прихваћене широм света.

4.1. Дефиниција и класификација хроничне бубрежне болести

4. Хронична бубрежна болест

N M K

100

Бактериурија, леукоцитурија, хематурија, протеинурија, липидурија, кристалурија

Туп, оштар, повремен, континуиран, типа колике

Тестати, генерализовани

Бубрежног порекла

Промене у саставу мокраће

Бол

Едеми

Хипертензија

Бледо-жута (боја беле кафе), модрице, свраб и екскоријације

Недостатак ваздуха, гушење, кашаљ

Диспнеја при напору, ретростернални бол, хипертензија, едеми, увећање срца

Анорексија, нелагодност у епигастријуму, мучнина, повраћање, штуцање

Ноктурија, полиурија потом олигоанурија, изостенурија, импотенција, изостанак или нерегуларни менструални циклуси

Синдром немирних ногу, грчеви и утрнулост екстремитета, типичан тремор (астериксис), хиперрефлексија, периферна неуропатија

Поремећај сна, отежана концетрација, конфузија, сопор, кома

Кожа и слузнице

Респираторни

Кардиоваскуларни

Гастроинтестинални

Генитоуринарни

Неуролошки

Ментални статус

Дијабетес Хипертензија Особе старије од 60 година Мултисистемске болести Коришћење нефротоксичних лекова Породична анамнеза о бубрежним болестима Постојање ризика за опструктивну нефропатију Кардиоваскуларне болести (срчана инсуфицијенција, исхемијска болест срца)

KDOQI водич, поред дефиниције популација са повећаним ризиком за ХББ, даје и класификацију фактора ризика у зависности од тога да ли се одређеним интервенцијама може смањити тај ризик и у којој мери. Тако се фактори ризика за ХББ могу груписати у три групе приказане у табели 4: фактори који повећавају осетљивост за ХББ, фактори који покрећу ХББ и фактори који убрзавају напредовање хроничне бубрежне болести.

• • • • • • • •

Табела 3. Популације са повећаним ризиком за хроничну бубрежну болест

Сви водичи за ХББ наводе које су то популације са повећаним ризиком за ову болест, иако међу водичима постоје извесене разлике. Најчешће се као групе са ризиком наводе: болесници са хипертензијом, дијабетесом, особе старије од 60 година и особе са позитивном породичном анамнезом о болестима бубрега. Табела 3 наводи и друге групе са ризиком за ХББ које су предложене у различитим водичима [5, 12, 13]. Међутим, постоји општа сагласност да болесници са дијабетесом и хипертензијом представљају популацију са високим ризиком за ХББ из којих се регрутује највећи број ових болесника, а већина се најчешће или искључиво лечи у амбулантама опште медицине – породичне медицине.

4.3. Фактори ризика за настанак хроничне болести бубрега

Замор, слабост

Општи аспект

Симптоми и знаци хроничне бубрежне слабости

Полиурија, олигурија, дизурија, ноћно мокрење, ретенција урина

Поремећаји мокрења

Симптоми и знаци хроничне бубрежне болести

Табела 2. Симптоми и знаци хроничне бубрежне болести/слабости

Узрокују погоршање оштећења бубрега и убрзавају смањење функције бубрега после почетног оштећења

Директно започињу (покрећу) оштећење бубрега

Повећавају осетљивост бубрега на оштећење

Дефиниција

Обилнија протеинурија, нерегулисана хипертензија, нерегулисана гликемија, пушење, гојазност

Старост, позитивна породична анамнеза, припадност неким етничким групама, сиромаштво, мала порођајна тежина, смањена маса бубрега Дијабетес, хипертензија, аутоимунске болести, системске инфекције, нефролитијаза, инфекција и опструкција мокраћних путева, неоплазме, кардиоваскуларна обољења, токсични лекови и хемикалије

Примери

Мерење крвног притиска Преглед урина тест тракама (протеини, глукоза, крв, леукоцити и кад год је могуће албуминурија) Мерење концентрације креатинина у серуму и израчунавање ЈГФ

Повећано излучивање албумина је рани знак болести бубрега код болесника са дијабетесом и хипертензијом, али је то и налаз карактеристичан за сва остала обољења код којих се јавља повећана пропустљивост гломерулске мембране. Албуминурија је поред тога фактор ризика за напредовање болести бубрега, а истовремено и значајан фактор ризика за оболевање и смртност од кардиоваскуларних болести [30–33]. Редовне контроле албуминурије код болесника са ризиком за ХББ омогућавају рано откривање оштећења бубрега. Због тога се препоручује да се болесницима са хипертензијом која траје преко 5 година и свим болесницима са дијабетесом одређује микроалбуминурија најмање једанпут годишње. Пожељно је да се микроалбуминурија проверава једанпут годишње и код осталих болесника са ризиком за ХББ.

4.4.1. Одређивање албуминурије

У тексту који следи биће наведене методе за одређивање и интерпретација појединих маркера болести бубрега.

! Преглед ултразвуком препоручује се за одабране групе (болесници са симптомима опструкције или инфекције мокраћних путева, нефролитијазом или особе са позитивном породичном анамнезом за полицистичну болест бубрега)

! Ако се тест тракама открије патолошки налаз потребно је да се провери одређеним биохемијским методама

1. 2. 3.

Табела 5. Почетно испитивање особа са повећаним ризиком за хроничну бубрежну болест

Код свих особа које се обрате здравственој служби треба проверити да ли постоји неки од ризика за ХББ наведених у табели 3. Особе код којих се открије ризик за ХББ треба да се подвргну даљем испитивању у ком ће се проверити присуство маркера оштећења бубрега. Ова провера обухвата преглед урина тест тракама, мерење ЈГФ помоћу формула за израчунавање ЈГФ на основу концентрације креатинина у серуму и мерење крвног притиска (табела 5). Оваква редовна испитивање омогућавају откривање болести бубрега у раним стадијумима и правовремено предузимање мера за успоравање прогресије болести и бубрежне слабости [13,28,29].

4.4. Почетно тестирање болесника са ризиком за хроничну бубрежну болест

Напредовања

Покретања

Повећане осетљивости

Фактори

Табела 4. Подела и дефиниција фактора ризика за хроничну бубрежну болест

N M K

Нормално: < 0,2 mg/mg креатинина, односно 0,2 g/g креатинина или < 22 mg/mmol креатинина

А Б Б

Мерење односа протеин/креатинин у јутарњем узорку урина или у случајном узорку урина је ефкасан показатељ 24-сатног излучивања код болесника са ХББ који немају дијабетес.

Код болесника са дијабетесом, количник албумин/креатинин je важан за искључивање дијабетесне нефропатије.

Код болесника без дијабетеса, однос протеина и креатинина може бити корисан за искључивање хроничног обољења бубрега.

Уколико анализа урина указује на перзистентну протеинурију, ради се однос протеина и креатинина.

Болеснике са изолованом перзистентном микрохематуријом требало би испитати у правцу уринарних инфекција и малигнитета.

Протеинурија је удружена са кардиоваскуларним и бубрежним обољењима и фактор је предикције терминалног оштећења код болесника са хипертензијом.

Ниво доказа

Код болесника са дијабетесом, количник албумин/креатинин je важан за искључивање дијабетесне нефропатије.

Уколико анализа урина указује на перзистентну протеинурију, ради се однос протеина и креатинина.

Значај анализе урина

Ниво доказа

Табела 8. Значај појединих анализа урина у откривању болести бубрега [36]

Значај анализе урина

Седимент урина је користан показатељ за откривање и дијагнозу болести бубрега. Тест тракама се може открити присуство еритроцита, неутрофилних и еозинофилних гранулоцита и бактерија у урину па се тест траке могу користити током скрининга. Када је тест трака позитивна за хемоглобин, детектује се 1–2 еритроцита на једном видном пољу микроскопа. Када је налаз за хемоглобин негативан, поуздано се искључује могућност хематурије. Тест тракама се може детектовати леукоцитна естераза и нитрити: први налаз указује на пиурију, а последњи на инфекцију изазвану Enterobacter-om. Позитивна пиурија детектована тест траком може бити стерилна, када је потребно проширити испитивање. Међутим, преглед седимента микроскопом је поузданији и даје потпуније резултате. Микроскопски преглед омогућава да се поред еритроцита и леукоцита открију и цилиндри, тубулске и друге епителне ћелије, кристали, гљивице, паразити као и да се опише изглед еритроцита, што је све од користи за дијагнозу болести [5, 13]. Нормалан налаз у седименту мокраће подразумева: до 5 леукоцита и до 2 еритроцита на једном видном пољу са великим увеличањем и један цилиндар на 10 до 20 поља малог увеличања. Кристали и тубулске епителне ћелије нису нормално присутне при микроскопском прегледу мокраће. Значај анализе урина у откривању болести бубрега приказан је табелом 8.

4.4.3. Преглед седимента урина

Ако се протеинурија докаже у два или више узорка у размацима од једне до две недеље сматра се перзистентном протеинуријом која је најчешће знак обољења бубрега и захтева даље детаљно испитивање.

Протеини у урину: 0,5 g/l = 500 mg/l Креатинин у урину: 17 000 μmol/l= 17 mmol/l Протеин/креатинин: 500/17= 29,4 mg/mmol креатинина

Протеини у урину: 0,5 g/l = 50 mg/dl Креатинин у урину: 17 000 μmol/l = 17000/88,4 mg/dl = 192 mg/dl Протеин/креатинин: 50/192 = 0,260 mg/mg креатинина

Табела 7. Пример израчунавања количника протеин/креатинин (фактор за претварање концентрације креатинина из μmol/l у mg/dl је 88,4)

N M K

101

102

Компликованија формула за израчунавање ЈГФ је EPI формула (CKD-EPI од енглеског Chronic Kidney Disease Epidemiology Collaboration) [41]. За разлику од MDRD формуле, EPI формула за израчунавање ЈГФ је поузданија за особе са функцијом бубрега изнад 60 ml/min/1,73m2.

Cockcroft-Gault Формула ЈГФ (ml/min) = [140–старост(године)] x тел. тежина (kg) x (0.85 за жене) серум креатинин (μmol/l) x 0.8136

Пошто MDRD формула није једноставна за израчунавање ЈГФ, користе се или дигитрони намењени за то израчунавање или већи број интернет страница на којима постоје калкулатори за израчунавање ЈГФ по овој формули. Једноставнија је формула коју су саставили Cockcroft-Gault [40] помоћу које сваки лекар може веома лако да израчуна ЈГФ:

MDRD формула ЈГФ (ml/min/1,73m2) = 186 x{[серум креатинин (μmol/l)/88.4]–1.154} x старост (године)–0.203 x 0.742 за жене

Данас је у клиничкој пракси у најширој употреби одређивање ЈГФ помоћу формуле која је коришћена у познатој студији Modification of Diet in Renal Disease – MDRD [21]. Тиме се избегава сакупљање двадесеточетворочасовног урина, што је неподесно у свакодневој амбулантој пракси, а посебно неподесно за студије скрининга. За израчунавање ЈГФ довољно је да се одреди концентрација креатинина у серуму и унесе у MDRD формулу.

Формула за одређивање ЈГФ на бази цистатина Ц ● Када је цистатин Ц одређен PENIA методом [38]: ЈГФ (ml/min/1,73m2) = 80,35 × [1/цистатин Ц (mg/l)] – 4,32 ● Када је цистаин Ц одређен Petia методом [39]. ЈГФ (ml/min /1,73m2) = 84,69 × [Цистатин Ц (mg/l)]-1,680 × [1,384 за децу < 14 година]

Одређивање ЈГФ се сматра најпоузданијим маркером функције бубрега, а узнапредујући пад ЈГФ указује на узнапредујућу бубрежну слабост. Измерена вредност ЈГФ (еГФР) варира у зависности од година старости, пола, уноса протеина храном. ЈГФ може се измерити егзогеним и ендогеним маркерима који се екскретују на нивоу гломерула. Од егзогених маркера коришћени су: inulin, iohexol, 51Cr-EDTA, 125I-iothalamate, 99mTc-diethylenetriaminepentaacetic acid (DTPA). Иако су ове методе прецизне и поуздане, оне су скупе и дуго се раде, па су углавном напуштене, осим ЈГФ која се одређује помоћу 125I-iothalamatа или iohexol-а. Обе методе су јефтине, једноставне, а препоручују се за одређивање ЈГФ код даваоца бубрега за трансплантацију или при процени дозе токсичних лекова. Ова метода се не може применити код особа осетљивих на јодни контраст, а њена прецизност је умањена због делимичног тубулског утицаја (секреације и /или ресорпције). [37] Већина водича препоручује да је мерење концентрације креатинина у серуму и процена ЈГФ из добијене вредности креатинина довољан показатељ функција бубрега. У последњих неколико година препоручује се одређивање цистатина Ц у серуму који је поузданији ендогени маркер функције бубрега од креатинина у серуму. Препорука је да се цистатин Ц одреди код особа са ЈГФ испод 60 ml/min/1,73 m2 који немају ниједан други знак за оштећење бубрега. Потом се израчуна ЈГФ на бази цистатина Ц и уколико је вредност ЈГФ на бази цистатина Ц мања од 60 ml/min/1,73 m2, сматра се да особа има снижену функцију бубрега.

4.4.4. Мерење екскреторне функције бубрега

Болесници који имају обољење бубрега Стања која су повезана са повећаним ризиком за развој хроничне болести бубрега, а посебно: − хипертензија − дијабетес − срчана инсуфицијенција − исхемијске васкуларне болести − стања у којима постоји ризик од опструктивне уропатије (каменци, простатизам, неурогена бешика итд.) Примена нефротоксичних лекова (аминогликозиди, калцинеурински инхибитори, нестероидни антиинфламаторни лекови, литијум карбонат, 5- ASA) Планирана хируршка интервенција и инвазивни дијагностички поступак укључујући и примену радиолошких контраста.

Код болесника старијих од 75 година, ЈГФ испод 45 ml/min/1,73m2 се сматра индикатором смањене функције бубрега. Уколико је вредност ЈГФ 45-60 ml/min/1,73m2 вредност треба посматрати у склопу присутних фактора ризика и клиничког стања.

Уколико је потребно проценити бубрежну функцију, израчунавање клиренса креатинина по Cockcroft-Gault формули има предност у односу на вредност серумског креатинина и мерење 24-сатног клиренса креатинина.

Мерење јачине гломерулске филтрације

Ниво доказа

Табела 10. Ниво препорука у односу на мерење јачине гломерулске филтрације [36]

Ниво препорука у односу на мерења јачине гломерулске филтрације наведени су у табели 10.

1. 2.

Табела 9. Индикације за мерење концентрације креатинина у серуму и израчунавање ЈГФ

Која од наведених формула ће бити примењена у клиничкој пракси у највећој мери зависи од могућности, али је најважније праћење ЈГФ било којом методом у функцији времена. Индикације за мерење концентрације креатинина и израчунавање ЈГФ наведене су у табели 9. Код свих особа са ризиком за хроничну болест бубрега, као и код болесника у прва два стадијума хроничне болести бубрега довољно је да се ЈГФ одређује једанпут годишње. Код болесника у трећем стадијуму хроничне болести бубрега предлаже се да се ове контроле спроводе сваких шест месеци, а у одмаклијим стадијумима свака три месеца [10]. Такође, чешће контроле ЈГФ без обзира на њену вредност треба спровести код особа са брзим смањењем ЈГФ (>25% y односу на претходну контролу) утврђеном при претходним испитивањима или код болесника изложеним ризику за бржу прогресију болести или појаву акутног погоршања болест (примена нефртоксичних лекова, радиографских средстава, дехидрација, инфекције и друге болести са повећаним катаболизмом) [5].

мушкарци: креатинин < 80 μmol/l = -0,411; креатинин > 80 μmol/l = -1,209

b: жене = 62, мушкарци = 80 c: жене: креатинин < 62 μmol/l = -0,329; креатинин > 62 μmol/l = -1,209

црна раса: жене = 166, мушкарци = 163

а: бела раса: жене = 144, мушкарци = 141

ЈГФ = а x [креатинин (μmol/l)/ b]c x 0,993 године

EPI формула

N M K

Ултразвучни преглед је оптимална прва радиолошка метода за визуелизацију уринарног система код болесника са хроничним оштећењем бубрега и открива опструктивну уропатију, величину и симетрију бубрега, ожиљавање бубрега и полицистичну болест бубрега.

Значај радиолошких метода

Табела 11. Ниво препоруке за визуелизацију бубрега ултразвуком [36]

Ниво доказа

Испитивање треба најпре спровести ултразвуком (табела 11), а у зависности од овог и других налаза, нефролог, односно уролог, индиковаће интравенску урографију или примену компјутеризоване томографије, магнетне резонанца или радиоизотопске методе. Ултразвучни преглед бубрега је једноставна и широко доступна метода те треба да буде неопходан преглед и у свим случајевима новооткривене бубрежне слабости и патолошког налаза у урину (протеинурија, хематурија). Веома је важно да преглед буде документован што прецизнијим мерама величине бубрега и ширине паренхима. Иако величина бубрега варира у зависности од старости, пола и грађе, већина експерата прихвата да дужина бубрега код одраслих особа без знакова за болест бубрега треба да буде од 10 цм до 12 цм, ширина 4,5 цм, а дебљина паренхима око 15 мм [5]. Треба увек водити рачуна да су радиографски контрасти на бази јода нефротоксични, па је неопходно да се одмери корист и ризик оваквог снимања. Стога је пожељно да индикацију за контрастно снимање и припрему болесника за снимање обави нефролог.

Дефиниција хроничне бубрежне болести обухвата како функционална оштећења бубрега тако и промене изгледа и структуре бубрега. Због тога је у неким случајевима неопходан и преглед бубрега методама визуелизације. То није преглед који се спроводи у току скрининга, већ се препоручује на основу података добијених скринингом за одређене групе. Методе визуализације се користе са циљем да се провери постојања ненормалности бубрега или мокраћних путева:  код особа са инфекцијама мокраћних путева  у случају сумње на − нефролитијазу, − опструкције мокраћних путева, − везикоуретерални рефлукс − полицистичне болести бубрега [5].

4.4.5. Методе визуализације бубрега

Превентивним мерама треба обухватити све особе са ризиком за ХББ, јер се код њих правилном и доследном применом одговарајућих мера може спречити или бар одложити појава ХББ (табела 12) [2, 5]. Мере које су свима већ познате се ипак не спроводе доследно и стриктно што су потврдиле многе студије [5, 20, 21]. Табела 12 показује да је једна од мера агресивно лечење хипертензије којим треба да се постигне и одржава циљни крвни притисак од 130/80 mmHg или нижи уз редовне контроле [22]. Оваком регулацијом хипертензије може да спречи или одложи појава албуминурије/протеинурије код болесника са дијабетесом, хипертензијом, али и код старих особа без дијабетеса [23, 24]. Стриктна контрола гликемије (HbA1c 6.5–6.0%) је важна превентивна мера у популацији болесника са дијабетесом, а такође и мера за успоравање прогресије дијабетесне нефропатије [25-27].

5.2. Мере превенције хроничне бубрежне болести

KDOQI водич у својој табели која приказује поделу хроничне бубрежне болести у стадијуме изнад првог стадијума наводи и особе које имају висок ризик за настанак хроничне болести бубрега. То су особе које имају нормалну функцију бубрега и немају ниједан знак оштећења бубрега, него само висок ризик за настанак тог оштећења. Све особе са повећаним ризиком за хроничну бубрежну болест наведене у претходном пасусу и у табели 2 треба да се подвргну следећим поступцима: 1. да провере стање својих бубрега једном годишње, а то значи да им се уради преглед урина тест тракама, преглед седимента урина и мерење креатинина у серуму које омогућава да се израчуна јачина гломерулске филтрације (еЈГФ) (табела 5). 2. Особе код којих се не нађе ниједан знак оштећења бубрега треба саветовати да спроводе мере превенције и мере за смањење фактора ризика, ако је то могуће, уз редовне контроле. 3. Особе код којих се открије било који знак оштећења функције бубрега треба да се подвргну поступцима наведеним у наредном поглављу.

5.1. Брига о особама са ризиком за хроничну бубрежну болест

Хроничне бубрежне болести не представљају здравствени проблем због масовности, него због свог хроничног и прогресивног тока (који води терминалној бубрежној слабости и дуготрајном и скупом лечењу) као и због високог ризика за кардиоваскуларно оболевање и смртност. Пошто нису масовне, превенцију и рано откривање не треба усмерити ка целокупној популацији него ка популацијама са високим ризиком за ове болести [5, 12, 13, 16]. Најбројније популације са ризиком чине болесници које лече лекари опште медицине. Због тога се данас инсистира на едукацији лекара опште медицине који у свој свакодневни рад треба да уврсте превенцију и рано откривање хроничне болести бубрега [16,17].

5. Превенција хроничних бубрежних болести

N M K

103

104

Престанак пушења Смањење телесне тежине гојазиних болесника (BMI > 30,0 kg/m2) и оних са прекомерном телесном тежином (BMI 25,0 kg/m2–29,9 kg/m2) и одржавање BMI између18,5 kg/m2 и 24,9 kg/m2, а обима струка испод 102 cm за мушкарце, односно 88 cm за жене Контролисан унос протеина од 0,8 -1,0 g/kg/дан Контролисано коришћење алкохола: не више од 2 стандардна алкохолна пића дневно Физичка активност: 30–60 минута умерене активности (шетња, вожња бициклом, пливање) 4 до 7 дана недељно Ограничен унос соли: око 100 mmol/дан за болеснике без хипертензије, односно 65–100 mmol/дан за болеснике са хипертензијом

Ц Б Ц А

У стадијуму 4, не препоручује се унос протеина већи од 1 g/kg.

Редукација натријума: код болесника са стадијумом ХББ 1–4 и хипертензијом се препоручује као део свеобухватне стратегије у снижавању крвног притиска и смањењу кардиоваскуларниг ризика

Редовна физичка активност: препоручује се код болесника са ХББ у циљу смањења кардиоваскуларног ризика

Престанак пушења: значајно доприноси успоравању напредовања бубрежне слабости и смањењу кардиоваскуларног ризика

Ниво доказа

Рестрикција протеина: не препоручује се код болесника са раним стадијумима хроничног бубрежног обољења (стадијум 1 – 3).

Саветована мера

Табела 14. Ниво препорука у вези са мерама за превенцију хроничних бубрежних болести [36]

Неке од наведених превентивних мера као и савета о начину живота имају дефинисани ниво препоруке (табела 14).

3. 4. 5.

1. 2.

Табела 13. Препоруке о начину живота болесника са хроничном бубрежном болешћу

Познати водичи препоручују лечење дислипидемије, а посебно примену статина као важну превентивну меру. Такође, данас многи водичи наводе препоруке начина живота (табела 13) [12, 13]. Особама са ризиком за настанак хроничне бубрежне болести саветује се смањење телесне тежине до границе нормалног (индекс телесне масе - BMI 20-25 kg/m2), умерене, али редовне вежбе, дијета са мање соли и престанак пушења [5, 12]. Све наведене мере су не само мере превенције хроничне бубрежне болести, него и мере превенције кардиоваскуларних болести, најчешћих узрока обољевања и умирања болесника са хроничном болешћу бубрега [12].

(гликемија наште 5,1-6,5 mmol/l; HbA1c: ~6,5%) 4. Лечење дислипидемије 5. Ограничен унос соли 6. Престанак пушења 7. Редовна физичка активност 8. Одржавање нормалне телесне тежине 9. Избегавање нефротоксичних средстава 10. Редовне годишње контроле функције бубрега и преглед урина

1. Откривање особа са повећаним ризиком за хроничну болест бубрега 2. Контрола и упорно лечење хипертензије (циљни крвни притисак 130/80 mmHg) 3. Стриктно регулисање и контрола гликемије

Табела 12. Мере за превенцију хроничних болести бубрега

У алгоритму 1 (Прилог) приказано је како треба наставити испитивање болесника са изолованом албуминуријом и/или протеинуријом. Ако контролно мерење албумина или протеина биохемијским методама, а не тест тракама, не открије патолошке вредности, потребно је да се настави до тада примењивано лечење уз редовне годишње контроле урина и функције бубрега. Ако се контролним прегледом потврди постојање албуминурије или протеинурије, макар и у веома ниским концентрацијама, неопходно је спроводити веома интензивно и непрекидно мере превенције ХББ које су побројане у табели 12 и описане у тачки 5.2. Поред набројаних мера код свих болесника са хипертензијом, а посебно оних са дијабетесом и хипертензијом, треба увести лечење инхибиторима конвертазе ангиотензина (ACEI) или блокаторима рецептора ангиотензина-2

6.2. Поступак са болесницима код којих је откривена албуминурија и/или протеинурија са нормалним налазом у седименту мокраће и нормалном ЈГФ

Упуђивање нефрологу је потребно када је функције бубрега испод 30 ml/min/1,73 m2, али и сваки пут кад је потребна консултација о додатном испитвању или лечењу болесника Модификовано према NKF KDOQI водичу [ 5]

Провера спровођења хигијенско-дијететских мера

Провера терапије која се спроводи код болесника • Провера дозе лекова и прилагођавање степену слабости бубрега • Испитивање дејства лекова на функцију бубрега или комликације слабости бубрега • Провера потенцијалне нежељене интеракције лекова

Испитивање болесника са хроничном болешћу бубрега треба да утврди: • Дијагнозу болести • Коморбидитете • Стадијум болести према ЈГФ • Компликације у зависности од функције бубрега • Ризик за губитак функције бубрега • Кардиоваскуларни ризик Правила за лечење оболелих од хроничне болести бубрега • Специфична терапија у зависности од дијагнозе • Мере за успоравање напредовања хроничне болести бубрега • Превенција и лечење кардиоваскуларне болести • Превенција и лечење компликација хроничне слабости бубрега • Припрема за лечење методама за замену функције бубрега

Табела 15. Општа правила за испитивање и лечење хроничне болести бубрега

Скрининг открива само поједине поремећаје функције бубрега и тиме указује да код болесника постоји могуће оштећење бубрега. Да би се потврдило или искључило обољење бубрега или мокраћних путева, неопходно је да се спроведу дадатна испитивања. Табела 15 наводи препоруке за испитивање и лечење болесника са откривеном болешћу бубрега према саветима које даје амерички национални водич за хроничне болести бубрега, KDOQI водич [5]. Треба истаћи да сва правила у наведеној табели и у препорукама које следе представљају општа правила, а сваком болеснику треба приступити са много пажње и план испитивања и лечења направити за сваког болесника у зависности од откривених поремећаја, постављене дијагнозе и утврђених компликација и коморбидних стања.

6.1. Општа правила за испитивање и лечење хроничне болести бубрега

6. Испитивање и лечење особа код којих су откривени показатељи оштећења бубрега

N M K

105

ЈГФ мања од 60 ml/min/1,73m2 је један од критеријума за постављање дијагнозе ХББ, а то је истовремено и гранична вредност хроничне слабости бубрега. Због тога свим болесницима са овим степеном смањења ЈГФ треба посветити посебну пажњу. Најпре треба проверити да ли је непосредно пре одређивања ЈГФ постојао неки од услова који могу да доведу до акутног смањења ЈГФ. То су: • Смањење запремине екстраћелијске течности • Рентгенска снимања са применом интравенских радиографских контраста

6.5. Поступак са болесницима чија је ЈГФ између 30 и 59 ml/min/1,73m2

MDRD формула није довољно тачна за вредности ЈГФ веће од 60 ml/min/1,73m2 и због тога треба са посебном пажњом процењивати такве налазе да се не би ни преценио ни подценио њихов значај. У алгоритму 3 (Прилог) наведено је како поступати са овим особама. Код особа млађих од 30 година треба проверити да ли је непосредно пре одређивања ЈГФ постојао неки од услова који могу да доведу до акутног смањења ЈГФ. Ови фактори и поступци који се спроводе да би се њихово дејство искључило укратко су описани у следећој тачки. Особе код којих се не нађе ниједан од тих фактора, а код којих се одржава ЈГФ између 60 и 89 ml/min/1,73m2 уз нормалан налаз у урину не треба, без обзира на њихову старост, сматрати оболелим од хроничне болести бубрега. Међутим, ове особе захтевају упорно и доследно спровођење мера превенције хроничне болести бубрега (табела 12). Особе са ЈГФ од 60 до 89 ml/min/a,73m2 код којих је откривен било који патолошки налаз у урину захтевају додатно испитивање према алгоритму 1 и 2.

6.4. Поступак са болесницима код којих је откривена ЈГФ измеђе 60 и 89 ml/min/1,73m2

Алгоритам 2 (Прилог) приказује поступке који се препоручују за болеснике код којих је откривена микрохематурија. Пре него што се болесник упути на контролни преглед треба проверити да није можда претходни узорак урина узет у време менструације, непосредно после неке трауме или тешког физичког напора. Све то може бити узрок микрохематурје. Ток испитивања приказан алгоритмом зависи од присуства протеинурије, њене изражености као и од старости болесника. [13, 44, 45]

6.3. Поступак са болесницима код којих је откривена микрохематурија са протеинуријом или без ње

Нефролог ће у свим овим случајевима размотрити потребу за додатним испитивањима у циљу постављања дефинитивне дијагнозе.

(AT2R). Ренопротективно дејство ових антихипертензивних лекова који смањују дејство ангиотензина утврђено је у многим студијама [42,43]. Поред тога, код болесника са типом 1 дијабетесa треба размотрити смањење протеина у исхрани [42, 12]. Водичи за ХББ, које цитирамо у овим препорукама, не препоручују да се болесници са изолованом протеинуријом обавезно упућују нефрологу [5,12,13]. Према тим водичима нефрологу треба упутити болеснике: 1. са дијабетесом и албуминуријом или протеинуријом код којих не постоји ретинопатија, а посебно ако болест траје краће од пет година, јер у тим случајевима треба посумњати на неко друго обољење бубрега, а не на дијабетесну нефропатију; 2. све болеснике са протеинуријом преко 1000 mg /g креатинина; 3. болеснике млађе од 60 година са добро регулисаном хипертензијом или дијабетесом или особе које не болују од хипертензијe или дијабетесa, а код којих је утврђена перзистентна протеинурија непознатог порекла. Нефротоксични антибиотици (аминогликозиди, амфотерицин) Нестероидни антиинфламаторни лекови ACEI или блокатори AT2R Опструкција мокраћних путева [5]

Треба истаћи да одлука о даљем испитивању и лечењу зависи од старости болесника. Познато је да се ЈГФ смањује са старењем [46, 47] па се међу особама старијим од 70 година може открити ЈГФ испод 60 ml/min/1,73m2 а да при том не постоји ниједан други показатељ обољења бубрега. Те особе не треба аутоматски сматрати болесницима него их само редовно пратити и спроводити мере превенције хроничне болести бубрега [48]. Међутим, особе старије од 70 година које имају ЈГФ између 30 и 59 ml/min/1,73m2 уз протеинурију и/или микрохематурију, као и оне које имају ЈГФ испод 45 ml/min/1,73m2 без обзира на налаз у мокраћи, треба сматрати болесницима са хроничном слабошћу бубрега и у консултацији са нефрологом спровести одговарајуће лечење.

11. Дозирање свих лекова који се излучују преко бубрега према ЈГФ 12. Престанак пушења 13. Ограничење уноса алкохола на највише два пића дневно 14. Редовна физичка активност 15. Редовне лабораторијске контроле

јодна контрастна средства)

3. Стриктна контрола гликемије код болесника са дијабетесом (HbA1c 6.5–7.0%) 4. Ограничење уноса беланчевина исхраном у зависности од стадијуму болести 5. Лечење дислипидемије по потреби 6. Лечење анемије 7. Корекција поремећаја калцијума и фосфора по потреби 8. Смањење телесне тежине код болесника са прекомерном телесном тежином 9. Ограничење уноса соли на мање од 100 mmol/дан 10. Избегавање нефротоксичних лекова (аминогликозиди, нестероидни антиинфламаторни лекови,

не постиже задовољавајућа регулација хипертензије)

1. Упорно лечење хипертензије и одржавање циљног крвног притиска £130/80 mmHg 2. Примена ACEI и/или AT2R блокатора (обавезно код болесника који не подносе ACEI или се

Табела 16. Мере за успоравање прогресије хроничне болести бубрега

Лекар неће погрешити ако сваког болесника са ЈГФ мањом од 60 ml/min/1,73m2 упути нефрологу да би добио потврду да ли је спровео адекватно лечење.

Ако се открије постојање било ког од ових фактора, потребно је да се искључи њихово дејство. Болесници са опструкцијом се упуђују урологу на даље лечење, а остале треба добро хидрирати и прекинути примену нефротоксичних средстава. Алгоритам 4 (Прилог) приказује поступке за испитивање и лечење болесника са ЈГФ од 30 - 59 ml/min/1,73m2 . Избор мера зависи од налаза у мокраћи. Ако поред смањене ЈГФ постоји протеинурија око или преко 1 g/ g креатинина или се одржава микрохематурија, болесника треба упутити нефрологу да би се утврдила природа болести и спровело адекватно лечење. Код свих болесника са ЈГФ мањом од 60 ml/min/1,73m2 треба спровести мере за успоравање прогресије хроничне слабости бубрега побројане у табели 16. Ако се спроведу све ове мере и ако је ЈГФ стабилна, није неопходна консултација нефролога. Међутим, болесника је потребно упутити нефрологу у случајевима: • ако је хипертензија рефрактарна и не може да се постигне њена задовољавајућа регулација • ако се не постиже задовољавајућа регулација дијабетеса • ако се ЈГФ погоршала од претходне контроле за више од 25% • ако код болесника постоји анемија, да би нефролог проценио да ли постоји индикација за примену агенаса стимулације еритропоезе.

• • • •

N M K

106

Болесници са ЈГФ мањом од 30 ml/min/1,73m2 лече се обавезно у сарадњи са нефрологом. У сарадњи са нефрологом спровешће се лечење различитих метаболичких и ендокриних поремећаја који прате хроничну слабост бубрега, а лечење тих поремећаја истовремено представља и значајне мере за успоравање прогресије хроничне слабости бубрега (табела 16). • Болеснику се саветује ограничен унос беланчевина исхраном – 0,8 g/kg или 0,6 g/kg телесне тежине дневно у зависности од ЈГФ и стања нутриције. У прилогу се налази табела намирница са препорученом дијетом од 40 гр беланчевина. • У зависности од поремећаја концентрације калцијума и фосфора у серуму и вредности паратхормона, нефролог ће пре дијете прописати везаче фосфата и/или метаболите витамина Д. • Избор везивача фосфата се базира не само на основу вредности фосфора у серуму већ и на основу вредности калцијума као и присуства/одсуства кардиоваскуларних калцификација што је садржано у специфичним водичима који обрађују поремећај метаболизма минерала [49]. o Koд особа са хроничном инсуфицијенцијом бубрега и ЈГФ мањом од 60 ml/ min/1,73m2 одржавати концентрације калцијума и фосфора у серуму у границама нормалних вредности за дату лабораторију. o Препорука је да се лечење витамином Д, у циљу супресије повишених концентрација паратхормона, започне тек када се лабораторијски документује недостатак витамина. o Саветује се да се не примењују бифосфонати у лечењу особа са ЈГФ мањом од 30 ml/ min/1,73m2. • Ако постоји анемија и искључе се други узроци осим хроничне слабости бубрега, индикована је примена препарата гвожђа и агенаса стимулације еритропоезе према важећим водичима. Терапија агенсима стимулације еритропоезе индикована је код болeсника са концентрацијом хемоглобина испод 100 mg/l, a током терапије треба одржавати циљне вредности хемоглобина између 100 mg/l и 120 mg/l, концентрацију феритина изнад 200 ng/ml и сатурацију трансферина изнад 20%. Ако постоји дефицит гвожђа, индикована је примена пероралних препарата гвожђа, а у случају да се не постигну циљне концентрације феритина и сатурације трансферина или ако болесник не подноси пероралне препарате гвожђа, треба применити интравенске препарате [13]. Терапију агенсима стимулације еритропоезе индикује и надгледа нефролог у сарадњи са лекаром опште медицине сходно најновијим препорукама [50].

6.6. Контрола и лечење болесника са ЈГФ мањом од 30 ml/min/1,73m2

Код болесника са дијабетесом потребно је трагати за другим хроничним компликацијама дијабетеса и лечење болесника спроводити тимски.

Лабораторијске контроле болесника у трећем стадијуму хроничне болести бубрега (30 и 59 ml/min/1,73m2) обухватају преглед: једанпут у шест месеци: • крвне слике, • урина, • гликозе и • креатина у серуму, једанпут годишње: • калијума, • калцијума • фосфора.

Код болесника у четвртом стадијуму хроничне болести бубрега по потреби ће се кориговати и ацидоза пероралном применом натријум бикарбоната. o Перорална надокнада бикарбоната започиње се код особа са концентрацијом бикарбоната у серуму мањом од 22 mmol/l са циљем да се њихова концентрација одржи изнад 22 mmol/l, осим ако није контраиндиковано. • У овом стадијуму треба пажљиво дозирати све лекове који се излучују путем бубрега, а посебно нефротоксичне лекове (аминогликозиди, нестероидни антиинфламаторни лекови, радиографски контрасти) како је саветовано у табели 18. • Ако се примети брзо смањење функције бубрега (смањење ЈГФ више од 25% од претходне контроле) и погоршање хипертензије, а посебно ако се појаве симптоми обољења доњих мокраћних путева, препоручује се сонографски преглед бубрега. • Препоручује се да се болесник у овом стадијуму хроничне болести бубрега имунизује против хепатитиса Б. o Болесници добијају три дозе вакцине од 40 µg против Б хепатитиса, субкутано (нулта доза, први, други и шести месец). Одговор на вакцину треба проверити контролом антитела по завршеној вакцинацији. o Једном годишње контролише се титар антитела, а уколико је титар анти HBs антитела једнак и мањи од 10 IU/l планирати додатну дозу вакцине (booster). • Препоручује се да се болесник имунизује против инфлуенце (сезонски) и пнеумококних инфекција иницијално и пет година касније (booster). • Нефролог ће проценити у ком моменту треба болеснику урадити васкуларни приступ да би се припремио за лечење хемодијализама, перитонеумски приступ за лечење перитонеумском дијализом или када га треба припремити за трансплантацију бубрега ако постоји могућност да се уради трансплантација бубрега као прва метода лечења терминалне инсуфицијенције бубрега. Поред мера за испитивање и лечење болесника у овој фази болести нефролог ће препоручити и учесталост контролних лабораторијских и нефролошких прегледа.

Примена ACEI или блокатора AT2R сматра се једном од најважнијих мера превенције хроничне болести бубрега код особа које болују од хипертензије и дијабетеса, као и веома ефикасна мере успоравања напредовања хроничне болести бубрега. Ипак, примена ових лекова захтева и одређену обазривост, али то никако не значи да ове лекове треба избегавати због њиховог могућег негативног дејства на функцију бубрега. Водич Велике Британије [12] наводи препоруке како поступати са болесницима код којих се започиње лечење ACEI или блокаторима AT2R или код којих се повећава доза ових лекова. У тим случајевима треба: • пре започињања лечења или пре повећања дозе ACEI или блокатора AT2R измерити концентрацију креатинина и калијума у серуму, • контролу креатинина и калијума у серуму треба урадити две недеље после почетка примене или промене дозе ових лекова, • ако се открије повећење концентрације креатинина за >20% или смањење ЈГФ за >15% потребно је поновите ове анализе за две недеље, • ако се потврди погоршање функције бубрега болесника треба упутити нефрологу, а примену ових лекова обуставити и заменити другим, антихипертензивним лековима, док се не добије мишљење нефролога, • контролу креатинина и калијума у серуму код болесника који се лече ACEI или блокаторима AT2R треба урадити и у случајевима акутних обољења која би могла да доведу до дехидрације, а такође редовно једанпут годишње, • у случају хиперкалијемије (>6,0 mmol/l) треба прекинути примену свих нефротоксич-

6.7. Препорука за контролу болесника који се лече лековима који смањују синтезу или дејство ангиотензина

•

N M K

А А А А

Болесницима са хроничним обољењем бубрега, дијабетес мелитусом тип 2 и албуминуријом, укључити ACEI или AT2R

ACEI или AT2R су лекови избора у лечењу протеинурије код болесника са протеинуријом и хроничним бубрежним обољењем без дијабетеса

ACEI или AT2R се укључују код болесника са хроничним обољењем бубрега и протеинуријом већом од 50 mg/mmol креатинина независно од присуства дијабетеса како би се спречило напредовање обољења

Употребу блокатора калцијумских канала треба размотрити код болесника код којих су ACEI или AT2R контраиндиковани

107

•

Пеницилини

• • •

Неуротоксичност код примене бензил пеницилина (максимална доза 6 g/ дан)

Смањити дозу код особа са ЈГФ < 60 ml/min/1,73m2 Опрез код особа са ЈГФ < 15 ml/min/1,73m2 У већој дози ризик од кристалурије код особа са ЈГФ < 15 ml/min/1,73m2

Опрез • Избегавати код болесника са сумњом на стенозу реналне артерије • Мања почетна доза код особа са ЈГФ ≤ 45 ml/min/1,73m2 • Контролисати ЈГФ и серумски калијум седам дана након увођења • Привремено искључити у току инфекције, планираног снимања контрастним средствима, током већих хируршких интервенција или припреме за колоноскопију • Не искључивати рутински код особа са ЈГФ < 30 ml/min/1,73m2 јер имају нефропротективно дејство • Смањити дозу на пола код особа са ЈГФ < 30 ml/min/1,73m2 • Смањити дозу према концентрацији лека у крви • Избегавати код особа са ЈГФ< 30 ml/min/1,73m2 • Не препоручује се дужа примена код особа са ЈГФ < 60 ml/min/1,73m2 • Не треба да се комбинује са препаратом литијума • Избегавати комбинацију са инхибиторима РААС

Опиоиди 3. Антимикробни лекови

Нестероидни антиинфламаторни лекови

Антагонисти РААС (ACE, AT2R, антагонисти алдостерона, директни инхибитори ренина) Бета блокатори Digoxin 2. Аналгетици

Лекови 1. Антихипертензиви:

Табела 18. Табела примене и дозирања лекова код болесника са хроничним бубрежним болестима

Примена лекова код болесника са ризиком за настанак болести бубрега или већ доказаном болести и слабости бубрега захтева пажљиво дозирање лекова који се излучују путем бубрега, а посебно нефротоксичних лекова (аминогликозиди, нестероидни антиинфламаторни лекови, радиографски контрасти). У табели 18 дат је предлог смањења доза за најчешће примењиване лекове у клиничкој пракси [51-56].

6.8. Препорука за дозирање потенцијално нефротоксичних лекова и радиографских контраста који садрже јод

Ниво препоруке

Болесницима са хроничним обољењем бубрега, дијабетес мелитусом тип 1 и албуминуријом, укључити ACEI независно од крвног притиска

Терапијска мера

Табела 17. Препоруке за примену ACEI блокаторе ангиотензинских рецептора [36]

Примена ове групе лекова ближе је дефинисана и постојећим препорукама.

них лекова (напр. нестероидни антиинфламаторни лекови), диуретика који задржавају калијум (амилорид, триамтерен, спиронолактон), а дозу диуретика Хенлејеве петље смањити ако не постоје знације конгестије.

• •

•

• •

•

• • • • •

• • • •

• • • • •

•

• •

•

• • • • • •

Смањити дозу када је ЈГФ < 60 ml/min/1,73m2 Смањити дозу када је ЈГФ < 60 ml/min/1,73m2 Избегавати када је ЈГФ <15 ml/min/1,73m2 Половина дозе када је ЈГФ < 30 ml/min/1,73m2 Заменити са конвенционалним хепарином, или пратити концентрацију анти фактора Xа Повећан ризик од крвављења када је ЈГФ < 30 ml/min/1,73m2. Користити ниже дозе и пажљиво контролисати када је ЈГФ < 30 ml/min/1,73m2. Нефротоксичан Контролисати ЈГФ и електролите два пута годишње, повремено чешће уколико особа није добро Избегавати истовремено коришћење нестероидних антиинфламаторних лекова Одржавати добру хидрацију посебно током других болести Проценити добре стране лечења

Смањити дозу или повећати дозни интервал код особа са ЈГФ < 60 ml/ min/1,73m2 Пратити концентрацију у крви Избегавати друге нефротоксичне лекове (фуросемид) Смањити дозу за 50% када је ЈГФ < 30 ml/min/1,73m2 Смањити дозу за 50% када је ЈГФ < 15 ml/min/1,73m2 Могу да погоршају уремију, смањити дозу када је ЈГФ < 45 ml/min/1,73m2 Применити амфотерицин Б само ако мора код особа са ЈГФ < 60 ml/ min/1,73m2 Смањити дозу одржавања флуконазола за 50% када је ЈГФ < 45 ml/ min/1,73m2 Смањити дозу флуцитозина када је ЈГФ < 60 ml/min/1,73m2 Избегавати препарате који се излучују путем бубрега (glyburide/ glibenclamide) Дозу препарата који се метаболишу у јетри треба смањити када је ЈГФ < 30 ml/min/1,73m2 (gliclazide, gliquidone) Делом се излучују мокраћом те је потребно смањити дозу када је ЈГФ <30 ml/min/1,73m2 Не препоручује се код особа са ЈГФ < 30 ml/min/1,73m2 Опрезна примена када је ЈГФ <45 ml/min/1,73m2 Сигурнији је када је ЈГФ≥ 45 ml/min/1,73m2 Обуставити код особа чије се стање нагло погоршало Не очекује се токсичност за дозу симвастатина од 20 mg дневно или симвастатин 20 mg + езетимиде 10 mg дневно код особа са ЈГФ < 30 ml/min/1,73m2, или на дијализи Код особа са ЈГФ < 15 ml/min/1,73m2 није примећена већа токсичност Повећавају концентрацију креатинина у серуму за око 15 µmol/l Смањити дозу када је ЈГФ < 60 ml/min/1,73m2 Избегавати када је ЈГФ < 30 ml/min/1,73m2

У табели 19 приказана је припрема болесника са ризиком или већ сниженом функцијом бубрега за контрастно снимање. Свако повећање креатинина у серуму за 44 µmol/l или 25% од базалне вредности сматра се акутним нефротоксичним дејством изазваним дејством контраста, те се препоручује контрола ЈГФ 48 до 96 часова после снимања.

Према KDIGO смерницама клиничке праксе за акутно оштећење бубрега [57] препоручено је да се код свих болесника са ЈГФ испод 60 ml/min/1,73 m2 којима је планирано снимање контрастним средствима на бази јода примени следеће: • изоосмоларни јодни раствори уместо високоосмоларних • најмања могућа доза контрастног средства • обустава осталих потенцијално нефротоксичних препарата • оптимална хидрација.

Литијум

Варфарин 8. Остали

Нискомолекуларни хепарин

Метотрексат 7. Антикоагуланси

Цисплатин Мелфалан

Статини Фенофибрат 6. Хемотерапеутици

Метформин 5. Хиполипемици

Сулфонилуреја Инсулини

4. Хипогликемици

Антифунгициди

Макролиди Флуорохинолони Тетрациклини

Аминогликозиди

•

N M K

108

Графикон 1. Одлука о упуђивања болесника нефрологу заснована на одређивању ЈГФ и албуминурије

Ризик од развоја бубрежног или кардиоваскуларног исхода: зелено= без ризика, жуто= умерени, наранџасто= висок ризик, црвено= врло висок ризик уКр= концентрација кретинина у урину, ЈГФ= јачина гломерулске филтрације

У објављеним водичима се наводи у ком стадијуму хроничне болести бубрега треба упутити болесника нефрологу и наставити даље лечење путем сарадње нефролога и ординирајућег лекара опште медицине. Код особа са релативно стабилном бубрежном инсуфицијенцијом (смањење ЈГФ мање од 5 ml/min/1,73 m2/годишње), предложено време упућивања болесника нефрологу (графикон 1) зависно је од категорије ризика заснованог на вероватноћи будућег исхода бубрежне болести (акутна, хронична слабост и терминална слабост бубрега) или кардиоваскуларних компликација (општи и кардиоваскуларни исход болесника) [59]. Из графикона се види да је ризик већи што је ЈГФ нижа и албуминурија виша. Категорије ризика одређене комбинацијом ЈГФ и категорија албуминурије дефинисане су на основу резултата мета анализе која је обухватила 1 555 332 учесника из опште популације, оне са ризиком за настанак болести бубрега и са постојећим болестима бубрега. Циљ класификације приказане у графикону 1 је био да се болести бубрега открију што раније и да се предвиди релативни ризик за развој бубрежне инсуфицијенције или кардиоваскуларних компликација. Групе ризика су означене различитим бојама: зелено=без ризика, жуто=умерени, наранџасто= висок ризик, црвено= врло висок ризик за поменуте исходе болесника [60].

6.9. Индикације за хитно упућивање болесника нефрологу

Изведено из Schweiger MJ и сар. [58]

Ограничена количина контраста: [56] Максимална доза = (5ml x TT (kg)) / сКреатинин Базично иста количина (у грамима) јодног контраста према ЈГФ у односу 1:1 2. Примена и.в. раствора пре и после интервенције: 100-150 ml/ h 0,9% Na Cl 3 сата пре процедуре и 6–8 сати после процедуре или 3 ml/kg/h натријум бикарбоната 1 сат пре процедуре и 1 ml/kg/h шест сати после процедуре или N-acetylcysteine (600 mg у четири дозе, почетак 12 сати пре процедуре) или аскорбинска киселина

Табела 19. Припрема болесника за снимање контрастом

Када се болесник упућује нефрологу потребно је да се доставе следећи подаци: • подаци о почетку, току болести и примењеном лечењу • подаци о крвном притиску • резултати претходних мерења концентрације креатинина у серуму • резултати прегледа мокраће, а ако постоје подаци о протеинурији

Код особа са повишеним ризиком за настанак хроничне бубрежне слабости, као што су дијабетичари, смањење ЈГФ може да буде знатно брже, те се код ових болесника саветује раније упућивање нефрологу. Водич Велике Британије наводи стања у којима је потребно да се болесник хитно упути на преглед нефролога [12]. Користећи ове препоруке саветујемо да се хитно упуте нефрологу болесници у следећим ситуацијама: • сумња на акутну слабост бубрега • нагло погоршање функције бубрега (пораст концентрације креатинина у серуму за више од 20% од претходне контроле) • новооткривени болесници са ЈГФ испод 30 ml/min/1,73 m2 • погоршање или малигна фаза хипертензије • хиперкалијемија (>7,0 mmol/l) • нефротски синдром • протеинурија са хематуријом • дијабетес са протеинуријом, а без дијабетесне ретинопатије • рекурентни едем плућа, а нарочито ако је праћен погоршањем ЈГФ

N M K

≤ 1 g/g креатинина

≥ 1 g/g креатинина контрола нефролога

≥ 200 mg/g креатинина

Квантитативно одређивање протеинурије*

протеинурија

Контрола за 6 месеци

упутити урологу

Контрола за годину дана

Нормалан налаз

упутити нефрологу

≥ 1 g/g креатинина

Микрохематурија са протеинуријом

≤ 1 g/g креатинина

даљи поступци зависе од налаза

< 50 година

ЕХО

интензивне мере превенције HBB

> 50 година

Микрохематурија без протеинурије

Контролни преглед седимента урина и квантитативно одређивање протеинурије

Микрохематурија +/- протеинурија

за током болесника 2. Алгоритам микрохематурију скрининга хроничнуна болест 2. бубрежну Алгоритам за микрохематурију током скрининга болесника на хроничну бубрежну болест

интензивне мере превенције хроничне болести бубрега

≥ 17 ♂ или 25 ♀ mg/g креатинина

Контрола јутарњег урина у следећа 3 месеца

Контрола за годину дана

≤ 200 mg/g креатинина

Квантитативно одређивање протеинурије*

албуминурија

Нормалан налаз

≤17 ♂ или 25 ♀ mg/g креатинина

протеинурија + албуминурија

Резултати прегледа урина

1. Алгоритам за албуминурију и протеинурију током скрининга на бубрежну болест

Прилог 8.8.Прилог

Контрола за 6 месеци

> 60 година

Нормалан налаз у мокраћи

не

Стабилна ЈГФ

Прогресија ХБИ*

Контрола за 6 месеци

Спровести мере за успоравање прогресије ХБИ

Нормалан

Патолошки

Спровести дијагностику према алгоритму 2

Патолошки налаз у мокраћи

< 60 година

Откривен и излечен поремећај

Упутити нефрологу

Перзистентна протеинурија +/- микрохематурија

Спровести дијагностику према алгоритму 2

Налаз у урину

ЈГФ 30 - 59 ml/min/1,73m2

4. Дијагностички алгоритам за болеснике са ЈГФ 30-59 ml/min/1,73m2

Стриктно спроводити 4. Дијагностички алгоритам за болеснике са ЈГФ 30-59 ml/min/1,73m мере превенције ХББ и КВБ

Искључити дејство тих фактора и поновити одређивање ЈГФ

да

Проверити да ли постоје фактори који могу да узрокују актуно смањење ЈГФ

ЈГФ 2 60 - 89 ml/min/1,73m

3. Дијагностички алгоритам за болеснике са ЈГФ 60-89 ml/min/1,73m2

N M K

109

N M K

redstavnici Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske prisustvovali su aktivnostima Udruženja dijaliziranih, transplantiranih i hroničnih bubrežnih bolesnika Republike Srpske, organizovanim povodom obilježavanja Svjetskog dana bubrega, gdje je poručeno da je preventiva najvažnija. “Za sprečavanje nastanka bubrežnih bolesti od izuzetnog značaja je rad na prevenciji, tj. redovnim kontrolama s obzirom na to da su najčešći razlozi oštećenja bubrega povišen krvni pritisak, kao i povišen nivo šećera u krvi”, rekao je Milan Latinović, pomoćnik ministra zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske. On je napomenuo da je Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Srpske u proteklom periodu posvetilo posebnu pažnju ovoj oblasti te da je, pored kontinuirane edukcije i odobravanja specijalizacija iz oblasti bubrežnih bolesti, obezbijedilo pacijentima primanje dijalize u najsavremenijim dijaliznim centrima. “Postignut je određeni standard koji se može upoređivati sa standardima i kvalitetima dijalize u zemljama u okruženju i Evropi”, rekao je Milan Latinović. On je naglasio da u Republici Srpskoj ima 1.050 hroničnih bubrežnih bolesnika koji koriste usluge hemodijalize i za čije liječenje Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske izdvaja oko 37 miliona KM. Predsjednik Udruženja nefrologa Republike Srpske i šef tima Kliničkog centra Banjaluka za transplantaciju organa Milorad Grujičić rekao je

Svjetski dan bubrega - 13. mart 2014.

Udruženje dijaliziranih, transplantiranih i hroničnih bubrežnih bolesnika RS

inistar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić sastao se danas u prostorijama ovog ministarstva s predstavnicima Udruženja dijaliziranih, transplantiranih i hroničnih bubrežnih bolesnika Republike Srpske. Sastanku je prisustvovao i direktor Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske Darko Tomaš. Ovom prilikom, predstavnik udruženja Aleksandar Radun uručio je zahvalnice za lični doprinos u procesu liječenja dijaliziranih, transplantiranih i hroničnih bubrežnih bolesnika u Republici Srpskoj te izuzetnoj saradnji sa članovima udruženja, ministru zdravlja i socijalne zaštite Draganu Bogdaniću i direktoru Fonda zdravstvenog osiguranja Darku Tomašu. Ministar Bogdanić se zahvalio članovima udruženja i rekao da ovo priznanje govori koliko su Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite i Fond zdravstvenog osiguranja, u saradnji sa udruženjem, uradili na iznalaženju načina za unapređenje zdravstvene zaštite ovih pacijenata i poboljšanju njihovog položaja u društvu. „Istovremeno, ovo priznanje je i obaveza za sve nas da i dalje nastavimo da radimo na poboljšanju uslova i kvaliteta življenja dijaliziranih, transplantiranih i hroničnih bubrežnih bolesnika“, rekao je ministar Bogdanić. 110

Prevencija najvažnija

da hroničnu bubrežnu bolest ima oko 10 odsto odraslog stanovništva. “To znači da u Banjaluci na 200.000 stanovnika oko 10.000 stanovnika ima značajno hronično bubrežno oboljenje i mora da se javlja nefrologu”, rekao je Grujičić. On je napomenuo da je u Republici Srpskoj prije četiri godine počeo program transplantacije bubrega i da je do sada urađeno 13 uspješnih transplantacija. Predstavnik Udruženja dijaliziranih, transplantiranih i hroničnih bubrežnih bolesnika

Srpske Aleksandar Radun rekao je da su današnje aktivnosti usmjerene na edukaciju stanovništva u Republici Srpskoj, ističući da u 90 odsto slučajeva ljudi primijete bolest tek kad im otkažu bubrezi. “Edukacije smo organizovali u Banjaluci, Foči, Trebinju, Istočnom Sarajevu, Zvorniku, Šamcu, Bijeljini, Doboju i Prijedoru, a u sve ostale opštine Republike Srpske dostavljeni su edukativni štampani materijali”, rekao je Radun. Nataša Aleksić, Služba za odnose s javnošću, Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske

Zahvalnice za lični doprinos

Na sastanku je razgovarano o aktuelnim pitanjima i dogovoreno je da se redovni sastanci sa udruženjem nastave i dalje kako bi

i ministarstvo i fond mogli blagovremeno da se uključe u rješavanje poteškoća sa kojima se suočavaju ovi pacijenti.

re oko dve godine, na Danima medicinske dijaspore u Beogradu, na moje veliko zadovoljstvo, upoznao sam gospođu dr Mirjanu Andrejević-Kry, predednicu Društva srpskih lekara i stomatologa u Nemačkoj. Već pri prvom susretu sam se uverio da sam upoznao izuzetno elokventnu, obrazovanu i pristupačnu doktorku sa velikim uticajem na celokupnu zajednicu srpskog lekarstva u Nemačkoj i već tada sam znao da se naše poznanstvo neće završiti na tome. Ubrzo posle našeg prvog susreta rodila se ideja o mojoj budućoj edukaciji u Nemačkoj. Pošto sam oduvek bio ambiciozan i gladan novih znanja, pomisao na to da mogu da provedem mesec dana na nekoj od nemačkih prestižnih klinika budilo je u meni veliko uzbuđenje i velike nade. U početku su naši planovi bili vezani za edukaciju u Hanoveru, ali zbog nepredviđenih okolnosti moja edukacija u Nemačkoj je morala biti odložena do daljeg. Nekoliko meseci posle toga, javila se dr Mima i svojim umilnim glasom saopštila da mi je obezbedila edukaciju na čuvenoj Univerzitetskoj klinici u Getingenu, u Centru za internu medicinu, Klinici za gastroenterologiju i endokrinologiju u vremenu 6.1.2014 – 31.1.2014. godine. Mojoj sreći nije bilo kraja. Samo saznanje da će učiti na univerzitetu koji je iznedrio u svojoj dugogodišnjoj istoriji 45 dobitnika Nobelove nagrade za svakog intelektualca može biti kruna karijere. Tako je bilo i sa mnom. Posle adekvatnih priprema, uputio sam se u u daleki nemački grad. Posle ugodnog putovanja stigao sam u Gosler ulicu u Getingenu. Tu su me sačekali divni ljudi, otac i sin, kolega dr Ilija Nenadić i njegov otac g. Simo Nenadić, sekretar i član Društva srpskih lekara i stomatologa u Nemačkoj. Iskreno, tako srdačnom dočeku se nisam nadao. Odmah su mi pomogli prilikom smeštaja u apartman za doktore koji borave na klinici. Već sutradan ujutru upoznao sam, mogu slobodno reči, velikana i u stručnom, i u ljudskom pogledu, prof. dr Pavla Stankovića koji me je odveo na Kliniku. Tamo me je preuzeo čuveni profesor dr Tilman Sauerbruch, direktor Klinike za gastroenterologiju i endokrinologiju Univerziteta u Getingenu. Već prvog dana sam se aktivno uključio u ambulantni rad, rad u hospitalnom delu Klinike, a naročito u endoskopskom kabinetu, gde sam pro-

N M K

Zahvalnost Društvu srpskih lekara i stomatologa u Nemačkoj

Edukacija na UK u Getingenu

vodio najviše vremena pošto je gastroenterološka endoskopija predmet mog posebnog profesionalnog interesovanja. Za vreme jednomesečnog boravka na klinici usvojio sam, prvenstveno od sjajnog profesora i još većeg čoveka prof. dr Tilmana Sauerbrucha mnogo novih znanja i veština iz ove oblasti medicine. Aktivno sam učestvovao u svim aktivnostima na klinici. Najveći broj novosti sam saznao zahvaljujući dobroj tehnološkoj opremljenosti klinike, tj. imao sam prilike da učestvujem u nekim procedurama koje se zbog lošije tehničke opremeljenosti ne rade u bolnici u kojoj sam stalno zaposlen.

Vreme koje sam provodio u Getingenu je jako brzo prolazilo. Moram da priznam da mi nije bilo lako kada sam polazio na put ostavljajući porodicu, prijatelje, dom od kojeg je trebalo da budem odvojen skoro mesec dana. Međutim, na moju sreću, u Nemačkoj se nisam nimalo osetio usamljenim. Najpre zahvaljujući mojim predivnim domaćinima, prvenstveno zahvaljujući g. Simi Nenadiću, velikom, nesebičnom čoveku, koji je dao sve od sebe da se u Getingenu ne osećam usamljenim. Naša druženja će ostati upamćena celog mog života. Zatim, zahvaljujući kolegi dr Iliji Nenadiću koji mi je pomagao oko svih tehničkih detalja vezanih za edukaciju i sa kojim sam se intenzivno družio i kao pripadnikom slične generacije. I na kraju, zahvaljujući prof. dr Pavlu Stankoviću, živoj stručnoj i životnoj enciklopediji, koji mi je mnogo pomogao i od koga sam mnogo naučio, kao i celokupnoj njegovoj porodici koja me je sjajno ugostila. Ostaje žal što se zbog više sile, za vreme boravka u Nemačkoj, nisam mogao videti sa predsednicom dr Mirjanom Andrejević-Kry. Poznanstvo sa ovim divnim ljudima po dolasku kući ne shvatam završenim, već je ovo samo početak našeg daljeg druženja. Po završetku boravka na klinici sam od mentora prof. dr T. Sauerbrucha dobio sertifikat o provedenoj edukaciji sa sjajnim ocenama mog rada i još boljim preporukama za moje dalje stručno usavršavanje. Na kraju, zahvaljujem se ljudima u otažbini bez kojih ovaj moj boravak ne bi bio realizovan, a to su direktorka Lekarske komore Srbije prim. dr Tatjana Radosavljević i prvenstveno predsednik Nadzornog odbora Lekarske komore Srbije doktor Branko Radivojević. Smederevo, 3.2.2014. Dr Dragan Radivojević s.r., specijalista interne medicine, gastroenterohepatolog

111

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

radicija evropskog godišnjeg okupljanja psihijatara i ove godine je nastavljena održavanjem 22. evropskog psihijatrijskog kongresa (22nd European Congress of Psychiatry) u centru Bavarije, Minhenu. U periodu 1 - 4. marta 2014. godine, više od 3100 psihijatara iz 93 zemlje svijeta je u impozantnom kompleksu minhenskog Internacionalnog kongresnog centra imalo prilike čuti brojna iskustva i kao svih ranijih godina najnovija dostignuća i rezultate evropskih istraživanja iz svih oblasti psihijatrije. Ove godine glavna tema kongresa bila je “Fokusiranje evropske psihijatrije na tijelo i dušu” (European Psychiatry Focusing on Body and Mind). Na ceremoniji otvaranja govor dobrodošlice održala je prof. Danuta Wasserman sa Karolinska univerziteta (Švedska), predsjednica EPA, a predsjednik lokalnog Organizacionog odbora, prof. Peter Falkai (direktor Klinike za psihijatriju i psihoterapiju Univerziteta u Minhenu) slikovno je prikazao razvoj prve psihijatrijske bolnice i prve neurofiziološke laboratorije u Minhenu. Naučni program obuhvatio je sve oblasti psihijatrije, sa posebnim fokusima na najnovijim dostignućima u liječenju anksioznih poremećaja, razvijanju i provođenju programa usmjerenih na prevenciju suicida, terapija rezistentnih depresija, a poseban naglasak je bio na novim stavovima vezanim za ADHD, Alchajmerovu demenciju i alkoholizam, kao aktuelnim pravcima u smjeru rada sa oboljelima od shizofrenije, usmjerenim na poboljšanje kognitivnih sposobnosti ove grupe oboljelih, dok su razmatrane i metode liječenja kognitivnom remedijacionom terapijom (CRT). Debate pro et contra suočile su evropske eksperte u smjeru potrebe pregleda oboljelih od duševnih oboljenja, jer su izneseni i kontroverzniji stavovi da se o tretmanu mogu izjasniti i drugi profesionalci u domenu mentalnog zdravlja. Veoma posjećene su bile sesije elektronskih postera, na kojima su autori mogli da prezentuju svoje radove i učestvuju u konstruktivnim razmjenama iskustava sa kolegama iz drugih okruženja. Posebni program mladih psihijatara je sada već tradicionalni kvalitet EPA kongresa, na kojima se raspravlja o potrebama uniformnih specijalizacija u cijeloj Evropi, ali i potrebi popularizacije specijalizacije iz psihijatrije s obzirom na to da se, prema iznesenim rezultatima istraživanja, sve više budućih studenata odlučuje za studije psihologije. Značaj ulaganja u budućnost kroz Sekciju mladih psihijatara pokazan je i na otvaranju kongresa, kada je aktuelna predsjedni112

Evropski psihijatrijski kongres Pripremio: Dr Goran Račetović, specijalista psihijatrije, Dom zdravlja - Centar za zaštitu mentalnog zdravlja Prijedor

Dr Ljiljana Babić, dr Miljana Savić i dr Vesna Pandžić

ca Komiteta mladih psihijatara u EPA, dr Martina Rojnić-Kuzman iz Hrvatske imala posebnu prezentaciju postignuća mladih psihijatara i bila dio radnog predsjedništva na otvaranju kongresa, a dr Andrea Fiorillo iz Italije je izabran u Upravni odbor EPA na izborima održanim tokom Generalne skupštine EPA u Minhenu. Evropska psihijatrijska asocijacija (EPA) osnovana je prije 31 godinu i danas je najznačajnije stručno udruženje u Evropi, koje okuplja preko 2000 individualnih članova te 33 asocijacije iz 30 zemalja Evrope, okupljene u Savjet nacionalnih udruženja psihijatara pri EPA (članovi nacionalnih udruženja su i pridruženi članovi EPA). EPA sada ima značajnu ulogu u kreiranju evropskih politika mentalnog zdravlja u mnogim zemljama kroz stalnu poziciju savjetodavnih tijela za mentalno-zdravstvene politike evropskih tijela (Parlament i Savjet Evrope), ali i značajnim konekcijama sa Svjetskom

zdravstvenom (WHO) i Svjetskom psihijatrijskom asocijacijom (WPA). Udruženje psihijatara u Bosni i Hercegovini je aktivni član ovog savjeta od 2010. godine, sa redovnim učešćem oficijelnog predstavnika na Generalnoj skupštini EPA, godišnjoj sjednici Savjeta i Presidential Dinner, koja je ove godine održavana u veleljepnoj gradskoj palati Residenz. Na kongresu u Minhenu učestvovalo je 13 psihijatara iz Bosne i Hercegovine (od kojih je većina bila iz Republike Srpske), a nekoliko je imalo i aktivno učešće u Naučnom programu kongresa. U gradu Krepelina i Alchajmera imali smo prilike vidjeti i monumentalne spomenike glavnog grada Bavarske od vremena bavarskih kraljeva (Residenz, Odeon Platz, Marianplatz, Rathaus, Pinakoteke) do savremenih vremena (Alianz arena, Olimpijski i BMW kompleksi). Među brojnim istorijskim ličnostima najkontroverzniji je bio kralj Ludvig II, poznat po gradnji palata i dvoraca u Minhenu i širom Bavarske, koje se smatraju među najljepšim u Evropi, ali i kao osoba sa teškom duševnom bolesti, čiji je tragičan završetak života i danas predmet polemika u stručnim krugovima. Naredni, 23. evropski psihijatrijski kongres biće održan krajem marta 2015. godine u Beču i biće posvećen izuzetnosti u psihijatrijskoj edukaciji, praksi i istraživanjima, a novi predsjednik EPA za naredni dvogodišnji period je prof. Wolfgang Gaebel, direktor Klinike za psihijatriju i psihoterapiju Heinrich-Heine u Dizeldorfu (Njemačka).

periodu od 27. 2 – 2. 3. 2014. god. u Skoplju je održana proslava povodom deset godina postojanja Asocijacije lekara opšte/porodične medicine Jugoistočne Evrope. Na proslavi su učestvovali predstavnici zemalja članica asocijacije zajedno sa predsednicima udruženja – Albanije, Bosne i Hercegovine (Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske), Bugarske, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Slovenije, Srbije, Rumunije i Turske. Godišnja Skupština asocijacije održana je 28. 2. 2014. god. Posle obraćanja predsednika asocijacije prim. dr Ljubina Šukrieva, prisutnima se obratila prof. dr Azijada Beganlić, iz Federacije Bosne i Hercegovine koja prisutne upoznala sa organizacijom i naučnim programom Trećeg kongresa asocijacije, koji treba da se održi u Sarajevu u periodu od 18 – 21. 9. 2014 god. u hotelu “Holliwood ”. Zatim se prisutnima obratio sekretar asocijacije prof. dr Mumtaz Mazicioglu iz Turske koji je dao osvrt za pripremu Konferencije Wonce Europe, koja će se održati u septembru 2014 god. u Istanbulu.O Nacionalnom kongresu porodičnih lekara Rumunije, koji je održan od 26 – 29. 3.

2014 god. u Bukureštu, izvestila je prof. dr Carmen Busneag. Za rad asocijacije za 2013. kao i za iste aktivnosti za 2014 god. osvrt je dao prim. dr Ljubin Šukriev, predsednik asocijacije. On je rekao da će na kongresu u Sarajevu biti prezentovani rezultati završetka Studije: ”Misle li lekari(i)na svoje zdravlje”, kao i produžetak Studije ”Nasilje nad lekarima od strane pacijenata”. Dr Darko Ilievski, blagajnik asocijacije, podneo je finansijski izveštaj asocijacije za 2013. koji je bio jednoglasno usvojen. U okviru diskusije predstavnici Crne Gore predložili su da se na nivou asocijacije formira “Fond za mlade lekare” koji bi se koristio za sponzorisanje njihovog učešća na kongresima asocijacije. Pred-

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Asocijacija lekara opšte/porodične medicine Jugoistočne Evrope

Proslava - 10 godina postojanja

stavnici Srbije predložili su radionice za sam kongres u pripremi Sekcije opšte medicine Srbije. Dat je i predlog da na web strani asocijacije pored zemlje stoji i ime udruženja sa njegovim amblemom (logo) koje je član asocijacije. Po završetku godišnje skupštine gosti su bili u poseti muzeju za makedonsku prerodbu. Druženje se nastavilo uveče za vreme večere u nacionalnom restoranu ”Makedonska kuća ”. Sledećeg dana 1. 3. 2014 god. S početkom u 10, 00 časova održana je proslava ”Deset godina postojanja asocijacije 2003 – 2013 ” u amfiteatru Dekanata Medicinskog fakulteta u Skoplju, gde su bili pozvani predstavnici iz MZ, FZO, LKM, MLD, Dekanata MF kao i pred-

stavnici farmaceutskih kuća. Pored obraćanja predsednika asocijacije, prim. dr Ljubina Šukrieva, prisutnima se obratila prodekan za međunarodnu saradnju Medicinskog fakulteta u Skoplju prof. dr Daniela Miladinova. Prisutne je pozdravila i šef Centra za porodičnu medicine u Skoplju docent dr Katarina Stavrik. O periodu deset godina postojanja asocijacije, od njezinog formiranja do danas, govorila je prim. dr Mirjana Mojković iz Srbije, Prof. dr Biserka Bergman-Marković iz Hrvatske osvrnula se na rad asocijacije sa katedrama zemalja članica asocijacije. Docent dr Ljubomir Kirov iz Bugarske dao je osvrt na izmene privatne prakse porodičnih lekara, a docent dr Maja Račić iz Republike Srpske govorila je o organizovanju naučnih skupova asocijacije, a o istraživačkom radu govorila je

113

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

prof. dr Mateja Bulc iz Slovenije. O odnosu i saradnji naše asocijacije sa međunarodnim asocijacijama dao je osvrt prof. dr Okay Basak iz Turske, a docent dr Katarina Stavrić iz Makedonije informisala je o anketi koja se provodi među studentima šeste godine fakulteta medicine u vezi sa popularnošću porodične medicine među studentima. Nakon toga, prof. dr Mumtaz Mazicioglu iz Turske prikazao je video-zapis o asocijaciji u ovom desetogodišnjem periodu. Kroz slike i video-zapise hronološki je predstavio rad asocijacije, vraćajući nas unazad, u godine naših početaka, a sve to je delovalo impresivno i sa puno emocija prisutnih. Potom je usledila muzička tačka sa gudačkim kvartetom Plamenke Trajkovske, koja se predstavila sa biserima klasične muzike.

Na kraju je organizovana poseta izložbi asocijacije kroz koju je preko slike i pisane reči takođe predstavljen desetogodišnji rad asocijacije za svaku zemlju pojedinačno i za asocijaciju u celini. Gosti su imali priliku da u knjigu utisaka, napišu svoje utiske i poruke. Zatim je sledio prigodan koktel, gde su gosti i domaćini, u opuštenoj i relaksiranoj atmosferi uz zvuke gudačkog kvarteta, razmenjivali mišljenja i iskustva, evocirali uspomene. Razgovor se produžio sa razgledanjem grada i druženja u gradskoj kafani ”Pelister ”. Uveče je domaćin, u čast gostiju i ovog značajnog jubileja, organizovao tradicionalno makedonsko veče, u nacionalnom konaku “Čardak ”, na padinima Skopske Crne Gore, gde su se gosti zabavljali uz zvuke orkestra “Calgije ”. Atmosfera prijatna i drugarska, a zadovoljstvo je bilo vidljivo kod svih prisutnih. Za vreme večere razmenjivani su prigodni pokloni, a predsednik asocijacije je najaktivnijim članovima, koji su dali doprinos u razvitku i afirmaciji asocijacije podelio prigodne plakete i zahvalnice. LJ.Š.

114

Važno svjetsko iskustvo sa skupa iz Milana

Medicina u fudbalu Pripremio: doc. dr Nenad Ponorac

od pokroviteljstvom asocijacije FIFA u Milanu je održan veliki medicinski skup posvećen zdravstvenim temama vezanim za fudbal. Na kongresu su, kao predstavnici medicinske komisije gradskog fudbalskog saveza grada Banjaluka učestvovali dr Nenad Ponorac i dr Stanislav Palija te Dejan Travar, predsjednik ovog saveza. Na kongresu nam je pravio društvo prof. dr Dragan Radovanović iz Niša, jedni kolega iz zemalja regiona. Odlazak na ovaj skup su podržali Medicinski fakultet u Banjaluci i ZFMR ‘’Dr Miroslav Zotović’’. Skup je tekao kroz dva različita dijela. Prvi dio pod nazivom ‘’Medicinska strategija za povrede zglobova i ligamenta u fudbalu’’ je održan 22. i 23. marta. Tokom ta dva dana više od 2300 učesnika iz 71 zemlje, fudbalske nacije, su razmjenjivali najnovije trendove medicine u fudbalu. Skup je tematski išao u tri pravca: medicina sporta, ortopedi-

ja i rehabilitacija, odnosno povratak u igru u fudbalu. Predavanja su započeta kontroverzama oko konzervativnih pristupa u liječenju povreda lokomotornog sistema fudbalera. Nastavljen je trenutno važećim standardima u operativnom liječenju kuka, koljena i kičme fudbalera. Jedno od najposjećenijih predavnja ‘’Savremeni tretman povrede prednjeg ukrštenog ligamenta koljena’’ koje je održao profesor Fredi Fu, ortoped iz Pitsburga. Veliko interesovanje je vladalo i za teme rehabilitacije i povratka u igru nakon povrede, ali i teme posvećene doziranju opterećenja kod mladih fudbalera, ali i medicisnke specifičnosti ženskog fudbala. Trećeg dana skupa, 24. marta, je održan i ‘’Drugi samit nauka o fudbalu’’ koji je u cijelosti bio posvećen prevenciji povređivanja u fudbalu. Predstavljena je cjelokupna medicinska strategija asocijacije FIFA. Tokom cjelodnevnog programa predavanja i praktičnih radionica, praćenih video-analizama, predstavljeni su preventivni programi kojima je moguće smanjiti učestalost povreda u fudbalu i do 25%. Isto tako, izložena je antidoping strategija koja je posebno pooštrena u susret predstojećem Svjetskom prvenstvu u Brazilu. Na kraju je predstavljena strategija prevencije iznenadne srčane smrti u fudbalu. Ovo nam je bila dragocjena i važna prilika da se upoznamo sa predstavnicima medicinske komisije FIFA, koji su nam ostavili otvorenu mogućnost saradnje s njima. Sigurni smo da će naše buduće aktivnosti, uz podršku institucija koje smo predstavljali, omogućiti prodor najnovijih dostignuća u oblasti zaštite zdravlja fudbalera na naš prostor.

etvrta međunarodna konferencija ”Sportske nauke i zdravlje” održana je 14. marta 2014. godine u organizaciji Panevropskog univerziteta “Apeiron“ Banjaluka i njegovih članica Fakulteta sportskih nauka i Fakulteta zdravstvenih nauka. Izloženi radovi pokazali su i po kvantitetu (68 naučnih radova) ali i po tematici nesporni značaj fizičke aktivnosti na zdravlje čovjeka. Mnoga istraživanja su nedvosmisleno ukazala na to da se sportsko-rekreativnim sadržajima mogu rješavati mnogi zdravstveni poremećaji, ali i preventivno djelovati na njih. Jedan od učesnika Dane Korica, vrhunski atletičar i predsjednik Sportskog saveza Srbije, istakao je važnost Konferencije za zdravlje djece. „Djecu koja su cijeli dan u foteljama moramo vratiti prirodnom kretanju. Moramo ih pripremiti za medalje i pehare. Ovaj univerzitet je na pravom putu da pomogne omladini da pravilno raste i razvija se“, kazao je Korica. Erlan Kenzhebaevich Seisenbekov, profesor iz Kazahstana i jedan od autora izlaganih radova na konferenciji, rekao je da je ovim naučnim skupom razbijen stereotip o sportu. „Sport nema granica, on je opšteprihvaćena snaga društva“, dodao je profesor Seisenbekov. Predškolsko vaspitanje u funkciji razvoja djece, Savremeno školsko fizičko vaspitanje u funkciji pravilnog rasta i razvoja djece i omladine, Savremeno fizičko vaspitanje i zdravlje mladih, Studentski sport kao faktor zdravog življenja, Sport u funkciji rekreacije građana - stanovništva i zdravlja bile su tematske oblasti skupa. Radovima je ukazano na poremećaj kretne aktivnosti (hipokinezije) od predškolskog uzrasta do starije dobi uslovljenog tehničko- tehnološkim napretkom i novim stilom života koji za-

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Panevropski univerzitet „Apeiron“ Banjaluka, IV međunarodna konferencija

Sportske nauke i zdravlje

nemaruje čovjekovo tjelesno kretanje. Naučna i stručna saopštenja su pokazala sinergiju medicinskih, zdravstvenih i sportskih nauka sa sličnim ciljem da se današnjem čovjeku pomogne u kvalitetnijem koncipiranju filozofije života u kojoj čovjek treba da koristi svoje „kretne“ resurse radi očuvanja zdravlja. Pokrovitelji Konferencije „Sportske nauke i zdravlje“ bili su Ministarstvo nauke i tehnologije Republike Srpske, Ministarstvo porodice, omladine i sporta, Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite, Olimpijski komitet Bosne i Hercegovine kao i Apeiron TV channel.

Na konferenciji su učestvovali naučni i sportski radnici iz Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, Kazahstana, Slovenije, Makedonije, Crne Gore, Hrvatske, Bugarske, Grčke i Češke Republike. Konferencija je namijenjena profesorima fizičke kulture, sportskim trenerima, ljekarima, pedagozima, psiholozima, sportskim organizacijama, sportskim menadžerima i drugim stručnjacima koji su vezani za oblasti iz sporta i zdravstva. Panevropski univerzitet dva puta godišnje izdaje i međunarodni časopis „Sportske nauke i zdravlje“.

115

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

organizaciji Društva nastavnika opće/obiteljske medicine u Zagrebu u Hotelu Antunović od 14 – 16.3.2014. održan je V. međunarodni kongres DNOOM-a na temu „Bol peti vitalni znak”. Kao i dosadašnjih godina, cilj je doprinijeti razvoju struke kroz specifičnu obradu jedne tematske cjeline u svjetlu obiteljske medicine. Bol kao simptom i klinički entitet je dio naše svakodnevnice u praksi i kongres je bio prilika za razmjenjivanje iskustva, stjecanje novih spoznaja i upoznavanja s novim terapijskim dijagnostičkim metodama u liječenju boli. Kroz sveobuhvatne prikaze mehanizama nastanka i dijagnostičkog i terapijskog postupanja s bolesnicima koji trpe različite oblike boli, prisutni su imali mogućnost da dodatno unaprijede kvalitet svakodnevnog rada. Sretna je podudarnost da se radi o petom vitalnom znaku, što se podudara s našom obljetnicom. Održano je niz praktičnih radionica na kojima su razmijenjena iskustva i

Peti kongres Društva nastavnika opće /obiteljske medicine/Fifth Congress ATGP/FM

Bol - peti vitalni znak

kulteta Sveučilišta u Zagrebu, Dora Franceschi i Neva Purgar pod mentorstvom dr. Valerije Bralić Lang za poster Obitelj i zdravlje... i stjenice. 2. Nagradu TENS - aparat dobila je dr. Vedrana Ćosić - specijalizantica obiteljske medicine pod mentorstvom doc. dr. sc. Sande Pribić iz Osijeka za poster Opekotina. 3. Nagradu - knjigu Obiteljska medicina dobila je studentica 6. godine Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, Diana Jovičić pod mentorstvom dr. Ivane Kelave za poster Kameleonska bolest. Medici.com

s kolegama iz drugih država. Kongres je sniman uz interaktivno učešće pojedinaca putem interneta. Uz bogate spoznaje od koristi u svakodnevnom radu, učesnici kongresa su ponijeli prijatne utiske u međusobnom druženju i zabavi, istakla je prof. dr. sc. Biserka Bergman Marković, predsjednica Društva nastavnika opće/obiteljske medicine i predsjednica Kongresa. Najbolji posteri V. kongresa DNOOM-a 1. Nagradu - kotizaciju za slijedeći kongres DNOOM-a dobile su studentice 6. godine Medicinskog fa116

d 14. do 16. marta 2014. godine, u hotelu ”Termag” na Jahorini, je održan Internacionalni simpozijum iz ehokardiografije. Organizator simpozijuma je bila Radna grupa za ehokardiografiju, Udruženja kardiologa Republike Srpske, a pod pokroviteljstvom Akadaemije nauka i umjetnosti Republike Srpske. Predavači su bili vodeći stručnjaci iz oblasti ehokardiograije, kardiolozi iz Japana, Grčke, Srbije, Makedonije, Hrvatske i BiH, među kojima i sadašnji predsjednik Grčke asocijacije za kardiovaskularni imidžing dr George Athanassopoulos i prof. dr Satoshi Nakatani, budući predsjednik Japanske asocijacije za ultrazvuk srca. O značaju Simpozijuma i radu Udruženja kardiologa Republike Srpske u uvodnom izlaganju učesnicima se obratio prof. dr Duško Vulić, predsjednik Udruženja kardiologa Republike Srpske. Simpozijum je svečano otvorio Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske dr Dragan Bogdanić. Simpozijum je počeo sesijom posvećenom ulozi ehokardiografije kod bolesnika sa ishemijskom bolesti srca, naziv prve sesije je bio ”Od igračke za patofiziološka ispitivanja do kliničke primjene”. U sesiji su učestvovati akademik Vladimir Kanjuh (Koronarne artrije – od evolucione nesavršenosti do današnje epigenetske preopterećenosti), akademik Miodrag Ostojić (Značaj CFR i FFR u donošenju odluka za miokardnu revaskularizaciju), prof. Branko Beleslin (Frakciona rezerva protoka – od neprijatelja do najboljeg saveznika PCI), doc. dr Ana Đorđević-Dikić (Savremeni pogled na evaluaciju koronarne bolesti: Nove metode u službi anatomije i fiziologije), prof. dr Jelena Stepanović (Miokardna ishemija – nove kontroverze nakon STICH studije) i dr Nikola Jagić (Uloga intravaskularnog ultrazvuka). Akcent u ovoj sesiji je bio na primjeni različitih modaliteta stres-ehokardiografskih testova kod bolesnika sa koronarnom bolesti srca i procjeni koronarne rezerve protoka, koja može u određenim situacijama da vodi kardiologa u planiranju perkutanih koronarnih intervencija kod bolesnika sa intermedijarnim lezijama, čime se znatno štede sredstva, imajući u vidu cijene opreme za invazivnu procjenu koronarne rezerve protoka. Simpozijum je u subotu počeo sesijom o ulozi ehokardiografije kod bolesnika sa urođenim srčanim manama, od fetalnog do adultnog doba. Predavači su bili ginekolog prof. dr Aleksandar

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Udruženje kardiologa Republike Srpske

Simpozijum iz ehokardiografije

Ljubić (Uloga ginekologa u prenatalnom otkrivanju srčanih mana), pedijatrijski kardiolozi, prof. dr Ida Jovanović (Rezultati prenatalne dijagnostike urođenih srčanih mana u Srbiji, Milan Đukić (Uloga ehokardiografije u interventnoj

Sa lijeva na desno: prof. dr Aleksandar Lazarević, direktor Simpozijuma; prof. dr Duško Vulić, predsjednik Udruženja kardiologa RS, i dr Snježana Kešelj, član Organizacionog odbora

kardiologiji), te adultni kardiolozi prof. dr Dimitra Kalimanovska-Oštrić (Ograničenja ehokardiografije u dijagnostici odraslih sa urođenim srčanim manama) iz Kliničkog centra Srbije u Beogradu i dr Ljiljana Jovović iz Instituta

Nakon predavanja koje je održao prof. dr Satoshi Nakatani, u čast dr Aleksandra D. Popovića, predavanju je prisustvovao i ambasador Japana u BiH, gospodin Hideo Yamazaki sa suprugom. Sa lijeva na desno: prof. dr Aleksandar Lazarević, prof. dr Satoshi Nakatani, ambasador Japana u BiH gospodin Hideo Yamazaki sa suprugom i prof. dr Aleksandar Nešković

117

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

za kardiovaskularne bolesti ”Dedinje” u Beogradu (Urođene srčane mane kod odraslih: od dijagnoze do liječenja kroz prikaze slučajeva). Zatim je slijedila nova sesija o valuvlarnim oboljenjima srca. Sesija je bila na engleskom jeziku, a predavači su bili prof. dr Satoshi Nakatani iz Osake, Japan. Naziv predavanja je bio Kako procijeniti aortnu stenozu? Dr George Athanassopoulos iz ”Onazis” kardiohirurškog centra je održao predavanje pod nazivom Procjena aortne insuficijencije. Prof. dr Elizabeta Stbinovska iz Skoplja je održala predavanje na temu: Procjena mitralne insuficijencije. Ivan Stojanović iz Instituta za kardiovaskularne bolesti ”Dedinje” u Beogradu je održao predavanje na temu Rekonstrukcija mitralnog zaliska – principi i mogućnosti mitralne valvuloplastike. Posljednje predavanje u ovoj sesiji je održao dr George Athanassopoulos na temu Donošenje odluka za intervenciju u bolesnika sa oboljenjem srčanih zalistaka: Savremena uloga ehokardiografije. Nakon prve sesije o valvularnim oboljenjima srca je održan nastavak ove sesije. Dr Ljiljana Jovović je govorila o ulozi ehokardiografije u procjeni

Prof. dr Ljiljana Jovović, prof. dr Bosiljka Vujisić Tešić i prof. dr Zumreta Kušljugić

Prof. dr Ljiljana Jovović, prof. dr Ida Jovanović, prof. dr Aleksandar Ljubić i prof. dr Dmitra Oštrić Kalimanovska

funkcije vještačkih valvula. Prof. dr Zumreta Kušljugić iz UKC Tuzla je govorila na temu Endokarditis nativnih valvula, a prof. dr Bosiljka Vujisić-Tešić o endokarditisu vještačkih valvula. Zatim je uslijedila sesija o miokarditisima i kardiomiopatijama u kojoj su predsjedavali doc. dr Arsen Risić, direktor Klinike za kardiologiju KC Srbije u Beogradu, i doc. dr Petar Otašević iz Instituta za kardiovaskularne bolesti ”Dedinje” u Beogradu. Doc. Ristić je održao predavanje na temu Nove evropske preporuke za dijagnozu miokarditisa, doc. dr Petar Otašević je govorio o ulozi ehokardiografije u dijagnostici dilatacione kardiomiopatije, doc. dr Vojislav Parezanović o ehokardiografskoj dijagnostici hipertrofičnih kardiomiopatija. Prof. dr Aleksandar Lazarević je govorio o ulozi ehokardiografije u dijagnostici aritmogene displazije desne komore. Prof. dr Ružica Maksimović je govorila od ulozi magnetne rezonance u neishemijskim kardiomiopatijama i kolega Esad Brkić iz UKC Tuzla o takotsubo kardiomiopatiji, uz prikaze slučajeva. Grupa kardiologa iz Kliničko-bolničkog centra u Zemunu, na čelu sa prof. dr Aleksandrom N. Neškovićem,

je učestovala u sljedećoj sesiji. Prof. Nešković je održao predavanje na temu Izazovi ehokardiografije u kutnom koronarnom sindromu, dr Ivan Stanković, jedan od najperspektivnijih kardiologa mlađe genracije, je govorio o zabludama 2D ehokardiografije u evaluaciji trikuspisne valvule. Treće predavanje u ovoj sesiji je održao dr Radosav Vidaković. CT srca – od kalcijumskog skora do FFR i perfuzije. Počasno predavanje u čast dr Aleksandra D. Popovića, koji je tragično preminuo 1998. godine, je održao prof. dr Satoshi Nakatani, sa Univrziteta u Osaki, budući predsjednik Japanske asocijacije za ultrazvuk srca. Naziv predavanja je bio Procjena ishemije srca. U ovom maestralnom predavanju prof. Nakatani je predstavio najnovije modalitete ehokardiografije, uključujući primjenu metoda koje mjere deformaciju miokarda strain i strain rate i o primjeni ove metode u detekciji ishemijske memorije, koja nije moguća konvencionalnim ehokardiografskim pregledom. Interesantno je napomenuti da je posljednjem predavanju te večeri, na poziv direktora simpozijuma prof. dr Aleksandra Lazarevića, prisustovala i Njegova ekselencija ambasador Japana u BiH gospodin Hideo Yamazaki, koji je zajedno sa suprugom bio i gost na svečanoj večeri. U nedjelju, 16. 3. 2014. je održana sesija o srčanoj insuficijenciji. Doc. dr Elnur Smajić iz UKC Tuzla je održao predavanje od ehokardiografiji u srčanoj insuficijenciji. Prof. dr Milan Petrović, iz Kliničkog centra Srbije u Beogradu, je govorio o ulozi ehokardiografije u optimizaciji pejsmejkera nakon resinhronizacione terapije. Dr Mladen Jukić iz Zagreba je održao predavanje o ulozi kompjuterizovane tomografije u srčanoj insuficijenciji. Posljednje predavanje je održala prof. dr Belma Pojskić iz Zenice o Takayashi arteritisu, uz prikaz bolesnice sa Takayashi arteritisom. Utisak je svih učesnika da je ovo bio do sada najbolje organizovani simpozijum iz ove oblasti u BiH i po riječima prof. dr Ide Jovanović, direktorke Klinke za kardiologiju, Univerzitetske dečje klinike u Beogradu, da je ovaj skup u rangu skupova koje organizuju ekonomski mnogo jače zemlje i udruženja kardiologa drugih evropskih zemalja. Prof. dr Aleksandar M. Lazarević, predsjednik Radne grupe za ehokardiografiju, Udruženja kardiologa Republike Srpske

118

N M K

Washingtonu je od 28 - 31.3.2014. održan 63. američki kongres kardiologa (ACC Scientific Meeting 2014). Na kongresu su učestvovalo oko 25 000 učesnika iz cijelog svijeta. Kongres je organizovao Američki koledž kardiologije (American College of Cardiology). Osnovan 1949. godine, ima oko 43 000 članova iz SAD i svijeta, a ove godine je obilježio 65 godina postojanja. S obzirom na broj članova iz cijelog svijeta i globalne akcije koje organizuje, nazvan je Ujedinjenim nacijama kardiologije.

s t r u č n i

s k u p o v i

Washington, (ACC Scientific Meeting 2014)

63. američki kongres kardiologa

Medicine“. U CoreValveUS Pivotal studiji pokazano je da upotreba transkateterske zamjene aortne valvule (TAVR) upotrebljavajući samo ekspandiranu protezu ima manji mortalitet u odnosu na hirurgiju kod bolesnika prosječne starosti 83 godine randomizirani 1:1. Rezultati su takođe publikovani u „New England Journal of Medicine“. U radu kongresa su učestvovali i kardiolozi iz Republike Srpske, FBiH i Srbije: Profesor dr Duško Vulić, predsjednik Udruženja kardiologa Republike Srpske, prof. dr Aleksandar Lazarević, „Cardio“ Banjaluka, prof. dr Mirza Dilić, KC Sarajevo, prof. dr Milan Nedeljković, pomoćnik direktora KC Srbije. Na svečanoj ceremoniji održanoj 31.3.2014, povodom 65 godina ACC, U svom obraćanju na otvaranju kon- prof. dr Duško Vulić, predsjednik Udrugresa John Gordon Harold, predsjednik ženja kardiologa Republike Srpske, kao American Colleg of Cardiology (ACC) je istakao je da se kongres prvi put održava u srcu nacije – Wasingtonu DC, gdje se nalazi i sjedište ACC. U svom uvodnom izlaganju posebno je istakao značaj internacionalne strategije, od političke deklaracije prema akciji na smanjenju obolijevanja i umiranja od kardiovaskularnih bolesti. U okviru kongresa prezentovana su mnoga nova istraživanja i studije. Posebno bismo istakli razultate SIMPLICITY HTN- 3 studije. Pokazana je korisnost i efikasnost renalne denervacije sa Simplicity denervacionim sistemom u bolesnika sa rezistentnom hipertenzijom i sistolnim krvnim pritiskom većim od 160 mmHg. Rezultati su fascinirajući s obzirom na to da se radilo o randomiziranoj i duplo slijepoj studiji, a objavljeni su „New England Journal of

počasni gost prisustvovao je dodjeljivanju diploma Fellows of American Colllege of Cardiology, koju je dobio prof. dr Aleksandar Lazarević, predsjednik Radne grupe za ehokardiografiju Udruženja kardiologa Republike Srpske. Na sastanku s predstavnicima Američke asocijacije kardiologa - American College of Cardiology (ACC) koji je organizovao prof. William Zoghbi, bivši predsjednik, a na koji su pozvani prof. dr Milan Nedeljković, bivši predsjednik Udruženja kardiologa Srbije, i prof. dr Duško Vulić, predsjednik Udruženja kardiologa Republike Srpske, dogovoreno je da se u narednom periodu organizuje „International Chapter of ACC in formation Serbia and Republic of Srpska/ B&H“ sa zadatkom da realizuje zajedničke sastanke i projekte sa nacionalnim udruženjima kardiologa. Pripremio: Prof. dr Duško Vulić

119

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Udruženje doktora porodične medicine RS i Dom zdravlja Bijeljina organizuju obilježavanje Svjetskog dana doktora porodične medicine

Za život bez stresa Bjeljina 16 – 17. maja 2014. Etno-selo Stanišić, sala ‘’Volga’’

Program: 16. maja - 16h - 19h 20h

Simpozijum Svečana večera

BJELJINA - Centralni trg 17. maja - 10h - 11h performans za život bez stresa 11h - 15h mjerenje bioloških parametara i nivoa stresa i distribucija edukativnog materijala za korisnike zdravstvene zaštite E-mail: porodicnamedicina@gmail.com Tel +387 65 380 631; Faks +387 51 436 060 www.porodicnamedicina.com Dom zdravlja Bijeljina Tel.: +387 55 415-222, E-mail: domzdravljabijeljina@gmail.com Deveti dani porodične medicine Republike Srpske sa međunarodnim učešćem

Briga za cijelu porodicu 10 - 11. oktobra 2014. Hotel ‘’Kardial’’ Teslić Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske Tel./fax. 051 354-855 Е-mail: umsit-bl@teol.net; umsit-banja luka@teol.net

Teme konferencije su: 1. Najčešći neurološki problemi u ambulanti porodičnog ljekara (vertigo, glavobolje i dr) 2. Alergije 3. Ruralna porodična medicina 4. Infekcije gornjeg respiratornog trakta kod djece 5. Sve relevantne teme za porodičnu medicinu

I KONGRES UDRUŽENJA MEDICINSKIH SESTARA; TEHNIČARA I BABICA REPUBLIKE SRPSKE SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM

Ohrabrujemo sve koleginice i kolege koji rade u porodičnoj medicini da predstave svoj rad i dosadašnje iskustvo. Pri prijavljivanju rada ispoštovati sljedeće:

XII SIMPOZIJUM MEDICINSKIH SESTARA TEHNIČARA I BABICA REPUBLIKE SRPSKE

- Struktura rada: uvod, cilj rada, metodologija, rezultati, zaključak; - Broj riječi u tekstu apstrakta: do 250; - Na posebnoj strani navesti: puna imena autora, titule, naziv ustanove u kojoj su zaposleni i e-mail adresa; - radove slati u vidu apstrakta na porodicnamedicina@gmail.com - kranji rok za slanje je 15. septembar 2014. godine (apstrakti prihvaćenih radova biće objavljeni u časopisu ‘’Porodična medicina’’ kao sastavni dio radnog materijala konferencije) - krajnji rok za dostavljanje prezentacija u power pointu je 1.10.2014. (Kompletne prihvaćene prezentacije biće dio materijala objavljenog na CD-u, a koji će biti distribuiran učesnicima konferencije)

E-mail: porodicnamedicina@gmail.com Tel +387 65 380 631; Faks +387 51 436 060 www.porodicnamedicina.com 120

POKROVITELJ

MINISTARSTVO ZDRAVLJA I SOCIJALNE ZAŠTITE REPUBLIKE SRPSKE

5. 6 - 8. 6. 2014. god.

Banjaluka, Kulturni centar Banski dvor Plenarna tematika: • Zdravstvena njega juče, danas, sutra • Sestrinska dokumentacija utvrđivanje potreba - preduslov za dobru praksu Pozvano predavanje • Zadovoljstvo poslom, stres i zdravlje u vrijeme promjena • Moralno distanciranje i neetično ponašanje na radnom mjestu • Zainteresovanost medicinskih sestara za cjeloživotno učenje • Bolničke infekcije Slobodne teme Okrugli sto: Zdravstveni radnik sa statusom službenog lica Radionica: Od komunikacije do terapijske intervencije Edukativni kurs: Značaj edukacije u liječenju šećerne bolesti 10. 4. 2014. godine – ZAKLJUČENJE PRIJAVE RADOVA

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

121

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

KONGRESI IMMUNOLOGY 2014: American Association of Immunologists (AAI) Annual Meeting 2–6 May 2014 Pittsburgh, United States • Email: meetings@aai.org • Website: http://www. immunology2014.org/ 17th Annual Pediatric Board Review Course 15–18 May 2014 Miami Beach, United States Email: cme4mch@mch.com • Website: http://www.mch.com/ continuing-medical-educationcme/cme-events.aspx 2nd Annual Pediatric Critical Care Self-As-sessment (A Board review Course) 15–17 May 2014 Miami Beach, United States • Email: cme4mch@mch.com • Website: http://www.mch.com/ continuing-medical-educationcme/cme-events.aspx XVII seminar pedijatrijske škole Srbije 8-14 June 2014 Zlatibor, Republika Srbija • Email: smart4@eunet.rs • Website: http://www smart4.co.rs/attach/ FARMAKOEKONOMIJA-14/ PRIJAVA.xls EAACI 2014- Europen Academy of Allergy and Clinical Immunology Congress Allergol-ogy Medical Congres 7-11.June 2014 Copenhagen, Denmark • Website: http://www.eaaci2014. com/general-information/6161/ Page.aspx European Respiratory Society Annual Congress 6–10 September 2014 Munich, Germany • Website: http://www.ersnet.org/ congresses/munich-2014.htm

122

American Academy of Otolaryngic Allergy 2014 Annual Meeting 19–20 September 2014 Orlando, United States • Email: aaoa@aaoaf.org • Website: http://www.aaoaf.org/ pr.aspx?PAGE_ID=154

N M KIN - F sOt rV uI JčEnS iT I s k u p o v i

Promocija knjige

Arteficijalna arteriovenska fistula U bijeljinskoj biblioteci „Filip Višnjić“ održana je promocija knjige „Arteficijalna arteriovenska fistula“, autora doc. dr Zlatka Maksimovića, čiji je izdavač Medicinski fakultet u Foči.

„Opšte je poznato da je Semberija područje balkanske endemske nefropatije i to je jedan od osnovnih razloga zašto sam se tokom doktorske disertacije, a i u ovoj knjizi, bavio upravo tom tematikom. Knjiga je namijenjena ljekarima, studentima medicine na osnovnim i postdiplomskim studijama, ali i svim ostalim čitaocima koji imaju interesovanje za ovu oblast“, izjavio je autor knjige doc. dr Zlatko Maksimović.

Da knjiga zavređuje posebnu pažnju istakao je recezent prof. dr Veljko Đukić, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu: „Smatram da je ovo jedina publikacija na srpskom jeziku koja obrađuje ovu oblast, a mogu je koristiti studenti, postdiplomci, specijalisti, subspecijalisti. Takođe, ova monografija je pisana na osnovu praktičnih iskustava dr Maksimovića, odnosno rada i analize sopstvenog rada, zbog čega bi trebalo da se nađe u biblioteci svake medicinske ustanove.“ O značaju knjige je govorio, takođe recezent, prof. dr Branislav Talić, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, istakavši da se znatno napredovalo i u smjeru otkrivanja uzroka balkanske endemske nefropatije.

Šamac. 1. 4. 2014.

Sertifikovan DZ Šamac Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić, tokom posjete Domu zdravlja Šamac, uručio je direktoru Draganu Ilinčiću rješenje o sticanju statusa sertifikovane ustanove. „Vlada Republike Srpske od 2006. godine izdvajala je sredstva u ukupnom iznosu od oko 715.000 konvertibilnih maraka za sanaciju i reorganizaciju dijela Doma zdravlja Šamac, nabavku medicinske opreme, nabavku sanitetskog vozila i vozila za ambulantu Pelagićevo i dijelom za informatizaciju ove ustanove. Nedavno smo odobrili i dolazak specijalista iz dobojske bolnice (interniste, kardiologa, urologa, pulmologa, dermatologa i specijaliste za uho, grlo, nos) koji jednom sedmično obavljaju preglede u Domu zdravlja Šamac, što je podržala i lokalna samouprava. Da se radi o vrhunskoj zdravstvenoj ustanovi govori i činjenica da su se među prvima odlučili za stvaranje dodatnih uslova za pružanje sigurne zdravstvene zaštite kroz proces sertifikacije. Zahvaljujući naporima svih zaposlenih u ovoj ustanovi, nesebičnoj podršci lokalne samouprave, kao i svih drugih učesnika u ovom procesu, Dom zdravlja Šamac otišao je korak dalje u nastojanju da unaprijedi svoj rad, a sve s ciljem da pacijenti ove opštine dobiju što kvalitetniju zdravstvenu zaštitu, a zaposleni

Klub DDK ‘’Risto Špuran’’, Gradske organizacije Crvenog krsta Trebinje

Krv život znači

je 28. Septembra, a vezana je za datum kada je otkriven spomenik svim umrlim i poginulim DDK ispred bolnice i ulica koja vodi sa magistrale u bolnicu – transfuzijsku službu, nosi naziv Ulica dobrovoljnih davaoca krvi. Ova osmomartovska okupila je DDK iz cijele Srbije, od Novog Sada do Bujanovca, i Crne Gore, od Berana do Bara, i RS, Sarajevsko-romanijska regija, Semberija i Istočna Hercegovina. Preko 120 davalaca se prijavilo da tu dragocjenu tečnost koja život znači daruje, ali je transfuzijska medicina uzela 67 doza. Još jednom se pokazalo da humanizam nema granica i na svečanom ručku razmijenjeni su prigodni pokloni, uz zahvalnice klubovima i pojedincima, a ono što nas čini srećnijima i zadovoljnijima je to da je sedam omladinaca iz Srbije, CG i RS po prvi put darivalo krv, a osam je vraćeno iz zdravstvenih razloga. Njima je uručena zahvalnica za Prvo davanje i knjižice transfuzijske medicine RS - Trebinje. Iz reda tih mladih njih troje su položili i cvijeće na spomenik poslije opijela. Crvena je crvena svaka kaplja krvi, bio on stoti ili bio prvi, on je davalac krvi. Uz obraćanje predsjednice kluba, načelnika Transfuzijske medicine Trebinja, uz sve uvažavanje, eminentnom skupu velikog broja humanista obratio se i zamjenik gradonačelnika Trebinja. To je rijeka ljubavi, humanizma i dobročinstva koja se proteže od Srbije, Crne Gore u Republiku Sprsku. Ko spasi jedan život kao da je spasio cio svijet, ko uništi jedan život kao da je uništio cio svijet. Daj krv i nakapaj, možda za tom dozom neko pruža vapaj. Možda će ta krv da ga spasi, mi davaoci nećemo dozvoliti da se nijedan život ugasi zbog nedostatka krvi, Zato i ti dođi i budi prvi u službi za transfuziju krvi. Jedan antički filozof je rekao: ‘’Onaj ko daje treba da ćuti, onaj ko uzima – prima treba da govori.’’ U protivnom, onaj koji uzima a ne govori postaje sjenka sopstvene ličnosti. Krv kao i život nema cijenu. Ne postoji nikakav rizik za onoga koji prima, a pogotovo za onoga koji daje. Ne postaješ zavisan ako daješ krv, provjeravaš svoje zdravlje, samo zdrave osobe mogu dati krv, muškarci svaka tri mjeseca, a žene svaka četiri, od 18 do 65 god. Dajte krv jer krv život znači. Danas vi nekome, a sutra drugi vama!

Pripremila Miholjka Janković, predsjednica Kluba DDK ‘’Risto Špuran’’ Gradske organizacije Crvenog krsta Trebinje

Tradicionalna akcija dobrovoljnog davanja krvi (DDK) u Trebinju sa međunarodnim učešćem je 8. marta. U organizaciji GOCK Trebinje, klub DDK ‘’Risto Špuran’’ ima planirane dvije akcije u toku godine. Prva je 7-8. marta, 7. mart jer je prva doza krvi u Trebinju uzeta 7. marta 1966. Godine, a 8. mart je dan kada žene daruju krv a ne samo da primaju taj dan darove – poklone. Druga akcija 123

INFO VIJESTI

KO(L)UMNA

Koliko je zdravo - biti opsjednut zdravljem? U modernom društvu imperativ zdravlja je sve snažniji. Traži se “top forma” bez obzira na godine života. Ušli smo u eru perfekcionizma i nemogućih zahtjeva u toj oblasti. Više nam nije dovoljno da smo dobro. Želimo biti još bolje. U kolektivnoj mašti model “zdrave” osobe predstavlja vrhunski sportaš - što je posve nerealno. Tijelo je, nema sumnje, stvoreno da bude aktivno. Međutim, pri tome, ipak, treba imati osjećaj za mjeru. Danas mnogi ljudi misle da svojim tijelom mogu postići što im se prohtije te u šezdesetoj žele biti poput tridesetogodišnjaka! Činjenicu da je to fiziološki nemoguće, ma koliko nam mediji pokazivali primjere “fit” sedamdesetogodišnjaka koji izvode akrobacije za kakve većina nas nije bila sposobna ni u pubertetu, mnogi ne prihvataju. “Nervoza dobrog zdravlja” širi se poput epidemije. Pretjerujući u jurnjavi za njim - izlažemo se riziku da ga ugrozimo. Oduvijek slušamo kako je zdravlje preduslov za sreću. “Samo da je zdravlja, za ostalo ćemo lako” neumorno su nam ponavljali naši preci. Međutim, ako ono i u budućnosti bude glavni predmet naše pažnje to će vjerovatno biti zato što je, uz novac, postalo jedna od najvažnijih savremenih vrijednosti. Mudrost, altruizam i duhovni razvoj polako gube na važnosti, ustupajući mjesto individualizmu koji implikuje konstantnu preokupaciju vlastitim tijelom i opsjednutost opštom željom da budemo vitki, lijepi i dobrog zdravlja. Jer u svijetu koji svakodnevno od nas traži sve više, obavezujući nas da budemo “atlete današnjice”, zdravlje znači opstanak. Novi čovjekov strah Ljudi počinju shvatati da se sami moraju zaštititi i promijeniti svoje ponašanje. U okviru prevencije svako postaje svoj ministar zdravlja. Ljudi se informišu, preuzimaju odgovornost za svoje tijelo, izbjegavaju greške, pretjerivanja, neodgovorno ponašanje. Ovakav, u osnovi, pozitivan stav kod nekih se pretvara u trku bez kraja. U potrazi za zdravljem – zaboravljamo živjeti. Što više podižemo kvalitet života, to više tonemo u opsjednutost bolešću. Jesmo li na putu da postanemo hipondrično društvo? I ako jesmo, ko je za to kriv? Medicina? Mediji, željni novosti i ekskluzivnih vijesti? Približavamo se ostvarenju mita o robotu, savršenom i neranjivom besmrtnom tijelu o kojem svako sa-

nja. “Želim živjeti pa svjesno zaboravljam na to da imam tijelo koje se može razboljeti”. To je, svakako legitimno. Ljudi žele što duže biti zdravi, pa im ljekari savjetuju da vode brigu o svemu - što u njima često uzrokuje nelagodnost i osjećaj krivice, jer im to nikad ne uspijeva u potpunosti. Nastojeći u pojedincu probuditi odgovornost prema vlastitom tijelu reklamne kampanje sve češće se pozivaju na ovaj novootkriveni strah savremenog čovjeka s argumentom da pacijent koji je dobro informisan i vodi brigu o svom zdravlju, može pomoći ljekaru prilikom postavljanja dijagnoze. Međutim, sindrom interneta i naučna otkrića mogu dovesti i do apsurdnih ponašanja. Naime, često se događa da su pacijenti koji opsesivno slijede sva upustva u jednom području, u drugom posve nerazumni. Često ćete, tako, sresti fanatike koji se užasavaju masne hrane, jedu isključivo povrće, broje kalorije i odlaze u teretanu – ali se ni ne pokušavaju odviknuti od pušenja, alkohola i ostalih modernih oblika zavisnosti. Takvi ljudi su težak “zalogaj” za medicinu. Oni često o pojedinim zdravstvenim temama znaju i više od ljekara (što prije svega govori o njihovoj zabrinutosti) pa se samim doktorima postavlja pitanje jesu li dorasli ovim novim pacijentima. Nekad je ljekar samo liječio. Danas nam je postao garancija sreće. On je taj koji smanjuje rizike, održava nas u formi, otklanja našu melanholiju i zabrinutost, omogućuje nam rađanje savršenih beba. Ako ne ispunjava neke od ovih zahtjeva, tražimo drugoga. Posljedice takvog pristupa su dodatni problemi s kojima se medicina - koja je postala još jedan element sveopšte konzumerske klime - mora nositi. Od opšteg prava na zdravstvenu zaštitu došli smo do opšteg prava na vrhunsko zdravlje. Čini se da je zdravlje postalo nova ideologija - dogma koju više niko ne može osporiti. Anđa S. Ilić

Doktor u kući U sklopu Jutarnjeg programa ATV svake subote, već duže vrijeme, prikazuje emisiju uživo „Doktor u kući“, koja ima za cilj da edukuje naše gledaoce o određenim zdravstvenim problemima. “Pokušavamo da se dotaknemo raznih tema s vrsnim stručnjacima iz određenih oblasti medicine. Ove teme su, iako možda malo „teške“ za dobro jutro, i te kako korisne za „buđenje“ . Kada kažem „buđenje“, mislim prvenstveno na buđenje svijesti, jer svi mi moramo priznati da, nažalost, najmanje vremena nalazimo za ono što je najvažnije, bez čega na kraju ne bismo ni mogli da funkcionišemo, a to je naše zdravlje. „Doktor u kući“je redovna rubrika koja će ići svake subote u 10 časova u sklopu Jutarnjeg programa. Vjerujemo da je to ni premalo ni previše da bismo držali pažnju gledaoca“, rekla je Bojana Kelečević, voditeljka emisije. 124

Mr sc. med. dr Tatjana Nožica-Radulović , spec. fizikalne medicine i rehabilitacije i Bojana Kelečević, TV voditeljka

INFO VIJESTI

Turistička agencija Unis//Tours Banjaluka

45 godina vaš prozor u svijet!

uristička agencija Unis//Tours Banjaluka ove godine obilježava 45 godina rada. Turistička agencija UNIS//TOURS datira od 1969. godine kada je sarajevsko preduzeće UNIS proširilo svoju djelatnost otvaranjem turističkih agencija na čitavom području tadašnje Jugoslavije. Agencija je privatizovana 7. februara 2000. godine i od tada djeluje pod nazivom UNIS//TOURS d.o.o. Banjaluka, a poslije privatizacije agencija proširuje svoju djelatnost, permanentno osavremenjuje svoju ponudu i ide u korak sa evropskim agencijama. Poslovnost, profesionalizam te stečeno povjerenje kod klijenata i praćenje njihovog potpunog servisiranja dovelo je agenciju do prepoznatljivog načina poslovanja. Agencija UNIS//TOURS usješno djeluje na veoma kompleksnom turističkom tržištu pokrivajući sve njegove segmente kao što su: • Prodaja avio-karata i organizacija transfera sa i do aerodroma • Rezervacija hotela u zemlji i inostranstvu • Turističke aranžmane – grupne i individualne – u zemlji i inostranstvu • Zimovanja i ljetovanja u zemlji i inostranstvu te servisiranje na destinacijama • Organizacija đačkih ekskurzija i škola u prirodi • Krstarenja Mediteranom, prekookeanska krstarenja i krstarenja riječnim brodovima • Interkontinentalna putovanja • Škole stranih jezika za sve uzraste • Wellness programe • Organizacija sportskih i edukativnih kampova

• Organizacija kongresa i servis

putovanja na svjetske kongrese Naša agencija visoko kotira na domaćem i međunarodnom tržištu, prilagođavajući svoje poslovanje savremenim kretanjima tržišta koje postaje sve zahtjevnije, šire i konkurentnije. U čitavom „moru“ agencija koje su preplavile naše tržište, već decenijama zauzimamo vodeću poziciju u poslovanju i zadovoljstvu naših klijenata koji su najveći dokaz našeg uspjeha. Na polju organizacije turističkih putovanja posjedujemo bogato iskustvo i edukovan kadar, pun entuzijazma u pogledu valorizacije turističkih potencijala naše regije i inostranstva. Karakteriše nas efikasnost usluge u svakom od segmenata naše sve bogatije ponude. Osposobljeni smo da

odgovorimo na svaki zahtjev bilo da je u pitanju pojedinačno ili grupno putovanje. Optimalne cijene omogućile su nam i stvaranje lojalne klijentele koja se iz godine u godinu uvećava. UNIS//TOURS svoju poslovnu politiku zasniva na ugledu kao strateškom kapitalu, ali i osmišljenoj viziji budućnosti kako bi na globalnom planu razvoja turističke ponude mogao na pravi način da odgovori na sve veće izazove. Adresa: Kralja Alfonsa XIII br. 7 78000 Banja Luka Tel: + 387 / 51 / 340-960 Telefax: + 387 / 51 / 340-968 E-mail: info@unistours.com url: www.unistours.com

125

Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P

Horoskop od 20. 4. - 21. 6. 2014.

Uređuje i piše: Snežana Despot-Vuletić

Planetarna konfiguracija na nebu SUNCE je u znaku Bika od 20.4 - 20.5. a u znaku Blizanaca od 21.5 - 21.6.2014. MJESEC dva puta obilazi cijeli zodijak počevši od znaka Jarac do znaka Ovan, kao okidač događaja i pokazatelj dnevnih raspoloženja. MERKUR je od 24.4 - 7.5. u znaku Bika, od 8 - 29.5. u znaku Blizanaca, od 30.5 - 17.6. u znaku Raka, a od 18.6. vraća se u znak Blizanci. Od 8.6 -2.7. Merkur će biti u retrogradnom kretanju. VENERA iz Riba prelazi u znak Ovan od 4.5 -29.5. Od 30.5 - 23.6. boravi u znaku Bik. MARS se kroz znak Vaga kreće retrogradno do 20.5. i sa 9. stepena prelazi u direktan hod. JUPITER i dalje u Raku i u direktnom kretanju prelazi put od 13-24. stepena, spremajući se za prelazak u znak Lava već od sredine jula. SATURN je u Škorpiji retrogradan, od 21-17. stepena. URAN u Ovnu, direktno kretanje od 13-16. stepena, NEPTUN u Ribama sa 7. stepena prelazi u retrogradnost od 11.6, a PLUTON u Jarcu retrogradan cijeli period od 13-12. stepena. SREĆAN ROĐENDAN svima Vama rođenima u znaku Bik i Blizanci i da ste mi živi, zdravi, srećni i veseli. Vrijeme boravka Sunca u Biku je vrijeme za ljubav i uživanje. Bik je ženski znak kojim vlada planeta Venera, pa otud rođeni u ovom znaku posjeduju jaka i duboka osjećanja, senzualnost, miroljubivi su, često imaju dar za pjevanje i muziku. Bik je i zemljani znak te ima osobinu istrajnosti i odlučnosti. Jako mu je važan osjećaj pripadanja, dom i porodica. Voli da uživa, daju mu titulu najvećeg hedoniste zodijaka, zbog čega pretjerivanjem u uživanjima, može da ugrozi zdravlje. Gurmanska hrana vodi u gojaznost i utiče na zakrečenje krvnih sudova, a postoji sklonost ka infekcijama polnih organa, problemi sa bešikom i jajnicima kod žena. Vrijeme boravka Sunca u Blizancima, kojim vlada planeta Merkur, je vrijeme za igru, komunikaciju, radoznalost, za kretanje i sticanje praktičnog znanja. Blizanci su muški znak, otud sposobnost za akciju i fizičku pokretljivost, ali i vazdušni znak pa im je važna intelektualna komunikacija, proces mišljenja, prikupljanje informacija, a mana im je što ne mogu dugo da se zadrže na jednom mjestu i da se skoncentrišu na samo jednu stvar. Osjetljivi organi Blizanaca su pluća i uopšte disajni organi, nervi, ramena, ruke, šake, prsti.

OVAN 20. 3 - 20. 4

Tranzit Venere kroz vaš znak tokom maja donosi dobro raspoloženje, sreću, ljubavne susrete, društvene aktivnosti i druga zadovoljstva. Javlja se želja za privlačenjem pažnje, želja da se dopadnete. Sklonost ka kupovini lijepih stvari, ukrasa, garderobe. Mogućnost ulaska u ljubavnu vezu. Ako natalno imate loš aspekt sa Marsom, ovaj period može ukazati na probleme sa finansijama i nerazumijevanje u emotivnim odnosima, koje će tranzitni Mars iz Vage aktivirati. Tokom juna planeta Venera donosi odličan period za finansije. Zdravlje dobro, ali izraženiji apetit i uživanje u slatkišima može povećati kilograme.

BIK 21. 4 - 20. 5

Povratak Sunca u vaš znak donosi pozitivan uticaj, uliva samopouzdanje i optimizam, donosi snagu i vitalnost. I tokom juna nastavlja se dobar period, sreća vam je naklonjena, radost se useljava u svakodnevni život, stvaraju se prilike za zaradu i poboljšanje finansijske situacije. Ako vam je natalno Venera pod nepovoljnim uticajima nekoliko dana tokom juna, pod lošim aspektom od Saturna iz Škorpije, možete doživjeti zahlađenje emotivne veze ili distanciranost u vezi. Vjernost i osjećanje odgovornosti prema partneru može stvari dovesti u red. Zdravlje uglavnom dobro. Oprez kod izlaganja Suncu, moguće opekotine i iritacija kože. BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6. Vaš vladar Merkur je u direktom i brzom kretanju do 8. juna. Do 7. maja budite oprezniji u vožnji, a moguća je i sklonost zaboravnosti, gubitku stvari i dokumenata. Od 8-29. maja ponovo postajete onaj stari, radoznali i svugdje prisutni blizanac, koji sve čuje i vidi i sve logično postavi na svoje mjesto. Dobar period za pregovore, sastanke i ispite. Munjevite nove spoznaje i ideje. Tokom juna mogućnost kraćih i češćih putovanja. Tokom maja i juna na poslu težak i naporan rad koji se odražava na zdravlje, te može pogoršati neke hronične tegobe, donijeti iscrpljenost, premor i malaksalost. Nađite vremena za odmor i obnavljanje energije.

126

RAK - 21. 6 - 22. 7. Prisustvo Jupitera u znaku Raka i tokom maja i juna doprinosi vašoj ekspanziji i postizanju uspjeha. Ovo je period optimizma kada možete postići sve čega se prihvatite. Iskoristite blagotvoran uticaj Jupitera ako ste na fakultetu, koji će sve do polovine jula pomoći uspjehu kod polaganja ispita. Ako se bavite biznisom, kontakti sa strancima ili odlazak u inostranstvo povoljno će djelovati na vas. Ako tražite posao, povoljan period za to je maj. Ljubavni život može biti pod pritiskom nerazumijevanja ili nezadovoljstva zbog preuzimanja većeg broja obaveza prema djeci u odnosu na obaveze partnera. Zdravstveno stanje je dobro. LAV - 23. 7 - 23. 8. Tokom maja i juna vaše aktivnosti biće usmjerene na ostvarenje ambicije i zacrtanih ciljeva, kao i dokazivanje sopstvene važnosti. Moguće je i uključivanje u organizacije ili grupe istomišljenika. S obzirom na to da vas privlači vlast, možete se aktivirati i na polju politike. Maj će biti pun izazova, rješavanja problema iz prošlosti, uz mogućnost ulaska u sukob sa autoritetima. U junu dolazi do rasterećenja i popuštanja napetosti. Bićete organizovaniji, omiljeniji i diplomatičniji. Tokom maja i zdravlje je osjetljivije. Mogući problemi sa grlom, štitnom žlijezdom i pojačana nervna napetost. Tokom juna moguće alergijske reakcije ili trovanja (alkohol, gas). DJEVICA - 24. 8 - 22. 9. Do 7. maja period je odličan za duhovni život, kontakte sa inostranstvom i studiranje. Period sreće i uživanja. Ostatak maja je povoljan period za intelektualni rad, rješavanje pitanja u vezi sa statusom, mogućnost za promjenu posla ili veće profesionalno angažovanje obavljanjem i više od jednog posla. U prvoj polovini juna možete imati više vremena za druženje s prijateljima, za smišljanje planova, ali ćete se u drugoj polovini juna vratiti da završite započete poslove. Do 20. maja potrebno je uložiti veliki napor da se zaradi novac, a mogući su i neplanirani troškovi. S obzirom na osjetljivost probavnog trakta i crijeva izbjegavajte brzu, ljutu i hranu s nogu. VAGA - 23. 9 - 22. 10. Tranzit Venere u maju ukazuje na mogućnost upoznavanja bračnog partnera, ako ste u vezi na vjenčanje, a ako ste u braku na dobre odnose s partnerom. Izražen javni život uz mogućnost sudjelovanja u nečem novom. U junu su mogući dobici kroz poslovna partnerstava. Poboljšanje finansijske situacije supružnika. Ako vam je Venera loše postavljena, tokom juna su mogući sukobi i ljubomorne scene. Kod žena su mogući problemi sa reproduktivnim organima, jajnicima, uz mogućnost operacije. Za dobro zdravlje vama je potreban uravnotežen i harmoničan život sa puno pažnje i ljubavi. Razočarenje u ljubavi vodi u depresivno stanje. ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11. Mars je retrogradan do 20. maja i svojim tranzitom donosi psihička uznemirenja, nemirne snove i nesanicu. Najosjetljiviji su rođeni između 10. i 14. novembra. Ono što može unijeti radost i optimizam u vaš život je putovanje u inostranstvo, ukoliko to sebi možete priuštiti. Ako ne možete fizički, onda putujte duhom. Vi

E-mail adrese: snezana.despot@gmail.com ili na mob.tel. 065/523-036 ste u cijelom zodijaku najviše izloženi napetim aspektima i potrebno je da s filozofskim mirom i dubokom vjerom prihvatite ograničenja i poteškoće koje vas pritišću i strpljivo sačekate prestanak ograničenja. Moguće su i operacije ili bolnički tretman ukoliko na to ukazuju natalne pozicije planeta.

STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12.

Jupiter, vladar vašeg znaka, donosi vam veliku zaštitu po pitanju zdravlja i novca. Tokom maja moguć početak nove ljubavi, a ako ste u vezi ili braku sa partnerom ćete imati dobar period, sa puno zadovoljstva, zabave i druženja. Odlazak u pozorište, kino, na mjesta zabave upotpuniće osjećaj zadovoljstva i sreće. U junu situacija po pitanju posla i radnog mjesta je dobra. Ako ste nezaposleni, ovo je dobar aspekt za zapošljavanje. Tokom maja velika aktivnost na poslu i mogućnost poslovog putovanja. Ukoliko vam je horoskop tome sklon, mogući problemi sa disajnim putevima i nervna preosjetljivost.

JARAC - 22. 12 - 19. 1.

Finansijska situacija se stabilizuje nakon velikih izdataka tokom aprila. Partner vam je izvor životne radosti i optimizma, koji je u stanju da odagna vaša depresivna stanja. Ukoliko ste u nekom sudskom sporu, na vidiku je pravedno rješenje. Bićete skloniji češćim izlascima iz kuće, više kretanja, šetnji, komunikacije i upoznavanja. Juni je dobar period za ljubav. Kod žena moguća trudnoća. Čuvajte se povreda na poslu, naročito rođeni zadnjih dana decembra i početkom januara. Obratite pažnju na ishranu. Pokušajte kontrolisati svoj povećani apetit. Mogući problemi sa debelim crijevom i hemoroidima.

VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2.

Pred vama je povoljan period za uživanje u životu, za putovanja sa voljenom osobom, za druženje, za sportske aktivnosti, naročito one vezane za igre sa loptom (fudbal, košarka i sl). U junu pažnju možete usmjeriti na porodične odnose, uživajući u igri sa djecom, ali i u poslovima oko uređenja životnog prostora, kupovine novih i lijepih stvari. Na polju profesije možete imati neke blokade ili sporost u postizanju zacrtanih ciljeva. Logički sagledajte uzroke blokada, da biste mogli krenuti naprijed. Možda je potrebno da preuzmete više odgovornosti i obaveza u ovom periodu, a nagrada će stići nešto kasnije. Zdravlje stabilno. Moguće povrede zbog žurbe i nesmotrenosti.

RIBE - 20. 2 - 20. 3.

Tokom maja i juna vaša pažnja se usmjerava na odnose u neposrednom okruženju, braću, sestre, prijatelje, porodicu, komšije, radne kolege. Odličan period za finansije. Ako vaš horoskop na to ukazuje, mogućnost iznenadnih dobitaka na sreću. U maju tranzit Venere može vam omogućiti prijatno kraće putovanje s partnerom ili ako ste još sami, možete sresti svoju ljubav na putovanju, na ulici ili sličnim mjestima. I tokom juna sreća vas prati, naročito kada su u pitanju djeca, zadovoljstvo i radost zbog njihovog uspjeha ili mogućnost trudnoće ukoliko tek planirate porodicu. Period dubljih filozofskih spoznaja i ozbiljan pogled na život. Zdravlje stabilno, a probleme može donijeti naporan rad ili nerviranje na poslu, koje se odražava na nivo energije, odnosno pad imunuteta.

S M I J T E S E , Z D R AV O J E !

Mala anatomija

Zubi

Aforizmi Kad se rode, bebe toliko spavaju kao da su stigle s onog svijeta, a ne iz majčine utrobe koja je odmah tu pored njih. *** Jesu li zdravstvene ustanove pravljene da bi imali gdje da se zaposle zdravstveni radnici ili da se bolest prikuplja na jedno mjesto kako bi lakše pobijedila? *** Nekima operacija spasi glavu. Mislim na one koje ljubomorni muževi ganjaju da ih ubiju. *** Znala je da će se očevi svađati oko toga čije je dijete, pa je odmah rodila trojke. *** Cijelog života je bio vickast. I kad je umirao, nasmiješio se. *** Zub je najtvrđi dio ljudskog organizma. To su znali i naši pradjedovi, pa kad bi djetetu ispala kita govorili su: Ispao ti zub. *** Blago njegovoj majci. S njim se patila devet mjeseci, a mi, evo, treći mandat! *** Na izboru najljepše bebe javio se i jedan starac. Nema zuba, ne zna ništa, piški u gaće. *** Toliko je voljela svoga muža da je u svakom muškarcu vidjela njega i predavala se. *** Jedan abdominalni hirurg je izvadio još jednu žuč. Ne zna šta će od njih tolikih. *** Zatvori puni, nema mjesta. Bolnice pune, nema mjesta. A da skočim u rijeku, ne znam da plivam. *** Ja sam progovorio u porodilištu! Babica se nadvila nadamnom, a dva dugmeta joj se raskopčala na grudima. Šta biste vi rekli drugo do: „Jao, babice, kolike su ti sise!“ *** Kada bi društvo izdvajalo za zdravlje naroda koliko izdvaja za zdravstvo, gdje bi nam bio kraj?! *** Jedan hirurg je toliko štedio na materijalu da je slijepo crijevo operisao u tri akta. *** Kao da medicinskim sestrama nije dovoljno njihove muke pa bolesnici dolaze da i sa njima dijele muku. *** Nisam čuo, ali koliko je napolju procvjetalo, mora da je visoki političar rekao: „Ima sve da nam cvjeta!“

Zubima su u prošlosti, u nekim kulturama, pripisivana magična svojstva. Mi ih danas najviše upotrebljavamo kod žderanja, a nekada su korišteni kao ukrasi. To je kalcifikovani organ koji se nalazi u usnoj duplji, gdje počinje digestivni trakt. Naivni misle da su tu postavljeni da odmah zadave bakterije i viruse koji pođu u čovjeka. Da je tako, ja mislim, bili bi postavljeni u nosu, jer se ti sićušni neprijatelji najčešće provlače s vazduhom. Usađeni su u alveole gornje i donje vilice i smješteni u čašice.Čašice nam na koljenima, čašice u vilicama i čudite se zašto pijemo! Čovjek obično ima 32 stalna i 20 mliječnih zuba. Ovi mliječni su namijenjeni stočarima, a stalni služe da u svako doba možete nekoga uzeti na zub. Zubi su prekriveni staklastom, tvrdom masom koja se zove gleđ. Zubna gleđ je najtvrđe tkivo u ljudskom organizmu, ali je krta. Predstavlja prvu odbrambenu liniju od karijesa. Bolesti zuba spadaju među najčešća oboljenja ljudskog organizma. Zato se ne čudite što na svakom koraku imate po jednu ambulantu za liječenje, češanje, glancanje, brušenje, bojenje zuba. Najčešća bolest je karijes. Grubo se može podijeliti u dvije grupe: karijes i njegove komplikacije i oboljenja potpornog aparata. Pošto stalno i svašta jede, čovjek je najviše zaposlio zube dok je mozak pustio na pašu. S njima sitni hranu da mu se krupan zalogaj ne zaglavi u grlu, ujeda saradnike na poslu, trga slabo skuvanu hranu, da ga ko ne preduhitri i pokazuje ih. U pokazivanju zuba najviše uživaju velike svjetske sile. Ne zato što imaju najljepše zube, nego da drugoj strani zaprijete da će ih rastrgati. Taj životinjski gest održavaju i njeguju u miru da bi bili spremni svakog časa. Kod čovjeka se razvio najsloženiji dentalni sistem, prilagođen raznovrsnoj hrani i nalazi se na vrhu evolucione ljestvice. To sve govori da nam je žvakanje ispred seksa, misli, ljubavi, patriotizma. Na razvoj i brzinu nicanja zuba mogu djelovati hormoni štitne žlijezde i hormoni rasta. Zubi se dijele na sjekutiće, očnjake, pretkutnjake i kutnjake. Zubi se više ne dijele, jer ionako rano poispadaju da starci otimaju unučadima kašastu hranu.

Šale Sjede dvojica penzionera u parku i jedan poče da kiše i poprska onog do sebe. Kad se kijanje smiri, okrenu se i upita ga: - Šta ti radiš kada ti se ovako iznenadno počne da kiše? - Stavim ruku ispred usta – odgovori ovaj i poče da se briše maramicom. --Povjerava se prijatelj prijatelju da mu se žena žali kako ništa ne osjeća dok vode ljubav i pita ga kakav bi za to bio najbolji lijek. - Najbolje bi bilo da prije toga uzmeš vijagru. --Bolesnik pita bolničara: - Mogu li ja jaukati kad me boli? Bolničar mu odgovori da može, a on opet pita: - A šta imam od toga? - Ništa - odgovori bolničar i ode. --Tek pristigli bolesnik pita da li je istina da kod operacije „opiju“ bolesnika. Kad mu odgovoriše

Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

pozitivno, on će: - E, vala, ne žalim da sijeku što god hoće samo da se napokon napijem, a da mi žena ne gunđa! --Operisao hirug direktora bolnice, stavio komadić gaze na ranu i prekrio čaršafom. Kad je direktor došao sebi, pita kolegu: - Šta je ovo ? - Pa vi nam stalno govorite da štedimo na materijalu – odgovori hirurg. --Pošla baba u bolnicu i govori đedu da ne dovodi tuđe žene u kuću. - Ma šta će meni žene, baba draga, kad im ništa ne mogu - govori on - Znam ja da ti njima ništa ne možeš, ali će mi popiti rakiju... --U prijemnoj ambulanti doktor pogleda pacijentkinju pa kad vidje kako loše izgleda, reče: - A zašto ranije nisi došla? - Kud ću ranije, doktore, tek je četiri sata ujutru... --U povećoj bolničkoj sobi, žene prekraćuju dosadu. Počeše o tome šta je kojoj najžalije ostalo kod kuće. Jedna reče da joj je najžalije unuka. On, čim se probudi, zove baku i pita šta će jesti. Druga je ostavila muža koji ne zna da kuva, skapaće od gladi. Jedna baka ostavila djeda, osamdeset mu je godina, a ni kafu ne zna sebi da napravi. Jedna mlađa ženica, na veliko čudo, reče da joj je najžalije ako joj svekrva umre, a ona ne bude kod kuće. Videći da joj se žene čude dodade: - Od kada sam došla u njenu kuću, čekam taj trenutak i da me ta sad radost mimoiđe!.. --- Sestro, jedva sam progutala onaj čepić.. - Jao, bako, nije to za gutanje, to je da se stavi u zadnjicu. - Ma, svejedno, opet će on stići u guzicu... - baba će. --- Je li ti to muž što ti stalno šalje poruke preko mobilnog od kada si došla u bolnicu? - Jesi budala. Muž je meni usmeno rekao da se više ne vraćam njemu. --- Ti ostavila mladog muža kod kuće, a došla u bolnicu. Sada tuđe žene defiluju kroz kuću – govori jedna bolesnica drugoj. - Ne bojim se ja toga, nego sam sakrila deset komada jaja pod ćebe i žao mi da ih smrskaju, pa da mi uprljaju posteljinu... --- Tebi moramo otvoriti stomak da vidimo da li si varala muža – šali se doktor s jednom staricom. - Oh, piši ti odmah da jesam, nemoj ni otvarati stomak – prihvati baba šalu.

PREGLEDI I LIJEÄ&#x152;ENJE

Noni originalno pakovanje, Tel. +387 65 628 978

ZDRAVSTVENA USTANOVA, BOLNICA IZ HIRURŠKIH OBLASTI

"PROF. DR SCI. N. LAGANIN" Sime Matavulja 11, 78000 Banja Luka, R. Srpska tel: +387 51 216 462, 214 036; +387 65 538 169 e-mail: poliklinikalaganin@gmail.com

Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net