Medici.com 100

www.medicicom.com

GODINA XVII • BROJ 100 • AVGUST 2020 • CIJENA 6 KM, ZA INOSTRANSTVO 4 EUR • DVOMJESEČNIK • DISTRIBUCIJA PUTEM PRETPLATE

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić u posjeti UKC RS

Velika pomoć Srbije zdravstvenim ustanovama u Srpskoj Zlatna medalja iz Moskve

Srijemuš kapsule

Darovi Društva lekara Vojvodine

Kaleidoskop Akademik Vladimir Kanjuh

Ebola hemoragična groznica

FOND ZO Republike Srpske

Primjena elektronskih zdravstvenih kartica

PLUS

NMK • STRUČNI SKUPOVI • INFO

P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

S

A

D

R

@

A

J

UKC RS

Posjeta predsjednika Vučića

Uvodna reč “Na početku beše Reč i Reč beše u Boga i Bog beše reč! Sve je kroz nju postalo“, piše u Jovanovom jevanđelju...

Ploveći u svojim barkama raširenih jedara, na talasima uzburkanog života koji je nepredvidiv kao svaka kap okeana kojeg se istovremeno i plašimo i kojem se divimo iznad razuma, ispraćamo poslednje lepote jula u dvorište zaborava.Vreme je život, a život je vreme… koliko ga razumemo toliko ga i ne poznajemo… Kroz vreme se zabroje i sami brojevi, a kamoli čovek. U tom vratolomnom vremenskom nizu, listajući stranice sećanja, čitamo se evo, u jubilarnoj 100-toj priči o zdravlju i životu, tkanoj više od 16 godina. S ponosom, radosni i srećni!

Od ideje do realizacije, od broja do broja! Godine procesa, koračanja i stvaranja. Kilometri puteva između gradova, kongresa, simpozijuma, intervjua, reportaža i druženja, povezujući vreme i prostor u jednu celinu. Ulog je veliki! Beše ideja, ali i mnogo rada, discipline i znoja. Uz takvu formulu, pored vere i sreće, uspeh nije mogao da izostane. A uspeh je kada smeš da se osvrneš, da analiziraš… Da li je svaki korak stao na odgovaraujući vremenski pločnik? Kolika je piramida koju smo sazidali? Da, kada se osvrnemo iza sebe u vremenski procep koji se zove prošlost, predivno je ugledati monumente koje smo izvajali svojim idejama i radovima, a svojim rukama ih oblikovali u velika dela. Beše to epoha našeg vremenskog ciklusa kada smo prohodavali kao pisani medij da bismo se danas popeli na visoki tron, vredan poštovanja. Kopajući po dubokim i zaboravljenim lavirintima sopstvene svesti, dođosmo do ovog 100-tog bisera, što kao Mesec sija, prosut po poljima naših vizija i ciljeva, otelotvorenih u šesnaestogodišnjem vremenskom omotaču i do onoga što zovemo uspomene i sećanja. Sve beše tako davno, a kao juče...kao da je danas... pre nekoliko minuta... Sada već tako daleka, 2003. godina, pre nego što je svoje teške kapije zatvorila i zanavek ugasila svoje postojanje, iznedrila je novorođenče, časopis prvenac... naš i Vaš Medici.com! Upravo pod tim snopom esencijalnog svetla, u malenom kutku daleke prošlosti, počeli su se ispisivati prvi njegovi redovi, koji su se iz godine u godinu pretvorili u monument vredan poštovanja, a koji sada stoji na tronu 100-toga broja. Časopisanje je zapravo građevinarenje. To je ona geometrija smisla, kada se želi dosegnuti najudaljenija tačka zemlje i svemira. Časopisi su pečat u vremenu. Časopis nije ogledalo, niti prozor u svet. On je izum, prolazak kroz aure, sve dok i sam ne postane aura. „Medici.com“ premoštava i vreme i prostor, prateći impulse epohe i idući u korak sa svetom, što je i intelektualni i nacionalni imperativ. Ako se zapitamo: “Kud plovi ovaj brod…i da li iko zna, šta more sprema…?!” Sada već možemo reći, da ovaj brod plovi po jasnim koordinatama.

Kormilo je u čvrstim rukama, a jedra su mu jaka i izdržljiva.

Filigranskom preciznošću tkale su ih ruke, strpljive i pokorne.

Izatkana su skladnim i harmoničnim nitima. Ljubav i zajedništvo prožima svaku njihovu potku, a porodični duh svaku njhovu osnovu. I dok je tako, ovaj brod i dalje može kroz ustalasalo more balkanske stvarnosti. U službi zdravlja i univerzalnih vrednosti, hrabro i čvrsto, sa verom i stilom, nastavljamo sa zidanjem našeg velelepnog medijskog hrama.

Kažem ti milo moje, govorenje je razgovor sa trenom, pisanje je razgovor sa vekovima… Izgovorena reč traje dok se izgovara…

Samo napisana reč ostaje! Od nas će, čedo moje, ostati samo ono što bude zapisano u knjizi!

(Iz zaveštanja velikog župana srpskog Stefana Nemanje, svom sinu svetom Savi.)

Vaš „Medici.com“

Vera Pušac, direktor

8

Fond ZO RS

Primjena EZK

12

Prof. dr Radomir Zrnić

Korona i rekreacija

17

Prof. dr Slobodan Janković

Smijeh je analgetik

36

Zlatna medalja iz Moskve

Srijemuš kapsule

38

Darovi DLV

Kaleidoskop

54

Akademik Vladimir Kanjuh

Ebola HG

66

Matične ćelije

Lečenje kičme

72

UKC RS

Info bilten

84

Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Zoran Rakočević, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vulić, dopisni član ANURS, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, prof. dr Miroslav Petković, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, mr. ph.

Zlata Žuvela, akademik prof. dr Enver Zerem i prof. dr Elizabeta Ristanović.

Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Dušan Bastašić, dr Goran Račetović, mr. ph. Rada Krća, Amra Odobašić, i Nataša Aleksić Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena i Bojan Broćilović Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Pravni savjetnik: Advokat dr Jovana Pušac, Banja Luka, tel. +387 65 692 377 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka Tiraž: 5.000

101. broj izlazi u oktobru 2020. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

7

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

Predsjednik Republike Srbije Aleksandar Vučić u posjeti Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske

Velika pomoć Srbije zdravstvenim ustanovama u Srpskoj

D

elegacija Republike Srbije, na čelu sa predsjednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem, posjetila je Univerzitetski klinički centar Republike Srpske. Goste iz Srbije dočekali su predsjednica Republike Srpske Željka Cvijanović, član Predsjedništva BiH Milorad Dodik i prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC RS sa članovima Poslovodstva naše ustanove.

Predsjednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je prilikom posjete Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske pozdravio zdravstvene radnike i izrazio veliko poštovanje za posao koji su obavili u prethodnom periodu. Rekao je da je ponosan što je u Banjaluci i dodao da Srbija brine o Srpskoj, da pokazuje odgovornost i iskazao uvjerenost da su ljudi u Srpskoj toga svjesni.

On je rekao da je danas (na dan posjete) uplaćeno 540.000 evra za škole i domove zdravlja u Šipovu i Mrkonjiću Gradu, kao i za Petrovački duhovni centar, te da će Srbija učestvovati i na pravljenju Spomen-doma na Petrovačkoj cesti i da to nismo mogli 25 godina da napravimo. Sada možemo, ne samo što imamo više novca, već zato što želimo da preuzmemo odgovornost - istakao je Vučić.

Obraćajući se prisutnima na svečanoj dodjeli sanitetskih vozila ispred UKC RS Milorad Dodik, član Predsjedništva BiH iz Republike Srpske, zahvalio se za svu pomoć koju Srbija pruža Srpskoj, a zahvalio se i medicinarima na naporima.

8

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

Dodik se zahvalio za sanitetska vozila u ime građana od Bileće do Novog Grada.

Predsjednica Republike Srpske Željka Cvijanović je istakla da je u korona krizi Srbija prva pritekla u pomoć Srpskoj. „Posjeta našeg predsjednika Vučića našoj RS, kao i poklon, pokazuju da imamo podršku i da su naše veze neraskidive. Znači nam mnogo, predsjedniče i Vaša posjeta, to je više od posjete jednog državnika“, rekla je predsjednica Republike Srpske Željka Cvijanović.

Načelnicima opština i direktorima domova zdravlja u Republici Srpskoj, predsjednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je ovom prilikom svečano uručio ključeve od 15 ambulantnih vozila koje je Republika Srbija donirala Republici Srpskoj.

Sanitetska vozila dobili su domovi zdravlja u Istočnom starom Gradu, Foči, Čajniču, Petrovu, Brodu, Bileći, Kostajnici, Gacku, Ribniku, Gradišci, Kozarskoj Dubici, Novom Gradu, Tesliću, Kalinoviku i Kneževu.

Prof. dr Vlado Đajić je prilikom posjete predsjednika Aleksandra Vučića rekao da je svaka pomoć dobrodošla te da će savremeno opremljena sanitetska vozila spasiti hiljade života pacijenata koji na adekvatan način treba da budu dovezeni u UKC RS. „Zahvaljujem se predsjedniku Vučiću na posjeti koja je značajna za narod cijele Republike Srpske. U ime zdravstvenih radnika zahvaljujem se na pomoći kao i na edukaciji zdravstvenih radnika u zdravstvenim ustanovama Srbije, te na liječenju pacijenata iz

Srpske u Srbiji i hvala za sve ono što je Srbija uradila za narod Republike Srpske kako u miru, tako i u ratnom periodu, što se nikada ne zaboravlja“, rekao je Đajić.

Takođe je naglasio da nijedan teški pacijent koji je upućen iz bolnica iz Republike Srpske nije vraćen iz zdravstvenih ustanova Srbije bez pružene pomoći, iako se mora imati u vidu činjenica da je zbog pandemije korona virusa i u njihovim ustanovama otežan rad sa pacijentijma iz Srbije. Hvala im zbog toga, rekao je Đajić.

On se zahvalio na podršci članu Predsjedništva BiH iz Republike Srpske gospodinu Miloradu Dodiku i predsjednici Republike Srpske gospođi Željki Cvijanović i rekao da je cio narod Srpske srećan i zadovoljan kada vidi dobru saradnju lidera Srpske i Srbije.

Prof. dr Vlado Đajić je izrazio zadovoljstvo što UKC RS i Srpska imaju odličnu saradnju sa Ministarstvom zdravlja Srbije i ministrom dr Zlatiborom Lončarom kao i pokrajinskim sekretarom za zdravstvo prof. dr Zoranom Gojkovićem i direktorima zdravstvenih ustanova Srbije, posebno sa direktorom Kliničkog centra Srbije, prof. dr Milikom Ašaninom, načelnikom VMA pukovnikom prof. dr Miroslavom Vukosavljevićem, direktorom Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije ,,Dr Vukan Čupić’’ doc. dr Radojem Simićem, direktorom Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj dr sc. med. Sinišom Dučićem, direktorom Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” prof. dr Milovanom Bojićem, direktorom Instituta za plućne bolesti Vojvodine- Sremska Kamenica prof. dr Ilijom Andrijevićem, direktorom Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine – Sremska Kamenica prof. dr Aleksandrom Redžekom, direktorom Kliničkog centra Vojvodine prof. dr Editom Stokić, direktorom Instituta za ortopediju Banjica prof. dr Zoranom Baščarevićem.

Ministar zdravlja i socijalne zaštite RS Alen Šeranić je istakao da je Srbija bila ta koja je prva pružila pomoć RS u vidu donacija tokom pandemije virusa korona, ali i ukazao da naši pacijenti uvijek mogu da računaju na pružanje zdravstvene zaštite u Srbiji, a naš kadar na školovanje i usavršavanje.

Predsjednik Vučić posjetu Banjaluci je završio obilaskom radova na izgradnji srpsko-ruskog hrama.

9

Z D R A V S T V O

Povodom jubileja, izlaska 100. broja časopisa „Medici.com“ (Banjaluka, Republika Srpska)

Poštovani uredniče i članovi redakcije „Medici.com“-a, Poštovani zdravstveni radnici, Dragi čitaoci, Godinama unazad „Medici.com“ naš je odani partner u promociji zdravlјa, prevencije bolesti, značajnih investicija u zdravstvenom sistemu, unapređenju dijagnostike i liječenja, kao i medicinskih poduhvata naših stručnjaka. Svi brojevi do sada, a pred vama je jubilarni 100., ostaju kao svojevrsna hronika razvoja zdravstvenog sistema Republike Srpske i dokaz da kvalitet može da odoli izazovima. Na tome, cjelokupnom timu časopisa „Medici.com“ upućujem iskrene čestitke.

Unutar ovih korica svoje mjesto i zasluženo javno priznanje mogu da pronađu mnogi naši zdravstveni radnici, čiji uspjesi često prevazilaze geografske granice, ali nerijetko ostaju „ispod radara“ šire javnosti. Zahvalјujući ovom časopisu imamo pristup informacijama o dostignućima medicinske nauke i struke, kao važan putokaz zdravstvenim radnicima u njihovom radu i napretku sistema za dobrobit naših pacijenata. „Medici.com“ je jedinstven časopis u našem medijskom prostoru upravo zbog toga što ne odstupa od postulata medicinske nauke, zasnovane na dokazima.

Ovo je vrijeme koje od svakog pojedinca traži maksimalnu odgovornost, ali i međusobnu solidarnost, jedinstvo u sprovođenju preporuka i brigu jednih za druge. Upravo zbog toga, medijski sadržaj, čiji autori imaju nepogrešiv osjećaj za značaj komunikacije u javnom zdravstvu, danas imaju još veću vrijednost.

Ovo je vrijeme kada, nesumnjivo, najveći teret podnose zdravstveni radnici. Dugujemo im ogromnu zahvalnost, svjesni činjenice da ovaj teret traži veliku ne samo profesionalnu, nego i ličnu žrtvu, a to je „Medici.com“, takođe prepoznao.

Posebno me raduje činjenica da autori časopisa „Medici.com“ u svakom broju posvećuju pažnju promociji zdrave ishrane, važnosti fizičke aktivnosti i zdravih stilova života, prepoznajući prevenciju kao najznačajniji zalog očuvanju zdravlјa stanovništva. I kao što „Medici.com“ „osluškuje puls“ zdravstvenog sistema, tako i mi, donosioci odluka u zdravstvu, u ovom časopisu imamo pouzdanog partnera, jer prenosi glas pacijenata, naših zdravstvenih profesionalaca i naučnika svjetskog glasa.

To je veoma važno, jer bez usvajanja novih znanja, metoda i pristupa, a ponekad i kritika, nema razvoja zdravstvenog sistema, koji je usmjeren ka dobrobiti pacijenata.

Još jednom, iskrene čestitke timu „Medici.com“-a na zavidnom jubileju. U ime svih mojih saradnika u Ministarstvu zdravlјa i socijalne zaštite Republike Srpske želim vam dobro zdravlјe i još mnogo novih uspjeha na zadovolјstvo brojnih čitalaca.

Alen Šeranić, dr med. ministar zdravlјa i socijalne zaštite u Vladi Republike Srpske

10

Imam osećaj divljenja i zahvalnosti. Časopis se iz broja u broj sve više afirmisao kao najbolji informativno-stručni, edukativni i, sve više, koristan naučni časopis u našem zdravstvu i medicini na srpskim i ex Yu prostorima.

To je postigao zahvaljujući: • Redovnom dvomesečnom izlaženju • Promptnoj i adekvatnoj reakciji na sve važnije događaje u našem zdravstvu i medicini • Ciljanim aktuelnim edukativnim člancima i naučnim radovima • Odličnom dizajnu, kvalitetu hartije i znalačkim stvaralačkim i uspešnim prelomima članaka i radova • Brojnim odličnim fotografijama u boji • Najbržom i odgovornom komunikacijom sa saradnicima čak i u vreme pandemije COVID-19 • Inspirativnim i podsticajnim uvodnim člancima u svakom broju.

• I na kraju, ali ne na poslednjem mestu, darovitom, uspešnom i principjelnom glavnom uredniku prim. dr Momiru Pušcu, čoveku uvek spremnom za saradnju, koji toleriše i ponovljene naknadne mnogobrojne ispravke sve dok se sve ne ispravi.

Zbog svega toga, srdačno čestitam izlazak 100. broja časopisa gospodinu prim. dr Momiru Pušcu, njegovoj supruzi gospođi Veri Pušac, direktorki časopisa, kao i svim ostalim saradnicima iz Stručnonaučnog konzilijuma Redakcije sa željom da i ubuduće nastave sa ovakvim plodonosnim radom.

Akademik Vladimir Kanjuh

Poštovani, Na zadovoljstvo svih nas poklonika i poštovalaca časopisa “Medici com”, stigosmo do 100-tog broja. Neka je na zdravlje i sreću svim članovima redakcije, saradnicima, a posebno porodici Pušac, jer svi imate veliki doprinos u uređenju i kreiranju najboljeg časopisa u regionu, koji uglavnom obrađuje medicinska pitanja.

Za nas ste prozor u svijet zdravstvene struke. Nesebično doprinosite afirmaciji i promociji naših udruženja i od početka pratite naše aktivnosti i rad.

Zbog svega navedenog jedno VELIKO HVALA. Sa zadovoljstvom Vam darujemo jedan mali poklon pažnje, sliku na ulju rađenu u jednoj od radionica Udruženja ILCO u vrijeme korone.

Sa dubokim uvažavanjem i poštovanjem.

Snežana S. Milojević, predsjednica Nacionalnog invalidskog udruženja ILCO Srbije i Dragan Trivun, predsjednik Udruženja pacijenata ILCO-STOMA RS

Z D R A V S T V O

Mozaik - koji spaja sve što je medicina U vremenu kada je svijet obavila pošast simboličnog imena korona, krunišući svojim imenom, slučajno ili ne, iako lično pripadam onoj kategoriji ljudi koji u slučajnosti ne vjeruju potpuno, strah koji je prirodni pratilac pandemija i svega nepoznatog, posebno ako je sve to ovjenčano neviđenim medijskim i socijalnim inženjeringom, pored nas nezabilježeni promiču mnogi lijepi i pažnje vrijedni trenuci. Jedan od takvih koji ne smiFoto: Media centar Odbrana jemo zapostaviti je 100. broj časopisa Medici.com, mozaika koji spaja sve koji se bave medicinom kao strukom i naukom na, voljom stranih moćnika i domaćim sujetama rascjepkanim balkanskim prostorima koji su iznjedrili mnoge genijalne umove, ljekare, stvaraoce, pjesnike, ratnike, o kojima je pisao i sam Medici.com, časopis koji nepresušnim izvorom stvaralačke energije nadahnjuje vrijedna i posvećena porodica Pušac, ne propuštajući nijedan značajan medicinski skup, bilježeći svaki naučni napredak i vrijedan rezultat stručnjaka i naučnika u Republici Srpskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, pišući o rezultatima rada, kapacitetima i osavremenjavanju najeminentnijih zdravstvenih ustanova u regionu, spajajući modernu medicinu sa tradicionalnom i zdravljem koje izvire iz bogatstva prirode i ljekovitih biljaka kojima je Tvorac obilato darovao naše prostore. Na stranicama Medici. com-a, oživljavaju i likovi velikana svjetske medicine i rezultati njihovog rada, a ovom časopisu, njegovom dizajnu i sadržaju divili su se, listajući ga, i najprominentniji akteri naše javne scene. Počastvovana sam i ponosna što sam od prvih brojeva jedan od članova Uređivačkog kolegijuma Medici. com-a gdje sam, najprije po službenoj dužnosti, afirmisala rezultate rada naše Vojnomedicinske akademije i vojnog zdravstva, a potom i zdravstva Srbije i Crne Gore i što na pređenoj stazi naše saradnje i druženja ima toliko momenata kojih se sa radošću sjećam. Čestitam Medici.com-u i porodici Pušac ovaj važan jubilej, prvih 100 brojeva, uz iskrene želje da traje i daje uvijek nove vrijednosti i da ostane jedinstven i poseban kao i do sada, iako se na našem ljutom Balkanu cijena različitosti skupo plaća. Lijepe trenutke i velike jubileje ne smijemo zaboraviti ne samo zato što ih moramo otrgnuti od zaborava, već i iz medicinsko-biološko-estetskih razloga, jer upravo će ljepota, kako je govorio Dostojevski, podrazumijevajući pod ovim pojmom prije svega ljepotu i bogatstvo duha, spasiti svijet čija vizija, trenutno, ne izgleda optimistično, a KOVID-19 je jedna od kockica u sivom mozaiku! Možda mnogi ljudi danas to ne prepoznaju, što ne čudi, jer je život, ipak, jedna beskrajna pozornica stvorena po mjeri Boga i zakonima Prirode i nekada se sićušan čovjek teško snalazi po tim nepreglednim daljinama. Ali vjerovatno nije nimalo slučajno što mnoge moćne obavještajne službe u svijetu, godinama pokušavaju da proniknu u tajne duha velikih umova, poput Dostojevskog, Puškina, Tesle, želeći da ovom spoznajom razriješe enigmu nepobjedivosti i snage slavjanskog duha i duše. Uostalom, naučno je dokazano koliko genetske predispozicije, ali i snage duha, mogu doprinijeti fizičkom okrepljenju i ozdravljenju, utičući na naš neuro-endokrino-imunološki sistem, prvu liniju borbe sa mikroorganizmima, uključujući i sada aktuelnu koronu i mnoge sa kojima ćemo se, nažalost, susretati, jer 21. vijek izgleda pripada biologiji i beskrajnom, golom oku nevidljivom prostoru između mikrobiologije i molekularne biologije, čije će osvajanje dati odgovore na mnoga pitanja o kojima će nas Medici.com, kao i do sada, blagovremeno izvještavati u brojevima koji su pred nama, kao i o dostignućima u drugim oblastima medicinske misli i nauke. Živjeli stvaraoci!

Vaša, prof. dr Elizabeta Ristanović

U Beogradu, na Dan Mariji Mironosnici, 2020. ljeta Gospodnjeg

Povodom 100-tog broja časopisa „Medici.com“ „Osnivaču našeg cijenjenog časopisa, cijeloj redakciji, svim saradnicima, čestitam 100-ti broj.

Svjedoci smo da su mnogi sumnjali u projekat koji je pokrenuo moj prijatelj dr Momir-Momo Pušac, ali drago mi je da su se prevarili. Danas smo svjedoci da je ‘Medici.com’ izrastao u lidera iz oblasti novinarstva koji prati zdravstveni sektor u Republici Srpskoj. Iskreno želim da ‘Medici.com’ doživi i svoj 500-ti broj.“ Prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC Republike Srpske

Informativno-dokumentami glasnik Konceptualno utemeljen na ideji da je zdravlje čovjeku najveće bogatstvo i najbolji prijatelj u životu, časopis „Medici.com” je svoju prosvjetiteljsku misiju održao do svog jubilarnog stotog izdanja. Nekadašnji medicinski vodič “Znam adresu” sa potpisom prim. dr Momira Pušca, uz moju profesionalnu novinarsku vodilju, vremenom je sadržajno izgradio profil časopisa vizionarskog elektronskog imena “Medici.com”. Podnaslov Mozaik medicinskih komunikacija ukazuje na otvorenost časopisa prema svim pozitivnim procesima u nacionalnim zdravstvenim sistemima. Time je ojačana nada čitalaca da se, sama po sebi, drama bolesti može ublažiti ili izbjeći povjerenjem u nadležne zdravstvene institucije i njihov personal. Na tom putu svjedočenja, od prvog broja pridružili su nam se provjereni i dokazani medicinski autoriteti sa međunarodnom reputacijom. Njihovi osvrti, komentari, prijedlozi, sa dosljednim uvažavanjem prihvatani su od redakcije, odnosno stručno naučnog, simbolično nazvanog Konzilijuma redakcije. Mnogi od njih, tokom vremena preuzeli su ulogu stalnih saradnika, što je stalno uzlazno stepenovalo ugled časopisa.

Podsjećanja radi, na ovim jubilarnim stranicama, prenosimo “čestitke pogleda i mišljenja” nekih od njih. Ako postoji jedinstveno mišljenje stručne i laičke javnosti da je časopis svojim osmišljenim pisanim i vizuelnim sadržajem kontinuirano dozirao afirmaciju pozitivnih procesa u zdravstvenom sistemu, onda uzimam sebi za slobodu, kao izvršna urednica i potpisnica ovih redova, pravo da na sve relevantne adrese u RS, BiH i regionu uputim pitanje: Zašto časopis “Medici.com” ne bi mogao biti informativnodokumentami glasnik zdravstvenog sistema Republike Srpske? Ako je vrijeme najvjerodostojniji pečat za kvalitet vrijednosti, onda stoti broj ovog zajedničkog našeg i Vašeg časopisa otklanja moguće dileme. Do očekivanog odgovora ostanimo u kultnoj pjesmi “Doživjeti stotu”. Neka nas muzika riječi uputi na podršku razumijevanja.

S poštovanjem, izvršna urednica Anđa S. Ilić

11

Z D R A V S T V O

U

četiri zdravstvene ustanove u Republici Srpskoj – Bolnici Gradiška, te domovima zdravlja Gradiška, Srbac i Kozarska Dubica, u toku avgusta počeće da se primjenjuje Integrisani zdravstveni informacioni sistem. Riječ je o jednom od najkompleksnijih i najznačajnijih projekata koji se realizuju u Republici Srpskoj, a koji će znatno unaprijediti zdravstveni sistem, učiniti ga kvalitetnijim i efikasnijim i donijeti značajne finansijske uštede za cjelokupni sistem. Dakle, od koristi za svakog građanina pojedinačno, do koristi za sve ustanove i institucije u zdravstvenom sistemu.

Inače, IZIS je integrisani zdravstveni informacioni sistem, namijenjen za upravljanje procesom liječenja u svim zdravstvenim ustanovama, koji integriše nekoliko nivoa zdravstvene zaštite u jedan jedinstven integralni sistem. Ovaj sistem objedinjuje sve neophodne podatke u jednu cjelinu sa ciljem uvođenja, formiranja i centralizacije elektronskog zdravstvenog kartona, kao osnove sistema. Pored elektronskog kartona, IZIS podrazumijeva i uvođenje elektronskih kartica te elektronskih uputnica i recepata, odnosno potpunu digitalizaciju zdravstvenog sistema.

S obzirom na to da realizacija projekta kreće prvo u pomenutim zdravstvenim ustanovama, Fond zdravstve-

12

Počinje primjena IZIS-a

Građani Srpske dobijaju elektronske zdravstvene kartice

nog osiguranja RS će tokom avgusta početi i sa podjelom elektronskih kartica, takođe, prvo za osiguranike opština Gradiška, Srbac i Kozarska Dubica.

Elektronske kartice osiguranici će do-

bijati besplatno, dok to nije praksa nekih susjednih zemalja gdje su građani kartice sami plaćali.

V.d. direktor Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske Dejan Kusturić rekao je da je zbog složenosti zdravstvenog sistema i obimnosti podataka, bez softverskog praćenja nemoguće imati adekvatnu kontrolu nad cjelokupnim sistemom, kao i relevantne podatke bez kojih nije moguće dalje strateško planiranje i donošenje najboljih odluka i rješenja u zdravstvenom sistemu. ‘’Uvođenje IZIS-a, ne samo da će imati značajne finansijske efekte, već će omogućiti donošenje sistemskih rješenja od strane svih ustanova i institucija u zdravstvu, čime će se unaprijediti kompletan zdravstveni sektor. Naročito je važno što će zdravstveni radnici imati više vremena da se posvete pacijentima, jer će biti rasterećeni administrativnih poslova, što će ujedno značiti i kvalitetnije pružanje zdravstvene zaštite’’, istakao je Kusturić. On je dodao da će prelazak na novi sistem u početku sigurno biti težak, ali je izrazio nadu da neće biti

Z D R A V S T V O

većih problema koji će ometati nesmetano funkcionisanje sistema i pružanje zdravstvene zaštite. ‘’Važno je da svi u punom kapacitetu koristimo IZIS i da shvatimo značaj ovog sistema, jer svi ćemo od ovoga imati koristi i jedan bolji, jednostavniji i efikasniji sistem’’,

rekao je Kusturić. On je naglasio da je veoma važno i to što će ustanove u narednih nekoliko godina imati i besplatno održavanje i servisiranje sistema, što će im ostaviti prostora za neke druge rashode i usmjeravanje novca u bolju zdravstvenu zaštitu osiguranika.

Prednosti IZIS-a --

--

--

--

--

-----

--

--

Realizacija IZIS donijeće brojne prednosti kako zdravstvenom sistemu, tako i pacijentima, a neke od prednosti su sljedeće: Rasterećivanjem medicinskog osoblja administrativnih poslova, ono će imati više prostora da se posveti radu sa pacijentima, odnosno da pružaju bolju zdravstvenu uslugu i da imaju efikasniju komunikaciju s pacijentima, itd.

Biće povećana produktivnost zdravstvenih radnika.

Sve zdravstvene ustanove će imati uvid u medicinske podatke pacijenta, poput rezultata dijagnostičkih postupaka - svih snimaka koje su jednom pacijentu rađeni (MR, CT i dr.), terapijske procedure koje su pružene i sl., što će spriječiti dupliranje dijagnostike i drugih usluga i samim tim smanjiti troškove i nepotrebna maltretiranja pacijenata. Obezbijediće se u realnom vremenu potpun i tačan uvid u izvršene medicinske usluge, izdate recepte, lijekove te uputnice na svim nivoima. Dakle, jednom urađena usluga, npr. na primarnom nivou, automatski će biti vidljiva i u ustanovama sekundarnog i tercijarnog nivoa te kada se pacijent uputi na dalje liječenje neće biti potrebe da se ponovo rade u bolnici iste usluge.

Osiguranici će dobijati račune na kojima će biti vidljivo koje su im sve usluge pružene i koliko one koštaju, što je značajno i za osiguranika, ali i za Fond koji će moći kontrolisati da li su osiguraniku zaista pružene usluge koje su fakturisane Fondu i slično. Dakle, smanjiće se mogućnost eventualnih zloupotreba pruženih i fakturisanih usluga. Takođe, ovo je jako važno i kako bi svi postali svjesniji značaja zdravstvenog osiguranja i redovne uplate doprinosa; Moći će se u svakom momentu pratiti potrošnja lijekova, stanje zaliha i sl., što je, između ostalog, značajno za planiranje i sprovođenje nabavki lijekova i drugih sredstava, ali i za kontrolu; (upravljanje zalihama i optimizacija nabavke lijekova i drugih medicinskih sredstava); Smanjiće se čekanje na dijagnostičke i terapijske procedure, usljed uvođenja transparentnih elektronskih listi čekanja, kao i uvođenja integrisanih kliničkih puteva, što će dovesti do povećanja broja usluga koje se blagovremeno pružaju pacijentima na primarnom nivou. Kao posljedica toga, očekuje se smanjenje broja hospitalizacija i smanjenje troškova u bolničkom sektoru; Biće omogućeno adekvatnije praćenje medicinskog stanja pacijenata, biće vidljive sve promjene, progresije i slično, samim tim poboljšaće se i kvalitet liječenja; Smanjiće se administrativni troškovi; Uvođenje e-recepta, pored toga što će smanjiti ‘’šetnju’’ pacijenata, dovešće i do smanjenja troškova usljed izbacivanja iz upotrebe papira, ali i drugih nepotrebnih radnji u procesu rada.

Implementacijom IZIS-a, resorno ministarstvo će imati potpunu kontrolu nad brojem radnika, njihovu strukturu, stručnu osposobljenost, poziciju, itd., a imaće i uvid ko koliko radi. Zahvaljujući tome biće omogućeno uvođenje sistema plata prema učinku, odnosno biće moguće odvojiti radnike od neradnika i u skladu sa tim ih plaćati; Medicinske i nemedicinske informacije o pacijentu će biti kompletne, ažurne i povjerljive, dostupne na svim mjestima pružanja zdravstvene usluge (ordinacija, apoteka, bolnica...), u skladu sa pravima pristupa istim, što će omogućiti jednostavnije i brže korišćenje zdravstvene zaštite i smanjiće potrebu ‘’šetanja’’ pacijenata od jedne do druge ustanove; Poboljšaće se povjerljivost i bezbijednost podataka o pacijentima; Ministarstvo i sve druge institucije u zdravstvu, na osnovu raspoloživih podataka, moći će donositi strateške odluke koje će unaprijediti zdravstveni sistem.

Slavko Bojić iz kompanije ‘’MMS kod’’, koja radi na projektu uvođenja IZIS-a, naveo je da će ova kompanija obezbijediti potrebne resurse i podršku u radu zdravstvenim ustanovama na način da će im njihovi radnici biti na raspolaganju u slučaju eventualnih teškoća i problema u korišćenju IZISa. ‘’Bez obzira na ugovorene obaveze, imaćemo naše ljude na terenu koji će obilaziti zdravstvene radnike i na licu mjesta im pomagati u korišćenju sistema. Bez novih troškova pružaćemo realnu podršku i raditi na unapređenju sistema, uvažavajući sve prijedloge koji proisteknu iz prakse’’, rekao je Bojić.

Predstavnici zdravstvenih ustanova u kojima kreće primjena IZIS-a, a koji su nedavno prisustvovali radnom sastanku u FZO RS, istakli su da su spremni za početak implementacije IZIS-a, kao i da su svjesni da će biti određenih problema na samom početku primjene novog sistema. ‘’Pozdravljamo napore FZO da se uvede IZIS, jer to će svima nama znatno olakšati posao i uštedjeti vrijeme koje smo gubili na prepisivanju nalaza. Mi u Bolnici Gradiška do sada nismo imali nikakav informacioni sistem i radimo na pisaćim mašinama. Prelazak na novi sistem će sigurno biti težak, ali svjesni smo svih prednosti koje će nam on donijeti’’, rekla je Jadranka Pavlović iz Bolnice Gradiška.

Predstavnik Doma zdravlja Srbac istakao je da je novi sistem znatno bolji 13

Z D R A V S T V O

i sveobuhvatniji u odnosu na postojeći informacioni sistem u Domu zdravlja. ‘’Oprema koju smo dobili je jako dobra i pri tome smo je dobili besplatno, što je za nas od izuzetnog značaja sa finansijskog aspekta’’, rekao je Mirko Stojić, direktor Doma zdravlja Srbac.

Podsjećamo, sve zdravstvene ustanove će u okviru projekta dobiti i neophodnu opremu za rad u novom sistemu.

Inače, Fond zdravstvenog osiguranja RS je krajem jula 2018. godine potpisao okvirni sporazum sa konzorcijumom MMSCODE d.o.o. Banjaluka, ‘’Lanaco’’ d.o.o. Banjaluka i ‘’Ericsson Nikola Tesla’’ d.d. Zagreb, koji su izabrani za najpovoljnijeg ponuđača za implementaciju Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema.

U proteklom periodu su završene sve pripremne radnje, kao što je donošenje određenih uputstava, procedura i dr. koje su bile neophodne za dalji rad na IZIS-u. Između ostalog, opremljen je i Data centar i uređene su server sale na dvije lokacije u Banjaluci i Bijeljini.

Održano je više prezentacija ovog projekta, prvenstveno zdravstvenim radnicima, odnosno svima onima koji su dio ovog projekta, a završene su i radionice za zdravstvene radnike iz cijele Republike Srpske kako bi se obučili za rad u novom sistemu, ali i u cilju da se čuje mišljenje i medicinskih radnika, kako bi se sistem dodatno usavršavao i prilagođavao njihovim potrebama. Takođe, organizovane su i obuke za radnike Fonda u poslovnicama FZO RS u opštinama u kojima će prvo početi da se primjenjuje IZIS.

14

FZO RS proširio prava osiguranika

Od avgusta dostupni novi lijekovi na recept

O

siguranicima Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske od avgusta su dostupni novi lijekovi na recept i to za hronične opstruktivne bolesti pluća, a na Listu A je uvršten i novi lijek za održavanje trudnoće. Takođe, oboljelima od rijetkih bolesti biće dostupniji dijetetski preparati koje koriste u ishrani.

Trudnicama od avgusta na Listi A je dostupan lijek ‘’didrogesteron’’, što znači da će ga u potpunosti finansirati FZO RS. Do sada je ovaj lijek bio na Listi B i trudnice su ga morale doplaćivati, jer za lijekove sa ove liste svi osiguranici plaćaju participaciju u iznosu od 50% cijene lijeka. Radi se o lijeku koji se koristi za održavanje trudnoće i sprečavanje pobačaja. Na ovaj način Fond je nastavio da unapređuje zdravlje trudnica, budući da je prošle godine na Listu A uvršten i lijek ‘’progesteron’’ (utrogestan), takođe namijenjen održavanju trudnoće.

Na Listu B lijekova koji se izdaju na recept uvršten je novi lijek (aklidinijum, prašak za inhalaciju), kao i dvokomponentni lijek (indakaterol + glikopironijum bromid) za hronične opstruktivne bolesti pluća. U pitanju je savremena terapija zahvaljujući kojoj će, prema procjenama, biti smanjeni troškovi liječenja usljed smanjenja hospitalizacija, bolovanja i sl. Uvođenjem ovih terapija biće omogućena i bolja dostupnost lijekova za plućna oboljenja, koja su u stalnom porastu.

Pored navedenog, oboljelima od rijetkih bolesti od avgusta o trošku FZO RS dostupniji su dijetetski preparati (Infantrini, Nutrini drink, Nutri drink, Nutribel, Frebini enerdži i drugi). Naime, ovi preparati se i sada nalaze na Listi A, ali su ih na recept mogli podizati samo oboljeli od pojedinih rijetkih oboljenja.

Na prijedlog Komisije za rijetke bolesti, FZO RS je omogućio da ove preparate ubuduće na recept, dakle bez plaćanja, mogu da dobijaju i oboljeli od Retovog sindroma, Batenove bolesti, glutarne acidurije, Edvardsovog sindroma te

Novi lijekovi i u bolnicama Pored proširenja Liste lijekova koji se izdaju na recept, Fond zdravstvenog osiguranja RS finansiraće i nekoliko novih lijekova koji će pacijentima biti dostupni u bolnicama.

Kada su u pitanju lijekovi sa Osnovne bolničke liste, pacijentima će u bolnicama biti dostupna dva nova lijeka. Uvršten je antibiotik (fosfomicin) za liječenje infekcija uzrokovanih multirezistentnim bolničkim mikroorganizmima i ovaj lijek trenutno nema alternativu na bolničkoj listi. Koristi se kod komplikovanih infekcija urinarnog trakta, bakterijskog meningitisa, infekcije pluća, bubrega, kod sepse i sl. Takođe, na bolničku listu je uvršten i lijek koji se koristi u postoperativnom liječenju boli (diklofenak, orfenadrin), odnosno kod akutnog bola, upalnih stanja kičmenog stuba te akutnog bola povezanog sa reumatskim bolestima.

U okviru Posebnog programa FZO RS, finansiraće se još četiri nova lijeka.

Riječ je o biološkoj terapiji za ulcerozni kolitis, zatim lijekovima za hroničnu limfocitnu leukemiju, hemofiliju tip A i novi lijek za metastatski karcinom dojke. S obzirom na to da je riječ o izuzetno skupim terapijama, biće dostupne pacijentima kojima su neophodne, u skladu sa prioritetima koje utvrde ljekari. Novi lijekovi će u bolnicama biti dostupni nakon što se sprovede postupak javnih nabavki ovih lijekova.

Nikolina Dušanić, Odjeljenje za odnose s javnošću, FZO RS

Z D R A V S T V O

Osiguranici u izolaciji imaju pravo na bolovanje

FZO nadoknađuje 90% plate

O

sigurana lica kojima je rješenje za izolaciju izdala Republička uprava za inspekcijske poslove imaju pravo na bolovanje, odnosno na naknadu plate za vrijeme privremene nesposobnosti za rad.

Naime, ukoliko neko oboli od bolesti koju uzrokuje virus korona ili ukoliko se nekome odredi mjera izolacije (prema rješenju Inspektorata), potrebno je da se javi svom doktoru porodične medicine kako bi mu se za odsustvo sa posla i ostvarivanje prava na naknadu plate izdao izvještaj o trajanju privremene nesposobnosti za rad.

U skladu sa Pravilnikom o ostvarivanju prava na naknadu plate za vrijeme privremene nesposobnosti za rad, propisano je da se visina naknade plate koju obezbjeđuje poslodavac (bolovanje do 30 dana) određuje u visini od 70% do 90% od osnova, u skladu sa opštim aktom poslodavca. Visina naknade plate koju obezbjeđuje Fond iznosi 90% u slučajevima kada je bolovanje duže od 30 dana uzrokovano izolovanošću kao kliconoše.

Nikolina Dušanić, Odjeljenje za odnose s javnošću, FZO RS

Broj: 01/3-47-96/20 Datum: 23.7.2020.

"Medici.com" Glavni i odgovorni urednik dr Momir Pušac Poštovani,

mentalne retardacije. Podsjećamo, Fond je 2017. godine sve oboljele od rijetkih bolesti, koji su registrovani u Centru za rijetke bolesti, oslobodio plaćanja participacije i njihovu zdravstvenu zaštitu u cjelosti finansira FZO RS. To je veliki iskorak ka poboljšanju zdravstvene zaštite oboljelih od rijetkih bolesti, a ovaj najnoviji primjer potvrđuje opredjeljenje Fonda da se u kontinuitetu unapređuje zdravstvena zaštita naročito najosjetljivijih kategorija, ali i svih osiguranika.

Odluku o usvajanju Liste lijekova koji se izdaju na recept usvojio je Upravni odbor Fonda zdravstvenog osiguranja RS 21. jula, a primjenjuje se od avgusta ove godine.

Finansiranje novih lijekova je jedna u nizu mjera koje imaju za cilj veća prava iz zdravstvenog osiguranja i kvalitetniju zdravstvenu zaštitu građana Srpske. Naime, FZO RS iz godine u godinu uvodi nove lijekove, među kojima su i neke od najsavremenijih inovativnih terapija za najteža oboljenja. Takođe, u proteklom periodu proširena su i prava u oblasti medicinskih sredstava (insulinske pumpe, kohlearni implanti…), medicinske rehabilitacije, kao i prava u vezi sa bolovanjem zbog njege djeteta itd. Istovremeno, Fond je akcenat stavio i na pojednostavljenje procedura, kako bi se prava ostvarivala na što jednostavniji i brži način i u tom segmentu su ostvareni značajni pomaci.

U ime Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske i u svoje ime, upućujem Vama i cjelokupnom timu časopisa Medici. com, najiskrenije čestitke u povodu objavlјivanja 100-tog, jubilarnog broja vašeg časopisa.

S obzirom na to da časopis Medici.com objavlјujete već više od 17 godina, s pravom se možete svrstati u časopis sa dugom tradicijom, koji gotovo dvije decenije objektivno i profesionalno informiše i edukuje ne samo stručnu medicinsku javnost, već i širi čitalački auditorijum i to i izvan granica Republike Srpske.

Vaš časopis je i svojevrstan svjedok razvoja zdravstvenog sistema Srpske te zbog toga, kao i činjenice da ste jedini mozaik medicinskih komunikacija na našim prostorima, zaslužujete posebno poštovanje.

Sedamnaest godina kontinuiranog rada jednog stručnog medicinskog časopisa, posebno u vremenu opšte tabloidizacije i poremećenih sistema vrijednosti, predstavlјa izuzetan uspjeh i na tome vam čestitamo.

Zadovolјstvo nam je što je Medici.com gotovo od svog osnivanja partner Fonda u informisanju javnosti i ovom prilikom Vam se zahvalјujemo na mogućnosti da putem vašeg časopisa plasiramo najbitnije informacije o radu Fonda i svim novinama iz zdravstvenog osiguranja.

Vjerujemo da ćete i ubuduće pratiti aktivnosti i novine Fonda zdravstvenog osiguranja i cjelokupnog zdravstvenog sistema Srpske, a u zajedničkom interesu da objektivno informišemo prvenstveno zdravstvene radnike, ali i javnost uopšte. Želimo Vam mnogo uspjeha u dalјem radu.

S poštovanjem,

V.D. DIREKTOR Dejan Kusturić

15

Z D R A V S T V O

ce, grede, ljestve, merdevine, ograde, nja kiseonika za obezbjeđenje zemlja...). Teren na kome se postavlja energije, ali do smanjenih potreba srčanog mišića za kisemože da bude najobičnija staza za šetnju i trčanje (šumski put, šumska staza onikom ili travnati teren, razmjeren i obilježen)  Fizička aktivnost ima pozitivan na kojoj se, prema određenom raspouticaj kod već prisutnih faktora redu, postavljaju informativne table sa rizika za kardiovaskularne bolesti sprečavajuči, odlagajući i opisom vježbi koje na tom mjestu treba smanjujući povišen krvni pritiizvoditi (može se vježbati i na vještačkim i na prirodnim preprekama). Lako sak, povećavajući nivo dobrog se izgrađuje i održava. Stazu za aktivholesterola i smanjujući tjelenosti osmišljene na njoj mogu koristiti snu težinu pojedinci ili grupe.  Najmanje 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno smanjuje rizik obolijevanja od kardiovaskular Redovna fizička aktivnost dovodi do povećanja iskorištavanih oboljenja za jednu trećinu

Projekat „Promocija značaja fizičke aktivnosti u Republici Srpskoj“

Staza zdravlja

S

taza zdravlja je poligon psihofizičke aktivnosti, zasnovan na hodanju, trčanju, gimnastici, vježbama oblikovanja, dostupnim vježbama na spravama i drugim aktivnostima u prirodi. To je poligon masovnog upražnjavanja sporta i rekreacije. Veoma korisna u cilju opšte zabave kako djece, tako i odraslih. Idealna za sticanje i održavanje tjelesnih sposobnosti. Primijenjena tjelesna aktivnost izuzetno povoljno djeluje na najvažnije funkcije čovječjeg organizma.

Staza zdravlja se postavlja, po pravilu, u zdravoj prirodnoj sredini na neravnom terenu: uzbrdo, nizbrdo, u ravnici...; sa prirodnim preprekama: jaruge, oborena stabla, panjevi, stijene.... Najčešće su to najbliža izletišta u prirodi, u šumi, pored rijeke. Usljed nedostatka prirodnih prepreka one se zamjenjuju sa vještačkim, izgrađenim od materijala sličnog prirodnom (balvani, trupci, obli16

Z D R A V S T V O

Korona i rekreacija osoba treće dobi

K Prof. dr Radomir Zrnić, Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Univerziteta u Banjoj Luci

 Pokrenite vaše srce  Provjerite sa vašim ljekarom da li vam je plan fizičke aktivnosti adekvatan • Prije bilo kog oblika fizičke aktivnosti konsultujte se sa ljekarom; • Za bezbjedno vježbanje odaberite odgovarajuću opremu; • Ako nivo fizičke pripremljenosti kod vas nije na zadovoljavajućem nivou u početku samo hodajte; • Kasnije uključite i trčanje po principu – 100 m trčanja/200 m hodanja, zatim 200 m trčanja – 200 m hodanja, sve do potpunog prelaska na trčanje cijelog kruga; • Isti princip primijenite i kod namjere da trčite više krugova; • Sistematski vježbajte bar 2-3 puta nedjeljno – popravite svoju kondiciju i zdravlje; • Savjete ili provjeru motoričkih i funkcionalnih sposobnosti možete dobiti od stručnjaka iz oblasti rekreacije i medicine sporta na Fakultetu fizičkog vaspitanja i sporta i Medicinskom fakultetu Banjaluka.

Promocija Projekta je napravljena i na društvenim mrežama instagram i facebook gdje je angažovan profil koji će predstavljati sve aktivnosti Projekta. https://instagram.com/_ig_ banjaluka_?igshid=1q7519f15qba1 Medici.com

orona virus je napravio haos u cijelom svijetu. Ne samo da su mnogi poslovi stali i pitanje kakva im je perspektiva, nego, čini mi se da je izgubljeno nešto što je najvažnije za ljudsko biće, a to je slobodno vrijeme i druženje. Naročito se to odrazilo na osobe treće dobi, koje su najvećim dijelom bile u izolaciji.

Svi znamo da nema zdravlja bez mentalnog zdravlja, a ono se ostvaruje druženjem i kretanjem (najkorisnije kretanje je sistematsko vježbanje jer se ostvaruje psihosomstska ravnoteža).

Informacije koje se redovno objavljuju u javnim medijama o broju umrlih, naročito su negativno uticale na psihičko zdravlje osamljene staračke populacije. Stiče se dojam (iz razgovora sa populacijom treće dobi) kao da je epidemija korona virusa najviše namijenjena njima.

cvijeće i drveće tako lijepo u prirodi!!!

Nedostatak čistog vazduha (kiseonika) i sunca je uzrok mnogih modernih, naročito nezaraznih, bolesti kod osoba treće dobi. Među njima prednjače kardiovaskularne bolesti i osteoporoza. Vježbanjem na otvorenom možemo lakše i sigurnije provesti epidemiološke mjere zaštite od korona virusa, sigurnu socijalnu distancu u vježbanju, imati svoje lične stvari koje su dezinfikovane kao što su boca sa vodom, ručnik, joga prostirka, nema kontakta sa zajedničkim spravama. Ovakav vid vježbanja/prevencije korona virusa je, ipak, jedan vid druženja, što zajedno pozitivno utiče na psihofizičko zdravlje.

Iznad svega je važno, nemojte sjediti cijeli dan zakovani za računar i televizor.

Sjedenje ubija. Ustanite barem jednom u toku sata i prošetajte. Ako uhvatite korona virus, a naročito ako imate tempe-

Novonastala situacija nam govori da ima rješenja i u teškim situacijama.

Osim mjera koje su predvidjeli epidemiolozi, u prevenciji korona virusa trebalo bi i da ojačamo svoj imunuloški sistem, a mi kineziolozi predlažemo adekvatno preventivno vježbanje u manjim dozvoljenim grupama na otovorenom terenu, u prirodi. Prednosti vježbanja – druženje ispod vedrog neba je mnogo korisnije od zatvorenog prostora. Na otvorenom prostoru najvrednije su dvije stvari, čist vazduh i sunce, a čudimo se zašto je

raturu, smirite se. Ali u suprotnom, treba ustati i kretati se. Vaše tijelo će vam biti zahvalno. Tako će biti i sa vašim umom.

Vježba, ako se izvodi pravilno, dokazano jača zdravlje; čak i kad radite samo nekoliko minuta vježbanja svakog dana može poboljšati rad mozga, preokrenuti efekte starenja u srcu i čak poboljšati vaše pamćenje. Vježbanje može biti i blagodat za mentalno zdravlje. Naša tijela, i umovi, još uvijek trebaju vježbu. Neophodno je minimum 30 minuta dnevno, pet dana u 17

Z D R A V S T V O

sedmici, kako ne bismo pali u ovom teškom vremenu.

Vježba je medicina, vježbanje ima ogromne koristi za imunološki sistem.

Očigledno je da nam imunološki sistem treba više nego ikad u sadašnjem okruženju. Redovna fizička aktivnost i učestalo vježbanje djeluju korisno ili u najmanju ruku ne štete imunološkom zdravlju.” Ako ste fizički sposobni izaći vani i ako na ulici ili u parku ostanete dva metra dalje od drugih ljudi, možete različitim vrstama kretanja/vježbanja doprinjeti jačanju vašeg organizma/steći imunitet. Ili samo da udahnete svjež vazduh, korist je za vaše tijelo.

Redovna fizička aktivnost jedna je od najvažnijih stvari koju može učiniti starija osoba za svoje zdravlje. Može spriječiti mnoge zdravstvene probleme za koje se čini da dolaze sa godinama.

Takođe pomaže da mišići ojačaju, a njihova jakost omogućava svakodnevne aktivnosti. Sve to pomaže da ne postanete ovisni o drugima. Ostanite aktivni, to može poboljšati život.

Aktivnosti kojima se ljudi bave kroz život, kada su radno aktivni, ponekad splasnu, dolaskom u stariju životnu dob.

Aktivni ljudi koji se kroz radni vijek bave sportom, planinarenjam, šetnjama u prirodu ili bilo kojom drugom aktivnošću lako padnu u zaborav odlaskom u 18

penziju. To ne treba biti slučaj, jer ona stara u zdravom tijelu zdrav duh, svakako vrijedi. Aktivnosti koje se izaberu u starijoj dobi ne moraju se pretjerati adrenalinom. To mogu biti male aktivnosti, hobiji i druženja, koja nas uveseljavaju, izmjenjuju iskustva i održavaju duh vedrim i zdravim. Nije bitno da li neko ko je u penziji pa se bavi pjevanjem u crkvenom horu, da li igra bingo, remi, da li je član književnog kluba, svi naučnici se slažu, da sudjelovanje u društvenim grupama poboljšavaju opšte zdravstveno stanje te produžava životni vijek.

Kada je mentalno zdravlje narušeno, javljaju se promjene u mišljenju, raspoloženju i ponašanju, osoba je često pesimistična na budućnost i nezadovoljna vlastitim životom te teško funkcioniše u svakodnevnom životu. Najčešći mentalni poremećaji koji se javljaju su depresivnost i anksioznost. Mentalno zdravlje je više od odsustva mentalne bolesti jer ono uključuje razne pozitivne i poželjne ishode i koncepte, kao što su npr. samopoštovanje, pozitivna slika o sebi, samoefikasnost, sreća, optimizam, otpornost, osjećaj stručnosti i kontrole, nada. Za mentalno zdravlje su izuzetno važni odnosi s drugim ljudima te sudjelovanje u društvenoj zajednici.

Fizičko i mentalno zdravlje su u vrlo kompleksnoj vezi. Fizičko zdravlje utiče na mentalno zdravlje jednako kao što mentalno zdravlje doprinosi tjelesnom zdravlju. Na primjer, kardiovaskularne bolesti mogu značajno pogoršati mentalno zdravlje te uticati na razvoj depresije. Istovremeno, depresija i osjećaj beznađa predstavljaju rizične faktore za pojavu kardiovaskularnih bolesti.

Sudjelovanje u raznim društvenim aktivnostima može pomoći u održavanju i poboljšanju kognitivnih sposobnosti i vještina kod pojedinaca starije životne

dobi te poboljšati njihovo funkcionisanje na kognitivnom, emocionalnom i socijalnom nivou, smanjiti doživljavanje stresa i podstaknuti razvijanje strategija za suočavanjem sa stresnim situacijama, smanjiti osjećaj usamljenosti i tjeskobe, pozitivno uticati na tjelesno zdravlje i njihov osjećaj blagostanja, odnosno njihovo mentalno zdravlje. Ako se do sada niste bavlili rekreacijom, važno je da se uključite u grupe koje organizuju diplomirani rekreatori, jer oni znaju odrediti odgovarajući program prevencije/rehabilitacije, a uzimajući u obzir vaše zdravstveno stanje i mogućnosti.

Naš savjet je: Vježbajte, zdravo se hranite i dobro se naspavajte.

Z D R A V S T V O

U

Zavodu „Dr Miroslav Zotović“ se provodi kompletno konzervativno liječenje lipedema interdisciplinarnim pristupom, uz primjenu kompleksne dekongestivne fizikalne terapije (KDFT) koja se sastoji od manuelne limfne drenaže (MLD) i intermitentne pneumatske kompresije (IPC ili presoterapija), kineziterapije, kratkoelastične bandaže i njege kože.

Lipedem je bolest nepoznate etiologije koja se manifestuje obostranim, simetričnim nakupljanjem depozita masnog tkiva u predjelu bokova, cijelom dužinom donjih ekstremiteta (od skočnih zglobova sve do prepona) a usljed supkutanog deponovanja masnog tkiva.

[1] Nerijetko se javlja u kombinaciji sa otokom nogu, koji se pogoršava nakon dugotrajnog stajanja, te se miješa sa limfedemom ili gojaznošću. Bolest su prvi put opisali Allen i Hines u Klinici Mayo 1940 [2]. Iako nije rijetko oboljenje, lipedem se često pogrešno dijagnostikuje i tretira, a većina ljekara u svijetu i kod nas nema svijest o postojanju ove bolesti. [3,4] U literaturi se koriste različiti sinonimi: adiposalgia, adiposis dolorosa, adipositas spongiosa, adiposis edematosa, krupnije noge kod zdravih žena, debele noge, edem masnog tkiva, lipidosis, lipomatosis dolorosa, Rider-ove pantalone, lipohypertrophia corporis inferioris, segmentni adipozitet, inferior obesity i upravo ova šarolikost imena i nejasna definicija samog oboljenja su razlozi zbog kojih se oboljenje ne dijagnostikuje u dovoljnoj mjeri i neadekvatno tretira [5].

Lipedem se razvija isključivo kod žena, ali i muškarci mogu oboljeti na bazi hormonalnog poromećaja. Međutim, postoji jedan opisan slučaj gdje je zdrav muškarac obolio od lipedema(6).

Incidenca u opštoj ženskoj populaciji je oko 11% . [6] Bolest se javlja najčešće nakon puberteta [1,7]. Prema postojećem znanju, lipedem je estrogenski uslovljena poli-

20

Lipedem (lipoedema) ili bolni sindrom masnog tkiva

Dr Jelena Nikolić Pucar, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije

genetska bolest koja se javlja sa hormonalnim promjenama i vodi ka angiopatiji limfnih i krvnih sudova. Pretpostavlja se da su inflamacija perifernih nerava i abnormalnosti u simpatičkoj inervaciji supkutanog masnog tkiva, pod uticajem estrogena, odgovorne za simptome slične neuropatiji. Hiperproliferacija adipocita je sekundarni fenomen kod ove bolesti. (6,7) Dva vodeća simptoma su česti hematomi, koji nastaju nakon minornih povreda, i bol, koja može biti spontana ili prisutna na dodir.(9) U kasnijim stadijumima bolesti dolazi do oštećenja vena i limfnih puteva te do nastanka edema, a ekstremitet može potpuno da izgubi svoje konture. [7].

Histološkom analizom masnog tkiva kod lipedema nalazi se umjerena hiperplazija i najčešće odsustvo fibroze koja se viđa kod limfedema. [1] Neki autori opisuju mikroangiopatije kao ranu histološku promjenu kod lipedema [1] kao i naglašeno prisustvo mikrolimfatičnih enurizmi. [11] Klasifikacija U I stadijumu je koža još uvijek ravna, ali je supkutis uvećan i prilikom palpacije se ima osjećaj „stiropornih kuglica u plastičnoj kesi“. U stadijumu II se razvijaju induracije veličine oraha do veličine jabuke, koža ima iregularnu površinu (Slika 1, na prikazanoj slici pacijentkinja boluje od lipedema tip 5, stadijum II). Stadijum III ima još veće induracije i deformacije, čak i depozite u vidu lobusa (Slika 2, pacijentkinja boluje od lipedema tip 3, stadijum III).

Najčešće korištena klasifikacija lipedema je: masni depoziti uglavnom na bedrima (tip 1); na bedrima i koljenima (tip 2); od bedara do skočnih zglobova (tip 3), zahvaćene su ruke (tip 4); ruke i noge u cjelini (tip 5).

nalaza. Ne postoji patognomoničan klinički test za lipedem. [7,9,10].

Kada govorimo o lipedemu diferencijalno dijagnostički u obzir dolaze gojaznost, različite forme lipohipertrofije, fleb- i limfedem.

Za dijagnozu nam je dovoljno antropometrijsko mjerenje odnos strukvisina (waist-to-height ratio) i klinički nalaz. [12] Ostale metode su: procjena fragilnosti kapilara, mjerenje elastičnosti aorte, procjena bola, DXA, ultrazvučni pregled, CT, MR, limfoscintigrafija i fluorescentna mikrolimfografija.

Simptomi lipoedema Ukoliko Vaš pacijent ima neki od sljedećih simptoma, bilo bi preporučljivo da ga pošaljete na pregled u Angiološku ambulantu Zavoda „Dr Miroslav Dijagnoza U većini slučajeva dijagnoza lipe- Zotović“ zbog pregleda i procjene da li dema se postavlja na osnovu kliničkog se radi o lipedemu:

Z D R A V S T V O

• simetrično prisutno masno tkivo na obje noge; • bol mekih tkiva na dodir, prilikom hoda ili u miru; preosjetljivost na dodir; • nakupljanje masnog tkiva od struka do gležnjeva (stopala su pošteđena), često se masno tkivo u vidu jastučića nakuplja u predjelu gležnjeva što daje utisak „dimija“; • hipermobilnost zglobova; • masni jastučići iznad, ispod i sa unutrašnje strane koljena (nakupine masnog tkiva mogu uticati na pokretljivost zglobova te dovesti do poremećene šeme hoda ili bolova u zglobovima); • nakupljanje masnog tkiva na rukama ponekad ima efekat „bluze“; • gubitak elastičnosti kože; • u početku se javlja otok koji nije tjestast, a kasnije se može javiti lipo-limfedem (stadijum III lipedema); • tjestasti otoci na nogama se javljaju prilikom dužeg stajanja i obično se povuku nakon podizanja nogu; • niskokalorijske dijete ne utiču na nakupljanje masnog tkiva; • lako nastaju modrice („hematomi“); • niža temperatura kože na ekstremitetima; • zamaranje.

Liječenje Lipedem je refrakteran na ishranu i različite dijete iako postoje izvještaji koji pokazuju benefit pojedinih dijeta, do sada nijedna takva studija nije potvrđena i kontrolnom grupom. Ipak, kontrola tjelesne mase je od neprocjenjivog značaja za ove pacijente u cilju prevencije ili usporavanja progresije oboljenja.

Konzervativno liječenje podrazumijeva kompleksnu dekongestivnu fizikalnu terapiju (KDFT) koja se sastoji od manuelne limfne drenaže (MLD) i intermitentne pneumatske kompresije (IPC ili presoterapija), kineziterapije, kratkoelastične bandaže i njege kože (7) koju pacijenti mogu provesti u Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ Banjaluka.

U liječenju, osim fizijatra, fizioterapeuta, radnog terapeuta i medicinske sestre, učestvuju i psiholog i psihijatar (veliki procenat pacijentkinja boluje od depresije i anksioznog poremećaja), klinički farmaceut, ortoped, internista, a centralno mjesto zauzima sama pacijentkinja.

Hirurško liječenje u vidu različitih formi liposukcije moguće je provesti jedino ukoliko su limfni putevi intaktni.

Tretman lipoedema se provodi ambulantno, kroz dnevnu bolnicu ili u bol-

ničkim uslovima, o čemu odluku zajedno donose pacijent i njegov ljekar, vodeći se trenutnim stanjem pacijenta, njegovim željama i mogućnostima.

Prognoza Rana dijagnoza je od presudnog značaja za ovo oboljenje, u suprotnom će depoziti masnog tkiva ugroziti kretanje, pogoršati opšte stanje, a artroza i limfna insuficijencija će se pogoršati.

Lipedem ima značajan psihološki uticaj, krećući se od blage uznemirensoti do teške anksioznosti, depresije ili čak anoreksije. [13] Literatura

1. Foldi E, Foldi M, eds. Lipedema. In Textbook of lymphology. Jena, Germany: Urban & Fischer,

2003; 395.

2. Allen EU, Hines EA. 1940. Lipedema of the legs. A syndrome characterized by fat legs and orthostatic oedema. Proc Staff Mayo Clin 15:1984–1987.

3. 3. Fonder MA, Loveless JW, Lazarus GS. Lipedema: a frequently unrecognized problem. J Am Acad Dermatol 2007; 57: S1.

4. 4. Rudkin GH,Miller TA. Lipedema: a clinical entity distinct from lymphedema. Plast Reconstr Surg 1994; 94: 841.

5. 5. Meier-Vollrath I, Schneider W, Schmeller W. Lipödem: [Verbesserte Lebensqualität durch Therapiekombination]. Dtsch Ärtzteblatt.

2005;102:1061–7.

6. 6. Foldi E, an Foldi M. Lipedema. In: Foldi M, Foldi E, editors. In: Foldi’s Textbook of Lymphology. Munich, Germany: Elsevier GmbH; 2006. pp. 417–427. [Google Scholar] 7. 7.Chen S, Hsu SD, Chen TM, Wang HJ. Painful fat syndrome in a male patient. Br J Plast Surg.

2004;57:282–6.

8. 8. Földi E, Földi M. Das Lipödem. In: Földi M, Kubik S, editors. Lehrbuch der Lymphologie, Chap 9. 5th ed. München-Jena: Gustav Fischer; 2002. p. 449–58 9. 9. Szél E, Kemény L, Groma G, Szolnoky G. Pathophysiological dilemmas of lipedema. Med Hypotheses. 2014;83:599–606.

10. 10.Langendoen SI, Habbema L, Nijsten TEC, Neumann HAM. Lipoedema: from clinical presentation to therapy. A review of the literature. Br J Dermatol. 2009;161:980–6.

11. 11. Amann-Vesti BR, Franzeck UK, Bollinger A. Microlymphatic aneurysms in patients with lipedema. Lymphology 2001; 34: 170.

12. 12. Meier-Vollrath I, Schneider W, Schmeller W. Das Lipödem: neue Möglichkeiten der Therapie.

Schweiz Med Forum. 2007;7:150–5.

13. 13. Langendoen SI, Habbema L, Nijsten TEC, Neumann HAM. Lipoedema: from clinical presentation to therapy. A review of the literature. Br J Dermatol. 2009;161:980–6. [1, 7, 8].

Cijeli tim doktora i fizioterapeuta koji se bave pacijentima sa limfedemom i lipedemom posjeduje međunarodno priznate sertifikate za manuelnu limfnu drenažu Vodder Akademije iz Austrije koji se stiču nakon dvogodišnje edukacije i polaganja praktičnog i teoretskog ispita. Sertifikovani tim je garancija kvaliteta i sigurnosti zdravstvene usluge i za angiološke pacijente.

21

J

Z D R A V S T V O

edno od čestih pitanja za fizioterapeute je da li se smije vježbati u trudnoći. Istovremeno, tu je i najčešća zabluda - da je trudnoća kontraindikacija za redovno vježbanje.

Prije svakog vježbanja, potrebno je konsultovati se sa ljekarom. Ljekar prema svojoj procjeni daje saglasnost za obavljanje kineziterapijskog tretmana.

Kada je sigurno da trudnica smije da vježba, od izuzetne je važnosti da je pod nadzorom stručnog lica – fizioterapeuta. Fizioterapeut prati trudnicu, njeno opšte zdravstveno stanje, dozira napor i pravi plan vježbi.

Tokom trudnoće, u tijelu se odvijaju razne promjene, od estetskih do hormonalnih, koje potom utiču na cijelo tijelo.

Da bi se trudnica lakše nosila sa novonastalom situacijom, redovno vježbanje igra veliku ulogu. Nemali je broj benefita koje vježbanje donosi. Osim fizičkog djelovanja vježbi, one doprinose i boljem psihičkom stanju trudnica.

Vježbe u trudnoći1

• • • • • • • • • • • • • • •

Neki od benefita vježbanja u trudnoći: poboljšanje cirkulacije održanje kondicije smanjenje stresa obuka relaksaciji poboljšanje držanja povećanje izdržljivosti (koja je neophodna pri porodu) smanjuje bol u leđima jača mišiće karličnog dna povećanje elastičnosti mišića karlice povećanje mobilnosti zglobova karlice ubrzavanje venskog krvotoka jača mišiće leđa održava i poboljšava elastičnost smanjuje tegobe sa opstipacijom pomaže u održavanju zdrave tjelesne težine tokom trudnoće

https://encrypted-tbn0.gstatic.com/image s?q=tbn%3AANd9GcSFC0thlvFdxnDj1CTH5k 4oTGOklQ-RQ1nbFQ&usqp=CAU 1

22

Smijem li vježbati u trudnoći?

Aleksandra Vlaški, dipl. medicinar fizioterapije

• pomaže lakšem i bržem oporavku mobilnosti kičmenog stuba, vježbe za nakon poroda jačanje mišića i povećanje mobilnosti karlice, vježbe za poboljšanje cirkulaciBez obzira na to da li je trudnica bila je, vježbe za održanje pravilne posture fizički aktivna i prije poroda, vježbanje tokom trudnoće i kondicione vježbe. U u trudnoći je svakako poželjno (ukoliko kineziterapijski program tokom trudnopostoji saglasnost ljekara). Fizioterape- će najčešće se uvode i vježbe pravilnog ut kreira kineziterapijski plan za sva- disanja i napinjanja tokom kontrakcija, ku trudnicu individualno, a pri tome će koje služe kao priprema trudnice za porod. Svaki vid fizičke aktivnosti treba da obratiti pažnju na sljedeće: bude kontrolisan i dogovoren u saradnji • puls trudnice sa stručnjakom, jer je trudnoća izuzetno • doziranje dodatnog napora osjetljiv period za bebu i majku te se • upotrebu pomagala za vježbanje • trajanje svake vježbe pojedinačno mora obratiti posebna pažnja.

Pored dobrobiti koje vježbanje ima • trajanje ukupnog treninga za majku i bebu, ukoliko se u vježba• znakove zamora nje uključe i budući očevi i djeca (ako • pravilno disanje trudnica već ima starije dijete), dopri• pravilan početni položaj • pravilan položaj tokom cijele am- nosi se promociji zdravih životnih navika, povezivanju partnera i razvijanju plitude pokreta pozitivnih emocionalnih odnosa. Zajed• pravilan i pravovremeni odmor ničko vježbanje može da bude zdrava • dovoljnu hidrataciju porodična zabava.

Osim klasičnog kineziterapijskog Ukoliko trudnica radi, neophodno je programa fizioterapeut može da uklju- da izbjegava predugo stajanje i sjedeči i druge vidove vježbanja, poput joga nje, mora često mijenjati položaj, trevježbi, pilatesa, aerobika, vježbanja u ba da ispravi leđa i da uvijek pazi na vodi i hodanja. Dizanje teškog tereta, držanje. Istovremeno mora da pazi na penjanje na visoku nadmorsku visinu, pravilnu ishranu i redovnu hidrataciju. ronjenje te iscrpljujući aerobni treninzi Trudnoća je fiziološko stanje i prenisu preporučljivi tokom cijelog peri- ma tome treba tako da se i postupa. Zaoda trajanja trudnoće. Kineziterapijski to je potrebno što manje stresa i napeprogram obuhvata vježbe relaksacije, tosti, a više uživanja u svakom momenvježbe za jačanje mišića i povećanje tu stvaranja novog bića u tijelu majke.

K

Z D R A V S T V O

riva epidemije COVID-19 ima relativno predvidiv tok i kada se dostigne vrhunac, može se predvidjeti i nishodni tok. Imamo vrlo značajne podatke o epidemijama u Kini i Italiji, koji pokazuju da nishodni dio mortalitetne krivulje opada sporo, a smrtni slučajevi se dešavaju još mjesecima. Ovo se događa tokom trajanja izolacije. Kako se države ponovo otvaraju, moguć je ponovan porast broja slučajeva. Zbog toga je bitno da prepoznajemo situacije visokog rizika kako bismo ih mogli izbjeći.

Gdje se ljudi zaražavaju?

Znamo da se većina ljudi zarazi u vlastitom domu. Član domaćinstva se zarazi u zajednici, potom virus donese kući i onda stalni kontakt među članovima domaćinstva dovede do infekcije.

Ali gdje se ljudi u zajednici zaraze?

Ljudi su često zabrinuti zbog odlacka u prodavnice, na vožnjy bicikla, žale se na nepažnjy trkača koji ne nose maske ... jesu li baš to mjesta visokog rizika za dobijanje COVID-19? Pa ne baš.

Da biste se zarazili, morate biti izloženi infektivnoj dozi virusa. Ha osnovu studija o infektivnoj dozi sa drugim koronavirusima, izgleda da je dovoljna vrlo mala doza virusa da bi došlo do infekcije. Neki eksperti procjenjuju da je potrebno samo 1000 virusnih čestica SARS-CoV-2. Ovo mora biti eksperimentalno utvrđeno, ali možemo da koristimo taj broj da pokažemo kako može doći do infekcije. Svaka od ovih situacija može dovesti do infekcije: kada udahnemo 1000 virusnih čestica u jednom dahu ili ih unesemo preko sluznice oka jednim trljanjem oka, udisanjem po 100 virusnih čestica tokom 10 udisaja, ili udisanjem 10 virusnih čestica tokom 100 udisaja.

Rizici za infekciju virusom SARS-CoV-2:

Upoznajte ih izbjegnite ih (dvjesto miliona) čestica virusa koje se mogu raspršiti u njenu okolinu.

Disanje: Jednim izdahom izbacuje se 50 – 5.000 kapljica. Većina ovih kapljica su male brzine i brzo padaju na zemlju. Još je manje kapljica koje se oslobađaju disanjem kroz nos. Takođe, što je vrlo značajno, usljed nedostatka sile izdisaja pri disanju, virusne čestice iz donjeg respiratornog trakta se ne izbacuju u spoljnu okolinu.

Za razliku od kihanja i kašlja gdje se izbacujy ogromne količine virusnog materijala, respiratorne kapljice oslobođene disanjem sadrže samo nizak nivo virusa. Još nemamo tačan broj čestica za SARS-CoV-2, ali kao vodič možemo koristiti virus gripe. Znamo da osoba zaražena gripom izbacuje 33 infektivne virusne partikule u minuti. Radi lakšeg računanja, koristićemo vrijednost od 20 virusnih partikula.

Uspješna infekcija = izloženost virusu x vrijeme Ako zaražena osoba kašlje ili kihne, 200.000.000 virusnih čestica idu na sve strane. Neki virusi ostaju u vazduhu, neki padaju na površine, većina pada na zemlju. Dakle, ako ste razgovarali sa osobom licem u lice i ta osoba kihne ili iskašlje se direktno na vas, prilično lako možete udahnuti 1.000 virusnih čestica i zaraziti se. Čak i ako taj kašalj ili kihanje nisu bili usmjereni na vas, neke zaražene kapljice - čak i najmanje - mogu se zadržati u vazduhu nekoliko minuta i ispuniti svaki ugao prostorije manje veličine zaraznim virusnim česticama.

Samo disanjem, kojim se izbacuje 20-ak čestica virusa u minuti u okruženje, čak i ako bi vam svaki virus završio u plućima, trebaće vam oko 1000 kopija podijeljeno sa 20 kopija u minuti = 50 minuta da se zarazite.

Koliko virusa se oslobađa u okruženje?

Kašalj: Jednim kašljanjem se u spoljnu sredinu izbacuje oko 3.000 kapljica koje putuju brzinom od 80 km/h.

Većina kapljica je velika i usljed gravitacije brzo pada, ali mnoge ostaju u vazduhu i mogu preći prostoriju za nekoliko sekundi.

Kihanje: Jednim kihanjem izbacuje se oko 30.000 kapljica koje putuju brzinom većom od 300 km/h. Većina ovih kapljica je mala i prelazi velike udaljenosti (vrlo lako prelaze na drugi kraj prostorije). Ako je osoba zaražena, kapljice nastale u jednom njenom kašljanju ili Govorom se povećava izbacivanje kihanju mogu imati čak 200.000.000 respiratornih kapljica oko 10 puta; to 24

Prilagodila: Mr sc. dr Jela Aćimović, specijalista epidemiologije

je oko 200 kopija virusa u minuti. Opet, pod pretpostavkom da se svaki virus udahne, trebalo bi vam barem pet minuta razgovora licem u lice da se dobije doza potrebna za zaražavanje.

Formula za izloženost „količina virusa puta vrijeme“ je osnova praćenja kontakata. Ko god provede duže od 10 do 15 minuta u situaciji licem u lice sa zaraženom osobom, potencijalno je zaražen. Ko god dijeli prostor (recimo u kancelariji) duže vremena potencijalno je zaražen. Ovo je takođe razlog zašto je važno da osobe koje imaju simptome ostanu kod kuće. Vaše kihanje i kašalj izbacuje toliko virusa da možete zaraziti sve osobe u prostoriji u kojoj se nađete.

Pjevanje, mnogo više nego razgovor, vrlo dobro aerosolizuje respiratorne kapljice. Duboko udisanje prilikom pjevanja omogućava respiratornim česticama da dospiju duboko u pluća.

Toalet: U toaletima se nalazi mnogo površina koje se dodiruju rukama: kvake, slavine, stolarija... Zato rizik od transmisije virusa u ovom okruženju može biti visok. Još ne znamo zasigurno da li osoba zaražena virusom SARS-CoV-2 izlučuje u fecec infektivni materijal ili samo fragmentirani virus koji nije infektivan, ali znamo da puštanje vode u toaletu aerosolizuje mnoge kapljice.

Javne toalete treba smatrati mjestima visokog rizika (površine i vazduh u njima) dok ne saznamo više o riziku.

Koja je uloga asimptomatskih osoba u širenju virusa?

Osobe koje imaju simptome nisu jedine koje šire virus. Znamo da se izvjestan broj infekcija i transmisija u zajednici odvija kod ljudi bez ikakvih simptoma (asimptomatske ili pre-simptomatske osobe).

Količina virusa kod zaražene osobe mijenja se tokom infekcije i takođe

Z D R A V S T V O

se razlikuje od osobe do osobe. Virusno opterećenje se uglavnom razvija do trenutka kada osoba dobije simptome.

Dakle, zaražena osoba oslobađa u svoje okruženje najviše virusa neposredno prije nego što se kod nje pojave simptomi. Podaci pokazuju da je samo 20% zaraženih ljudi odgovorno za 99% virusnog opterećenja koje bi ce potencijalno moglo naći u okruženju.

Gdje su lične opasnosti u periodu ponovnog otvaranja?

Svako zatvoreno okruženje sa lošom cirkulacijom vazduha i velikom gustinom ljudi predstavlja rizičnu sredinu za širenje virusa.

Neka od mjesta sa najvećim širenjem virusa do sada su bila: • Pogoni za pakovanje mesa: u pogonima za preradu i pakovanje mesa radnici moraju međusobno komunicirati nadjačavajući zaglušujući zvuk industrijskih mašina u hladnom okruženju koje pogoduje preživljavanju virusa.

• Vjenčanja, sahrane, rođendani: 10% od događaja na kojima se virus širio u početnim fazama epidemije • Poslovna okupljanja: poslovni događaji licem u lice (npr. konferencije).

narednih sedam dana. Zarazilo se 75% ljudi koji se nalaze za susjednim stolom, u smjeru kretanja vazduha. Čak je zaraženo i dvoje od sedam ljudi koji su se nalazili za stolom u smjeru suprotnom od smjera duvanja klimatskih uređaja (zbog turbulentnog protoka vazduha).

Niko se za stolovima E ili F nije zarazio, bili su izvan dometa glavnog protoka vazduha iz klima-uređaja sa desne strane prema izduvnom ventilatoru sa lijeve strane prostorije.

Radno mjesto: Sljedeći poznat primjer epidemije je izbijanje epidemije u pozivnom centru. Jedan zaraženi radnik došao je na posao na 11. spratu zgrade, na kojem u jednom prostoru radi 216 zaposlenih. Tokom jedne sedmice, od 216 zaposlenih, zaraženo je njih 94 (43,5%, na slici označeno plavim stolicama), od kojih je simptome dobilo 92.

Kako se vraćamo na posao ili odlazimo u restorane, pogledajmo šta se događalo u tim okruženjima: Restorani: Epidemiološka istraživanja su jasno pokazala kakav može biti efekat samo jednog asimptomatskog nosioca virusa SARRS-CoV-2 u restorany. Zaražena osoba (A1) sjedila je za stolom i večerala sa devet prijatelja.

Večera je trajala oko sat ili sat ipo vremena. Tokom ovog vremena, asimptomatski nosilac je disanjem izbacio niske nivoe virusa u vazduh. Protok vazduha (iz klimatskih uređaja u restoranu) je bio sdesna nalijevo. Otprilike 50% ljudi za stolom zaražene osobe razboljelo se u

Najveći broj zaraženih je bio među onima koji sjede na jednoj strani kancelarije, dok je samo mali broj zaraženih na drugoj strani. Nepoznato je koji broj ljudi je zaražen putem respiratornih kapljica/respiratorne izloženosti u odnosu na broj zaraženih putem kontakta (preko kvaka, aparata za vodu, dugmadi na liftovima…). Treba naglasiti da se povećava mogućnost izlaganja i zaražavanja prilikom boravaka u zatvorenom prostoru i prilikom udisanja istog vazduha duži vremenski period. Još troje ljudi zaraženo je na ostalim spratovima zgrade, ali nije bilo moguće sa sigurnošću povezati te infekcije sa zaraženim osobama na 11. spratu. Zanimljiva činjenica je da: iako je došlo do značajnog kontakta između radnika na različitim spratovima zgrade u liftovima i predvorjima, izbijanje epidemije je uglavnom bilo ograničeno na jedan sprat. Ovim se naglašava da značajnu ulogu u šire-

nju virusa SARS-CoV-2 ima vrijeme izloženosti.

Hor: Na probi hora u državi Vašington, čiji je jedan član bio zaražen virusom SARS-CoV-2, u fazi kada još nije imao simptome, došlo je do zaražavanja velikog broja ljudi. Članovi hora su odlučili da i dalje drže probe tokom epidemije, ali uz poštovanje mjera za smanjenje rizika od širenja virusa. Npr. izbjegavali su uobičajeno rukovanje i grljenje, svako je donio svoje note da ne bi bili u kontaktu, poštovali su fizičku distancu za vrijeme probe, čak je članovima savjetovano da na probu ne dolaze ako imaju bilo kakve simptome zarazne bolesti. Hor je te večeri pjevao dva i po sata u sali veličine odbojkaškog terena, što je omogućilo da ljudi u horu budu izloženi dovoljnoj količini virusa u dovoljno dugom periodu da dođe do infekcije kod tri četvrtine članova hora. Četiri sedmice nakon ovog nastupa, 45 od 60 članova hora je imalo simptome COVID-19. Od posljedica bolesti umrla su dva člana hora.

Rođendanske zabave /sahrane: Značaj ovakvih okupaljanja u prenosu virusa možemo vidjeti na primjeru jednog lanca infekcije u Čikagu. Čovjek po imenu Bob je bio zaražen virusom SARS-CoCV-2, a da to nije znao. Večerao je sa dva člana porodice, obrok naručen u restoranu, koristili su uobičajen pribor. Večera je trajala tri sata.

Sljedećeg dana Bob je prisustvovao sahrani, grlio je članove porodice i ostale prisutne da bi im izjavio saučešće. U roku od četiri dana, razboljela su se oba člana porodice koja su večerala s njim. Razbolio se takođe i treći član porodice koji je zagrlio Boba na sahrani. Bob je u međuvremenu bio i na rođendanskoj zabavi sa još devet ljudi, koja je trajala tri sata, gdje se zarazilo sedam prisutnih osoba. U nekoliko sljedećih dana Bob se razbolio, hospitalizovan je, priključen na respirator i umro je. Ali, sa njegovom smrću nije zaustavljen lanac prenosa virusa. Troje ljudi koje je Bob zarazio na rođendanskoj zabavi je otišlo u crkvu, gdje su pjevali, dodavali jedno drugom posudu za priloge, itd. Članovi te crkve su se razboljeli. Zapravo, Bob je zarazio 16 ljudi između pet i 86 godina starosti, od kojih je troje umrlo.

Smatra se da su okupljanja prilikom sahrana, rođendana i sličnih događaja, doprinijela opsežnijem širenju virusa COVID-19, ne samo u domaćinstvima, već i u zajednicama.

25

Z D R A V S T V O

Zajedničke karakteristike situacija koje pogoduju širenju virusa Sve navedene epidemije su se desile u zatvorenim prostorima u situaciji kada su ljudi bili blizu jedni drugih, bilo da su razgovarali, pjevali ili glasno govorili.

Glavni izvori zaraze su kuće, radna mjesta, javni prevoz, društvena okupljanja i restorani. Ovo predstavlja 90% svih mjesta na kojima je dolazilo do širenja virusa. S druge strane, mnogo je rjeđe masovnije širenje virusa u spoljnom okruženju i samo manji postotak od svih infekcija je nastao u prodavnicama.

Smjernice za socijalnu distancu ne vrijede u zatvorenim prostorijama gdje se provodi dosta vremena, jer se u takvoj situaciji mogu zaraziti i ljudi na suprotnoj strani prostorije. Osnovni princip prilikom širenja virusa je izloženost virusu tokom dužeg vremenskog perioda.

U svim navedenim slučajevima, ljudi su bili izloženi virusu duži vremenski period (satima). Čak i kad su bili udaljeni 15m, što je slučaj sa horom ili pozivnim centrom, čak kad su i male doze virusa dopirale do ljudi ako je to bilo tokom dužeg vremenskog perioda, bilo je dovoljno da dođe do infekcije i u nekim slučajevima čak i do smrti.

Pravila fizičke distance zaista vas štite prilikom kraćeg izlaganja ili u spoljnom prostoru. U tim situacijama nema dovoljno vremena da se postigne opterećenje virusom, potrebno za infekkciju.

Pored respiratorne izloženosti, ne smije se zaboraviti na prenos virusa preko površina, odnosno rukama. Te zaražene respiratorne kapljice negdje slete. Moramo često prati ruke i prestati da diramo lice!

Kako sada možemo da se krećemo slobodnije i budemo u kontaktu sa više ljudi na više mjesta, rizici za nas i našu porodicu postaju značajniji. Čak i ako žudimo za ponovnim otvaranjem i nastavljanjem uobičajenog načina života i poslovanja, treba da uradimo svoj dio posla i nosimo masku kako bismo smanjili izbacivanje virusa u naše okruženje. To će pomoći svima, pa i našem poslovanju.

Izvor: https://www.erinbromage.com/post/therisks-know-them-avoid-them

Pоstupаk sа pаciјеntimа u slučајu sumnjе ili оbоliјеvаnjа оd COVID-19 1. Dеfiniciја slučаја COVID-19 zа svrhе nаdzоrа Klinički kritеriјum Bаrеm јеdаn оd sljеdеćih simptоmа: kаšаlj, pоvišеnа tјеlеsnа tеmpеrаturа, dispnеја, nеdоstаtаk vаzduhа, nаgli gubitаk mirisа ili ukusа ili prоmјеnа ukusа.

Rаdiоlоški kritеriјum Rаdiоlоški dоkаz lеziја kоmpаtibilnih sа COVID -19. Еpidеmiоlоški kritеriјum Bаrеm јеdnо оd sljеdеćеg: Bliski kоntаkt sа pоtvrđеnim slučајеm COVID -19 unutаr 14 dаnа priје pоčеtkа simptоmа.

Bоlеsnik је unutаr 14 dаnа priје pоčеtkа simptоmа biо kоrisnik ili zаpоslеni ustаnоvе zа smјеštај оsјеtljivе pоpulаciје u kојој је pоtvrđеnа trаnsmisiја COVID-19.

Lаbоrаtоriјski kritеriјum Dеtеkciја nuklеinskе kisеlinе virusа SARS-CoV-2 u kliničkоm uzоrku.

2. Klаsifikаciја slučаја Mоguć slučај: Оsоbа kоја ispunjаvа klinički kritеriјum.

Vјеrоvаtаn slučај: Оsоbа kоја ispunjаvа klinički kritеriјum i bаr јеdаn оd еpidеmiоlоških kritеriјumа.

ILI Оsоbа kоја ispunjаvа rаdiоlоški kritеriјum.

Pоtvrđеn slučај: Оsоbа kоја ispunjаvа lаbоrаtоriјski kritеriјum.

U slučајu lаbоrаtоriјskе pоtvrdе COVID-19, trеbа оdmаh ispuniti оbrаzаc zа Priјаvu COVID-19 i, nајkаsniје u rоku оd 24 sаtа, dоstаviti gа nаdlеžnоm еpidеmiоlоgu, оdnоsnо Institutu zа јаvnо zdrаvstvо Rеpublikе Srpskе.

Pоstupаk prеmа vјеrоvаtnоm slučајu, uključuјući pоstupаk prеmа njеgоvimа kоntаktimа, je i priје pоtvrdnоg lаbоrаtоriјskоg PCR nаlаzа јеdnаk pоstupku prеmа pоtvrđеnоm slučајu.

3. Dеfiniciја slučаја zа svrhе tеstirаnjа (оsоbе kоје trеbа tеstirаti nа virus SARS-CoV-2) Pаciјеnti sа simptоmimа аkutnе rеspirаtоrnе infеkciје (nаgli pоčеtаk bаrеm јеdnоg оd sljеdеćih simptоmа/znаkоvа bоlеsti: kаšаlj, pоvišеnа tјеlеsnа tеmpеrаturа, dispnеја/ nеdоstаtаk vаzduhа, gubitаk mirisа, ukusа ili prоmјеnа ukusа, dоk mаnjе spеcifični simptоmi uključuјu glаvоbоlju, grоznicu, bоlоvе u mišićimа, umоr, pоvrаćаnjе i/ili prоliv) ILI Rаdiоlоški dоkаz lеziја kоmpаtibilnih sа COVID-19 I bаrеm јеdnо оd sljеdеćеg: Bоrаvаk unаzаd 14 dаnа priје pоčеtkа simptоmа u pоdručјu/držаvi u kојеm imа grupisаnjа bоlеsti ili је rаsprоstrаnjеnа trаnsmisiја bоlеsti, Bliski kоntаkt s pоtvrđеnim ili vјеrоvаtnim slučајеm COVID-19 unutаr 14 dаnа priје pоčеtkа simptоmа, Bоlеst zаhtiјеvа hоspitаlizаciјu.

4. Hоspitаlizаciја/izоlаciја pаciјеnаtа Nаkоn utvrđivаnjа sumnjе/оbоliјеvаnjа оd COVID-19, nеоphоdnо је prоciјеniti kliničkо stаnjе pаciјеntа, оd kојеg zаvisi dаlji pоstupаk.

Pаciјеnti sа srеdnjе tеškоm ili tеškоm kliničkоm slikоm sе hоspitаlizuјu u nаdlеžnој bоlnici/kliničkоm cеntru kојi rаspоlаžе kаpаcitеtimа zа izоlаciјu i liјеčеnjе pаciјеnаtа sа COVID-19.

Izvor informacija: www.phi.rs.ba

26

K

eratokonus je oboljenje rožnjače kod koga dolazi do polaganog i progresivnog stanjenja strome rožnjače. Zbog toga se rožnjača polako počinje ispupčavati, što dovodi do toga da površina oka bude neravna, a u uznapredovalim slučajevima u obliku konusa. Sav ovaj proces dovodi do zamućenja vida.

Brzina kojom se rožnjača stanjuje i mijenja oblik je veoma različita zavisno od pacijenta do pacijenta. Neko opšte pravilo je da što se simptomi kasnije jave u životu to će pacijent imati manju progresiju i bržu stabilizaciju same bolesti. Takođe, može da postoji razlika u napredovanju bolesti između oba oka, na primjer na jednom oku može da bude uznapredovali oblik bolesti, a da na drugom ne bude nikakvih promjena.

Sam uzrok je nepoznat. Većina pacijenata često ima nekoga u porodici ko ima isto stanje. Nekada stanje može da bude pridruženo sa drugim oboljenjima, naročito sa astmom i ekcemom, kao i sa oboljenjima kože i zglobova. Ipak, valja naglasiti, da većina pacijenata nema nikakvih drugih pridruženih oboljenja.

U ranoj fazi oboljenja se javlja nešto zamagljeniji vid koji se obično dijagnostikuje kao astigmatizam gdje se zamućenost vida može riješiti naočarima ili kontaktnim sočivima. Ako stanje dalje napreduje i korekcija naočarima nije više optimalna, neophodno je koristi tvrda gas propusna kontaktna sočiva, gdje postoje posebni modeli za keratokonus.

Nošenje kontaktnih sočiva je uvijek povezano sa određenim stepenom pojave komplikacija, zbog čega je važno da se kontaktna sočiva dobro podese i odaberu, kao i da se prilikom korišćenja koriste sva pravila i održava odgovarajuća higijena kontaktnih sočiva.

Kod nekih pacijenata stanjenje i dalje ispupčavanje rožnjače može postepeno da se pogoršava tokom godina, pri čemu se obično nakon tridesete godine usporava dalja progresija bolesti. U takvim slučajevima je neophodno ojačati samu rožnjaču tako što će se tretirati ultravioletnim svjetlom metodom koja se zove „corneal cross linking“. Tokom ovog tretmana se prethodno pripremlje-

Keratokonus

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

Z D R A V S T V O

na rožnjača uz pomoć riboflavina tretira ultravioletnim svjetlom do 30 minuta.

Indikacija za tretman se postavlja na osnovu ponovljenih nalaza kornealne topografije gdje treba da se uoči značajno pogoršanje.

Određenom procentu pacijenata i pored kontaktnih sočiva ne može da se popravi vidna oštrina ili dođe do zamućenja rožnjače zbog same bolesti.

Tada, u obzir dolazi zamjena rožnjače (transplantacija rožnjače). Procedura se

na sam keratokonus. Ipak, zbog drugih problema sa vidom i očima, svu djecu treba pregledati i tražiti eventualno prisustvo slabovidosti i razrokosti.

Keratokonus je rijedak uzrok sljepila i, uz svu savremenu tehnologiju, obično ne bi trebalo da predstavlja veliki problem za vid. Većina pacijenata će uz pomoć kontaktnih sočiva imati veoma dobar vid tokom svoga života.

Zahvaljujući savremenoj dijagnostici (kornealnoj topografiji i OCT-u pred-

sastoji od toga da se tuđa rožnjača presadi na mjesto stanjene rožnjače koja se prethodno odstrani. Kao i svaka transplantacija, ona traži dugotrajnu i nekada doživotnu terapiju kako bi se transplantirano tkivo održalo na primaocu.

Većina ljudi nema u porodičnoj anamnezi keratokonus, zbog čega nije neophodno da se radi specifični skrining

njeg segmenta) sada uopšte nije problem dijagnostikovati keratokonus i u njegovoj ranoj fazi. Po pravilu bi svaki astigmatizam gdje dolazi do povećavanja astigmatske korekcije i sve one pacijente kod kojih ne možemo naći odgovarajuću korekciju bez obzira na prividno normalno oko trebalo da se provjeri na keratokonus.

Kornealna topografija – keratokonus

OCT prednjeg segmenta kod keratokonusa

27

S

Z D R A V S T V O

unce je neophodno za život na zemlji i sama pomisao na ovu planetu u nama izaziva osjećanje sreće i zadovoljstva.

Ipak, prije sunčanja treba znati nekoliko osnovnih pojmova i koju štetu možemo imati od nekontrolisanog izlaganja sunčevim zracima.

Koža je najveći organ našeg tijela.

Analogno tome, može se pretpostaviti da i njene bolesti predstavljaju značajni zdravstveni problem. Zbog toga je veoma važno pravilno je zaštititi. Sunce je bitno za ljude, ponajviše zbog vitamina D koji se tijelu stvara izlaganjem kože sunčevim zracima. Ipak, važno je imati na umu i njegove negativne strane.

Ultraljubičasti zraci sunca ne mogu se vidjeti golim okom. Postoje tri osnovna tipa ultraljubičastih zraka: UVA, UVB i UVC. UVA i UVB dospijevaju do nas i mogu izazvati mnoge negativne promjene na koži i bolesti kože, uključujući alergije na sunce, ubrzano starenje kože, gubitak elasticiteta kože, te u krajnjim slučajevima i rak kože. UV zraci dijeluju na pigment kože i omogućuju njezino tamnjenje, ali pored toga, u koži izazivaju i stvaranje slobodnih radikala, odnosno visokoreaktivnih molekula koje oštećuju ćelije kože i dovode do prijevremenog starenja i malignih oboljenja kože.

Prema brojnim istraživanjima, ultraljubičasti zraci direktno su odgovornii za nastanak najopasnije vrste raka kože melanoma. Dok jačina UVB zraka ovisi o godišnjem dobu i dobu dana, UVA zraci ne mijenjaju intenzitet jačine te su jednako opasni u svako doba dana ili godine.

Tamnjenje kože (pigmentacija) nastaje kao posljedica stimulacije melanocita. To su ćelije u koži koje pod utjecajem UV zraka stvaraju melanin, pigmentnu bjelančevinu koja uzrokuje tamnjenje kože, ali je i štiti od štetnog utjecaja sunčevih UV zraka. Veoma je važno znati da se broj melanocita koji predstavljaju prirodnu zaštitu,tokom života smanjuje svakih 10 godina za 10%. Broj i aktivnost melanocita individualno varira, a postoje i regionalne razlike. Zbog toga, veoma je važno pravilno zaštiti kožu od negativnog uticaja sunca.

Treba znati: - Ne preporučuje se sunčanje u periodu od 10 do 16 sati - Koristite odgovarajuće kreme sa odgovarajućim zaštitnim faktorom - Nosite laku i svijetlu odjeću i šešir širokog oboda koji štiti lice i vrat Suncu se treba izlagati postepeno, sve dok se ne dobije prva tamna boja bez crvenila i opekotina. U početku treba koristiti zaštitne kreme sa visokim zaštit28

Z D R A V S T V O

Sunčanje – lijek i opasnost

Prof. dr Bogdan Zrnić, spec. dermatovenerolog, šef Katedre za dermatovenerologiju, Medicinski fakultet Banjaluka

nim faktorom i to osobe svijetle puti, kao i osobe koje imaju puno maldeža, zaštitni faktor 50+, dok osobe tamne puti trba da koriste zaštitni faktor 20+.

Zabluda je da se od sunca možemo sačuvati u hladu jer je refleksija sunčevih zraka u hladu veća i preko 100% štetnog uticaja direktne sunčeve svjetlosti koja lako dovede i do opekotina prvog stepena.

Takođe je velika zabluda da se u solarijumu koža može pripremiti za prirodno sunčanje jer je i solarijum štetan kao i sunce i bolje je da onda osobe prije izlaganja suncu u prvim ljetnim danima počnu koristiti kreme sa zaštitnim faktorom 50+.

Zaštitu od sunca treba koristiti i tokom oblačnog vremena jer UV zraci prolaze

kroz oblake, a za sunčano vrijeme obavezna gardaroba treba da je šešir, kapa i naočale sa zatamnjenim staklima.

Treba napomenuti da su losioni manje sigurni od štetne apsorpcije UV zraka

od krema sa mineralnom zaštitom, koja u potpunosti reflektuje UV zrake, pa se zbog toga ove kreme preporučuju i maloj djeci kao zaštita od neželjenih opekotina.

Tačno je da zaštitne kreme sprečavaju kontakt kože sa suncem u kojoj se stvara D vitamin, ali to nije smetnja za organizam, pošto je dovoljno i dvadesetak posto kože u kontaktu sa suncem za potrebnu sintezu D vitamina.

Danas je već postalo normalno da se proizvodi i nosi odjeća sa UV filterom koji nosi naziv UPF (Ultraviolet protection factor). Samo, kao primjer, da kažemo da bijela majica ima UPF sedam, a da bi odjeća imala najmanji zaštitni faktor i smatrala se UV zaštitom mora imati UPF petnaest i time propušta samo pet odsto UV zraka.

Odjeća sa kvalitetnijom UV zaštitom nekada ima i zaštitni faktor petsto, što se na deklaraciji označava kao 40 ili ponekad čak i više UPF 40+.

Ipak, sve navedeno se odnosi na osobe koje su zdrave, a ne na osobe koje su preosjetljive na sunce ili uzimaju neke lijekove koji u kontaktu sa suncem dovode do neželjenih reakcija, kao i osobe koje boluju od bolesti koje se nakon izlaganja suncu pogoršavaju.

Ljetovanje na moru zaista je lijek i za dušu, ali i za tijelo. More ima niz ljekovitih svojstava koji blagotvorno djeluju na ljudski organizam. Upravo zbog toga mnogim se ljudima savjetuje odlazak na more kao dio terapije, ali nezaboravimo sunčanje je užitak ali i opasnost.

45

Z D R A V S T V O

Ishrana i krvne grupe

N

aši preci su ostavili svakome od nas posebno zaveštanje, otisnuto u našu krvnu grupu. Svaka krvna grupa ima svoju ličnu kartu u kojoj su upisane prednosti, slabosti i sklonosti ka određenim bolestima njihovih nosilaca. Jedna kap krvi, suviše mala da bi se videla golim okom, sadrži kompletan genetski kod čoveka. U ovom nastavku, naša sagovornica, prim. mr sc. med.

Mirjana Babić Simić, veliki zagovornik ishrane po krvnim grupama, govoriće o AB krvnoj grupi. “Krvna grupa AB nastala je posljednja u evoluciji i stara je manje od hiljadu godina. Procenjuje se da ovu krvnu grupu poseduje svega 2 - 5% ljudi na planeti. Nastala je mešanjem prethodnih dveju krvnih grupa, A kultivatora i B nomada. Biološki je vrlo kompleksna. Nekada se ponaša slično A, a nekada slično B grupi, u svojim reakcijama na antigene iz hrane. Nazivaju je još i “enigmom” jer je evolucija njenog nastanka još zagonetka za nauku.

S obzirom na to da krvna grupa AB nasleđuje tolerantnost od krvnih grupa A i B, osobe koje je imaju karakteriše imu-

ni sistem izraženije sposoban da stvara više specifičnih antitela kao odgovor na mikrobiološke uzročnike. Posedovanje antitela, koja su ni anti-A ni anti-B, minimalizira šanse osobama krvne grupe AB da budu podložne alergijama i drugim autoimunim bolestima, kao što su artritis, inflamacije i lupus. Postoji, međutim, povećana sklonost određenim vrstama raka, jer krvna grupa AB reaguje na sve što liči krvnoj grupi A ili B kao na nešto „svoje”, pa ne stvara potrebna antitela.

Krvna grupa AB predstavlja višeslojni i 30

AB – krvna grupa – AB je savremeno Krv je magična. Krv je mistična… Ona se provlači kroz ljudsku istoriju kao duboko religiozni i kulturološki simbol...

“I zapamti, čedo moje, krv je vječna. Ljudi se rađaju pa nestaju, a krv ostaje. Krv novorođenog djeteta stara je hiljade godina. Djetešce je mlado, a krv u njemu je ona stara krv koja je proticala u žilama njegovih predaka još prije hiljade godina.

Ona se pretače iz jednoga u drugoga čovjeka. Čedo moje milo, kao što velika rijeka teče kroz klisure u polja, tako kroz vremena teče krv i pretače se iz naraštaja u naraštaj i iz vijeka u vijek…”

(Zaveštanje krvi - velikog župana Stefana Nemanje svome sinu svetom Savi).

Piše: Vera Pušac

Prim. mr sc. med. Mirjana Babić Simić

pomalo zbunjujući krvnogrupni identitet. Ona je prva vrsta krvne grupe koja je obuhvatila mešavinu imunih oblika.

Neki od tih oblika čine osobe ove krvne grupe snažnijim, dok su neki oblici u međusobnom konfliktu. Moguće je da krvna grupa AB predstavlja savršenu metaforu savremenog života - ona je kompleksna i nesređena. Zbog smanjenje količine želudačne kiseline za efikasnu digestiju animalnih proteina, osobe AB grupe treba da se klone piletine, svinjetine, teletine te dimljenog i konzerviranog mesa, ali im jako godi jagnjetina, zečetina i ćuretina. Crveno meso teško vare, pa se ono metaboliše u masnoću i doprinosi gojaznosti. Lektin iz piletine, pak, izaziva slepljivanje krvnih zrnaca u gromuljice, što povećava rizik od moždanog i srčanog udara. Morska hrana im jako godi. Mlečni proizvodi, naročito fermentisani (jogurt, kefir, kisela pavlaka…) čuvari su zdravlja pripadnika AB grupe. Oni generalno dobro podnose sir, ali je kravlje mleko problem. Ono kao i pšenica stvara sluz u organima za disanje te se kod dece ove grupe koja boluju od astme, bronhitisa i ostalih hroničnih upala, preporučuje njegovo eliminisanje iz ishrane. Ukoliko se pojave znaci respiratornih infekcija, treba smanjiti ili posve isključiti iz ishrane mlečne proizvode. Tofu (sir od soje) je idealna hrana za njih. Jaja su odličan izvor lako svarljivog proteina i mogu biti zamena za obrok s mesom.

Koštunjavi plodovi i semenke složen su slučaj za osobe AB krvne grupe.

Treba da ih jedu u malim količinama i uz oprez. Veoma im prija kesten, orah, kikiriki i puter od kikirikija, ali treba da se klone lešnika, maka, suncokretovog,

bundevinog i susamovog semena. Maslinovo ulje im izuzetno godi, a životinjskih masti, suncokretovog, kukuruznog i susamovog ulja, treba da se klone.

Mahunarke i leguminoze su još jedan složen slučaj za osobe AB krvne grupe.

Sočivo je važna i poželjna namirnica u njihovoj ishrani jer sadrži antioksidanse koji igraju veliku ulogu u borbi sa rakom kojoj su sklone osobe AB grupe.

Koristan je i crveni pasulj i pasulj tačkaš, ali se treba kloniti boba i leblebija (nauta). Kada su žitarice u pitanju, pripadnici ove grupe treba da izbegavaju pšenično brašno, jer ono doprinosi stvaranju sluzi u organima za disanje kome je AB tip sklon. Sluz hrani bakterije i viruse i pomaže razvoju respiratornih infekcija i astme. Takođe, čini njihovo mišićno tkivo kiselim što proizvodi razna oboljenja, jer osobe ove krvne grupe najbolje funkcionišu kada su im tkiva slabo alkalna. Pšenično brašno inhibira efikasnost insulina i metabolizma te doprinosi gojaznosti. Slična situacija je i sa kukuruznim brašnom, kornfleksom i heljdom. Žitarice koje im jako prijaju su proso, spelta, ovas, ječam, raž, soja i proizvodi od soje. Pirinač je bolja zamena za testeninu i treba ga favorizovati u odnosu na žitarice. Kada je povrće u pitanju, postoje neke specifičnosti koje razlikuju AB od A i B grupe.

Jedna od njih je reakcija na paradajz.

Dok njegovi lektini smetaju A i B grupi, AB ih savršeno toleriše i može konzumirati paradajz kao i O grupa. Naglasak treba staviti na sirovo povrće i jesti ga više puta u danu, jer ono čini organizam baznim i jačim, što je važno za osetljiv imuni sistem ove grupe. Visoko preporučljivo je zeleno lisnato povrće, beli i

Z D R A V S T V O

crni luk, brokoli, cvekla, peršun, slatki krompir, kelj, karfiol, patlidžan, krastavac, kupus... Ovo povrće sadrzi u sebi dosta sumpora koji izbacuje toksine iz organizma i uništava ćelije raka, kome je AB kao i A grupa više sklon. Povrće koje smeta AB tipu su kukuruz i paprika, crne masline, rotkvice, avokado...

Kod voća, za ovu krvnu grupu, postoje neka ograničenja. Naime, pomorandže i banane, kao i mango, nar, kokos i urme, iritiraju sluzokožu organa za varenje i sprečavaju apsorpciju važnih vitamina i minerala, pa ih treba ograničiti ili zameniti mandarinom, kivijem, grejpom i limunom. Limun čisti sluz u organima za disanje i varenje, kojoj je AB sklona, te svoj dan mogu da započnu sokom od pola limuna u čaši mlake vode. Ova limunada pročistiće i sluz i pokrenuti pražnjenje creva ujutru. Bobičasto voće izuzetno prija AB grupi (borovnice, kupine, maline, ribizle, višnje, trešnje, grožđe, šljive, smokve i ananas), ali dobro podnose i dinje, jabuke, kajsije, ribizle, breskve, nektarine, kruške, lubenicu…

Kad je o začinima reč, ove osobe treba da koriste morsku so i morske alge, koje izuzetno koriste njihovom srcu i imunom sistemu, ali su takođe važni i u kontroli težine ovih osoba. Beli luk treba da koriste u ogromnim količinama! Odličan je i kari, miso, peršun i ren.

Prija im i med, javorov sirup, cimet, kim, kurkuma…ali treba da se klone svih vrsta bibera, paprika, ječmenog slada i sirćeta. Za salate je umesto sirćeta, bolje koristiti limun i maslinovo ulje.

Treba da izbegavaju sve konzervirane dodatake jelima, kečap i sve marinade, jer sadrže sirće! Interesantno je da su osobama AB krvne grupe od velike koristi biljni čajevi jer im snaže imuni sistem i štite od kardiovaskularnih bolesti i raka. Zeleni čaj, lucerka, čičak, kamilica i ehinacea su izvrsna podrška imunom sistemu. Glog i slatki koren su za dobro zdravlje kardiovaskularnog sistema. Čajevi od maslačka, korena čička i lišća jagode, pomoći će u ap-

sorpciji gvožđa i sprečiće anemiju. Za njih je odličan i đumbir, šipak i žen-šen.

Ali im, eto, ne godi lincura, kukuruzna svila, aloa, podbel, lipa, sena…Veoma im koristi kafa. Šoljica-dve obične ili dekofeinizirane kafe povećava nivo želudačne kiseline i poseduje iste enzime kao što su enzimi nađeni u soji, koja je veoma korisna za ovu krvnu grupu. Naizmenično uzimanje kafe i zelenog čaja najbolja je kombinacija za njihovu dobrobit! Dobro će im goditi i čaša crnog ili belog vina, pa i piva, ali bi trebalo da izbegavaju alkoholna destilovana pića (žestoka pića), crni čaj i sva gazirana pića”, kazuje nam doktorka Mirjana, koja svojom energijom i temperamentom iskazuje neprikosnovenu veru u teoriju

o ISHRANI PO KRVNIM GRUPAMA! Kao što je njihov imuni sistem tolerantan i popustljiv, takva je i priroda ljudi ove grupe. Prijateljski nastrojeni, skloni lakom praštanju, dobre volje, no skloni i anksioznosti i stresiranju. Zbog njihovog osetljivog nervnog sistema treba da izbegavaju napete, užurbane i agresivne sredine. Potreban im je mir i harmonija te su vežbe meditacije, joga, šetnja u

prirodi i laganiji fitnes, metode i tehnike opuštanja koje im najviše odgovaraju.

Teži fitnes i preznojavanje kod zahtevnijih sportova samo im još više doprinose stresiranju organizma i oslobađanju adrenalina, hormona stresa koji se inače lako izluči kod AB grupe. Ovo su ljudi koji su po svojoj prirodi duhovni i često okrenuti religiji i duhovnosti koja im pomaže da lakše održe balans sa svetom oko sebe. Prirodno, ove odlike čine osobe grupe AB privlačnim i popularnim. Lako je voleti one koji vas dočekuju raširenih ruku ne gunđajući kada ih razočarate i uvek diplomatski nastupaju u svakoj situaciji. Nije iznenađujuće da su mnogi iscelitelji i duhovni učitelji pripadnici krvne grupe AB. S pozitivnog stanovišta, pripadnici krvne grupe AB se smatraju najprivlačnijim i najinteresantnijim osobama u poređenju sa osobama drugih grupa. Žene krvne grupe AB su izuzetne osobe. Saosećajne su, a cinizam i ironija su im potpuno strani. Nemaju specifičnih zahteva, mogu da pripadaju bilo kojoj grupi, lako se prilagođavaju, ali uvek uspevaju da zadrže svoju individualnost. One obožavaju muškarce avanturističkog duha, međutim, uživaju u ljubavi samo dok im dozvole da ostanu mistične. Kao majke vrlo su prilagodljive, blage su, nisu zahtevne i dobri su drugari svojoj deci. Kad je reč o muškarcima, oni kao da nisu uspeli da, poput žena, u sebi pomire suprotnosti A i B krvne grupe. Zbog te dvostrane prirode, muškarci AB krvne grupe ne mogu uvek da se adaptiraju, pa će pre svoj identitet da ostvaruju preko projekcionih mehanizama. Ako su u grupi gde prevladavaju osobe sa krvnom grupom A, oni će više da pokazuju karakteristike krvne grupe B i obrnuto.

Specijalitet muškarca krvne grupe AB je udvaranje. Veliki su zavodnici, prijatni su, udvaraju se suptilno, kroz otvorenost i predanost ženama. Da je na osnovu analize krvne grupe moguće napraviti dosta pouzdan psihološki profil osobe, odavno je poznato u istočnim zemljama. Japanci, recimo, u svakodnevnom životu primenjuju metodu analize krvnih grupa - ketsuekigata. Većina ljudi je koristi kad bira prijatelje, partnere i životne saputnike. Međutim, ona je već petnaestak i više godina deo industrijske psihologije. Koriste je istraživači tržišta za predviđanje navika kupaca, ali i direktori preduzeća kad zapošljavaju nove radnike. Kako bi napravili idealnu organizaciju rada, Japanci koriste saznanja na kojim bi radnim mestima određene krvne grupe bile najefikasnije.

31

Aktivnosti u zajednici

U

svijetu u kojem živimo, aktuelno opterećenom pandemijom virusom Corona (COVID-19), ponekad zaboravimo na neke značajne aktivnosti koje su sastavni dio djelatnosti profesionalaca u centrima za mentalno zdravlje. Jedna od takvih zasigurno jeste promocija mentalnog zdravlja u zajednici kroz zajedničke aktivnosti sa našim korisnicima koji svojim angažmanom u ličnom, socijalnom ili profesionalnom aspektu, uz podršku i aktivnu saradnju sa profesionalcima iz centara za mentalno zdravlje, mogu i druge ohrabiti na uključivanje u kvalitetniju brigu o vlastitom mentalnom zdravlju, te dati korisne i praktične savjete za što bolje suočavanje sa stvarnim mentalnozdravstvenim tegobama.

Centar za mentalno zdravlje J.U. „Dom zdravlja“ Zenica je u saradnji sa Gradskom bibliotekom Zenica i Cabaret Club-om učestvovao u organizaciji dvije izuzetno posjećene i uspješne promocije knjige „Anksioznost, depresija i ja“, autorice Amele Grabus. Promotori su bili: mr. sc. Tajib Babić, dipl. psiholog (recenzent knjige) i doc. dr sc. med.

Halima Hadžikapetanović, spec. neuropsihijatrije.

Polazeći od čuvene maksime „iskustvo se razlikuje od doživljavanja iskustva“, čitajući knjigu „Anksioznost, depresija i ja“ upoznajemo stvarnu, živu osobu koja je uistinu doživjela i preživjela različita stresna i traumatska iskustva tokom života: od perioda ranog djetinjstva i prvog traumatskog iskustva tokom rata pa tokom puber32

Depresija i anksioznost iz ličnog ugla Pripremili: doc. dr sc. med. Halima Hadžikapetanović i mr sc. Tajib Babić, Dom zdravlja - Centar za mentalno zdravlje

teta i adolescencije te zrelog doba, trudnoće i poroda i druga, sa svim njenim neodređenim strahovima, tjeskobama, zabrinutostima, strepnjama te potištenostima i subjektivnim osjećajem bespomoćnosti, praćenim povremenim paničnim mislima i košmarnim snovima proganjanja koji su se manifestirali na različite načine i u različitim situacijama, a to je, smatram, posebno dragocjeno budući da nam daje uvid u istinsku ljudsku borbu,

tumačenje, doživljavanje te suočavanje i život uprkos prisustvu simptoma anksioznosti i depresije.

Anksioznost i depresivni poremećaji predstavljaju vrlo atraktivno područje od samih početaka psihijatrije i psihologije i do danas su najviše istraživani psihijatrijsko-psihološki fenomeni. Međutim, iako se radi o sveprisutnim, prepoznatljivim i istraživanim fenomenima, o kojima su napisane mnoge stručne knjige, intere-

Z D R A V S T V O

informacije o kvalitetnom suočavanju sa životnim stresorima i slabostima ne nalaze na internetu nego u profesionalnom i aktivnom psihoterapijskom tretmanu; u prihvatanju da su simptomi stvarni, u radu na sebi, upoznavanju i zauzimanju za sebe: „Treba se naučiti zauzimati za sebe – ko će ako mi nećemo. Treba znati reći NE i DOSTA – prevelika dobrota košta“, a sve to u okruženju voljenih osoba, osoba koje su imale slična životna iskustva i onih koji nam istinski žele dobro u svim aspektima života.

santno je, s druge strane, pogledati stvarno suočavanje jedne djevojčice, djevojke, žene, majke – stvarne osobe koja u početku (nakon prvog ratnog traumatskog iskustva) ni sâma ne zna šta se s njom događa, kakvi su to neobični simptomi koji su se kao reakcija na traumatsko iskustvo počeli javljati, zbog čega je na ispitivanjima u bolnici, odvojena od osnovnih izvora psihosocijalne podrške, prihvatanja i ljubavi: od majke i starije sestre, dok istovremeno strijepi za sigurnost oca koji je na “liniji”. A poslije, tokom školovanja te puberteta i adolescencije, izloženosti čak i fizičkom nasilju u emotivnoj vezi sa ponovnim javljanjem i razvijanjem anksioznosti, nesigurnosti, nepovjerenja, depresivne simptomatologije te paničnih napada, uz često nailaženje na nerazumijevanje i (samo)stigmatizaciju te kasniji pronalazak pravog tretmana odlučuje se “svađati sa svojom panikom i anksioznosti”, raditi na sebi, postajući svjesn(ij)a da je kvalitetnije naučiti se zauzimati za sebe, boriti se i suočavati

sa sobom, svojim strahovima, potištenostima, intruzivnim i paničnim mislima i strahovima nego bježati od njih ili im se prepustiti, tj. prepustiti da oni upravljaju našim životom: „Strah nema neku posebnu moć, osim one koju mu sâmi dajete kada mu se predate.“ (Les Brown). Autorica, također, ističe značaj čak i malih životnih pobjeda nasuprot neuspjeha i „okidača“ novih stresnih reakcija: „Ne odustaj na pola puta!“, kako divne riječi! „Preživjela sam hiljadu napada panike, bezbroj ‘umiranja’, ‘infarkta’, ‘gušenja’, bezbroj suza... NE UMIRE SE OD TOGA“ – snažne su riječi i poruke ohrabrenja!

Ove poruke koje upućuje osoba koja se čitav život suočava sa sobom i svojim strahovima, potištenostima i paničnim napadima imaju mnogo veći suštinski i funkcionalni značaj za sve one osobe koje se suočavaju sa sličnim simptomima anksioznosti, depresije ili panike, nego predavanja stručnjaka, čitanje literature, a posebno pretraživanje na Google-u. „Ne, googlajte!“, kaže autorica, svjesna da se prave

„Nećeš pobijediti strah tako što ćeš sjediti kod kuće i razmišljati o njemu.

Ustani i uradi nešto!“ (Dale Carnegie).

Stoga, autorica i potencira pozitivno razmišljanje o sebi i životu uz umjerenost u svemu, aktivan rad na sebi, potrebu da se svi bavimo onim što volimo, kako bismo živjeli i uživali u sadašnjosti svog života sa istinskom zahvalnošću Bogu na svim blagodatima, s nadom da će nam Bog pomoći i da ćemo uspjeti, „BEZ ĆU, ĆE...“ Danas, kao ponosna supruga i majka, autorica navodi ono što, čini mi se, može biti ideal svake osobe koja se suočava sa anksioznošću, depresijom ili napadima panike: „Ja svoju anksioznost nosim graciozno kao Gucci torbicu – tako mi dobro pristaje.“ Napomena: Osobe na fotografijama saglasne su sa njihovim objavljivanjem.

33

Z D R A V S T V O

Lična odgovornost za sopstveno zdravlje

V

irus corona, COVID-19, pokazao je svijetu koliko je moćan i postavio nove izazove svjetskom zdravlju.

To je istovremeno bila i oštra opomena ljudima da imaju oružje u svojim rukama protiv ove napasti, ali ga nisu uvijek koristili. Da jesu, ovaj put bilo bi manje žrtava. To oružje je jačanje sopstvenog imunog sistema, što znači ulaganje u sopstveno zdravlje. Samo ako smo lično odgovorni za sopstveno zdravlje, zdravlje svoje porodice i ljudi oko sebe dobićemo bitku protiv virusa, bakterija, parazita i ostalih napasnika.

Imunitet (od latinske riječi immunitas - oslobođen od službe, poreza) je medicinski pojam kojim se označava sposobnost organizma da se odupre i odbrani od infekcije, bolesti ili neke druge biološke ili hemijske opasnosti. Imunitet funkcioniše kao mehanizam čija je uloga uspostavljanje barijere protiv patogena (virusi, bakterije, paraziti), kancerogenih ćelija, štetnih molekula i otrova. Sveukupni mehanizam odbrane organizma predstavlja imuni sistem.

Imuni sistem čine organi i ćelije, raspoređeni po cijelom tijelu. Njihova uloga je zaštita organizma od spoljašnjih napada (virusa, bakterija, parazita i gljivica), otrova koje izlučuju ti napadači, ali i od vlastitih izmijenjenih i istrošenih ćelija. Kada ovaj sistem funkcioniše savršeno, čovjek i ne zna da ga je napao neki uzročnik infekcije jer će ga organizam riješiti po kratkom postupku ne dopuštajući mu da se razvije, npr. prehlada, grip…

Naš probavni sistem je najvažniji imunološki organ te je izuzetno važna uloga crijevne flore s obzirom na to da predstavlja sastavni dio prirodnog imuniteta, podstiče stečeni imunitet i oblikuje imuni odgovor. Ukoliko je ravnoteža crijevne flore narušena, dolazi do pada imuniteta što za posljedicu ima češće obolijevanje od infekcija gornjih disajnih puteva.

34

Primarijus mr farm. Anđelka Damjanović, spec. farmakoinformatike

Definicija zdravlja Zdravlje se definiše kao proces dinamičke ravnoteže čovjeka i njegove okoline, a bolest kao nesposobnost ili nemogućnost uspostavljanja te ravnoteže.

Za nastanak hroničnih i degenerativnih bolesti odgovorni su mnogobrojni faktori. Oni se, prije svega, nalaze u: • nedostatku samozaštite, • održavanju loših životnih i radnih navika, • u nezdravom i rizičnom ponašanju (pušenje, neumjerena upotreba alkohola, upotreba droge) • nekontrolisanoj upotrebi lijekova, • nepravilnoj ishrani, • nedovoljnoj fizičkoj aktivnosti, • stresom, • nesprovođenjem socijalnih mjera Ukoliko je osoba duže vremena izložena djelovanju faktora rizika, adaptivni mehanizmi se zamore, iscrpljuju, odbrambena sposobnost organizma opada, ravnoteža čovjeka sa okolinom se remeti i javlja se bolest, što daje otvoren prostor virusima i bakterijama. I nastaju bolesti, često udružene bolesti.

Da se ovo ne bi desilo, svaki čovjek mora postići osjećaj lične odgovornosti za sopstveno zdravlje, zdravlje ljudi oko sebe, porodicu i za očuvanje i unapređenje socijalne sredine. Samo tako može izvršiti promjenu rizičnog ponašanja i uticaja faktora rizika.

Osnove za zdravo življenje postavljaju se u ranoj životnoj dobi kroz vlastite odluke i pozitivno zdravstveno ponašanje.

Kao što intenzivno vodimo računa o tehničkoj ispravnosti našeg automobila, reinstalisanjem kompjuterskih sistema, tako moramo izdvojiti vrijeme i novac za očuvanje svog zdravlja.

Lična odgovornost za sopstveno zdravlje i ulaganje u sopstveno zdravlje mora biti na prvom mjestu, a tek onda zdravstveni sistem može da pomogne. Ulaganje u sopstveno zdravlje je najbolja čovjekova investicija i najjače ljudsko oružje u bor-

bi protiv virusa i bakterija i ostalih neprijatelja zdravlja.

Šta znači ulaganje u sopstveno zdravlje Prva linija odbrane je odabrati zdravu životnu strategiju koja podrazumijeva fizičku aktivnost.

Roditelji moraju provoditi promociju fizičke aktivnosti počev kod beba, preko vrtića, osnovne i srednje škole.

Fizička aktivnost je važna za normalno funkcionisanje cijelog organizma, a posebno mozga, s obzirom na to da se na taj način podiže nivo neurotrofina koji je odgovoran za koncentraciju, pamćenje i učenje.

Redovna fizička aktivnost reguliše tjelesnu težinu, snižava krvni pritisak i tzv. loš holesterol (LDL) čime štiti tijelo od srčanog i moždanog infarkta, bolesti koronarnih krvnih sudova. Fizičkom aktivnošću mišići postaju snažniji, zglobovi jači i fleksibilniji te se sprečavaju padovi i ozljede, tijelo postaje sigurnije, osoba samostalnija. Redovna fizička aktivnost sprečava i nastanak osteoporoze, poboljšava zdravstveno stanje kod osteoartritisa.

Najbolji primjer korisne fizičke aktivnosti je brzo hodanje (postepeno sve brže i duže hodanje kroz određeno vrijeme) koje je još korisnije ako se ta aktivnost upražnjava u prirodi gdje je i količina kiseonika povećana.

Preporuka je i plivanje, tenis te plesanje.

Zato osobe koje veći dio života upražnjavaju fizičku aktivnost i u odmakloj dobi izgledaju i osjećaju se mlađima od onih koje su bile sklonije neaktivnom životu. To znači dobro ulaganje u svoje zdravlje.

Nepušenje cigareta Procjena SZO je da oko 1,2 milijarde ljudi u svijetu upotrebljava duvan od čega 84% pušača živi u zemljama u razvoju. Prema istom izvoru, duvan izaziva smrt 4,9 miliona ljudi godišnje uz očekivanje da će se ta brojka

Z D R A V S T V O

udvostručiti u sljedećih dvadeset godina. Svakih 6,5 sekundi umire jedna osoba od posljedica pušenja. Ukoliko se nastavi rast pušača današnjim tempom, njihov broj će sa današnjih 1,2 milijarde porasti na 1,7 milijardi do 2025. godine.

Pušenje cigarareta je ubistvo sa predumišljajem s obzirom na to da znamo da cigarete ugrožavaju naše zdravlje i ubijaju nas. Mi svjesno još i plaćamo svog ubicu. To je loše ulaganje u svoje zdravlje.

Umjereno korišćenje alkohola Povećani unos alkohola dovodi do povećanja krvnog pritiska i može dovesti do rezistencije na antihipertenzivnu terapiju. Kod alkoholičara redukcija unosa smanjuje značajno krvni pritisak. Unos alkohola dovodi do teškog oštećenja jetre, moždanih i nervnih ćelija.

Umjeren unos alkohola, za žene 20 grama dnevno, za muškarce 20-39 grama dnevno, što odgovara 1,5 boc piva, 3 dl vina ili 0,5 dl žestokog pića, smanjiće kardiovaskularni rizik.

Zdravo se hraniti • Mediteranska ishrana podrazumijeva korišćenje ribe (posebno plava riba) bar dva puta sedmično,voće i povrće, maslinovo ulje i čaša crnog vina dnevno.

Mediteranska ishrana je važna u prevenciji cerebrovaskularne i kardiovaskularne bolesti; • Za poboljšanje kognitivnih funkcija koristiti orašaste plodove, bobičasto voće (šumsko), tamnu čokoladu sa više od 75% kakaa, zeleni čaj; • Unos proizvoda od punog zrna žitarica, crni hljeb, integralni hljeb, integralna riža, integralna tjestenina; • Svakodnevno koristiti mlijeko i mliječne proizvode sa smanjenim sadržajem masti; • Smanjiti unos zasićenih masnih kiselina, crvenog mesa, namirnica bogatih trans-masnim kiselinama; • Jesti bijela mesa; • Koristiti što manje šećera; • Koristiti što manje količine soli; • Održavati normalne vrijednosti holesterola i triglicerida; • Održavati normalnu tjelesnu težinu; • Održavati krvni pritisak normalan ili niži; • Unositi dovoljne količine tečnosti (najmanje osam čaša tečnosti), negazirana pića; • Redovno koristiti probiotike.

Mentalna aktivnost Stres je teško definisati s obzirom na to da je određena situacija za nekoga stres a za drugoga podsticaj.

Ipak, poželjno je imati što manje stresa u životu ali i naučiti se nositi s njim. Na raspolaganju postoje različite tehnike opuštanja, joga, masaža, muzika i mnogo vježbi kao dio načina smanjenja stresa.

Dobar san je veoma važan za zdravlje mozga i neophodan za naše mentalno i fizičko zdravlje. Zabluda je da se mozak tokom sna odmara. Spavanje nam pomaže da se odmorimo i dok se mi odmaramo naš mozak i tijelo su u velikom poslu. Mozak vrši analizu događaja prethodnog dana, konsoliduje memoriju i čisti se od svega što mu može naškoditi.

Spavanje nam pomaže da jasnije razmišljamo, da se bolje koncentrišemo na temu ili eventualni izazov, da imamo brže reflekse. Nedovoljno spavanje smanjuje našu koncentraciju i mogućnost rješavanja izazova.

Za zdravlje mozga je važno biti stalno uključen u društveni život, odnosno održavati prijateljske veze i druženja. Biti intelektualno aktivan.Više čitati knjige ili novine a manje gledati televiziju ili igrati igrice. Potrebno je biti psihički uravnotežen i duhovno zadovoljan, biti znatiželjan. Imati osjećaj vrijednosti i značaja svoje budućnosti te imati pozitivan stav o životu.Važno je takođe imati povjerenje u vlastite snage, u mogućnost rješavanja bilo kakvih životnih izazova (radnih, emocionalnih, društvenih ili nekih drugih).

Tajna uspjeha života je u našem stavu. Ako je on pozitivan, pun povjerenja, entuzijazma i volje onda će i naš život biti takav, pun entuzijazma, energije, veselja i sreće. U klimi ispunjenoj pozitivnim vibracijama nema mjesta za bolest, loše raspoloženje ili nesreću. Da li ćemo razmišljati pozitivno, zavisi samo od nas samih.

Literatura

1. Damjanović, A. et all.Vodič za savjetovanje pacijenata u apoteci, Farmaceutsko društvo RS i Federacije Bosne i Hercegovine, Banjaluka, 2013.

2. Edvards, C.Stillman, P.:Mala oboljenja ili velike bolesti, IV izdanje, Beograd, 2011.

3. Ugrešić, N. (urednik): Farmakoterapijski vodič, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Beograd 2016.

4. Ugrešić, N. (urednik): Farmakoterapija za farmaceute, Farmaceutski fakultet Beograd, 2017.

Mudre misli

?K

Prof. Tihomir Levajac, književnik

ao profesor književnosti najčešće sam se sa knjigom družio. Čitao ono što sam morao i ono što mi je duša iskala. Često sam nailazio na rečenice koje su me osvežavale, na misli pri kojima mi je dah zastajao, na slike kojima sam se divio, te ih vremenom zapisivao da mi iz sećanja ne iščeznu i skupljao u mom kovčežiću. Te lepe trenutke želim sa vama da podelim.

Svojim skromnim izborom. Ako se i vama svide, onda je u redu, a ako vam se ne sviđa, onda ništa.

Tihomir Levajac

*** Ljudi su nekad bili bliži jedni drugima. Oružje nije imalo veliki domet.

Stanislav Jirži Lec

Slobodni čoveče, uvek ćeš voleti more! Šarl Bodler

Deco, možete misliti kakav je život kad je od kolevke do groba najlepše đačko doba.

Duško Radović

Reči su lepe, ali kokoške nose jaja.

Afrička poslovica

Ne postoji prava linija. Svaka prava linija je kružnica nekog beskrajnog kruga. Ne postoji centar. Centar je svugde, a obim nigde.

Horhe Luis Borhes

Kad je moj narod u nevolji, ja sam uvek na njegovoj strani, pa makar on ne bio u pravu.

Ivo Andrić

Ko malo hoće, sve ima; ko ništa neće, slobodan je; ko nema, a ne priželjkuje, ravan je bogovima.

Gernando Pesoa

Krv u antologijskoj sceni pod tušem iz Hičkokovog filma „Psiho“ je sirup od čokolade.

Noel Botam

Samo strpljenje i vreme pretvaraju dudovo lišće u svilu.

Kineska poslovica

Vrlo lepa žena koja gleda svoj lik u ogledalu može vrlo lako poverovati da je to ona. Ružna žena zna da to nije ona.

Simone Vejl

Blagoslovena neka je ljubav u kojoj nema onoga koji poseduje, ni one koja je posedovana, već se oboje jedno drugom predaju.

Horhe Luis Borhes

35

M

Z D R A V S T V O

nogobrojne su pozitivne posljedice smijanja za ljudski organizam. Postoji, čak, i nauka koja to izučava. Zove se gelotologija. Tako se već danas zna da jak i dugotrajan smijeh pokreće više od 300 različitih mišića dijafragme, lica, stomaka, leđa, nogu i ruku.

I disanje, takođe, postaje brže. Čak 100 km na čas. Zahvaljujući tome aktiviraju se odbrambene snage organizma. Ali smijeh ne godi samo našem tijelu, nego i psihi. On podstiče lučenje hormona sreće, što nam daje snagu i energiju za optimizam. Zanimljivo je da se djeca u prosjeku nasmiju 400 puta na dan. Nažalost, odrasli to učine tek desetak puta dnevno. Smijeh je, zapravo, odgovor našeg tijela na humor. Ovaj prirodni analgetik prof. dr Slobodan Janković, ugledni pulmolog iz Banjaluke, odavno koristi u terapiji. Recepti su sažeti u brojnim publikacijama: 15 knjiga aforizama i više od 50 ostalih književnih radova. Ako bismo mjerili ostvarenja prof. Jankovića na polju medicine i književnosti, tas na vagi bi vjerovatno, pokazao istu količinu. Razliku mogu podvući samo aspekti razumijevanja bogatstva njegove radne biografije.

Prof. dr Slobodan Janković je 1962. godine završio Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Specijalistički ispit i postdiplomske studije iz pulmologije u Sarajevu, gdje je i doktorirao 1986. godine sa radom: ‘’Aktivnost enzima konvertora angiotenzina u serumu pušača i osoba sa opstruktivnom bolesti pluća’’. Bio je vanredni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci na predmetu pneumoftiziologija. Mnogi ga pamte kao načelnika sadašnje Klinike za plućne bolesti Univerzitetske bolnice Kliničkog centra Banjaluka. Omiljen i autoritativan u radnoj sredini, ovu funkciju je obavljao blizu dvije decenije. Međutim, svoj stručni i naučni potencijal usmijerio je u zaštitu čovjekove okoline, borbu protiv pušenja, raka pluća, tuberkuloze i hroničnih opstruktivnih bolesti pluća.

U tom pravcu, na pomenutoj klinici razvio je endoskopske i citološke metode za uspješnije i brže dijagnostifikovanje plućnih bolesti i tako otvorio put njihovom savremenom liječenju. Prof. dr Slobodan Janković nije štedio svoje organizacione sposobnosti.

Mnogo sam uradio na razvoju zdravstvene zaštite u Bosanskoj krajini. U Ključu sam osnovao Dom zdravlja i uveo prve dijagnostičke metode iz radiologije i elektrokardiografije. Sedamdesetih godina prošlog vijeka isto to sam uradio i u Laktašima. Praktično sam prvi u BiH počeo provoditi akciju protiv pušenja, jer 36 54

Od rubrike: ‘’Smijte se, zdravo je!’’ do njenog urednika

Smijeh je prirodni analgetik Prof. dr Slobodan Janković, ljekar i književnik iz Banjaluke

je ovaj problem bio i tema moje doktorske disertacije. Istraživanjem je bio obuhvaćeno 300 pušača, podijeljenih u više grupa: po količini ispušenih cigareta i dužini pušačkog staža. Kontrolnu grupu su činili nepušači između 30 i 50 godina.

Istraživanjem je bila obuhvaćena i grupa

koja je najmanje godinu dana prestala da puši, kao i jedna grupa koja se dobrovoljno intoksicirala pušenjem. Nije nam u to vrijeme bila dostupna domaća i svjetska literatura s podacima da su negdje vršena slična ispitivanja na ovolikom broju ispitanika. Na osnovu ovog istraživanja nađene su visoke vrijednosti aktivnosti enzima konvertora angiotenzina u serumu pušača. Metoda određivanja je vrlo jednostavna i objektivna, tako da zaslužuje svoje mjesto u pulmološkoj dijagnostici. Ovim radom je dokazano da je prag osjetljivosti na produkte duvanskog dima različit kod pušača, sjeća se dr Janković ovog svog putovanja kroz medicinu i zdravstvo u ono vrijeme kada nije bilo ‘’digitalnih proteza’’ računara i interneta.

S originalnim radovima prof. Janković je učestvovao u radu mnogih nacionalnih i međunarodnih stručnih i naučnih skupova. Oni su ostali zabilježeni u zbornicima, medicinskim žurnalima. Njegov doprinos medicinskoj teoriji i praksi ogleda i u objavljenim monografijama, užbenicima i pulmološkom priručniku.

I danas su ostali jednako značajni i u ravni publicistike popularne medicine.

To je dokaz da je vrijeme najjači potpis vrijednosti intelektualnog rada.

Objavljeno u "Medici.com" br 66, decembar 2014. godine

Uporedo s ovom profesionalnom humanističkom misijom, dr. Janković je usavršavao i svoju sklonost ka pisanju. U svakodnevnoj komunikaciji volio je šalu, da oraspoloži sagovornika, da nasmije bolesne, kolege, komšije, svoje sugrađane.

Misli su mi pristizale da nisam mogao da ih uhvatim pisaćom mašinom.

Zbirke pripovjedaka: ‘’Umiranje doktora Davida’’, 1982. godine objavio je ‘’Glas’’, Banjaluka, Zbirke humoreski: ‘’Prodavač magle’’, 1994. godine, ‘’Vid’’, Banjaluka, ‘’Zadijevanje’’, 2003. godine ‘’Gra-

Z D R A V S T V O

fomark’’, Laktaši. Zatim se nižu romani za djecu: ‘’Mjesec pričalica i mudrac kompjuter’’, ‘’Sanjalice iz rajske doline’’, ‘’Zlatna ribica’’, za koji sam 2013. godine dobio ngradu ‘’Stanko Rakita’’. Onda su krenule i zbirke aforizama: ‘’Žulj’’, ‘’Korak dalje’’, ‘’S vrha jezika’’, ‘’Misaoni restlovi’’. Pisao sam i romane za odrasle: ‘’Mrlja na suncu’’, ‘’Čovjek nešto skriva’’, ‘’Tragač’’, ‘’Bolnički čovjek’’, humorističko-satirični roman. I kada bi se to sve sabralo, više od 50 knjiga. Tome treba dodati još njih 15, ispisanih aforizmima. Pisao sam da nadoknadim ono što

Povodom 60 godina književnog rada

u porodici nisu mogli, jer u to vrijeme su uglavnom bili nepismeni, u šaljivom tonu na svoj račun, priča prof. dr Janković koji je dva mandata bio i predsjednik Podružnice pisaca Banjaluka.

O vrijednosti ovih književnih radova svjedoče brojne nagrade i priznanja. Toliko ih ima da se skoro poklapaju sa brojem objavljenih. Cijelo poglavlje ili nekoliko stranica u ovom časopisu. Ilustracije radi, pomenućemo nekoliko. Prof. dr Slobodan Janković, ljekar i pisac iz Banjaluke, zastupljen je u antologijama srpske pripovijetke, Antologiji savremene srpske satire i više puta u ovoj ‘’književnoj bibliji’’ jugoslovenskog i svjetskog aforizma. Književna zajednica ‘’Vaso Pelagić’’ iz Banjaluke proglasila ga je najboljim satiričarem za 2000. godinu. Na Prvom međunarodnom konkursu za aforizme ‘’Milovan Ilić-Minimaks’’ u Veterniku osvojio je prvo mjesto.

Njegovi aforizmi su prevođeni na ruski, njemački, makedonski, bugarski, engleski španski. Roman ‘’Bolnički čovjek’’ bio je nominovan i za NIN-ovu nagradu. Među ovim brojnim priznanjima i nagradama ističe se i orden Njegoša trećeg reda, koji za zasluge u nauci i književnosti dodjeljuje predsjednik RS. Nemam neki definisan stav prema svim ovim nagradama. Normalno je da im se čovjek obraduje. To je potvrda mog ostvarenja kao individue, ličnosti. To je doprinos za bolje društvo, kaže sada već ozbiljnim tonom dr Janković, koji još nije u svojoj riznici humora i satire otkrio vakcinu za bolesno ambiciozne. U radu se i danas, kao penzioner, oslanja na svoju kreativnost. I što je više koristi - više je ima. Stoga ne treba da brinu čitaoci njegove rubrike : ‘’Smijte se, zdravo je’’.

Prof. dr Slobodan Janković o svojoj odluci da sarađuje u časopisu ‘’Medici-com’’ i sam to poručuje omiljenoj publici: -Kad se pisac premišlja da li da sarađuje u nekom listu ili časopisu, on ga prvo dobro zagleda, kao momak kad bira djevojku za saputnika. Gleda mu izgled, veličinu, kvalitet, vrijednost (baš kao kandidat za ženidbu). Onda vidi ko uređuje, u ovom slučaju časopis, i kad nađe poznato ime cijenjenog kolege, onda se već odlučio. Potom gleda izvršnog urednika, članove redakcije, njihove titule i gromadu od imena. Eto, tu se već odrediš i ostaje još samo da nađeš svoju rubriku i izbor je završen. Pošto sam u sebi spojio pisca, humoristu i ljekara onda sam se kao ‘’poštanska marka’’ zalijepio za ‘’Smijte se, zdravo je’’, kaže u svom očekivanom stilu urednik ove rubrike prof. dr Slobodan Janković.

Anđa S. Ilić

37 55

PRI R O D A I

K

ada je počela tražiti lijek u prirodi za svoj zdravstveni problem, cilj joj nisu bila priznanja i medalje, nego zdravlje, ali zbog ljubavi i želje da svoju inovaciju unaprijedi, za Jelenu se čulo i u Rusiji, gdje je dobila zlatnu medalju na Moskovskom međunarodnom salonu inovacija i tehnologije “Archimedes”.

O ljekovitosti srijemuša Jelena se počela interesovati zbog svojih zdravstvenih problema.

– Zbog svojih ličnih problema sa trombom u nozi nakon trećeg poroda željela sam da nađem lijek u prirodi i da otklonim uzrok nastanka tromba, a ne samo da rješavam posljedicu. Istražujući na sebi, nakon tri godine, sam pronašla za sebe najefikasnije i najprirodnije rješenje.

Bila je to biljka srijemuš – divlji bijeli luk i oduševljena svojim rezultatima i moćima ove divlje biljke sa naših prostora tražila sam način kako da na najkvalitetniji način sačuvam sve ljekovitosti ove biljke s obzirom na to da je u prirodi u svježem stanju ima samo 2-3 mjeseca (mart, april, negdje i maj), a i da vrlo brzo od branja isparava to ljekovito sumporno jedinjenje zvano alicin, kaže Jelena. Želja joj je bila da napravi proizvod koji bi i drugima mogao biti od velike pomoći kod potpuno prirodnog čišćenja krvi i krvnih sudova, koji će pritom i obogatiti vitaminima i mineralima kojima srijemuš obiluje, a u prvom redu su tu željezo, Omega 3 masne kiseline, B kompleks vitamina i velike količine C vitamina, jer je on izuzetan i za imunitet i najjači prirodni antibiotik sa naših prostora, a dalje pojašnjava i zašto.

– To je važno jer tako čišćenjem krvi, tu svoju krv i hranite neophodnim nutritijentima za jačanje imuniteta, a opet sve na prirodan način jer su ove kapsule punjene isključivo liofilizovanim srijemušem (u zamrznutom stanju na -40 stepeni Celzijusa je dehidrirana voda iz srijemuša), objašnjava Jelena.

S usavršavanjem i daljim radom na kapsulama od srijemuša je nastavila. Nakon 38

Izvor teksta: novosti.plus

Z D R AV L J E

Kapsule od liofilizovanog srijemuša

Zlatna medalja iz Moskve Jeleni Pušac Broćilović

PRIRODA I

Z D R AV L J E

Ona je po struci pravnik, ali i veliki zaljubljenik u prirodu, pa te dvije oblasti spaja i nadopunjuje kad god može.

Ljubav prema medicini je naslijedila od roditelja.

uloženog truda, postigla je dobre rezultate, a osim ličnog zadovoljstva stigla je i vrijedna nagrada.

– S obzirom na to da mi tinktura od srijemuša nije najbolje rješenje jer se radi o alkoholu koji svakako nije zdrav da se unosi u krv, a sa druge strane alokohol zbog svog prejakog dejstva uništava dosta ljekovitosti biljaka, pa tako i srijemuša, željela sam da osmislim nešto mnogo kvalitetnije. Tako sam godinama istraživala razne naučne studije, strane literature, istraživala sve o samoj biljci srijemuš i nakon svih tih godina istraživanja, uz konsultacije sa mnogim stručnjacima iz oblasti farmaceutske tehnologije, pronašla sam najbolje rješenje i za taj inovativni postupak koji primjenjujemo u proizvodnji kojim smo i proizveli kapsule od liofilizovanog srijemuša sam dobila zlatnu medalju na Moskovskom međunarodnom salonu inovacija i tehnologije “Archimedes” koji je održan od 24. marta do 27. marta 2020. godine.

Savez inovatora RS je podržao Jelenu, a ona im je zahvalna jer su bili uporni da se njena inovacija predstavi na Salonu “Arhimed” u Moskvi.

– Tamo su prepoznali značaj i korist ovog našeg proizvoda što je meni samo vjetar u leđa da nastavimo dalje sa novim proizvodima i novim biološkim inovacijama. Postepeno širimo i količinu proizvodnje kao i asortiman proizvoda jer je sve veća zainteresovanost i efekti na zdravlje su odlični i kada radite sa velikom ljubavlju, zaista, rezultati ne mogu izostati. Najveće zadovoljstvo su nam naši korisnici koji nam se konstantno javljaju sa odličnim rezultatima nakon korištenja kapsula i to nam je najveće priznanje pored ovih velikih međunarodnih nagrada.

– Pravnik sam po struci, ali kako ja volim da kažem, to je zanimanje kojim se bavim 8h, a tokom cijelog dana se bavim poslom koji je moja ljubav, a to je priroda i unapređenje zdravlja proizvodima iz prirode. Tu ljubav sam naslijedila od majke koja nas je od malih nogu učila da za sve boljke postoji lijek u prirodi, a otac je ljekar pa sam i to njegovo dugogodišnje iskustvo zvanične medicine spojila sa prirodom, a pravo mi je pomoglo da tumačenjem propisa na najbolji način sve to i zaokružim (pravilno prikupljanje – zakonita eksploatacija ljekovitog bilja, a u službi proizvodnje dodataka ishrani, kako na zakonit način proizvesti kvalitetan dodatak ishrani kako bi se ispoštovala sva zakonska procedura jer se na tržištu nalaze svakojaki proizvodi i, zaista, tu treba biti izuzetno pažljiv jer se radi o zdravlju ljudi te kako pribaviti sve neophodne laboratorijske analize i sl. i tu mi je znanje iz oblasti prava od velike pomoći. Ono što volite radite zapravo 24h jer toliko uživate da i ne osjećate da ste zapravo stalno u poslu. Kada se nečemu posvjetite 24h i živite to što volite, onda konstantno posmatrate taj svoj posao da ga tako nazovem, a moj posao je zapravo da posmatram prirodu i kako ona zapravo utiče na zdravlje, poručuje Jelena.

Jelena ne krije ponos i radost zbog zlatne medalje.

– To je zaista izuzetno velika čast koju uopšte nisam očekivala jer nisam ni sanjala da se svrstam u red inovatora, već mi je isključivo želja bila da proizvedem nešto što zaista može da koristi, a da je potpuno prirodno. Istražujući, osmislila sam za sada najbolje rješenje kada je u pitanju biljka srijemuš i to me je i dovelo do toga da proizvedem nešto što niko ranije nije i samim tim sam se našla na terenu inovacija.

S obzirom na to da sam pravnik, željela sam da to i zaštitim te sam podnijela prijavu Institutu za zaštitu intelektualne svojine i tako je sve krenulo.

39

PRI R O D A I

V

Z D R AV L J E

ene su krvni sudovi koji sakupljaju krv iz perifernih delova organizma i vraćaju je prema srcu.To podrazumeva kretanje krvi nasuprot sile teže, što dovodi do poremećaja venske cirkulacije.

Pri pomisli na proširene vene prvo naum pada narušen izgled nogu,vidljiva mreža kapilara, tamne fleke i hematomi, neestetske izbočine na površini kože, a često se potiskuje da mogu predstavljati ozbiljan, pa i po život opasan problem.

Venski krvotok predstavlja splet dubokih i površinskih vena. Duboke vene su smeštene između mišića čijim kontrakcijama (mišićno-venska pumpa) se omogućuje kretanje krvi ka srcu.

Proširene vene nastaju usled oštećenja venskih zalistaka, najčešće zbog urođene osetljive strukture zalistaka ili prisutnosti faktora rizika: • Trudnoća • Primena oralne kontracepcije • Pretilost • Dugo stajanje ili sedenje • Dugotrajna upotreba obuće sa visokom petom Trudnoća menja hormonski status žene i izaziva smanjenu elastičnost venskog zida, povećava pritisak u venama, što dovodi do proširenja i nastanka varikoziteta. Isti efekat izazivaju i oralni kontaceptivi utičući na hormonski status. Pretilost usled nakupljanja masnog tkiva otežava protok u venskim krvnim sudovima.

Obuća sa visokom petom narušava biostatičke odnose, što utiče na tonus mišića potkolenice i smanjuje funkciju „mišićne pumpe“. Dugo stajanje i sedenje isključuje pozitivno dejstvo „mišićne pumpe“.

Oko 30% populacije starije od 25 godina već ima problema sa venskom cirkulacijom i učestalost poremećaja je četiri puta veća kod ženske populacije.

Osnovni simptomi su: • Bolovi u potkolenicama • Osećaj umora i težine • Peckanje • Svrab i otok Simptomi se pogoršavaju sa porastom temperatura i povlače se uglavnom posle dužeg mirovanja u ležećem položaju. Komplikacije kod proširenih vena se mogu javiti kod uznapredovale bolesti i najčešće se manifestuju kao upalni procesi (tromboflebitis), posttrombotski sindrom (hronična venska insuficijencija), spontano krvarenje i flebotromboza (stvaranje krvnog ugruška u dubokim venama).

40

Fitopreparati za tretman poremećaja cirkulacije

Mr ph. Anica Crkvenčić

Vremenom, zbog usporene cirkulacije, dolazi do promena na koži, koja zbog slabe ishranjenosti postaje isušena, hrapava, dobija smeđu boju, a kapilari postaju propustljiviji.

Kod utvrđenih genetskih predispozicija ili pojavom prvih znakova oboljenja neophodno je sprovesti mere prevencije koje obuhvataju: • Izbegavanje profesija koje podrazumevaju dugo stajanje ili sedenje • Zdravu ishranu, bogatu vlaknima, i održavanje normalne telesne težine • Umerene fizičke aktivnosti u cilju pokretanja mišićne pumpe (hodanje, plivanje i dr.)

• Izbegavanje toplih kupki i sunčanja

Ruta graveolens

Rutin

Ukoliko je potrebno može se sprovesti kompresivna terapija elastičnim zavojima i čarapama. Preporučuje se i upotreba peroralnih i dermatoloških

fitopreparata kao dopuna standardnim metodama lečenja. Najčešće se upotrebljavaju ekstrakti divljeg kestena (Aesculus hippocastanum), rute (Ruta graveolens),vinove loze (Vitis vinifera) i nevena (Calendula officinalis).

Ekstrakt divljeg kestena sadrži triterpenski saponin escin koji predstavlja smesu više srodnih glukozida. Aglikon je protoescigenin, a glukonsku komponentu čine šećeri glukoza, galaktoza ili ksiloza. Escin ispoljava antiinflamatorno, antiedematozno i venotonično delovanje, a u kombinaciji sa rutozidom smanjuje propustljivost i perforaciju kapilara. Escin indukuje sintezu endotelnog azot-oksida i prostaglandina F2 alpha.Takođe, deluje kao antagonist histamina i sprečava razlaganje mukopolisaharida. Bitno je pomenuti da escin u peroralnim preparatima može iritirati želudačnu sluznicu, a u većim dozama kod dugotrajne upotrebe može negativno delovati na bubrežne i jetrene funkcije te se preporučuje upotreba dermatoloških preparata. Najčešće peroralno upotrebljavani fitopreparati sadrže rutin koji predstavlja glukozid flavonola kvercetina i disaharida rutinoze.

Rutin ispoljava izrazito antioksidativno delovanje, a in vitro je dokazano inhibitorno delovanje na angiogenezu tako da se ispituje njegovo antikancerogeno delovanje. Rutin i rutozidi deluju antiagregacijski, antiinflamatorno, smanjuju permeabilnost kapilara i utiču na jačanje zidova venskih krvnih sudova tako da se koriste u tretmanu poremećaja venske cirkulacije i lečenju hemoroida.

P

ored dehidratacije tijela, visoke temperature mogu na našoj koži napraviti mrlje i ubrzati proces starenja, a to svakako ne želimo. Rezultat je umorna, suva i tanka koža bez imalo sjaja.

Kozmetički tretmani su uvijek opcija ali, budimo realni, ko ima vremena i novca za redovne kozmetičke tretmane. Lifepressmagazin vam donosi pet recepata za najbolje maske za lice kojima ćete spriječiti loš uticaj sunca na vašu kožu.

Maska od mente Ova maska je svakako jedna od najboljih da vam omekša kožu od ljetnih vrućina.

Sastojci: • Svježa nana/menta • Kurkuma u prahu • Mlaka voda

PRIRODA I

Z D R AV L J E

Osvježavajuće ljetne maske za lice

Priprema: Jelena Pušac Broćilović

Priprema: Krastavce naribamo i Mlijeko će prodrijeti i u najsitnije procijedimo kroz krpicu da bismo dopore i detaljno ih očistiti. bili sok od krastavca. Sok od krastavca, bademovo ulje i masku od gline promiTerapija bademovim uljem Ova terapija je veoma efektna za ješamo da dobijemo gustu smjesu. Nazaštitu osjetljive kože i kože oko očiju. nesemo na očišćeno lice i pustimo da Sve što treba da radite jeste da svaki djeluje 15-20 minuta. Maska će se za dan komadićem vate na lice nanosi- to vrijeme osušiti. Nakon toga je ispete bademovo ulje koje možete naći u remo s tekućom vodom. Koža je svježa, glatka i očišćena od nečistoća. Postupak svakoj apoteci. ponovimo bar 1x nedjeljno.

Izvor fotografije: https://www.morphemeremedies.com/

Izvor fotografije: https://www.livemaster.com/

Svježu mentu sameljite u pastu, dodajte prstohvat kurkume i sve dobro izmiješajte. Operite lice mlakom vodom i nanesite masku na lice. Ostavite 15 minuta pa isperite hladnom vodom. Čišćenje sa mlijekom Redovno čišćenje lica je jedan od najbitnijh koraka za zdravu kožu tokom ljeta. Umočite komadić vate u mlijeko i svakodnevno na taj način čistite lice.

Izvor fotografije: https://www.dermatocare.com/

Maska od soje ili sočiva Soja je je veoma bogata isoflavonom koji sprečava starenje kože.

• 50g sojinih zrna • Voda • Mlijeko • Bademovo ulje Sojina zrna namočite preko noći u vodu, ujutro ih sameljite u pastu. Nakon toga u pastu dodajte malo prokuvanog mlijeka i bademovog ulja.

Osvježavajuća ljetna maska od krastavaca Ova maska će vam kožu lica održavati hidriranom tokom cijelog ljeta.

Sve što vam treba jeste jedan krastavac koji ćete izgnječiti i kome ćete dodati kašiku šećera. Smjesu ostavite u frižider da se dobro ohladi, a zatim je nanesite na lice i držite 10 minuta.

Sastojci: • pola naribanog krastavca • 2 kašike bademovog ulja • 3 kašike glinene maske

Izvor fotografije: http://www.obiwi.fr/

Aromatična ulja za prije i poslije sunčanja Ljeto sa sobom donosi bezbroj sitnih radosti, od šarenih haljinica i koktela na plaži do putovanja i godišnjih odmora. Međutim, morska so i jako sunce često iscrpe našu kožu. Stoga vam donosimo dvije recepture za 100% prirodne preparate za njegu kože. Jednostavne recepture kriju sastojke koji će osigurati mekoću vaše kože 41

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

i zdravi sjaj u vrućim ljetnim danima Receptura: te rashlađivanje u trenucima kad je • 40 ml ulja marelice jezgra, bazno najpotrebnije! ulje • 40 ml ulja nevena, macerat 1. BEFORE SUN – Ulje za njegu • 20 ml jojobe, bazno ulje tijela prije izlaganja suncu • 20 kapi mrkve sjemenke, eterično ulje Odbrojavate dane do svojeg odmora? Dok čekate i iščekujete pripremite • 20 kapi grejpa, eterično ulje svoju kožu za sunčanje i plažu ovim • 15 kapi geranijuma, eterično ulje aromatičnim uljem.

• 5 kapi palmaroze, eterično ulje Bazna ulja jojobe i marelice obUlijte bazna ulja u tamnu staklenu navljaju ćelije kože i hidratizuju. Ma- bočicu od 100 ml, zatim dodajte etecerat nevena ublažava iritacije kože. rična ulja. Promiješajte.

Upotreba: Koristite svakodnevno.

Eterično ulje sjemenki mrkve čuveno je po svom antiaging učinku, a uz to Naveče, nakon tuširanja, kožu lagano normalizuje pigmentaciju, potiče ob- potapkajte ručnikom i umasirajte Benavljanje ćelija kože i ubrzava zacje- fore Sun. ljivanje opekotina. Eterično ulje grejpa Eterično ulje grejpa je fototoksičpotiče izbacivanje štetnih materija iz no – nemojte koristiti Before Sun prije tijela, čime doprinosi zdravlju kože. izlaganja suncu ili odlaska u solarijum.

Izvor fotografije: https://www.stocksy.com/

Eterično ulje geranijuma lagano zateže kožu, a eterično ulje palmaroze dubinski hidratizuje i umiruje.

Izvor fotografije: http://www.synch-festival.com/

42

2. AFTER SUN – Sprej za njegu kože nakon sunčanja Ova ugodna emulzija hladi i njeguje kožu nakon izlaganja suncu. Hidrolat

Izvor fotografije: https://www.stocksy.com/

lavande je izvrstan tonik za kožu. Eterično ulje lavande čuveno je po svom regenerativnom, umirujućem djelovanju na oštećenu kožu. Njeno djelovanje je pojačano eteričnim uljem geranijuma i maceratom nevena, a eterično ulje paprene metvice zaslužno je za efekat hlađenja.

Ova emulzija ubrzaće proces zacjeljivanja opekotina dobijenih neopreznim sunčanjem!

Receptura: • 30 ml lavande, hidrolat • 20 ml nevena, macerat • 10 kapi lavande, eterično ulje • 5 kapi metvice paprene, eterično ulje • 2 kapi geranijuma, eterično ulje Ulijte hidrolat lavande i macerat nevena u tamnu spray bočicu od 50 ml.

Dodajte eterična ulja. Obavezno dobro protresite prije svake upotrebe.

Upotreba: Nanesite na kožu nakon izlaganja suncu. Koristite prema potrebi, više puta dnevno.

Prednosti želatina za lice Većina nikada ne bi pomislila da želatin u prahu koji koristimo za kuvanje takođe može biti sjajan beauty preparat.

Ali istina je! Želatina sadrži kolagen koji takođe prodire kroz pore na koži, štiti od gubitka vlage i učestvuje u podmlađivanju i podršci kože. Želatin se može koristiti kao kozmetički proizvod mnogo pre pojave dubokih bora, pogodan je za mlađe dame koje tek primećuju prve bore i umornu kožu. Želatin vraća elastičnost i zateže kožu kako bi izgledala punije i blistavije. Za tačku na i, želatin je takođe dobro sredstvo da posvetlite kožu.

ZDRAVSTVO - SRBIJA

Blagodet Srbije Dr Rade Kostić direktor Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Gamzigrad”

S

Banje Srbije

rbiju nazivaju i „ zemljom banja” jer broji preko 40 banja i više od hiljadu izvora mineralnih voda. Po broju izvora termomineralnih voda i njihovoj raznovrsnosti, Srbija se smatra najbogatijom zemljom na Balkanu i u Evropi. Taj prirodni faktor termomineralnih voda, različite indikacije koje pokrivaju kao i očuvanost prirode uz primenu vazdušnlh banja čini veliki potencijal Srbije kako zdravstveno, tako i turistički.

Uz pomoć doktrine iz oblasti fizikalne medicine i rehabilitacije i balneologije, blagodeti termomineralnih voda našle su primenu u prevenciji i rehabilitaciji svih naših korisnika. Pored toga, koriste se po propisanim protokolima u produžnoj rehabilitaciji na osnovu indikacija koje su podeljene u šest indkacionih polja: neurološka oboljenja, oboljenja srca i krvnih sudova, reumatska oboljenja, oboljenja respiratornog sistema, povrede i oboljenja lokomotornog sistema i endokrinološka oboljenja.

U vreme velike pandemije, kada su mere opreza i zaštite na visokom nivou, stanovništvu Srbije i te kako je bitan potencijal očuvanih prirodnih oaza zdravlja. Banje Srbije su naše oaze zdravlja. Ograničenje prostora i kretanja deluje na psihički faktor svih nas, a smanjenje fizičke aktivnosti na opadanje imuniteta što utiče na širenje virusa.

Naše banje svojim položajem u obično nenaseljenim ili ređe naseljenim mestima, na planinama, pored reka, u očuvanim šumama i blagom klimom su prava mesta za prevenciju i borbu protiv ovog teškog virusa. Pod stručnim nadzorom lekara i pod uticajem prirodnih faktora banje su jedno od najboljih mesta nakon izolacije da se primenom rehabilitacije organizam povrati u normalno stanje.

Takav jedan kutak netaknute prirode predstavlja i biser istočne Srbije - Gamzigradska banja. Nalazi se na samoj obali Crnog Timoka, na 160m nadmorske visine, na izvorima termomineralne vode čija je temperatura 42 stepena C. Okružena netaknutom prirodom, šumovitim brežuljcima, a pod uticajem kontinentalne klime, predstavlja ugodan kutak za lečenje, rehabilitaciju, odmor, sport i ribolov. Nije slučajnost da je rimski car Gaj Galerije Valerije Maksimilijan u III veku n.e. podigao svoju palatu baš na ovom mestu.

Više od 40 godina u Gamzigradskoj banji postoji i radi Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Gamzigrad”.

Koristeći blagodeti termomineralnih izvora, uz stručni kadar i savremenu opremu, Specijalna bolnica pruža usluge prevencije, lečenja i rehabilitacije u oblasti oboljenja perifernih krvnih sudova, svih oblika reumatizma, ortopedskih bolesti i posttraumatskih stanja, neuroloških oboljenja, vaskularnih oboljenja i anomalija dečjeg uzrasta.

I danas, u doba nastale pandemije izazvane korona virusom, Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Gamzigrad” i Gamzigradska banja je tu da pomogne građanima Srbije u prevazilaženju krize. Termomineralni faktor, netaknuta priroda, nadmorska visina i udaljenost od gradskih naselja pomoći će svakom organizmu da ojača i stvori što bolji odbrambeni sistem.

Obzirom da je Korona virus specifičan i da napada respiratorni sistem u fazi prevencije i rehabilitacije jedna od najhitnijih uloga je primena hiperbarooksigene terapije HBOT, tj terapije 100% kiseonikom pod pritiskom koja je jedna od najhitnijih detoksikacionih metoda i primjenjiva u našoj banji, istakao je dr Rade Kostić, direktor Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Gamzigrad”.

Voleći Srbiju boravimo i provodimo odmore u našim banjama!

Urednik rubrike “Banje Srbije”: Rade-Radenko Karalić Priprema: “Medici.com” DTP: Sretko Bojić

44

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Dobrodošli u Banju Koviljaču

U

prijatnom klimatskom i ekološki zdravom ambijentu Banje Koviljača kome je priroda podarila lekovitu sumporovitu termomineralnu vodu i peloid, a struka i nauka ih stavile u službu zdravlja, potrebe pacijenata su imperativ. Predsednik Svetske asocijacije balneoklimatologa zvanično je potvrdio da je odnos lekovitih materija iz blata i sumporovite vode Banje Koviljače jedinstven u svetu i zaslužan za

U

Specijalnoj bolnici ‘’Sokobanja’’ pružaju se usluge prevencije, dijagnostike i lečenja respiratornih, kardiovaskularnih, lokomotornih, reumatskih i neuroloških oboljenja, kao i usluge medicinske rehabilitacije i to, pre svega, kod oboljenja respiratornog sistema, zatim povreda i oboljenja lokomotornog sistema, reumatskih oboljenja i usluge medicinske reha-

tako dobre terapijske efekte u lečenju, pre svega reumatskih bolesti.

Prateći potrebe svojih pacijenata kao i savremene tokove u medicini, u Specijalnoj bolnici Banja Koviljača primenjuje se široka paleta dijagnostičkih i terapijskih procedura, koje su individualne, i prilagođene svakom pacijentu. Ovde su usavršili i najsavremeniju biološku terapiju koja pomaže oporavak oštećenih tkiva kod povreda mišića, tetiva, zglo-

bova i ligamenata. Ortokin terapija se primenjuje posebnom metodologijom obrade krvi pacijenta, gde se izdvaja serum obogaćen najkvalitetnijim faktorima rasta i antizapaljenskim proteinima.

Pre 30 godina, 1989. godine, ovde je osnovano prvo odeljenje za rehabilitaciju dece u bivšoj Jugoslaviji. Od tada je lečeno više od 41 hiljade mališana. Oni i njihovi roditelji borave u objektu gde je sve podredjeno i prilagodjeno njima, uključujući i terapijske postupke.

Kreativne, nutritivno bogate, a ukusne obroke po strogom HASAP standardu, spremaju se u četiri savremeno opremljene kuhinje, poštujići novi pristup u kulinarstvu koji prvenstveno ističe

zdravstveni aspekt ishrane, a koji je pritom potpuno personalizovan. Višestruko nagradjivan restoran “Pod kulom” nalazi se u zdanju koje podseća na kraljevsku.

Pod kupolom stoletnog zdanja kupatila Kralja Petra Prvog, na oko hiljadu i po kvadratnih metara, nalazi se wellness centar Kovilje. Daleko od gradske vreve, okružen prelepom prirodom koja upotpunjuje osećaj utočišta od stresa svakodnevnog života, wellness Kovilje je jedinstvena oaza relaksacije. Prepuštanje svim blagodetima kupanja u toploj sumpornoj vodi, bazenima, aromatičnim kupkama, blatnim pakovanjima ili masažama je nesvakidašnje iskustvo kojem ne možete odoleti. U wellnesu sve je usmereno ka zdravlju a u centru Kovilje to pretvaraju u umetnost – umetnost zdravlja i lepote. Na usluzi u svakom trenutku je i konsultacija medicinskog tima lekara specijalista a sve u cilju dostizanja maksimalnog ugođaja i povoljnog efekta tretmana na zdravlje svakog gosta. https://www.banjakoviljaca.rs

programi, koji su specifični zbog korišćenja banjskog prirodnog lekovitog faktora.

Specijalna bolnica “Sokobanja” je jedan od najznačajnijih zdravstveno-turističkih centara i prva ekološka opština u Srbiji.

Nalazi se na 235 km jugoistočno od Beograda i 60 km severnoistočno od Niša, u sokobanjskoj kotlini na oko 400 m nadmorske visine. bilitacije dece. Bolnica raspolaže najsavremenijom medicinskom opremom i stručnim kadrom, a zdravstveni tretmani se sprovode u sadejstvu stručnosti, nauke, savremenih trendova i prirodnih blagodeti, među kojima su svakako najznačajniji kristalno čist vazduh, sa negativnom jonizacijom, i termomineralne vode. Poseban segment usluga Bolnice su velnes, fitnes, slana soba i drugi specijalni

 https://www.soko-banja.rs; sokobolnica@mts.rs 45

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Specijalna bolnica za rehabilitaciju Ribarska banja

 Tel. +381 37 865 270

S

 https://www.ribarskabanja.rs

pecijalna bolnica „Ribarska banja“ iz godine u godinu sve svoje goste i posetioce obraduje novim sadržajima, kako u medicinskom, tako i u turističkom delu. Na samom početku ovogodišnje turističke sezone svečano je otvoren i pušten u rad sportsko-rekreativni centar „Samar“, čiji centralni i najveći deo čini mini-akva park, sa tri toboganska bazena sa termalnom vodom, od čega jedan za decu. Pored bazena, tu je i teren za tenis, teren za odbojku na pesku, rent a bike, sto za

46

stoni tenis, kafe-pizerija, park za decu. Pored ovih sadržaja, tokom leta organizuju se razna sportska i kulturna dešavanja - noćno kupanje, zanimljiva takmičenja na vodi, koncerti, muzičke večeri i još mnogo toga. Kompleks je svečano otvorio ministar turizma i trgovine Rasim Ljajić, naglasivši da je ovo izuzetna investicija koja proširuje turističku ponudu ne samo ovog kraja, već i čitave zemlje.

Pored centra ‘’Samar’’ i mini-akva parka posetioci mogu uživati i u wellness i spa cen-

tru sa brojnim sadržajima, etno-restoranu u Srndalju, brojnim sportskim i kulturnim dešavanjima tokom kulturnog leta, verskom i etno-turizmu.

Termalni sumporoviti izvori pogoduju ne samo ljudima koji čuvaju i održavaju zdravlje, već i pacijentima koji traže lek za svoje zdravstvene probleme. Specijalna bolnica veoma uspešno leči i rehabilituje pacijente sa koštanozglobnim, degenerativnim, ortopedskim, nekim neurološkim oboljenjima. Hiperbarična komora, kompletne dijagnostičke metode i terapijske procedure čine ovu ustanovu veoma uspešnom i popularnom.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

SB Bukovička Banja

B

ukovička Banja je smeštena u srcu Šumadije, na padinama planine Bukulje okružena stoletnom bukovom šumom. Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Bukovička Banja“ se nalazi u parku Bukovičke Banje, koji je nadrastao ulogu banjskog šetališta i danas je jedan od najvećih svetskih galerija skulptura na otvorenom prostoru“.

Banja je poznata po lekovitoj mineralnoj vodi koju Specijalna bolnica za rehabolitaciju “Bukovička Banja” Aranđelovac koristi zajedno sa glinom za lečenje oboljenja gastrointestinal-

nog i hepatolibijarnog sistema, bolesti respiratornog sistema i povreda lokomotornog sistema.

O blagotvornosti kisele vode govori podatak da je još 1811. godine svoje zdravlje njome krepio Dositej Obradović. Na lični zahtev kneza Miloša, bukovička voda je dopremana u bocama i korišćena na dvoru.

Rehabilitacija je osnovna delatnost Specijalne bolnice “Bukovička Banja” u Aranđelovcu. Predstavlja proces osposobljavanja osobe do njenih maksimalnih ili optimalnih fizičkih, fizioloških i psihisocijalnih mogućnosti. Osnovni ciljevi kojima se stručni kadar rukovodi u ovoj ustanovi u sprovođenju rehabilitacije su: prevencija invalidnosti-nesposobnosti, rehabilitacija hendikepiranih u cilju kompenzacije i prilagođavanja na postojeće zdravstveno stanje. Poboljšanje kvaliteta života i obuka aktivnostima dnevnog života, su naš prioritet.

Raspolažemo sa kompletnim timom stručnjaka koji se bave rehabilitacijom dece obolele od šećerne bolesti. Pored pedijatara, odnosno endoktrinologa, imamo i fizijatra, psihologa i nutricionistu. Tu je i tim sestara koji je obučen za rad sa decom i tim od šest fizioterapeuta koji rade samo sa decom.

U toku lečenja koje se sprovodi u Specijalnoj bolnici „Bukovička Banja“ praktično se primenjuju svi dostupni modaliteti fizikalne terapije. Pored kinezi terapija, to su različiti vidovi termo terapije – parafin, primenjuje se lekovito blato koje se meša sa mineralnom vodom i koja je balneološki faktor po kojem je “Bukovička Banja” poznata.

Mataruška Banja

 +381 34 725 250  https://www.bukovickabanja.co.rs

adneksa i kod steriliteta.

Tokom boravka u ovoj ustanovi o Vama brine tim lekara (fizijatri, internista-reumatolog, neurolog), defektolog, fizioterapeuti i medicinske sestre-tehničari.

Početkom godine završeni su radovi na rekonstrukciji terapijskog bloka (bazen i dve sale za kineziterapiju) što će našim pacijentima i gostima omogućiti kvalitetnije lečenje i rehabilitaciju.

M

ataruška banja se nalazi u centralnom delu Srbije, udaljena 8 km od Kraljeva i 170 km od Beograda. Krasi je i blaga klima, čist vazduh i blizina kulturno-istorijskih spomenika (manastiri Žiča i Studenica , srednjovekovni grad Maglič ).

Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Agens” je akreditovana zdravstvena ustanova koja se bavi medicinskom rehabilitacijom pacijenata nakon oštećenja centralnog i perifernog nervnog siste-

ma, nakon povreda koštano-zglobnog sistema i pacijenata sa reumatskim bolestima (zapaljenjski i degenerativni reumatizam).

Pored savremenih protokola fizikalne medicine i rehabilitacije, koristimo i prirodni balneološki faktor. Termomineralna voda pripada kategoriji hidrokarbonatnih sumporovitih hipertermi. Sadrži značajne količine vodonik-sulfida (14 mg/l) što je glavna terapeutska vrednost ove mineralne vode uz temperaturu do 46 stepeni C. Sumporovita termomineralna voda ima značajan efekat i u ginekologiji, kod hroničnih zapaljenja

 Tel. +381 36 541 10 22  https://www.agensmb.rs 47

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Banja “Rusanda”

S

pecijalna bolnica za rehabilitaciju„Rusanda” iz Melenaca je ustanova koja je posvećena očuvanju zdravlja građana više od 150 godina. Ono što „Rusandu“ čini posebnom je jedinstveni Park prirode koji se nalazi na obali slanog jezera Rusanda čije je dno prekriveno lekovitim blatom koje se koristi u rehabilitaciji.

Pored rehabilitacije stacionarnih pacijenata koji borave u banji, svakodnevno pomažemo velikom broju ambulantnih pacijenata koji dolaze na terapije. Banja Rusanda je posvećena turizmu, pa gosti mogu doći na relaksaciju i rekreaciju u našu ustanovu. Sve je u službi profesionalnog lečenja, opuštanja, povratka svežine, lepote i osmeha. Za to postoji kvalitetan radni kadar, kao i prostorni i smeštajni kapaciteti i sve se svakodnevno usavršava i podiže svoje usluge na viši nivo.

Mnogi projekti u cilju unapređivanja infrastrukture i uslova rada u našoj banji su već po-

48

krenuti, a mnogi su planirani za budući period. U toku prethodne godine u potpunosti je renoviran bazen, kao i hidro-blok, dok je ove velika pažnja posvećena renoviranju wellness centra, tako da je sada stvorena jedna potpuno nova dimenzija kad je pitanju kvalitet usluga spa centra. Shodno tome, svi naši gosti moći će da uživaju u novom spa centru, uz prelepu saunu, kvalitetne i raznovrsne masaže, bazen, džakuzi, tepidarijum i druge usluge. Renovirana je terasa ispred restorana, pa je postojeća podloga zamenjena novim behatonom, a biće renovirane i tende na teresi. Najveći adut Banje i u ovoj sezoni je blato-peloid, sa renoviranim peloidnim blokom, koje je jedinstveno u Evropi. Kupljena su tri nova aparata za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, koji su po svetskim standardima, dok će postojeća medicinska oprema i dalje biti obnavljana. Obogaćen je književni fond u našoj biblioteci za oko 500 knjiga. Planirano je i izvođenje jednodnevnih turističkih ek-

skurzija za naše goste, koji bi obilazili zanimljive lokacije u Banatu, uz turističkog vodiča, i na taj način bili u prilici da upoznaju lepotu podneblja u kom se nalazimo. U nekom budućem periodu predviđena je izgradnja inhalacionog parka na samoj obali jezera i geronto-bloka, kao i obnova stare zgrade zdravstva, četvrtog paviljona (vila) koji mora da bude autentičan. Takođe je predviđena i gradnja sportske hale, nekoliko hotela i drugih pratećih turističkih sadržaja. Na mestu današnjeg parkinga planiran je banjski trg i novi prilazi kompleksu.

I ove godine građani mogu da koriste vaučere za odmor u Banji „Rusanda“, koje poklanja Republika Srbija. Gosti koji planiraju dolazak u Banju „Rusandu” mogu pozvati telefonom brojeve 023/315-04-04 i 023/315-04-14 i informisati se o mogućnosti dolaska kod nas. Želimo Vam dobro zdravlje.

Dođite i posetite nas!

Vaša Banja „Rusanda”

Tel. +381 23 315 04 02 https://www.banjarusanda.rs

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Specijalna bolnica za rehabilitaciju "Gamzigrad" Gamzigradska banja

Prim. dr Velibor Canić, specijalista kliničke biohemije i master menadžmenta u sistemu zdravstvene zaštite. Iz pomenute oblasti edukovao se na Tropen univerzitetu u Amsterdamu, Holandija.

Dugi niz godina radio je u Domu zdravlja u Sokobanji, a zatim je osam godina proveo na mestu direktora Komore biohemičara Srbije. Sada se nalazi na čelu laboratorije Gradskog zavoda za bolesti pluća i tuberkulozu u Beogradu. Čestitam veliki jubilej časopisa „Medici.com“

G

 Tel. +381 19 450-443  https://www.gamzigradskabanja.org.rs

amzigradska banja se nalazi u istočnoj Srbiji, 220km jugoistočno od Beograda, a 11km zapadno od Zaječara. Leži na 160m nadmorske visine u meandarskoj dolini donjeg toka Crnog Timoka, na samim njegovim obalama, nedaleko od ma-

gistralnog puta Zaječar – Paraćin, kojim se ostvaruje dobra saobraćajna veza u svim pravcima.

INDIKACIONA POLJA • Neurološka oboljenja • Oboljenja srca i krvnih sudova • Reumatska oboljenja • Povrede i oboljenja lokomotornog sistema U okviru Specijalne bolnice postoji Odeljenje za terapijski i rehabilitacioni tretman koje obuhvata hidroterapiju, termoterapiju, kineziterapiju, radnu terapiju, vakuumterapiju, magnetoterapiju, i terapiju laserom.

HBO - hiperbarična oksigenacija, terapija - 100%-kiseonikom pod pritiskom

Časopis ,,Medici.com“, poslednjih 17 godina upoznaje na jedan specifičan način stručnu javnost, a i šire, sa događajima i dostignućima u zdravstvu Republike Srpske i Srbije, pokrivajući i veći deo prostora bivše Jugoslavije. Časopis ovakvog profila sigurno je jedinstven na ovim prostorima, posebno po temama u tekstovima i učešću najeminentnijih predstavnika medicinske struke.

Tekstovi su vrlo aktuelni i imaju edukativni karakter kako za zdravstvene radnike, tako i za širu javnost.

Ne postoji oblast niti grana medicine koja nije dobila svoje mesto u njegovim tekstovima. U pitanju su najnovija sintetizovana znanja o pojedinim bolestima, načinima organizacije zdravstvene službe, pojedinim segmentima iz oblasti istorije medicine i drugim temama vezanim za zdravstvo. Na osnovu tekstova objavljenih u izdanjima ovog časopisa, čitaoci su mogli da se upoznaju sa temama i učesnicima velikog broja stručnih konferencija, kongresa, simpozijuma, koji su održavani na teritoriji bivše Jugoslavije i šire u svetu.

Kao primer aktuelnosti, u poslednjim brojevima časopis „Medici.com“ se bavio raznim aspektima bolesti COVID-19. Multidisciplinarni pristup problemu poslužio je u edukaciji zdravstvernih radnika. Ovi tekstovi su pomogli široj javnosti u razumevanju ovog aktuelnog i najvećeg svetskog zdravstvenog problema današnjice.

U delu časopisa posvećenog zdravstvu Srbije ističem prisustvo aktuelnih tema, vezanih za rad najznačajnih ustanova celog zdravstvenog sistema Srbije uključujući i vojnozdravstvene ustanove Srbije, a prvenstveno VMA. Poseban segment predstvavljaju i inspirativni tekstovi, vezani za banje Srbije i značaj banjsko-klimatskog lečenja u prevenciji i unapređenju zdravlja stanovništva.

Zahvaljujući „Beoimpex”-u, časopis „Medici.com“ je u Srbiji postao prepoznatljiv brend, koji pruža niz informacija, potrebnih u sagledavanju zdravlja stanovništva. Mogu slobodno da kažem da na bivšem jugoslovenskom prostoru ne postoji časopis sličnog profila.

Na kraju, želim da čestitam uređivačkom i novinarskom kolegijumu na 100-om broju časopisa sa očekivanjem da će u narednoj deceniji dočekati i 200-i broj sa nizom novih tema i sa još širim učešćem lekara i zdravstvenih radnika sa ovih prostora.

49

Z D R AV S T V O - S R B I J A

J

oš od najdavnijih vremena ljudi su zavisili od prirode, da bi unapredili svoje zdravlje, kao i opšti kvalitet života. Ni danas nije puno drugačije – svakim danom više i više, ljudi se vraćaju tradiciji naših predaka, tražeći pomoć na prirodan način.

Spletom srećnih okolnosti, ja sam imao retku sreću da se rodim u kući u kojoj su oboje, i moj otac i moja majka, poticali iz porodica koje su vekovima negovale tradiciju lečenja lekovitim biljem, posedujući brojne recepture koje su potpuno nepoznate u literaturi. Te recepture su kroz vekove nasleđivane od svojih predaka i prenošene svojoj deci, kao nešto najdragocenije. Pošto su ga dobili od svojih roditelja, moji roditelji su bili oni koji su preneli to sveto znanje na mene, a ja na svoju decu, koja su učila od mene još od svoga najranijeg detinjstva.

Danas, u eri antibiotika, malo ko je pomišljao na mogućnost da priroda ima ne samo bezbednija, nego i brža sredstva za eliminisanje upornih infekcija, izazvanih brojnim i na antibiotike sve rezistentnijim mikroorganizmima. Kada se tome doda činjenica da se korišćenjem blage biljne terapije umesto antibiotika eliminiše poguban uticaj na crevnu floru, lako je shvatljivo zašto sve više lekara usmerava pacijente ka prirodnim proizvodima.

Naše tridesetpetogodišnje iskustvo u radu sa pacijentima je pokazalo da se i u slučajevima višegodišnjih infekcija, gde je upotreba antibiotika već izgubila svaki smisao, iste te infekcije putem biljnih preparata mogu eliminisati za neverovatno kratko vreme (često se radi samo o danima). Pošto smo u prvo vreme i sami bili iznenađeni takvom efikasnošću naših biljnih preparata, odlučili smo da se ti isti preparati testiraju u objektivnim okolnostima, daleko od bilo kakvog našeg uticaja, tako da imamo naučno potvrđene pokazatelje, sa kojima možemo izaći u javnost.

Tokom ispitivanja na Poliklinici Klinike za urologiju u Pokrajinskoj bolnici u Novom Sadu, 1992. godine, našim biljnim preparatom za lečenje ešerihije koli su tretirani bolesnici koji su godinama patili od infekcije izazvane ovom upornom bakterijom, koja se u njihovom slučaju pokazala rezistentnom na goto50

Potpuno prirodnim putem

Bez ešerihije, helikobaktera i kandide “Bolest je Božji blagoslov,” kaže religija. Ta izreka je tačna do određene granice. Bolest može da vam otvori oči i, kako je to Šekspir rekao “natjerati vas da mislite,” međutim, kada bolest ispuni svoju svrhu, ona treba da nestane.

Goran Poletan, fitoterapeut, član Australijske asocijacije akreditovanih naturopata

vo sve postojeće antibiotike. Tada im je dat naš biljni preparat i rađene su urinokulture nakon 7, 14 i 21 dan od početka tretmana. Rezultati su bili pozitivni u svakom pogledu: ni u jednom slučaju nije bio potreban više od 21 dan da se eliminiše infekcija, u nekim slučajevima je bilo potrebno samo 7, a u nekim 14 dana. Osim toga, pokazalo se da pomenuti biljni preparat eliminiše i ostale bakterije iz urinarnog trakta: proteus vulgaris, proteus mirabilis..., a ujedno i leči upalu bubrega i mokraćne bešike.

O tom ispitivanju je iste te godine pisao i časopis za popularizaciju medicinske nauke „Eliksir“, gde je naš eminentni toksikolog dr Stanulov izjavio da pomenuti preparat ima potencijal da bude zamena za antibiotike. U praksi se pokazalo da pomenuti čajni preparat i pospešuje funkciju bubrega, čisteći ih istovremeno od peska i snižavajući nivo kreatinina, uree i proteina.

Pošto imamo preparat koji zaustavlja akutnu dijareju posle samo jedne čaše, odlučili smo da u Dečjem dispanzeru u Zenici iste te 1992. godine testiramo preparat za lečenje dijareje i rezultati su bili, isto tako, izvanredni. Kasnije smo se dali na usavršavanje i biljnih preparata protiv kandide i helikobaktera pilori i došli smo do čajnih receptura koje ih eliminišu posle samo jednog pakovanja koje traje dva meseca. Isto vreme je obično potrebno i za lečenje hemoroida, cisti i ranica.

Za razliku od pristupa zvanične medicine, po kome se određena bakterija tretira istim antibiotikom, bilo u kom delu tela da se nalazi, naša iskustva su pokazala da se, npr. ešerihija koli, mora lečiti potpuno drugačijim biljnim preparatima, u zavisnosti od toga da li je napala pluća, urinarni trakt, prostatu, reproduktivni aparat kod žena, ili se nalazi na površinskoj rani.

Važno je napomenuti da, osim što ni na bilo koji način ne škode organiz-

mu, biljni preparati donose i više koristi nego što se to od njih očekuje, tako da npr. biljna mešavina koja tretira bakterijske i gljivične infekcije vaginalnog dela, ujedno leči i upale jajnika, miome, ranice, ciste, čisti jajovode, što često rezultuje dugo očekivanim začećem, a javljale su nam se i brojne pacijentkinje kojima su, na njihovo iznenađenje, za vreme korištenja pomenutog preparata nestali i čvorići sa štitaste žlezde.

Isto tako, tokom korišćenja biljnog preparata za lečenje prostate, koja tretira upalu i uvećanje prostate, dovodi spermokulturu na nivo sterilne, snižava PSA, podiže plodnost muškaraca, kod nekih pacijenata koji pate od dijabetesa znatno se snizi i šećer.

Raspolažemo sa biljnim preparatima koji pomažu u liječenju: infekcije urinarnog trakta, prostate, reproduktivnog aparata, kandide, helikobakter pilori, disajnog sistema, bubrežne insuficijencije, kolitisa, menstrualnih tegoba, steriliteta, jetre i žuči, štitaste žlezde, povišenog holesterola, povišenog šećera, alergije, jačanja imuniteta, inkontinencije, srčanih problema, anemije, reumatizma, hemoroida, dijareje, ubrzanja probave i usporene cirkulacije.

Možete ih naručiti telefonom ili putem naše internet stranice: Goran Poletan PR www.ozdravite.com, gp@ozdravite.com Telefoni: Srbija +381 65 43 819 43, BiH +387 66 355 310

J

edno o propisanih načela Zakona o zdravstvenoj zaštiti Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, br. 25/2019) je načelo stalnog unapređenja kvaliteta i bezbednosti u pružanju zdravstvene zaštite.

Proklamovano načelo ostvaruje se merama i aktivnostima kojima se, u skladu sa savremenim dostignućima medicinske nauke i prakse, povećavaju mogućnosti povolјnog ishoda i smanjuju rizici i druge neželјene posledice po zdravlјe i zdravstveno stanje pojedinca i zajednice u celini.

Takođe, zakonom je propisano da su zdravstvene ustanove i privatna praksa dužne da u sprovođenju zdravstvene zaštite primenjuju naučno dokazane, proverene i bezbedne zdravstvene tehnologije u prevenciji, dijagnostici, lečenju, zdravstvenoj nezi i rehabilitaciji obolelih i povređenih.

Pod zdravstvenim tehnologijama, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se sve zdravstvene metode i postupci koji se mogu koristiti u cilјu unapređivanja zdravlјa lјudi u prevenciji, dijagnostici, lečenju, zdravstvenoj nezi i rehabilitaciji obolelih i povređenih, koji obuhvataju bezbedne, kvalitetne i efikasne lekove i medicinska sredstva, medicinski softver, medicinske procedure, kao i uslove za njihovu primenu.

Procena zdravstvenih tehnologija je poređenje novih sa tehnologijom koja se koristi u praksi ili se smatra najbolјom mogućom („zlatni standard”) na osnovu kliničke delotvornosti i bezbednosti, ekonomskih analiza, etičkih, pravnih, socijalnih i organizacionih posledica i efekata.

Procena zdravstvenih tehnologija odnosi se na procenu jedne tehnologije za jednu indikaciju u poređenju sa najbolјom postojećom, procenu više tehnologija za jednu indikaciju ili jedne tehnologije za više indikacija u poređenju sa do sada najbolјom postojećom.

Procena zdravstvenih tehnologija je multidisciplinarni, stručni, nepristrasni, objektivni i transparentni proces koji objedinjuje načela medicine zasnovane na dokazima i ekonomske analize, u cilјu davanja mišlјenja o opravdanosti primene nove tehnologije, odnosno zamene dosadašnje zdravstvene tehnologije.

Zakonom je propisano da zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa ne sme koristiti novu zdrav-

Medicina i pravo

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Lečenje koje nije priznato od savremene medicinske nauke Ljubiša Živadinović, advokat, Beograd

stvenu tehnologiju suprotno odredbama ovog zakona.

Ako zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa koristi novu zdravstvenu tehnologiju suprotno odrebama ovog zakona, Ministarstvo zdravlja donosi rešenje o zabrani korišćenja nove zdravstvene tehnologije preko nadležne inspekcije, ali, sa druge strane, može da proizvede posledice iz građansko-materijalnog prava.

Primer iz prakse Lekar je odgovoran za naknadu štete nastale metodom lečenja koja nije priznata od savremene medicinske nauke.

Iz obrazloženja: “Tužilac se obratio tuženoj, lekaru opšte medicine, radi uklanjanja tetovaže sa nadlaktica i stomaka. Tužena je u njenoj privatnoj ordinaciji opšte medicine u L, pokušala da tužiocu, primenom određene metode, ukloni tetovaže. Nakon obavljene intervencije te primenjene terapije, kod tužioca je došlo do opekotina drugog i trećeg stepena, koje su uzrokovale oštećenje kože tužioca u srazmeri od 5% ukupne telesne površine i naruženost malog stepena. Utvrđeno je da je primenjena metoda lečenja napuštena pre više godina u medicini, zbog bolova i posledica do kojih može da

dođe, a posebno zbog hipertrofičnih i ružnih ožiljaka. U okvirima savremene zvanične medicinske nauke ova metoda lečenja se ne primenjuje, a primenjuje se u paramedicinskim tretmanima i u narodnoj medicini.

Predmet tužbenog zahteva je isplata naknade nematerijalne štete i to za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljeni strah zbog naruženosti, kao i materijalne štete za troškove lečenja.

Revizijski sud smatra da je tužena odgovorna za štetu koju tužilac trpi, s obzirom na to da između radnje tužene – pružanje nestručne lekarske pomoći i zdravstvenog stanja do koga je usled toga došlo kod tužioca, postoji uzročno-posledična veza. Tužena je odgovorna jer je u lečenju primenila metodu koja više nije priznata od strane zvanične medicine, koja se primenjuje u paramedicinskim tretmanima i u narodnoj medicini. Ova metoda napuštena je pre više godina u zvaničnoj medicini zbog bolova i posledica do kojih može doći, a posebno zbog hipertrofičnih i ružnih ožiljaka.

Tužilac se obratio za pružanje stručne pomoći zvaničnoj lekarskoj ordinaciji u kojoj tužena pruža medicinske usluge od 1994. godine, opravdano očekujući da će mu biti pružena kvalitetna medicinska usluga. S navedenim u vezi, tužena je dužna da tužiocu u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice), naknadi štetu koja je nastala njenom krivicom.”

(Sentenca iz presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1296/10 od 23.9.2010. godine, utvrđena na sednici Građanskog odeljenja 12.3.2012. godine) - Bilten Vrhovnog kasacionog suda, broj 2/2014, Intermex, Beograd 51

Vesti iz VMA

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Vojnom zdravstvu, 16. 7. 2020.

Donacija med. opreme iz NR Kine

Ministarstvo odbrane Narodne Republike Kine i Centralna vojna komisija još jednom su pomogli našem narodu, našoj zemlji i Vojsci Srbije. Evo opet, kada je teško i kada se borimo sa nastavkom ove strašne pandemije, NR Kina i njena vojska su uz građane Srbije - istakao je ministar odbrane Aleksandar Vulin, koji je sa ambasadorkom Narodne Republike Kine Čen Bo prisustvovao prijemu donacije medicinskih sredstava za prevenciju i kontrolu epidemije koje je Ministarstvo odbrane Narodne Republike Kine doniralo našem Ministarstvu odbrane.

Prema njegovim rečima, pomoć se meri i po njenoj vrednosti, jer je reč o 755.000 evra, ali i po vremenu u kome je stigla.

- Opet je pomoć iz NR Kine došla baš u trenutku kad nam je potrebna i došlo je baš ono što nam je potrebno. Dobili smo puno mobilnih respiratora, monitore, pumpe za infuzioni rastvor, toplomere, šlemove za merenje temperature dobili smo sve ono što nam je u ovom trenutku posebno potrebno, a najviše je potrebno Vojsci Srbije zbog mobilnih i privremenih bolnica koje postavljamo i zbog kojih nam je potrebna oprema koju možemo da premeštamo sa mesta na mesto - istakao je ministar Vulin.

Narodna Republika Kina je, dodao je ministar odbrane, još jednom potvrdila naše čelično prijateljstvo, a Srbija nikada ne zaboravlja svoje prijatelje.

- Ima i zemalja koje su nam bliže, ima i zemalja koje bi zbog naše istorije i svega što smo radili imale razloga da nam budu i zahvalne. Ali NR Kina se prema nama ponaša kao da imamo istu granicu i kao da smo uvek imali istu istoriju - istakao je ministar Vulin, dodajući da naše dve zemlje spajaju iste vrednosti - ljubav prema slobodi. Poštovanje svih ljudi i nacija je ono što nas izjednačava i čini ponosnim što možemo da kažemo da imamo prijatelje u NR Kini.

Ambasadorka Čen Bo izrazila je zadovoljstvo što danas prisustvuje prijemu donacije Kineske vojske Vojsci Srbije za borbu protiv Kovid-19.

52

- Vojske naše dve zemlje igraju veoma važnu ulogu u borbi protiv virusa u svojim zemljama. Takođe su dale veliki doprinos saradnji Kine i Srbije u zajedničkoj borbi protiv virusa.

Srbija se sada suočava s velikim izazovima drugog udara epidemije i kao čelični prijatelji mi smo spremni da se i dalje borimo zajedno sa našim srpskim prijateljima. Nadam se da će današnja donacija doprineti borbi protiv virusa u Srbiji, da će sve biti u redu i da će biti bolje - istakla je Čen Bo. Načelnik Uprave za vojno zdravstvo general-major dr sc. med. Uglješa Jovičić istakao je da je Vojska NR Kine i dalje sa nama i u vojnom zdravstvu, i uopšte u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, i da je nastavila da pomaže u borbi sa korona virusom.

- Na početku su došle kolege, prijatelji, lekari iz Kine, bili su sa nama sve vreme, pomogli nam da postavimo kovid bolnice kako treba, a pošto su naši kineski prijatelji ostali sa nama u vezi oni su prepoznali šta nam je medicinski sada neophodno. U ovom drugom koraku dobili smo vrednu donaciju - veliki broj pokretnih respiratora, infuzionih pumpi, monitora i sve ono što nam je potrebno za naše poljske bolnice koje rade kao kovid bolnice - i za „Karaburmu“ i za bolnicu u Novom Pazaru i za Novi Sad koji će sutra da bude kovid bolnica, kao i za nekovid Vojnomedicinsku akademiju i Vojnu bolnicu Niš. To je zaista velika pomoć našim lekarima, našim medicinskim radnicima da bismo mogli da pomognemo, a posebno bih naglasio da je poljska bolnica u Novom Pazaru razvijena pod šatorima. Sve je ovo neophodno za uspešan rad tamo - poručio je general Jovičić.

U krugu Vojnomedicinske akademije sertifikat o primopredaji donacije potpisali su general Jovičić i izaslanik odbrane Narodne Republike Kine u Srbiji stariji pukovnik Vu Jongji.

Radi pružanja podrške u borbi protiv epidemije Kovid-19, Ministarstvo odbrane Narodne Republike Kine doniralo je Ministarstvu odbrane Republike Srbije medicinska sredstva za prevenciju i kontrolu epidemije u vrednosti od oko Medicinska oprema, namenjena prvenstveno suzbijanju epidemije, ali i lečenju pacijenata obolelih od infekcije izazvane korona virusom, uključuje 40 neinvazivnih respiratora za mehaničku ventilaciju pluća pacijenata teže obolelih od virusne infekcije, 20 monitora za praćenje vitalnih funkcija pacijenata, 30 infuzionih pumpi - uređaja za intravensku terapiju, pet prenosivih infracrvenih toplomera i šest termovizijskih kaciga za daljinsko očitavanje telesne temperature.

Medicinska sredstva iz donacije biće raspoređena u skladu sa potrebama sistema odbrane, vojnozdravstvenih ustanova, kao i potrebama svih zdravstvenih ustanova u prevenciji epidemije korona virusa u Republici Srbiji.

Predaji donacije prisustvovali su i pomoćnik ministra za politiku odbrane mr Milan Ranković i predstavnici Uprave za vojno zdravstvo.

Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva

Potpisan Protokol o donaciji UK Načelnik Uprave za vojno zdravstvo general-major dr sc. med. Uglješa Jovičić i izaslanik odbrane Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske pukovnik Nik Ilić potpisali su u Vojnomedicinskoj akademiji Protokol o donaciji medicinske opreme u vrednosti oko 1.800.000 dinara.

Donaciju je Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva uputilo Ministarstvu odbrane Republike Srbije u cilju sprečavanja i suzbijanja epidemije korona virusa u našoj zemlji.

Deo donirane opreme - dezinfekcioni tunel i 14 frižidera za bezbedno čuvanje lekova i medicinskih sredstava već je u upotrebi u sistemu odbrane, a danas je izvršena primopredaja 130 toplomera za daljinsko očitavanje telesne temperature. Zahvaljujući na vrednoj donaciji, general Jovičić istakao je dugogodišnje prijateljstvo dve zemlje koje je do sada mnogo puta potvrđeno. Kako je rekao, nesebična podrška u pravo vreme još jedan je dokaz da se uprkos teškoj situaciji u celom svetu saradnja između dve države nastavlja.

- Medicinska oprema od velike je pomoći svim našim pacijentima, ali i zdravstvenim radnicima. Najvažnije od svega, a to je ono za šta se mi svakodnevno borimo, je da će sredstva iz donacije posle epidemije moći da se koriste u vojnozdravstvenom sistemu i da će adekvatno služiti zdravstvenoj zaštiti svih naših pacijenata - rekao je general Jovičić.

Pukovnik Ilić istakao je da se bilateralna saradnja dve zemlje tokom epidemije korona virusa nastavila „na druge načine“.

- Ovo je pomoć u pravo vreme i sredstva koja smo danas donirali imaju dugotrajnu garanciju. Nadam se da ćemo ovako nastaviti i ojačati bilateralnu saradnju, jer će dve prijateljske vojske uvek naći način da sarađuju poručio je pukovnik Ilić.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Дарови Друштва лекара Војводине СЛД, поводом 100. броја часописа „Medici.com“

Калеидоскоп Припремила: Др Славица Жижић Борјановић, микробиолог

Л

екари Секције за хуманост, уметност и културу Друштва лекара Војводине СЛД заправо су из целе Србије. Често о њима читате и на страницама часописа „Medici.com“ различитим поводима. Позвала сам их да пошаљу своје уметничке радове да од њих сачинимо букет и пошаљемо за јубиларни 100. број. Јер уметност је старија од науке, а медицина јесте уметност. Ови лекари су са својим каријерама, резултатима, звањима и признањима учили и даље уче медицину али често „украду” од сна, шетње и доколице те за својим штафелајем, пред белим листом папира, иза објектива фотоапарата и у својим атељеима, који то заправо најчешће нису, сликају, вајају... стварају. Ређају речи у најлепши поредак сликајући њима песме, приче, стварајући звездани траг књижевности. Одазивају се за учешће на хуманитарним концертима, акцијама, изложбама показујући високу свест о значају тренутка при чему неки често заборављају на своје године и друге обавезе. Они су посвећени. Зато је лепо сарађивати са таквим „лекарским народом” јер умеју својим полетом и талентом да повуку и друге. И овога пута брзо су се одазвали позиву да дарују. Знају они „да је твоје само оно што другоме дарујеш” и беше им стало! Зато уживајте у њиховим радовима који говоре уместо њих. Можда је добар назив за овај букет калеидоскоп јер радови означавају одређено време, тренутак, и имају своју историју, а калеидоскоп је чаробна справа која о много чему говори. Позивам вас да кроз њега гледате и уживате. И ово ће некада бити историја у којој су лекари уметници од срца желели да учествују својим даровима, талентима.

54

ПАНОРАМА, др Славољуб Живановић (Београд)

СЕОСКА ПАНОРАМА, др Славољуб Живановић (Београд)

МАНАСТИР СТУДЕНИЦА, рађен опиљцима од оловака, др Живка Зубанов (Нови Сад)

ДЕВОЈКЕ, љуштика–омот од кукуруза, др Живка Зубанов (Нови Сад)

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ЧУВАРКУЋА, метал, др Бранислав Трифуновић (Лозница)

ГОЗБА, др Аница Жупунски (Нови Сад)

ЛИМЕНАРИЈА–РИБАРСКА ЛУКА, акварел, др Петар Пауновић (Зајечар)

ПЕЈЗАЖ, уље на платну, др Олга Лекић (Београд)

КАЛЕМЕГДАН, др Анка Станојчић (Београд)

РТ ПЕЈИЦЕ, др Аница Жупунски (Нови Сад)

ЛОКВАЊ, др Анка Станојчић (Београд)

ТАМО НЕГДЕ, уље на платну, др Олга Лекић (Београд)

ЈУТРО, метал, др Бранислав Трифуновић (Лозница)

КАНДИЛИЦА, акварел, др Петар Пауновић (Зајечар)

СИЦИЛИЈАНСКА СЕЛА, др Споменка Михић Симовић (Београд)

ДЈЕВОЈЧИЦА СА МЕДАЉОНОМ, Зорка 4, др Петар Пауновић (Зајечар). Нaграђена фотографија пре више деценија

55

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ЗА СВУ НАШУ НЕРОЂЕНУ ДЕЦУ, уље на платну, др Слађана Јовић (Београд) СИМОН И СИМОНИДА, уље на платну др Слађана Јовић (Београд) БАЛАНС, др Јована Кожокић (Кладово)

ТЕЖИНА, др Јована Кожокић (Кладово) ЉУБАВ ИСКЛЕСАНА У КАМЕНУ, др Јована Кожокић (Кладово)

ДОРАТ, цртеж др Олга Пантовић Вулићевић (Београд)

ТАЛАСИ, акрил на платну (флуидна техника) 120x80, 2019. др Емилија Антанасијевић (Београд)

ВАТРА, акрил на платну (флуидна техника) 120x80, 2019, др Емилија Антанасијевић (Београд)

ПОРТРЕТ ДЕВОЈКЕ, цртеж, др Олга Пантовић Вулићевић (Београд)

Део јунске изложбе 2020. у Галерији "Икар" Дома ваздухопловства у Земуну, др Ирене Лазић (Београд)

56

Z D R AV S T V O - S R B I J A

МАЈ У ПОЉУ, фотографија др Бојане Вуковић (Нови Сад)

СВЕЋА, водене боје на фотокартону, 32х32 цм 1973-2019, Љиљана Манин (Нови Сад)

ЉУБАВ И ВЕРА, уље на платну др Горднаа Јовин (Нови Сад)

АДА ХУЈА, др Олга Лекић (Београд)

ПРАТИОЦИ, змај, грифон, коњ, орао и месец Водене боје на картону, 24 цм х 27 цм 1973 – 2018, Љиљана Манин (Нови Сад)

СВИТАЊЕ, уље на платну др Гордана Јовин (Нови Сад) ЛЕПОТА И ЗДРАВЉЕ, др Аница Жупунски (Нови Сад)

ПЕЈЗАЖ, акварел др Олга Лекић (Београд)

ТАКО ДАЛЕКО А ТАКО БЛИЗУ, уље на платну др Гордана Јовин (Нови Сад)

ШТА ЈЕ ПОЧЕТАК? Уљани пастел на фотокартону, 27 цм х 33 цм, 1980 Љиљана Манин (Нови Сад)

57

Z D R AV S T V O - S R B I J A

З

а време рата деведесетих година као млад лекар радила сам на Oртопедској клиници Војномедицинске академије. Собе су биле препуне рањеника. Били су ту војници бивше ЈНА, добровољци различитих групација, лежали су ту и цивили рањени у ратним дејствима, али и понеки војник који се намерно повредио да би избегао пуцање у друге људе. Укратко, била је то скупина потпуно различитих личности које се никада не би среле у свакодневном животу, људи којима је била заједничка само бол. Страшне су биле године у којима се ратовало за сваку улицу и против свог комшије. Слушала сам приче о незамисливим злочинима. Питала сам се да ли рат мења људе или само открива право лице људи... јер тешко је схватити које су све ужасе људи спремни да учине другим људима у рату. „Знаш ли шта је најгоре када са фронта довезу камион пун рањеника, а ти си једини лекар?“, питао ме је колега који се управо вратио са ратишта. „Знаш да немаш времена да свима помогнеш. У тренутку треба да одлучиш коме ћеш помоћи. Треба да оцениш чије ране су толико тешке да неће преживети и помогнеш ономе ко има више шансе да преживи. И док збрињаваш рањене, извињаваш се у себи свакоме од њих и молиш Бога да не погрешиш.“ Сваког дана сам превијала преживеле и радовала се сваком зацељењу и изласку из болнице. Једно јутро, након превијања, ЗАРАЗА И емоције су Заразне, Као и вируси.

Др Хаџи Аца Кожокић, Кладово

Зарази ме, пријатељу, својим алтруизмом Па да и ја заразим друге.

Др Хаџи Аца Кожокић, Кладово









СВЕСНОСТ Понекад је болно Посматрати се у огледалу. Треба времена па да свесност Дође као награда сама по себи. Постао сам реалан Када сам разбио зачарани круг И машту заменио стварношћу. У свести је кључ, Самоисцељење је реалност. Радујем се што сам жив и присутан. Свакодневно испуњење ми доноси Др Хаџи Аца Кожокић, Кладово Свесно живљење.

58

Др Славица Милосављевић, Београд

Слушао сам Буку и галаму, Мишљења у себи. Сада слушам тишину Док говори. Музичком сфером Унутрашњег универзума Осећам то јединство Љубави

Увуци ме друже У весело расположење Па да и ја увучем друге.



спремала сам листе за отпуст у лекарској соби. Лекарска соба била је на средини дугачког ходника, између соба са рањеницима. „Како сте данас докторка?“ пренуо ме глас из ходника. На врата се здравом руком ослањао дугокоси младић превијеног грудног коша, рамена и руке. Могла сам да га замислим у рок-бенду са гитаром, никако са пушком у руци. Изгледао је као нежна лирска душа, а имао је у себи довољно храбрости да се добровољно пријави да брани огњишта својих сународника. Осмехнула сам се. „Хвала на питању, добро сам. Видим да се и ви данас осећате много боље!“ Махнуо ми је руком и наставио кроз ходник. Остала сам над листама, али са мислима које су одлутале. Шта ми је то овај пут било тако необично код младића којег сам познавала откад је хеликоптером довезен са ратишта у болницу? Никада за све ове недеље колико се опоравља није ни реч проговорио. Па опет, није само то разлог. Нешто је било другачије, потпуно другачије, као да се његово лице изменило. И тада ме је из размишљања тргнула спознаја – на његовом лицу први пут сам видела осмех. ГОВОР ТИШИНЕ

Зато ме, молим те, Зарази Осмехом Па да и ја Заразим друге.



Осмех

Сумирајући утиске и указујући на њихово мелемно дејство, ето нас и до могућег наслова овог мог записа о аутору: Аца Кожокић – Песник који уме „да изговори тишину“!

Адам Пуслојић













НИШТА СЕ НИЈЕ ДЕСИЛО... “Ништа се није десило, Само је пролазност махнула крилом, Ходамо блиски једно другом, А нема ничег чега је било…” Ово је мени најлепши део поеме „Два човека” коју је Јован Поповић написао у години мог рођења. Отац моје пријатељице, изузетни интелектуалац, с којим је био празник диванити, прави господин, обожавао је ту поему и мене је заразио. Тако смо се и поздрављали, ја бих рекла прву, он другу, ја трећу, он четврту строфу. Моја пријатељица оде у далеку земљу и замоли да помогнем ако загусти. И стигне њен тата једног дана с високом температуром и чудним боловима, у тешком стању. На ултразвуку у јетри виђена катастрофа, најсличнија раширеним метастазама рака. Обигравам, суфлирам колегама, он тоне. Нико се не одлучује на операцију, јер се очекује да умре на столу. Али чим ми тог јутра није одговорио на прву строфу песме, отрчала сам мом омиљеном

Z D R AV S T V O - S R B I J A

хирургу, довукла га, он решио да га оперише на мој и његов ризик. Операција претешка, једва прегурао, налаз: литар гноја у апсцесу јетре! Неколико дана био између оног и овог света. Кад је још био полусвестан, рече ми хирург да ме неће познати али, ипак, одосмо у визиту. Он дремка, блед и исцрпљен, а ја почнем: „Ништа се није десило…”. Он отвори очи: “Само је пролазност махнула крилом”... Мени сунце грану: „Ходамо блиски једно другом”... Широки осмех: „А нема ничег чега је било”. Свима у визити засузише очи, а хирург рече: ”Он ће живети 100 година!”. Песму смо понављали још много пута док није отишао у рајске пределе у солидној старости. Можда и сада некога горе поздравља са: „Ништа се није десило”.

(Прим. др Анка Станојчић, Београд, из књиге „Валцер“, 2009)













УСАМЉЕНА ГИТАРА Празно двориште, велика кућа, тишина и мирис босиљка. У топлој соби плачу прозори. Два дубока сува мајчина ока заплела се у жице на гитари што ћути у углу собе. На белим зидовима шарени постери а на њима ватрено сунце, лепе жене, музичари и гитаре. На столу фотографије у црном раму, са њих се мајци смеше једне младе очи. Волео је гитару, за двадесети рођендан добио пушку. Волео је топлину жене,у рову је телом својим грејао земљу и често се питао: Ко,где, зашто? Зашто моја гитара има жице у виду окидача? Волео је трештећу музику. Бубне опне су му пуцале од грмљавине. Често је из свог кревета гледао сунце на постеру.Нагазио је мину.Са светлошћу одлетео сунцу у загрљај. Понео је са собом необичну гитару и у џепу једну погужвану фотографију. Оставио је снове и младалачки занос да се други опијају. Прим. др Љиљана Митровић, специјалиста за болести плућа и туберкулозу - -Ниш









РАДОСТ ПЕСМЕ Волим јутро због сунца или тебе. Волим јутро због небеског ока или дечјег погледа Волим јутро због смрти таме или руменила дана. Сва јутра волим ал’ највише оно што роди се у светлости песме окупано.





Прим. др Љиљана Митровић, специјалиста за болести плућа и туберкулозу - -Ниш

ВЛАДИМИР Владимира сам упознала док сам стажирала у дечјој болници. Међу свом децом на чијим лицима се читала бол или страх због болести или радознали осмех након прездрављања пред полазак кући, издвајало се лице четворогодишњака који је седео у свом креветићу окруженом оградицом. Био је у соби са децом пред отпуст. Лице му је било безизражајно, тело опуштено, ручице ослоњене на душек. Док је мој долазак изазвао радозналост остале деце, Владимир није реаговао када сам ушла у собу. Можда је баш та његова безвољност изазвала моју пажњу. У току дана стално ме је пут наводио ка његовој соби и од све деце у својим болничким креветићима баш његов поглед сам тражила. Цео дан је остао у истом положају. Сутрадан сам за време визите успела да уловим његов поглед. И поразило ме је оно што сам видела у његовим очима. Један четворогодишњак не би смео да гледа незинтересовано и разочарано. Дечје очи морају да имају у себи искру весеља и радозналости. Чак и када су болесни. За време ручка, док су друга деца устајала из креветића држећи се за ограду ручицама и жељно ишчекујући оброк, Владимир је и даље седео. У његовој оградици није било играчака као код осталих. За време посете нико му није дошао. Остала деца су цичала од среће у наручју својих најдражих. Заинтересовала ме је његова прича. Сазнала сам да је већ месецима у болници. Када су га примили имао је упалу плућа и био у веома лошем стању. Неухрањен, вашке у коси и шуга, потпуно запуштен захтевао је посебну негу. Кад сам га упознала био је здрав, чист и окупан, спреман за повратак кући, али нико није долазио по њега. Тада сам постала свесна деце коју нема ко да врати кући. Родитељи их остављају у болници и месецима након што оздраве јер ту имају топао смештај и храну. Здравствено особље има разумевања за децу којој је у болници боље него код куће. Владимир је био један од њих. Био је треће дете у породици. Када је његов отац заволео Ромкињу, цела породица се ујединила да га одврати од ње. Младост и жар љубави победили су и Владимирови родитељи су се венчали. Добили су троје деце – Владимир је био најмлађи. Мајка је изненада и заувек напустила породицу када је Владимир напунио три године. Отац је након њеног одласка био потпуно поражен. Волео је своју жену која је без речи, без наговештаја, нестала. Дане је провео у бунилу не трезнећи се. А када је уминуо први бол, осврнуо се по својој кућици и угледао троје изгладнеле деце, шћућурене у углу. Отишао је и купио храну, закључао их у кући и отишао на посао. Како је троје мале деце проводило време чекајући оца да се врати кући и донесе нешто хране, тешко је и замислити. Трећег дана мог стажа Владимир је подигао поглед. Имао је прелепе црне крупне очи и мрвицу радозналости у њима. Четврти дан на лицу му се јављао смешак када ме је угледао. И тако је после неколико дана наша комуникација била на нивоу мог осмеха и његовог веселог израза лица. Устао би држећи се ручицама за оградицу и радосно поскакивао пратећи ме погледом док обилазим децу. Никада није проговорио. Нисам чула његов глас. Нисам га подигла у наручје и пољубила његову кратко ошишану косицу иако сам то желела. Али дан ми је почињао радовањем јер ћу видети Владимира. Стажирање се привело крају и ја сам напустила дечју болницу. Па, ипак, његов дечји лик остао је заувек урезан у мом сећању. И како старим све чешће се питам – када је отац дошао по њега? Како Владимир данас изгледа? Чиме се бави? Има ли своју породицу? И, надам се да је срећан. Др Славица Милосављевић, Београд

59

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ПОКУШАЈ ПОНОВНОГ СТВАРАЊА СВЕТА Сакупљам у чашу делиће разбијеног света. Оне крупније стављам у теглу. Нису ми потребна бурад. Свет је тако темељито здробљен да ће и најкрупнији комади стати у теглу од два килограма. Већ пуним милиониту чашу и стохиљадиту теглу, А још не назирем крај своме послу. Дунуо је снажан ветар, Преврнуо је све моје чаше и тегле Биле су од стакла. Разбиле су се у прампарчад. Због старих навика нисам користио пластику. Пропао је још један покушај поновног стварања света. Др сц. Лука Јоксимовић, Београд













И КАДА НИЈЕ И када моја рука у твојој није И када моје око не види твоје. И када се у срцу чежња крије, Кад усне твоје не љубе моје... И кад ме корак туђи превари И кад ми неки глас на твој заличи. Када ми дан планове поквари Па не знам дал’ сам на јави или у причи... И кад ми се чини да ноћ нема краја. И срце кад би ка теби да крене, Па од разума почне да се одваја... И кад си далеко, ту си уз мене... И није важно што не знам где си И да ли се уопште сетиш нас. И што си на некој другој адреси... Ипак бих, понекад, да ти чујем глас... Др Весна Секулић, Београд













КОСОВСКИ РЕКВИЈЕМ Свирче тужни, тихо поји, Густу маглу што се свила над Косовом мојим. Чудни дамар имам... више се не бојим, јер пред Творцем грешна, ја управо стојим. У скутима носим прегршт земље своје, и клечећи чекам да ослушнем Твоје, Речи спасења. У срцу ми спокој, мада не знам како, пред вратима Твојим некако је лако чекати на милост или казну праву, није више важно сачувати главу, већ једино душу. Зато ти се молим, још једино стихом исказати могу оно које волим. Подари ми још времена трена, да не уминем к`о сена под капом небеском, 60

већ да с последњим блеском изроним из душе своје, реквијем за вечно Косово моје.

Др Снежана Кецојевић Миљевић, Београд

Јесењи сутон, Штрпце, Славиша Реџић, 2018.













СОМБОРСКЕ РУЖЕ Сунчам се у башти. Топли зраци милују мене и десет црвених ружа. У мирисном сам прстену, а неуморни врабац, кос и гугутка цвркућу и певају. Ружу је засадила моја мама које нема већ пуних двадесет година. Изгледа ми да је време стало. Вратим се кући после два месеца. Ружа нема, али се пупољци назиру; ритам обнављања се показује, а он на дугој скали важи и за нас— од родитеља до деце – с колена на колено и тако вековима, док траје човечанство.

Академик Рајко Игић, Чикаго-Сомбор













АФОРИЗМИ Лекари радо читају књиге и часописе, ретко се претплаћују. Многи читају „Medici.com“ ако о њима лепо пише. Многе колеге имају добре идеје за часопис, само не знају да их напишу. Неке колеге сем рецепта никад ништа нису написали. Све чешће су у новинама слике лекара анфас и профил. Дуго је чекао да му се слика појави у новинама, напокон је није видео у читуљи. Лето је мучење за лекара, пола их је на одмору, а друга половина ради за њих. Кад власт хвали лекаре, народ болује. Да није епидемије. политичари никад не би свратили у болнице. Лако је бити лекар здравом селу, тамо лекаре зову на гозбе. Није ми јасно зашто младеж жели на медицину – има ту мазохизма. Ако још дође нека епидемија, порашће плате медицинарима. У недостатку кадрова, у невољи, и пензионисани лекари добродођу. Др Владимир Т. Јокановић

Награђена књига др Хаџи Аце Кожокић (Кладово)

Z D R AV S T V O - S R B I J A

О болничким и уметничким библиотекама утисак. Потражила сам на „Гуглу” детаље помало заборављене у мом сећању. „Карл Малден оставио је траг и у југословенској кинематографији. Глумећи у филму „Сутон” Горана Паскаљевића из 1982. године - то је била улога српског имигранта у САД, Марка Секуловића”. Др Олга Лекић, Београд

Поглед, др Олга Лекић, Београд

М

озаик медицинских комуникација „Medici.com“ од почетка (2018) прати акцију „Књигом у болнице” Секције за хуманост, уметност и културу Друштва лекара Војводине СЛД. Поклањање књига за болничке библиотеке остаје наш задати циљ и наша обавеза. Дајемо списак општих и специјалних болница –бања, института, клиничко-болничких центара и геријатријских домова којима смо до сада поклонили књиге. Пандемија нас није омела у науму да обогатимо списак са 11 нових болница у 2020. Пакети за још једну болницу у Војводини чекају да прођу летње ферије, а тренутно прикупљамо књиге за Гамзиградску бању. Биће то 42. одредиште! Као додатак овом приказу до сада учињеног доносимо запажање др Олге Лекић, спец. физикалне медицине и балнеоклиматологије, сликара и фотографа из Младеновца (Београд), нашег дугогодишњег и често награђиваног члана. О њој смо писали на страницама часописа. Оштро око фотографа и сликара „забележило” је једну хуману причу. Др Славица Жижић Борјановић, координатор акције „Књигом у болнице”

О Карлу Малдену Шетајући пре недељу дана у центру града, поглед ми је био „прикован” за фигуру, тачније споменик Карлу Малдену, постављен испред нове зграде Кинотеке. Ову иницијативу покренули су Ден Тана и Зубин Мехта. Карл Малден је своју заоставштину предао Југословенској кинотеци која је и формирала легат који носи његово име. Много је тога написано о славном америчком глумцу Карлу Малдену, рођеном као Младен Секулић – најпознатијем холивудском Србину. Сетила сам се једне његове сјајне улоге у филму „Сутон” која је на мене оставила јак

10. Општа болница Врање 11. Општа болница Лозница 12. Општа болница Ваљево 13. Општа болница Краљево 14. Општа болница Зајечар 15. Општа болница Бор 16. Општа болница Пожаревац 17. Општа болница Крушевац 18. Општа болница Чачак 19. Здравствени центар Ужице, Одељење у Новој Вароши – стационар ДЗ Нова Варош 20. Геронтолошки центар „Оаза” Нови Сад

2019.

21. Геронтолошки центар Ново насеље Нови Сад 22. Геронтолошки центар Београд – Дом Вождовац 23. Здравствени центар Ужице, Одељење у Пријепољу – Општа болница Пријепоље 24. Здравствени центар Ужице, Одељење у Прибоју – Општа болница Прибој 25. Здравствени центар Ужице, Одељење у Бајиној Башти – стационар ДЗ Бајина Башта 26. Здравствени центар Ужице, Одељење у Пожеги – стационар ДЗ Пожега 27. Здравствени центар Ужице, Одељење у Сјеници–стационар ДЗ Сјеница 28. Специјална болница за рехабилитацију Русанда 29. Општа болница Панчево

2020. Књига „Ликови знаменитих лекара у вајарском опусу др Владимира Јокановића” (Нови Сад, 2020.)

Акција „Књигом у болнице” 2018.

1. КБЦ „Др Драгиша Мишовић” Клиника за психијатрију– Дневна болница 2. КБЦ „Др Драгиша Мишовић” –Дечје плућно одељење 3. Институт за онкологију Војводине, Сремска Каменица 4. Институт „Нишка бања” 5. Специјална болница за рехабилитацију Ивањица 6. Специјална болница „Меркур” Врњачка бања 7. Специјална болница за унутрашње болести Врњачка бања 8. Специјална болница за рехабилитацију „Буковичка бања” Аранђеловац 9. Специјална болница за рехабилитацију Бања Кањижа

30. Здравствени центар Ужице, Одељење у Прибоју – Прибојска бања у Општој болници Прибој 31. Специјална болница за рехабилитацију Сијаринска бања, „Гејзер” 32. Општа болница Сента 33. Општа болница Петровац на Млави 34. Општа болница Параћин 35. Општа болница Ћуприја 36. Општа болница Мајданпек 37. Стационар Гуча ДЗ Лучани 38. Општа болница Лесковац 39. Општа болница Аранђеловац 40. Општа болница Кладово

Општа болница Параћин

61

Saveti lekara

Postoji li bezbedan odmor u leto 2020?

Navika da leti odlazimo na odmor nastala je kod nas u ranom detinjstvu. Da li se možemo odvići od letovanja zbog straha od bolesti, ili poštujući savete lekara? Naravno da možemo, ali ne moramo!

V

rnjačka Banja, 30. jula 2020. godine – Poremećaj uobičajenog načina života i informacije o posledicama pandemije proizveli su kod nas strah, a jedini način da se zadrže dobre navike i izbegne stres je život uz poštovanje nauke i struke. Gde je tu letovanje i odmor? Iz Vrnjačke Banje poručuju da je neskromno reći da je odmor kod njih bezbedniji, nego da građani ostanu kod svojih kuća.

da budu kooperativni“, nastavlja dr Stanojević. “Striktno se primenjuju bezbednosne procedure i SVAKOG GOSTA TESTIRAMO, a eventualne asimptomatske slučejeve vraćamo u sistem zdravstvene zaštite u mesto iz kojeg je došao.”

Ne možemo se ponašati kao da se ništa ne događa, ali možemo mirno i racionalno uzeti u obzir sve činjenice, slušati stručnjake i nastaviti živeti bezbedno.

„Sa medicinskog aspekta, letovanje nije samo navika, već i neophodnost”, kaže dr sc. med. Dejan Stanojević, direktor SB “Merkur”.

“Dvonedeljno odsustvo od kuće nije samo subjektivni osećaj isključenosti iz strestnog okruženja, već vrlo realni zdravstveni benefit tokom boravka u prirodi. Šetnja prostranim banjskim parkovima na bezbednom rastojanju od drugih prolaznika i tretmani lekovitim vodama, savršeni su za zdravlje i odmor”.

Od početka širenja virusa Covid-19 i naučnih saznanja o prenošenju s osobe na osobu, usledili su brojni apeli stručnjaka o nošenju maski i rukavica i mnogi su prihvatili nove modele ponašanja. Ipak, ostaje dilema da li je poštovanje procedura dovoljno za minimalni rizik od zaraze. „Mi u ‘Merkuru’ imamo ljude koji su se školovali da bezbedno vode goste kroz ovu situaciju, a na gostima je samo

Znači, za sve one koji imaju poteškoća da se nose s ovom situacijom, imaju osećaj straha od putovanja ili letovanja u doba korone, savetujemo da, IPAK, nastave život normalno, da odu na letovanje i obnove energiju… ALI NA NAJBEZBEDNIJI NAČIN, kako bi imali i kvalitetni odmor i sačuvali svoje fizičko zdravlje.

Promena mesta boravka je jedna od osnovnih ljudskih potreba – u prilog jačine ljudske želje i potrebe za putovanjem govori činjenica da je nakon ogromne krize - katastrofalnog cunamija u Japanu, u martu 2011. godine, uz pad broja inostranih turista za oko 62% , već nakon godinu dana turistički promet vraćen na raniji obim. Bezbednosne mere i visok nivo zaštite bili su novi sastavni deo svih turističkih protokola – i ljudi su nastavili da uživaju u turističkim putovanjima.

Specijalna bolnica za lečenje i rehabilitaciju “Merkur” Bojana Beljić, master ing. organizacionih nauka, PR i referent marketinga http://www.vrnjcispa.rs

62

GODINA IX BROJ 94.

AVGUST 2020.

65

N M K

Odbor za kardiovaskularnu patologiju Srpske akademije nauka i umetnosti1 Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu i KBC „Bežanijska Kosa“2 Uredništvo časopisa „Medici.com“ (Banjaluka, Republika Srpska)3

OSOBINE VIRUSA BOLEST ZBOG EBOLA VIRUSA (EBOLA HEMORAGIČNA GROZNICA) – JEDNA OD NAJSMRTONOSNIJIH BOLESTI ČOVEČANSTVA (Opšti pregled) Vladimir Kanjuh1, Snežana Kanjuh1, Marija Zdravković2, Momir Pušac3

V

irusi1-4 (lat. virus = otrov, ali naziv ne odgovara suštini pojma) su najmanji (20 – 600 nm u prečniku) i najjednostavniji mikroorganizmi. Prolaze kroz bakterijske filtere i mogu se videti tek elektronskim mikroskopom. Sadrže dvostruki lanac DNK ili jedan lanac RNK (nikada oba lanca), koji su okruženi proteinskim ili proteinsko-lipidnim omotačem.

Nemaju enzime i ćelijske organele. Ne mogu da sami stvaraju energiju i sintetišu proteine. Da bi se reprodukovali moraju da uđu u ćeliju i da koriste njenu mašineriju. Njihov genom ima samo informaciju šta treba da se izgradi sredstvima i materijalima ćelije kako bi se stvorile nove virusne čestice. Virusi se, dakle, razmnožavaju od svoje nukleinske kiseline, a ne deobom kao bakterije. Oni su obligatni intracelularni paraziti.

Po svojoj strukturi, virusi se razlikuju od ćelija prokariota i eukariota, tj. ćelija bez ili sa jedrom. Izvan ćelija, virusi su potpuno inertni. Genomi mnogih virusa su pročitani i obznanjeni naučnoj javnosti. Danas se mogu modifikovati genetskim inženjeringom („novi virusi iz laboratorije“) jer je čovek počeo „da se igra Boga“, ubrzava evoluciju virusa, što može biti dobro ali i jako štetno zbog mogućnosti bioterorizma.

Napadaju životinje, ljude, biljke, bakterije (bakteriofagi). Mogu da oštete i ubiju ćeliju (citocidno dejstvo) ili da žive manje - više u koegzistenciji i simbiozi sa ćelijom. Virusi mogu da doprinesu malignoj alteraciji ćelije (Rous-ov sarkom kokoši5); da unesu u ćeliju kancerske gene „ukradene“ prilikom ranijeg boravka u nekoj drugoj ćeliji5; onkogeni virusi su mnogi DNK i RNK retrovirusi5,6.

Izazivaju najsmrtonosnija oboljenja (ebola, velike boginje7, AIDS8-13, itd.) ili blage bolesti. Nekad postoje samo vironoše.

Smrtnost od ebola virusa je bila 25 – 90%.

U poslednjoj epidemiji velikih boginja u Jugoslaviji, 1972, zarazilo se 175 ljudi a 66

Examiner. com/Getty images

Sl./Fig. 1. Ebola virus – kao mikroskopski izvijugani filament.

Ebola virus – like microscopic coiled filament.

Virology Blog 2020.

Vincent Recaniello

Sl./Fig. 2. Detalji strukture i organizacije viriona Ebola virusa (jedan lanac RNK u proteinskom omotaču) i izlaženje RNK genoma iz omotača (i ulazak u ćeliju).

Details of the structure and organization of Ebola virus virion (a single strand of RNA in the protein coat) and the release of the RNA genome from the coat (entering into the cell).

N M K

Suliver. Sustainability and Lovelihood Research Organization Sl./Fig. 3. Poređenje: Levo: Ebola virus kao izuvijani mikroskopski filament sa granama i Desno: Sars-CoV-2 uzročnik COVID-19 kao okrugle loptice sa produžecima na površini - tako da sve liči na krunu.

Comparison: Left: Ebola virus as a twisted microscopic filament with branches and Right: SarsCoV-2 causative agent of COVID-19 as round balls with extensions on the surface - so that everything looks like a crown.

umrlo 35, ali je 18 miliona Jugoslovena vakcinisano i epidemija je zaustavljena za dva meseca7.

Zaraznost virusa varira. Najveća je kod morbila, ebole, gripa14 i sadašnjeg SARSCoV-2 izazivača COVID-1915.

Još nisu pronađeni efikasni lekovi protiv virusa. Međutim, postoje vakcine za prevenciju izvesnih virusnih infekcija (koje, nažalost, postaju bezvredne ako se virus dovoljno promeni – mutira).Virusi, manje ili više, često mutiraju (naročito virus gripa), tj. menjaju delove svog genoma. Ova promena je najčešće beznačajna ili nekorisna za virus, ali nekada može da ga ubije ili, suprotno, da mu poveća zaraznost i/ ili smrtnost.

Virus Ebole je probio barijeru vrste i od raznih životinja prešao na čoveka koji je onda zaražavao druge ljude.

Bolest se prvi put pojavila 1976. na dva mesta u Africi: Južni Sudan i Demokratska Republika Kongo u selu Yambuku, uz reku Ebola (otuda ime Ebola), gde je virus prvi put izolovan. Nove epidemije su se pojavi-

le 2014 – 2016. u zapadnoj Africi (Gvineja → Sijera Leone i Liberija) i 2018 – 2019. u istočnom delu Demokratske Republike Kongo. Energičnom i brzom reakcijom SZO sve ove epidemije su lokalizovane i zaustavljene. Pojedinačni slučajevi Ebole importovani i registrovani su i izvan Afrike u Evropi, Americi, Aziji.

Karakteristike Ebola virusa. Spada u familiju Filoviridae (sa šest vrsta). „Filo“ = mikroskopski filament jer tako izgleda (Sl. 1 – 4). Ebola virus je linearan, nesegmentiran, izgleda kao mikroskopska filamentozna partikula, izvijena i sa granama, kao „pastirski štap“. Sadrži jedan lanac RNK kao genom u proteinskom omotaču.

Ebola virusu je sličan Marburgvirus (Sl. 5) koji je bio zarazio osoblje u nemačkom gradu Marburgu, koje se staralo oko uvezenih (ali zaraženih) majmuna.

Interesantno je da su u našem Institutu za serume i vakcine na Torlaku u Beogradu uvezeni takvi (zaraženi) majmuni, koji su bili potrebni za proizvodnju naše poliovakcine (jer se virusi uspešno odgajaju u kulturi ćelija bubrega majmuna23). Veterinar Instituta dr Ž.S. se zarazio Marburgviru-

∗ ∗ ∗ Bolest zbog Ebola virusa (Ebola virus disease - EVD) ili Ebola hemoragična groznica (Ebola haemorrhagic fever)16-20 Jedna je od najsmrtonosnijih bolesti čovečanstva (smrtnost se u dosadašnjim epidemijama kretala od 25% do 90%!) i poredi se sa velikim boginjama i antraksom. Zbog povišene temperature i groznice, uz nekontrolisana spoljašnja i unutrašnja krvavljenja, spada u hemoragične groznice.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO = WHO), pored hemoragičnih groznica zbog Ebole i Marburgvirusa (Filoviridae), postoje još tri familije virusa (sa oko 30 RNK virusa) koje izazivaju hemoragičnu groznicu. Arenaviridae: Lassa fever, Junin, Mechupo; Bunuaviridae: Crimean – Congo haemorrhagic fever, Rift valley fever, Haantan haemorrhagic fevers; i Flaviviridae: Yellow fever, Dengue, Omsk haemorrhagic fever i Kyasamur forest disease.

Sl./Fig. 4. Ulaz i izlaz Ebola virusa iz ćelije: 1 Ljudska ćelija sa jedrom. Ebola virus se dodiruje sa pokrovnim ćelijama respiratornog trakta, očima ili telesnim šupljinama; 2 Virusni genetski sadržaj se oslobađa i ulazi u ćeliju; 3 Genetski materijal preuzima ćelijsku mašineriju da bi se replikovao; 4 Stvorene su nove kopije virusa i vraćene natrag izvan ćelije u sistem.

67

N M K

Scincephotolibrary 2020.

Sl./Fig. 5. Marburgvirus uzročnik Marburgove hemoragične groznice. Štapići u obliku slova U ili broja 6. Jedan lanac RNK (genom virusa) je u proteinskom omotaču.

Marburgvirus causes Marburg hemorrhagic fever. Sticks in the shape of the letter U or number 6. One strand of RNA (virus genome) is in the protein coat.

som. Bio je hospitalizovan na našoj Infektivnoj klinici u Beogradu i, srećom, ličnim zalaganjem akademika Koste Todorovića, ipak, ostao živ.

Izvor i način zaražavanja virusom Ebole. Prirodni rezervoar Ebola virusa je slepi miš koji se hrani voćem – Fruit-eating Bat (Sl. 6). On zaražava šimpanze, gorile, druge majmune, šumske antilope i bodljikavo prase (Sl. 7). Čovek se zaražava od ovih životinja ili direktno od pomenutog slepog miša kontaktom sa njima (živim ili mrtvim), sa njihovom krvlju, sekretima i telesnim tečnostima i ako jede njihovo sveže meso, odn. nedovoljno kuvano (Sl. 8). Zaraza se sa čoveka na čoveka prenosi direktnim kontaktom preko povređene kože, sluzokoža, krvi ili telesnih tečnosti

obolelog, fecesom, povraćenim sadržajem, pljuvačkom, urinom, znojem. Zaraza se prenosi i preko umrlog bolesnika i tokom njegove sahrane ako se leš dodiruje ili kupa. Virus može postojati i u mleku dojilja kao i u spermi, tj. može se dobiti seksualnim odnosom. Mleko i spermu treba testirati. Seksualni odnosi se dozvoljavaju tek posle dva negativna nalaza na virus Ebole. Takođe, zaražavanje je i preko predmeta obolele osobe i kontaminiranog okruženja. Naročito je često kod lečenja bolesnika (zdravstveni radnici) i brige o njemu i oko njegove sahrane u smrtnom slučaju. Dok ima virusa u krvi bolesnik je zarazan. Virus se, dakle, ne nalazi u vodi i vazduhu. Deca i mladi su relativno pošteđeni od Ebole, ali je to možda zbog

Belayneh Kefale

Sl./Fig. 6. U ruci istraživača: slepi miš koji se hrani voćem (lubenica) je prirodni rezervoar Ebola virusa.

In the researcher’s hand: a fruit-eating bat (watermelon) is a natural reservoir of the Ebola virus.

68

toga što ređe dolaze u kontakt sa zaraženim materijalom.

Inkubacija traje 2 – 21 a najčešće 8 – 10 dana.

Virus Ebole se dokazuje iz oralne tečnosti ili krvi putem nalaza: Odgovarajućih antitela ili antigena, RT–PCR reakcijom (Reverse transcriptase polymerase chain rection), elektronskom mikroskopijom i nalazom virusa u kulturi ćelija.

Etio-patogeneza Ebole. Virus dospeva u ljudski organizam kroz povređenu kožu i sluzokože (oči, nos, usta), preko zaražene hrane, majčinim mlekom, seksualnim odnosom preko sperme. Prodire u krv dovodeći do viremije. Virus napada: imunski sistem („imunska paraliza“), tj. makrofage i dendritične ćelije. Zatim, endotelne ćelije, parenhimne ćelije, naročito jetre i bubrega, dovodeći do likvefakcije ovih organa. Nekad je i multiorgansko oboljenje sa šokom. Dolazi do ekstremnog gubitka tečnosti sa dehidratacijom i sniženjem krvnog pritiska. Zbog poremećaja u zgrušavanju krvi dolazi do nekontrolisanog spoljašnjeg i unutrašnjeg krvavljenja.

Simptomatologija bolesti zbog Ebola virusa je prikazana na Sl. 9-11.

Lečenje. Ne postoji lek protiv Ebola i Marburgvirusa. Primenjuju se eksperimentalni lekovi. Terapija je simptomatska.

Najvažnija je hidratacija bolesnika i borba protiv niskog krvnog pritiska i sekundarne infekcije.

Srećom, napravljene su efikasne vakcine (ruska i američka) koje su primenjene u Gvineji i Demokratskoj Republici Kongo.

Posledice preležane Ebole. Virus može da perzistira u spermi, tečnostima u vezi sa trudnoćom i drugim telesnim tečnostima, majčinom mleku i u imuno-privilegovanim mestima: testisi, unutrašnjost oka, centralni nervni sistem, placenta, amnionska tečnost i fetus.

Takođe, perzistiraju umor, mišićni bolovi, problemi vida, bol u želucu.

Pitanje obdukcija umrlih od Ebole.21,22 SZO je zabranila obdukcije kako bi se smanjio stepen zaražavanja!? Isto je to učinila (uslovno, ako ne postoje uslovi za bezbedan rad) i u slučaju SARS-CoV-2 koji izaziva COVID-19. Srećom, u ovom drugom slučaju, nisu je poslušali patolozi Italije, Nemačke, SAD i drugi. Smatramo da je to nenaučni korak SZO i velika greška jer se samo obdukcijom uz sledujuću histopatologiju može precizno i najtačnije odrediti osnovno oboljenje („zbog ili sa COVID-19“) kao i suštinske i manje važne morfološke lezije u svim organima, uzrok smrti i direktna dijagnostika virusnih čestica elektronskom mikroskopijom.

N M K

Board on Cardiovascular Pathology of Serbian Academy of Sciences and Arts1 School of Medicine, University of Belgrade and Clinical Hospital Center “Bežanijska Kosa”2 Editorial Board of the Journal Medici.com (Banjaluka, Republic of Srpska)3

THE CHARACTERISTICS OF VIRUSES. DISEASE DUE TO EBOLA VIRUS (EBOLA HEMORRHAGIC FEVER) - ONE OF THE MOST DEADLY DISEASES OF HUMANITY (General review) Vladimir Kanjuh1, Snežana Kanjuh1, Marija Zdravković2, Momir Pušac3

V

iruses 1-4 (lat. Virus = poison, but the name does not correspond to the essence of the term) are the smallest (20 - 600 nm in diameter) and the simplest microorganisms. They pass through bacterial filters and can only be seen with an electron microscope. They contain a double strand of DNA or a single strand of RNA (never both strands), which are surrounded by a protein or protein - lipid envelope.

They do not have enzymes and cellular organelles. They cannot create energy and synthesize proteins on their own. In order to reproduce, they must enter the cell and use its machinery. Their genome only has information about what needs to be built with the means and materials of the cell in order to create new viral particles. Viruses, therefore, multiply from their nucleic acid and not by division like bacteria. They are obligate intracellular parasites.

According to their structure, viruses differ from prokaryotic and eukaryotic cells, ie. cell without or with nucleus. Outside the cells, the viruses are completely inert. The genomes of many viruses have been read and disclosed to the scientific public. Today, they can be modified by genetic engineering (“new viruses from the laboratory”) because man began to “play as a God”, accelerating the evolution of the virus, which can be good but also very harmful due to the possibility of bioterrorism.

They attack animals, humans, plants, bacteria (bacteriophages). They can damage and kill the cell (cytocidal action) or live less - more in coexistence and symbiosis with the cell. Viruses can contribute to malignant cell alteration (Rous’s chicken sarcoma5); to introduce into the cell the cancer genes “stolen” during an earlier stay in another cell5; oncogenic viruses are many DNA and RNA retroviruses.5,6 They cause the most deadly diseases (Ebola, smallpox7, AIDS8-13, etc.) or mild diseases.

Sometimes, people carry the viruses without illness. Ebola virus mortality was 25-90%.

In the last smallpox epidemic in Yugoslavia

Researchgate.net, 2020.

Sl./Fig. 7. Prenošenje Ebola virusa od prirodnog rezervoara – slepog miša koji se hrani voćem, preko šimpanza, gorile, rovčice i odrasle duiker antilope (i direktno) na čoveka. Zatim, sa čoveka na druge ljude. Target ćelije kod infekcije Ebola virusom su najviše: hepatociti, endotelne ćelije, fagociti.

Getty image, 2020.

Sl./Fig. 8. Upozorenje na francuskom jeziku u bivšim francuskim afričkim kolonijama: Pažnja Ebola. Nikada ne dodirujte i ne manipulišite sa mrtvim životinjama nađenim u šumi.

A warning in French in the former French African colonies: Attention to Ebola. Never touch or manipulate dead animals found in the forest.

in 1972, 175 people became infected and 35 died, but 18 million Yugoslavs were vaccinated and the epidemic was stopped in two months7.

The infectivity of the virus varies. It is greatest in measles, Ebola, influenza14 and the current SARS-CoV-2 cause of COVID-1915.

69

N M K

Liu J (ref.18)

Sl./Fig. 9. Simptomi Bolesti zbog Ebola virusa. Prva faza: glavobolja, groznica, bolno grlo, bolni mišići, ekstremna slabost. Druga faza: krvavljenje iz nosa, oštećena funkcija jetre, ospa, povraćanje, oštećena funkcija bubrega, dijareja, unutrašnje i spoljašnje krvavljenje.

Effective anti-virus drugs have yet to be found. However, there are vaccines for the prevention of certain viral infections (which, unfortunately, become worthless if the virus changes enough - mutate). Viruses less or more often mutate (especially the flu virus), ie. they change parts of their genome. This change is usually insignificant or useless for the virus, but sometimes it can kill it or, conversely, increase its infectivity and / or mortality.

∗ ∗ ∗ Ebola virus disease (EVD) or Ebola hemorrhagic fever16-20 It is one of the most deadly diseases of mankind (mortality in epidemics so far has ranged from 25% to 90%!). It is compared to smallpox and anthrax. Due to elevated temperature and fever, with uncontrolled external and internal bleeding, it belongs to hemorrhagic fevers.

Sl./Fig. 10. U kvadratu: Ebola virus i teritorije Afrike gde se Ebola bolest pojavila (ali je suzbijena). Hemoragična ospa po celom telu (primer ruke).

In the square: Ebola virus and territories of Africa where Ebola disease appeared (but was suppressed). Hemorrhagic rash all over the body (arm example).

70

According to the World Health Organization (WHO), in addition to hemorrhagic fevers due to Ebola and Marburgvirus (Filoviridae), there are three other families of viruses (with about 30 RNA viruses) that cause hemorrhagic fever. Arenaviridae: Lassa fever, Junin, Mechupo; Bunuaviridae: Crimean - Congo haemorrhagic fever, Rift valley fever, Haantan haemorrhagic fevers; and Flaviviridae: Yellow fever, Dengue, Omsk haemorrhagic fever and Kyasamur forest disease.

The Ebola virus broke through the species barrier and passed from various animals to humans, which then infected other people.

The disease first appeared in 1976 in two places in Africa: South Sudan and Democratic Republic of the Congo in the village Yambuku along the Ebola River (hence the name Ebola) where the virus was first isolated. New epidemics appeared in 2014-2016 in West Africa (Guinea → Sierra Leone and Liberia) and 2018-2019 in the eastern part of the Democratic Republic of Congo.

With an energetic and quick reaction of the WHO, all these epidemics were localized and stopped. Individual cases of Ebola virus disease have been imported and registered outside Africa in Europe, America and Asia.

Characteristics of the Ebola virus. It belongs to the family Filoviridae (with 6 species). “Philo” = microscopic filament, because it looks like this (Figs. 1 - 4). The Ebola virus is linear, unsegmented, and looks like a microscopic filamentous particle with curved and branches. It contains a single strand of RNA as a genome in a protein coat.

The Ebola virus is similar to the Marburgvirus (Fig. 5), which had infected staff in the German city of Marburg, who cared for imported (but infected) monkeys.

It is interesting that in our Institute for Serums and Vaccines on Torlak in Belgrade, such (infected) monkeys were also imported, which were necessary for the production of our polio vaccine (because viruses are successfully grown in the culture of monkey kidney cells23). Veterinarian of the Institute Dr. Ž.S. contracted Marburgvirus.

He was hospitalized at our Infectious Diseases Clinic in Belgrade and, fortunately, with the personal efforts of academician Kosta Todorović, he still survived.

Source and method of Ebola infection. The natural reservoir of the Ebola virus is a fruit-eating bat (Fig.6). It infects chimpanzees, gorillas, other monkeys, forest antelopes and prickly pigs (Fig. 7). Man becomes infected from these animals or directly from the mentioned bat by contact with them (living or dead), with their blood, secretions and body fluids, and if he eats their fresh meat, ie. undercooked (Fig.8).

N M K

loss with dehydration and lowering of blood pressure. Uncontrolled external and internal bleeding occurs due to blood clotting disorders.

The symptomatology of the Ebola disease is shown in Fig.9-11.

Sl./Fig. 11. Difuzna hemoragična ospa po koži bolesnika obolelog od Ebola virusa.

Diffuse hemorrhagic rash on the skin of a patient with Ebola virus.

The infection is transmitted from person to person by direct contact through injured skin, mucous membranes, blood or body fluids of the patient, feces, vomit, saliva, urine, sweat. Also from the deceased patient and during his burial if the corpse is touched or bathed. The virus can exist in breast milk as well as in semen, ie. it can be obtained through sexual intercourse. Milk and semen should be tested. Sexual intercourse is allowed only after two negative findings of semen on the Ebola virus. Also, the infection is through the objects of the infected person and the contaminated environment. It is especially common during the treatment of the patient by health workers and the care of him by its relatives, and during its funeral in the event of death. While there is a virus in the blood, the patient is contagious. The virus is not found in water or air. Children and young people are relatively spared from Ebola, but this may be because they are less likely to come into contact with infected material.

Incubation lasts 2 - 21 days and usually 8 - 10 days.

The Ebola virus is detected from oral fluid or blood by the findings of: Appropriate antibodies or antigens; RT-PCR (Reverse transcriptase polymerase chain reaction); electron microscopy; and virus detection in cell culture.

Etio-pathogenesis of Ebola. The virus enters the human body through injured skin and mucous membranes (eyes, nose, mouth), through infected food, breast milk, sexual intercourse through sperm. It penetrates the blood leading to viremia. Virus attack: immune system (“immune paralysis”), ie. macrophages and dendritic cells. Then, endothelial cells, parenchymal cells especially of the liver and kidneys, leading to the liquefaction of these organs. Sometimes it is a multi-organ disease with shock. There is extreme fluid

Treatment. There is no drug for Ebola and Marburgvirus. Experimental drugs are used. Therapy is symptomatic. The most important is the hydration of the patient and the fight against low blood pressure and secondary infection.

Fortunately, effective vaccines (Russian and American) have been made and used in Guinea and Democratic Republic of Congo.

Consequences of Ebola. The virus can persist in semen, pregnancy-related fluids and other body fluids, breast milk, and in immune-privileged sites: the testes, the inside of the eye, the central nervous system, the placenta, amniotic fluid, and the fetus.

Also, there is persistent fatigue, muscle aches, vision problems, stomach pain of the patients.

The issue of autopsies of Ebola deaths 21,22. WHO has banned autopsies in order to reduce the level of infection!?

It did the same (conditionally, if there are no conditions for safe work) in the case of SARS-CoV-2 causing COVID-19. Fortunately, in this second case, pathologists from Italy, Germany, USA and others did not listen to her. We believe that this is an unscientific step of the WHO and a big mistake because only an autopsy can accurately determine the underlying main disease (‘’due to or with COVID-19’’) as well as the cause of death and essential and less important morphological lesions in all organs, and direct diagnostics of virus particles by electron microscopy.

LITERATURA / REFERENCES

1. Jovanović T. Virusne infekcije. Srpska enciklopedija. Tom II. V – Všetečka. Izd. Matica srpska, SANU, Zavod za udžbenike, Novi Sad – Beograd 2013, str. 433 – 5.

2. Rusov Č. Virusne infekcije kod životinja. Ibid.

Str. 435.

3. Jovanović T. Virusologija. Ibid. Str. 435 – 7.

4. Jovanović T, Marković Lj. (ured.) Udžb. za stud. med. Virusologija. Bgd. 2008.

5. Kanjuh V., Ostojić M., Bojić M., Beleslin B.Conceptions about etio-pathogenesis of cancer and immortality of cancer cell at the transition to the next millennium. U posledipl.udžb.: Nedeljković SI, Kanjuh VI, Vukotić MR i sar. Kardiologija, Tom 2, Treće izdanje. Izd ‚‘Beograd‘‘.

Beograd, 2000; 2 (18.30):2336-41. Preštampano u knj. Kanjuh VI i sar. Morfološko-kliničke korelacije u kardiovaskularnim bolestima. SANU. Odbor za kardiovaskularnu patologiju.Izd. ’’Beograd’’. Beograd, 2001.

6. Stojković Lj., Keserović B., Kanjuh B., Stefanović Ž., Kanjuh V. Neke biološke karakteristike SV40 virusa i indukovanih tumora. Zbornik radova II kongresa kancerologa Jugoslavije. Prva knjiga (I. Eksperimentalni radovi). Vrnjačka

Banja, 1967: 157-73.

7. Kanjuh V., Simjanoski S. Velike boginje. Tom II. V – Všetečka. Izd. Matica Srpska, SANU, Zavod za udžbenike. Novi Sad – Beograd 2013., str. 210 – 1.

8. Rolović Z., Elezović I., Gotić M., Bujko M., Brkić S., Spužić I., Nikolić P., Brmbolić B., Jevtović Đ., Dožić S., Stevanović G., Kanjuh V. AIDS (sindrom stečenog nedostatka imuniteta) u hemofiliji. Povodom jednog slučaja. Bilten Hematol Transf, 1987; 15 (1-2): 71-83. Radi se o prvom slučaju AIDS-a u Srbiji potvrđenom obdukcijom.

9. Vuzevski V., Kanjuh V., Stolz E. Kapoši sarkom i Sida. Glas Odelj. Med. nauka SANU, 1998; CCCLXXXVI (knj. 45): 51–9 (+ 8 nepaginiranih strana sa 10 slika u boji).

10. Stevanović G., Kanjuh V., Šuvaković V., Rolović Z. Patološka histologija limfnih čvorova kod obolelih od sindroma stečenog gubitka imuniteta (AIDS) i perzistentne generalizovane limfadenopatije (PGL).Zbornik radova V kongresa patologa Jugoslavije sa međunarodnim učešćem.

Savez lekarskih društava Jugoslavije, Udruženje patologa Jugoslavije, Sekcija za patologiju Društva lekara Vojvodine. Sombor, 1987; str. 103.

11. Stevanović G., Kanjuh V., Rolović Z., Šuvaković V. Cryptococcal myocarditis in AIDS patient with disseminated cryptococcosis. Ibid, p. 561.

12. Stevanović G., Kanjuh V., Šuvaković V., Rolović Z. Patološko-histološke karakteristike limfnih čvorova u slučajevima perzistentne generalizovane limfadenopatije kod narkomana. Zbornik rezimea II jugoslovenske konferencije: SIDA – AIDS, str.64. Beograd, 1988.

13. Kanjuh V. Venerologija (uključujući SIDA AIDS). Srpska enciklopedija. Tom II. V – Všetečka. Izd. Matica srpska, SANU, Zavod za udžbenike. Novi Sad – Beograd 2013, str. 256 – 7.

14. Kanjuh V., Kanjuh S. Grip (Influenca). Srpska enciklopedija. Tom III. Knjiga 1. G – Demografski pregled. Izd. Matica srpska, SANU, Zavod za udžbenike. Novi Sad – Beograd, 2018., str.603.

15. Kanjuh V., Kanjuh S., Pušac M. SARS-CoV-2 → COVID-19. Uloga i doprinos patologa u istraživanju etiopatogeneze i patomorfološkog supstrata bolesti (obdukcija, histopatologija i elektronska mikroskopija). (X interaktivni edukativni kviz). // SARS-CoV-2→COVID-19.

The role and contribution of pathologists in the research of etio- pathogenesis and patho-morphological substrate of disease (autopsy, histopathology and electron microscopy). (X interactive educational quiz) (bilingual). Medici.com (Banjaluka, R Srpska) 2020; XVII (99):66 – 75.

16. WHO Ebola Response Team. Ebola virus disease in West Africa – The first 9 Months of the and Forward Projections. N Engl J Med 2014; 371:1481 – 95.

17. Raabea VN, Borcherta M. Infections control during filoviral hemmorrhagic fever outbreaks. J Glob Infect Dis. 2012; 4 (1): 69 – 74.

18. Liu J., president of Doctors without borders at the UN Special Briefing on 2 September 2014. on the Ebola Virus Disease.

19. West TE, von Saint André, von Arnim A. Clinical presentation and management of severe Ebola virus disease. Ann Amer Thorac Soc. 2014; 11 (9): 1341 – 50.

20. Ropstad KE, Tunbridge A. Ebola virus as a sexually transmitted infection. CurrOpin Infect Dis. 2015; 28 (1):83 – 5.

21. Kanjuh V., Lončar Z. Pledoaje za revitalizaciju kliničkih obdukcija. Prvi deo: Opšti pregled. Medici.com (Banjaluka, RS) 2019; XVI (96): 78-83.

22. Kanjuh V., Lončar Z. Pledoaje za revitalizaciju kliničkih obdukcija. Drugi deo: Broj obdukovanih u odnosu na broj umrlih bolesnika u zdravstvenim ustanovama i stepen (ne)saglasnosti kliničke i obdukcione dijagnoze 2001. u Beogradu i 2018. u Srbiji. Medici.com (Banjaluka, RS) 2020; XVII (97):82-7.

23. Kanjuh V, Kanjuh S. Dečija paraliza. Tom III. Knjiga 2. Izd. Matica Srpska, SANU, Zavod za udžbenike. Novi Sad – Beograd, 2020 (In Press).

71

H

N M K

ronična bol u donjem delu leđa je uzrok invaliditeta broj jedan u većini zemalja, jedan je od najčešćih razloga za propušteni posao u Sjedinjenim Američkim Državama (više od 253 milijarde dolara izgubljene zarade) i drugi najčešći razlog poseta lekaru.

U većini slučajeva bol u leđima povezan je sa degenerativnim promenama u kičmi i kičmenom disku. Degenerativna bolest diska rezultat je normalne izmene ili oštećenja jednog ili više intervertebralnih diskusa kičme, a koja uzrokuje bolove u leđima.

Za razliku od drugih tkiva u telu, kičmeni disk ima veoma nizak dotok krvi koji obezbeđuje potrebne hranjive materije i matične ćelije potrebne za regeneraciju.

Degeneracija intervertebralnog diska je složen i multifaktorski proces pod uticajem genetskih, bioloških i mehaničkih faktora. Kako degeneracija napreduje, produkcija upalnih molekula kao faktora nekroze tumora – α i interleukina raste. Kalcifikacija prednje ploče smanjuje protok hranjivih materija i inflamatorno okruženje ubrzavaja ćelijsku smrt unutar jezgra pulposusa. Nivo proteoglikana i drugih proteina vanćelijskog matriksa opada, što dovodi do isušivanja diska i progresivne nestabilnosti. Degeneracija IVDa smatra se jednim od glavnih uzroka nastanka bola u donjem delu leđa. Pored toga, degeneracija IVD-a doprinosi drugim patologijama diska kao što su hernija diska, spondilolisteza, stenoza spinalnog kanala ili sindrom fasetnog zgloba.

Iako postojeći hirurški tretmani omogućavaju bolje ublažavanje bola od nehirurških intervencija ne bave se biologijom degeneracije diska, naime, visokih proinflamatornih nivoa citokina ili urođenog gubitka ćelija nukleusa pulposusa. Pored toga, studije su pokazale da operacija može dovesti do povećanog biomehaničkog stresa i početka degenerativne kaskade susednih segmenata.

Među terapijama za lečenje degenerativnog oboljenja intervertebralnog diska, bioregenerativna ćelijska terapija je stekla popularnost jer poboljšava regenerativni potencijal diska, a istovremeno je i minimalno invazivna.

Pristup bioregenerativne ćelijske terapije ima za cilj lečenje upale diska i nervnih struktura inhibiranjem proizvodnje i lučenja citokina, rehidratacijom diska i obnavljanjem visine stimu72

Matične ćelije u lečenju degenerativnih oboljenja kičme

Dr sc. med. Nenad Živković, spec. neurohirurgije, naučni saradnik, Beograd

lacijom nativnih ćelija. Za regeneraciju IVD-a korišćene su različite vrste ćelija, uključujući ćelije diska, notohordalne ili matične ćelije. Mezenhimske matične ćelije (MSC) imaju imunomodulatorne funkcije i sposobnost diferencijacije u hrskavicu, pa se smatraju potencijalno idealnim ćelijskim izvorom za regeneraciju IVD-a.

Prethodne studije su pokazale da se MSC, izolovane iz koštane srži i masnog tkiva, mogu diferencirati u fenotip sličan mekom jedru. Eksperimenti sa kulturom MSC-a sa ćelijama pulposusa nukleusa pokazali su proliferaciju ćelija nukleusnih pulpoza i diferencijaciju MSC-a u hondrogene ćelije. Pokazano je da transplantirane matične ćelije obnavljaju normalno okruženje diska indukujući proizvodnju proteina izvanćelijskog matriksa i druge proteoglikane i kolagen tipa I i II. Suprotno tome, prijavljeno je formiranje osteofita implantacijom ćelija MSC-a.

Terapija matičnim ćelijama je inovativan način da se sakupe matične ćelije iz koštane srži ili masnih ćelija, obrade ih da bi se izolovale matične ćelije, a zatim pod fluoroskopskim vođenjem neurohirurg može precizno implantirati matične ćelije na željeni degenerativni disk.

Prečesto se pacijenti koji pate od degenerativne bolesti diska, ili bola u donjem delu leđa, nose sa bolom, traže upravljanje lekom, prepisuju im se opijatni lekovi ili se nude spinalna fuzija kao opcija lečenja.

Konzervativno lečenje bola je prilično jednostavno kratkotrajno rešenje i ima ogromne rizike u vezi sa opijatskom narkoticima. Vreme oporavka za minimalno invazivne postupke kičme je 4-6 nedelja, fuzija kičme je 3-6 meseci. Pacijenti često puta trpe bolove jer se plaše da dugo

N M K

ostanu bez posla, što rizikuje dalju degeneraciju.

Spinalnom fuzionom operacijom uklanja se intervertebralni disk, a susedni pršljenovi se „spajaju“ koštanim graftovima i / ili metalnim uređajima i pričvršćuju šrafovima. Spinalna fuzija na kičmi, koja je poželjna metoda za većinu lekara, veoma je invazivna i skupa procedura za pacijenta i ponekad dolazi sa lošim ishodima, a da ne spominjemo značajne rizike, dugo oporavljanje i verovatne recidive operacije.

Regenerativna terapija matičnim ćelijama za hronični bol u leđima je

proučavana i rezultati su pokazali smanjenje procenta spinalnih fuzija za 80 odsto kod pacijenata kojima je preporučena spinalna fuzija. Bol je takođe značajno smanjena i opšta funkcija pacijenta je poboljšana.

Terapija matičnim ćelijama je odlična alternativa minimalno invazivnim operacijama poput spinalne fuzije. Najmanje invazivne opcije, kao što je terapija matičnim ćelijama, koriste se malim probojem kože za pristup koštanoj srži, a zatim ubrizgavanjem matičnih ćelija iglom u disk. Pacijentima je ugodna lokalna anestezija, osećaju manje bola i vraćaju se

na posao znatno pre operacije spinalne fuzije.

Terapija matičnim ćelijama može biti efikasan tretman za mnoga degenerativna stanja kičme, uključujući hernirani disk, išijas i bol u donjem delu leđa. Ovaj manje invazivni postupak je isplativiji i smanjuje vreme oporavka pacijenata, brzo ih vraćajući bezbolnom načinu života bez dodatnog rizika od zavisnosti od opioida. Zavisnost od opioida postala je nacionalna epidemija koja u Sjedinjenim Američkim Državama dnevno ubije gotovo 100 ljudi dnevno. Regenerativna terapija matičnim ćelijama je inovativna lekovita opcija, koja koristi sopstvene matične ćelije tela iz koštane srži za lečenje diskogenih bolova u donjem delu leđa zbog degenerativnih bolesti diska ponovnim uvođenjem kako bi zapečatili i zacelili disk.

Minimalno invazivni postupak implementacije matičnih ćelija ima sledeće prednosti: -- U proceduri se koristi lokalna anestezija, -- Bez rezova, malo probijanje kroz kožu iglom, -- Minimalna bol i nelagodnost, -- Povratak poslu i aktivnom načinu života već 1. nedelje, -- Izaziva manje bolove i traume na leđnim mišićima, -- Značajno smanjenje troškova za pacijenta.

Nakon što konzervativne metode nisu uspele, endoskopska operacija kičme i regenerativna terapija matičnim ćelijama su alternativa spinalne fuzije. Lečenjem matičnim ćelijama mi, u stvari, pospešujemo naše telo da se samo izleči i regeneriše.

Terapija matičnim ćelijama, endoskopska operacija kičme i minimalno invazivna zamena veštačkog diska su procedure koje vraćaju pacijente u normalnu rutinu, uz minimalni bol i oporavak, tj. povratak kvaliteta života.

Dr sc. med. Nenad Živković je neurohirurg koji nudi regenerativnu terapiju matičnim ćelijama umesto operacije kičme, za određene odabrane pacijente, kako bi se olakšao hronični bol u donjem delu leđa, izazvan degenerativnim oboljenjem diska. Dr Živković se bavi minimalno invazivnim vodećim procedurama koje nude terapiju matičnim ćelijama, endoskopsku operaciju kičme i zamenu veštačkog diska - kao alternativu fuziji kičme, što smatra operacijom u poslednjem slučaju.

73

У

N M K

овом раду ћемо говорити о технолошким промјенама у Републици Српској, које се односе на стратешке документе, правно регулисање и примјену информационих и комуникационих технологија у медицини и здравству под називом телемедицина и мобилно здравство. Здравствене технологије подразумијевају и све здравствене методе и поступке који се могу користити у случају унапређења здравља људи, у превенцији, дијагностици и лијечењу болести и повреда и рехабилитацији, а обухватају све безбједне, квалитетне, ефикасне и ефективне лијекове, медицинска средства и медицинске процедуре.1 Развој науке, нових материјала и информационих технологија је одиграо пресудну улогу за побољшање услова живота, а посебно услова за пружање квалитетних здравствених услуга. Ове технологије, у правилу, своју прву примјену налазе у области медицине, односно здравствене заштите становништва. Улагање у здравље и нове технологије у здравственом сектору није потрошња већ инвестиција у развој друштва и подизање стандарда, али при томе не треба изгубити из вида њихову етичку димензију. Међутим, у условима експанзије и притиска за увођење савремених технологија долази до њихове некритичке употребе, па чак и злоупотребе, због чега је неопходно приступити потпуном правном регулисању ове материје у националном законодавству држава. За остварење овог циља у Републици Српској, као путоказ, служе стратешки документи Свјетске здравствене организације и Републике Српске те практична искуства појединих држава из окружења у овој области.

Стратегије развоја У најкраћем прегледу,најзначајнији елементи ових докумената садрже сљедеће: СЗО и документ Здравље 2020: Европски оквир политике подржава акције свих нивоа власти и друштва за здравље и благостање, поред осталог, говори и о томе да здравствени информациони системи и услуге морају да буду развијене у свим државама чланицама европског региона. Политика унапређења здравља становништва Републике Српске до 2020.

Правни аспект телемедицинских активности у Републици Српској Др правних наука, Недељко З. Милаковић

ким документима: Стратегији примарне здравствене заштите, Стратегији за секундарну и терцијарну здравствену заштиту у Републици Српској и Стратегији развоја е–здравства Републике Српске је истекао рок важења, иако многе активности у области увођења информационо комуникационе технологије нису завршене или су још у току.

Правно регулисање

године, у приоритетним правцима дјеловања не говори посебно о новим технологијама, али нису без значаја констатације дате у Анализи стања које гласе: ‘’Развој здравствене технологије у Европи и свијету је брз. Јавност има позитиван став према здравству базираном на напредним технологијама и захтијева брзо усвајање нових медицинских технологија. Доносиоци одлука у здравству су свјесни да је усвајање нових технологија потребно да би се удовољило захтјевима корисника услуга и остварила компетитивност на тржишту. Такође, они су свјесни и да је важно процијенити корисност и економску оправданост увођења тих технологија, јер се морају носити са растућим трошковима здравствене заштите и ради увођења медицинских технологија.’’2 Другим стратеш Министарство здравља и социјалне заштите, Политика унапређивања здравља становништва Републике Српске до 2020. године, 2

Закон о здравственој заштити, ‘’Службени гласник Републике Српске’’ бр.106/09 .

1

74

Закони који се односе на здравствену заштиту и здравствено осигурање те подзаконски акти треба да садрже правне норме за увођење и примјену телемедицине и мЗдравства у здравствени систем Републике Српске. Неформални облици пружања одређених телемедицинских услуга постоје и примјењују се у пракси. Посебно је то изражено у условима карантина, изолације и разних облика епидемије и пандемије. Стварање права подразумијева претварање одређених друштвених односа у правне односе јер је право основно средство државе за уређење друштвених односа који имају правну заштиту. Треба имати у виду да ће одређена правила створити и правна пракса, а послије та правила треба нормирати. Да би се добили одговори и објашњења о разлозима и циљевима због којих се предлаже доношење закона неопходно је приликом израде закона користити разне научне методе. Од тих метода се по значају за одређивање циљева и садржаја права могу издвојити компаративни, историјско-правни,социолошки, политички и аксиолошки метод.3 Бањалука, 2012, стр. 15. Жељко Мирјанић, Писање и доношење закона, Правни факултет универзитета у Бања-

3

N M K

У Закону о здравственој заштити Републике Српске4 дефинисане су нове технологије. Ради планирања, ефикасног управљања системом здравствене заштите, приступа се ефикаснијем пружању здравствених услуга и побољшању квалитета, као и прикупљању и обради података у вези са здравственим стањем становништва и функционисањем здравствене службе. Прикупљање и обраду здравствених информација организује и развија интегрисани здравствени информациони систем (у даљем тексту: ИЗИС). Програм рада, развоја и организације ИЗИС-а доноси надлежни министар на приједлог Фонда. Фонд обезбјеђује средства за финансирање и организовање ИЗИСа. Министар правилником прописује увођење и управљање здравственим технологијама, као и успостављање и одржавање базе података. Влада Републике Српске је донијела Уредбу о интегрисаном здравственом информационом систему 5. Овом уредбом уређује се начин организације, развоја и функционисања ИЗИС-а за који је задужен Фонд. Фонд оснива организациону јединицу за размјену здравствених података која представља централно мјесто ИЗИС-а те обавља генерисање, похрањивање и размјену података између свих установа и институција које користе ИЗИС. Организациона јединица за размјену здравствених података обавља сервисе, централизовано управљање регистрима и шифрарницима, обраду података те контролу приступа, поступања и коришћења података, а свим корисницима ИЗИС-а пружа стручну помоћ и подршку у коришћењу ИЗИС-а. ИЗИС се темељи на информационо-комуникационим технологијама, односно на расположивости комуникација и информација у систему здравствене заштите с циљем повезивања у јединствени информациони систем различитих учесника, локација, активности и процеса здравствене заштите. ИЗИС омогућава примјену и коришћење: електронских рецепата, електронских упутница, система електронског заказивања, електронских листа чекања, електронског подсјетника, електронску комуникацију са лабораторијским и радиолошким инлуци, Бањалука, 2014, стр. 167-170. Закон о здравственој заштити, ,,Службени гласник Републике Српске’’ бр. 106/09 и 44/15, чл. 120 а.

4

Уредба о интегрисаном здравственом информационом систему, ,,Службени гласник Републике Српске’’ бр.30/17.

формационим системима у здравственом систему у Републици Српској као и употребу електронских здравствених картица, идентификационих електронских картица здравствених радника и вођење електронског здравственог картона. Ова уредба ће се примјењивати до доношења новог Закона о здравственој заштити и Закона о здравственом осигурању. За успостављање система значајне су и ове активности у Републици Српској. Децембра 2007. године, Влада Републике Српске је основала Агенцију за информационо друштво Републике Српске, a усвојени су и сљедећи закони: Закон о електронском потпису Републике Српске, Закон о електронском документу Републике Српске и Закон о електронском пословању Републике Српске. Промјене у систему здравствене заштите, увођењем телемедицине i мЗдравства, треба да испуне три кључна циља: Осигурати доступност здравствене заштите, ограничити раст трошкова те побољшати квалитет здравствених услуга. Развојем информационих технологија расте и примјена телемедицине у здравственој дјелатности. У виртуелном свијету интернета могу се пронаћи многе телемедицинске услуге. Таква пракса је неформална, без правила, правне и друге заштите. Све то не представља уређен и друштвено афирмисан начин пружања здравствених услуга на даљину, да би се могле подвести под дјелатност телемедицине.6 Поред тога, телемедицина мора одговорити на претходно питање, да ли је то корисно и најбоље за пацијента, у духу етичких и хуманистичких опредјељења друштва. Међутим, да би се обезбиједила примјена телемедицине у пракси неопходно је, поред техничких претпоставки које су изузетно сложене и скупе, створити и правне претпоставке, тј. извршити њено правно регулисање и увођење у здравствени систем као дио здравствене дјелатности. Упоредно-правни преглед прописа о телемедицини у Републици Српској, Федерацији Босне и Херцеговине, Републици Србији и Републици Црној Гори показује да ова област још није правно регулисана. Изузетак је Република Хрватска чији начин организовања телемедицине може бити предмет анализе и практичне примјене, због сличног концепта здравственог система. Стварањем техничких претпоставки и увођењем

5

www.ekapija.com/new/602757/telemedicina, приступљено 15.01.2020.

6

ИЗИС-а у здравствени систем Републике Српске стварају се услови за правно регулисање, израду стандарда и примјену телемедицине и мЗдравства у пракси. На основу изложеног може се констатовати да постоје одређене техничке и правне претпоставке за наставак активности регулисања и увођења телемедицине у здравствени систем Републике Српске.

Закључна разматрања У Закону о здравственој заштити Републике Српске дефинисане су нове технологије, али не постоје правне норме и стандарди који регулишу телемедицину и мЗдравство. Већини стратешких докумената у Републици Српској истекао је период важења, иако одређене активности из субјективних и објективних разлога (финансијска средства ) нису извршене. Потребно је донијети нови стратешки документ како би се сагледало постојеће стање и утврдили циљеви, обавезе и приоритетне активности за наредни период. Одређени облици примјене неформалног пружања телемедицинских услуга, најчешће се то односи на телеконсултације и телеедукацију, не могу бити замјена за системска рјешења и правну заштиту. Имајући у виду правни оквир здравственог система Републике Српске потребно је размотрити приједлог да се законом дефинише телемедицина и мЗдравство као дио здравствене дјелатности која се обавља на примарном, секундарном и терцијарном нивоу здравствене заштите, прописати обавезе Министарства здравља и социјалне заштите и Фонда здравственог осигурања за успостављање система телемедицине те дефинисати услове за обављање ове дјелатности у форми самосталног професионалног занимања. Такође, подзаконским актима треба регулисати услове, организацију и начин обављања телемедицине и мЗдравства,прописати стандарде и методе рада у области телемедицине и мЗдравства те утврдити организацију и техничке стандарде за повезивање у здравствено комуникациону инфраструктуру и друго. Значај обраде ове теме може допринијети потпунијем сагледавању ове области да би се доношењем нових закона унаприједио правни оквир његовог регулисања и омогућила непосредна примјена телемедицинских услуга у здравственом систему Републике Српске, у складу са међународним документима, праксом држава у окружењу и шире.

75

N M K

P

-

s t r u č n i

s k u p o v i

rvobitno planiran za kraj marta ove godine u prijestonici Španije, 28. evropski psihijatrijski kongres je, u skladu sa naglim razvojem pandemije virusom SARS-Cov-2 (COVID-19), odgođen za period 4 – 7. jul 2020. godine.

U sklopu sveobuhvatnih preporuka vezanih za prevenciju COVID-19, organizatori (Evropska psihijatrijska asocijacija i Špansko psihijatrijsko društvo) su se prilagodili “novoj normalnosti” i, ne želeći uskratiti stručnu javnost pripremljenim Naučnim programom, organizovali i održali ovaj izvanredan događaj u virtuelnom izdanju.

Prvobitna glavna tema Kongresa “The Shared Heritage” proširena je i na aktuelnu svjetsku epidemiološku situaciju te su posebni segmenti Programa kreirani, vezani za COVID-19, kada se na tematskim sesijama (Evropski forum, sesije mladih psihijatara, specijalizovani KME kursevi, simpozijumi i Presidential simpozijumi) naglasila uloga psihijatara i drugih stručnjaka iz oblasti zaštite mentalnog zdravlja u sanaciji aktuelnih poteškoća stanovništva i medicinskih profesionalaca u podnošenju i iznošenju sa globalnom krizom zdravlja, ali i socijalnih determinanti, konsekventnih aktuelnim prilikama u svim evropskim zemljama i širom svijeta u različitom stepenu i karakteristikama. Opšti zaključak je da se profesionalna psihijatrijska zajednica mora kontinuirano involvirati u podršku, prevenciju, intervencije i tretman svih osoba podjednako i što ranije, koristeći, kada je god to moguće, prednosti modernih tehnologija, ali ne zanemarujući i direktne “face to face” susrete, uz poštovanje svih preventivnih mjera. Izazovi koje će pandemija donijeti trebalo bi da se dočekaju što spremnije, uz napomenu da su i profesionalci iz oblasti zaštite mentalnog zdravlja dužni da vode brigu o vlastitom mentalnom zdravlju.

S druge strane, na Kongresu su prezentovane i aktuelne naučne informacije sa fokusom na razvoj novih pristupa prema osobama sa shizofrenijom (precision psychiatry, person centered), dat je naglasak na kontinuitetu prevencije i ranih intervencija kod osoba sa depresivnim i drugim afektivnim poremećajima radi što većeg broja pravovremeno tretiranih i izliječenih pacijenata te značaj međunarodne saradnje u istraživanjima koja obuhvataju prevenciju suicida i suicidalnih ponašanja. Takođe, oblast dječje i adolescentne psihijatrije je postavljena kao jedna od prioritetnih, sa posebnim osvrtom na pristupe 76

Evropski psihijatrijski kongres u novom izdanju mladim osobama u periodu pandemije COVID-19.

Tokom trajanja Kongresa održane su online Vanredna i Generalna skupština Evropske psihijatrijske asocijacije te godišnji sastanak nacionalnih psihijatrijskih udruženja pri Evropskoj psihijatrijskoj asocijaciji na kojima su, uz redovna pitanja, takođe poseban akcenat imale aktuelne globalne prilike tokom pandemije COVID-19.

Tehnička organizacija i podrška tokom Kongresa je bila na izuzetno visokom nivou cijelo vrijeme, čime je dodatno podignut nivo Kongresa. Sve sesije (live streaming, prerecorded sesije) bile su izvrsno pripremljene i pravovremene.

Svi učesnici Kongresa imali su priliku da preko specijalno kreirane platforme EPA 2020 u bilo kom trenutku pristupe svim segmentima Kongresa, kao i dnevnom rasporedu live sesija. Posebna pogodnost za registrovane učesnike je naknadna mogućnost pristupu svim

sesijama još tri mjeseca iza završetka Kongresa. Pored tehničkog organizatora Kongresa (Kenes grupacija) poseban angažman su imali članovi Odbora EPA na čijem čelusu bili prof. dr Andrea Raballo (Italija) i doc. dr Martina Rojnić Kuzman (Hrvatska).

Na ovom izvanrednom stručnom događaju iz oblasti psihijatrije i mentalnog zdravlja bilo je prijavljeno oko 3000 učesnika iz oko 90 zemalja svijeta, među kojima je bilo i 13 iz Bosne i Hercegovine, a od kojih je dvoje učesnika (iz CZMZ Prijedor i Psihijatrijske bolnice Kantona Sarajevo) imalo aktivno učešće sa poster prezentacijama. Naredni, 29. evropski psihijatrijski kongres planirano je da se održi u Firenci (Italija) polovinom aprila 2021. godine. Nadamo se i vjerujemo u ležernijim uslovima i uz mogućnost direktnih kontakata među kolegama iz cijelog svijeta.

Pripremio: Prim. dr Goran Račetović, Dom zdravlja - Centar za zaštitu mentalnog zdravlja Prijedor

U

druženje medicinskih sestara tehničara i babica Republike Srpske je za 2020. godinu isplaniralo edukaciju za medicinske sestre i tehničare na temu “Komunikacija zdravstveni radnik – pacijent”. Podršku za realizaciju ove aktivnosti UMSTIB RS je dobio od PRO SES u BiH, Fondacija Fami. Edukacija će biti obavljena u 14 zdravstvenih ustanova Republike Srpske. Uzimajući u obzir izmijenjen način života i rada, broj oboljelih, maksimalno angažovanje zdravstvenih radnika i cjelokupnog zdravstvenog sistema, trenutno neizvjesnu epidemiološku situaciju, planirane aktivnosti su pretrpjele izmjene u organizaciji, smanjene su grupe zdravstvenih radnika koje prisustvuju edukaciji i sam proces edukacije je izmijenjen. Bez obzira na novonastale probleme, članovi udruženja će raditi edukacije za svoje kolege i koleginice uz poštovanje preporučenih mjera.

Predavanja za medicinske sestre i tehničare su organizovana u junu za zaposlene UKC Republike Srpske, u julu za JZU DZ Banjaluka, a u avgustu je planirana edukacija za zaposlene u ZZFMR “Dr Miroslav Zotović” Banjaluka, JZU DZ Kozarska Dubica, JZU DZ Prijedor i Specijalna bolnica Mlječanica.

Projekat koji je planiralo i uspješno počelo realizovati udruženje je obuka medicinskih sestara i tehničara za sticanje, proširivanje, obnavljanje znanja o komunikaciji sa pacijentom. Cilj edukacije je da se proširi znanje i umijeće kvalitetne komunikacije, a time se postiže zadovolavajući nivo saradnje, razvija se odnos povjerenja, bezbolnije se pacijent provodi kroz sistem liječenja.

Kvalitetna komunikacija sa pacijentom je temelj uspješnog liječenja i zdravstvene njege, a krajnji cilj je pružanje kvalitetne zdravstvene usluge.

Istraživanja su pokazala kako dobra komunikacija i odnos zdravstvenog osoblja i pacijenta utiču na bolju prilagođenost na bolest kod pacijenta, veće zadovoljstvo pruženom zdravstvenom uslugom, liječenjem, saradnjom, kvalitetom života, sigurnost pacijenta, bolji kvalitet timskog rada i smanjuje se broj pritužbi na rad medicinskih sestara.

Prvi kontakt između medicinske sestre i pacijenta je izuzetno važan, pacijent se može osjećati uplašeno, nervozno, zbunjeno… Prvi susret bi trebalo da bude topao, susretljiv, neposredan i profesionalan. Zdravstveni radnik trebalo bi da stvori otvorenu i podržavajuću atmosferu za pacijenta. Prvi razgovor treba da počne spontano, neusiljeno i

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Edukacija medicinskih sestara - tehničara

Komunikacija sa pacijentom

bez požurivanja. Poželjno je da se pacijent osjeća slobodno i sigurno, da se govori jezikom koji on razumije. Ovakav pristup omogućava pacijentu da se osjeća shvaćeno i saslušano, a ovim se ostvaruje odnos povjerenja i stvara se osjećaj sigurnosti za pacijenta.

• Komunikacija je temelj svakog međuljudskog osdnosa.

• Način na koji se komunicira, prezentuje ličnost i profesiju drugima.

• Osnovu zdravstvene djelatnosti čini komunikacija između zdravstvenih radnika i pacijenata.

Zahvaljemo se Projektu za jačanje sestrinstva u BiH za pruženu pomoć i podršku u realizaciji ove aktivnosti.

Mr Živana Vuković Kostić, predsjednica UO UMSTIB RS

77

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Elektronska ginekološka ctolica

Medielle

Jednostavnost, kvalitet i savremen dizajn Dizajnirana je da pruži pacijentu maksimalan komfor i udobnost, a ljekarima ugodan rad. Projektovana i proizvedena u Banjaluci po najzahtjevnijim medicinskim standardima vrhunskog kvaliteta, savremenog dizajna i ergonomije.

DZ Zvornik, 4. 7.2020.

Edukacija za doktore porodične medicine

Z

bog situacije vezane za virus korona, umjesto tradicionalnog stručnog okupljanja ljekara porodične medicine RS, a vezano za Svjetski dan porodične medicine, ove godine u Zvorniku su u Hotelu “Novak” održana stručna predavanja za doktore ove struke iz domova zdravlja sa regije Birač i drugih lokalnih zajednica.

Goran Birčaković, predsjednik zvorničke podružnice Udruženja doktora porodične medicine, kaže da je shodno situaciji, “Corona” skupu prisustvovalo oko 45 ljekara kako bi se ispoštovale sve predviđene mjere u vezi sa širenjem zaraze virusa korona.

– Edukacija za doktore mora biti stalan proces. Danas smo organizovali predavanje dr epidemiologa o COVID-u 19, sa posebnim akcentom “Kako treba držati distancu kada smo na nekom 78

skupu”, da ne dozvolimo improvizacije i neuputna ponašanja u novonastaloj epidemiološkoj situaciji, već da lično pokažemo i stručno doprinesemo ovoj najznačajnijoj mjeri prevencije, potom predavanje o kardiovaskularnim oboljenjima, o teškim pacijentima u ovom periodu i kako raditi sa njima i, na kraju, o hipertenziji – rekao je Birčaković i dodao da su doktori porodične medicine dosad uspješno odgovorili zadatku u vremenu virusa korona i zaista bili na „prvoj liniji“ odbrane.

On je istakao problem regije Birač, koja ima najmanje doktora porodične medicine u Republici Srpskoj u odnosu na broj timova.

– U Domu zdravlja u Zvorniku imamo deset doktora porodične medicine i dva na specijalizaciji, a imamo 27 timova, odnosno u cijeloj regiji Birač ima 54 ljekara i 14 specijalizanata, istakao je Birčaković.

Elektronski podesiva stolica „medielle“ je označena sa CE znakom, kao potvrda ispunjenosti svih direktiva i zahtjeva koje propisuje Evropska unija u području sigurnosti, zdravlja i okoline.

Razvoj „medielle“ stolice započeo je još 2016. godine. Nakon nekoliko godina razvoja i više od godinu dana ispitivanja funkcionalnosti u kliničkom okruženju ginekološko-akušerske klinike Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, ginekološka stolica „medielle“ će biti dostupna domaćem, evropskom i svjetskom tržištu već od ljeta 2020. godine. Stolica je projektovana tako da ljekarima obezbijedi jednostavno i efikasno pozicioniranje pacijenta tokom pregleda i intervencija, kao i da pacijentu pruži maksimalan komfor.

Nosivost stolice je 220 kg.

Tokom testiranja na UKC RS utvrđeno je da je stolica funkcionalna i bezbjedna za pacijenta. „Nabavka savremene ginekološke stolice omogućava vrlo komforan položaj prilikom pregleda za naše pacijentkinje, a pogotovo za one sa invaliditetom.

Istovremeno, olakšava pregled samom ginekologu. Stolica je vrlo jednostavna za upotrebu i održavanje. Nadam se da ćemo i u narednom periodu naći sredstava da sve ginekološke stolice za pregled zamijenimo sa ovakvim stolicama.“ – (Prof. dr Vesna Ećim Zlojutro) „Stolica je idealna za sve ginekologe, od onih koji rade u privatnim ordinacijama, kao i one u kliničkim centrima. Dizajn je moderan, ne zauzima mnogo prostora, a pacijentu omogućuje maksimalan komfor.

Ginekologu omogućava maksimalno ugodan rad, a lagan je pristup anesteziologu prilikom intervencije u opštoj anesteziji.

Lak pristup svakom dijelu stolice omogućava savršeno čišćenje, što je izuzetno značajno u prevenciji infekcija. Kvalitet materijala i nosivost prevazilazi evropske standarde. Jednostavno, savršena stolica.“ – Prim. dr Mesud Šehić

U

INFO VIJESTI

uslovima aktuelne pandemije korona virusa, Odjeljenje za hirurgiju pluća Klinike za hirurgiju UKC Tuzla nastavlja postizati zavidne rezultate implementiranjem minimalno invazivnih procedura. Hirurški tim, na čelu sa dr.

Nerminom Mušanovićem, mr. med. sc. izveo je jedan od tehnički najzahtjevnijih resekcijskih zahvata na plućima, tzv. uniportal video-asistiranu bilobektomiju desnog pluća.

Inače, uniportna video-asistirana torakoskopska hirurgija (VATS) je minimalno invazivna hirurška procedura koja omogućava pregled struktura i organa u unutrašnjosti grudnog koša, a po potrebi i hirurške interevencije na tim organima. Slika unutrašnjosti grudnog koša dobija se uz pomoć torakoskopa, odnosno specijalnog hirurškog instrumenta sa izvorom svetlosti i video-kamerom na vrhu. Procedura se izvodi kroz minimalnu hiruršku ranu i u odnosu na klasične hirurške pristupe ima brojne prednosti.

Kako je pojasnio dr. Mušanović operativni zahvat je uspješno izveden u jed-

UKC Tuzla

Video-asistirana torakoskopska hirurgija (VATS)

nom aktu kroz mali rez od 4 do 5 cm, gdje se na zidu desnog prsišta, od ukupno tri lobusa (dijela) desnog pluća, odstranju dva, zbog tumora koji je prethodno tretiran hemoterapijom. Postoperativni tok protiče uredno, bez komplikacija i pacijent je stabilnog zdravstvenog stanja.

Dr. Mušanović je također najavio da će nastavkom dobre saradnje unutar hirurškog tima kojeg sačinjavaju doc. dr. Nusret Ramić, dr. Nermin Mušanović, mr. med. sc. dr. Amar Keše-

Pomoć u borbi protiv COVID-19

Medicinski tim UKC Tuzla u Novom Pazaru

80

tović i anesteziolog dr. Šuhreta Alić, a uz svesrdnu pomoć i asistenciju instrumentara, anestetičara i medicinskih sestara, na Odjeljenju za hirurgiju pluća biti nastavljeni inovativni pristupi iz područja minimalno invazivne, ali i otvorene hirurgije grudnog koša.

Na Klinici za hirurgiju UKC Tuzla od 2016. godine uvedena je VATS metoda Uniportal video-asistirane torakoskopske hirurgije, a od marta 2019. godine ljekari ove klinike izvode je samostalno.

U

Tuzlu se vratio medicinski tim Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla koji je boravio u Novom Pazaru kako bi pružio pomoć kolegama u borbi protiv korona virusa. Ljekare i medicinske tehničare koji su boravili u Novom Pazaru primio je direktor UKC Tuzla, prof. dr. Vahid Jusufović koji je izrazio veliku zahvalnost cijelom timu i istakao značaj iskustva koje su imali priliku steći radeći u posebnim uslovima sa COVID pozitivnim pacijentima. “Upravo smo pričali o iskustvu kako reagovati kad se zdravstveni sistem raspadne. To je jedno iskustvo koje se ne može naučiti iz knjige nego se mora vidjeti na licu mjesta. Situacija u Novom Pazaru se stabilizira i iz dana u dan je sve bolja i bolja. Kao direktor Kliničkog centra osjećam jedan veliki ponos da uopšte imamo takve ljude i da su spremni da odu u jednu neizvjesnost. Jako su se

UKC Tuzla

U

INFO VIJESTI

niverzitetski klinički centar Tuzla dobio vrijednu donaciju u kojoj se nalaze ekstraktor nukleinskih kiselina koji će znatno ubrzati postupak obrade briseva pacijenata za koje se sumnja da su zaraženi korona virusom, četiri ventilatora Mindray SV-300 i dva ultrazvučna aparata.

Donacija medicinske opreme, u vrijednosti od 373.000 konvertibilnih maraka, nabavljena je iz sredstava Evropske unije, u okviru programa pomoći BiH u borbi protiv korona virusa, koji provodi UNDP BiH. “Ovo je dio jedne generalne pomoći koju Evropska unija pruža širom zemlje.

Mi znamo da ima mnogo potreba, a ovo je samo dio naše kontinuirane pomoći koju pružamo BiH u krizi s COVID-19.

Mi smo do sada investirali već 7 miliona eura u pomoć za BiH u okviru našeg osiguranja medicinske opreme Bosni i Hercegovini. Ne treba zaboraviti da, pored pomoći u zdravstvu, mi također pružamo pomoć i ekonomiji BiH zbog velikih problema s oporavkom. EU je

U borbi protiv COVID-19

do sada pružila pomoć u iznosu od 73 miliona eura za održavanje radnih mjesta. Pružit ćemo još 250 miliona eura pomoći za generalnu makroekonomsku pomoć i oporavak”, istaknuo je Nicolas Bizel iz Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini.

Na donaciji se zahvalio direktor Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla, prof. dr. Vahid Jusufović . “Sve ovo će doprinijeti ubrzanju rezultata PCR testiranja, a to nam je nedostajalo od samog početka. Sve što smo do sada dobili kao donaciju od strane EU zaista je bilo veoma kvalitetno, stoga im dugujem veliku zahvalnost” rekao je prof. dr. Jusufović.

Donacija EU od velikog je značaja i za Zavod za mikrobiologiju Univerzitet-

skog kliničkog centra Tuzla u kojem se dnevno izvrši između 300 i 400 analiza briseva osoba kod kojih postoji sumnja na zarazu korona virusom.

“Mi sada imamo automatsku ekstrakciju koja omogućava veći broj testiranja, standardizirajući i olakšavajući nama rad. Ovo će u određenoj mjeri smanjiti zamor kod naših zaposlenika, koji je veoma prisutan jer mi kontinuirano radimo 24 sata u laboratorijama, a u velikoj mjeri je zastupljen manuelni rad uz razna analiziranja. Također, novim aparatom smanjit ćemo i vrijeme čekanja rezultata, što je veoma važno za pacijente, ali i zaposlenike epidemiološke službe”, rekao je šef Zavoda za mikrobiologiju, prof. dr. Nijaz Tihić.

dobro pokazali. Oni su sada testirani i idu na zasluženi odmor”, rekao je prof. dr. Jusufović.

Medicinski tim UKC Tuzla predvodio je načelnik Klinike za hirurgiju, prof. dr. med. sc. Zijah Rifatbegović koji je po povratku u Univerzitetski klinički centar Tuzla istakao da je iskustvo koje su stekli u Novom Pazaru jedinstveno jer su boravili u žarištu infekcije korona virusom gdje su ljudi svakodnevno umirali. “Sigurno je da je regiju Sandžaka pogodio veliki val i tu su slike

bile slične kakve se dešavaju u Italiji i Španiji. Veoma brzo je timskim radom to stavljeno pod kontrolu i pružena je maksimalna usluga što se tiče pacijenata najtežih formi infekcije. Jedan dio tih pacijeta ne možete uvijek spasiti, jedan dio oboljenja se završi onako kako mi to ne želimo, ali veliki dio pacijenata sa srednje teškom kliničkom slikom i sa teškom kliničkom slikom bio je izliječen zahvaljujući stručnosti kolega koji su radili u respiratornim centrima, na trijaži i na infektivnim odjeljenjima.

Što se tiče hirurgije, tu je operisano sve ono što treba da bude operisano po principu urgentnih intervencija. Operisali smo u crvenoj zoni pacijente koji su bili zaraženi Covidom-19, a isto tako i pacijente koji su bili van zone koji su trebali hitnu intervenciju”, rekao je prof. dr. Rifatbegović i zahvalio se članovima svog tima, menadžmentu UKC Tuzla i svim instancama koje su bile uključene u odlazak i boravak ljekara i tehničara u Novom Pazaru.

Vrijedna donacija EU

M.C.

81

Ministarstvo zdravlja RS

INFO VIJESTI

Sastanak sa direktorima bolnica u RS

Epidemiološka situacija Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić, sa saradnicima, održao je 7. avgusta u Administrativnom centru Vlade Republike Srpske sastanak sa svim direktorima bolnica u Republici Srpskoj. Sastanku su prisustvovali i rukovodioci Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske i Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske.

Tema sastanka bila je trenutna epidemiološka situacija u Republici Srpskoj, funkcionisanje i kapaciteti u bolnicama i sprovođenje protivpandemijskih mjera zaštite stanovništva i mjera zaštite u zdravstvenim ustanovama.

Na sastanku je bilo riječi i o sprovedenim preporukama ranije formiranih komisija za praćenje sprovođenja organizacionih, tehničkih, dijagnostičkih, terapeutskih, higijenskih i drugih mjera za sprečavanje i suzbijanje intrahospitalnih infekcija, koje su obišle sve bolnice, utvrdile trenutno stanje, kliničke protokole i poštovanje mjera i izdale preporuke za organizaciju u cilju sprečavanja širenja virusa SARS-CoV2.

Direktori bolnica izvijestili su ministra o sprovedenim mjerama.

Ministar Šeranić je naglasio da sve bolnice u Republici Srpskoj raspolažu dovoljnom količinom medicinske i zaštitne opreme i da četiri mikrobiološke laboratorije koje vrše testiranje na ovaj virus imaju dovoljnu količinu testova, a nabavka se vrši u kontinuitetu. „Značajan izazov je organizacija rada tako da kada se pojavi veći broj pacijenata oboljelih od COVID-19 u jednoj opštini ili gradu, susjedne bolnice stave na raspolaganje svoje kapacitete.

Univerzitetski klinički centar Republike Srpske je od prvog dana na raspolaganju ostalim bolnicama po pitanju edukacije kadra i razmjene iskustava. Ono što je najvažnije jeste da su svi pacijenti kojima je potrebna zdravstvena njega 82

adekvatno zbrinuti i da se protokoli dijagnostike i liječenja prilagođavaju najnovijim preporukama Svjetske zdravstvene organizacije“, rekao je ministar Šeranić.

On je dodao da je na sastanku razgovarano i o načinu rada kod prijema pacijenata u konsultativno-specijalističke ambulante, ali i sprovođenju brzih testiranja za sve pacijente koji se primaju na bolničko liječenje, a u toku je i nabavka nove količine ovih testova. „Pripremamo kapacitetet za narednu sezonu gripa i korona virusa, koja se očekuje od jeseni. Takođe, moramo ojačati kapacitete i za zbrinjavanje pacijenata kod kojih je potvrđen novi virus korona, a potrebna im je neka vrsta hirurške intervencije ili poroda“, naglasio je ministar Šeranić.

Zaštitna med. oprema

Donacija iz SZO Svjetska zdravstvena organizacija /SZO/ donirala je 11 tona zaštitne opreme za zdravstvene ustanove u Republici Srpskoj, od čega je oko pola miliona hirurških maski.

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić zahvalio je SZO i njenoj kancelariji u BiH na vrijednoj donaciji koja će biti raspoređena u sve zdavstvene ustanove u Srpskoj.

Ministar Šeranić je rekao da je riječ o ličnoj zaštitnoj opremi koja se troši ubrzano s obzirom na obaveze koje zdravstveni radnici imaju shodno kontroli infekcije u zdravstvenim ustanovama i shodno činjenici da se ova oprema koristi i u drugim ustanovama, prije svega kolektivnog smještaja.

Vršilac dužnosti direktora Instituta za javno zdravstvo Srpske Branislav Zeljković kaže da je riječ o vrijednoj opremi koja će omogućiti da zdravstveni radnici budu zaštićeni prilikom rada sa pacijentima ili licima za koja se sumnja da su pozitivna na virus korona. „Institut sa ulogom zaštite javnog zdravstva u Srpskoj ima za cilj, prije svega, prevenciju.

Lična zaštitna oprema vodi ka tome da zaustavimo virus da ne dođe u kontakt sa osobama, odnosno zdavstvenim radnicima, ali i drugim osobama, i da na taj način sprečavamo njegovo širenje“, rekao je Zljeković.

On je dodao da predstoji velika borba sa virusom korona i da mu je drago da je SZO prepoznao rad Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Srpske, ali i svih institucija, na borbi protiv virusa korona. Šef Kancelarije SZO u BiH Viktor Olšavski rekao je da bi ova količina zdravstvene opreme, ukoliko se nastave sadašnji trendovi kada je riječ o pandemiji virusa korona, mogla da se iscrpi za oko tri mjeseca.

On je rakao da je, s obzirom na povećan broj oboljelih u regionu, Evropi i Centralnoj Aziji, neophodno učiniti sve da se pomogne kako bi se smanjio pristisak na zdravstvene ustanove, ljekare i druge medicinske radnike.

Osim onoga što čine zdravstvene institucije, kaže Olšavski, građani BiH moraju da poštuju određene mjere da bi zaštitili sebe, ali i da bi pomogli zdravstvenim ustanovama i drugim institucijama kada je riječ o zaštiti od virusa korona.

Olšavski je poručio da zdravstveni radnici treba oboljele da izoluju, testiraju, liječe i zbrinjavaju, otkrivaju njihove kontakte i stavljaju ih u karantin, a da građani treba da poštuju fizičku distancu, nose zaštitne maske, održavaju ličnu higijenu i izbjegavaju mjesta na kojima se okuplja veći broj ljudi.

J.V.

INFO VIJESTI

Zamolili smo prof. Rajka Igića za saglasnost da njegov članak objavljen u „Politici“ prenesemo u našem časopisu.

Takođe smo ga molili da nam iz svoje arhive pošlje nekoliko fotografija kada je kao student medicine, u vrijeme ljetnjeg raspusta, tri puta po mjesec dana bio na dobrovoljnom radu.

Prim. dr Momir Pušac, glavni urednik

O

Šezdesetogodišnjica dve omladinske radne brigade

vog leta navršava se 60 godina od odlaska dve brigade studenata medicine iz Beograda na dobrovoljan rad. U svakoj brigadi radilo je mesec dana oko 120 omladinaca, jedni u julu, drugi u avgustu na delu autoputa kroz južni deo (Severne) Makedonije. Nažalost, drugi talas korona virusne epidemije sprečava da se brigadiri, danas osamdesetogodišnjaci, sastanu u Dekanatu Medicinskog fakultetu u Beogradu i da zajedno s drugovima ostalih akcija proslave taj jubilej. Iz Čikaga sam nedavno doputovao u Srbiju da s komandantom brigade “Mika Mitrović-Jarac”, danas prof. dr Dušanom Popovcem, ekspertom za tuberkulozu, ština), Splita, Cetinja, Zaječara, Peći, Iriga, Subotice, Despotova, Duvna, Ohrida, možda organizujem taj skup. Šibenika, Ražnja (kod Kruševca), Ogulina, Sente, Vladičinog Hana, Titograda, Trepče, Bjelovara i dvadesetak drugih mesta. Kvaziistoričari zaboravljaju ne samo uspehe graditelja nego i ostalih dostignuća socijalističkog perioda.

Međutim, nedavno smo čuli Lordana Zafranovića koji drugačije rezimira taj period: “Titova Jugoslavija bila je vrhunac civilizacije tih nesretnih naroda i smatram da nikada više u svojoj historiji neće biti na tom nivou, s većim ugledom, s tim socijalnim situacijama u kojima je bilo besplatno školovanje, bolnice, ljetovališta, kada je cvjetala umjetnost…”

Pored rada na trasi, brigade su organizovale kurseve i prosvetiteljsku aktivnost ne samo za brigadire, već i doBrigada je osvojila prelaznu zastavu: komandant i maćinstva makedonskih sela. Zato je njegov zamenik brigadi “Dr S. Milošević” po povratku u Beograd uručen državni orden rada.

Posle raspada zemlje, krenuo je talas omalovažavanja rezultata koji je postignut zajedničkim radom omladine.

Kritičari tog perioda u bivšoj zemlji, a još više u inostranstvu, daju pogrdne nazive radnim akcijama, npr. primitivni patriotizam, propagandno oruđe komunizma, metod ispiranja mozgova i sl. U brigadi “Dr Simo Milošević”, radilo je 47 članova SKJ od ukupno 119 brigadira. Dobrovoljci su bili studenti četvrte i treće godine, a po mestu rođenja su iz Kraljeva, Beograda, Mrkonjić Grada, Štitarice (kod Mojkovca), Miloševa (Pri-

Omladinske brigade su posećivali poznati novinari, glumci (npr. Ljuba Tadić i Rade Marković) i drugi umetnici koji su brigadire upoznavali sa svojim delatnostima. Pri povratku sa napornog fizičkog rada na vrelom podneblju Makedonije, često smo pevali pesme o radu i drugu Titu. O tome sam nedavno napisao pesmu koja je upravo objavljena u mojoj zbirci pesama: Pripremni sastanak rukovodstva četvrte godine za formirnje brigade.

Prijavilo se više od 120 studenta. Kriterijum za izbor smo postavili.

Strahinja Asović, Aleksandar Krstić, Olgica Todorović, Rajko Igić i Raslav Babović

Todor, Nena i Radenko

ATOPUT BRATSTVO-JEDINSTVO Pre 60 godina bili smo mladi i pevali.

Pevali smo mladi pre 60 godina.

Kraj radnog dana; grupa brigadira kraj Vardara

Zemlju volimo, zato radimo; Radimo, jer zemlju volimo; Volimo je, zato je gradimo.

Čikago, 2020. godine

Kritičari omladinskih radnih akcija poput pruga Šamac-Sarajevo i BrčkoBanovići, autoputa koji je približio dve najudaljenije republike, Sloveniju i Makedoniju, i druge značajne objekte, zaboravljaju šta je omladina ostavila novim generacijama. Ti kritičari su tražili drugačije puteve kojima je narod odveden u bespuće.

Akademik Rajko Igić, Sombor/Čikago (komandant ORB “Dr Simo Milošević”, 1960. godine)

83

Info Bilten pripremili: saradnici za informisanje UKC RS

INFO BILTEN

Složen operativni zahvat u Klinici za ortopediju i traumatologiju UKC RS

U Banjaluci izvedena operacija karličnog prstena

E

minentni ortoped iz Novog Sada prof. dr Vladimir Harhaji, zajedno sa ljekarskim timom Klinike za ortopediju i traumatologiju UKC RS, uradio je 19. juna složenu operaciju karličnog prstena.

Riječ je o dosta rijetkom operativnom zahvatu iz oblasti traumatologije koji se uspješno izvodi i u našoj ustanovi. Prelom karličnog prstena kod operisanog pacijenta zadobijen je usljed pada sa visine od prije mjesec dana. Pored ove operacije pacijentu su u Klinici urađena operacija potkoljenice, a oba zahvata su prošla uredno. Najveći benefit je što pacijenti koji imaju ovaj zdravstveni problem neće morati ići u druge zdravstvene ustanove u regionu, kao što je to bio slučaj do sada.

Prof. dr Vladimir Harhaji je pohvalio uslove u operativnom bloku UKC RS koji su u rangu svjetskih centara te istakao da UKC RS raspolaže najsavremenijom opremom kojom se mogu uraditi najsloženije operacije. Nakon operativnog zahvata uvaženi profesor je održao i predavanja na temu „Dijagnostika i tretman povrede karličnog prstena“ tokom kojeg je sa kolegama podijelio iskustva i prikazao rezultate liječenja više od 100 pacijenata sa ovim zdravstvenim problemom a koje je operisao.

Dr Harhaji je vanredni profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, dugo vremena je obavljao funkciju načelnika Operativnog odeljenja „D“ Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju KC Vojvodine. Predsjednik je i član Komisije za unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite na teritoriji AP Vojvodine u oblasti ortopedije i traumatologije, kao stručne i savetodavne komisije Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo. Od 2019. godine imenovan je za zamenika predsednika ko84

misije Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za centralni tender za implantate za prelome butne kosti i potkolenice. Autor je velikog broja naučnih radova i udžbenika iz oblasti ortopedije i traumatologije.

Prema riječima dr Dejana Ćurlika, šefa Odjeljenja za ortopediju Klinike za ortopediju i traumatologiju, dogovorena je dalja saradnja sa prof.

Harhajijem koji je pohvalio rad cijelog tima kao i rad Klinike i naše ustanove. Drago nam je da smo uspjeli da izvedemo jedan ovako složen operativni zahvat koji će ubuduće da se obavlja u našoj ustanovi, što će najviše značiti našim pacijentima.

U vezi s operisanim pacijentom, bilo je razmišljanja da se šalje dalje za Beograd ili Novi Sad, ali onda smo odlučili da sa dr Harhajijem i koriste-

ći naše resurse odradimo operaciju u Banjaluci i uspjeli smo u tome. Zahvaljujem se cijelom timu na predanom radu.

Ortopede u UKC RS koji sa bave ovom problematikom posebno raduje činjenica koju je prepoznalo i poslovodstvo UKC RS da je za uspješno rješavanje ove problematike, pored potrebnog znanja i vještine, neophodna i nabavka odgovarajuće savremene opreme koja je nabavljena tokom rekonstrukcije UKC RS. U operativnom zahvatu učestvovali su: na čelu tima je bio vrhunski ortoped prof. dr Vladimir Harhaji, dr Dejan Ćurlik, specijalista ortopedije, Vladimir Anđić, specijalista ortopedije, Stanko Pantić, specijalista ortopedije, anesteziolog Predrag Berić i instrumentarka Sandra Bijelić.

INFO BILTEN

Hirurški tim Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske spasio amputiranu šaku

H

irurški tim Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, specijalisti plastične i rekonstruktivne hirurgije, specijalisti ortopedije i traumatologije, uz veliku podršku specijalista anestezije, su izveli replantaciju kompletne šake. Dana 8. juna 2020. u našu ustanovu primljen je pacijent sa traumatskom amputacijom lijeve šake na nivou ručnog zgloba.

Klinička odluka o tome da li treba uraditi replantaciju zavisi od mnogo faktora, a prvenstveno od mišljenja da li će funkcija replantiranog dijela tijela biti bolja od eventualne proteze. Naši ljekari su se odlučili na riskantan i komplikovan zahvat. Multidisciplinarnim pristupom u toku šestočasovnog operativnog zahvata urađena je replantacija ekstremiteta, gdje je učinjena stabilizacija ručnog zgloba spoljnim fiksatorom, a potom su povezani veliki krvni sudovi, nervi i tetive fleksora prstiju. Uspjeh operativnog zahvata najviše zavisi od vještine hirurškog tima, a preživljavanje amputiranog dijela tijela nakon replantacije u cjelini od mikrovaskularne

rekonstrukcije krvnih sudova. Nekoliko dana po završenoj operaciji, kada je konstatovano da je šaka vitalna, uključen je fizikalni tretman. Takođe, urađena je i druga operacija kojom je zatvoren manji defekt kože zaostao na prvom zahvatu. Pacijent pokazuje dobre znakove oporavka, izvodi pokazane vježbe, te se planira još najmanje jedan operativni zahvat u kojem bi se povezale tetive ekstenzora te nastavilo s vježbama za dobijanje što većeg obima pokreta.

Pacijent Zoran Vučenović iz Ljubačeva se mjesec dana nakon operacija osjeća dobro, a pred njim je još jedan zahvat kao i intenzivna rehabilitacija.

Prilikom obraćanja medijima rekao je da je do nesreće došlo na radnom mjestu, odnosno da je šaku odsjekao na cikularu i kako nije očekivao da će operativni zahvat ovako dobro proći. Zahvalio se kompletnom timu Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske.

Načelnik Klinike za plastično-rekonstruktivnu hirurgiju dr Nikola Baroš je rekao da je pacijent punih mjesec dana boravio u UKC RS. Dodao je da su pacijenta primili kao traumatsku amputaciju podlaktice sat i po vremena nakon povređivanja te da je povreda bila dosta opsežna u smislu da to nije posjekotina nego više razderotina gdje su oštećeni veoma važni krvni sudovi koji cirkulacijom snabdijevaju sam taj ekstremitet. Na početku šestočasovne operacije urađena je stabilizacija koštanog tkiva te rekonstrukcija arterijskih i venskih krvnih sudova, zatim živaca i fleksornih tetiva. Dr Baroš je rekao da su nakon 24 sata morali raditi reviziju operacije jer su ovakvi operativni zahvati nepredvidivi, a spaljeni su bili venski krvni sudovi koji su trombozirali. Takođe, revizija operativnog zahvata je bila uspješna i tokom hospitalizacije pristupilo se rehabilitaciji. Prema njegovim riječima, operacija je 100 odsto uspjela, a šaka je u potpunosti vitalna.

Dr Vladimir Anđić iz Klinike za ortopediju i traumatologiju je rekao da postoji mogućnost novog zahvata ortopedske hirurgije kako bi omogućili biomehaničku osnovu za dalju rehabilitaciju šake. Dodao je da ovakvi zahvati nisu česti te da su potrebni optimalni uslovi da bi se mogli izvesti, a dešavaju se na gornjim i donjim ekstremitetima.

Pred Zoranom Vučenovićem, koji je nakon mjesec dana oporavka otpušten iz UKC RS, je intenzivan fizikalni tretman. Ljekari su naglasili da šaka neće biti ista kao prije traume, ali će biti funkcionalna. Ovo je drugi put da je u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske replantacija šake uspješno izvedena.

85

INFO BILTEN

Gradske organizacije Crvenog krsta Bijeljina

Deset respiratora Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske

G

radska organizacija Crvenog krsta Bijeljina donirala je Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske deset respiratora “Aventa-M”, ukupne vrijednosti 461.016 KM, koji su nabavljeni u okviru akcije “Respirator za Srpsku”.

Pomoćnik generalnog direktora za medicinske poslove dr Slobodan Hajder ocijenio je donaciju kao izuzetno značajnu i vrijednu, te dodao da se izrealizovala zahvaljujući građanima Bijeljine, privrednicima i pojedinim institucijama, a prvenstveno Ministarstvu zdravlja i

86

socijalne zaštite Republike Srpske, koje je pomoglo ovu akciju.

Izjavio je da smo svi svjedoci da bitka sa virusom korona još nije završena. Došlo je i do povećanja broja zaraženih i oboljelih. Iskoristio je ovu priliku i apelovao da se građani Srpske pridržavaju preporučenih mjera, da nose zaštitne maske u zatvorenom prostoru, drže distancu te da poštuju sve preporuke Republičkog štaba za vanredne situacije.

Predstavnik Gradske organizacije Crvenog krsta Bijeljina Aleksandar Savić rekao je da je na lokalnom novou pokrenuta akcija “Respiratori za Srpsku”, na koju se odazvao veliki broj ljudi i privrednika, a koja je kasnije prešla i na republički nivo.

Naglasio je da je prikupljeno dovoljno novca za 50 respiratora koji su stigli prije nekoliko dana.

Takođe, zahvalio se građanima Bijeljine i privrednicima koji su se odazvali akciji, kao i Ministar-

stvu zdravlja i socijalne zaštite Srpske za stručnu i finansijsku podršku. Najavio je da će nakon Banjaluke, respiratori biti uručeni bolnicama u Prijedoru, Gradišci, Istočnom Sarajevu, Nevesinju, Foči i Trebinju.

On je rekao da je u akciji prikupljeno oko 2.630.000 KM, a od ove sume za 50 respiratora je izdvojeno 2.305.000 KM, dok je ostatak utrošen za nabavku medicinskih aparata i opreme za bolnicu i Dom zdravlja u Bijeljini. Svaka od deset javnih zdravstvenih ustanova u Srpskoj u okviru akcije dobiće najmanje jedan respirator.

Napomenuo je da je uvoznik respiratora Crveni krst, a proizvođač JSC Rusija, firma koja se time bavi već 20 godina.

Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P Uređuje i piše: Snežana Despot Vuletić snezana.despot@ gmail.com

Kurs iz osnova astrologije, informacije na tel. 065 523 036 Želim SREĆAN ROĐENDAN svima vama koji ste rođeni u znacima Djevica i Vaga.

Period do kraja oktobra obiluje brojnim izazovima za sve znake zodijaka, koje ćemo morati savladati, a u kojoj oblasti života zavisiće od potencijala natalnog horoskopa. Svi moramo pokazati maksimalnu odgovornost. Slobodnom voljom, našim odlukama ili prihvatanjem nužnosti u vremenu, svako na svoj način, suočiće se sa promjenama i preokretima. Želim vam dobro zdravlje i dovoljno snage da savladate prepreke na svom putu, ma kako se one zvale i da izađete iz njih bolji i jači.

OVAN 20. 3 - 20. 4.

Boravak Marsa u vašem znaku omogućava energiju, polet i volju za borbom i akcijom. Ipak, osjećaj da ste pod pritiskom je prisutan. To vas muči teška energija aspekta kvadrata Marsa sa Saturnom, koji otežava komunikaciju, stvara napetost, izaziva sklonost provokaciji i dovodi do gubitaka smirenosti.

Moguća su bolna iskustva, a ukoliko vaš Mars na rođenju ima teške aspekte ili vlada kućama opasnosti utoliko ovaj period može biti još teži. Emotivni odnosi mogu biti u krizi: otežana komunikacija, nesporazumi i svađe. Ukoliko su neke situacije zrele za promjenu, ovo je pravi trenutak da to učinite. I pored prepreka možete uspjeti.

BIK 21. 4 - 20. 5.

Vaš vladar znaka, planeta Venera, putuje kroz tri zodijačka znaka i mijenja interesovanja i sklonosti prema svom boravku.

Do 5.9. putovanja i komunikacija biće blokirani ili znatno otežani sa odlaganjima. Nakon toga, tokom septembra emotivnost i ljubav usmjerena je prema domu i porodici.

Ne dozvolite da neki tvrdoglav stav pokvari vaše odnose.

Nužno je pokoravanje i prilagođavanje globalnim ograničavajućim okolnostima. Tokom oktobra uživajte u opuštanju i odmoru a uz povoljan aspekt sa Uranom moguća su iznenadna putovanja.Tokom oktobra možete imati osjetljiviji probavni trakt.

BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6.

Planeta Merkur, vladar znaka, cijeli period je u direktnom kretanju i aktivira više polja interesovanja. Do kraja prve sedmice u septembru aktivnosti bazirajte na privatnim poslovima.Ukoliko imate privatni biznis možete logičnim i racionalnim rješenjima doprinijeti stabilizaciji. U drugoj polovini septembra svaka neizgovorena riječ osude, upućena partneru ili djeci, biće zlata vrijedna. Tokom oktobra bićete u stanju da se prilagodite okolnostima vezanim za posao i zdravlje i izvučete maksimum u datom momentu. Budite oprezni u vožnji na autoputu od velikih prevoznih sredstava (kamioni).

RAK - 21. 6 - 22. 7.

Povoljan aspekt Urana prema vašem Suncu utiče na pozitivno ispoljavanje kreativnosti, primjeni novih metoda rada i niz iznenadnih povoljnih poboljšanja. Nasuprot tome, dugotrajan iritantan aspekt Marsa sa Saturnom utiče na poslovna i emotivna partnerstva u kojima može uzrokovati zastoje, neugodnosti i nezadovoljstvo. Generalno,

88

Horoskop od 23. 8. - 22. 10. 2020.

Planetarna konfiguracija na nebu SUNCE je u znaku DJEVICE od 23.8 - 22.9., a u znaku VAGE od 23.9 - 22.10. MJESEC dva puta obilazi cijeli zodijak, počevši od znaka Vaga do znaka Jarac. MER-KUR se kreće od znaka Djevica do znaka Škorpija. U znaku Djevica, u znaku svog sjedišta, ostaje do 4.9., u Vagi boravi od 5.9 - 26.9, a u znaku Škorpija je od 27.9. gdje ostaje na duži period.VENERA je do 5.9. u znaku Rak, u znaku Lav je u periodu od 6.9 - 1.10., a u znaku Djevica od 2.10 - 28.10. Sve ostale planete borave u istim znacima kao do sada. MARS je direktan u znaku Ovan do 8.9., a od 9.9. sa 28. stepena postaje rx (re-trogradan). JUPITER je rx u znaku Jarac do 12.9. kada postaje direktan. SATURN se kreće retrogradno znakom Jarac, a od 28.9. sa 25. stepena postaje direktan. URAN je u retrogradnom kretanju cijeli period i većinu perioda stoji na 10. Stepenu znaka Bik. I NEPTUN je retrogradan cijeli period, od 20-18. Stepena znaka Ribe. PLUTON u znaku Jarac je retrogradan do 3.10. i cijeli period boravi na 22. Stepenu znaka Jarac. Planete u rx kretanju ima-ju tendenciju da ne djeluju u skladu sa svojom osnovnom prirodom. Npr. ako je Mars borben i hrabar dok je rx moguće je da izgubi energiju, bude bijesan i ljut što ne može da djeluje u punoj snazi. Kako je puno planeta koje su u ovom periodu rx bićemo suočeni sa neskladnom i teškom energijom koja će nas pritiskati i izvući iz nas ono nagore ili najbolje. imate zaštitu Jupitera u polju partnerstva, ali samo ako ih poštujete i uvažavate. Svako kritikovanje, bilo opravdano ili ne, urušava odnose. Smanjite brojnost obaveza, neće svijet propasti ako sve ne stižete uraditi odmah i sad.

LAV - 23. 7 - 23. 8.

Vaše Sunce se nalazi u konfiguraciji jod ili „Božji prst“, u neharmoničnom aspektu od planeta u tranzitu: Saturna, Jupitera i Plutona iz znakova Jarac i Neptuna iz Riba. Ova konfiguracija je zahtjevna, jer je nužno prilagođavanje okolnostima u sferi posla, zdravlja i finansija. Nije sve na „svom mjestu“, već u promjenama, Moguće su krize novih početaka. S obzirom na to da cijelo vrijeme djeluje dobar aspekt Marsa prema vašem Suncu, vaša vitalnost i volja za životom biće na visokom nivou. Tranzit Venere kroz vaš znak u septembru donijeće vam ljubav i radost življenja. Pazite se zaraze virusima. Biće vam potrebno puno vremena kako biste na polju posla riješili probleme koje imate. Moguće je da ćete biti skloni konfliktima sa voljenom osobom zbog nezadovoljstva koje osjećate. Pod stresom ste.

DJEVICA - 24. 8 - 22. 9.

Tokom septembra moguća je zabrinutost oko novca koju ste imali. I u narednom periodu su izvjesni troškovi koje treba pokriti. Možda ćete trebati „kredit“ da premostite trenutnu situaciju. Vaše Sunce je u velikom trigonu sa tranzitnim planetama iz znakova Jarac i Bik, što je aspekt sposobnosti da svaku situaciju uspješno i povoljno za sebe riješite i očuvate stabilnu zdravstvenu situaciju. Nova nadahnuća i ideje vode u pozitivne promjene. Izbjegavajte nerviranja i brige zbog sitnica.

VAGA - 23. 9 - 22. 10.

Tokom boravka Sunca u vašem znaku

zračićete samopouzdanjem i optimizmom zahvaljujući poziciji Venere u znaku Lav. Ipak, prisutni su problemi koji vas pritišću, ali ih zanemarujete. Ukoliko imate problematično zdravlje moguć je boravak u bolnici. Tokom oktobra boravak Marsa u opozitivnom znaku Ovan izaziva rasipanje velike energije, netaktičnost i gubitak strpljenja. Ako vam je i natalni Mars loše postavljen moguće je u komunikaciji ispoljavanje previše strasti, naglosti i sklonost sukobima, a na zdravstvenom planu moguće su upale i groznice. Možete imati problema sa stomakom i preosjetljivim nervnim sistemom.

ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11.

Napeti aspekti oba vladara znaka Škorpija, Marsa i Plutona, stavljaju na ispit vašu snagu i energiju. Želite postići velike ciljeve, ali komunikacija na poslu je blokirana ili neadekvatna, imate teškoće koje nije lako riješiti. Ostaje vam samo borba snagom volje da se savladaju okolnosti mase u koje ste uvučeni. Sve ove blokade su pogodno tlo za ulazak u bolest. Osjetljiv urogenitalni trakt. Dobro je imati prijatelja na koga se možete osloniti kada je teško. Nastojte prevazići krizu sa voljenom osobom.

STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12.

Jupiter, vaš vladar, koji je planeta optimizma, rasta i širenja, boravkom u znaku Jarca ne daje ništa od svojih osobina, čak naprotiv, ograničava vaš rast i ekspanziju, blokira putovanja, umanjuje entuzijazam... Jedino u šta se možete pouzdati je da ćete očuvati stečene pozicije uz organizovanost, rad i disciplinu. Energija Marsa harmonično vam pristiže iz znaka Ovna i obezbjeđuje neumornost u akcijama.

Idete naprijed čak i u nepovoljnim okolnostima. Znate da nije lako, ali odgovornim pristupom savladavate trenutna ograničenja i filozofski prihvatate neminovnost dešavanja.

JARAC - 22. 12 - 19. 1.

Saturn je u kretanju unazad u vašem znaku do 28.9. i moguća su vraćanja na ranije neriješene životne situacije, kako biste ih riješili. Problem je star oko sedam godina, sa puno slojeva bola. Vrijeme je za odluku. Razmislite o tome kakve promjene želite i odlučite. Ne moraju vam se sviđati sve odluke koje donosite. Težak aspekt između Marsa i Saturna neće vas poštedjeti bola niti dati odstupnicu u odlaganju. I pod napetim aspektima planeta mora se živjeti i raditi, pa tokom oktobra ulažite u razne projekte koji će kasnije biti isplativi. Po hladnom i vjetrovitom vremenu toplo se obucite, jer možete imati probleme sa kostima i plućima.

VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2.

Vaš zadatak je da se tokom ovog perioda suočite i osvjestite sa svim dugo odlaganim i potiskivanim stvarima kako biste napravili prostor za djelovanje u pravcu budućnosti.

U rušenju ličnih blokada može vam pomoći porodica. To je mjesto sigurnosti u ovim burnim vremenima. Sa voljenim osobama izgladite probleme koje ste imali do sada, jer vaš stav da sve najbolje znate zna da povrijedi druge.Vaš originalni duh u stanju je da pronađe način za uvećanje zarade.

Pazite na kičmu.Ukoliko ste dugo pod stresom i imate slab san provjerite rad štitne žlijezde.

RIBE - 20. 2 - 20. 3.

Ribe se nalaze u situaciji da se sve sporo rješava, da su zarobljeni okolnostima mimo njihove volje i djelovanja. Budite strpljivi. Pokazaće se u vremenu zašto ste morali čekati na neka rješenja. Vaša vjera je nepomućena i vaša sposobnost saosjećanja i praštanja pokazaće u vremenu svoje rezultate. Za vas je važno da radite to što volite i jedino tako se osjećate ispunjeni i zadovoljni. Nekima se smiješi promjena radnog mjesta. Od sredine oktobra moguće je novo poznanstvo koje će doprinijeti vašoj stabilnosti. Zdravlje stabilno ukoliko ste odgovorni prema svom tijelu. Mogući periodi neraspoloženja i lakše depresije. Fizička aktivnost će svakako pomoći da se bolje osjećate.

S M I J T E S E , Z D R AV O J E !

Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

Nikad nije živio onaj koji ne živi i nakon svoje smrti.

Italijanske poslovice

Smrt je ništa, brate, život je ono što je teško.

Čarls Bukovski

Aforizmi Poklonite djeci bar onoliko ljubavi s koliko ste ih pravili. *** Nije teško dijete nositi u stomaku devet mjeseci koliko je teško toliko kriti da si u drugom stanju. *** Toliko ima novih aparata za dijagnostiku da čovjeku bude žao da umre, a da ih sve ne isproba. *** U bolnici, kao i u vladi, nema mita i korupcije.

Ako nešto daš, dobro je, a ako ne daš kupi svoje stvari i idi kući. *** Ako bih birao u koju ću bolnicu, izabrao bih onu koja je najviše udaljena od groblja. *** Kada se dvojica muškaraca vole i sklope brak sve bude u redu dok ne počnu da se dogovaraju koji od njih dvojice će da ide na ginekologiju da se porodi. *** Onaj koji je cijelo vrijeme u skupštini kritikovao korupciju i podmićivanje u zdravstvu, čim ga je prvi put jače žignulo otišao je da pita koga treba da podmiti. *** Morao se povampiriti. Otišao s ovoga svijeta, a na onome nije bilo mjesta. *** Radije je umro nego da primi transfuziju krvi uzetu od njegovog šefa. *** Kada su ga primili u bolnicu bio je težak bolesnik. Psovao je podjednako i poziciju i opoziciju. *** Svaki novi lijek od koga se u 51% više preživi nego umre, je dobar. Samo treba znati piti onih prvih 51%. *** I u bolnici se može izvući bingo. Ode djevojka da traži zdravlje, a nađe budućeg muža. *** Noćas nisam zaspao. Kod kmšije cijelu noć muzika i slavlje, djeda izmokrio kamen iz bubrega! *** Obavještavaju se građani da bolničko liječenje koriste do petnaestog u mjesecu, jer toga dana penzioneri troše posljednju marku od od penzije. *** Zdravstvu treba finansijska podrška. Hirurgija ne može da izdrži konkurenciju kad počne svinjokolj.

Mala anatomija

Mali mozak Biće da mi je neki nevidljivi virus uletio u glavu kad sam, napokon, počeo da mozgam. I to o čemu nego o mozgu. Ne zam šta se tu ima mozgati kad pola svijeta više nema mozga. Jer, svaki čovjek ima veliki mozak, mali mozak, međumozak te produženu i kičmenu moždinu. Čovjek više nema mozga! Ali, eto, kad stigneš do penzije, a mozak ti ostao neupotrebljavan, može se koristiti u nekorisne stvari, jer to čine i oni koji su na mnogo višim funkcijama od ovih na kojima funkcioniše jadni penzioner.

Mali mozak, cerebelum, služi za održavanje ravnoteže i orijentacije u pokretu, te upravlja tonusom muskulature i izvođenjem kretnji. Kada vidim kakve sve funkcije obavlja mali mozak postaje mi jasno zašto se neki služe isključivo malim mozgom cijeloga života. Valjda za veliki nisu imali potrebe. Mali mozak je najbolje razvijen kod sisavaca koji imaju izuzetne fizičke sposobnosti; trkači trče da budu članovi nekog upravnog odbora; plivači – plivaju s ono malo crkavice kroz dugi mjesec kome nema kraja; letači – lete iz fotelja ili iz preduzeća. Izgrađen je od sive i bijele mase. Otuda u društvu toliko sive eminencije da nam oči pobijele gledajući ih šta rade.Ima toliko štedljivih ljudi koji odnose u zemlju neupotrijebljen mozak, jer su radili u nekoj administraciji, minornoj političkoj stranci, bavili se ekonomijom. Postoji neko tajno došaptavanje između velikog i malog mozga.

Pošto danas svako svakoga prisluškuje, nije tajna da kora velikog mozga šalje informacije malom mozgu o planiranoj motoričnoj radnji koju modulira. Naši politički predsjednici i predstavnici nemaju tu naviku. Mi smo rođeni na livadama gdje je svaka vaška obaška.

Za razliku od velikog mozga koji se može oštetiti i kad nekoga udariš čekićem u glavu, mali mozak se oštećuje lupanjem. Vidio sam da neki poslanici lupaju na skupštinama i izbacuju iz ravnoteže druge.

Priroda je mali mozak, kao i veliki, stavila u lobanju da se na ulici ne vidi koliko je ko budala.

Šale - Sestro, bi li ti meni dala potvrdu da sam umrla?

- U, zašto, bako ?

- Rekla snaha da će, čim čuje da sam umrla, ispeći prase, a meni se baš sada jede prasetina.

--Doktor pita pacijentkinju: - A jeste li kod kuće imali stolicu?

- Jesmo, sine, dok nismo izbjegli – reče baka.

--Kad se operisani pacijent otrijeznio, prilazi mu drugi i pita u povjerenju: - Jesu li te opijali?

- Nudili su me, ali sam ja odbio...

- E, baš si budala, ako je bila šljivovica...

--Dolazi pacijentkinja u ambulantu i žali se kako već dugo ima svrab.

- I šta radiš ? – pita je doktorica.

- Češem se – odgovori jednostavno pacijentkinja.

--Pacijent dolazi kod ljekara i žali se da ima reumu.

- Kako znate – pita ga ljekar.

- Moga komšiju boli glava, ima nesanicu, slabo jede, nervozan je, a nema reume pa, ko velim,

možda ja imam reumu kad nemam ništa od toga.

--Hirurg saopštava pacijentu da će sutra ići na operaciju. Pacijent ga pita je li to teško.

- Za mene jest, a za vas, imaćete samo postoperativne bolove, ako ostanete živi.

--Komšinica pita drugu komšinicu je li ono njena svekrva umrije poslije operacije. Kad ova reče da jest, ona će: - E, molim te, reci mi koja je to bolnica, treba da smjestim svoju svekrvu.

--- Doktore, nismo u ovoj sobi pravili vizitu.

- Sestro, brzo zaboravljate, juče smo bili u njoj.

--Na nekoj privatnoj klinici dvojici pacijenata govori službenica koliko treba da plate operaciju crijeva pa kod jednog ispade više i on pita: - A zašto da ja platim više, a oba operišemo crijeva?

- Da, ali vama operišemo debelo, a gospodinu tanko crijevo.

--Pacijent se žali da mu zavoj steže polni organ, a doktor će: - Sestro, daj makaze da mu ga odsiječemo.

Bolesnik zajauka i pobježe niz hodnik.

--Došao čiča u bolnicu i traži krevet u kome niko nije umro.

- Evo ovaj – reče mu bolničar – juče smo ga donijeli iz mrtvačnice.

--Po običaju, servirke kad uđu u bolesničku sobu pitaju ima li koga da neće jelo. Jedna baka se javi: - Pa, sestro draga, nisi ti ušla u mrtvačnicu nego u bolesničku sobu.

--- Rajo, čuvajte se, direktora je razljutila žena kod kuće.

- Ne plašite se vi, sad će njega oraspoložiti sekretarica.

--Jedan bolesnik je volio da spava dokasno, a zna da će ga ujutro buditi sestra da mjeri temperaturu. Zato naveče moli sestru: - Hoćete li mi sada izmjeriti temperaturu da me sutra ne budite rano?

--Dok čeka da ga pozovu u operacionu salu, bolesnik posmatra nervoznog hirurga kako hoda hodnikom i lomi prste. Pita drugog bolesnika šta to znači, a ovaj će: - Uvijek on to tako čini kada mu operacije neće ići dobro.

89

100

ZDRAVSTVENA USTANOVA, BOLNICA IZ HIRURŠKIH OBLASTI

"PROF. DR SCI. N. LAGANIN" 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

Dermatološki pregledi Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti Ultrazvuk krvnih sudova Krioterapija tečnim azotom (otklanjanje bradavica, kondiloma) Peeling lica, kauterizacija (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima Imunodijagnostika kožnih oboljenja Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka)

Radno vrijeme: subotom od 8-14h radnim danom od 10-20h Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net

Sime Matavulja 11, 78000 Banja Luka, R. Srpska tel: +387 51 216 462, 214 036; +387 65 538 169 e-mail: poliklinikalaganin@gmail.com

• Savremena poliklinika, Vrhunski iskusni lekari • Savremena oprema, nove, savremene metode lečenja.

• vrhunska dnevna hirurgija, artroskopija, rekonstrukcija prednjeg ukrštenog ligamenta kolena, hirurgija stopala • planiranje i ugradnja proteza kuka, kolena i ramena jednostrane i obostrane u istom aktu

Prof. dr sc. med. Zoran Popović, ortopedski hirurg Kumodraška 121, Beograd; Phone: +381 11 39 88 111 Tel.: +381 11 63 01 900; Fax: +381 11 63 01 900 Email: vozdmedik@gmail.com Web: www.vozdmedik.com

• regenerativna ortopedija, Ortokin terapjja za oporavak hrskavice zglobova sa najvećim iskustvom u regionu

KVALITETNOM ZDRAVSTVENOM USLUGOM, UZ PRIHVATLJIVE CENE DO ZADOVOLJSTVA PACIJENATA

Ekskluzivni uvoznik i distributer za BiH

Noni originalno pakovanje Tel. +387 51 216 824, 211 904, 306 969

PREGLEDI I LIJEÄŒENJE

ZU Specijalna bolnica iz hirurških oblasti “Dr Kostić” Maksima Gorkog 9, Banja Luka, 051/491-999, 066/340-004

E-mail: shbdrkostic@gmail.com; www.klinikakostic.com

Mi smo tu zbog Vas!!!

U našoj ustanovi možete obaviti sljedeće usluge: 1. Pregled hirurga i operativni zahvati iz domena abdominalne hirurrgije 2. Pregled gastroenterologa i gastroenterološka obrada (gastroskopija,kolonoskopija u analgosedaciji) 3. ERCP 4. CT dijagnostika 5. UZ dijagnostika 6. Pregled kardiologa + UZ srca 7. Pregled dermatologa 8. Pregled ortopeda, endoskopske intervencije 9. Pregled endokrinologa

10. Pregled i endoskopska dijagnostika dječijeg gastroenterologa (prof. dr Vojislav Perišić) 11. Pregled specijaliste ORL, alergologa, te operativni zahvati iz domena otorinolaringologije 12. Operativni zahvati iz domena laparaskopske ginekologije 13. Operativni zahvati štitne žlijezde minimalno-invazivnom metodom (prim. dr Dejan Ilinčić) 14. Operativni zahvati iz domena plastično-rekonstruktivne hirurgije

Apartman DOLOVAC Vrnjačka Banja Mobilni: +381 (0) 65 371 3554