Medici.com 102

www.medicicom.com Zbog pogoršanja epidemiološke situacije

GODINA XVII • BROJ 102 • DECEMBAR 2020 • CIJENA 6 KM, ZA INOSTRANSTVO 4 EUR • DVOMJESEČNIK • DISTRIBUCIJA PUTEM PRETPLATE

Reorganizacija UKC Republike Srpske Univerzitet u Beogradu

Sto godina Medicinskog fakulteta FOND ZO RS

Veća izdvajanja za zdravstvenu zaštitu Mentalno zdravlje

Psihosocijalna podrška u vrijeme COVID-19 Dr Saša Zejak

Korona virus kroz prizmu zdravstva, ekonomije i bezbjednosti On line regionalna konferencija

Retke bolesti SANU - Portret neumornog stvaraoca

Akademik Vladan \orđević

PLUS

NMK • STRUČNI SKUPOVI • INFO

P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

S

A

D

R

@

A

J

UKC RS

Reorganizacija

Uvodna reč Svuda je pustoš i mir. Noćna se kandila gase, a sveži jutarnji dah, proleće doline mirne!

I šum se razleže blag, kad svojim studenim krilom u gole grančice dirne… („Zimsko jutro“ - Vojislav Ilić) Decembar vuče svoje preostale tovare pogrbljeno, k’o oronuli starac, umoran od tereta minulih dana. U naručju rasklimanog naslonjača ove 2020. godine dremaju događaji na izmaku, iznemogli između svitanja i sutona. Ovo malo vremena rasulo se po sećanjima na minule godine, pa, nalik na sjajnu repaticu otkinutu od zvezdanoga slapa, kapaju iz oka i padaju u pesmu preživljene lepote i zadovoljstva! Drvoredi ogoljeni i svučeni do sivila samuju i dremaju pod bremenom decembra. Ulice se preobražavaju u podijum za ples pahulja, koje još nespremne za centralni nastup, ponekad samo održe generalnu probu. Maglene zavese otimaju suncu vlast, pa nam dane u sivo boje. Decembar u svom punom zamahu, ali još ne pokazuje svoje tradicionalno, ledene surove zube. Hladan je i sumoran. Tužan je i umoran...

Vuče se i spotiče...dan za danom, minut za minutom...još samo tren i čuće se i poslednja škripa ove goleme kapije teške 365, reklo bi se, paklenih dana! Kad osedi kalendarska godina svaka provincija s predvečerjem utone u blagu depresiju. Krilati mrak leže nam na prozore. Ali mrači nam se i svakodnevica već skoro od svitanja ove godine. Zaspali smo u jednom svetu, a probudili se u drugom, sa koprenom i na očima i na duši! No, kako reče naš veliki Ivo Andrić:“...ono što ne prolazi nije sreća, a ono što ne boli, nije život...“. Ekipa časopisa „Medici com“ i u ovakvim izazovima i preprekama pokazala je odlučnost i pobednički duh!

Naše stranice ispisujemo istim, pa i jačim nadahnućem! Među koricama ovog 102. broja, opet će se naći za svakoga ponešto.

A svakome, od toga po nešto, zasigurno će se dojmiti tekst o regionalnoj onlajn konferenciji “Baza retkih bolesti 2020”, organizovanoj novembra meseca ove godine. Javnost je imala priliku da čuje da oko 30% obolelih od nekog retkog oboljenja ne doživi peti rođendan. Više od 2/3 su deca, a potrebno je pet do osam godina da se postavi dijagnoza! Ocenjeno je da su kreiranje baze retkih bolesti, timski rad te razmena znanja, neophodni za unapređenje tretmana obolelih i skraćenje vremena za postavljanje dijagnoze. I dok je celi svet zaokupljen zdravstvenim posledicama negativnih učinaka izazvanih korona virusom, dotle i ekonomsko tkivo brojnih zemalja trpi nemerljive posledice. Prema mišljenju uglednih ekonomista, ova pojava predstavlja očit primer “crnog labuda” (nepredvidiv događaj sa velikim posledicama). Upravo o tome Saša Zejak, doktor ekonomskih nauka iz Nikšića, govori u tekstu ”Korona virus kroz prizmu medicine, geopolitike, ekonomije i bezbjednosti”. Zatečeni na pragu spajanja vremenskog kruga, pred kapijom Nove godine, zastajemo, sabiramo, oduzimamo, rezimiramo, ocenjujemo... osvrćemo se na svoja dela i preispitujemo svoja iščekivanja. Treba izvući pametne pouke i zaključke, pa nastaviti dalje ka široko otvorenim vratima budućnosti u kojoj već leže izrežirani događaji božanskih scenarija, a mi ćemo da ih doživljavamo, preživljavamo i ispunjavamo, svesno ili ne. Kako čovek nema uticaja na vreme i procese, ne ostaje mu ništa drugo nego da živi, da radi i pobeđuje, kako spoljašnje, tako i unutrašnje demone. Čitamo se opet u januaru, na novom početku, u 103. priči o zdravlju i životu. Život nije samo imati dobre karte, već i dobro odigrati onda kada su karte loše podeljene.

(Džek London) Vaš “Medici.com” Vera Pušac, direktor

9

Zavod „Dr Miroslav Zotović“

Stručni i motivisani ZR

12

Fond ZO RS

Veća izdvajanja

14

Prof. dr Snježana Popović Pejičić

Svjetski dan dijabetesa

20

Mentalno zdravlje

Psihosocijalna podrška

28

Dr Saša Zejak

Korona kroz prizmu medicine...

44

Retke bolesti

50

SANU

Akademik Vladan Dorđević

54

Kolektivni imunitet i razvoj vakcine za SARS-CoV-2

76

UKC RS

Info bilten

90

Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Zoran Rakočević, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vulić, dopisni član ANURS, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, prof. dr Miroslav Petković, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, mr. ph.

Zlata Žuvela, akademik prof. dr Enver Zerem i prof. dr Elizabeta Ristanović.

Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Dušan Bastašić, dr Goran Račetović, mr. ph. Rada Krća, Amra Odobašić, i Nataša Aleksić Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena i Bojan Broćilović Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Pravni savjetnik: Advokat dr Jovana Pušac, Banja Luka, tel. +387 65 692 377 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka Tiraž: 5.000

103. broj izlazi u februaru 2021. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

7

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

Beograd, 9.12.2020.

100 godina Medicinskog fakulteta u Beogradu

Univerzitetski klinički centar Republike Srpske

Milorad Dodik u posjeti COVID odjeljenju

D

ana 13. novembra Univerzitetski klinički centar Republike Srpske posjetio je srpski član Predsjedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik. Ovom prilikom sa generalnim direktorom UKC RS prof. dr Vladom Đajićem i saradnicima, u zaštitnim odijelima, obišao je najugroženije pacijente oboljele od COVID-19 i medicinske radnike koji su već više od osam mjeseci na prvoj liniji odbrane protiv nevidljivog neprijatelja - novog

čuvaju poštujući epidemiološke mjere jer je to jedini način da se sačuva zdravlje te dodao da izbjegavaju velike skupove, da drže distancu i održavaju ličnu higjenu.

Još jednom je zahvalio medicinskim radnicima UKC RS, na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem, na naporima koje ulažu da bi pomogli oboljelima i dodao da to nije samo umni, nego i fizički rad jer su u pitanju životno ugroženi pacijenti.

Ponovio je da medicinski radnici imaju

korona virusa. Na taj način srpski član Predsjedništva BiH je pružio podršku pacijentima i zdravstvenim radnicima koji podnose najveći teret u pandemiji novog korona virusa.

Srpski član Predsjedništva BiH, tokom posjete UKC RS, je rekao da je veoma potresno vidjeti ljude u teškom stanju te dodao da je posao medicinskog radnika veoma težak i požrtvovan te da će se založiti za neki dio nadoknade za one koji su izloženi svakodnevno virusu.

Dodao je da je svim pacijentima koje je obišao poželio da dođu kući svojim porodicima, da budu zdravi, a onima koji shvataju olako pandemiju poručio da samo pogledaju snimke ljudi koji su juče bili zdravi, a sada su na liječenju u UKC RS. Poručio je građanima da se

njegovu podršku te dodao da Republika Srpska mora ostati zahvalna svim medicinskim radnicima izloženim Kovidu, dok se pojedinci bave smišljanjem priča o nekakvim novim bolnicama jer ne mogu da gledaju moderno opremljen UKC RS. Prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC RS, zahvalio se srpskom članu Predsjedništva BiH Miloradu Dodiku za sve što je uradio za UKC RS. Rekao je da su njegovi saradnici i on lično oduševljeni hrabrošću gospodina Dodika koji je među rijetkim zvaničnicima koji su ušli među oboljele da im pruže podršku. Dodao je da je sa srpskim članom Predsjedništva BiH razgovarao o daljem razvoju Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske.

8

S

večanom sednicom Dekanskog kolegijuma obeleženo je 100 godina postojanja Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Ova ustanova je do sada iznedrila 42.000 lekara, 3.000 doktora nauka, a u godini jubileja primili su i novih 630 studenata.

“S bogatom istorijom, koja obuhvata ceo vek, Medicinski fakultet u Beogradu predstavlja jedan od stubova razvoja medicine, medicinske edukacije i istraživanja, kao i akademskog života u našoj zemlji”, navodi se u saopštenju i podseća da je fakultet počeo s radom 9. decembra 1920. godine govorom profesora i prvog dekana Fakulteta Milana Jovanovića-Batuta u Svečanoj sali Univerziteta, nakon čega je održano prvo predavanje dr Nika Miljanića.

Na svečanom sastanku, koji je otvorio dekan fakulteta Nebojša Lalić, dodeljene su i ovogodišnje nagrade kolegama za naučnoistraživački i pedagoški rad.

U skladu sa epidemiološkim merama na sednicu su se onlajn uključili i lekari iz inostranstva sa kojima fakultet uspešno sarađuje. „Ono što je Medicinski fakultet od početka, ali i tokom burnih 100 godina uspeo da održi jeste koncept savremenog istraživačkog fakulteta koji su doneli njeni istraživači. Naš glavni cilj za ubuduće je da Medicinski fakultet ostane važan deo evropske univerzitetske slike, da ostane fakultet svog naroda i svoje zemlje i da stvori povoljan akademski ambijent za stvaranje nove armije mladih ljudi posvećenih medicini i njenim dostignućima“, rekao je dekan Lalić.

Napomenuo je da je ponosan što se oko 400 studenata samoinicijativno prijavilo da volontira u bolnicama i domovima zdravlja i tako pomognu zdravstvenom sistemu Srbije u borbi sa virusom korona.

Nažalost, zbog pandemije virusom covid-19, ove godine je izostala svečana akademija.

Izvor: https://www.danas.rs/

Z D R A V S T V O

Zbog pogoršanja epidemiološke situacije

K

ao što je javnosti već poznato, Univerzitetski klinički centar RS se sve vrijeme trajanja pandemije novog korona virusa spremao za sve scenarije koji nas mogu zadesiti, a tokom ljeta smo izvršili pripreme za jesen i zimu, jer smo pratili kretanja u svijetu i trudili se da budemo dva koraka ispred korona virusa.

Usljed pogoršane epidemiološke situacije, koja je nastupila u prvoj polovini oktobra, procijenili smo momenat i od 29. oktobra prijemna ambulanta za suspektne i pozitivne osobe na novi korona virus izmještena je iz Klinike za infektivne bolesti UKC RS u Sjeverno krilo (nekadašnji Urgentni centar) tako da je tada praktično formiran COVID Urgentni centar, dok je NECOVID Urgentni centar sve hitne medicinske NECOVID slučajeve počeo da prima u Južnom krilu (zgrada Poliklinike).

COVID Urgentni centar u Sjevernom krilu u svom sastavu ima deset ambulanti za pregled pacijenata, pacijentima je na raspolaganju mnogo veći prostor, o njima brinu timovi od osam ljekara, tu su velike čekaonice i sva neophodna dijagnostika - laboratorija, rendgen, CT, ultrazvuk, kapaciteti za uzimanje uzoraka, što dalje znači da je sve što je neophodno za zbrinjavanje pacijenata skoncentrisano na jednom mjestu, čime malo koja bolnica u regionu i šire može da se pohvali. Po dobijanju svih neophodnih nalaza, medicinsko osoblje odlučuje da li je pacijentu potrebna hospitalizacija ili on odlazi na kućno liječenje, uz adekvatnu propisanu terapiju. Procjene su da dnevno oko 200 pacijenata sa sumnjom na COVID bude pregledano u COVID Urgentnom centru. Ukoliko pacijent ostaje na bolničkom liječenju, brigu o njemu preuzimaju ekipe medicinskog osoblja sa COVID odjeljenja.

Sve ono što je uslijedilo nakon ove reorganizacije, a to je izuzetno pojačan priliv pacijenata, pokazalo je da je svaka odluka koja je donesena bila ispravna i da je, zahvaljujući brzom reagovanju i vizionarskim sposobnostima Poslovodstva UKC RS, na čelu sa generalnim direktorom prof. dr Vladom Đajićem, i uz podršku rukovodstva Republike Srpske, svaki pacijent dobio pravovremenu zdravstvenu zaštitu.

Reorganizacija Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske Prof. dr Vlado Đajić

Važno je naglasiti da je fizička podjela Centralnog medicinskog bloka predstavljala težak i iscrpljujući posao.

Izuzetno zahtijevno je bilo zadovoljiti sve kriterijume kada je riječ o zaraznoj bolesti, a istovremeno omogućiti da se liječe i pacijenti koji nisu COVID, odnosno ispoštovati sve propise da ne dođe do ukrštanja čistih i nečistih puteva, ali smo u svemu tome uspjeli. Tačno se zna koji su to putevi kojima se kreću inficirani pacijenti i osoblje koje te pacijente zbrinjava i oni su odvojeni od svega ostalog. Sve je to uspješno primijenjeno

u praksi. Fizički su pregrađeni hodnici Centralnog medicinskog bloka, fizički su odvojeni liftovi koji su u COVID od onih koji se nalaze u NECOVID dijelu, napravljen je odgovarajući put kretanja.

Osoblje koje zbrinjava COVID pacijente oblači odijela i kompletnu opremu u prizemlju i iz toga dijela u prizemlju odlazi u tzv. nečisti dio gdje pregleda pacijente na COVID odjelima. Nakon toga se nečistim liftom spuštaju u prizemlje na mjesto gdje je predviđeno da skinu svu tu opremu i tek onda prelaze u čisti NECOVID dio.

Ovom reorganizacijom dobili smo otprilike novih 350 kreveta za hospitalizovane COVID pacijente, a takođe smo osposobili i novih 80 mjesta za instaliranje respiratora za pacijente kojima je neophodna mehanička ventilacija. Trenutna dnevna potrošnja kiseonika u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske je oko 5 500 kg na dan. To je ujedno i prosječna potrošnja za posljednjih 20 dana. Po-

Covid CMB i sjever zoniranje

9

Z D R A V S T V O

Podrška organizacija Ujedinjenih nacija

M Razvodi kiseonika i vazduha, nove instalacije trošnja je od 25. oktobra 2020. godine počela da raste uporedo sa brojem hospitalizovanih pacijenata, pa je sa 2 000 kg na dan porasla na trenutni iznos. Brojke govore više od riječi, jer je potrošnja za prvih 11 mjeseci ove godine bila oko 550 000 kg, a potrošnja u 11 mjeseci 2019. godine je bila oko 340 000 kg.

Prateći trenutnu epidemiološku situaciju, rukovodstvo Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem procijenilo je da jedna od najosjetljivijih kategorija pacijenata – onkološki pacijenti, treba da budu potpuno odvojeni od COVID sistema te da se Klinika za onkologiju preseli na lokaciju u centru grada. U potpunosti renovirane prostore zgrade stare Hirurgije preseljeno je Odjeljenje solidnih tumora Klinike za onkologiju, Odjeljenje radioonkologije te dnevna bolnica ove klinike. Hemioterapije se već primaju na ovoj lokaciji i u toku je preseljenje prijemne ambulante i specijalističke ambulante te da se oformi punkt za testiranje pacijenata i započne sa ra-

10

dom. Cilj je da se sve onkološke usluge pružaju na jednom mjestu, a da onkološki pacijenti budu što je moguće bezbjedniji i zaštićeniji od infekcije novim korona virusom.

U prosjeku, u našoj ustanovi se hospitalizuje oko 50 COVID pacijenata na dnevnom nivou. U periodu mart-novembar ukupno je pregledano 12 000 pacijenata, suspektnih i pozitivnih na novi korona virus. Broj zdravstvenih i drugih nemedicinskih radnika koji učestvuju u liječenju pacijenata oboljelih od Covid-19 je 1700. Broj pacijenata, liječenih u UKC RS od Covid-19 u periodu mart-novembar 2020. godine, je preko 2200. Same brojke govore više od riječi koliki obim posla obavljaju medicinski radnici Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske. Najvažnije od svega je to da je svaki naš pacijent dobio pravovremenu zdravstvenu zaštitu te da su smješteni u moderno opremljene dvokrevetne sobe gdje dobijaju vrhunsku medicinsku njegu.

Saradnici za informisanje, Univerzitetski klinički centar Republike Srpske

inistar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić sastao se 9. decembra u svom kabinetu sa rezidentnom koordinatorkom UN-a u BiH Ingrid Makdonald.

Na sastanku je bilo riječi o trenutnoj epidemiološkoj situaciji u Republici Srpskoj i izazovima koje pandemija nameće. Ministar Šeranić je naglasio važnost podrške organizacija Ujedinjenih nacija Republici Srpskoj u pandemiji na kojoj je Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske veoma zahvalno.

Posebno je bilo riječi o planovima i procjenama za implementaciju vakcinacije protiv COVID-19 i budućim planovima za dalje jačanje bolničkih kapaciteta u Srpskoj.

Ministar Šeranić je rekao da će u narednom periodu posebna pažnja biti posvećena pulmološkoj rehabilitaciji osoba koje se oporavljaju od COVID-19 i području mentalnog zdravlja stanovništva. Ministar Šeranić je upoznao gospođu Makdonald sa planovima Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i u domenu donošenja novog paketa zakona u zdravstvu.

Z

Z D R A V S T V O

avod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ zajednica prepoznaje kao zdravstvenu ustanovu koja bilježi kontinuiran i značajan rast i razvoj zdravstvenih usluga iz domena rehabilitacije i ortopedije i graničnih kliničkih oblasti. Među zaposlenima, ali i kolegama iz drugih zdravstvenih ustanova, prepoznati smo i kao ustanova koja promoviše, planira i aktivno podržava stručno usavršavanje svih članova medicinskog tima.

Vjera da su ljudi ključ svakog uspjeha i opredjeljenje Zavoda „Dr Miroslav Zotović“ da ulaže u najvažniji resurs – ljude, je došla je do izražaja i u godini na izmaku, izrazito teškoj za cijeli zdravstveni sistem. U toku CoViD-19 pandemije, razvijeni su protokoli koji u svakodnevnom radu omogućuju poštovanje preporuka Instituta za javno zdravlje, kao i kontinuirano pružanje usluga operativnog i neoprerativnog liječenja te rehabilitacije djece i odraslih. Stručni timovi i dalje svakodnevo zbrinjavaju veliki broj pacijenta sa različitim oboljenjima i povredama čije stanje ne trpi odlaganje liječenja i rehabilitacije.

Pulmološka rehabilitacija je ključna u rehabilitaciji post-CoViD-19 pacijenata i pulmološki tim Zavoda je bez odlaganja povećao kapacitete kako bi vanbolnička i bolnička rehabilitacija ispunila zahtjeve sve većeg broja pacijenta koji su preboljeli CoViD-19.

Da izdržljivost i snagu čine fleksibilnost i brzo prilagođavanje naučili smo u oktobru kada je došlo do pogoršanja epidemiološke situacije. U koordinaciji sa resornim Mistarstvom, a sa ciljem rasterećenja bolničkih kapaciteta Univerzitetskog kliničkog centra RS, 6. novembra 2020. je na Odjeljenju Zavoda u Slatini otvoren Odsjek za zbrinjavanje CoViD-19 pacijenata. Vodeći se načelima sigurne i kvalitetne zdravstvene usluge, sa rukovodstvom i kliničarima sa UKCa RS su usaglašeni kriterijumi za kontinuirani premještaj CoViD-19 pacijenata koji se nalaze u završnoj fazi bolničkog liječenja u UKC-u RS. Kao i u drugim zdravstvenim ustanovama i u Zavodu je otvaranje Odsjeka za zbrinjavanje CoViD-19 pacijenata zahtijevalo značajnu reorganizaciju – od pripreme prostora, uspostavljanja funkcionalnih jedinica do formiranja i obuke medicinskih timova, kao i timova službi podrške.

Rukovodstvo Zavoda je sa kolegama iz UKC-a RS koordinisalo proces obuke doktora i sestara iz Zavoda na COVID odjeljenjima, uspostavljeni su kanali ko12

Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”

Stručni i motivisani zdravstveni radnici – najznačajniji resurs munikacije, preuzeti protokoli liječenja, kao i protokoli organizacije medicinske službe i službi podrške.

O procesu priprema Daliborka Golić, pomoćnik direktora za sestrinstvo, kaže:

snalaženje u novim situacijama i sposobnost traženja najboljih rješenja za pacijente, uz podršku i brojne konsultacije sa kolegama sa COVID odjeljenja UKC-a. Preuzimanje odgovornosti i za COViD-19 pacijente je tražilo primjenu i novih i starih znanja. U radu mladih doktora su svakodnevno vidljivi motivacija, solidarnost i želja da se doprinese borbi koju sa pandemijom vodi čitav zdravstveni sistem. „Pandemija korona virusa je promijenila svijet u mnogočemu. Zavod Zotović, kao lider u oblasti fizikalne medicine i rehabilitacije, je dao svoj doprinos u liječenju CoViD-19 pacijenata, a ja kao ljekar sam ponosna što sam dio ovog tima iz vise razloga. Jedan od njih je mogućnost pružanja pomoći kolegama sa UKC i drugih ustanova RS, koje su u ovoj borbi puno duže od nas, a drugi je taj što osiguravamo dodatnu brigu o pacijentima čime im stvaramo veću sigurnost u zdravstveni sistem i skraćujemo „Veliki izazov je bio prilagoditi obje- put ka ozdravljenju.“ kat, edukovati osoblje i organizovati proces rada u vrlo kratkom vremenskom roku.

Zajedničkim snagama smo proveli veliki broj aktivnosti za prilagođavanje bolnice za rehabilitaciju u COVID bolnicu kao što su korištenje LZO, prijem pacijenata, ishrana pacijenata i obuka osoblja kuhinje, uzimanje uzoraka za laboratorijske analize, izrada različitih lista provjere, uključivanje i obuka vozača za prevoženje pacijenata, uzoraka za laboratoriju, odlaganje medicinskog otpada i još brojne aktivnosti kako bi medicinski i nemedicinski radnici sigurno obavljali svoj posao. Sav naš Dr Biljana Šarić, specijalizant interne medicine napor nadjačala je želja da se uključimo u zbrinjavanje Covid pacijenta i ponosna „Rad u Covidu je svakodnevni izazov sam na članove naših timova zbog njihove posvećenosti, znanja i velike motivacije da i u ljudskom i medicinskom smislu. Često pomognu pacijentima ne razmišljajući da je isrcpljujuci i ulažemo nadljudske napore bi mogli i sami da se inficiraju i infekciju da bismo pomogli svakom pacijentu. Zdrav i nasmijan pacijent nam je najveća nagraprenesu na svoje najmilije“.

Suočeni sa novim izazovom, speci- da za sav uložen trud i motiv za dalji rad.“ jalizanti i mladi doktori Zavoda su poDr Andrej Blagojević, spacijalizant neurologije kazali veliki kapacitet za brzo učenje,

Z D R A V S T V O

Pred izazov je stavljen i naš farmaceutski tim koji od početka pandemije SARS-CoV-2 prati preporuke lokalnih, regionalnih, ali i svjetskih institucija nadležnih za farmaceutsku djelatnost. „U skladu sa vodičem Internacionalne federacije farmaceuta (International pharmaceutical federation – FIP), uspostavljena je satelitska apoteka na COVID punktu Zavoda.

Kontinuirano snabdijevanje svim neophodnim lijekovima, medicinskim sredstvima, ličnom zaštitnom opremom i dezinficijensima bio je naš osnovni zadatak.

Pored toga, kroz pružanje informacija o lijekovima, konsultacije u vezi sa farmakoterapijskim problemima te praćenje i distribuciju preporuka i aktuelnih terapijskih protokola farmaceuti Zavoda su uključeni u sve aspekte primjene lijekova, a dostupnost kliničkog farmaceuta za svakodnevne konsultacije predstavlja dodatnu podršku našim medicinskim timovima koji se bave liječenjem oboljelih od COVID-19.“ Prim. mr ph. Gordana Ljubojević, specijalista kliničke farmacije, specijalista farmaceutske zdravstvene zaštite

Medicinske sestre i tehničari zauzimaju posebnu ulogu u liječenju pacijenta oboljelih od COVID-a. Organizovani u 24-časovne smjene u saradnji sa ostalim članovima tima, svakog dana pokazuju svoju stručnost i odlučnost da se prilagode novom profilu pacijenta i obezbijede da svaki pacijent dobije visokokvalitetnu medicinku njegu. „Sama spoznaja da postajem dio tima za zbrinjavanje pacijenata oboljelih od CoViD-19 probudila je u meni različita osjeća-

nja. Naravno da je podsvjesno bio prisutan strah za bezbjednost moje porodice, kolega i, naravno, mene same. Kratak vremenski rok za pripremu je u meni izazvao još veću dozu odgovornosti. Prije svega, volim svoj posao i posvećenost pacijentu jer medicinske sestre su profesionalci u svom poslu.

U središtu medicinskog tima je pacijent i medicinski radnici funkcionišu u ovako teškoj situaciji samo ako su naši pacijenti

oblasti prevencije i kontrole infekcija. Moj glavni zadatak je osigurati bezbjednost svih pacijenata i zaposlenih kroz svakodnevno praćenje epidemiološke situacije, provođenje mjera za kontrolu i prevenciju infekcija i kontinuiranu obuku osoblja. Sve navedene aktivnosti provode se uz aktivnu saradnju sa Institutom za javno zdravstvo RS. Ovom prilikom zahvaljujem se svim pacijentima Zavoda na odgovornom ponašanju i poštovanju protivepidemijskih mjera.

Takođe bih se, u ime Zavoda, zahvalio Vladi Republike Srpske i Republičkoj upravi civilne zaštite, koji su nam, u više navrata, putem donacija obezbijedili dovoljne količine LZO i sredstava za dezinfekciju“.

Vladimir Srdić, koordinator za bolničke infekcije i upravljanje medicinskim otpadom

odgovorni i iskreni od čega zavisi njihov oporavak. Dodatnu snagu za svoj posao pronalazimo u osmijehu i zahvalnosti koju dobijemo od naših pacijenata, vanjskoj podršci kolega i osjećaj humanosti da nekom pomognemo u ovako teškim uslovima. Iz svega što sam vidjela u radu sa CoViD-19 pacijentima poručujem svima da se ponašamo odgovorno i poštujemo mjere prevencije kako bi ova teška situacija što prije bila iza nas“.

Mirjana Bera, dipl. medicinska sestra

Epidemiološka situacija među osobljem i pacijentima je povoljna i budno se prati uz visoki stepen sumnjičavosti prema prisustvu virusa. U definisanju pravila postupanja tokom pandemije i kontinuiranoj internoj edukaciji članova tima, kao i brojnim drugim aktivnostima, uljučujući i otvaranje COVID odsjeka, veliki doprinos je dao i koordinator za bolničke infekcije. „Pandemija korona virusa predstavlja veliki izazov za mene kao profesionalca u

Članovi tima laboratorije i radiološkog tima organizuju svoj rad na način da su dostupni kliničarima i svim pacijentima.

Nemedicinske službe Zavoda – od nabavki, preko sanitetskog prevoza do službe ishrane i higijene, svojim dodatnim angažmanom i fleksibilnošću prema zahtjevima medicinskih timova doprinose svekupnom kvalitetu usluge koja se pruža CoViD pacijentima, kao i svim drugim pacijentima u Zavodu.

Prepoznajući da su kompetencija i motivacija osnovne karakteristike takozvanog ljudskog kapitala, godinama smo planirali i izdvajali sredstva, vrijeme i trud kako bismo naše medicinske timove osnažili i povezali. U proteklim decenijama pokazali smo kvalitet i stabilnost, a teško vrijeme nam je pokazalo da je ulaganje u ljude zalog za adekvatan odgovor i u potpuno nepredviđenim okolnostima. To našim kolegama i nama, ali najviše našim pacijentima, daje dodatnu sigurnost u nas.

Izreka kaže da vas mirno more neće učiniti vještim mornarima i zadovoljni što u trenucima oluje imamo vještine, znanja i snagu čijem građenju smo bili posvećeni.

Nadamo se mirnijem moru za sve nas u narednoj godini, kako bismo mogli sumirati naučene lekcije, ljudski i profesionalno rasti i biti spremni za nove izazove.

Do tada, timovi Zavoda će istrajati u paralelnim aktivnostima priprema za zbrinjavanje većeg broja COVID pacijenta i održati aktivnosti pružanja usluga iz oblasti djelatnosti Zavoda na dobrobit svih pacijenata kojima su naše usluge neophodne.

Mr sc. Nataša Tomić, pomoćnik direktora za medicinske poslove sa saradnicima

13

Z D R A V S T V O

Rezultati Fonda od 2016. do 2020. godine

F

ond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske u proteklih pet godina znatno je unaprijedio zdravstvenu zaštitu osiguranika, posebno u smislu finansiranja zdravstvenih usluga koje do sada nikada nisu bile dio obaveznog zdravstvenog osiguranja. U proteklim godinama akcenat je naročito stavljen na uvođenje novih, savremenih terapija koje ranije nisu bile dostupne našim osiguranicima, a koje značajno doprinose efikasnijem liječenju i pozitivnim ishodima liječenja te poboljšanju kvaliteta života oboljelih od najtežih oboljenja. Osim toga, FZO RS je u posmatranom periodu intenzivno radio i na pojednostavljenju procedura ostvarivanja pojedinih prava, kako bi osiguranici na što jednostavniji i brži način ostvarivali svoja prava.

Istovremeno, preduzete su mjere maksimalne racionalizacije troškova na svim stavkama gdje je to bilo moguće, a zahvaljujući tome FZO je u posmatranom periodu smanjio svoje obaveze za više od 220 miliona KM. Budući da je već kraj godine, pravo je vrijeme za kratki podsjetnik koje je to novine uveo Fond u zdravstveni sistem Srpske.

Nove usluge u zdravstvenim ustanovama Fond je u posmatranom periodu počeo da finansira više od 200 novih usluga u našim zdravstvenim ustanovama zbog kojih su osiguranici ranije odlazili na liječenje izvan RS. Riječ je o uslugama koje su savremene, visokodiferencirane dijagnostičke skupe usluge, koje se sada uglavnom mogu da rade u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske. Primjera radi, u ovoj ustanovi sada se radi više visokosofisticiranih procedura koje se primjenjuju kod liječenja karcinoma prostate, onkoloških oboljenja sa bolnim koštanim metastazama, karcinoma štitne žlijezde i drugih teških onkoloških oboljenja. Osiguranicima su sada dostupne u RS savremene metode liječenja, poput operacionih metoda uz korišćenje VATS tehnologije, ugradnje karotidnog stenta koju nije radila nijedna naša zdravstvena ustanova, itd.

Pored toga, nove usluge su uvedene iz brojnih drugih oblasti medicine.

Zbog uvođenja novih usluga, edukacije kadra i nabavke savremene opreme smanjen je i broj pacijenata koji se liječi 14

Nova prava i pojednostavljenje procedura za bolji zdravstveni sistem

izvan RS i to sa oko 20.000 na 6.000 osiguranika na godišnjem nivou.

Lijekovi U periodu 2016-2020. godina uvedeno je više od 30 novih, savremenih lijekova za specifična i teška oboljenja (maligne i nemaligne bolesti) koje su pacijentima dostupne u bolnicama. Osim toga, Fond oboljelim od multiple skleroze i hepatitisa C finansira najsavremeniju terapiju koja postoji u svijetu za ova oboljenja.

Takođe, osiguranicima na recept u apotekama u proteklom periodu dostupno je 40 novih lijekova generičkih naziva za razne bolesti, a za hronične bolesti omogućeno je podizanje lijekova za tri mjeseca.

Medicinska sredstva Fond je u proteklom periodu počeo da finansira kohlearne implantate za djecu, insulinske pumpe za oboljele od dijabetesa, koncentrator kiseonika, inhalator namijenjen oboljelima od cistične fibroze, kao i iglice za djecu koja koriste hormon rasta.

Skraćeni su rokovi trajanja pojedinih pomagala, a ukinuta je i gornja starosna granica (od 65 godina) za dobijanje invalidskih kolica za sobnu i vanjsku upotrebu.

Osim toga, prošireno je pravo i na slušne aparate, a umjesto 60 pelena za odrasle osiguranici imaju pravo na 80

pelena mjesečno.

Takođe, ratni vojni invalidi mogu umjesto pomagala da od resornog ministarstva dobiju novac kako bi sami birali pomagalo koje im najviše odgovara.

Medicinska rehabilitacija Osiguranici sa amputacijama te paraplegijom i tetraplegijom ostvaruju pravo na obnovu medicinske rehabilitacije samo na osnovu uputnice porodičnog ljekara. Djeci do 15 godina može se odobriti medicinska rehabilitacija svake kalendarske godine, ukoliko za to postoje indikacije, a izuzetno i više puta u toku godine. Osim toga, djeci do 18 godina omogućena je rehabilitacija bez komisijskog odlučivanja i ograničavanja trajanja rehabilitacije.

Takođe, povećan je i broj dana predviđen za medicinsku rehabilitaciju za određene bolesti i stanja, a osiguranici koji su preležali infekciju virusa korona imaju pravo na produženu medicinsku rehabilitaciju. Pravo na produženu medicinsku rehabilitaciju mogu da ostvare i osiguranici koji su imali akutni infarkt miokarda, što ranije nije bio slučaj.

Pojednostavljena je procedura kada je u pitanju produžetak banjske rehabilitacije, pa zahtjev za produžetak medicinske rehabilitacije podnosi specijalizovana ustanova u kojoj je odobrena rehabilitacija, a ne osiguranik kao što je to bilo ranije.

Vantjelesna oplodnja Na inicijativu tadašnjeg predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika uveden je treći postupak vantjelesne oplodnje 2017. godine. FZO RS je počeo da finansira i čuvanje embriona a, zahvaljujući tome, žene ne moraju da prolaze kompletnu proceduru vantjelesne oplodnje.

Rijetke bolesti Svi oboljeli od rijetkih bolesti u Srpskoj, koji su registrovani u Centru za rijetke bolesti, su trajno oslobođeni plaćanja participacije, bez obzira na godine života i od koje rijetke bolesti boluju.

Z D R A V S T V O

sporazumu sve zdravstvene ustanove koje djeluju u okviru zdravstvenog sistema u Srbiji biće dostupne i našim pacijentima čije liječenje nije moguće u Srpskoj.

FZO RS je potpisao Sporazum sa Unijom udruženja poslodavaca RS, zahvaljujući kojem je izmiren stari dug za bolovanja prema poslodavcima. o profesionalnom oboljenju ili povredi koja se desila na radnom mjestu. Ranije je bila praksa da ukoliko ustanova za penzijsko-invalidsko osiguranje donese ocjenu da liječenje nije završeno, dani privremene nesposobnosti za rad se nisu povezivali u pogledu osnova, visiDijaliza i radioterapija Zahvaljujući pregovorima sa privat- ne i isplatioca naknade plate, nego je nim partnerom smanjene su cijene he- bolovanje otvarano po drugom osnovu. modijalize i hemodijafiltracije sa 110 evra, odnosno 130 evra na jedinstveParticipacija nu cijenu od 103 evra. Zahvaljujući toSmanjena je participacija osigurame svim pacijentima u RS omogućena nika za najskuplje usluge (npr. kod koje kvalitetnija dijaliza -hemodijafiltracija. ronarografije, balon dilatacije, ugradnje Osim toga, smanjena je i cijena radiote- stenta), čime je poboljšana dostupnost rapije za oko devet odsto. ovih usluga pacijentima.

FZO RS je u kontinuitetu uspijevao Takođe, smanjena je participacija i da snizi cijene pojedinih usluga (npr. za za medicinska pomagala za djecu (ortoliječenje izvan RS) i lijekova, zahvalju- pedske cipele, okviri za naočare, ortoza jući čemu su stvarane mogućnosti za za kičmu, slušni aparat... uvođenje novih prava iz zdravstvenog osiguranja.

Novi osnovi osiguranja Po prvi put u Republici Srpskoj moguće se prijaviti na zdravstveno osiguraKSZ Pored odranije mogućeg slobodnog nje i po osnovu godina života, posebnog izbora ljekara porodične medicine i bol- društvenog statusa, specifičnog oboljenice, uveden je i slobodan izbor ustanove nja i sl. za pružanje konsultativno specijalističOvim je obezbijeđena veća zaštita ke zdravstvene zaštite (KSZ). Pacijenti prava, prije svega, socijalno-medicinski sami biraju ustanovu, jedini uslov je da ugroženih kategorija stanovništva i mata ustanova, bilo privatna ili javna, ima nja je vjerovatnoća da neko lice ostane bez mogućnosti prijave na zdravstveno ugovorene usluge sa FZO RS. osiguranje (trudnice, lica starija od 65 godina, teško oboljeli i dr.)

Bolovanje Roditelji djeteta koje se nalazi na bolničkom liječenju imaju pravo na bolovaInformacione tehnologije nje u trajanju bolničkog liječenja djetePojednostavljena i unapređena kota. Maksimalno je pojednostavljena pro- munikacija sa osiguranicima (redizajnicedura odobravanja ovog bolovanja. Za rana internet stranica, omogućena anodobravanje nije potrebno komisijsko od- droid aplikacija, pokrenuti nalozi FZO lučivanje, već samo otpusno pismo iz na društvenim mrežama, razvijene nobolnice ili potvrda da se dijete nalazi na ve e-usluge - omogućena provjera stabolničkom liječenju uz pratnju roditelja. tusa osiguranja putem e- servisa, kao i Omogućeno je i da osiguranici koji provjera termina za MR i KT preglede).

Počelo se s realizacijom Integrisase nalaze na bolovanju zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja imaju nog zdravstvenog informacionog sistepravo na povezivanje dana privremene ma (IZIS) koji čini zdravstveni sistem još nesposobnosti za rad ukoliko nadležna efikasnijim i dostupnijim. ustanova za penzijsko-invalidsko osiguranje donese ocjenu da liječenje nije zaOstalo vršeno. To znači da za vrijeme ovog boloPotpisan je Sporazum o saradnji iz vanja osiguranik ima pravo na naknadu oblasti zdravstvenog osiguranja Repuplate u iznosu od 100 odsto, jer je riječ blike Srpske i Srbije. Zahvaljujući ovom Takođe, poboljšana je dostupnost dijetetskih preparata za oboljele od rijetkih bolesti, a na recept ove preparate sada mogu podizati svi oboljeli koji ih koriste u svojoj ishrani.

Rezultati poslovanja Obaveze FZO RS smanjene su za više od 220 miliona KM. Takođe, deficit Fonda smanjivan je iz godine u godinu te je krajem 2019. godine ostvaren suficit u iznosu od 18,4 miliona KM. Glavna služba za reviziju javnog sektora RS dala je pozitivno mišljenje za finansijske izvještaje FZO RS za 2019. godinu.

Rezultati FZO RS u vrijeme pandemije Fond zdravstvenog osiguranja RS je u vrijeme pandemije izazvane virusom korona, u saradnji sa Vladom Srpske, donio odluku da sve dok traje vanredno stanje, a zatim i vanredna situacija, svi građani u RS imaju pravo na zdravstvenu zaštitu, bez obzira na to da li su osigurani ili ne i da osiguranici ne moraju da ovjeravaju zdravstvene knjižice.

Republika Srpska je jedinstvena po ovoj odluci, jer, npr. u Federaciji BiH, veliki broj radnika koji nisu radili u pandemiji i kojima nisu uplaćeni doprinosi ne mogu da ostvaruju ni prava iz zdravstvenog osiguranja.

Osim toga, Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske za vrijeme pandemije izazvane virusom korona sprovodio je nabavke zaštitne opreme, medicinskih sredstava i sredstava za održavanje higijene za naše zdravstvene ustanove, a prema potrebama koje je Fondu dostavljao Republički štab za vanredne situacije. U vrijeme pandemije ovaj posao je povjeren Fondu zbog hitnosti i procjene da će FZO zbog dosadašnjih iskustava sa centralizovanim nabavkama najbolje odgovoriti ovom zadatku, što je u praksi i potvrđeno. Naime, u najkraćem mogućem roku Fond je sproveo nabavke, kako je predviđeno Zakonom o javnim nabavkama BiH, i zdravstveni sistem imao je svu neophodnu opremu pravovremeno i prije nekih daleko razvijenijih zemalja.

Upravo zahvaljujući tome, spriječeni su katastrofalni scenariji i posljedice virusa korona, kakve su imale pojedine zemlje, poput Italije i drugih.

Nikolina Dušanić, rukovodilac Odjeljenja za odnose s javnošću

15

F

Z D R A V S T V O

ond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske i za narednu godinu planirao je veće rashode za zdravstvenu zaštitu i to za 8,87% u odnosu na ovu godinu, čime je nastavljen kontinuitet povećanja sredstava namijenjenih zdravstvenim ustanovama za pružanje zdravstvene zaštite građanima Srpske.

Inače, najveći udio planiranih rashoda za narednu godinu čine upravo rashodi za zdravstvenu zaštitu, koji su planirani u iznosu od 616,9 miliona KM. Za bolničku zdravstvenu zaštitu planirano je 311,3 miliona KM, što je više sredstava i to za 45,3 miliona KM, odnosno 17,03% u odnosu na 2020. godinu. Takođe, rashodi za usluge primarne zdravstvene zaštite u 2021. godini planirani su u iznosu od 122,6 miliona KM, što je za 11,8 miliona KM ili 10,66% više u odnosu na Finansijski plan za 2020. godinu. Sredstva za ovu namjenu planirana su na osnovu već ugovorenih sredstava u 2020. godini, a na osnovu Zaključka Vlade Republike Srpske kojim se obezbjeđuju dodatna sredstva za finansiranje zdravstvene zaštite u javnim zdravstvenim ustanovama, kao i na osnovu projekcije za 2021. godinu.

Podsjećamo da se iz godine u godinu povećavaju sredstva namijenjena za

Usvojen Nacrt finansijskog plana za 2021. godinu

Planirana veća izdvajanja za zdravstvenu zaštitu

zdravstvenu zaštitu osiguranika sa namjerom da se konstantno unapređuje kvalitet zdravstvenih usluga i uvode nove usluge, a očit primjer je UKC RS čija je finansijska vrijednost ugovora 2016. godine iznosila 73 miliona KM, dok 2020. godine iznosi 116 miliona KM, što je povećanje za gotovo 60 odsto.

Inače, u Finansijskom planu - budžetu Fonda za 2021. godinu, čiji je nacrt usvojio Upravni odbor Fonda, planirani su prihodi u iznosu od 734.450.000 KM, dok su ukupni prihodi sa primicima 783.178.000 KM. Planirani rashodi iznose 647.877.600 KM, a rashodi sa izdacima iznose 783.178.000 KM. Ukupno planirani prihodi sa primicima za 2021. godinu viši su od Finansijskog plana za 2020. godinu za 3,65%. Ukupni rashodi sa izdacima viši su za 3,65% u odnosu na 2020. godinu.

Procjena rashoda za 2021. godinu planirana je na osnovu trenda prethodnih godina i procjene realizacije za 2021. godinu, pri tome uzimajući u obzir i kretanja rashoda u 2020. godini uzrokovanih pojavom virusa Covid-19.

Nikolina Dušanić, rukovodilac Odjeljenja za odnose s javnošću

Proširenje prava i za osiguranike sa kardiovaskularnim problemima

Medicinska rehabilitacija

O

siguranici Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske od novembra mogu da koriste nova prava iz zdravstvenog osiguranja, prvenstveno u oblasti produžene medicinske rehabilitacije.

Pored finansiranja produžene medicinske rehabilitacije za osiguranike koji su preležali infekciju virusa korona, Fond je proširio paket prava za osiguranike koji imaju srčane probleme. Naime, izmjenom Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na produženu medicinsku rehabilitaciju omogućena je rehabilitacija i osiguranicima nakon akutnog infarkta miokarda na prijedlog kardiologa, vaskularnog ili kardiohirurga, dok su ranije ovo pravo imali samo osiguranici koji su imali neki operativni zahvat na srcu.

Novina je i da će djeca do 15 godina, kada je to neophodno, moći da odlaze na produženu medicinsku rehabilitaciju 16

i više puta u toku godine, i to samo na uputnicu porodičnog ljekara, bez komisijskog odlučivanja. Podsjećamo, prije nekoliko godina FZO je omogućio da djeca do 15 godina imaju pravo svake godine na rehabilitaciju.

Takođe, tada smo i djeci do 18 godina omogućili rehabilitaciju bez komisijskog odlučivanja i ograničavanja trajanja rehabilitacije. U slučajevima posttraumatskih stanja, odnosno preloma, još ranije je omogućeno da se djeci obezbijedi direktan pristup rehabilitaciji i nakon vanbolničkog zbrinjavanja.

Dakle, sada je učinjen još jedan iskorak i nastavljen je kontinuitet u obezbjeđivanju što kvalitetnije zdravstvene zaštite najmlađih. Takođe, proteklih godina, pored za djecu dostupne medicinske rehabilitacije, je naročito unapređena i za lica sa invaliditetom, ali i za osiguranike sa drugim oboljenjima i stanjima.

Da pored proširenja prava, Fond nastoji i pojednostaviti procedure ostvarivanja prava, potvrđuje i novi primjer jednostavnije procedure kod odobravanja produžetka medicinske rehabilitacije. Ranije su osiguranici sami morali da podnesu zahtjev stručnoj komisiji da im se odobri veći broj dana rehabilitacije, dok će sada specijalizovana zdravstvena ustanova u kojoj se liječi osiguranik podnositi zahtjev za produžetak rehabilitacije. Inače, produžetak medicinske rehabilitacije prema važećim aktima Fonda mogu da zatraže samo specijalizovane zdravstvene ustanove iz ove oblasti.

Navedena proširenja prava iz zdravstvenog osiguranja potvrđuju opredijeljenost FZO RS da, kada se god ukaže finansijska mogućnost, radi na dodatnom poboljšanju zdravstvene zaštite građana Srpske i da je to prioritet.

Darija Filipović Ostojić, portparol FZO RS

Z D R A V S T V O

Srpska prva u regionu uvela rehabilitaciju za oboljele od korona virusa

„Post kovid“ rehabilitacija već daje rezultate

N

akon što je Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske među prvima u regionu počeo da finansira medicinsku rehabilitaciju i za osiguranike koji su preležali virus korona, stižu prve reakcije pacijenata koji ističu da, zahvaljujući pulmološkoj rehabilitaciji, osjećaju značajan pomak u svom zdravstvenom stanju. „Po prijemu na pulmološku rehabilitaciju još sam imao osjećaj zamora i bolove u mišićima. Uz pomoć stručnog i ljubaznog osoblja i stalnog nadzora doktora, fizioterapeuta i medicinskih sestara, već poslije 15 dana osjećam veliki pomak u mom fizičkom i psihičkom zdravlju, jer sam naučio mnoge vježbe i tehnike koje će mi pomoći da i ubuduće poboljšam kvalitet života“, rekao je Mile Mijić iz Zvornika, jedan od prvih pacijenata koji je nakon teške kliničke slike i mehaničke ventilacije zbog virusa korona upućen na produženu medicinsku rehabilitaciju u Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“.

Pored Zavoda, pulmološka rehabilitacija za oboljele od virusa korona, ali i za druge pacijente, omogućena je i u ZTC „Vrućica“ u Tesliću, koja je dobila saglasnost Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite za pružanje ove usluge. Ove ustanove su za sada jedine u Srpskoj koje imaju saglasnost resornog ministarstva za pružanje ovog vida medicinske rehabilitacije. Inače, prilikom uvođenja „post kovid“ rehabilitacije za naše osiguranike rukovodili smo se evropskim preporukama, a zbog značaja rehabilitacije za oporavak oboljelih, širom Evrope

se otvaraju centri za rehabilitaciju, naročito u Italiji i Velikoj Britaniji. Prema tome, Republika Srpska je stala „rame uz rame“ sa najrazvijenijim evropskim zemljama kada je u pitanju zdravstvena njega oboljelih od virusa korona.

Doktorica Snježana Novaković Bursać, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, navela je da pojedini pacijenti nakon prebolijevanja COVID-19 budu u lošoj psihofizičkoj kondiciji, sa narušenom funkcijom pluća i drugih organskih sistema, te da se suočavaju sa dugotrajnim posljedicama. „Kod određenog broja pacijenata, pogotovo onih koji su liječeni uz podršku mehaničke ventilacije ili respiratora, nakon preležane infekcije, zaostanu značajni funkcionalni problemi kako respiratornog sistema, tako i mišićno-koštanog. Zbog toga je postkovid rehabilitacija izuzetno značajna za ove pacijente i njihov što brži i potpuniji oporavak te vraćanje u životne i radne procese. Koliko mi je poznato, zdravstveni sistem Republike Srpske je prvi u regiji osiguranicima omogućio postkovid rehabilitaciju o trošku Fonda“, istakla je Novaković Bursaćeva, dodajući da je fokus rehabilitacije na pulmološkoj rehabilitaciji, poboljšanju fizičke kondicije i psihosocijalnoj podršci.

Podsjećamo, Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske je od novembra omogućio produženu medicinsku rehabilitaciju i za osiguranike koji su preležali infekciju virusa korona, i to nakon bolničkog liječenja, po preporuci nadležnih ljekara. Rehabilitacija se može odobriti u trajanju do 28 dana, a moguća je i obnova rehabilitacije u trajanju do 14 dana.

Još jednom napominjemo da je, sve dok traje vanredna situacija, zdravstvena zaštita u javnim zdravstvenim ustanovama obezbjeđena za sve građane, osigurane i neosigurane, dok osiguranici ne treba da ovjeravaju zdravstvene knjižice.

Nikolina Dušanić, FZO RS

Novine u FZO RS

Bolja dostupnost lijekova za trudnice

F

ond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske u cilju bolje dostupnosti lijekova generičkih naziva „enoksaparin“ i „dalteparin“ koje najčešće koriste trudnice, odlučio je da ove lijekove finansira FZO RS, umjesto domova zdravlja kao što je ranije slučaj. Ovu novinu koja je počela da se primjenjuje početkom novembra podržao je i Upravni odbor ove institucije, prvenstveno iz razloga što ove lijekove najčešće koriste trudnice sa dijagnozom trombofilije i venske tromboze, a u praksi se dešavalo da ih nema u domovima zdravlja pa su trudnice morale same da ih kupuju.

Iako je Fond zdravstvenog osiguranja RS uvijek trudnicama refundirao troškove za kupovinu ovih lijekova, u cilju poboljšanja dostupnosti ovih lijekova u zdravstvenim ustanovama, ali i da ih trudnice više ne moraju same kupovati pa naknadno predavati zahtjev za refundaciju, Fond je odlučio da preuzme finansiranje ovih lijekova.

Fond na ovaj način želi da finansijski rastereti domove zdravlja koji do sada nisu mogli uskladiti stvarne potrebe za ovim lijekovima sa svojim finansijskim mogućnostima, zbog čega se i dešavalo da ih nema u domovima zdravlja.

Ovi lijekovi će i dalje biti nabavljani putem javnog tendera, dok je i indikacija za ove lijekove nepromijenjena – nastavak bolničog liječenja.

Takođe, osiguranici i dalje ove lijekove dobijaju u domovima zdravlja, samo je promijenjen način finansiranja tako da je za pacijente ostalo sve isto kao i do sada.

Osim toga, na Osnovnu bolničku listu lijekova uvršten je novi antibakterijski lijek „ertapenem“ (prašak za koncentrat za infuzioni rastvor) koji se koristi u liječenju infekcija kod djece, kao i odraslih, uzrokovanih bakterijama koje su osjetljive na ertapenem.

Sve ove promjene su dokaz dosljednosti Fonda zdravstvenog osiguranja RS koji je u proteklih nekoliko godina izdvojio značajna finansijska sredstva kako bi osiguranicima obezbijedio nove terapije u skladu sa svjetskim preporukama.

Samo u periodu 2016-2020. godine uvedeno je preko 30 novih lijekova, većinom najsavremenijih terapija, za specifična i teška oboljenja, koje su pacijentima dostupne u bolnicama (lijekovi koji se nabavljaju u okviru Posebnog programa FZO RS).

Radi se o terapijama za Goševu bolest, hemofiliju, liječenje HIVa, metastatskih karcinoma prostate, kolorektalnog karcinoma, Hočkinovog limfoma, biološke terapije za neonkološke indikacije, šizofrenije, imunoterapije za melanom kože, itd. Riječ je, većinom, o izuzetno skupim najsavremenijim terapijama, nove generacije, koje pacijenti oboljeli od pomenutih bolesti primaju i u drugim razvijenim zemljama svijeta. Kada su u pitanju lijekovi koji se izdaju na recept, u posljednjih pet godina na ovu listu lijekova (osiguranicima lijekovi dostupni u apotekama) uvršteno je 36 novih generičkih lijekova. Ti lijekovi su na listi zastupljeni sa više komercijalnih naziva te ako se uzmu u obzir komercijalni nazivi i različite doze i oblici lijekova, radi se o više od 100 novih lijekova.

Dakle, Fond u skladu sa finansijskim mogućnostima konstantno osluškuje potrebe osiguranika i zdravstvene struke, a sve u cilju obezbjeđenja što efikasnije i dostupnije zdravstvene zaštite.

Darija Filipović Ostojić, portparol FZO RS

17

Z D R A V S T V O

Bambo Nature pelene osvojile još jednu svjetski priznatu nagradu!

Poznati danski brend eko-pelena za bebe Bambo Nature, koji je odnedavno dostupan i na bh. tržištu, osvojio je još jednu važnu nagradu kao priznanje kvaliteta. Naime, Project Baby Awards, koji je na listi najprestižnijih takmičenja u Velikoj Britaniji, dodijelio je Bambo Nature pelenama bronzanu medalju u kategoriji “Najbolje pelene u 2020. godini”!

Ova kompanija, sa 70 godina tradicije, svoj proizvod je na Project Baby Awards prijavila po prvi put ove godine, a činjenica da je osvojila bronzanu medalju je još samo jedna potvrda vrijednost i kvaliteta. Tehnološki napredak na polju hemije inspirisao je osnivače ove kompanije da ostvare svoju viziju o savršenoj simbiozi dvije najvažnije stvari za opstanak naše planete – zdravlja beba i prirode.

Svjedoci posvećenosti ovog brenda i neosporivi dokaz vrhunskog kvaliteta Bambo Nature proizvoda su i druge nagrade i priznanja, u koje se ubrajaju: Loved by Parents Awards (2020, 2018), kao i Babylist “Must Have Nappy” (2017) u kategorijama za proizvode bez kojih se ne može kada je u pitanju briga o higijeni novorođenčadi. Nosilac su i ekoloških sertifikata poput: Nordic Swan Ecolable, Asthma Allergy Nordic i Ecocert COSMOS, koji se dodjeljuju za proizvode bez toksičnih materijala i supstanci,

a od biorazgradivih materijala. Bambo Nature pelene su bez štetnih hemikalija i alergena, udobne i fleksibilne, tanke i prozračne, doprinose maksimalnoj mobilnosti i olakšanom kretanju vaše bebe, a imaju isti performans kao i pelene bez ekoloških oznaka! Njihova visokoupijajuća svojstva su garant suhoće, a sa uvođenjem indikatora vlažnosti koji mijenja boju i signališe vam kada je pravo vrijeme da promijenite pelene, dodatno smanjujući rizik od pelenskog osipa.

Na osnovu prethodnih pokazatelja možemo zaključiti da je primarna briga ove danske kompanije zdravlje djece, zbog čega je i stekla svjetsku popularnost. Njihov asortiman, koji osim pelena nudi i proizvode za njegu beba, napokon je dostupan, a sve više roditelja se odlučuje upravo za Bambo Nature. Za više informacija o proizvodima posjetite njihov zvanični website www.bambonature.ba ili ih potražite u najbližoj apoteci.

Uvoznik za BiH: Mipex doo; Krajiških brigada 209, 78000 Banja Luka Tel. +381 (0) 51 502-120; Fax +381 (0) 51 502-090; mipex@blic.net; www.bambonature.ba Bambo Nature Oglas za magazin Nagrada za najbolje pelene.indd 1

25.11.2020. 9:42:07

19

O

Z D R A V S T V O

bilježavanje Svjetskog dana dijabetesa (WDD -World Diabetes Day) pokrenuli su 1991. godine Međunarodna dijabetesna federacija (IDF) i Svjetska zdravstvena organizacija (WHO) kao odgovor na rastuću zabrinutost zbog velike zdravstvene opasnosti koju predstavlja dijabetes. Usvajanjem Rezolucije Ujedinjenih nacija 61/225 Svjetski dan dijabetesa postao je i zvanično Dan Ujedinjenih nacija 2006. godine.

Kampanja je obilježena logotipom „Plavog kruga“ koji je usvojen 2007. godine nakon usvajanja Rezolucije Ujedinjenih nacija o dijabetesu, a označava jedinstvo globalne zajednice kao odgovor na pandemiju dijabetesa.

WDD se obilježava svake godine širom svijeta 14. novembra, na rođendan sir Frederick-a Banting-a, koji je 1922. zajedno sa Charles-om Best-om otkrio inzulin.

Obilježavanje Svjetskog dana dijabetesa predstavlja najveću svjetsku kampanju koja ima cilj da podigne svijest o značaju dijabetesa kao javnozdravstvenog problema. Dosegla je globalni nivo, sa učešćem preko milijardu ljudi u više od 160 zemalja. Kampanja skreće pažnju na pitanja koja su od najveće važnosti za osobe koje žive sa dijabetesom i doprinosi da dijabetes bude u žiži interesovanja javnosti i politike. Takođe je globalni pokretač za promociju značaja i preduzimanja koordinisanih i usaglašenih akcija za suočavanje sa dijabetesom kao veoma značajnim globalnim zdravstvenim problemom.

Svake godine kampanja Svjetskog dana dijabetesa fokusira se na aktuelnu temu koja traje jednu ili više godina.

Tema Svjetskog dana dijabetesa 2020. je „Medicinska sestra i dijabetes“.

Kampanja ima za cilj podizanje svijesti o ključnoj ulozi koju medicinske sestre imaju u pružanju podrške osobama koje žive sa dijabetesom.

Prema Svjetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO) medicinske sestre čine 59% zdravstvenih radnika. Procijenjeno je da globalna sestrinska radna angažovanost iznosi 27,9 miliona, od čega 19,3 miliona otpada na angažovanost profesionalnih medicinskih sestara. Globalni nedostatak medicinskih sestara u 2018. godini iznosio je 5,9 miliona, a 89% ovog nedostatka koncentrisano je u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

20

Svjetski dan dijabetesa - 14. novembar 2020. u Republici Srpskoj

Medicinska sestra i dijabetes

Prof. dr Snježana Popović Pejičić, spec. internista subspec.endokrinolog, primarijus, predsjednik Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske

Procijenjeno je da broj obučenih i zaposlenih medicinskih sestara treba da raste za 8% godišnje da bi se prevazišli alarmantni nedostaci u profesiji do 2030. godine.

WHO procjenjuje da ukupna investicija potrebna za postizanje ciljeva zacrtanih u „Ciljevima socijalnog razvoja“ do 2030. godine iznosi 3,9 biliona USD, od čega bi 40% trebalo da bude posvećeno nagrađivanju zdravstvenih radnika. Istaknuto je da ulaganje u zdravstvenu radnu snagu takođe ima veliki uticaj na druge ciljeve održivog razvoja, iskorjenjivanje siromaštva, obezbjeđivanje inkluzivnog i ravnopravnog obrazovanja, postizanje ravnopravnosti polova u zapošljavanju i osnaživanje žena, promovisanje dostojanstvenog rada i održivog i inkluzivnog ekonomskog rasta.

IDF se direktno obraća kreatorima politike i medicinskim sestrama o koracima koji se mogu preduzeti kako bi se osiguralo da zdravstveni radnici budu najbolje pripremljeni da pruže podršku osobama koji žive sa dijabetesom u svojim zajednicama kroz bolje obrazovanje i finansiranje.

Medicinske sestre obavljaju izvanredan posao podržavajući ljude koji žive sa širokim spektrom zdravstvenih problema. Osobe koje ili žive sa dijabetesom ili su u riziku da razviju dijabetes, takođe trebaju njihovu podršku.

Osobe koje žive sa dijabetesom suočavaju se sa brojnim izazovima, a obrazovanje je od ključne važnosti kako bi se medicinske sestre osposobile da pruže podršku ovim pacijentima. IDF želi da omogući medicinskim sestrama da saznaju više o djabetesu i dodatno se edukuju u oblasti dijabetologije.

U tom cilju organizovane su edukacije za medicinske sestre, a dostupan je on line kurs - Uloga edukatora za dijabetes (The Role of the Diabetes Educator) koji će medicinskim sestrama pomoći da procijene šta znaju o dijabetesu i poboljšaju svoje znanje i razumijevanje dijabetesa.

Kako broj ljudi koji žive sa dijabetesom nastavlja rasti širom svijeta, uloga medicinskih sestara postaje sve važnija. Medicinske sestre su često prvi, a ponekad i jedini zdravstveni radnici sa kojim osoba stupa u interakciju, pa je

Z D R A V S T V O

kvalitet njihove početne procjene, njege i liječenja od vitalnog značaja. Medicinske sestre igraju ključnu ulogu u ranom dijagnostikovanju dijabetesa kako bi se osiguralo brzo liječenje; pružaju edukaciju za samokontrolu glikemije i psihološku podršku osobama sa dijabetesom; pomažu u suočavanju sa faktorima rizika za dijabetes tipa 2 i u preveciji nastanka dijabetesa tipa 2.

I dalje ostaje značajna potreba za većim obrazovanjem i finansiranjem kako bi medicinske sestre širom svijeta stekle vještine da pruže podršku osobama koje žive sa dijabetesom i onima koji su u riziku od razvoja dijabetesa tipa 2.

Udruženje endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske (UEDRS) je 14.11. 2020. godine, kao i svih prethodnih godina, obilježilo Svjetski dan dijabetesa u Republici Srpskoj. Ove godine aktivnosti su provedene u potpuno drugom obliku u odnosu na prethodne godine.

S obzirom na epidemiološku situaciju izazvanu virusom Covid 19 članovi Udruženja nisu bili u mogućnosti, kao prethodnih godina, da organizuju besplatno mjerenje šećera u krvi, krvnog pritiska, tjelesne težine kao i edukaciju građana o značaju dijabetesa, na Trgu “Petar Kočić” u Banjaluci i ostalim gradovima Republike Srpske.

Ove godine smo se usmjerili na on line aktivnosti te smo na sajtu našeg udruženja www.uedrs.org , kao i na fecebook UEDRS objavili prigodan sadržaj u znak podrške ovoj značajnoj kampanji.

Ovogodišnji Dan dijabetesa je obilježavan pod motom: „Medicinska sestra i dijabetes“ kako bi se istakla značajna uloga koju medicinske sestre /tehničari imaju u timu za dijabetes. Stoga smo na sajtu UED RS postavili aktu-

elne postove, a isti sadržaj je objavljen i na facebook UED RS, sa kojim je povezan veliki broja udruženja osoba koje žive sa dijabetesm u RS i šire.

Postavljeni su postovi: 1. Svjetski dan dijabetesa 14. novembar 2020. god.

Tema: Medicinska sestra i dijabetes (tekst sa sajta IDF prevela dr Tamara Knežević Dojčinović, specijalizant endokrinologije, član Udruženja ) 2. State of World’s Nursing https://www.uedrs.org/wp-content/uploads/2020/11/State-Wordsnursing-2020.pdf 3. Liječenje dijabetesa u vrijeme pandemije korona virusom – savjeti za pacijente (Pripremila: Dr Tamara Knežević Dojčinović 4.Pružanje medicinskih konsultacija endokrinologa /dijabetologa putem sajta: www.uedrs.org (info@ uedrs.org) za osobe koje žive sa dijabetesom, ali i ostalim endokrinološkim oboljenjima na web sajtu UEDRS su postavljene i aktuelne preporuke za pacijente, koje su pripremili članovi našeg Udruženja, kako slijedi: 1. Preporuke za kontrolu i liječenje poremećaja regulacije glukoze kod osoba sa dijabetesom tokom bolesti (Pripremila: Prof. dr Snježana Popović Pejičić)

2. Preporuke za zaštitu osoba koje boluju od šećerne bolesti od corona virusa (COVID -19) (Pripremile:Prof. dr Aleksandra Marković, mr sc. dr Gabrijela Malešević i ass. mr sc. dr Valentina Soldat Stanković) 3. Preporuke za djecu i mlade oboljele od dijabetesa melitusa: Sažetak preporuka za COVID-19 kod djece oboljele od dijabetesa: ISPAD 25. marta 2020. (Pripremila: Prof. dr Gordana Bukara Radujković, pedijatar-endokrinolog) 4. Preporuke za trudnice sa dijabetesom i COVID 19 (pripremila: Prim. doc.dr Milena Brkić) 5. Preporuke „Internacionalne dijabetesne federacije (IDF)“ Izradili smo i štampali pamflete i postere koji su su postavljeni na naš sajt.

6. „Preporuke za zaštitu osoba koje žive sa šećernom bolešću od corona virusa“ (Pripemila dr Jelena Malinović Pančić, a tehnički uredio doc. dr Miroslav Malinović) Posteri su distribuisani u UKC Republike Srpske, sve domove zdravlja u Banjaluci i okolini, kao i apotekarske ustanove, kako bi osobama koje žive sa dijabetesom bile dostupne potrebne informacije. Pošto je UED RS od 1.3.2019. god. punopravni član Evropskog udruženja endokrinologa (ESE) uputili smo Izvještaj o našim aktivnostima projekt menadžeru ESE , Vicki di Gusto, koja ga je postavila na sajt ESE te je tako postao vidljiv na evropskom nivou, a time i naše aktivnosti.

Samo zajedničkim snagama ljekara endokrinologa /dijabetologa, medicinskih sestara /tehničara i osoba koje žive sa šećernom bolešću u Republici Srpskoj moći ćemo da prevaziđemo probleme koje nosi dijabetes sa hroničnim komplikacijama i komorbiditetima, a koji su dodatno otežani u vrijeme epidemije COVID 19.

21

D

Z D R A V S T V O

iskus hernija, odnosno prolaps diska, je dijagnoza koja se postavlja kada se pomjeri iz svog ležišta međupršljenski disk koji se nalazi između dva kičmena pršljena, pri čemu dolazi do pritiska na živac ili kičmenu moždinu. Pomjeranje diska se može desiti na bilo kojem dijelu kičme, ali se najčešće javlja na vratnom dijelu kičme ili njenog lumbalnog dijela. Hernija diska, u zavisnosti na kojem je nivou nastala, daje specifične simptome.

Ispupčeni disk pritišće živac koji izlazi iz tog segmenta kičme i dovodi do bola, ukočenosti ili slabosti u ruci ili nozi, trnjenja duž ruke ili noge. Uzroci nastanka discus hernije su različiti, ali je loša postura, tj. loše držanje tijela preduslov da se pojavi problem. Promjene koje se dešavaju na disku nastaju usljed manjka fizičke aktivnosti, ali i pretjerane fizičke aktivnosti, predugog sjedenja, radnog mjesta koje zahtijeva određeni položaj koji tijelu ne odgovara, itd. Simptomi su sada intenzivniji i vrlo često pacijenti su nepokretni u krevetu te završe na intramuskularnim injekcijama ili injekcijama blokadama koje se direktno apliciraju u kičmu. Najteži oblik diskus hernije je kada se komad diska koji je ušao u kičmeni kanal “otkine” i ostane u njemu zaglavljen. To stanje se naziva sekvestracija diska i u 90% slučajeva zahtijeva hiruršku operaciju.

Većini pacijenata koji imaju diskus herniju u liječenju nije potreban nikakav hirurški zahvat, nego svoju diskus herniju liječe adekvatnom fizikalnom terapijom.

Prolaps diska je relativno česta pojava. Smatra se kako je najmanje 50% svih išijalgija nastalo kao posljedica prolapsa diska na donjem nivou kičme, najčešće na nivou L5/S1. Nešto rjeđe se javlja diskus hernija na vratnoj kičmi.

DEKOMPRESIJSKA TERAPIJA je jedini neoperativni tretman koji se primjenjuje kod stanja discus hernia, degenerativnih bolesti zglobova, stenoze (suženja spinalnog kanala) i pritiska na nervne korijenove. To je neoperativna trakcijska terapija za oslobađanje od bolova u leđima, nogama i rukama. Putem cikličkih faza distrakcije i relaksacije prilikom pravilnog pozicioniranja, spinalni disk stavljen je pod negativni pritisak i dolazi do efekta vakuuma unutar tog diska. Šta taj vakuum može učiniti disku?

On postiže dvije stvari. S mehaničkog gledišta, ispupčenje koje je nastalo izvan normalnih granica diska može biti povučeno unutar diska putem 22

Modalitet liječenja diskus hernije

Dekompresijska terapija Mr sc. dr Gordana Ljoljić Dolić specijalista fizijatar-nutricionista ZU ARNI plus Banjaluka Milana Stevilovića 3 051/434-460

vakuuma stvorenog unutar tog diska.

Takođe, vakuum potiče bolju vaskularizaciju i tako sekundarno stimuliše zarastanje. To za rezultat ima redukciju bola i pravilnim zarastanjem ozlijeđenog dijela kičmenog stuba. Diskovi zahtijevaju difuziju stvorenu smanjenjem pritiska kako bi se vratili nutrijenti (hranjive supstance) i poboljšala regeneracija unutar diska. Stresovi na međupršljenski disk i fasetne zglobove mogu voditi do zapaljenja, oštećenja, koncentričnih i radijalnih razderotina na hrskavičavom prstenu diska, a time i uzrokovati prolaps (hernijaciju) diska. Kada nukleus (jezgro diska) probije fibrozni prsten prema kičmenom kanalu onda dolazi do pritiska na kičmenu moždinu ili nervne korijenove,

što uzrokuje žestoku bol i druge nervne poremećaje. Istraživanje je pokazalo da se magnetnom rezonancom (MR) ne mogu uvijek dokazati svi bolovi uzrokovani oštećenjem diska.

Jedan od razloga je i taj da se snimanje vrši u ležećem položaju u kojemu diskovi nisu opterećeni u punom smislu gravitacijom i vlastitom težinom tijela, pa ne moraju pokazati slabost u vidu ispupčenja hrskavičnog obruča kao kada osoba stoji ili sjedi.

DTS TRITON sistem trakcije je terapijski koncept dekompresije gdje su memorisani vučni paterni dijagrami trakcije, rađeni na osnovu određenih kliničkih studija, koji najbolje reprodukuju manuelne tehnike dekompresije i koji su dali odlične rezultate po različitim indikacijama. Postoje različiti terapijski protokoli za cervikalnu i lumbalnu trakciju.

INDIKACIJE Uređaj za dekompresijsku terapiju Triton DTS obezbjeđuje trakciju i pomjeranje skeletne strukture i skeletnih mišića. Triton DTS se može koristiti za olakšavanje bolova koji su povezani sa: • Ispupčenim diskovima • Nateklim diskovima

Z D R A V S T V O

• • • • • • • • • • • •

Hernijom diska Degenerativnim bolestima diskova Lumbalnim bolnim syndromom Akutnim bolovima Radikularnim bolovima Prolapsom diskova Povredom spinalnog korijena Hipomobilnosti Degenerativnim bolestima zglobova Faset Join syndromom Bolovima zglobova Diskogeničnim bolovima

TRITON DTS je kontraindikovan u sljedećim slučajevima: • Strukturne bolesti kao što su tumori ili metastaze na kostima • Pacijenti sa vaskularnim problemima • Pacijenti sa akutnim iščašenjima, ušinućima i zapaljenjima koja bi mogla biti pogoršana terapijom trakcije • Pacijenti sa labilnim zglobovima kičme, tj. hipermobilnosti zglobova • Trudoće • Osteoporoze • Hiatus hernije • Klaustofobije Klinička istraživanja DTK ima brojne kliničke studije koje dokazuju da DTK dekompresija uzrokuje pojavu i zadržavanje negativnog pritiska unutar diska. Jedna takva studija je pokazala da od 219 pacijenata koji su završili dekompresiju kičme, njih 86% je primijetilo nestanak simptoma, dok je 84% pacijenata ostalo naredna tri mjeseca bez bolova, dok je 92% pokazalo različit stepen fizičkog napretka.

Mnoge kliničke studije pokazuju djelotvornost dekompresione terapije od 75-86% uspješnosti u popuštanju bola i simptoma.

Kompjuterski kontrolisana savremena oprema dizajnirana je da primijeni dekompresiju kičmenog stuba bez refleksnih paravertebralnih mišićnih kontrakcija. Ona kontroliše varijacije u sili trakcije uklanjajući mišićnu zaštitu (napetost) koja je tipična u radu sa konvencionalnim trakcijskim uređajima.

Preprogramirani uzorci za postizanje i spuštanje trakcijske sile dozvoljavaju viši nivo spinalne dekompresije i rehidraciju diska.

Koja je razlika između spinalne dekompresije i klasične trakcije kičme?

Svaka dekompresiona terapija je vrsta trakcije, a svaka trakcija nije dekompresiona.

ROLE OF SPNAL DECOMPRESSION THERAPY IN PATIENT WITH DEGENERATIVE DISEASES OF LUMBAL SPINE – Aneta Kajstorovska, Simona Ristovska, ESPREM 2020

Trakcija je jednostavna trakciona sila koja se primjenjuje na pacijenta u cilju rasterećenja zglobova tijela, mišića i drugih struktura. Biti obješen nogama naopačke je, na primjer, učestala metoda za djelovanje trakcije na kičmeni stub. Iako različiti, oblici trakcije postoje već 1000 godina, popuštanje bola nije dugotrajno. Čak je nekoliko studija pokazalo da je uobičajena trakcija nedjelotvoran oblik rješavanja bolova u vratu i leđima. Razlog je neočekivan, ali poprilično jednostavan. Naše tijelo reaguje na statičko rasterećenje kičme

kontrakcijom, tj. stiskanjem mišića koji okružuju kičmu.

Tako se ne postiže željeni efekat rasterećenja kičme, nego se pritisak zapravo povećava zbog povećanja pritiska unutar diska, a to ne dozvoljava disku da zaraste i rehidrira se. S druge strane, spinalna dekompresija je modifikovan, poboljšan oblik trakcije. Kompjuterska tehnologija se koristi za kontrolu varijacija u rasterećenju kičme te se na taj način uspješno izbjegava odgovor tijela u obliku mišićne kontrakcije. Terapeut može kontrolisati koliko snage istezanja pacijent osjeća, kao i koliko

traje istezanje i koliko često će se ono ponoviti u intervalima.

Neoperativna i neinvazivna dekompresiona terapija kičme je vrlo djelotvoran i dobar način rješavanja bola i problema vezanih za cijelu kičmu.

Na posljednjem Evropskom kongresu fizijatara, održanom u septembru 2020. godine, objavljen je rad koji je dokazao da dekompresiona terapija sa Triton DTS krevetom smanjuje akutni i hronični bol u lumbalnom dijelu leđa i nogama. Simptomi su se smanjili unutar četiri nedjelje terapije kod 75-85% pacijenata koji su imali bol u leđima, uzrokovan diskus hernijom.

TERAPIJSKI PROTOKOL Terapije sa TRITON DTS se rade 35 x sedmično, 10-20 terapijskih procedura. Jedna terapijska procedura traje 60-90 minuta i uokviru jedne terapije, uz trakciju, se koriste druge fizikalne terapijske procedure, kao što su: -- Ultrazvuk -- Tecar radiofrekventna terapija -- Masaža -- DTS trakcija 20-30 minuta -- Magnetoterapija -- Compex elektrostimulacija sa TENS-om -- Interferentne struje, galvanske struje -- Laseroterapija -- Kineziterapijski program vježbi, prilagođenih zdravstvenom stanju pacijenta i dijagnozi zbog koje dolazi na terapiju.

23

Z D R A V S T V O

Herpes genitalis (polni herpes) Genitalni herpes je visoko zarazno, recidivirajuće oboljenje, uzrokovano HSV-2, u oko 90% bolesnika, ili rjeđe HSV-1.

Kontakt sa oboljelom osobom dovodi do prenosa bolesti u preko 75% slučajeva pa je genitalni herpes danas vjerovatno najčešća polno prenosiva bolest.

Bolest se klinički manifestuje kao primarni, recidivantni i perinatalni genitalni herpes.

Primarna upala je lokalna i sistemska.

Primarni genitalni herpes predstavlja kliničku manifestaciju primoinfekcije uglavnom sa HSV-2. Nakon inkubacije od 2-12 dana manifestuje se parestezijama i peckanjem genitalne regije, pojavom višestrukih vezikula i pustula koje konfluiraju i prskaju, nakon čega nastaju brojne bolne plitke ulceracije, prekrivene krustama, koje dosta sporo zarastaju.

Te promjene su često simetrično raspoređene na vaginalnim zidovima i na cerviksu, a pacijentkinja, uz bol u stidnici, ima povišenu temperaturu, opštu slabost, dizurične smetnje i bolnu ingvinalnu limfadenopatiju u oko 80% slučajeva.

Akutni simptomi traju 10-14 dana, a nakon 2-4 nedjelje ulkusi zacijele bez ožiljaka.

U 10-15% težih HSV infekcija je nužna hospitalizacija. Najozbiljnija komplikacija sistemskog herpesa je encefalitis.

Primarna infekcija može rijetko proći tiho i asimptomatski i dovesti do stanja latentne infekcije. Nakon primoinfekcije HSV-2 ostaje doživotno u organizmu, smješten u zadnjim ganglijama sakralnog dijela leđne moždine. Tokom latentnog perioda ne dolazi do replikacije virusa, tako da lijekovi koji djeluju na sintezu viralne DNK nemaju nikakvog efekta.

Recidivantni genitalni herpes se javlja često i sa blažim je simptomima nego kod primoinfekcije. U prvih 6 do12 mjeseci se javlja u 50 do 80% pacijentkinja.

Recidivi su lokalni, a bolest je uvijek teža i s češćim recidivima (i do četiri puta godišnje) kod infekcija sa HSV-2.

Rizik za rekurentnu infekciju iznosi oko 50% za HSV-1 i oko 90% za HSV-2.

U odnosu na primoinfekciju broj vezíkula je manji, a izostaju i opšti simptomi infekcije kao i otok limfnih žlijezda. Za 7-10 dana simptomi bolesti se povlače, ne ostavljajući lokalne promjene na genitalnim organima.

Perinatalni herpes je posljedica prenosa genitalnog herpesa sa majke na dijete tokom trudnoće, porođaja i nakon porođaja.

24

Seksualno prenosiva oboljenja Prof. dr Bogdan Zrnić, dermatovenerolog

Dr med. Kristina Zrnić-Vranješ, dermatovenerolog

U toku trudnoće infekcija se može proširiti na fetus ascendentnim putem, uzrokujući horioamnionitis, ili transplacentarno za vrijeme viremije te kontaktom pri prolazu ploda kroz porođajni kanal oboljele majke. Infekcija može uzrokovati niz komplikacija, koje zavise od gestacijskog doba u trenutku infekcije.

U prvom tromjesečju trudnoće u 2050% trudnica sa primarnom infekcijom HSV-2 dolazi do spontanog pobačaja, a u 2/3 tih slučajeva smrt ploda je nastupila prije pobačaja.

U drugoj polovini trudnoće infekcija HSV povećava broj prijevremenih porođaja, ali bez teratogenog efekta. Kod infekcije majke nakon 32. nedjelje trudnoće, fetus je inficiran u oko 10%, u terminu u oko 40% slučajeva, a u oko 20% dolazi do smrti ili oštećenja djeteta (neurološki poremećaji, oštećenja jetre, eflorescencije na koži).

Za vrijeme porođaja kroz inficirani porođajni kanal zarazi se oko 40% fetusa.

Mortalitet oboljelih fetusa je oko 50%, a od preživjele djece oko 60% će biti teško bolesno. Za vrijeme porođaja zaražena novorođenčad su obično dobro dok traje inkubacioni period (2-12 dana), a nakon toga počinju smetnje.

Herpes simplex neonatalis se obično prenosi tokom porođaja, u 70-80% slučajeva je izazvan HSV tip 2 i znatno rjeđe HSV tip1. Može se ispoljiti kao generalizovana sistemska infekcija, encefalitis ili biti lokalizovan isključivo na koži, očima ili sluzokoži. Tipične diseminovane kožne lezije su prisutne u oko 80% oboljele novorođenčadi, a moguć je i letalni ishod.

Dijagnoza HSV se postavlja na osnovu anamneze i kliničke manifestacije bolesti, a potvrđuje laboratorijski, dokazivanjem virusnih antigena u patološkim promjenama ili specifičnih antitijela u serumu, patohistološkom verifikacijom, eventualno Tzanck-ovim citodijagnostičkim testom koji pokazuje multinuklearne keratinocite sa eozinofilnim inkluzijama. Rjeđe se koriste kultura – identifikacija virusa, direktna imunofluorescencija (DIF) i PCR tehnika.

Ukoliko su lezije lokalizovane na koži treba ih razlikovati od herpesa zostera, impetiga i drugih piodermija. Kod promjena na oralnoj sluznici diferencijalna dijagnoza obuhvata aftozni stomatitis, pemphigus, multiformni eritem i herpanginu.

Diferencijalna dijagnoza neonatalnog HSV uključuje: toksoplazmozu, rubelu, infekciju citomegalo virusom (CMV) i Candidom, stafilokokne infekcije i rani kongenitalni sifilis.

POLNE BRADAVICE (Condylomata acuminata) Condylomata acuminata (šiljasi kondilomi) su klinička manifestacija polne infekcije sa humanim papiloma virusima (HPV).

Infekcije genitalnog trakta izazvane HPV-om su česte, posebno u mlađih, seksualno aktivnih osoba. HPV se prenosi seksualnim kontaktom, pri čemu je kontagioznost oko 60%.

Inkubacija je različita, od nekoliko dana do nekoliko mjeseci, a ponekad virus može perzistirati u ćeliji u latentnoj formi i više godina.

Infekcija HPV-om se manifestuje u različitim kliničkim i subkliničkim oblicima, zahvatajući donji genitalni trakt, perineum i perianalnu regiju kod žene, a kožu i sluzokožu penisa, ingvinalni i perianalni predio kod muškarca.

Ako je inficiran porođajni kanal, moguće je prenošenje infekcije sa majke na plod tokom porođaja.

Humani papilomavirus je DNK virus koji pripada grupi papovavirusa. Do danas je otkriveno više od 100 podtipova HPVa, ali ih je samo dvadesetak povezano sa promjenama anogenitalne regije.

Pojedini tipovi virusa se međusobno razlikuju samo po nukleinskim kiselinama, što se može dokazati molekularnobiološkim postupcima. Pojedini od njih imaju visoku specifičnost za tkivo i dovode se u vezu sa određenim kliničkim lezijama (genotipovi 1,2,3,4 izazivaju veruccae vulgaris, tipovi 6 i 11 condylomata acuminate.

Humani papilomavirusi, kao polno prenosivi uzročnici, vjerovatno su jedan

Z D R A V S T V O

od glavnih činilaca u nastanku neoplazija donjeg dijela genitalnog sistema. Međutim, za te procese potrebno je djelovanje i drugih činioca, jer se u malom postotku žena inficiranih HPV-om visokog onkogenog rizika razvije karcinom.

Prema tome iz kojih su promjena pojedini tipovi HPV-a najčešće izolovani, dijele se u tri grupe: tipovi niskog (6, 11, 42, 43, 44), srednjeg (31, 33, 35, 39, 51, 52) i visokog (16, 18, 45, 56) onkogenog rizika.

Polne bradavice prenose HPV tip 6 i 11 koji nemaju onkogeni potencijal, za razliku od HPV-a 16, 18, 31, 32, 35… koji su onkogeni i mogu uzrokovati displaziju i spinocelularni karcinom cerviksa, penisa i anusa.

Polne bradavice su jedna od najčešćih seksualno prenosivih bolesti, zastupljene kod 1% seksualno aktivne populacije, češće kod osoba promiskuitetnog ponašanja.

Incidencija je 10 puta povećana kod oboljelih od AIDS-a.

Najčešće se prenose seksualnim kon-

taktom. Bolest je visokokontagiozna, jer nakon polnog odnosa oboli 60% partnera.

Inkubacija iznosi od dva do devet mjeseci.

Bolest se širi autoinokulacijom. Moguća je vertikalna transmisija u toku trudnoće ili porođaja sa nastankom laringealne papilomatoze kod djece. Česte su asimptomatske infekcije.

Lezije su u vidu sitnih bjeličastih papula, lokalizovanih u predjelu vulve, vagine, uretre, cerviksa, penisa, skrotuma, perineuma, anusa ili na bilo kom dijelu genitalnog trakta obloženog pločastim epitelom. Promjene se šire i rapidno rastu, a pogoduje im vlažna i okluzivna sredina. Šiljaste izrasline poput bradavica mogu biti jedva vidljive, ali ako se ne liječe

HPV-infekcija

narastu i do 1 cm, konfluiraju i stvaraju veća grozdasta bradavičasta polja.

Veće lezije su šiljate, karfiolaste, često macerirane vegetacije, ružičaste ili sivkaste boje, peteljkaste baze. Uglavnom su asimptomatske, ali mogu uzrokovati bol, pečenje ili krvarenje.

Za razliku od drugih mjesta gdje su šiljasti, kondilomi su na cerviksu pretežno pljosnati (condylomata plana). U vagini i na cerviksu se često vide upalne promjene u vidu crvenila, odebljanja, pustula i ulceracija, zbog redovite popratne miješane infekcije.

Uz kondilome su često prisutne i druge spolno prenosive bolesti kao što su gonoreja, Gardnerella vaginalis vaginitis, trihomonijaza i herpes vaginalis, a time i simptomi tih infekcija, prvenstveno obilan patološki vaginalni sekret. Ako se kondilomi inficiraju bakterijama koje uzrokuju gnojenje onda pustuliraju i ulceriraju.

Infekcija HPV-om može proteći asimptomatski, pa se kondilomi otkriju tek pri kolposkopskom pregledu.

Pojava polnih bradavica kod djevojčica (lokalizovanih u predelu vulve ili uretre) i dječaka (lokalizovanih perianalno) uvijek ukazuje na rizik od seksualne zloupotrebe djeteta.

Džinovski kondilom ili Buschke-Lowenstein tumor je masivna tumorozna lezija veličine pesnice, lokalizovana anogenitalno. Smatra se da čini prelazni stadijum od benignih kondiloma ka invazivnom karcinomu pločasto-slojevitog epitela. Odlikuje se lokalnim destruktivnim rastom koji ne daje metastaze. Maligna transformacija je rijetka. Najčešće je uzrokovan HPVom tip 6 i 11.

Bowenoidna papuloza se javlja kod mlađih osoba, a manifestuje se mnogobrojnim hiper- ili hipopigmentovanim papulama sa histološkim znacima ćelijske atipije (Ca in situ) i mogućom spontanom regresijom. Sreće se najčešće na vulvi i penisu. Lezije najčešće sadrže HPV tip 16.

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i testa sa 5% sirćetnom kiselinom, koja se aplikuje na sumnjive lezije, koje poslije 10-15 minuta postaju bijele. Test je nespecifičan i danas se rjeđe primjenjuje. Savjetuje se tipizacija HPV-a PCR tehnikom. Biopsija se preporučuje kod nejasne kliničke slike, imunokompromitovanih bolesnika i lošeg terapijskog odgovora.

Za diferencijalnu dijagnozu, najčešće dolaze u obzir oboljenja kao što su: Condylomata lata, seboroična keratoza, nevusi, molluscum contagiosum, papillae coronae glandis, Crohn-ova bolest, lichen planus i lichen nitidus.

25

K

Z D R A V S T V O

ao jedina referentna ustanova u Republici Srpskoj Klinika za infektivne bolesti UKC-a RS se bavi dijagnostifikovanjem i liječenjem bolesti HIV/AIDS-a.

Nakon što se pacijentu dijagnostikuje bolest, uključuje se, osim medicinskog i u psihosocijalni tretman.

Pacijenti kada saznaju za dijagnozu prolaze kroz izuzetno stresnu situaciju koja podrazumijeva sljedeće faze: negiranja, nevjerice, ljutnje, straha, odbacivanja, prihvatanja, tuge.

Adekvatna psihosocijalna podrška je neophodna, pogotovo kada se tek dijagnostifikuje bolest pošto se osoba tada nalazi u kriznom periodu.

Pacijenti dobijaju detaljne informacije o svojoj bolesti od doc. dr sc. med.

Zdravke Kezić, kao ljekara koji se bavi liječenjem pacijenta oboljelih od HIV/ AIDS-a. Osim doktorice i medicinskih sestara kao dio interdisciplinarnog tima su i dipl. soc. radnik i klinički psiholog.

Multidisciplinarnim pristupom se pokrivaju sve dimenzije: zdravstvena, psihološka, socijalna, duhovna. Stoga, zajedničkim djelovanjem omogućava pacijentu kao i njegovim članovima porodice da se lakše suoče sa bolešću. Posebno je značaj multidisciplinarnog pristupa da se razbiju predrasude i strahovi oko prenošenja bolesti. Naime, veliki broj ljudi nije adekvatno informisan o samoj bolesti i ima strah od zaraze.

Kako kroz lično iskustvo, tako i u kontaktu sa referentnim zdravstvenim ustanovama iz okruženja, saznajemo da su sa strahovima suočeni i zdravstveni radnici koji pružaju zdravstvene usluge, a nisu u timu i nisu dovoljno edukovani.

HIV infekcija često rezultuje stigmom i strahovima osoba koje su pogođene njome kao i članovima njihovih porodica. Nerijetko se dešavalo da je saznanje o infekciji rezultovalo gubitkom podrške najbližnjih, gubitkom posla, socijalnog statusa gubitkom stana (pogotovo ako je iznajmljeni stan) te uskraćivanjem zdravstvenih usluga. Zato pacijenti uglavnom imaju stav da o bolesti ne pričaju ni sa kim, pa čak ni sa članovima uže porodice. Šutnja je stav kojem uglavnom pribjegavaju.

Sa HIV/AIDS-om povezana stigma i diskriminacija ovu bolest čine mnogo specifičnijom u odnosu na druge hronične bolesti. Zato pacijenti ne žele da dijele informaciju o svojoj bolesti. Ali ta šutnja im uskraćuje podršku koja im je neophodna u vrijeme prihvatanja bolesti. Na ovaj način ulaze u jedan začaran krug gdje je ključna uloga stručnih sa26

Svjetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a 1. decembar, 2020.

Važnost multidisciplinarnog pristupa kod liječenja osoba oboljelih od HIV-a

Brankica Jovetić, diplomirani socijalni radnik UKC-a RS

radnika koji rade sa njima da se lakše suoče sa bolešću.

Većini pacijenta koji su oboljeli od HIV/AIDS-a zajednički su sljedeći osjećaji: STRAH - Zbog stida i straha pacijenti se boje povjeriti drugim osobama i na taj način dobiti podršku. Strah se javlja i zbog nepredvidivog toka same bolesti.

Strah negativno djeluje i na mentalno zdravlje pacijenta. Može dovesti do pojave depresije, osjećaja bespomoćnosti i očaja. Iracionalni strah se javlja kod osoba koje sačinjavaju socijalnu mrežu pacijenta što može dovesti do izolovanosti i odbacivanja oboljelog.

STRAH OD GUBITKA - Pacijenti nakon dijagnostifikovane bolesti budu upućeni u stil života koji bi pogodovao njihovom zdravstvenom stanju. Pravilnom i redovnom upotrebom antiretrovirusne terapije i zdravim načinom života, život osoba oboljelih je znatno produžen, ali su evidetni neki drugi gubici. Mogu biti fizički, kao što je gubitak tjelesne mase, nemogućnost obavljanja nekih dosadašnjih aktivnosti, izmjene u fizičkom izgledu, gubitak apetita. Mogu biti socijalni, kao što je gubitak zaposlenja, socijalna deprivacija i sl. A najteže se nose sa emotivnim gubicima: gubitak samopoštovanja, vjere u sebe, ranjivosti i bespomoćnosti.

OSJEĆAJ DEPRESIJE - Vrlo često depresija je popratni osjećaj kod pacijenata zaraženih HIV/AIDS-om. Znaci za pojavu depresije se mogu javiti u vidu: gubitka apetita, smetnje sa spavanjem, nemogućnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti, neuspjeh u pronalaženju za-

dovoljstva, pad koncentracije.

NADA - Nisu svi emocionalni odgovori na HIV/AIDS negativni. Nada je osjećaj koji produžava život i ne dozvoljava pojavu znakova depresije. Ona im pomaže u prevazilaženju loših dana. Osjećaj nade varira, a njeni izvori variraju iz dana u dan.

U lakšem prevladavanju navedenih negativnih osjećaja te u opštoj lakšoj adaptaciji osoba oboljelih od HIV/AIDSa neophodna je već spomenuta psihosocijalna podrška.

Stručnjaci koji rade sa pacijentima oboljelim od HIV/AIDS-a trebalo bi da razvijaju i usavršavaju svoje lične kvalitete koji bi im omogućili da se povežu sa svojim pacijentima te da sa njima empatizuju i da odgovaraju terapeutski.

Osnovne karakteristike podrazumijevaju: • Povjerljivost - Za razliku od prijatelja, profesionalci povjerljivost moraju držati kao svetinju. Pacijentima se objasne pravne osnove i situacije u kojima je to moguće prekršiti.

• Samosvjesnost - Profesionalci su svjesni svojih stavova, vrijednosti i vjerovanja.

• Prihvaćanje i neosuđivanje - Profesionalci prepoznaju vrijednost i dostojanstvo svih ljudi te pokazuju bezuslovno poštovanje prema bolesnicima.

• Etičnost - Biti etičan znači biti iskren sa bolesnicima i donošenje odluka koje su u najboljem njihovom interesu.

• Empatičnost - Empatija je sposobnost uživljavanja u osjećaje drugih.

• Znanje - Profesionalci moraju biti dobro informisani o HIV-u te sposobni

Z D R A V S T V O

da prenesu svoje znanje pacijentima terminologijom koja je pacijentu razumljiva.

Efikasni profesionalci su nenametljivi u nametanju svojih stavova i vrijednosti. Profesionalci koji su dio tima nastoje procijeniti potrebe bolesnika i osigurati psihosocijalnu podršku koja je vezana za tekuće psihološke i socijalne probleme pacijenta kao i njihovih bližnjih. Ova vrsta podrške omogućava pacijentima da se lakše suoče sa stresom kojem su izloženi i da se preveniraju ozbiljnije poteškoće sa mentalnim zdravljem.

Psihosocijalnom podrškom se osnažuju bolesnici da stvaraju pozitivne promjene.

HIV/AIDS je prije svega polno prenosiva bolest i najčešći način inficiranja je nezaštićenim seksualnim odnosom.

Osim ove bolesti, na ovaj način se mogu prenijeti i mnoge druge bolesti poput gonoreje, sifilisa, hlamidije, trihomonijaze, HPV-a, herpesa i sl.

Prema izvještajima Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) vrlo velik porast spolno prenosivih bolesti (SPI) je na svjetskom nivou.

Procjenjuje se da jedna od dvadeset pet osoba imaju bar jednu od SPI. Međutim, mnogi toga nisu ni svjesni zbog nedostatka simptoma, što znači da se ne liječe, ali bolest prenose drugima. Ovo uključuje 87 miliona slučajeva gonoreje, 6,3 miliona sifilisa, 127 miliona slučajeva hlamidije i 156 miliona trihomonijaze.

Ovaj izvještaj je objavljen 6. juna 2019. godine u Biltenu Svjetske zdravstvene organizacije.

Na osnovu dostavljenih prijava i analize podataka u Republici Srpskoj od prijave prvih slučajeva do sada su registrovane ukupno 133 osobe oboljele od HIV/ AIDS-a. Od ukupnog broja registrovanih, od 1. decembra 2019. god. do sada, prijavljen je jedan novi slučaj obolijevanja od HIV-a, dok od AIDS-a nije prijavljen nijedan slučaj oboljelih. U navedenom periodu su prijavljena i tri smrtna slučaja od AIDS-a koji su ranije prijavljeni kao HIV/AIDS. Novi registrovani oboljeli od HIV-a je osoba muškog pola, način prenosa infekcije je homoseksualni i radi se o importovanom slučaju. Na Grafikonu 1. prikazana je distribucija prijavljenih HIV+, oboljelih i umrlih od AIDS-a u periodu od 2002. do 2020. godine.

Trenutno na Klinici za infektivne bolesti UKC RS antiretrovirusnom terapijom (ART) liječi se 58 osoba koje žive sa HIV/ AIDS-om. Od posljedica AIDS-a u Republici Srpskoj do sada je umrlo 27 oboljelih osoba. (JZU Institut za javno zdravstvo Republike Srpske)

Uticaj mikrobiote na ljudsko zdravlje

Rana i dobra kolonizacija crijeva je osnova pravilnog imunološkog odgovora Hipokrat još je tvrdio da „sve bolesti počinju u crijevima“. Nakon više od dva milenija, znamo koliko je bio u pravu, te imamo dokaze kako mikrobiota ima uticaj na ljudsko zdravlje.

Piše: Prim. dr. Amra Junuzović – Kaljić, pedijatar

P

robavni sistem čovjeka u cjelini, a najvećim dijelom debelo crijevo, naseljen je velikim brojem bakterija koje su u proteklom stoljeću, posebno zadnjih decenija, predmet proučavanja više naučnih grana. Crijevna mikrobna populacija – mikrobiota, nije pasivni sadržaj naših crijeva. Mikrobiota aktivno interferira sa organizmom domaćina, utiče i učestvuje u probavi i metaboličkim procesima, podržava hiljade enzimskih reakcija, modulira uticaj potencijalno patogenih bakterija, te djeluje snažno u imunološkim procesima i ima uticaj na brojne funkcije izvan crijeva.

Sve bolesti počinju u crijevima: Hipokrat još je tvrdio da „sve bolesti počinju u crijevima“. Nakon više od dva milenija, znamo koliko je bio u pravu, te imamo dokaze kako mikrobiota ima uticaj na ljudsko zdravlje. Brojne bakterije u crijevima pomažu u apsorpciji nutrijenata, posebno složenih ugljikohidrata. Neke od njih imaju sposobnost da zaustave kolonizaciju uzročnika bolesti, proizvodeći antimikrobne supstance, a posebno značajni su sojevi bakterija u mikrobioti koji stimuliraju imuni sistem. Limfatično tkivo crijeva je najveće limfatičko tkivo u ljudskom organizmu, što ga čini najvećim imunološkim organom.

Dobre bakterije u sastavu mikrobiote, koje imaju veliki potencijal pozitivnog djelovanja, pripadaju sojevima Bifidobacterium i Lactobacillus i naročito su važne za razvoj imunog sistema. To su probiotici, koji su po definiciji FAO/WHO: živi mikroorganizmi, koji primijenjeni u adekvatnoj količini, imaju povoljne učinke na zdravlje domaćina. Zastupljenost i funkcionalnost probiotskih sojeva bakterija, podržavaju prebiotici. To su nesvarljivi ugljikohidrati, koji blagotvorno utiču na organizam domaćina. Zajednica probiotskih bakterija i prebiotika je sinbiotik.

U toku života crijevna mikrobiota se razvija i sazrijeva, poprimajući individualiziran oblik, a na to utiču genetski faktori, način poroda, dojenje, kao i način ishrane, bolesti, životna sredina, terapija antibioticima i starenje.

Imunološki sistem kod djece je u sazrijevanju, kao i crijevna flora sa svojim imunomodulatorskim sposobnostima. Rana i dobra kolonizacija crijeva je osnova pravilnog imunološkog odgovora. Djeca radi svojih malih imunoloških snaga imaju veći rizik od infekcija i alergijskih poremećaja.

Učinak probiotika i prebiotika na imuni sistem: Strategije poboljšavanja sadržaja crijevne flore u ranom djetinjstvu dokazale su preventivne mogućnosti za smanjenje učestalosti infekcija, alergija i atopijske bolesti. Učinak probiotika i prebiotika na imuni sistem se na taj način prevodi u mjerljive zdravstvene koristi, što je unapređenje zdravlja, kontrola bolesti i smanjenje rizika od bolesti.

ProbioKid immuno, sa sadržajem probiotskih bakterija, sojevi Bifidobacterium i Lactobacillus i prebiotika, je idealna sinbiotska kombinacija, koja povoljno utiče na zdravlje djece. Kroz kontrolisane studije dokazano je da upotreba ProbioKid immuno tokom tri mjeseca, može da smanji učestalost uobičajenih disajnih infekcija kod djece za 25% i smanji broj dana izostanaka iz škole za 40%.

Radi svih karakteristika, ProbioKid immuno preporučuje se bebama na vještačkoj ishrani, djeci predškolskog i školskog uzrasta, djeci koja kreću u kolektiv, trudnicama u trećem trimestru trudnoće i odraslim osobama koje su u stanju psihofizičkog napora za jačanje imuniteta.

27

Z D R A V S T V O

R

epublika Srpska želi da se unapređuju postojeći i razvijaju novi načini zaštite mentalnog zdravlja ne samo pojedinaca, već i društva u cjelini, da se smanji pojava mentalnih problema i poremećaja. Da se poveća dostupnost kvalitetnog i pravovremenog pružanja zdravstvenih usluga, rehabilitacije i socijalne inkluzije osoba s mentalnim bolestima i poremećajima, jačajući pri tome njihovu ulogu u odlučivanju u navedenim procesima a sa ciljem povećanja ličnog zadovoljstva, kao i zdravlja građana te podsticanja ekonomskog i društvenog razvoja.

Vizija u oblasti zaštite mentalnog zdravlja koju je definisala Republika Srpska predstavlja veliki izazov za čije ostvarenje je potrebno vrijeme, kvalitetne politike, entuzijazam kvalifikovanih profesionalaca značajna finansijska sredstva. Rijetko se na vrijeme prepozna društveni prioritet i potreba za intervencijom u rješavanju problema, a još teže je obezbijediti potrebni kontinuitet intervencije u dužem vremenskom periodu.

Pandemija izazvana virusom SarsCov-2, značajan broj oboljelih od COVID-19, je krizni događaj koji predstavlja dodatne izazove za očuvanje mentalnog zdravlja i od velike važnosti je omogućavanje adekvatne psihosocijalne podrške građanima koji su pogođeni pandemijom.

Sa opravdanjem možemo reći da je reforma u oblasti unapređenja mentalnog zdravlja u Republici Srpskoj jedan pozitivan primjer dobre prakse. Dosadašnji uspjeh se ogleda i u rezultatima koji su postignuti u segmentu izrade, usvajanja i primjenjivanja savremene legislative u mentalnom zdravlju (u skladu sa preporukama i dokumentima WHO). Usvojene su politike, strategije, zakoni i podzakonski 28

Međusektorska saradnja centara za mentalno zdravlje i centara za socijalni rad u Republici Srpskoj

Psihosocijalna podrška u vrijeme pandemije izazvane virusom Sars-Cov-2

Prim. dr Milan Latinović, načelnik Odjeljenja za zdravstvenu zaštitu

dokumenti, uspostavljena mreža centara za zaštitu mentalnog zdravlja (27 CMZ), ravnomjerno raspoređenih po cijeloj Republici Srpskoj, u kojima rade multidisciplinarni timovi (timove čine: psihijatri, psiholozi, medicinske sestre, radni terapeuti, logopedi, defektolozi i socijalni radnici), pružaju standardizovane usluge mentalnog zdravlja usmjerene ka oporavku.

Uspjeh se takođe ogleda u velikom ulaganju u razvoj ljudskih resursa koji rade u sistemu zaštite mentalnog zdravlja u Republici Srpskoj. Uvedeno je sistemsko praćenje oporavka i zadovoljstva korisnika novim uslugama. Napravljeni su značajni iskoraci u odnosu profesionalaca prema korisniku primjenom novog pristupa uvođenjem koordinirane brige (međusektorsko i unutarsektorsko pružanje brige, uključujući i zajedničko planiranje sa korisnikom i njegovom porodicom).

Posebno treba istaći unapređenje usluga mentalnog zdravlja koje se ostvaruju kroz jačanje kapaciteta i međusektorske saradnje centara za mentalno zdravlje i centara za socijalni rad.

Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite je u okolnostima pandemije izazvane korona virusom, u toku 2020. godine

pokrenulo i realizovalo niz aktivnosti sa ciljem jačanja usluga mentalnog zdravlja u zajednici. Ministar dr Alen Šeranić je početkom godine imenovao multidisciplinarnu radnu grupu za izradu priručnika za unapređenje profesionalnih kapaciteta u zdravstvenim ustanovama i ustanovama socijalne zaštite za provođenje tretmana djece u riziku od nastanka poremećaja ponašanja i emocija u Republici Srpskoj. Radna grupa je izradila dokumente: „Preporuke za pružanje usluga djeci u riziku od nastanka poremećaja ponašanja i emocija u zdravstvenim i ustanovama socijalne zaštite” (http://www.vladars.net/srSP -Cyrl/Vlada/Ministarstva/MZSZ/Publikacije/Documents/Preporuka%20za%20 ustanove.pdf) i „Tretman poremećaja ponašanja i emocija kod djece“ (http:// www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/MZSZ/Publikacije/Documents/ Podrska%20i%20tretman.pdf), koji se koriste u edukaciji zdravstvenih radnika i saradnika te zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite. Podršku za izradu dokumenata i edukaciju pruža Društvo psihologa Republike Srpske i UNICEF Bosne i Hercegovine. Cilj edukacije je

Z D R A V S T V O

poboljšanje kvaliteta usluga za djecu i adolescente te primjena modernih tehnika za prevenciju razvoja težih smetnji i njihov oporavak, koje su nedostajale u formalnom obrazovanju profesionalaca u oblasti mentalnog zdravlja. Program realizuju stručnjaci iz oblasti zaštite mentalnog zdravlja (naučno polje psihijatrije i psihologije) te stručnjaci u oblasti socijalne zaštite. U program edukacije uključeni su centri za socijalni rad i centri za zaštitu mentalnog zdravlja iz Foče, Dervente, Višegrada, Zvornika, Srebrenice, Pala, Laktaša, Sokoca, Mrkonjić Grada, Trebinja i Gradiške.

Svi koji radimo sa djecom ili za djecu smo u zakonskoj, profesionalnoj i moralnoj obavezi da preuzmemo odgovornost u pružanju podrške i zaštite djeci te pomognemo njihovim porodicama. Ponekad zbog nepravovremene intersektorske saradnje pojedine institiucije ostaju usamljene u rješavanju pitanja interesa djece, a svi zajedno gubimo dragocjeno vrijeme da djetetu pružimo pomoć. Zbog toga su veoma bitni preventivni programi za opštu populaciju ili vulnerabilne grupe, rane intervencije i psihosocijalna rehabilitacija lica sa razvijenim smetnjama u mentalnom zdravlju bilo koje vrste ili bilo kog stepena. Svrha ovog programa je i podsticanje intersektorske saradnje između zdravstvenih ustanova, ustanova socijalne zaštite i vaspitno-obrazovnih ustanova, ali i policije i pravosuđa na nivou lokalne zajednice a sve u cilju unapređenja holističkog pristupa ostvarenosti posebne zaštite djece.

U krizi, kakva je pandemija izazvana virusom Sars-Cov-2, imamo osjećaj da sve to što se događa ne možemo sami savladati koristeći uobičajene mehanizme i strategije suočavanja sa stresom.

Zbog toga su osobe ili porodice koje su u krizi izuzetno ranjive i nerijetko preplavljene negativnim osjećanjima, što otežava uspješno rješavanje krizne situacije. Za ova navedena stanja i okolnosti, Ministarstvo zdravlja Republike Srpske i Društvo psihologa Republike Srpske, uz podršku UNICEF-a u BiH i vlade Švedske, kroz projekat „Psihosocijalna podrška u vrijeme pandemije izazvane virusom

Sars-Cov-2“, građanima omogućavaju pristup besplatnoj psihološkoj podršci i pružaju je u skladu s aktuelnom situacijom i preporukama nadležnih institucija.

Psihološka podrška i pomoć svakodnevno se sprovodi u vidu savjetodavnog rada prema opštoj populaciji i porodicama u svrhu intervenisanja u kriznoj situaciji. U ovom projektu veliki dio rada se bazira na djecu, što direktno što indirektnim putem, kroz savjetodavni rad sa roditeljima (ili drugim članovima porodice) što savjetnici bilježe prilikom savjetovanja.

Pružanje psihološke pomoći i podrške radi se kroz: telefonsko savjetovanje; onlajn savjetovanje; direktno savjetovanje – lični kontakt (ukoliko dozvoljava epidemiološka situacija i uz korištenje svih mjera i preporuka prevencije).

Osoba ili porodica koja traži pomoć, može se obratiti na broj telefona +387 65 464 555 (može i putem vibera) ili se javlja na e-mail adresu psiholoska.podrska.dprs@gmail.com. Broj je dostupan za pozive svaki radni dan od devet do 17 časova. Koordinatori savjetovališta primaju poziv, pregledaju koji savjetnici su dostupni u tom danu i terminu i obavještavaju pozivaoca preko kojih sve sredstava komunikacije u ovom trenutku mogu razgovarati sa savjetnikom.

Kroz projekat se sprovodi i rad grupa samopodrške vulnerabilnim kategorijama stanovništva. Stručni tim održava grupe samopomoći za majke djece oboljele od dijabetesa, majke čija djeca kreću u školu i problemi vezano za COVID-19, osobe narušenog psihofizičkog zdravlja, za medicinske radnike, osobe koje su ostale bez posla. Grupe su homogene, a cilj grupa samopomoći jeste intervenisanje u kriznim situacijama, osnaživanje i prevencija disfunkcionalnih emocija i ponašanja.

Zajedničkim snagama i znanjem, snimljena su dva dokumentarna filma koja su nastala kao odgovor na krizu izazvanu pandemijom korona virusa.

Dokumentarni film „Strah je zarazan“ u cilju promocije značaja mentalnog zdravlja stanovništva u Republici Srpskoj za vrijeme trajanja pandemije. Ovo je pri-

Jahorina, Radionica sa zaposlenim u CMZ i CSR

Izazov za fizicko i mentalno zdravlje

ča o značaju i važnosti očuvanja mentalnog zdravlja, priča o prihvatanju neizvjesnih okolnosti života i učenja životu. Film o borbi sa strahom (https://www.youtube.com/watch?v=cvHvSHqz0Mc&t=93s).

Drugi film „Osmijeh ispod maske“ je priča o najmlađima u vrijeme pandemije i o tome kako i stariji mogu da uče od njih. Film ističe ono nevidljivo, ali odlučno prihvatanje novonastale stvarnosti uzrokovane pojavom pandemije korona virusom kod mlađih generacija (https://www.youtube.com/ watch?v=yzi3mo2O3I0&t=26s).

Snimanju ova dva filma nesebično su doprinijela djeca, roditelji, nastavnici psiholozi, zdravstveni profesionalci, predstavnici institucija, a sve su to objedinili profesionalci sa RT RS u režiji Branka Lazića.

Podrška profesionalcima i menadžerima u ustanovama zdravstvene i socijalne zaštite je takođe organizovana kroz projektne aktivnosti. Jako važno je uključivanje aktera iz domena socijalne i zdravstvene zaštite kako bi im se pomoglo kroz supervizijske grupe – nošenje sa stresom u radu, prevencija sagorijevanja, metode nošenja sa profesionalnim izazovima u doba pandemije izazvane virusom Sars-Cov-2. Takođe, organizovani su vebinari za stručne saradnike iz socijalne i zdravstvene zaštite.

Osnovni cilj je da se njihova postojeća znanja, prema potrebi, koriguju, proširuju i produbljuju. Razmjena iskustava, prepoznavanje i prenos primjera dobre prakse omogućuju unapređivanje prakse u okolnostima izazvanim korona virusom.

29

Z D R A V S T V O

Digitalna podrška dobrih medicinskih praksi

D

igitalizacija poslovnih aktivnosti danas je prisutna kako u svim sferama poslovanja, tako i u zdravstvenom sistemu.

Medicinskim radnicima je prioritet briga o zdravlju pacijenata. Istraživanja pokazuju da medicinski radnici najveće napore ulažu u pružanju kvalitetne brige o zdravlju pacijenta. Svakako, pružanje kvalitetne brige podrazumijeva zakazivanje pregleda, vođenje zdravstvenog kartona pacijenata, ali i brojne druge aktivnosti koje iziskuju dodatnu posvećenost, a pri tome oduzimaju i dosta vremena.

Primjena određenih digitalnih alata u sistem rada medicinskih ordinacija uslovilo bi brojne prednosti kako za vlasnike, rukovodioce ambulanti, medicinsko osoblje, tako i za samog pacijenta.

■ Uz CAREOLL Practice fokusirajte svoju pažnju na kvalitet usluge.

Ukoliko pružate medicinske usluge unutar opštih, pedijatrijskih, ginekoloških, ili internističkih zdravstvenih ustanova, a pri tom ne poslujete sa Fondom zdravstvenog osiguranja, uz CAREOLL Practice ostvarićete potpunu kontrolu i sistematizaciju poslovnih procesa, uz povećanje produktivnosti.

■ Potrebna vam je funkcionalna, jednostavna digitalna platforma prilagođena vašoj praksi?

CAREOLL Practice je realizovan kao EMR (Electronic Medical Record) i na jednom mjestu su objedinjeni svi medicinski podaci vezani za oporavak pacijenta, kao što su: informacije o zakazanim terminima, posjete pacijenata, pregledima ljekara, sprovedenim terapijama. Na ovaj način direktno utičete na procedure rada, međusobnu komunikaciju i komunikaciju sa svojim pacijentima. Uz CAREOLL Practice možete da imate pristup podacima vaše medicinske ambulante sa računara, tableta ili telefona u bi30

Z D R A V S T V O

lo koje vrijeme i na bilo kom mjestu, a da su pri tome CAREOLL Practice je integrisan sa e-mail adresom te LANACO logo / primarna verzija svetle podloge vaši podaci i podaci pacijenata u skladu sa /svjetskim je, osim slanja nalaza pretraga, moguće i slanje drustandardima bezbjednosti podataka. gih sadržaja vezanih za prodaju i marketing krajnjim korisnicima usluga ustanove. Koristeći bazu raspoloFunkcionalnosti koje CAREOLL Practice unutar Cloud živih podataka o pacijentima, kroz softver se uspješ(SaaS) verzije obuhvata, podijeljene su na nekoliko no realizuje loyalty program putem kojeg se definišu modula: popusti i prioriteti za pacijente.

RECEPCIJA Glavne funkcionalnosti ovog modula su vođenje protokola pacijenata te naručivanje pacijenata u skladu sa definisanim rasporedima termina. Modul je od velike važnosti za preciznu komunikaciju i smanjenje mogućnosti grešaka.

ORDINACIJA Objedinjuje glavne informacije o pacijentu, klasifikaciju pacijenata i šifarnike u kojima je moguće šifriranje anamneza, kliničkih posmatranja/mjerenja/testova i dijagnoza. Značajna karakteristika za modul Ordinacija je podrška softvera za istaknuta stanja, alergije, riziko faktore i evidentiranje krvne grupe pacijenata.

Uvažavajući visok stepen primjene IT-a u medicini i naše decenijsko iskustvo u proizvodnji softverskih rješenja namijenjenih zdravstvenim ustanovama, mi danas činimo najsavremniju tehnologiju široko dostupnom krajnjim korisnicima.

Za više informacija posjetite www.careoll.com, ili nas kontaktirajte putem telefona: +387 51 243 078 i +387 65 412 275.

UPRAVA Obuhvata zbir podataka vezanih za upravljački mehanizam same ustanove kojeg čine organizacija, ljudski resursi, tipovi uređaja i njihova dostupnost, klasifikacija procedura i šifarnici.

PRODAJA Pohranjuje važnu dokumentaciju za rad ustanove ili ordinacije. U ovom modulu se definišu strategije i vrši generisanje faktura (sa mogućnošću slanja na fiskalni štampač) koje se dalje obrađuju kroz računovodstveni program ustanove.

■ Optimizujte svoje planove liječenja i pružite pacijentima najbolje šanse za uspješan oporavak.

U svojoj ON PREMISE verziji CAREOLL Practice obuhvata sve funkcionalnosti koje su istaknute u CLOUD (Saas) verziji, ali korisnicima nudi i još jedan dodatni modul Sistem menadžment unutar kojeg su i detaljni izvještaji vezani za administraciju i praćenje rada na sistemu.

■ Započnite sa malim promjenama i mjerite rezultate uspješnosti!

Putem mobilne aplikacije u vidu fotografije možete izvršiti unos nalaza koje pacijent posjeduje u svojoj ličnoj arhivi, a koje se procijene kao značajne za liječenje pacijenta. Mobilna aplikacija korisniku CAREOLL Practice edicije dostupna je preko Google Play prodavnice i QR koda.

31

K

Z D R A V S T V O

atarakta je zamućenje prirodnog sočiva koja dovodi do smanjenja vida u različitom obimu, zavisno od toga u kojem obimu i na kojem mjestu je došlo do zamućenja. Da bi se problem zamućenja vida prouzrokovan kataraktom riješio potrebno je uraditi operaciju kojom će se odstraniti zamućeno prirodno sočivo i ugraditi providno, plastično.

Ne operiše se svaka katarakta, već samo ona koja dovodi do smetnji u vidu.

Na samom početku katarakta i ne dovodi do značajnih promjena u vidnoj funkciji jer se nekada problem vida, vezan uz početnu kataraktu, može riješiti novom korekcijom ili boljim osvjetljenjem.

Ipak, prije ili kasnije, svaka katarakta počinje da stvara simptome. Oni se sastoje od zamagljenja vida, duple slike i smanjenja osjetljivosti na kontraste. Sve to dovodi do problema sa čitanjem, radom za računarom, vožnjom automobila, otežanog noćnog vida i bilo koje druge aktivnosti za koju je potreban jasan vid.

Uobičajeni simptom je raspršivanje svjetlosti koje dolazi sa strane i otežana noćna vožnja zbog zablještenja uzrokovanog farovima. Ako je katarakta dovela do značajnog gubitka vidne oštrine može se desiti da pacijent ne može proći ljekarski pregled za vozačku dozvolu.

Zamućenje u zadnjem dijelu sočiva može da dovede do stanja da pacijent mnogo slabije vidi u situaciji kada je jako osvjetljenje što na prvi pogled izgleda paradoksalno za same pacijente koji opisuju da im odgovaraju zatamnjene naočare čak i noću pošto tako bolje vide.

Postoje stanja kada je potrebno uraditi operaciju katarakte čak i ako samo sočivo nije zamućeno. Najčešći razlog za to je veliko prirodno sočivo za koje nema dovoljno mjesta u oku. Takvo veliko sočivo, ako bi se ostavilo u oku, moglo bi dovesti do skoka očnog pritiska i mnogo većih problema sa vidom.

Priprema za hirurgiju je prilično jednostavna sa stanovišta pacijenta. Nakon urađenog oftalmološkog pregleda i postavljene dijagnoze, radi se mjerenje dužine oka i zakrivljenosti rožnjače nekom od biometrijskih metoda. Najčešće se koristi lasersko mjerenje dužine oka, a u slučaju da se prirodno sočivo u potpunosti zamutilo koristi se ultrazvučna biometrija. Na osnovu podataka dobijenih ovim mjerenjima prilično je jednostavno izračunati potrebno sočivo, kao i njegove karakteristike za ugradnju.

Operacija se radi uz pomoć anestezije kapima, tako da je obično bezbol32

Šta se može očekivati nakon operacije katarakte?

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

na, pri čemu je pacijent u potpunosti svjestan čitave procedure. Prije operacije je neophodno što je moguće bolje proširiti zjenicu kako bi se sočivo na što lakši način moglo odstraniti iz oka. Sama hirurgija traje oko desetak minuta, kada doktor uz pomoć operacionog mikroskopa, koristeći ultrazvuk, pretvara tvrdo sočivo u tečnost i tako ga isisava iz oka. Zbog toga se ova procedura i zove fakoemulzifikacija. Kada se sočivo odstrani kroz istu malu inciziju se u oko implantira savitljivo intraokularno sočivo koje preuzima funkciju prirodnog sočiva. Procedura se radi ambulantno, tako da nema potrebe za boravkom

u bolnici. Neposredno nakon operacije nije dozvoljeno da se vozi automobil.

U slučaju da postoji katarakta na oba oka najčešće se rade dvije odvojene operacije zbog bezbjednosti, za slučaj da se ima komplikacija ili infekcija, kako

bi se problem izolovao na jednom oku.

Operacija katarakte je visokosofisticirana i uspješna procedura sa rijetkim komplikacijama. Nažalost, nekada može da dođe do krvarenja unutar oka, odvajanja retine, infekcije, skoka očnog pritiska i niza drugih rjeđih komplikacija. Na svu sreću, svi ovi problemi se dešavaju u manje od 1% operisanih pacijenata.

Nekoliko dana nakon hirurgije pacijenti se obično žale na svrab i crvenilo oka, kao i određeno suzenje. Kako se nakon hirurgije prepisuju kapi, samo kapanje može da predstavlja dodatni napor za pacijenta i njegovo okruženje.

Ipak, svi ovi simptomi i neugodnosti brzo nestaju tako da pacijenti u ogromnoj većini vide značajno bolje nakon operacije.

Kod nekih pacijenata nekoliko mjeseci do godinu nakon operacije može da dođe do ponovnog zamagljenja vida. Ono je uzrokovano zadebljanjem zadnje kapsule prirodnog sočiva koja se ostavlja u oku kako bi bila dio kapsularne vreće u koju se implantira intraokularno sočivo. Problem zadebljanja zadnje kapsule se rješava korišćenjem YAG lasera pomoću koga se napravi rupa u zadnjoj kapsuli i ponovo omogući jasan prolaz svjetlosti do očnog dna.

Hirurgija katarakte je najčešća hirurška procedura. Zahvaljujući napretku koji se desio u tehnici i znanju posljednjih tridesetak godina omogućila i omogućava normalan život milionima ljudi.

P

ovišena temperatura je jedan od prirodnih načina odbrane organizma protiv uzročnika infekcije.

Sama po sebi, temperatura nije neka bolest ali je ozbiljan znak da nešto nije u redu sa organizmom. Na površini kože temperatura iznosi između 36-37 stepeni Celzijusa i smatra se normalnom temperaturom. Temperatura izmjerena na sluznicama viša je za 0,1-1 stepen Celzijusa.

Visoka temperatura je svaka temperatura koja je viša od normalne, odnosno viša od 37 stepeni Celzijusa. Ako je rektalna temperatua viša od 38 stepeni Celzijusa to je uvijek visoka temperatura.

Rektalna temperatura je uvijek viša za jedan stepen od temperature koju mjerimo na sluznicama.

Tokom dana temperatura varira. Ujutru je obično niža dok je poslije podne i uveče viša.

Viša je: • kod male djece nego kod odraslih osoba, • pri fizičkom naporu • jačim emocijama, • nakon ovulacije te u prvim mjesecima trudnoće.

Kod beba temperatura brže raste nego kod odraslih zbog nerazvijenog termoregulacionog mehanizma.

Termoregulacija Hipotalamus je žlijezda koja se nalazi u bazi mozga i ljudski je termostat.

Kada dođe do poremećaja u visini temperature, hipotalamus samo promijeni normalnu temperaturu od uobičajenih 36,5 na 38 stepeni Celzijusa.

Kada u tijelu temperatura počne da raste, osjeća se hladnoća i javlja se drhtavica koja tijelu služi kao sredstvo kojim se povećava temperatura s ciljem da se tijelo ugrije. Kada temperatura počne da pada, javlja se znoj. Znojenje služi tijelu kao sredsto za rashlađivanje.

Z D R A V S T V O

Savjeti farmaceuta kod povišene temperature djece • Ima povišenu temperaturu i nervozna je. Plače kod mijenjanja pelena ili ako se pomjera.

• Ima povišenu temperaturu i ponaša se neuobičajeno mirno (letargično).

Zavisno od vrste infekcije, simptomi To može biti znak meningitisa kod koji prate visoku temperaturu mogu biti: djece mlađe od dvije godine.

• znojenje • Ukoliko beba ima nižu temperaturu od normalne. Neke bebe nisu još • drhtavica razvile kontrolu temperature i kada • glavobolja su bolesne mogu početi da se hlade • bolovi u mišićima umjesto da se zagrijavanje.

• gubitak apetita • dehidratacija Djeca • slabost Odmah potražiti ljekarsku pomoć Visoka temperatura, koja je između ukoliko: 39 i 41 stepen Celzijusa, može izazvati: • Dijete je nemirno, plačljivo i žali se na bol u stomaku i glavobolju, po• halucinacije vraća i ne osjeća se dobro.

• mentalnu izgubljenost • Dijete dobije temperaturu nakon bo• nervnu nestabilnost ravka u vrućem automobilu ili posli• nekontrolisane pokrete tijela je sunčanja.

• Ukoliko dijete mlađe od dvije godiKada potražiti ne ima visoku temperaturu duže od medicinsku pomoć? dva dana a starija duže od tri dana.

Bebe Odmah potražiti ljekarsku pomoć Kako snižavati ukoliko: • Beba stara do tri mjeseca ima rek- povišenu temperaturu? talnu temperaturu S obzirom na to da je povišena temperatura jedan od prirodnih načina od• od 39 stepeni Celzijusa.

• Beba starija od tri mjeseca ima tem- brane protiv uzročnika infekcije, prepoperaturu od 39 stepeni Celzijusa. ručuje se snižavanje temperature tek

• • • •

Primarijus mr farm. Anđelka Damjanović, spec. farmakoinformatike

Malignitet Oštećenje tkiva, Dehidratacija Metabolička oboljenja

Koji su uzročnici povišene tjelesne temperature?

• Mikrobiološki agensi (infekcija koja je uzrokovana egzogenim pirogenima, uključujući viruse, bakterije, gljivice, protozoe) • Određeni lijekovi (hipertenzivi, epileptici) ili fiziološki procesi • Izloženost sunčevoj vrućini • Uzročnici nepoznatog porijekla Neinfektivni patološki uzrok može biti: 33

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

kada poraste iznad 38 stepeni Celzijusa pod pazuhom ili 38,5 stepeni Celzijusa rektalno.

Ukoliko dijete ima povišenu temperaturu potrebno je: • odmah ga osloboditi odjeće • prostorija u kojoj dijete boravi treba biti raslađena • napuniti kadicu s vodom temperature oko 37 stepeni C i pustiti dijete da se u njoj igra oko 20 minuta i polagano hladi • korisno je dijete, nakon kupanja, omotati u pelenu ili peškir natopljen u vodi sobne temperature te povremeno mijenjati • Masiranje alkoholom ne preporučuje se iz više razloga: -- Alkohol naglo ohladi površinu kože i izaziva suženje krvnih sudova te je efekat hlađenja vrlo slab.

-- Jedan dio alkohola prodire kroz kožu, a drugi dio u organizam dospijeva putem udisanja alkoholnih para.

• Kod povišene temperature dijete treba pojiti sa dosta tečnosti u vidu čajeva, sokova ili vode sobne temperature.

• Bilo bi dobro da se u kućnoj apoteci uvijek nađe lijek za snižavanje temperature po preporuci pedijatra.

• Nikada ne davati djetetu acetilsalicilnu kiselinu s obzirom na to da može izazvati po život opasnu bolest, Reyov sindrom.

Postupak snižavanja tjelesne temperature treba ponavljati dokle god je potrebno.

Savjeti Ne skidati temperaturu nižu od 39 stepeni Celzijusa.

Zašto?

Nepotrebno skidanje temperature može da zamaskira simptome i oteža dijagnozu bolesti. Prerano skidanje temperature je potencijalno opasno. Ukoliko je virusna infekcija, povišena temperatura je u stvari lijek s obzirom na to da se virusi razmnožavaju na nižim temperaturama.

• Naučiti djecu da redovno peru ruke prije i poslije jela, poslije svakg odlaska u toalet, poslije igranja sa domaćim životinjama, u školi i obdaništu.

• Naučiti djecu da ne diraju nos, usta i oči prljavim rukama jer je to najveći uzrok širenja infekcija.

• Da voće i povrće jedu oprano.

34

Kundalini joga

Ljekovita moć disanja

J

Gorjana Malešević, sertifikovani učitelj kundalini joge (Kundalini Research Institute, USA) u BiH www.kundalinijoga.ba

oga je drevna disciplina posvećena zdravlju tijela, uma, duha i duše. Postoji više vrsta joge. Jedna od njih je kundalini joga koja je sveobuhvatna i sadrži samoposmatranje, samokontrolu, fizičke vježbe, disanje, kontrolu pet fizičkih čula, koncentraciju, meditaciju i samospoznaju. U tekstu koji je pred vama pišem o važnosti disanja.

Disanje je život, život je disanje.

Bez disanja nema života kako za ljude, tako i za životinje i biljke. Dah je ogromna pokretačka sila. U dahu putem kojeg udišemo vazduh sa kiseonikom se nalazi životna energija, tzv. prana (či ili ki energija). Imena se razlikuju, ali se u osnovi govori o istoj stvari, o vitalnoj, životnoj sili bez koje život na planeti Zemlji ne bi bio moguć. Ova energija je gradivni element svega što postoji. Čak su i predmeti ispunjeni životnom energijom.

Veliki problem današnjeg vremena u kojem živimo jeste zagađenost životne sredine (vazduh, hrana, voda, zemlja) i to najviše zahvaljujući ponašanju čovjeka.

Tehnologija se sve više razvija, dok se istovremeno ljudi sve više udaljavaju od prirode i prirodnog, jednostavnog načina življenja. Najštetnija posljedica po ljude usljed neprirodnog načina življenja i ubrzanog ritma života, jeste neispravno disanje. Dok smo mali, kao bebe i djeca, znamo ispravno disati - dok udišemo stomak se širi, dok izdišemo stomak se skuplja. Međutim, kako sve više odrastamo gubimo tu prirodnu sposobnost i remetimo tok kretanja daha kroz tijelo. Po-

red toga što dišemo plitko i ubrzano, mi dišemo i nepravilno. Kada dišemo plitko slabimo snagu pluća, a kada dišemo brzo, pluća se brže troše usljed prevelikog trenja. Samim tim počinjemo da osjećamo razne fizičke, mentalne, emotivne i energetske promjene koje se na negativan način odražavaju na kvalitet života.

Disanje je automatska radnja, ali bez obzira na to na nju možemo svjesno i snagom vlastite volje uticati. Postojali su, a i danas u Indiji i u nekim drugim dijelovima svijeta, postoje ljudi koji su u potpunosti zagospodarili svojim dahom i u stanju su da zaustave proces disanja ili rad organa na duže vrijeme i da uprkos tome prežive. Kao što znamo, najvažniji organ u procesu disanja su pluća, s tim da ne možemo zanemariti značaj i uticaj dijafragme kao ni ulogu nosa, grla, grkljana, traheje, bronhija i bronhiola. Svi oni su bitni i međusobno povezani. Da bi pluća radila u punom kapacitetu potrebno je da dijafragma bude aktivna i “otključana” tako da se zahvaljujući njenom usmjeravanju dovoljno proširi grudni koš koji će da omogući širenje pluća i udisanje što veće količine vazduha koji je ispunjen kiseonikom.

PRIRODA I

Zašto je kiseonik toliko važan?

Kiseonik je najmoćniji nosilac životne energije i čudotvoran elemenat koji daje zdravlje i vitalnost tijelu i budi radost života. Daje organizmu najbolju zaštitu od infekcija, pospješuje cirkulaciju, podstiče detoksikaciju i najbolji je lijek protiv raznih bolesti i poremećaja (glavobolja, umor, tuga, bolovi u mišićima, želudačne tegobe i sl.)

Da bismo bili zdravi i srećni, neophodno je da ispravno dišemo. Pluća, dijafragma, grudni koš i ostali disajni organi funkcionisaće ispravno i u punom kapacitetu samo ako ih pravilno koristimo.

Tokom života u dijafragmi se sakupljaju štetne posljedice određenih traumatičnih događaja i ovaj mišić, koji razdvaja stomak od grudnog koša, se praktično zgrči i “zaključa”. Ispravno i duboko disanje može nam pomoći da otpustimo napetost koja se tu nakupila. Potpuno i svjesno disanje podrazumijeva korištenje punog kapaciteta pluća i ostalih disajnih organa kao i aktivno učešće dijafragme. Cilj disanja jeste da svaki dio tijela, svaki organ, sva tkiva i sve ćelije dobiju čist, svjež kiseonik obogaćen vitalnom energijom koja obnavlja i iscjeljuje. Duboko i svjesno disanje budi iscjeljujuće sile u nama.

Kako provjeriti da li ispravno dišemo?

Način na koji možemo provjeriti da li ispravno dišemo je da legnemo na leđa, sa ispruženim nogama i opuštenim tijelom što je više moguće ili da sjednemo na stolicu (kičma prava, stopala cijelom površinom dodiruju pod) i stavimo lijevi dlan na grudni koš, a desni dlan na stomak, preko pupka i samo posmatramo svoje disanje nekoliko trenutaka. Pažljivo posmatramo šta se dešava sa našim stomakom dok dišemo, kakvo je njegovo kretanje. Ako se tokom udaha stomak širi i pupak ide napolje, a tokom izdaha stomak se skuplja i pupak se uvlači unutra ka kičmi, to znači da dišemo na pravilan način. Ukoliko uočimo da tako ne dišemo, neophodno je da svakodnevnim vježbanjem, svjesno ulažući vrijeme, strpljenje i energiju, naučimo ispravno disati. Ovu vježbu možemo raditi bilo kada, bilo gdje, čak i nekoliko puta u toku dana. Počnemo sa jednim do tri minuta, a poslije možemo produžiti vrijeme.

Šta su zapravo vježbe disanja i kako nam mogu pomoći da budemo zdraviji i srećniji?

Vježbe disanja u jogi se zovu pranajame. Svrha pranajama je da uspostavimo kontrolu nad životnom energijom - pranom i da je usmjeravamo u odgovarajućem smjeru za svoju ličnu dobrobit. Ono što mi, u stvari, činimo na taj način jeste da ovladavamo sobom svojim mislima, željama, osjećanjima, emocijama, raspoloženjem, ponašanjem i vraćamo se prirodi i prirodnom načinu življenja od kojeg smo kao civilizacija uveliko odlutali. Život sa prirodom, poštovanje prirode i njenih zakona daruje nam mir i iscjeljujuću energiju koja otklanja energetske blokade koje predstavljajuju uzrok svih bolesti. Bolest nastaje prvo kao poremećaj vitalne sile, jer su negativne energije nadvladale pozitivne, i tek onda se manifestuju na tjelesnom nivou u vidu određenih simptoma i tegoba. Vrlo jednostavan i efikasan način pomoću kojeg možemo postići da budemo zdravi, vitalni i snažni jeste da uložimo vrijeme, volju i energiju i svjesno vježbamo disanje. U kundalini jogi postoji mnoštvo različitih vježbi disanja. Svaka od njih ima određeni cilj, jasno definisanu namjenu. Cilj svih pranajama jeste poboljšanje opšteg zdravlja na svim nivoima - fizičkom, mentalnom, emotivnom i duhovnom. Vježbe disanja daju nam osjećaj sreće, mira i radosti, umiruju aktivnost uma, poboljšavaju pamćenje, balansiraju rad obje hemisfere mozga,

Z D R AV L J E

energizuju, podstiču iscjeljenje, detoksikaciju organizma, masiraju unutrašnje organe, itd. Za sve one koji žele biti lijepi, mladi i dugovječni neophodno je da se svakodnevno snabdijevaju životnom energijom i kiseonikom. Životna energija i kiseonik će podmladiti kožu tijela i lica.

Koža će izgledati zdrava, čvrsta, elastična, hidrirana, čista i bore će se ispeglati.

Vježbe disanja koje se primjenjuju u kundalini jogi su savršene za postizanje zdravlja tijela i duše. Snabdijevajući se dovoljnom količinom prane i kiseonika štedimo se od nepotrebnog trošenja životne energije što će nam zauzvrat pomoći da se lakše izborimo sa nenadanim i neprijatnim životnim događajima - da jasno razmišljamo i aktivno djelujemo u tim trenucima. Pravilno disanje opušta tijelo i um, usporava otkucaje srca, dovodi krvni pritisak u normalu i uravnotežuje rad svih organa u organizmu.

Još jedan važan aspekt iscjeljujuće moći disanja koji je važno spomenuti jeste postizanje emotivnog balansa i iscjeljenja. Naučno je dokazano da su tijelo i psiha u direktnoj vezi i da na naše zdravlje utiču naša osjećanja, emocije i raspoloženje. Ljutnja, bijes, tuga, strah, osjećaj kajanja i krivice, zamjeranje sebi ili nekome drugome, briga, sve to narušava zdravlje. Samim svojim neraspoloženjem možemo sebe dovesti u bolesno stanje. Iz tog razloga je jako bitno da, pored zdravlja tijela, još više vodimo računa o zdravlju duše i da se ne trujemo negativnim mislima i osjećanjima. Upravo u svemu tome nam pomažu vježbe disanja iz kundalini joge. Pospješujući tok iscjeljujuće životne energije kroz emotivno tijelo uz pomoć vježbi disanja, mi budimo živu energiju u nama koja podstiče pozitivno raspoloženje i jasnoću uma kako bismo izašli iz stanja straha, napetosti, žalosti i brige. Dobro duševno zdravlje je garancija za odlično zdravlje tijela.

Kada je duša u miru, bez energetskih pukotina po sebi, naši organi su zaštićeni od spoljašnjih uzročnika bolesti. Oni onda nisu prijemčivi za to i naš imuni sistem je dovoljno jak da se izbori sa svim bakterijama, virusima i parazitima i obezbijedi nam zdravlje, snagu tijela i duha kao i pozitivno raspoloženje koje je osnova zdravlja.

35

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

Ljekovitost turšije od divljeg voća ju problema s mokrenjem, probavom i iskašljavanjem.

Voćna turšija ubrzava metabolizam, pa je dobra i za osobe koje su na nekoj dijeti. Dodatni plus da se odlučite isprobati ovaj ljekoviti recept je činjenica da se voćna turšija koristi i kao prirodni, odnosno domaći lijek protiv mamurluka.

T

uršija od divljeg voća je jedno od najstarijih zdravih pića naših predaka. Pravi se od šumskih plodova i divljeg voća. Zahvaljući divljem, jakom i vrlo zdravom voću voćna turšija je carica kada je u pitanju jačanje imuniteta.

Ako redovno pijete ovaj napitak vjeruje se da možete doživjeti duboku starost.

Obično se priprema u jesen, a bogata je enzimima, mineralima, vitaminom C i antioksidantima.

Jedan je od najvažnijih napitaka zimi, jer efektivno štiti od gripa i prehlada. Pored toga što jača imunitet, ova vitaminska bomba je dobra za one koji imaju problema sa mokrenjem, probavom, sinusima i iskašljavanjem. Zanimljivo je da spada među najbolje domaće lijekove protiv mamurluka. Oni

koji su je probali tvrde da poslije jedne šolje voćne turšije mamurluk bude kao rukom odnesen.

Ukoliko redovno pijete fermentirani voćni napitak, odnosno turšiju, možete doživjeti duboku i lijepu starost bez zdravstvenih poteškoća. Ovo se posebno odnosi na turšiju koja se priprema od divljih plodova voća, koji rastu na nezagađenim područjima. Za pripremu turšije koristite divlje bobice, koje su bogate vitaminom C i antioksidantima.

Jako je preporučljivo ovaj napitak piti tokom zime, jer je efikasan prirodni lijek koji štiti od gripa i prehlade. Zahvaljujući divljem, zdravom voću, voćna turšija je jako dobra za jačanje imuniteta.

Mnogi ovaj napitak koriste kada ima36

Priprema: Jelena Pušac Broćilović

Recept za pripremu ljekovite turšije od voća Prvo što treba da uradite jeste da sakupite dovoljnu količinu voća. Kako smo već spomenuli, najbolje je divlje voće, ali ako nemate može i domaće voće za koje znate da nije zagađeno prskanjem ili drugim tretmanima. Kada kažemo turšija od divljih plodova, onda mislimo na drenjine, šipak, kleku, divlje kruške, divlje jabuke, glog, trnjine, borovnice i druge slične plodove prirode.

Jako je važno da pripazite da je voće ubrano, prikupljeno sa nezagađenih područja. Dobro operite voće koje ste ubrali i očistite.

U čisto bure, ako imate neko sa pipom na dnu, stavite prethodno pripremljeno voće te bure napunite čistom izvorskom vodom. Obično omjer vode i voća bude oko četiri kilograma voća na 10 litara vode. Sadržaj bureta pokrijte krpom, da bude prozračno i čuvajte da odstoji oko mjesec dana na sobnoj

temperaturi. Kada u buretu počne da kisi, turšija se može piti.

Kako piti voćnu turšiju Kada ste počeli piti turšiju, ona obično bude previše kisela pa je možete razblažiti sa vodom. Bure možete premjestiti na hladno mjesto da vam sadržaj duže traje, a da se ne pokvari.

Ako sebi pravite manju količinu voćne turšije, iskoristite manje staklenke umjesto bureta.

Ukoliko želite ubrzati fermentaciju u smjesu vode i divljeg voća možete dodati ili smeđeg šećera ili domaćeg meda. U tom slučaju će turšija biti spremna da se pije već za 15 dana. Kako se vremenom napitak pije i troši u bure možete dodavati vodu, s tim da će turšija biti sve blaža i blaža, pa je nećete morati dodatno razblaživati s vodom.

Napitak je najbolje piti dok je turšija jaka, odnosno kisela, i kada je razblažite sa vodom i dodate malo meda.

PRIRODA I

N

aučnici su kvantnu medicinu proglasili medicinom budućnosti, jer koristi neinvazivne metode u dijagnostici i terapiji bez kontrasta, zračenja, zatvorenog prostora. Znači, potpuno je bezbjedna i komforna za pacijenta.

Sa holističkim pristupom, pacijent se posmatra kao cjelina, odnosno liječi se čovjek, a ne određena bolest. U kratkom vremenskom roku se dobija veliki broj informacija o zdravstvenom stanju pacijenta, o svim organima i organskim sistemima.

Ono što posebno želimo naglasiti je da bolest ne nastaje odmah, već ima svoje četiri faze: Prva faza je informacionog karaktera na nivou ćelije koja u drugoj fazi prelazi u energetsku informaciju te na tom drugom nivou, bolest mogu otkriti samo aparati kvantne medicine što nam omogućava uvid u stanje organizma i tri do pet godina i prije nego što se bolest osjeti na fizičkom nivou. U trećoj fazi se tek mogu otkriti promjene u laboratorijskim nalazima, a u posljednjoj – četvrtoj fazi je bolest i klinički uočljiva a, nažalost, u toj posljednjoj fazi, kada otkrijete bolest, tada je već do te mjere poremećaj odmakao da je neophodno tu bolest tretirati lijekovima do kraja života.

Upravo činjenica da se samo aparatima kvantne medicine mogu otkriti poremećaji na nivou energije svake ćelije u organizmu koja nije u balansu sa energijom zdrave ćelije, doktor pruža informaciju pacijentu na vrijeme kako da promjenama u ishrani, određenim ljekovitim nutritijentima i promjenama u svakodnevnim aktivnostima, reaguje da do bolesti nikada i ne dođe. Kvantna medicina je preventivna medicina koja omogućava svakom čovjeku da o svom zdravlju brine i prije nego što se bolest pojavi, a ukoliko se već pojavila daje jasan uvid kojem specijalisti dalje pacijent da se obrati. To je medicina zdravlja, a ne medicina bolesti.

Z D R AV L J E

Kvantna medicina

Pregledi kvantnim aparatima Sveobuhvatni pregled podrazumijeva pregled sa dva kvantna aparata. Najprije sa kvantnim magnetnim analizatorom, a onda sa kvantnom bioplazmom.

Ovi aparati predstavljaju najsavremeniju tehnologiju koja se bazira na kvantnoj medicini gdje je magnetna rezonanca i mjerenje elektromagnetnih impulsa tijela glavna dijagnostička metoda.

Pregled traje sat vremena, a kroz nekoliko dana, kada ljekar očita nalaz, dolazi se na tumačenje tog nalaza i konsultaciju sa ljekarom koji pruža savjete i preporuke kako uočene disbalanse otkloniti.

Analiza kvantnom bioplazmom nema nikakvog štetnog djelovanja na čovjeka niti tokom liječenja izaziva bilo kakve nus pojave. Njome se mogu testirati i liječiti osobe u svim životnim dobima i bebe, mala djeca kao i adolescenti.

Testiranje bioplazmom je omogućeno svima, čak i osobama koje imaju ugrađene metalne implantate jer nema nikakvog zračenja, aparat samo detektuje prirodnu frekvenciju koju svaki organ svakodnevno emituje.

Više o pregledima kvantnim aparatima, kao i o terapijama kvantne bioplazme možete saznati na www.kvantnamedicina.ba

Sveobuhvatna analiza organizma kvantnom bioplazmom Sveobuhvatna analiza organizma podrazumijeva pregled funkcionalnog stanja organizma kojim se mogu otkriti energetske blokade pojedinih organa ili sistema organa. Na osnovu toga dobija se uvid u njihovu funkcionalnost.

Važno je znati da test pokazuje i koji je uzrok određenih blokada što nam dalje govori kojim smjerom treba da idemo u liječenju.

37

PRI R O D A I

U

Z D R AV L J E

rinarne infekcije su svakako jedan od najčešćih zdravstvenih problema ne samo kod nas, nego i u svetu, a svima je poznata i činjenica da je mali broj pacijenata koji se nisu suočili sa tim problemom ako su imali iole značajniji operativni zahvat. Mogli bismo komotno reći da kateter u najvećem broju slučajeva znači i buduću urinarnu infekciju, bilo da je ona uzrokovana ešerihijom koli, klepsielom, enterokokom...

Antibiotici, koji su decenijama unazad uglavnom lako rešavali problem infekcija, u poslednje vreme sve vidljivije gube bitku sa bakterijama. Pošto je prva linija odbrane postala neefikasna protiv bakterija, onda se poseglo za drugom, rezervnom linijom odbrane, ali se ni ona nije dugo održala, tako da su u mnogim slučajevima, kao opcija ostali još samo antibiotici iz zadnje linije odbrane, oni koji se obično čuvaju za slučajeve životne opasnosti. Da se ne bi iskoristio i taj zadnji resurs odbrane, lekari su prinuđeni da podižu prag početka korišćenja antibiotika tako da se najčešće antibiotici ne daju pre prisutnih 100 000 klica ešerihije koli/ml urina, nego im se preporučuje da piju čajeve.

I naravno, kada je najteže tu je stari, provereni prijatelj – lekovito bilje. Nije trebalo da prođu vekovi, nego samo decenije da bi se pokazalo da su stari tradicionalni lekovi gurnuti u stranu bez ikakvih opravdanja.

Na Urološkoj poliklinici Pokrajinske bolnice u Novom Sadu 1992. godine testirane su čajne mešavine protiv urinarnih infekcija, koje su u našoj porodici bile prisutne vekovima. Našu čajnu mešavinu su davali najtežim pacijentima, onima koji su godinama patili od teških urinarnih infekcija, rezistentnih na gotovo sve antibiotike i gde je i dalje bilo prisutno preko 100 000 klica ešerihije koli (u nekim slučajevima su bili prisutni i proteus vulgaris, ili proteus mirabilis).

Infekcije su bile tako jake da je nekada bio prisutan i gnoj u urinu, kao i hronični pijelonefritis, ili cistitis.

Da bi se videlo kojom brzinom čaj deluje, rađene su i urinokulture i to: sedam dana, 14 dana i 21 dan nakon početka korišćenja čajne mešavine. Rezultati su bili zadivljujući. U nekim slučajevima je bilo dovoljno samo sedam dana da bi urinokultura bila sterilna, u nekima 14, a ni u jednom slučaju nije bilo potrebno više od 21 dan da bi urinokultura bila sterilna. O tom ispitivanju svoj komentar je dao i naš poznati toksikolog prof. Stanulov, sugerišući da bi 38

Biljem protiv urinarnih i drugih infekcija

Goran Poletan, fitoterapeut, član Australijske asocijacije akreditovanih naturopata

trebalo da se nastavi s ispitivanjima jer je po prvim rezultatima ta čajna mešavina pokazala da ima potencijal da bude zamena čak i za antibiotike. Nažalost, rat 90-ih prošlog veka je prekinuo dalja istraživanja, iako su ineteres pokazale i „Galenika“ i „Pliva“.

U našoj fitoterapeutskoj praksi smo od tada uspešno tretirali desetine hiljada pacijenata sa problemima urinarnih infekcija, uz sjajnu saradnju sa brojnim lekarima i medicinskim institucijama, a posebno sa našom poznatom bolnicom „Sveti Luka“ i njenim direktorom, širom sveta poznatim hirurgom dr Đolićem.

Osim što nema bilo kakva neželjena dejstva, naš čaj za urinarne infekcije ne samo da eliminiše ešerihiju koli, enterokokus, proteus vulgaris, proteus mirabilis, klebsielu, nego i dodatno deluje protiv zapaljenja bubrega, kanala i beši-

ke, zaceljuje sluzokožu urinarnog trakta i pospešuje funkciju bubrega.

Naravno, pomenuti čaj je samo jedan iz naše bogate ponude, među kojima su oni za šećernu bolest, povišeni holesterol, kandidu, helikobakter, prostatu, ciste, miome i polipe, bubrežnu insuficijenciju, dijareju, oboljenja disajnog aparata, hemoroide, reumatizam, oslabljenu cirkulaciju, anksioznost, bolesti jetre, krvarenja, zatvor, gojaznost i mnogi drugi.

Naše proizvode možete naručiti telefonom ili putem naše internet stranice Goran Poletan PR www.ozdravite.com, gp@ozdravite.com Telefoni: Srbija +381 65 43 819 43, BiH +387 66 355 310

A

staksantin je jedan od najvažnijih karotenoidnih pigmenata u živim bićima. Zastupljen je i u biljnom i u životinjskom svetu. Najbolji prirodni izvor predstavlja hlorofilna alga Haematococcus pluvialis koja se uzgaja i u komercijalne svrhe pri čemu akumulira i do 30 g astaksantina po kilogramu suve mase. Alga H. pluvialis je prirodno nastanjena u izuzetno čistim vodenim ekosistemima pri čemu izloženost svetlosti, temperatura i salinitet vode utiču na sintezu astaksantina.

Astaksantin je pigment crveno-narandžaste boje, strukturom sličan poznatim antioksidansima beta karotenu i luteinu. Ispoljava esencijalne biološke funkcije u zaštiti od oksidacije i UV zračenja u imunom odgovoru i pigmentaciji. Osim u algama, zastupljen je u tkivu lososa, pastrmkama, morskim račićima i ribljoj ikri.

Astaksantin se u organizmu sisara pa i čoveka ne može sintetisati niti pretvoriti u vitamin A te se mora uneti ishranom ili putem dijetetskih suplemenata.

Astaksantin je molekul srodan beta karotenu, zeaksantinu i luteinu tako da ispoljava slične metaboličke i fiziološke funkcije. Prisustvo hidroksilne i keto grupe na krajevima molekula uslovljava određene osobine astaksantina kao što su: podložnost esterifikaciji, potentniji antioksidativni efekat i bolja polarna konfiguracija u odnosu na druge karotenoide. Molekul je osetljiv na oksidaciju tako da je u prirodi najčešće konjugovan sa proteinima (mišićno tkivo lososa) ili esterifikovan masnim kiselinama. U H. pluvalis prevlađuje esterifikovan oblik i to monoestar zastupljen u vidu dva stereoizomera.

PRIRODA I

Z D R AV L J E

Primena astaxantina izazvanih Helicobacter-om pylori, starenjem izazvanih oštećenja u imunom sistemu, bolesti srca, bolesti organa vida, bolesti jetre i prostate.

Apsorpcija karotenoida iz hrane započinje razgradnjom matriksa hrane, nastavlja se emulgovanjem karotenoida sa lipidima i stvaranjem kompleksa sa žučnim solima. Apsorpcija se vrši preko enterocita i zatim se molekuli transportuju u vidu lipoproteina. Nepolarni karotenoidi (beta karoten, alfa karoten i likopen) se transportuju pomoću VLDL ili LDL, dok se polarni karotenoidi poput zeaksantina, luteina i astaksantina transportuju većinom putem HDL-a.

Procesi oksidacije se odvijaju u mitohondrijama pri oslobađanju energije za ćelijske aktivnosti. U toku ovih procesa se produkuje dosta slobodnih radikala koji se moraju neutralisati u cilju očuvanja normalnih funkcija mitohondrija. In vitro je utvrđeno da astaksantin omogućava 100 puta bolji zaštitni efekat u odnosu na vitamin E te se na taj način ispoljava zaštitni efekat na mitohondrije ćelija jetre. Bitna je uloga astaksantina u procesima regulacije ekspresije gena u indukciji ćelijske komunikacije. Astaksantin blago inhibira i 5-alfa reduktazu koja je odgovorna za hiperplaziju prostate.

Ispitivanja in vitro na krvnim ćelijama čoveka su pokazala da astaksan-

tin stimuliše produkciju imunoglobulina kod stimulacije T ćelija. Neutralizacijom slobodnih radikala, nastalih u procesu fagocitoze, astaksantin štiti ćelije imunog sistema od oštećenja.

Mr ph. Anica Crkvenčić

Astaksantin ispoljava pozitivan efekat kod: 1. Sprečavanja nastanka ateroskleroze 2. Regulacije visine LDL i HDL holesterola 3. Slabe pokretljivosti spermatozoida 4. Upalnih procesa želudačne sluznice izazvanih Helicobacter-om pylori 5. Unutrašnje zaštite od UV zračenja 6. Virusnih infekcija u kombinaciji sa quercetinom i drugim antioksidansima

Haematococcus pluvialis

Astaksantin se na tržištu najčešće nalazi u vidu tableta ili kapsula zbog veće stabilnosti preparata. Noviji preparat na tržištu se nalazi u direkt obliku. astaksantin

Osnovna fiziološka funkcija astaksantina se svodi na antioksidativni efekat. Za razliku od drugih poznatih antioksidansa (vitamini C i E,ostaIi karotenoidi)posebno ispoljava zaštitni efekat vezivanjem slobodnih radikala koji mogu izazvati oštećenja membranskih fosfolipida i peroksidaciju ostalih lipida.

Astaksantin ispoljava bitnu funkciju u zaštiti od: UV zračenja, fotooksidacije, kancerogenih promena, oštećenja 39

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

Drugo mjesto na Takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju Republike Srpske i Srbije

Brend Srijemuš La Vita

G

odina koja je iza nas, ova specifična 2020. godina je za brend Srijemuš La Vita zaista bila uspješna i posebna. Ne samo da se plasman proizvoda “Kapsule od liofiliziranog srijemuša” proširio na tržište BiH, Srbiju i Hrvatsku, već je ovaj mali, tek stvoreni brend uspio sa svojim kvalitetom i inovativnom proizvodnjom da osvoji i niz nagrada na prestižnim takmičenjima u BiH i Srbiji, a i u dalekoj Rusiji - Moskvi.

Na ovogodišnjem Takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju u Republici Srpskoj u organizaciji Ministarstva za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo Republike Srpske i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije, brend Srijemuš La Vita sa timom Herbalisti osvojili su sa svojom inovacijom „Kapsule od liofiliziranog srijemuša za odrasle i djecu” 2. mjesto i novčanu nagradu od 10.000,00 KM. Takmičenje koje je održano po 14. put rezultat je Memoranduma o saradnji dva ministarstva i Sporazuma o specijalnim paralelnim vezama Republike Srpske i Srbije i predstavlja najdugoročniju zajedničku aktivnost ove dvije vlade.

Ovogodišnji nagradni fond Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju iznosi 50.000,00 KM. Predsjednik žirija takmičenja i direktor Inovacionog centra Drago Gverić podsjetio je da je takmičenje počelo u martu mjesecu i da je od 16 prijavljenih timova, nakon obavljenih obuka i recenzija, u finalu ostalo 6 najkvalitetnijih ekipa.

Cilj ovog takmičenja je da promoviše inovacije i tehnološka dostignuća koja mogu da se povežu s privredom i da na taj način podstaknu inovatore da svoje ideje razviju u uspješne poslovne modele. Danas vode uspješne biznise zasnovane na inovativnom proizvodu upravo članovi nekih od timova koji su do sada prošli obuku

40

i učestvovali u ovom takmičenju – rekao je predsjednik Inovacionog centra Gverić.

Kroz Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju za 13 godina prošla su ukupno 303 tima u kategorijama inovativnih ideja, realizovanih inovacija i potencijala i nagrađeno je ukupno 108 timova u vrijednosti od 465.000,00 KM.

“Postepeno se širimo na cijelo tržište BiH, a polako ulazimo i na tržište Srbije i Hrvatske. Za narednu godinu planiramo ne samo proširenje proizvodnje koja se ogleda u količini proizvoda, već planiramo i proširenje asortimana proizvoda vrhunskog kvaliteta koji će, naravno, takođe pratiti trend inovativnosti, te ćemo i

U ovoj 2020. godini, inovacija brenda Srijemuš La Vita, “Kapsule od liofiliziranog srijemuša” osvojila je i nagradu NAJBOLJA INOVACIJA INOSTA MLADIH 2020 na 22. Međunarodnoj izložbi “INOST MLADIH 2020”.

A da se podsjetimo, u istoj ovoj godini, tačnije u martu 2020. godine, “Kapsule od liofiliziranog srijemuša” su za svoj kvalitet i inovativnu proizvodnju nagrađene i Zlatnom medaljom u Rusiji na prestižnom salonu Arhimed u Moskvi.

Kao što smo na početku istakli, ova 2020. godina zaista je bila uspješna ne samo na planu realizovanih takmičenja, već i u proširivanju proizvoda i na tržišta Srbije i Hrvatske, a povodom toga je za naš časopis, Jelena Pušac – Broćilović istakla da je ponosna na sve osvojene nagrade, ali da je to rezultat kvaliteta koji su utkali u svoj proizvod. Ističe da su joj najdraža pozitivna iskustva korisnika koji se, nakon upotrebe kapsula, javljaju sa izvanrednim rezultatima, te da uspjeh ove inovacije upravo po tim izuzetnim iskustvima korisnika kojih je sve više.

njih patentirati,” rekla je za naš časopis, Jelena Pušac – Broćilović, direktor proizvodnje brenda Srijemuš La Vita.

Da naglasimo, ovom inovativnom proizvodnjom “Kapsula od liofiliziranog srijemuša” unapređeno je očuvanje i održavanje ljekovitih sastojaka divlje biljke srijemuš – divlji bijeli luk (Allium Ursinum) i do 90%. Jedna kapsula dnevno mijenja od 10 do 15 svježih listova srijemuša, te se na ovaj specifičan način proizvodnje, omogućila upotreba ove fenomenalne biljke tokom cijele godine uprkos tome što u svježem stanju u prirodi postoji svega tri mjeseca.

“Kapsulama od liofiliziranog srijemuša” uspješno postižete čišćenje krvi od masnoća i holesterola, spriječavate nastanak visokog krvnog pritiska, nastanak trombova, proširenih vena, ali i mnoge druge posljedice kardiovaskularnih oboljenja.

Više o samoj proizvodnji, efektima kapsula, kao i iskustvima korisnika možete pročitati na sajtu: M.C. www.srijemuslavita.com

P

S T O M A T O L O G I J A

aradentoza potiče od grčke reči „periodontitis“, a to u prostom prevodu znači pražnjenje zuba, odnosno nestanak zuba.

Faktori koji mogu da uzrokuju paradentozu su: genetika, higijena, nezdrave navike i ukupno zdravstveno stanje organizma.

Ovo oboljenje se ubraja u jedno od najčešćih u stomatološkoj kazuistici.

Unazad deset godina se došlo do spoznaje da oko 10% stanovništva boluje od nekog oblika paradentoze.

Paradontopatija je oboljenje desni i zuba a sam tok oboljenja prolazi kroz nekoliko faza. Međutim, treba napomenuti da su u krajnjoj fazi oboljenja desni toliko oštećene da nisu u stanju da zubima daju fizičku podršku te neminovno dolazi do ispadnja kako oboljelih, tako i zdravih zuba. Genetska predispozicija je jedan od bitnih faktora nastanka paradentoze i ona ako se pojavi moramo se osloniti na ranu preventivu čuvanja desni uz stomatološke tretmane koji niti su komplikovani niti su bolni, a daju koristan efekat u njenom sprečavanju nastanka.

Inicijalni faktori koji mogu da dovedu do pojave paradentoze najčešće su izostanak ili nepravilna oralna higijena koja uzrokuje oštećenje okolnog zubnog tkiva a kasnije i samih zuba. Sledeći faktori koji dovode s pravom do pojave paradentoze su zubni kamenac i zubni plak.

Poznato je da zubni plak u kome se nalaze bakterije oslobađa endotoksine koji po inerciji aktiviraju imunološki sistem kao odbranu organizma, a to posljedično uzrokuje inflamaciju tkiva desni što izaziva stvaranje paradontnih džepova te kasnije dolazi do uništenja desni I na kraju apsorpcije kosti sa posljedičnim ispadanjem zuba.

Zubni kamenac nastaje kada se zubni plak sjedini sa solima i mineralima iz pljuvačke i ako još pri tome vrši presiju na gingivu paradontopatija je neminovna ako to stomatolog ne otkloni na vrijeme. U nastanku paradontopatije takođe važnu ulogu imaju i loše urađeni protetski radovi, sistemska i autoimuna oboljenja, pušenje, urođene anomalije zuba kao i neke vrste lijekova. Takođe treba napomenuti da je gingivitis prva faza nastanka paradentoze i ako se on na vrijeme ne sanira lako može uzrokovati krajnje oboljenje.

Prvi znak koji treba da pude povod za konsultaciju stomatologa su edem i eritem desni i krvarenje iz desni nakon pranja zuba. Da se radi o drugom 42

Paradentoza (Paradontopatija) Dr stom. Dajana Kalamanda, stomatolog

stadijumu paradentoze govore nam inflamacije desni, nastanak paradontnih džepova uz neugodan osjećaj peckanja u gingivama. A paradontni džep predstavlja destrukciju između zuba i zubnih kostiju i posljednji je znak koji nam govori o nastanku paradontopatije. Ako se na vrijeme interveniše moguće je ove promjene sanirati, ali ako se oni previde krajnji ishod je klasičan oblik paradentoze.

Treća faza parodontopatije je atrofija gingive, korijenovi zuba su u cijelosti otkriveni, to pojačava sklonost ka infekciji jer su korijenovi zuba prijemčiviji za bakterije u odnosu na zubne krunice. U ovoj fazi zubi su lako pokretni, mogu da spontano ispadaju, javlja se permanentno krvarenje i jedini lijek je hirurška intervencija. Stomatolog je taj koji najprije odlučuje da li je moguće da se nehirurškim putem riješi parodontopatija.

Ukoliko su paradontni džepovi plići od 4-5 milimetara, postoji mogućnost nehirurške intervencije. A nakon toga se procjenjuje stanje, a proces opservacije oboljenja traje od četiri do šest sedmica. U ovom periodu treba izbjegavati rendgenološka snimanja zuba uz procjenu da li je potrebna hirurška intervencija.

Ako se bez liječenja dođe do četvrtog stadijuma paradentopatije tada se suočavamo sa atrofijom kostiju vilica uz neumitno ispadanje zuba. Nažalost, u ovoj fazi liječenje gubi smisao i tad se predlaže ugradnja zubnih mostova, implantata kao i vještačko zubalo. Što se tiče prevencije u nastanku paradontopatije ona se uglavnom svodi na redovno pranje kako zuba, tako i pranje i masaža gingiva. Korisne su takođe i pojedine paste za zube kao i pojedini antiseptični rastvori koje predlože stomatolozi. Skidanje kamenca i naslaga na zubima se radi takođe po preporuci stomatologa.

ZU STOMATOLOŠKA AMBULANTA

“KALAMANDA dr DAJANA” Ul.Jovana Dučića 39, Banja Luka

Tel.051/263-620

ZDRAVSTVO - SRBIJA

Z

dravstvo, ekonomija, bezbjednost - kao okvir za pristup rješavanju pandemijskih izazova u budućnosti. Jačanje resursa, prije svega u zdravstvu, obrazovanje i naučnoistraživački razvoj, oslanac na vlastite snage, ali i regionalni pristup koji predstavlja ključ budućnosti jer će ljudi sa sličnom genetikom brže i lakše do kolektivnog imuniteta, a komplementarne i međuzavisne ekonomije će lakše pronaći zajednički put ka izlazu iz tunela. Budućnost pripada multidisciplinarnosti i saradnji.

Saša Zejak, doktor ekonomskih nauka iz Nikšića, poznat po svojoj teoriji iskustvenih monopola koja je doživjela međunarodnu afirmaciju, neumorni pregalac, humanista i pravoslavac, uspješno se otisnuo i u bezbjednosne vode, a rezultati istinski multidisciplinarnog istraživačkog rada na temu “Uticaj pandemije COVID-19 na međunarodnu ekonomiju i bezbjednost: Iskustva i smjernice za brzo i efikasno reagovanje u budućnosti” krunisani su nedavno u okviru akademskog sistema UN, gdje su odmah izazvali značajnu pažnju. Ovaj dvostruki doktor nauka je aktuelnu pandemiju COVID-19 i njene posljedice detaljno analizirao iz ugla geopolitike, ekonomije, kao i sa obavještajno-bezbjednosnog i sociopsihološkog aspekta, a rezultati do kojih je došao i smjernice koje je iznio mogu da koriste donosiocima odluka, naučnoj i stručnoj javnosti. Rješenje za ovaj problem koji potresa svjetsku populaciju mora se, po mišljenju autora, tražiti u trouglu čija su tjemena zdravstvo, ekonomija i bezbjednost. Hvatanje u koštac sa ovom temom predstavlja posebnu istraživačku hrabrost, jer pandemija i dalje traje, njen kraj se ne nazire, pa je istraživanje u realnom vremenu poseban izazov.

Stav svih nacionalnih i globalnih kreatora politika suštinski je mijenjan u više navrata i bio je često kontradiktoran, što je nerijetko bilo posljedica nepoznavanja problema i njegovih mogućih posljedica, suočavanja sa novim i nepoznatim ali i nespremnosti sistema, koji u mnogočemu nijesu dali adekvatne hitne odgovore na sprečavanje ili ublažavanje posljedica pandemije 44

Korona virus kroz prizmu medicine, geopolitike, ekonomije i bezbjednosti

COVID-19, a to je izazivalo dodatni strah i nepovjerenje. Nedostajao je sistemski i sveobuhvatni pristup u sagledavanju problema pandemije, kao i njegovih posljedica po zdravlje, ekonomiju i bezbjednost kako na lokalnom i regionalnom, tako i na međunarodnom nivou. – ističe dr Zejak.

On smatra da se pandemija COVID -19 može posmatrati kao globalni rat u svijetu čija se bezbjednosna arhitektura mijenja i koji je već uveliko postao policentričan, iako istinu o tome teško prihvataju u neoliberalnim zapadnim krugovima čija se era dominacije, ipak, polako završava. Tranzicija moći pomjera se ka Istoku, što Zejak ilustruje činjenicom da je NR Kina u doba epidemije SARSa, najbližeg ali ubojitijeg srodnika COVID-19, 2003. godine, svjetskom BDPu doprinosila sa 4%, dok je na početku aktuelne pandemije njen udio bio 17%.

On nas podsjeća i na riječi svog mentora prof. dr Elizabete Ristanović, koja je još na početku pandemije ukazala da se iza kulisa borbe sa virusom vode i razne druge bitke, geopolitičke, diplomatske,

Dr Saša Zejak, rođen je u Nikšiću, 1973. godine. U gradu pod Trebjesom završio je osnovnu i srednju školu, dok je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta Crne Gore završio osnovne i magistarske studije.

Stekao je i doktorat iz oblasti ekonomskih nauka. Međutim, njegova nepresušna stvaralačka snaga i neiscprna radna energija ga je dalje usmjerila na stranu multidisciplinarnog sagledavanja nauka bezbjednosti, a pandemija COVID-19, koja se nazirala, učvrstila ga je u uvjerenju da baš u ovoj oblasti nastavi svoje akademsko usavršavanje. On je svojim radom i neprestanim samopregornim usavršavanjem, ne mareći za balkanske sujete koje uspjeh ne praštaju lako, dosegao zenite struke i postao ime koje se prepoznaje i s poštovanjem izgovara širom Crne Gore, posebno u privrednoj sferi, gdje je 2006. godine i zvanično prepoznat kao najuspješniji preduzetnik. Teško je pobrojati koja ga stručna odličja krase, ali ono najvažnije je da je veliki čovjek i istinski humanista. Ovaj svestrani intelektualac i vizionar od djetinjstva je svoj dar pretakao u umjetnost riječi, pa tako njegov ukupni životni opus čine bogatijim i dva romana, tri zbirke pjesama i dvije filozofske politikologije društva. Za svoj književni rad dobio je više nagrada i priznanja, od kojih se izdvaja ona sa Beogradskog sajma knjiga, kao i prva nagrada na međunarodnom poetskom konkursu na temu vožda Karađorđa Petrovića. Zejak se uspješno ostvario i na muzičkom polju, kao frontmen nikšićke grupe “Vizant”, u specifičnom žanru crkvenog rok pojanja, prepoznatljivom i jedinstvenom na području Crne Gore, Srbije i Republike Srpske. Njegove pjesme bodrile su narod u hodočašću za odbranu svetinja. On pjeva o srpskom Kosmetu, jasenovačkim stradalnicima, caru Dušanu i tako specifičnim žanrom ostvaruje pozitivan uticaj na mladu populaciju.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ekonomske, sociopsihološke, ali i informacione i medijske, koje su dio sveopšteg rata ili su same sebi svrha i cilj.

Postojeći model multilateralnosti pokazao je pukotine još na početku krize, koje su se dodatno produbljivale zahvaljujući kontroverznom upravljanju krizom od strane SZO, dok je kriza unutar EU i NATO dovodila do mnogih varničenja čak i između velikih zemalja kao što su Njemačka i Italija, Francuska i Turska...

Da li je ovo Perestrojka neoliberalizma ili početak nekog novog svijeta? Koliko će tome doprinijeti izborni proces u SAD i gdje je izlaz, pita se dr Zejak, ističući i da će neminovna posljedica krize biti dalje iscrpljivanje ekonomskih moći, prije svega malih država. Direktni ekonomski troškovi u zdravstvu do sada iznose više od 6.000 milijardi dolara, dok indirektni nadmašuju 100.000 milijardi dolara.

Inače, slučajno ili ne, podsjeća dr Zejak, tokom 2020. godine održani su ili se održavaju politički izbori u najmanje 70 zemalja svijeta, uključujući i najmoćnije, kao i u svim balkanskim zemljama, a upravljanje krizom i liderstvo nekada presudno utiče na njihov ishod o čemu najbolje svjedoče suprotstavljeni primjeri iz Srbije gdje je vladajuća stranka osvojila ubjedljivu većinu i Crne Gore koja uz to plaća i visoku ekonomsku cijenu zbog političkih odluka o zatvaranju granice sa najbližim partnerima, Srbijom i Ruskom Federacijom, kao i donošenja spornog Zakona o slobodi vjeroispovijesti i tenzija u društvu koje su proizašle nakon toga.

Godišnji pad BDP-a Crne Gore dr Zejak je tačno prognozirao još u junu, mnogo preciznije od MMF-a i svih relevantnih evropskih institucija, koje su računale sa mnogo manjim padom. Članstvo u međunarodnim institucijama poput NATO i EU nije, po mišljenju Zejaka, bitno pomoglo članicama, dok se vojno neutralna Srbija, oslanjajući se na sopstvene resurse i tradicionalne prijatelje, Rusiju i NR Kinu, uz adekvatno krizno upravljanje, najuspješnije na Balkanu suočava

Svoju doktorsku tezu odbranio je pred, kako kaže, istinskom elitom svoga naroda, Komisijom u čijem su sastavu bili njegov mentor prof. dr Elizabeta Ristanović čija je razmišljanja, stručnost, obrazovanje i stvaralačku širinu pokušavao da slijedi, brigadni general prof. dr Miroslav Talijan, srpski Obilić i vitez novog doba, profesor Univerziteta odbrane i komandant Specijalne brigade Vojske Srbije, general u penziji prof. dr Branko Krga, nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore, vojnik i diplomata, predavač na Fakultetu za diplomatiju i bezbjednost, kao i profesori Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu – prof. dr Zoran Keković, nadaleko prepoznati ekspert za analizu rizika i upravljanje krizama, i prof. dr Ivica Đorđević, stručnjak za ekonomsku i humanu bezbjednost. Svi oni iskazali su zadovoljstvo pristupom problemu i naglasili potrebu da se ovaj rad što prije pretoči u publikaciju koja će se naći na stolovima donosilaca odluka i poslužiti im u daljem suočavanju sa ovakvim izazovima u budućnosti. Dr Zejak će im širinom svojih pogleda, analitičkim umom i iskustvom pružiti drogocjenu pomoć, jednoglasni su naši eminentni eksperti, ističući da je multidisciplinarni pristup izuzetno važan.

sa teretom krize i bilježi najmanji ekonomski pad. On je ukazao i na nelegalno profiterstvo i kriminalne ekonomske aktivnosti koje mogu da se dešavaju u pozadini korona-krize, kao i na načine borbe protiv istih. Saša Zejak ukazuje i na dugoročne posljedice razaranja obrazovnog sistema, po znanje, razvoj i mentalno zdravlje mladih, dok IT kompanije istovremeno ostvaruju enormne profite kroz on line platforme. Pandemija, svakako, najteže pogađa ranjive grupe, uključujući izbjeglice, migrante, interno raseljena lica, domaćinstva preosjetljiva na gubitak prihoda.

Dr Zejak ističe da je pandemija COVID-19 razorila ekonomiju i odnijela 28.000 milijardi dolara svjetskog BDP-a.

On naglašava da bi 20 miliona ljudi u svi-

jetu moglo da bude gurnuto u ekstremno siromaštvo do 2021. godine i smatra da svijet nije imao adekvatan bezbjednosni i ekonomski imunološki odgovor na stresove izazvane pandemijom, ističući da mjere koje se uvode za suzbijanje pandemije COVID-19 mogu biti u službi ekonomskih i bezbjednosnih interesa i/ ili mogu biti tačka konflikta na lokalnom i globalnom nivou. Potencijalni dobitnici, npr. mogu biti farmaceutske kompanije koje istražuju i/ili proizvode vakcine, terapijske lijekove ili druge proizvode neophodne za suzbijanje pandemije, kao i aparate i sredstva neophodna za liječenje oboljelih, kao što su respiratori, zaštitna oprema i drugo. Takođe, višak profita će ostvariti i preduzeća, odnosno industrije koje se bave šivenjem zaštitne odjeće i maski.

Zdravstveni sistemi bivših socijalističkih zemalja, okrenuti čovjeku, pokazali su vitalnost, a principi na kojima su postavljeni, stavljajući u središte pažnje javno zdravlje, održivost u kriznim situacijama, dok su sistemi bogatih i moćnih posrtali pred naletom velikog broja oboljelih - smatra Zejak, naglašavajući da je u borbi sa ovakvom krizom neophodan multisektorski, interdisciplinarni pristup i apostrofira značaj regionalne saradnje, kako sa medicinsko-biološkog aspekta, tako i sa ekonomskobezbjednosnog. Neophodno je raditi na jačanju resursa, analizirati naučene lekcije i krenuti u susret izazovima koji nas čekaju. Pandemija i epidemija će svakako biti, bilo da su prirodne ili ne, zato je važno ulagati u znanje, proizvodnju reagenasa, lijekova i vakcina, jačanje dijagnostičkih kapaciteta.

Pandemija COVID-19 promijenila je sliku svijeta, nametnula nova pravila i potvrdila da su bliska međunarodna, posebno ekonomska saradnja i solidarnost jedini način za suočavanje sa novim globalnim izazovima, ukazujući na značaj ekonomske diplomatije, koja će biti jedna od ključnih poluga budućih međunarodnih odnosa – naglašava Zejak.

On se pita da li će npr. strateški rivalitet između Kine i SAD dobiti dimenzije Hladnog rata 1.5, ili „kooperativnog rivalstva” o kome pričaju američki teoretičari ili će svijet krenuti u drugom pravcu, izgradnje zajedničke budućnosti.

Uticaj pandemije na sektor bezbjednosti Zejak obrađuje sa aspekta geopolitke, ali i aktivnosti obavještajnih službi. Postoje brojne kontroverze 45

Z D R AV S T V O - S R B I J A

oko nastanka i širenja virusa, kao i široka lepeza uticaja i posljedica koje će se reperkutovati na međunarodnu bezbjednost i ekonomiju. Zaražen je i veliki broj istaknutih pojedinaca u svijetu, VIP ličnosti i bezbjednosno interesantnih lica, pa stoga i po tom osnovu ova pandemija mora biti predmet sagledavanja i interesovanja bezbjednosnih i obavještajnih službi. U uslovima postojanja brojnih zamrznutih konflikata i asimetričnih sukoba, rizik od biološkog terorizma ili biološkog ratovanja dodatno obavezuje ne samo nacionalne obavještajne zajednice, već i politička rukovodstva da se odgovorno i proaktivno ponašaju i jačaju sopstvene kapacitete biološke pripravnosti i odbrane – naglašava Zejak, dodajući da se uz COVID-19 bioterorizam iz jednog apstraktnog prostora seli u bezbjednosnu realnost koja može postati vrlo upozoravajuća, dok iskazana ranjivost država može svakako motivaciono djelovati i na (bio) teroriste!

Pandemiju COVID-19 pratila je pojava „infodemije“, odnosno širenje dezinformacija, što otežava sprovođenje antipandemijskih mjera, podstiče paniku i građansku neposlušnost ili širenje atmosfere straha i panike, zbog čega se moraju uložiti napori kojima se osigurava da pojedinci i zajednice imaju blagovremen pristup pouzdanim i tačnim informacijama o uzročniku, kao i o mjerama i postupcima za ublažavanje pandemije - kaže Zejak. Brojne dezinformacije i teorije zavjere o zdravstvenoj krizi do krajnjih korisnika stigle su putem društvenih mreža, pa je zato sa aspekta javnog zdravlja, ali i bezbjednosti, od ključnog značaja konstantno praćenje aktivnosti na internetu i društvenim mrežama. S obzirom na to da ovi komunikacioni prostori imaju sve veći 46

Slovo mentora... prof. dr Elizabete Ristanović...

Kao neko ko se dugi niz godina bavi ovom problematikom, proučavanjem mikroorganizama kao jedne od najvećih bezbednosnih pretnji, na koju sam, uz podršku eminentnih profesora i mojih prijatelja koji su danas ovde, ukazivala odavno, upozoravajući na ovakve scenarije sa kakvim se upravo susrećemo i njegove sveobuhvatne posledice, verujem da i ovaj doktorski rad, pred nama, izuzetno aktuelan po temi, čiji će značaj vreme koje dolazi samo potvrđivati, pripada esenciji briljantnog i slobodnog uma, a oni koji su ga pažljivo pročitali svesni su da moja tvrdnja nije samo oficijelni, promotivni čin, već blaga pohvala vrednog proizvoda vanserijske pameti - istakla je prof. Ristanović, ističući da je bila počastvovana da ličnosti koja je tako složila svoje mogućnosti i postala, prije svega, ljudska vrlina, bude mentor, poželjevši dr Zejaku uspjeh na daljim životnim i stvaralačkim pohodima, u službi srpskog roda, Crne Gore i regiona, kao i svih ljudi koji dijele vrijednosti ljudskog dobra. - Ovakvi kadrovi su nam danas potrebni, više nego juče. Nama, ali i društvu, preostaje da ih prepozna i iskoristi njihove potencijale, da ne učini ništa što će im korake usporavati i snagu oduzimati. Saša Zejak u svom biću nosi nemerljivu izvornu snagu, ali i stalni neugasivi podsticaj da tu snagu neprekidno uvećava i kanališe. Na takvim osnovama stekao je velika znanja i po količini i po raznovrsnosti. U svom pohodu, ta primordijarna dinarska snaga koju Zejak poseduje ne gleda na cenu, rizike ne uvažava i nalikuje radoznalosti Hemingvejevih leoparda na surovim vrhovima Kilimandžara – kazala je prof. Ristanović, koja je svojom erudicijom ovom događaju dala specifičan pečat, učinivši ga praznikom nauke i trijumfalnom pobjedom ljudskog uma koji će zasigurno nadvladati i pošast COVID-19.

uticaj na kreiranje stavova javnosti, vrlo su upotrebljivi za razne zloupotrebe koje bi trebalo prevenirati i na iste efikasno odgovoriti istinom i informacionom kontraofanzivom, ističe dr Saša Zejak.

Potrebno je razlikovati upravljanje informacijama od kriznog komuniciranja. Prvo je dio procesa upravljanja rizicima, tj. procjene rizika i procesa donošenja odluka. S druge strane, krizno komuniciranje je prenošenje kompleksnih informacija pod pritiskom između više zainteresovanih strana. Može biti jedna od važnih komponenti rezilijentnosti sistema, ali i dio problema, tj. izvor krize, kada je faktor koji utiče na ranjivost sistema. Zato se, smatra Zejak, pripremi i edukaciji resursa u ovoj oblasti mora obratiti posebna pažnja u budućnosti.

Intenzitet i dužina trajanja pandemije COVID-19 je u neposrednoj korelaciji sa povećanjem ekonomskih poremećaja, tako da će se, ako se kriza nastavi, svijet suočiti sa globalnom recesijom, a ekonomski krah će osnažiti postojeće i generisati nove bezbjednosne prijetnje - zaključuje dr Zejak. Antipandemijske mjere koje se primjenjuju često su protivrječne i mogu, ukoliko kriza potraje, predstavljati potencijalni izvor raznih konflikata u društvu, što će dodatno produbiti krizu koja se sa - lokalnih može preliti na regionalni i globalni nivo. Posljedice pandemije na fizičko i mentalno zdravlje, ekonomiju i društvo u cjelini, neslaganja oko načina reagovanja, uz druge geopolitičke izazove i bezbjednosne kontradikcije mogu biti okidač za tektonske poremećaje koji će dovesti do trajne promjene odnosa snaga i moći na svjetskoj političkoj sceni koja je poprište hibridnog rata, što se može pratiti i analizom efekata infodemije koja prati pandemiju COVID-19 i oblikuje stavove pojedinaca, ali i društvene procese - ističe Zejak. Obavještajno-bezbjednosni sektor ima posebnu ulogu u identifikaciji izvora ovih prijetnji i neutralizaciji njihovih štetnih efekata.

Pandemija COVID-19 pokazuje neophodnost potpuno novog globalnog i nacionalnih pristupa u cilju jačanja kapaciteta za odgovor na krizne situacije i jačanje sveukupne rezilijentnosti društva kroz osposobljavanje resursa (obrazovanje, zdravstveni kapaciteti, naučni razvoj) i primjenu novih standarda upravljanja kvalitetom poslovanja u koji će biti inkorporirani biološki rizici u najširem smislu i način odgovora na iste. Dakle, neophodno je tzv. epidemiološko modelovanje međunarodne ekonomije i bezbjednosti.

Medici.com

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Novembarska nagrada grada Pančeva

Pančevačka bolnica – bedem protiv KOVIDA-19 Dr Slobodan Ovuka: “Ova nagrada grada Pančeva pripada svim 1200 zaposlenih u bolnici i svako od nas se raduje. Ali nas još više raduju izlečenja i spaseni životi pacijenata”

N

ovembarska nagrada Pančeva dodeljuje se za najvrednija dostignuća u u različitim oblastima stvaralaštva - umetnosti, nauke, arhitekture, urbanizma, novinarstva, obrazovanja, privrede, medicine i socijalnog rada. Ove godine, bez konkurencije, nagradu je dobila Pančevačka bolnica za izvanredan doprinos u borbi protiv KOVIDA-19 i druge rezultate u radu. To je jedan od povoda da razgovaramo sa dr Slobodanom Ovukom – direktorom Pančevačke bolnice, dobitnikom značajne nagrade. Dr Ovuka je bio i inicijator nedavne rekonstrukcije najveće južnobanatske bolnice.

Doktore, šta za vas znači ovo priznanje?

To je satisfakcija za minuli rad za hiljade neprospavanih noći, za stotine teških pacijenata. Od devetog aprila ove godine, Pančevačka bolnica je u KOVID sistemu i nikad nismo bili na brojnom stanju nula. Mi smo jedna od retkih bolnica koja je non-stop imala KOVID pacijente. Naravno, između talasa ili pikova, bilo je manje pacijenata pa smo uspeli u tom periodu da malo odmorimo ljudstvo. Uspeli smo da uvedemo centralne gasove na infektivno odeljenje, to nije razvedeno proteklih decenija. Uspeli smo i da sredimo dva paviljonska objekta koja su od velikog značaja sa centralnim kiseonikom. Sada imamo oko 250 pacijenata u KOVID delu bolnice, od kojih je više od pola iz Beograda i ostalih gradova Srbije. Lečili smo tokom ovih sedam meseci od kada smo u aktivnom KOVID sistemu zbrinjavanja, pacijente iz bukvalno sva-

kog grada u Srbiji, od Subotice i Novog Sada do Knjaževca, Zaječara, Prijepolja, Sjenice, Tutina...

Imali smo i divne primere zahvalnosti od tih ljudi. Dosta je bilo pacijenata iz Gerontološkog centra Kruševac . Najveći broj korisnika smo vratili u boljem opštem stanju iako su bili vremešni u životnoj dobi i složeni u medicinskom smislu po više bolesti od kojih ljudi boluju u tim godinama.

Hteli to ili ne, stekli smo značajno iskustvo o nevidljivom neprijatelju. Naše infektivno odeljenje koje je nosilac te KOVID borbe se pokazalo kao jedno vrhunsko odeljenje sa šest izuzetnih lekara koji su dali diktat i tempo. U početku je bio prisutan strah kod svih nas. Ti lekari na Infektivnom odeljenju su bili najhrabriji i najpouzdaniji, na

njima se temelji čitav sistem odbrane i spasavanja od KOVIDA-19. Po potrebi smo uključivali i anesteziologe, mlade lekare specijalizante, specijaliste interne medicine, specijaliste anestezije.

Načelnica Infektivnog odeljenja primarijus dr Dušanka Milošev Žilović je vrhunski stručnjak, kao i njen tim. Faktički smo sve vreme u protokolu lečenja bili izjednačeni sa Infektivnom klinikom u Beogradu i docentom dr Goranom Stevanovićem, direktorom Klinike, koji je i nosilac kompletne borbe protiv KOVIDA u Beogradu. Sad je već deveta varijanta tog protokola u upotrebi.

Uključivali smo sve lekove. Mi smo u jednom periodu dobijali upute naslovljene - Klinički centar Srbije Infektivna klinika Pančevo. U prvom talasu smo lečili jedan značajan broj zdravstvenih radnika koji se inficirao u beogradskim ustanovama. Oni su svi uspešno izlečeni, što nam je posebno drago i vraćeni su svojim kućama i na svoja radna mesta. Sve vreme smo radili samo sa svojim kadrovima i davali smo pomoć drugim ustanovama iz Beograda, Bežanijska kosa, Dedinje, Narodni front , to su bolnice koje su u zelenoj zoni. Mi smo radili sa sopstvenim kadrom, nismo imali pomoć ni od koga.

Organizovani smo tako da možemo tu kompletnu borbu da nosimo sa našim kadrom i znanjem i iskustvom. Naši infektolozi i anesteziolozi su odlazili u pomoć drugim ustanovama, dok nismo postali KOVID bolnica. Mi smo naše zdravstvene radnike lečili ovde, svi su hvala Bogu dobro i na svojim radnim mestima, tako da smo postigli, po meni, jedan savršen nivo organizacije rada i posla, od lekara preko medicinskog osoblja do kuvara i spremačica.

47

Z D R AV S T V O - S R B I J A

u budućnosti, oni su naša perspektiva.

Ako ne budemo školovali te ljude i zadržavali ih u Srbiji onda nemamo nikakvu perspektivu. Za ovo vreme, koliko radim sa njima, imam pozitivna iskustva. Mladi lekari stiču neophodno iskustvo i daju dragocen doprinos srpskom zdravstvenom sistemu. Ja sam optimista, vidim da ova država ima budućnost, da će nas iskusnije lekare imati ko dostojno da menja sutra. Da budu pravi profesionalci i dobri i čestiti ljudi, koji ne žale nikakvog napora da ulože u lečenju tih pacijenata.

Žao mi je bilo što ovu nagradu svih 1200 zaposlenih u bolnici nisu bili u prilici da prime. Svi su je zaslužili, svako u svom segmentu posla. Mi nismo imali problem sa lažnim bolovanjem ili izostajanjem s posla. Nismo imali nijedan slučaj otkazivanja poslušnosti ili davanja otkaza. Funkcionišemo kao dobar tim. Imamo primere dobrovoljnog odlaska u KOVID zonu, tako da bez problema popunjavamo taj kadar. Meni je izuzetna čast i zadovoljstvo da budem na čelu takvog kolektiva i ovakve ustanove, bez obzira na sve teškoće, u smislu upoznavanja s virusom KOVID-19.

To će biti predmet mnogih teorija narednih decenija, sa širokom simptomatologijom, sa nepredvidim kliničkim slikama. Da dolazite u situacije da ne možete da objasnite zašto se nekome pogoršava stanje kroz nekoliko sati, a neko se izleči, nepredvidivo brzo.

Kako vi dr Ovuka, koji ste prošli prava ratna iskustva, vidite ovaj rat sa nevidljivim neprijateljem?

Ovo jeste jedna vrsta specijalnog rata, s obzirom na to da sam bio dugo ratni lekar, mogu to da uporedim. Ovo je teži rat. Mi ovde ne znamo neprijatelja, da li je tu među nama zaposlenim, na ulici, među školarcima, među našim članovima familije. Ko prenosi taj virus to je teško pitanje. Srbija i srpski sistem zdravstva su dali jedan ogroman doprinos i to predstavlja značajan bedem u borbi protiv KOVIDA-19 sa minimalnim žrtvama.

Od aprila, od kada smo u KOVID sistemu, nismo nijednog dana oskudevali 48

u zaštitnoj opremi, lekovima i svim potrepštima koje nam trebaju. Danas imamo skoro 400 bolesnika, od toga 250 u KOVID zoni, koji su zbrinuti po svim pitanjima. Ne pitamo ni za zdravstveno osiguranje, ni knjižice. Imamo i skupih terapija koje koštaju više hiljada evra po pacijentu. Svako ko je ispunio medicinski uslov, koji je jasno propisan, dobio je taj lek. Nikome nije uskraćeno pravo na lečenje na najsavremeniji mogući način i usklađen sa najvišim svetskim standardima. Sa te strane mislim da smo i mi kao ustanova u sklopu zdravstvenog sistema Srbije beogradskih KOVID bolnica, dali i dajemo ogroman doprinos, da se žrtve minimizuju i da se pacijenti što pre izleče i vrate zdravi svojim kućama.

To je misija svakog od nas koji se bavi ovim poslom. Nema većeg zadovoljstva nego kad pacijent odlazi zadovoljan iz ove bolnice. Imali smo stotine primera divnih poruka zahvalnosti, izrečenih i usmeno i pismeno. To su bile i pesme, čestitke, to daje još veći motiv za bolji rad i povećava nivo obaveza, sad kad smo podigli nivo i želimo da tako ostane sve do pobede tog zla, koje je zadesilo ceo svet.

Kakva je uloga mladih lekara?

Svakako to je obaveza za mlade ljude, primili smo dosta mladih lekara i tehničara koji su se pokazali kao izuzetno hrabri borci protiv KOVIDA-19. Mi smo ustanova koja ima preko 60 ljudi na specijalizaciji. Trudimo se da svako bude nagrađen i radnim mestom i specijalizacijom koju želi. Nikad nismo imali više specijalizanata nego sada. Na kraju, na njima se bazira rad ove ustanove

Dr Ovuka, jednom je došlo skoro 200 pacijenata u jednom danu!

Jedne noći nismo mogli da pretpostavimo da će doći pacijenti u tolikom broju. Bilo ih je iz Jagodine, Ćuprije, Šapca, Valjeva i drugih mesta. Onda su se mladi dežurni lekari odrekli svoje večere, iako su bili planirani, i dali svoje obroke pacijentima. Mene je to ganulo, em što su dežurali celu noć, em što su ostali bez večere. Šta više reći o tim doktorima i tim mladim sestrama, koji su u stanju da se odreknu svog obroka da bi dali pacijentu. Naravno, uz ljudsku reč, toplinu, razumevanje, medicinsko znanje i struku. Zato sam optimista i nadam se da će i ova bolnica i sutra, kao što je danas, biti nosilac borbe protiv KOVIDA, ali biti i spremna za druge najveće izazove.

Vi ste imali vaše zdravstvene programe, zaštita žena i omladine u okolini Pančeva?

Da li je to prekinuto sada?

Nije, ja sam jedan od doktora koji odlazi u sela u južnom Banatu. Radimo preventivne ginekološke preglede, Papanikolau skrining na karcinom grlića materice, pedijatri takođe idu redovno u obilazak. Taj program od 2013. godine, kad smo počeli, se odvija nesmetano.

Bolnica ima razvijenu međunarodnu saradnju?

Uoči KOVID-a, smo imali veliki hirurški - Work shop - na kome su bila najpoznatija imena laporoskopske hirurgije iz Evrope i sveta. Bilo je stručnjaka sa svih kontinenata. To ove godine nismo mogli zbog KOVID pandemije. U aprilu i maju imali smo posetu ruskih lekara sa kojima smo imali radne sastanke .

Ruski vojni lekari su obilazili bolnicu i pacijente i dali nam vredna uputstva i pomogli u otklanjanju nekih nedoumica u razdvajanju crvene i zelene zone i

Z D R AV S T V O - S R B I J A

drugih problema. Dobili smo dragocena uputstva od ruskih vojnih lekara i nadamo se unapređenju saradnje posle ove pandemije. Što se tiče laporoslopske hirurgije, možemo reći da je u Pančevačkoj bolnici to bila i ostala jedna od najboljih hirurških grana u čitavoj Srbiji.

Pančevo je jedina ustanova koja nije fakultetskog tipa a da je edukativni centar za laporoskopsku hirurgiju.

pančevačku bolnicu kao svetao primer dobre organizacije i uspešnog rada u KOVID pandemiji.

Kakav je odnos sa Pokrajinskom vladom i lokalnom samoupravom?

Imali smo i imamo dobru saradnju sa Pokrajinskom vladom i lokalnom samoupravom. Oni nam izlaze u susret kad kod mogu. Bilo je pomoći Da li se sada zna nešto više oko organizacije prevoza pacijenata i zna o KOVID-u? materijalne pomoći, tako da smo zaZnamo više u tretmanu pacijenata, hvalni lokalnoj samoupravi na pomoći ipak, sve više ljudi se izleči od te opa- u čitavom ovom ratu protiv KOVIDA -19. ke bolesti. Kako je nastao virus, gde je nastao, možemo samo da spekulišemo, Koliko je rekonstrukcija bolnice s obzirom na nivo i ozbiljnost vašeg koju ste vi inicirali doprinela magazina MEDICI.COM, ne bih ulazio uspehu.To je rekonstruisano na u spekulacije. Naše je da prvo idemo vašu inicijativu? na prevenciju, to se pokazalo najbolje Jako mnogo. Mi smo insistirali na u svim zemljama sveta, bez obzira na uvođenju bolesničkih setova koji nisu kulturne, religiozne i ekonomske razlike. bili u prvom projektu predviđeni, baš Distanca, nošenje maski u zatvorenom se radilo oko centralnog kiseonika, tad prostoru, redovno pranje ruku, dezinfek- nismo ni znali da postoji KOVID. Sada cija prostora, provetravanje prostora. imamo 190 priključnih mesta za resSigurno je to nešto što može da spreči piratore, odnosno za svaku vrstu kiili smanji, broj inficiranih ljudi. U tom seoničke podrške. To se pokazalo kao smislu treba da se odgovorno ponaša- izuzetno značajno u ovoj svetskoj panmo. Ja se nadam da ćemo uskoro do- demijskoj krizi, zato što je kod najvećeg biti bezbednu vakcinu, kojom bi KOVID broja pacijenata ta kiseonička podrška poslali u istoriju medicine. najvažnija. Mi smo imali viziju da treba da se uvedu centalni gasovi i to se pokazalo kao krucijalna stvar u ovoj panDa li je bilo pohvala demijskoj bitki, mnogo je bezbednija i zvaničnika?

U više navrata zvao je predsednik lakša nega pacijenata. Sada je mnogo Aleksandar Vučić i pohvalno se izrazio je lakše priključiti sve vrste mehaničke o Bolnici Pančevo. Dva puta me je zvao ventilacije i dozirati kiseonik. Pacijendirektno, u telefonskom razgovoru u to- tima na dijalizi bilo je nestvarno da se ku aprilskog talasa KOVID-a, čestitao na nalaze u Srbiji, jer izgleda kao dijaliza uspesima i pitao da li šta treba. Mi smo u bilo kojoj razvijenoj evropskoj zemlji. za dva dana postali KOVID bolnica, niko Kod nas i na dijalizi postoje setovi za nije brže izmestio zeleni deo od crve- kiseonik i centralne gasove. nog. To je tada bilo kada smo sa tih 200 prijema u toku dva dana, faktički odrŠta je rekonstruisano? žali sistem beogradskih KOVID bolnica.

Skoro 8000 kv. metara prostora je To je prepoznao predsednik Republike rekonstruisano, koji uključuje i patoloAleksandar Vučić i to mi direktno rekao. giju, fizikalnu medicinu, rendgen i priPredsednik je u više navrata i spominjao jemnu službu.Takođe, tu je grudno ode-

Pisma zahvalnosti Gerontološki centar Kruševac - direktorka Jelena Mijailović: Veliko hvala negovateljima, medicinskim tehničarima, lekarima i zaposlenima, jer su svi dali doprinos da se naši korisnici vrate u centar u što boljem zdravstvenom stanju.

DRAGAN ILIĆ, Lazarevac - pacijent dijaliza - Fasciniran sam uslovima koje sam zatekao. Da pohvalim prvo našu Srbiju što ima ovakvu ustanovu, novu i po svetskim standardima opremljenu, gde radi najljubaznije osoblje, od higijeničarki i servirki do sestara i lekara.

Ovo je najuređenija i najčistija hemodijaliza koju sam video. Hrana kao u hotelu, tri obroka, užina i voće, što nema ni kod kuće. Sve pohvale i svako dobro svima.

Prof. dr Miloš Jevtić - docent Filozofskog fakulteta - Beograd ...izuzetno dobra logistika, dobra organizacija čitavog medicinskog osoblja, mladih pozitivnih lekara, dr Perića, njegovih koleginica, stažistkinja, zatim sestara servirki i vrednih higijeničarki koje neprestano dezinfikuju i besprekorno čiste prostorije, kupatila i hodnike... ljenje, neurološko odeljenje i interno odeljenje na tri sprata koje uključuje i hemodijalizu i koronarnu jedinicu i sve ostale odseke koji pripadaju internom odeljenju jedne ovako velike ustanove kao što je naša. Sledi rekonstrukcija hirurškog odeljenja i onda će bolnica biti potpuno rekonstruisana.

Doktore vi imate veliko ratno iskustvo?

Imam ratno iskustvo i kao mlad lekar, redovno u ratu , bio sam načelnik saniteta jedne brigade. Nije lako bilo to organizovati u takvim okolnostima.

Ta ratna iskustva mi mnogo znače sada. I ovo je neka vrsta specijalnog rata, bitno je da se ljudi prepoznaju, da se svakome da svoje mesto. Ja sam sa svojim ljudima stalno u kontaktu, znam ko šta može i po tome ih raspoređujem.

I onda to bude i na njihovo i na moje zadovoljstvo. Onda to rezultira jednim ovakvim kvalitetnim radom, što smo uspeli dokazati u ovoj pandemiji, kao jedna vrlo profesionalna, visokoorganizovana zdravstvena ustanova.

Vaš deda Obren iz Like bio bi ponosan na vas (deda Obren imao devet sinova)!

Ja se ponosim svojom porodicom i poreklom, a nadam se da i oni to negde osete da su imali razloga u mene ulagati.

49

Z D R AV S T V O - S R B I J A

O

ko 30 odsto obolelih od nekog retkog oboljenja ne doživi peti rođendan. Više od dve trećine su deca, a potrebno je pet do osam godina da se postavi dijagnoza, rečeno je na regionalnoj on lajn konferenciji “Baza retkih bolesti 2020” organizovane 25.11.2020. u vremenu od 10-12h. Na skupu koji je okupio stručnjake, predstavnike nevladinih organizacija i roditelje dece obolele od retkih bolesti ocenjeno je da su timski rad, komunikacija i razmena znanja neophodni za unapređenje tretmana obolelih i skraćenje vremena za postavljanje dijagnoze.

Javnost je imala priliku da čuje predstavnike zdravstvenih ustanova, nadležnih institucija i udruženja pacijenata iz čak pet zemalja: Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske i Republike Srpske.

Konferenciju je otvorila gospođa Tamara Vučić, prva dama Srbije, koja zalaganjem i angažovanjem u okviru svog humanitarnog rada svakodnevno znatno doprinosi unapređenju položaja osoba obolelih od retkih bolesti.

“Svaka osoba je svet za sebe, a svima je sveta dužnost da o tom jednom životu brinemo kao da je u njemu sadržan čitav svet”, rekla je Tamara Vučić i dodala da će država Srbija i ona lično nastaviti da daju najveći prioritet i značaj podršci obolelima od retkih bolesti.

Ona je izrazila nadu da će ceo region ostati privržen ideji umrežavanja razmene stručnih podataka i podrške medicinskim timovima koji se bave retkim bolestima i onima koji su pogođeni tim problemom, kao i da će se u toj nameri pridružiti bar još jedna zemlja ili stručnjak i da će se tako i one koje nisu članice EU lakše priključiti Evropskoj referentnoj mreži.

“Okupljanje regiona oko humanih napora da se uspostavi i unapredi proces ujedinjenja naših snaga u borbi za živote dece obolele od bolesti koje se teško dijagnostikuju jer nemaju veliku medicinsku prevalenciju, naš je način da kažemo da verujemo u saradnju i ujedinjene napore. Imamo zajedničkog neprijatelja i isti cilj”, rekla je Tamara Vučić.

Koordinatorka projekta Bojana Mirosavljević je rekla je da je ideja o osnivanju baze retkih bolesti nastala tokom borbe za život Zoje, tokom koje je iniciran i Zojin zakon, odnosno Zakon o prevenciji i dijagnostici genetskih bolesti, usvojen 2015.

Vanredni profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu Aleksandra 50

On line regionalna konferencija

Baza retkih bolesti 2020.

Perović u video-poruci poručila je da je u nauci umrežavanje jedan od najefikasnijih načina da rezultati dođu do grupa kojima će biti najkorisniji a, kako je dodala, na univerzitetima u Velikoj Britaniji i Americi potpuno je normalno traženje saveta i mišljenja među naučnicima, iako se oni lično ne poznaju.

“Da bismo skratili vreme za donošenje tačne dijagnoze, što vodi ka pravovremenom lečenju, umrežavanje lekara preko baze retkih bolesti je prvi i esencijalni korak”, rekla je Perovićeva.

Profesor Ksenija Fumić iz Odeljenja za laboratorijsku dijagnostiku naslednih metaboličkih bolesti KBC Zagreb ističe da je skrining neonatalnih bolesti timski rad u kojem učestvuju i roditelji i medicinski stručnjaci svih oblasti, od onih u laboratorijama do pedijatara i patronažnih sestara.

Ona je dodala da je tehnologija napravila veliku revoluciju u mogućnostima testova koji danas mogu biti sprovedeni na oko 50 bolesti, a sedam je u Hrvatskoj u nacionalnom programu “novorođenački probir”, ali da i pored organizacije i dalje ima problema sa uzimanjem i vremenom dostave uzoraka koji ponekad stignu u laboratoriju i za više od pet dana.

“Oko 200 uzoraka dnevno dobijamo u laboratoriji i u roku od 72 sata možemo izdati nalaze. Ako je nalaz pozitivan onda javimo pedijatrima koji kontaktiraju roditelje i, zavisno od vrste bolesti, veća je mogućnost da se dete što pre dopremi do KBC Zagreb”, rekla je Fumićeva.

Psiholog Sanja Bulog iz Hrvatskog saveza, organizacije koja je za 20 godina okupila više od 1.000 članova, formirala bazu sa oko 400 dijagnoza i ima

oko 2.000 poziva godišnje na SOS liniji, ocenila je da su oboleli od retkih bolesti i dalje marginalizovani i da se suočavaju sa socijalnom isključenošću, nailaze na različite prepreke i ostaju lišeni prava te da treba senzibilisati javnost na te probleme i podsetiti da su oboleli važan deo društva.

Koordinatorka za saradnju s udruženjima pacijenata Ivana Golubović je rekla da je skrining u Hrvatskoj dobra praksa, ali da se kao nedostatak zbog kojeg trpe oboleli od retkih bolesti pokazao neujednačen zdravstveni sistem, odnosno nejednak pristup terapijama, što je gorući problem.

Dr Jasminka Vučković iz Fonda solidarnosti Republike Srpske pojasnila je da je u RS zakonom definisan način prikupljanja i trošenja novca za tretman retkih bolesti i to po 0,25 odsto od neto zarade zaposlenih (što nije obaveza) i iz budžeta RS i gradova, dok se za tu namenu izdvaja i pet odsto od cene kupovine službenih automobila, a zahvaljujući tome za poslednje tri godine broj humanitarnih akcija sveden je na minimum.

Ona je istakla da RS ima dobru saradnju sa zemljama u okruženju i da šalju obolele na lečenje u Srbiju, Hrvatsku ili Sloveniju, a to je po njenim rečima najjednostavnije, jer nema jezičke barijere i manji je stres zbog odlaska u nepoznato, kojem su inače deca izložena.

Za tri godine postojanja Fonda solidarnosti, izdato je 300 rešenja za lečenje u inostranstvu za koje je plaćeno više od sedam miliona konvertibilnih maraka, a od proglašenja pandemije 11 dece je bilo na lečenju, rekla je Vučkovićeva.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Biljana Kotur iz Saveza za retke bolesti RS je rekla da to udruženje okuplja 550 obolelih sa 190 dijagnoza, a problem je nedostatak stručnog kadra i orijentisanost na region, nedostupnost novih lekova, ali i otkazivanje nekih operacija zbog pandemije korona virusa i zatvaranja granica.

O iskustvima obolelih od retkih bolesti u Severnoj Makedoniji kao prednost te male zemlje navedeno je to što su na celoj teritoriji lakše organizovani skrining, ali i sve aktivnosti na podizanju svesti o retkim bolestima, dok su nedostaci manjak specijalista i teškoće u promeni zakonodavstva koje tretira problem retkih bolesti.

Vesna Aleksovska iz Udruženja “Život sa izazovima” rekla je da Severnoj Makedoniji nedostaje i razvijeniji neonatalni skrining, kojim je za neke bolesti trenutno obuhvaćeno oko 2.000 dece od oko 20.000 novorođenih godišnje.

“Nezamislivo je da nemamo taj skrining kad ga ceo svet ima osim nas, jer bi to unapredilo život obolelih”,istakla je ona i dodala da teret retkih bolesti ne pada samo na jednu osobu nego na celu porodicu i da svako zaslužuje zdravstvenu i socijalnu negu i bolji i kvalitetniji život.

Predstavnica Nacionalne organizacije za retke bolesti Crne Gore Nataša Bulatović je rekla da je Crna Gora po pitanju tretmana obolelih u najgorem položaju, jer je prošle godine obrisan član zakona o finansiranju lečenja retkih bolesti, pa su oboleli od tog trenutka ostali bez podrške države.

Takođe nije prihvaćen predlog da se za lečenje retkih bolesti formira fond koji bi se punio od akciza na gorivo, cigarete ili gazirane sokove, dodala je Bulatovićeva i istakla da će se boriti da obnove zakonsku regulativu.

Dr Marija Krstić iz Doma zdravlja Niš i majka deteta koje boluje od spinalne mišićne atrofije, ukazala je na značaj neonatalnog skrininga, odnosno testiranja na bolesti pre pojave prvih simptoma i istakla da on ima puno pozitivnih aspekata za obolelog, njegovu porodicu, ali i za zajednicu i zdravstveni sistem.

“Jako je bitna identifikacija nosioca genske mutacije, tako da članovi te porodice mogu unapred prevenirati bolest i odlučiti da li će roditi dete ili ne”, rekla je ona.

Učesnici skupa pozvali su sve lekare i sve roditelje da pristupe forumu na sajtu retkebolesti.com, i doprinesu kreiranju baze retkih bolesti, kako bi se skratilo vreme do dijagnoze i pružila podrška pacijentima.

M.C.

Nove tehnologije u nastavi

Interaktivna tabla Pripremio: Dario Mirović

P

ovodom 100 godina od osnivanja, Medicinski fakultet u Beogradu je dobio novu opremu. Na Anatomskom institutu Medicinskog fakulteta instalirana je interaktivna tabla.

Interaktivna tabla omogućava korisniku da elektronskim putem upravlja ekranom. Na obodu table su senzori koji omogućavaju pisanje dodirom prsta, odnosno specijalnom pisaljkom. Interaktivna table je bele boje, širine dva metra i pedeset centimetara, a dužine metar i trideset centimetara.

Tabla poseduje ugrađen interaktivni sistem koji se povezuje sa računarom ili laptopom, video - projektorom i zvučnicima. Zajedno čine interaktivni sklop. Tabla predstavlja veliki touch screen, velike rezolucije, koji omogućava nesmetan rad pri dnevnom svetlu.

Ima infrared tehnologiju sa 32 dodirne tačke istovremeno. Brzina reagovanja je 180 tačaka u sekundi.

Preko table moguće je pratiti programe sa kompjutera, power point ili drugi program, ali i pisanje nastavnika. Objedinjuje najmoderniju optičku i DVT tehnologiju.

Ova tabla omogućava direktan prenos predavanja, koja mogu da gledaju preko interneta svi zainteresovani na drugim medicinskim fakultetima.

Ovakav princip rada u kombinaciji sa visokom rezolucijom senzora, kao rezultat daje najprecizniju tablu pogodnu za sve oblike korišćenja, od

klasičnog pisanja virtuelnom olovkom pa do programa ilustrovane medicinske simulacije.

“Interaktivna tabla ima velike prednosti u odnosu na klasičnu tablu zato što sve što na njoj radite se automatski snima, odmah je u računaru. Ovo je interaktivna tabla tipa E– BORD. Uvek možete da se vratite na deo prethodnog predavanja i da na kraju uradite rekapitulaciju časa ili seminara. Ako studenti nešto pitaju, možete se vratiti nazad uz pomoć table. Na kraju predavanja sve možete da snimite i da podelite studentima koji nisu bili na času, ili da postavite na internet”, ističe Petar Popović, predstavnik firme “Inforbiro”.

Tabla ima direktan pristup pretraživačima Google i Wikipedia, a podržava sisteme Windows, Linux, Mac, Android, Chrome. Moguće je snimiti predavanje i deliti njegov sadržaj drugim medicinskim centrima.

“Od nastavnika zavisi kako će iskoristiti velike potencijale ove table. Bilo koji program na računaru može da se koristi na tabli bez neke velike obuke.

Interaktivna tabla omogućava veliku kreativnost predavača. Kreiranje i organizacija predavanja motiviše studenta za aktivno učestvovanje u nastavi“, rekao je prof. dr Laslo Puškaš, šef Katerde Instituta za anatomiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Interaktivne table instaliraju se širom Srbije, po velikim preduzećima, školama, fakultetima i univerzitetskim centrima, takođe i u Republici Srpskoj: Banjaluka, Srebrenica, Bratunac samo su neki od gradova gde su table već instalirane, a u planu je da mnoge ustanove u ostalim gradovima Republike Srpske dobiju ove table.

51

Vesti iz VMA

Z D R AV S T V O - S R B I J A

U

Centar hitne pomoći Vojnomedicinske akademije 7. novembra je primiljen 60.000-ti pacijent od kako je, od marta ove godine i početka epidemije korona virusa u našoj zemlji, VMA postala dežurna zdravstvena ustanova za lečenje svih nekovid pacijenata čije zdravstveno stanje zahteva hitnu medi-

cinsku pomoć, istakao je načelnik VMA pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević, naglasivši da na dnevnom nivou bude pregledano između 200 i 250, iako je predviđeni kapacitet za hitne prijeme oko 120 pacijenata.

- Ako se to uporedi sa brojkama u istom periodu od 1. marta do 1. novembra prošle godine, onda je to za 50 odsto više pacijenata u Centru hitne pomoći.

Praktično, od 1. marta mi smo u neprekidnoj borbi protiv Kovida-19 i dežurni 24 časa – objašnjava pukovnik Vukosavljević i navodi da hitno zbrinjavanje pacijenata nije jedini zadatak te ustanove, koja je od početka epidemije na stacionarno lečenje primila 18.000 pacijenata pri tome vodeći računa o svim merama epidemiološke zaštite kako osoblja, tako i pacijenata.

VMA je u martu ove godine postala dežurna zdravstvena ustanova za lečenje i vojnih i civilnih nekovid pacijenata, nakon što su obavljene konsultacije sa ekspertskim timom lekara iz Narodne Republike Kine, a po nalogu Republičkog kriznog štaba za suzbijanje bolesti Kovid-19 doneta odluka da ta bolnica 52

VMA – čvrsta podrška zdravstvenom sistemu Srbije

VMA primila 60.000 pacijenata od početka epidemije korona virusa u Srbiji zbog sistema centralne ventilacije nije adekvatna za prijem i lečenje pacijenata obolelih od korona virusa. Odmah je napravljeno prijemno-trijažno odeljenje ispred VMA, jedinstveno po tome što ima i hirurški i stacionarno-dijagnostički deo, kao i trijažni centar, kompletno opremljen za dijagnostiku svih stanja i diferencijalnu dijagnozu između kovid i nekovid pacijenata.

Nailaskom trećeg talasa korona virusa, Vojnomedicinska akademija je 30. oktobra ponovo svakodnevno, 24 časa, dežurna zdravstvena ustanova za lečenje svih građana čije zdravstveno stanje zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Dodatni front koji VMA mora da iznese u borbi protiv Kovida-19 je i angažovanje medicinskog i nemedicinskog osoblja te ustanove u kovid bolnicama. Kao primere pukovnik Vukosavljević navodi kovid bolnicu Vojnomedicinskog centra „Karaburma“ i privremenu kovid bolnicu u beogradskoj „Štark areni“.

- Vojna bolnica „Karaburma“ bori se protiv kovida od početka aprila, a VMA daje 99 odsto osoblja za funkcionisanje te bolnice i to ne samo medicinskog, već i logističkog i svakog drugog. Do

sada, ta bolnica je zbrinula oko 1.000 kovid pacijenata - ističe načelnik VMA i naglašava da je komandno osoblje privremene kovid bolnice u „Štark areni“, takođe iz VMA. Za vojne lekare i medicinsko osoblje, nema pauze. Bez obzira na sva opterećenja, prouzrokovana epidemijom Kovid-19, sa kojima se svakodnevno susreću, zaposleni u VMA nastavljaju, kao i od prvog dana, da pomažu svim građanima naše zemlje u borbi za zdrav život. Kako bi se u toj borbi što efikasnije izborili sa svim izazovima, zbog pojačanih napora, u stalni radni odnos u vojno zdravstvo prošle i ove godine primljeno je više od 500 medicinskog i nemedicinskog osoblja, a najviše njih raspoređeno je upravo u VMA. Da bi pomogli i sebi i lekarima, pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević poziva građane da se pridržavaju svih protivepidemioloških mera i dodaje da će VMA, kako bi nastavila da bude čvrsta podrška zdravstvenom sistemu naše zemlje, nastaviti sa ulaganjima u kadrove, infrastrukturu i opremljenost savremenim sredstvima za lečenje pacijenata.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

P

oslednjih nekoliko godina SANU svaku godinu posvećuje svom istaknutom članu.

Organizuju se izložbe, predavanja naučni susreti. Tako je bila godina Jovana Cvijića, Mihajla Petrovića Alasa, Stojana Novakovića. Prošla godina je bila posvećena Slobodanu Jovanoviću, a ovu 2020. godinu SANU posvećuje dr Vladanu Đorđeviću, izložbom u Galeriji – VLADAN ĐORĐEVIĆ - PORTRET NEUMORNOG STVARAOCA. Na izložbi u Galeriji SANU mogu se videti lični predmeti akademika dr Vladana Đorđevića, njegova lična medicinska oprema, knjige, fotografije i umetnički portreti iz različitih perioda njegovog života.

Mnoge fotografije se prvi put javno izlažu. Može se videti čak i stolica na kojoj je doktor sedeo za radnim stolom. Tu su i umetnički portreti dr Vladana Đorđevića i slike, diplome i priznanja koja je dobijao širom sveta. Za svoj rad dobio je više od 30 domaćih i stranih priznanja. Nagrađen i ordenjem iz Rusije, Austrije, Italije, Grčke, Rumunije, Persije, Nemačke, Turske. Svaki period života dr Vladana Đorđevića prati poseban pano sa tekstom koji je bogato ilustrovan.

“Akademik dr Vladan Đorđević je bio svestrana ličnost, ogromne radne energije ne samo u medicini već i u politici, diplomatiji, književnosti, istoriografiji, da ne poDa bi nekako skrenuo pažnju javnosti na časopis, pozvao je Đuru Jakšića, koji je, bar po oštrom jeziku i kočopernosti, bio tako sličan Đorđeviću, mada nije i po veštini da nešto praktično postigne, pa mu je u kafani “Dardaneli” (na mestu današnje Palate “Albanija”) ponudio sledeći posao: “Gospodine Jakšiću, mnogo sam se istrošio, nemam para da vam platim, ali ‘ajde vi meni da napišete neki stih koji će biti zaglavlje tog novog časopisa, onako nešto da bude jako i da u svakom Srbinu probudi ponos.

A ja ću vam platiti ovaj ručak.” I tu, za kafanskim stolom, za nekih desetak, petnaestak minuta, na afiši kafanskih novina, napisa Jakšić svoju čuvenu “Otadžbinu”. Bez prepravki, bez mnogo mozganja, direktno iz duše i srca. Posle jela koje je dobrodošlo Jakšiću, golom kao pištolj, Đorđević je deo novina pocepao i odneo u štampariju. A na tom papiru: “I ovaj kamen zemlje Srbije, što preteć nebu dere kroz oblak...” Tako je nastala “Otadžbina”)

54

SANU: Izložba u Galeriji

Vladan Đorđević

portret neumornog stvaraoca

Akademik dr Vladan Đorđević reformator vojnog saniteta i civilne zdravstvene službe u Srbiji XIX veka Prvi srpski školovani hirurg u modernom smislu te reči Akademik dr Vladan Đorđević, osnivač Srpskog lekarskog drustva, Crvenog krsta Srbije, utemeljitelj medicinskog zakonodavstva, jedna je od najznačajnih ličnosti srpske istorije XIX veka

Već pet godina Srpska akademija nauka posvećuje celu godinu uspomeni na one svoje članove koji su, pored velikih iskoraka u nauci i umetnosti, svojim javnim angažmanom menjali i sredinu u kojoj su živeli. Oni su na zadivljujući način sustizali tragična zakašnjenja Srbije, često i bez podrške i razumevanja okoline. Posle Jovana Cvijića, Stojana Novakovića, Mihajla Petrovića Alasa, Vladimira Jovanovića, ova godina posvećena je akademiku Vladanu Đorđeviću, čoveku koji je iskoračio, pored medicine, u mnogo pravaca i svojom sudbinom postao paradigma političkih odnosa i obračuna u Srbiji toga vremena.

Akademik Vladimir Kostić, predsednik SANU

Z D R AV S T V O - S R B I J A

minjemo desetine autorskih i prevedenih stručnih knjiga. Odlično je znao grčki, francuski, nemački, ruski i turski jezik“, naglašava akademik dr Radoje Čolović, predsednik Srpskog lekarskog društva i predsednik Organizacionog odbora SANU za obeležavanje 176 godina od rođenja dr Vladana Đorđevića.

Dr Vladan Đorđević je nesumnjivo jedna od najkrupnijih figura Srbije krajem XIX i početkom XX veka. Lekar po obrazovanju, prvi hirurg u Srbiji, u modernom smislu te reči, ostavio je velike tragove u različitim društvenim oblastima. Modernizacijom i savremenim zakonodovstvom mnogo je zadužio srpsku vojsku i srpski vojni sanitet.

Napisao je četiri toma „Istorije srpskog vojnog saniteta u XIX veku“ na dve i po hiljade stranica. Zatim je bio načelnik Sanitskog odeljenja ministarstva unutrašnjih dela, što je ekvivalent današnjem ministarstvu zdravlja . Zatim je u Srbiju uveo najmodernije evropsko sanitetsko zakonodavstvo. Za to je dobio priznanja velikog broja uglednih medicinskih stručnjaka tog vremena. Srpsko lekarsko društvo osnovao je 1872. a 2022. godine će proslaviti 150 godina postojanja. Dr Vladan Đorđević, zajedno sa kolegama, 1876. osnovao je i Srpsko društvo Crvenog krsta, odnosno Crveni krst Srbije. Zatim, Prvo beogradsko društvo za gimnastiku koje je kasnije preraslo u dva društva: „Dušan Silni“ i „Sokolski pokret“. Pisao je romane, pripovetke, memoare, putopise, dramska i istoriografska dela i dela iz istorije medicine. Najvažniji radovi su: istorijski romani „Kočina krajina“ i „Car Dušan”; drama „Narod i velikaši”, istoriografska dela “Kraj jedne dinastije”, “Srpsko-turski rat”,”Srbija i Turska”, “Crna Gora i Austrija 1814-1894”, zatim memoarsko delo “Uspomene”- panorama kulturnih i društvenih prilika Srbije XIX i XX veka i kapitalno delo iz istorije medicine “Istorija srpskog vojnog saniteta”.Njegovo obimno književno delo može poslužiti kao izvor za proučavanje kulturne, društvene i političke istorije srpskog naroda druge polovine 19. veka. Bibliografija akademika dr Vladana Đorđevića sadrži više od 500 naslova.

Dr Vladan Đorđević kao utemeljitelj medicinskog zakonodavstva u Srbiji, nacionalni delatnik i kul-

turni poslenik, pokrenuo je i uređivao medicinske časopise “Narodno zdravlje” i “Srpski arhiv za celokupno lekarstvo”.

Dr Đorđević je inicirao i izdavanje časopisa „Otadžbina“ 1875. godine. Taj časopis je bio najbolji srpski časopis za književnost, nauku i kulturu poslednjih decenija devetnaestog veka. Smatrao ga je za pitanje časti i sam ga finansirao i uređivao. Časopis je izlazio do 1892. godine.

Stevan Todorović, Portret sanitetskog poručnika Đorđa Đorđevića, oca Vladana Đorđevića, 1877. godina; ulje na platnu, 52,8 x 68,3 cm (NM, 31_1984)

Panorama Sarajeva, autor Franjo Topić, 1878. godina (detalj) (ZMBiH, ZF, kut. XIX, inv. br. 206)

Srpska škola u Sarajevu koju je Vladan Đorđević pohađao od 1854. do 1856. godine. Fotografija Franje Topića, 1897. godina (ZMBiH, ZF, kut. VII, inv. br. 153)

Poreklo Vladan Đorđević je rođen u Beogradu 1844. godine. Njegovi roditelji poticali su iz cincarskih porodica, koje su zbog tursko-albanskih pogroma napustile svoju postojbinu Vlahoklisuru, u severnoj Grčkoj, tada u Osmanskom carstvu. Otac Đorđe izučio je apotekarski zanat i postao apotekar turskog garnizona u Beogradu. U srpsku službu je prešao 1845. godine na mesto lekarskog pomoćnika u Vojnoj bolnici. Pošto se bavio i lečenjem u varoši je bio poznat kao „Hećim “. Cincarsko prezime Džimo promenio je u Đorđević.

Majka Vladana Đorđevića, Marija, potiče iz poznate beogradske cincarske porodice Leko. Porodica Leko, krajem 19. i početkom 20. veka bila je jedna od najuglednijih beogradskih trgovačkih porodica.

U braku Đorđa i Marije Đorđević rođeno je šestoro dece od kojih je samo Vladan doživeo odraslo doba.

Na rođenju, u duhu grčko-cincarske kulture, kum mu je nadenuo ime oca medicine -Ipokrat (Hipokrat), poželevši mu da nadmaši svog oca i postane pravi lekar.

To ime je Đorđević nosio sve do mature kada je, na predlog Đure Daničića, počeo da koristi narodnije ime Vladan, kao prevod drugog dela svog imena (kratija. gr.- vladavina).

Od 1849 -1854. mladi Đorđević pohađa grčku osnovnu školu u Beogradu. Kasnije,1854. godine, nakon smrti majke, otac prelazi s porodicom u Sarajevo, otvara modernu apoteku, a mladi Đorđević pohađa srpsku školu. Vladan je u Sarajevu razvio jak nacionalni osećaj i ljubav prema srpskoj istoriji. Posle nekoliko godina u Sarajevu, otac sa porodicom se vraća na službu u Beograd, a mladi Vladan pohađa beogradski Licej.

Pod uticajem Josifa Pančića i Stevana Mačaja, okružnog lekara iz Knjaževca, opredelio se za studije 55

Z D R AV S T V O - S R B I J A

medicine. Godine 1863. dobija stipendiju srpske vlade i upisuje medicinu u Beču. Tada su medicinu u Beču predavali čuveni profesori, najveći autoriteti toga doba. Po završetku studija, 1869. godine, upisuje specijalizaciju iz hirurgije i završava je u Beču 1871. godine kod čuvenog profesora i hirurga Teodora Bilrota.

Po završetku studija imao je četiri diplome, doktora medicine, doktora hirurgije, magistra akušerstva i operatora. Dr Đorđević je bio prvi školovan hirurg u modernom smislu te reči u Srbiji.

Da bi usavršio svoje hirurško Gimnastičari društva "Soko". znanje, uz dopuštenje srpske vlade, Fotografija Ljubiše Đonića, odlazi u Francusko-pruski rat 1871.

1907. godina. (iz kolekcije Miloša i uključuje se u rad pruskog saniteJurišića) Vladan Đorđević sa Paulinom Bitner, budućom suprugom, na dan svoje promocije za doktora medicine. Beč, 26. januar ta. U ovom ratu u blizini FrankfurDruštveni rad 1869. godine. Fotografski studio Leopolda Vitmana (Leopold ta dr Đorđević je organizavao ratnu bolnicu, što mu je donelo vojni čin i Dr Vladan Đorđević 1872. god.

Wittmann) (NBS, OPF, Album Mite Rakića) pohvale čuvenog nemačkog hirurga osniva Srpsko lekarsko društvo i pokreće časopis Srpski arhiv za celokupno lekarstvo. Od 1873. godine, dr Đorđević postaje lični lekar kneza Milana. Januara 1876. godine inicijator je i jedan je od glavnih osnivača Srpskog društva Crvenog krsta.

Vojsku napušta 1879. godine i postaje načelnik Sanitetskog odeljenja Ministarstva unutrašnjih dela (ministarstvo zdravlja). Mnogo truda dr Đorđević je ulagao i u zdravstveno prosvećivanje naroda i suzbijanje

Teodor Bilrot sa specijalizantima, 1871. godina. U prvom redu sleva, sede: Gerzuni (Robert Gersuny), Černi (Vincenz Czerny), profesor Bilrot (Prof. Dr Theodor Billroth), Mencel (Artur Menzel) i Štajner (Franz Steiner). Drugi red, sleva: Gusenbauer (Karl Gussenbauer), Lobmajer (Anton Lobmayer), Satler (Herbert Satller), Vladan Đorđević, Pernica (Emil Pernitza) i Fleger (Ludwig Pfleger). (ASANU, 14201/239-2)

Posetnica Vladana Đorđevića, 1872. godina (ROMS, 16 860)

56

Bernarda fon Langenbeka.

Po dolasku u Beograd 1871. godine otvara ordinaciju u nekadašnjem Hotelu „London“ i radi privatno. Kasnije, krajem te godine, zapošljava se u vojsci kao vojni lekar. Postaje šef hirurškog odeljenja u vojnoj bolnici na Paliluli. Potom je u Artiljerijskoj školi držao predavanja vojnim bolničarima iz vojne higijene. Tom prilikom je i napisao udžbenik „Načela vojne higijene“.

Te 1871. godine se ženi dr Đorđević. Paulina Bitner, Austrijanka, bila je ljubav Vladana Đorđevića još iz njegovih studentskih dana u Beču.

Venčali se u Beogradu 1871. Paulina je primila pravoslavnu veru, dan pred venčanje, i šest decenija delila dobro i zlo sa svojim suprugom.

Imali su 11 dece, od kojih je samo troje nadživelo roditelje.

Vladan Đorđević, ministar prosvete i crkvenih poslova – zastupniku predsednika Srpske kraljevske akademije, Beograd, 13. [25] maj 1888. godine. Obaveštenje da je na predlog Akademije, kao ministar odlučio da se osnuje Državna arhiva, a da je izradu nacrta zakona o toj ustanovi poverio Akademiji društvenih nauka. (ASANU, SKA 79/1888)

Z D R AV S T V O - S R B I J A

nadrilekarstva. U tom cilju, 1881. god. je pokrenuo i uređivao časopis „Narodno zdravlje”. Poučni tekstovi pisani su popularnim, lako razumljivim, jezikom. Kao načelnik Sanitetskog odeljenja Ministarstva unutrašnjih dela, 1879. sačinio je Predlog zakona o uređenju sanitetske struke i čuvanju narodnog zdravlja, koji je skupština usvojila 30. marta 1881.

– Koliko je tome studiozno pristupio, govori podatak da je nacrt zakona preveden na nemački i francuski i poslat na adrese 400 stručnih institucija u Evropi, s molbom da pošalju mišljenja i komentare. Ocene su bile više nego laskave. Čak su pojedini delovi tog pravnog akta kasnije ugrađeni u austrijsku i švedsku zdravstvenu regulativu. Propisi koje je uobličio Đorđević bili su na snazi više od 40 godina – ističe akademik dr Radoje Čolović.

Gradonačelnik Beograda Kad je postao predsednik beogradske opštine 1884/1885. Beograd je imao oko 35 hiljada stanovnika i 4420 kuća. Dr Đorđević je inicirao uvođenje plinskog svetla (javne rasvete), vodovoda i kanalizacije te kaldrmisanje beogradskih ulica. Za njegovog kratkog mandata (dao ostavku 1885), utemeljena je služba gradske čistoće, a počelo je i sređivanje Savskog keja. Groblje sa Tašmajdana izmestio je na Novo groblje, koje su mnogi stariji Beograđani upamtili kao “Vladanovac”. Zasađeno je 1300 stabala drveća i udvostručen broj uličnih fenjera. Zalagao se za red, rad, disciplinu i odgovornost. Njega nisu volele ni beogradske domaćice, jer je uveo stroge kazne za one koje

Portret sanitetskog majora dr Vladana Đorđevića, 1876. godina (Crveni krst Srbije, Spomen-soba)

Deca Vladana Đorđevića. U drugom redu, sleva nadesno: Natalija, Marija, Ljubomir i Aleksandar. Pozadi stoji Milan, a napred sedi Nikola. Fotografija Vase Danilovića, oko 1888. godine. (MNT, ZFM, T:11.5.7)

je 1869. izabran za redovnog člana Srpskog učenog društva, a 1889. postaje redovni član Celokupne srpske kraljevske akademije.

Osim zdravstvenih dužnosti u vojci i državnoj upravi, akademik dr Vladan Đorđević je dva puta bio ministar i diplomatski izaslanik u Atini i Carigradu. Od 1897. do 1900. godine, bio je predsednik vlade i ministar inostranih dela.

Kabinet Vladana Đorđevića, između juna i avgusta 1899. godine. U prvom redu, sleva: Andra Đorđević, ministar prosvete i crkvenih poslova; Vukašin J. Petrović, ministar finansija; Vladan Đorđević, predsednik vlade i ministar inostranih dela; Sima Lozanić, ministar narodne privrede. U drugom redu, sleva: Jovan Atanacković, ministar građevina; Jevrem Andonović, ministar unutrašnjih dela, Đorđe Stefanović, ministar pravde i Dragomir Vučković, ministar vojni. (FBSANU, F –XXVI)

ne čiste travu ispred kuće, kao i za ostavljanje i bacanje đubreta nasred ulice.

Usponi i padovi Posle objavljivanja radova u Lagenbekovom arhivu za kliničku hirurgiju dr Vladan Đorđević

Preko glave je preturio dve dinastije, ratove s Turcima i Bugarima, a tokom Prvog svetskog rata bio je uhapšen i interniran u Austriju. Nije izbegavao teške političke borbe, tvrdo braneći svoje stavove, ma koliko bili nepopularni.

57

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Kuća Vladana Đorđevića u Makedonskoj ulici u Beogradu, fotografisana po završetku Prvog svetskog rata (iz kolekcije Miloša Jurišića)

Portret Vladana Đorđevića sa posvetom Atili Okolčanjiju, magistru farmacije. Fotografija Marka Stojanovića, 1906. godina (MNT, ZFM, T:11.5.13)

Prolazio je kroz periode padanja u nemilost na dvoru, bio je tri puta penzionisan i dva puta kažnjavan. Čak je zbog navodnog odavanja državnih tajni dopao i šestomesečnog zatvora. Bolestan i usamljen, umro je 31. avgusta 1930. u sanatorijumu u Badenu, mestu kod Beča.

Znanje je sloboda Multimedijalnu izložbu u SANU prati i izuzetan film o dr Vladanu Đorđeviću, koji se povremeno emituje posetiocima.

“Moj cilj je bio da proniknem u ličnost dr Vladana Đorđevića, da saznam razloge zbog kojih je on radio toliko raznovrsno na mnogim poljima, ali i da predstavim njega kao izvanrednu ličnost, koja se na najbolji način iskazala u svemu što je radio,“ kaže autor izložbe dr Jelena Jovanović Simić. “Bila sam opterećena podeljenošću mišljenja istoričara i javnosti o dr Đorđeviću, neki su ga hvalili drugi kritikovali.

Trudila sam se da nađem sredinu i da se ne opredelim. Bilo mi je teško da iz sadržajnog života i mnoštva informacija napravim jednu muzejsku priču koja je sadržajna, zaokružena i ne opterećuje mnoštvom podata58

„Pogreb bivšeg srpskog predsednika Vlade dr Vladana Đorđevića, koji je prošle nedelje umro u Beču, održan je u Sabornoj crkvi u Beogradu.

Kovčeg su nosili predsednik Vlade general Petar Živković i potpredsednik Uzunović.”, Wiener Bilder, 14. septembar 1930. godine, strana 3. (fotografija dobijena ljubaznošću dr Gordane Ilić Marković iz Beča)

ka. Akademik Vladan Đorđević je smatrao da niko ne sme da se bavi samo onim za šta se školovao, tu je razlog zašto je otišao u druge oblasti.

Govorio je da sloboda našeg naroda može da se ostvari samo kroz zna-

nje i prosvećivanje,“ ističe Dr Jelena Jovanović Simić.

Da ništa osim osnivanja Srpskog lekarskog društva i Crvenog krsta nije uradio, akademik dr Vladan Đorđević bi zaslužio poštovanje i večno pamćenje svog naroda. SANU će se u narednim mesecima potruditi da podseti javnost na njegov lik i delo, nadamo se da će neka veća ulica ili bulevar u Beogradu dobiti ime po doktoru Vladanu – najavljuje akademik dr Radoje Čolović.

SANU planira i izdavanje knjige na srpskom i engleskom „Vladan Đorđević – život, delo, vreme”, a u pripremi za objavljivanje je i obimna memoarska rukopisna zaostavština.

Pripremili: Dario Mirović i Marko Radoš

З

а Дан присаједињења Војвoдине Србији, 25. новембра 2020. године, додељена је, али није због пандемије корона вирусом, и уручена награда „Михајло Пупин” проф. др Драгану Станићу, председнику Матице српске из Новог Сада. Носи име једног од најумнијих људи које смо имали, а задужио је својим деловањем и нас и цео свет. Михајло Пупин, научник и родољуб, 18. јула 1910. године пише, моли у име наших људи у Америци, да проф. Милан Јовановић Батут напише чланке са поукама о чувању здравља. Мудри лекар и књижевник Лаза К. Лазаревић писао је први о овој насушној потреби овде у Србији. Писао је о јавном говору – о надрилекарима који глобе и варају народ у дневној штампи. Било је то последњих година 19. века. Др Батут је такође употребио јавни говор 1910. године кад је завапио у „Здрављу”: –„Дајте Србији више лекара”. Из прошлости вратимо се начас у садашњост. Пандемија је, болнице су нам великим делом заузете лечењем пацијената са инфекцијом корона вируса и то траје месецима, обољевају и лекари, превентивне мере које спречавају преношење вируса све се више поштују, али не још увек тако да би вирус сузбили у ширењу и одагнали непосредну опасност, у свету се припремају вакцине, ми градимо велике две болнице на чврстим темељима у Београду – Батајници и Крушевцу, опремајући их за лечење пацијената који захтевају интензивну или полуинтензивну негу. Учествујемо у брзој трци са временом јер нам постеље за лечење понестају. Слушамо свакодневно апеле лекара да је потребна и наша појединачна помоћ. Лекари који један век имају своју прву „школу за лекаре” у нашој земљи моле да се без остатка сви придржавамо превентивних мера. Кажу да су уморни и да и њима треба наша помоћ. Јер они јесу наши, део су нас. Део нас био је и Михајло Пупин када је у име дела наших исељеника писао писмо насловљено на име др Батут – Београд. Нема улице нити кућне нумере. Писмо је из Њујорка. Управо то показује колико је хитно, важно, оно што у апелписму главног председника Савеза сједињених Срба „Слога” пише:

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Др Батут би рекао: „Нема пардона”

„Слободни смо вас замолити, да би имали доброту, те нам написали бар један чланак о чувању здравља уопште, а нарочито о важности тога код нас који смо познати као народ који од разних болештина гине и умире пре реда, али и о узроцима томе... Упознаје га са бројем наших сународника у тој земљи: „У Америци имаде нашег народа 150 000, а у нашој организaцији окупљено је од тог броја око 10 000 Срба и наставља: „Овде није ништа лакше него настрадати...” и у писму појашњава начин информисања помињући јавно гласило амерички „Србобран” ... „Настојимо преко нашег органа да наш народ и материјално и умно крепимо и подижемо па стога настојимо да путем нашег листа уносимо међу Србе наше овде што више здраве и корисне поуке. Томе циљу имали би да послуже и ваши чланци.” Михајло Пупин обраћа се појединцу а заправо матици – држави, у циљу заштите сународника у иностранству које предводи и којима и сам припада. Умни појединци успевали су да у јавним наступима исказују општенародне интересе и да се у ту сврху повезују. На такав начин, упорном борбом у свим правцима, апеловањем на прве професоре да дођу у Србију и приступе оснивању Медицинског

факултета у Београду др Батут је у науму успео. Дошли су прво професори Војислав Суботић и Ђорђе Јоанновић. Срећа је да смо такве људе имали и да се на њихове поступке угледамо. Дана 9. децембра 2020. године бележимо први век постојања Медицинског факултета у Београду. Век касније од апела из Њујорка додељујемо награду „Михајло Пупин”, најчешће ових дана изговарамо речи Институт „Батут“, сада говорећи о пандемији вирусом који нам омета живот и прети здрављу, па је сасвим природно да се на њихове поступке угледамо. Да поштујемо апеле у циљу заштите од инфекције, да бринемо о сународницима и у земљи и у расејању а јавни говор чију су снагу лекари попут др Лазе „прописали” употребимо за наше добро. Владика Платон снажно се залагао за премештање Матице српске из Пеште у Нови Сад, др Батут је у њој штампао „Поуке о чувању здравља”– конкурсни задатак и улазница за европске медицинске центре (био је државни питомац) а Светозар Милетић предводио борбу за права нашег народа. Михајло Пупин напустио је пашњаке Идвора и служио науци света, али се и у туђини борио за бољи материјални положај и очување здравља свога народа. Кад је рат навалио слао је помоћ својој држави. Зато и наводимо писмо-апел Михајла Пупина др Батуту у Београду да би схватили колико је важно у тренуцима опасности наше правилно поступање. Поуке о чувању здравља су обавезујуће за цео народ само су начини јавног говора сада савременији. Ретко писмима – често електронски. Но, све једно. Важна је вредност реченог, значење. Схватимо да је свеобавезујуће, и да само тако побеђујемо. Како би др Батут рекао: „Нема пардона”. Др Славица Жижић Борјановић, Секција за хуманост, уметност и културу Друштва лекара Војводине СЛД

59

Z D R AV S T V O - S R B I J A

XXIX анале „Medici pro arte”

Уметност је ванвременска Валцер „под маскама” на изложби у Српској Атини

Л

екари уметници Секције за хуманост, уметност и културу Друштва лекара Војводине СЛД у време пандемије корона вируса 20. октобра 2020. године отворили су изложбу XXIX анале „Medici pro arte”. У галерији Задужбине „Платонеум“ у Новом Саду изложила су своје уметничке радове 23 члана. Поштујући заштитне мере сви гости били су „наоружани” маскама. Међу сводовима галерије, окружени скулптурама, рељефима, сликама, цртежима,

Деo гостију на отварању (фото др М. Игњатовић)

Сликарство Ференц Агоштон (Кањижа) Емилија Антанасијевић (Београд) Олга Вулићевић Пантовић (Београд) Милорад Жикић (Нови Сад) Драгана Жикић (Нови Сад) Ђорђе Жикић (Нови Сад) Гордана Јовин (Нови Сад) Слађана Јовић (Београд) Миливој Јокановић (Нови Сад) Ирена Лазић (Београд) Љиљана Манин (Нов Сад) Бојана Павловић (Нови Сад) Божица Переги (Нови Сад) Срђан Солдатовић (Нови Сад) Иван Тушек (Нови Сад) Вајарство Владимир Јокановић (Нови Сад) Бранислав Трифуновић (Лозница) Фотографија Бојана Вуковић (Нови Сад) Аница Жупунски (Нови Сад) Миодраг Игњатовић (Београд) Вероника Ишпановић (Београд) Оливера Јанковић (Београд) Олга Лекић (Београд – Младеновац) 60

фотографијама и обавијени као невидљивим велом музиком, схватате да је уметнички дар моћан и да уметност јесте ванвременска. Вече је започело валцером, малим изненађењем, које је дар Народног оркестра КУД „Светозар Марковић” из Новог Сада под руководством професора Слободана Балаћа. Извели су кратак програм, а после отварања изложбе имали смо при разгледању „музичку подлогу”.

Наша секција ради све време пандемије упркос свему и на корист свима. Написане су песме (неке о корони), објављене књиге, организоване изложбе на даљину... Како су прилике наметале спонтано су објављивани чланци из здравствене културе у дневним новинама, подсећали смо на искуства и савете наших лекара претходника, писали актуелне уводнике за медицинске часописе, пратећи ток заразе. Борба са инфекцијом се наставља, а овакве Народни оркестар КУД „Све- изложбе, храна за душу, су краттозар Марковић” има девет чла- ки предаси. нова. Изложба је посвећена великом пријатељу Србије, нобеловцу ПеЗа Платонеум су одабрали: 1. Народни оркестар КУД „Св. теру Хандкеу, књижевнику. Рељеф портрет био је на плакату у ПаМарковић” Шостакович: Валцер бр. 2 шићевој улици који је позивао на 2. Лана Зорјан – виолина изложбу као у „добра” мирна вреСлавен Балаћ – кларинет мена, објављен је на предњој страМилена Буча Милошевић – ни каталога, а као вајарски рад красио прочеље зида галеријског клавир Шoстакович: V игара, I–II простора. Галерија је право ме3. Народни оркестар КУД „Св. сто за овакве великане, а лекарима уметницима част и привилегија. Марковић” Катарина Сочин – вокал Скуп је као домаћин поздраСтароградска песма „Љубила вио секретар САНУ академик Теодор Атанацковић, а председник сам црно око”

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Секције акад. мед. Владимир Јокановић, видно задовољан што се наш наум о изложби испунио, подсетио је на прва три учесника изложбе са којима је традиција излагања пре 29 година започела. „Дружина ”, како зна да нам каже, посвећена уметности, хуманости и култури наредне 2021. године прославља свој јубилеј – 30 година постојања и непрекидног рада Секције. У Новом Саду, да подсетимо, несуђени лекар Јован Ђорђевић, оснивач Српског народног позоришта, редовно је своје глумце са којима је стварао наше прво позориште називао дружином. И она је ни из чега започела, борећи се са недаћама свога времена – и успела. Заједнички нам је ентузијазам о којем др Јокановић у каталогу овако пише.

Учесници Оливера Јанковић, Владимир Јокановић, Слађана Јовић

ЕНТУЗИЈАЗАМ КОЈИ НЕ ПОСУСТАЈЕ Готово три деценије октобар је месец окупљања лекара ликовних уметника. Галерија огрaнка САНУ у Новом Саду пружа прилику лекарима Србије да излажу своја уметничка остварења. Слике у уљу, графике, акварели, скулптуре и уметничке фотографије су десетак дана у простору престижне галерије доступне знатижељницима и љубитељима уметности. Уметност лекара, било да се ради о књижевницима, музичарима, сликарима или вајарима, је уточиште у часовима инспирације да своје емоције туге, радости, осамљености или бола пренесу у „ликовну поезију” своје душе. Лекари се предају уметничком стварању у бегу из „прозаичне стварности” свакодневног

живота. Уметничко стварање је унутарња принуда. Многи нису поднели „терор талента” па одустају од уметничке исповести нагомиланих емоција. Наша секција окупља, подстиче, захтева и моли своје чланове да истрају у „свету уметничке истине”. Од свих лажи којима смо изложени уметност је најмања лаж. Наша казивања у изложеним делима су искрен одговор на доживљај овога тешког времена. Није нас поколебала пандемија короне. У тешким часовима човечанства уметност је оаза мира, надања и жеља. Желимо да и на овој изложби буде оних који ће наћи моменте мира и трачке радости, надања и жеља. Рељеф портрет Петера Ханкеа на насловној страни каталога је наша захвалност великом писцу што је испунио племениту мисију уметника да стане на страну српског народа.

Dragana Žikić „Poverenje”

„У добру је лако добар бити. На муци се познају јунаци.” (Његош)

Срђан Солдатовић „Распеће и васкрснуће Христово”

На отварању изложбе уручене су награде и захвалнице неколицини чланова који годинама дају велики допринос раду и угледу Секције. За редовно вишедеценијско учешће на хуманитарним концертима и посетама институцијама социјалне заштите проф. др Јовану Стриковићу, књижевнику, лекарима породице Тушек – за отварање концерата и изложби „виолинским наступом” проф. др Ивану Тушеку са својим сином др Браниславом (најмлађим чланом Секције) али и Иваново учешће на изложбама са сликама и фотографијама и, на крају, за обилат музички прилог хуманитарним концертима шефу Народног оркестра РТВ Мићи Јанковићу. О уметности као леку др Јокановић је у каталогу написао:

Док се оркестар смешта

ЛЕКОВИТОСТ УМЕТНИЧКИХ ДЕЛА Наше време ће у историји човечанства бити забележено као „катаклизма великих размера” какву човечанство није доживело у последњих сто година. Можда је вирус КОРОНА порука природе или, како то неки воле казати, „Бо жја казна” људској охолости, злочинима над природом и веровањима у свемоћност људског интелекта. Човекова илузија да може савладати и надвладати природу је лаж коју природа оповргава сваког дана. „У памет се утерајте људи”, поручио је велики песник. Безпаметност је „капитал нашег времена”. Уметност је једина људска делатност која није изневерила природу и људске идеале. Уметност приказује човекову голотињу без 61

Z D R AV S T V O - S R B I J A

стида. Ако има интересантних појава које нису уметност, нема уметности која не би интересовала људе.

ни начин и накратко смо заборавили околности под којима смо се сакупили. Валцер у срцу Српске Атине, „На лепом плавом Дуна-

Милорад Жикић „Тителски брег” и „Периферија Лока”

УМЕТНИЧКО ДЕЛО У СЕБИ САДРЖИ ПЛЕМЕНИТЕ ВРЕДНОСТИ РУКУ, ГЛАВЕ И СРЦА Народ који негује уметност поштеђен је од олуја савременог света, његови припадници имају прилику да доживе лепоту природе, благодети рада и задовољства живљења. Ако ће лепота спасити човечанство, онда је уметност њено најјаче оружје. Лековитост уметности није само у њеном стварању. Њено постојање и трајање у свакодневици је еликсир у суморној стварности живота. Стога је задатак уметника, владара и власти да ствара атмосферу благостања и мира у којима ће музика, слика, књига и скулптура бити седатив узнемирених људских душа. Уметност јесте вечна, само је некада варвари потисну и склоне са позорнице живота.

ву“ на почетку изложбе учинио је своје, повео нас у свет уметности потискујући мисли о злу које се над светом надвило и пренео за трен у неки безбеднији свет којем тежимо. Припала ми је част да као секретар изложбу отворим, истакавши да све време пандемије ми не мирујемо. Осећа се стваралачки немир и жеља да се помогне на свој начин. Неки од нас лече у скафандерима у јединици интензивне неге или у болницама, други лече болесне мимо ковид–19, а микро-

лекара Војводине – „Ликови знаменитих лекара у вајарском опусу Владимира Јокановића”. Плод је вишедеценијског рада лекара вајара, песничке душе и књижевника који у рвању са годинама и преданим уметничким радом не посустаје. За следећу изложбу већ је резервисао термин. Некадашњи врхунски спортиста даје темпо нашем раду, а ми га следимо. Вреди се подсетити „Laboreamus” – „радимо”, како је знао да поздрави и подстакне др Владан Ђорђевић, чија се 90. годишњица смрти обележава ове 2020. године, како је одлучила САНУ којој и Огранак у Новом Саду у „Платонеуму“ припада. Најзаслужнији је за оснивање Друштва лекара у Србији пре безмало једног и по века. У „Платонеуму“ је најпре била смештена и Матица српска, пресељењем из Пеште у Нови Сад. Крајем новембра њен актуелни председник проф. др Драган Станић примио је награду „Михајло Пупин”. Нисмо могли наћи лепше место за наше изложбе, нити лепшег града од

Слике Драгане Жикић и учесници

др Владимир Јокановић (каталог)

Уметност је ванвременска, гласно смо се сложили дајући одушка својим емоцијама, окружени „даровима од Бога” и лепом музиком. Имамо и дарове наших песника, послате посебно за ову прилику – песме. Посебност отварања изложбе лако је уочити. Одвијало се под хируршким и осталим заштитним маскама, изложба је била посвећена странцу и великом пријатељу Србије, свиран је на почетку валцер упркос свему, а уметничких дела било је у изобиљу. Oживеo je простор галерије на рафинира62

биолози трагају за агенсом, корона вирусом, дешифрујући тајне његовог присуства и опстанка. Боримо се са „светом микроба” као у прошлости и медицином, али и уметношћу која и сама медицина јесте! Снага уметности и њена посебност осетила се и у ово тешко време великих изазова. Чланови су ове године објавили и више књига међу којима је посебна књига др Владимира Јокановића чији је издавач Друштво

Новог Сада за наш валцер. И на крају, нешто веома, веома актуелно. У новембру је од последица ковид–19 инфекције проминуо светом глумац Иван Бекјарев, који је при примању награде за животно дело изјавио: „Уметност је вино живота”. Надајмо се да ће следеће године наша јубиларна изложба протећи у редовним здравственим приликама. Др Славица Жижић Борјановић

Z D R AV S T V O - S R B I J A

У спомен др Љиљани Лепшановић, сликару и научном саветнику из Новог Сада

Посвећено сећању на ветерана Секције ЉУДИ СА МАСКАМА

НОСТАЛГИЈА

У суморно октобарско јутро Срећем људе без лица са тужним очима Забринути уморног хода бесциљно лутају.

Већ је половина године а тек што смо окачили ивандањски венац и испекли колаче са јабукама петровачама.

У времену садашњем, несрећном Обрушила се на планету без најаве Невидљива армада вируса У походу на здравље и смрт људи.

Изненада, врелину летњег дана пресекао је хладан ветар и заплео се у крошње штрандовских топола.

Фронтални напад невидљивог моћника Од истока на запад Од севера на југ Сеје панику, страх и смрт. Окренути небу у страху од смрти Чекају људи помоћ или наду Адресе за болест непознате Чекања и страхови владају планетом.

Кривудава клисура реке Увац (акрил-уље на платну, 35х45 цм, 2010.)

Очекују помоћ или пресуду Адресе смрти непознате ненаписане Маскирана бића, некадашњи људи Настанили градове и села.

Једрењак на хоризонту усидрена барка на понту, о, како је једрити дивота на таласима живота.

Са неба неписана порука У памет се дозовите непаметни људи Нисте ви господари света Безначајна сте зрна васионе.

Пливач у даљини удар немирних таласа на стену у близини, о, како је пливати дивота на таласима живота.

Маскирани становници планете Будите пријатељи природе Дарујте јој лепоту и љубав Као што она нама пружа.

24. октобар 2020. Владимир Т. Јокановић

НА ТАЛАСИМА ЖИВОТА

Чудесни лет белог галеба на граници плаветнила мора и неба, о, како је летети дивота на таласима живота.

У раван, широко разливен Дунав полетели су први жути листови најављујући брзину протока времена. Бржу од надолазеће реке. Носталгија се утопила у “Баладу о пролазности” и Арсенов глас са удаљеног грамофона. Мирјана Миланков

Балетска чаролија (уље на платну, 50х40 цм, 2012.)

Заљубљени пар на плажи чини љубавни жар још дражи, о, како је љубити дивота на таласима живота. И још много тога бих могао рећи да би судили о мојој срећи, ал’ у једно сам сигуран: о, како је живети живот дивота на таласима живота.

Градска кућа у Новом Саду (уље на платну, 50х36 цм, 1966.)

Предраг Дугалић 31.7.2009. Свети Стефан (свети мученик Емилијан / свети мученик Јакинт)

Рукавац на Дунаву код Апатина (уље на платну, 45х35 цм, 2007.)

Др Предраг Дугалић Начелник Службе гастроентерологије и хепатологије КБЦ Земун - Београд

63

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Роман др Мирјане Миланков

Први и/или последњи петлови Прометеј, Нови Сад 2020.

„Прометеј” из Новог Сада објавио је 2020. године књигу проф. др Мирјане Миланков „Први и/или последњи петлови”. Овај роман ауторка је посветила својим кћеркама, а за мото одабрала речи Марине Цветајеве: „Хвала онима који су ме волели јер су ме научили да волим друге. Захвална сам и онима који ме нису волели јер су ме научили да волим себе”. Мирјана, лекар, специјалиста социјалне медицине и универзитетски професор са завидном каријером, овом књигом показала је своје друго ја, себе. Аутобиографски карактер је оденут јасним сликовитим реченицама, описима који подсећају на покрете кистом што говори о аутору као уметничкој души са више талената. Она своје описе уоквирује у одабране рамове дајући им пластичност и живост, својствену говору обичног народа своје средине, завичаја, а то је северни Банат – Кикинда. Радио телевизија Војводине емитује кратке приче, документарног карактера, које дочаравају језик равнице, живот, обичаје, а назване

64

су „Разгледница из Баната”. Баш та веродостојност описа, сликање призора до степена високе аутентичности, осликавање начина живота какав је у овој равници некада био, а делом и сада понегде такав јесте, по мени као читаоцу велика је вредност овог штива. Жена је главни лик романа, која је врста одраза аутора у огледалу времена. О томе сведоче наводи о неким личним подацима главне јунакиње Весне у којима аутора препознајемо. Остали ликови су употпуњујући и чине фино ткање приче о лепоти живљења, о значају уметности у људским животима и аутор их описује препуштајући времену и околностима њихове судбине. Порекло, живот и обичаји панонске равнице чине основу свих животних догађања јунакиње која жели да се врати коренима, топлини родитељског дома и лепотама равнице коју заувек у себи носи. У томе је основ њеног хтења. У уметности коју воли и животу који слави и којем се свим својим срцем радује. Петлови кукурикањем означавају догађаје који су важне временске одреднице и које свако треба

да ослушкује и тумачи живећи. У томе је тајна фотографије „петла”. Роман др Мирјане Миланков, хуманисте, која се опробала по свему успешно у уметничком занату писане речи, јесте првенац али као да сам себи својим објављивањем и даља врата пред собом отвара, правећи простор за друге описе, у новим рамовима и са другим јунацима, за следеће приповедање. Велика је срећа што лекари уметници добијају охрабрења за писање и од средине и од оцењивача своје писане речи што је случај и са овом ауторком. Ко не би охрабрио писца који слави највредније што постоји у свему на земном шару, који слави живот. Унутрашњи подстицаји који вуку аутора у реализацију креативних идеја у случају др Мирјане Милан-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ков јесу и јаки и трајни. Педагог, хуманиста, уметник, мајка и бака, што она све јесте, даје јој ону неопходну подлогу за живот којем се по њеном убеђењу треба радовати, који треба описати, осликати и сачувати што она чини кроз писану реч, књижевност. Чини то као кистом и зато су одломци романа као урамљени. То је мој лични доживљај прочитаног. Рецензенти су на почетку написали своје виђење, а читаоци ће рећи свој суд. За то је потребно време. Књига се приближила средини из које је Мирјана потекла, Кикинди, која је упркос походу инфекције вирусом знала да њен труд награди. Певало се, говорило, слушало, присуствовало. Лепо је бити гост – домаћин у својој средини, родном крају као што је др Мирјана у својој Кикинди у банатској равници. Цитати са стран 47 и 48: ...На уласку у град разгранате, процветале липе са обе стране улице правиле су благе сенке. Са сваким километром немир и узбуђење у њој су расли. Док се приближавала кући срце је почело јаче да јој лупа, дах јој је застајао, осећала је гушење, благи притисак у грудима. Јаче је стегнула волан, одмахнула главом као да одбацује непожељну мисао и наставила... ...И ево сада је ту пред капијом са кључем у руци и великим плановима пред собом. Још једном је дубоко удахнула. Сада већ много опуштеније. У ваздуху је осетила мирис расцветалих багремова испред куће. Издалека су се чула звона. Био је празник. Ђурђевдан.... Пред иконом је упалила кандило, прекрстила се и помолила. Поменула покојнике. Гласно, да се и сама уплашила, рекла је: „Биће ово поново топли дом. Мој дом. До краја живота!”... Фотографије са представљања романа у Народном музеју у Кикинди под покровитељством Културног центра Кикинда. Програм је био музички обојен наступом младих уметника КУД „Светозар Марковић” из Новог Сада, под руководством проф. Слободана Балаћа, а о књизи су говорили књижевници Мирјана Штефаницки Антонић и Милорад Куљић. Приредила др Славица Жижић Борјановић

Акција

Књигом у болнице трећи год

У

2020. години, упркос пандемији корона вируса, наша акција „Књигом у болнице” није утихнула. Припремили смо и наменили књиге за једанаест болница.

1. Здравствени центар Ужице, Одељење у Прибоју – Прибојска бања у Општој болници Прибој 2. Специјална болница за рехабилитацију Сијаринска бања – „Гејзер” 3. Општа болница Сента 4. Општа болница Петровац на Млави 5. Општа болница Параћин 6. Општа болница Ћуприја 7. Општа болница Мајданпек 8. Стационар Гуча, ДЗ Лучани 9. Општа болница Лесковац 10. Општа болница Аранђеловац 11. Општа болница Кладово

Ове пандемијске године акција је вођена по другачијем ритму. Поклони лекара и велика донација Народне библиотеке Србије почетком године омогућили су да до краја маја поклонимо књиге свим планираним болницама. Успели смо да књиге добију болнице на све четири стране света у удаљеним крајевима од централног дела Србије. Тако је књиге на српском и мађарском језику добила на северу Општа болница Сента, на југу Специјална болница за рехабилитацију Сијаринска бања – „Гејзер” и Општа болница Лесковац, на западу опремили смо књигама библиотеку Прибојске бање која је у саставу ОБ Прибој, а на истоку досегли смо до Опште болнице Кладово. Поред нових библиотека, књиге смо допунили новим насловима и у Институту за онкологију Војводине, Општој болници Чачак и Општој болници Пријепоље. Увек ћемо то чинити и у другим болницама када добијемо више истих наслова као што је случај са поклоном Народне библиотеке Србије. За три године трајања Пројекта „Књигом у болнице” поклонили смо их на 4о болнич-

ких адреса у Србији. Неке болнице формираПисмо из ОБ Прибој од главне сестре Славице Ђуровић

Поштована др Славице, Без Вашег залагања ово није било остварљиво. Нећу заборавити Вашу подршку и речи да су све тешкоће пролазне. Верујте, док ово пишем прекида ме пацијент који је сам дошао са одељења да тражи књигу. Баш сам срећна и желим то да поделим са Вама, великим хуманистом. Желим Вам успех у даљем раду, без обзира на тешку епидемиолошку ситуацију, нису све болнице Covid и даље имамо труднице, породиље, децу, пацијенте који могу књигом да улепшају и олакшају болничке дане. Када организујете изложбу у Русанди, долазимо.

27. новембар 2020. године

ле су базе података наслова књига, направиле или купиле више наменских ормана, објавиле акцију поклањања књига својим суграђанима путем локалних медија. То су учиниле по нашим сазнањима Општа болница Прибој и Специјална болница за рехабилитацију „Русанда” у Меленцима. Било нам је задовољство да им определимо већи број наслова књига. Надамо се да има још доста таквих примера или ће их следити. Када пандемија корона вируса устукне пред вакцином, вратићемо се у редовне прилике, а болнице ће обављати послове за које су намењене. Тада ће и много више књига у болници бити на читању. Да одагнају бригу и олакашају болничке дане. Књиге – пријатељи. Др Славица Жижић Борјановић, координатор Пројекта „Књигом у болнице”

65

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Z

akonom o komorama zdravstvenih radnika “Službeni glasnik RS”, br. 107/2005, 99/2010, 70/2017 (Odluka Ustavnog suda) i Statutom Lekarske komore Srbije “Službeni glasnik RS”, br. 111/2006, 68/2008, 14/2010, 36/2011, 43/2011, 22/2012, 70/2017 (Odluka Ustavnog suda) propisano je da član komore disciplinski odgovara pred sudom časti ako činjenjem ili nečinjenjem izvrši povredu profesionalne dužnosti ili ugleda člana komore, da se u postupku pred sudom časti shodno primenjuju odgovarajuća pravila upravnog postupka o usmenoj raspravi, dokazivanju, zapisniku i dostavljanju, ako ovim zakonom nije drukčije određeno, da o žalbi protiv odluke suda časti prvog stepena rešava sud časti drugog stepena, a da se protiv konačne odluke suda časti kojom je izrečena disciplinska mera - član komore može pokrenuti upravni spor. Članom 209. Statuta Lekarske komore Srbije propisano je da predsednik prvostepenog Suda časti određuje iz redova prvostepenog Suda časti sudiju koji sprovodi istražne radnje i utvrđuje postojanje osnovanosti sumnje za pokretanje postupka pred prvostepenim sudom časti.

Osnovanost sumnje definisana je članom 221. Statuta.

Sudija Suda časti Regionalne lekarske komore, koji sprovodi istražne radnje, dužan je da sprovede istražne radnje koje proizlaze iz pritužbi građana iz podnetog predloga ili drugih okolnosti i činjenica u vezi sa svakim slučajem ponaosob, kako bi utvrdio opravdanost predloga, odnosno opravdanost pokretanja disciplinskog postupka pred Sudom časti, koji će u slučaju osnovanosti isti formulisati kao “zahtev za pokretanje disciplinskog postupka” i koji će taj zahtev zastupati na glavnoj raspravi.

Po dobijanju predloga, za koji je sudija koji je sproveo istražne radnje, uz pomoć stručne službe Suda časti konstatovao ispunjenje formal66

Medicina i pravo

Pravna priroda rešenja sudije istražitelja Suda časti Lekarske komore

Ljubiša Živadinović, advokat, Beograd

nih uslova za vođenje postupka, ovaj sudija - određen da sprovede istražne radnje, dužan je da oceni da li postoji osnov predloga i da li su obezbeđeni materijalni dokazi i mora proveriti sve činjenice, navode i dokaze. Članu Komore protiv koga je podnet predlog za vođenje postupka pred Sudom časti dostavlja se primerak predloga za vođenje postupka pred Sudom časti, sa pozivom da se u roku od osam dana na isti pismenim putem izjasni.

U roku od 30 dana, od dana prijema predloga, sudija, koji je sproveo istražne radnje i ispitao osnovanost podnetog predloga, doneće: 1. obrazloženo rešenje kojim konstatuje da je predlog za pokretanje postupka pred Sudom časti opravdan i predlog proslediti Sudu časti, koji se ima smatrati zahtevom, ili 2. obrazloženo rešenje da je predlog za pokretanje postupka pred sudom časti neosnovan.

Protiv rešenja iz prethodnog stava ovog člana donetog od strane sudije određenog za sprovođenje istražnih radnji, a o osnovanosti ili neosnovanosti podnetog predloga, može se podneti žalba predsedniku Vrhovnog suda časti Lekarske komore Srbije u roku od osam dana, od dana prijema rešenja.

Predsednik Vrhovnog suda časti Lekarske komore Srbije dužan je da rešenjem po žalbi iz prethodnog stava ovog člana odluči u roku od osam dana od dana prijema žalbe i njegova odluka je konačna bilo da žalbu usvoji, odbije ili odbaci.

Postupak se smatra započetim dostavljanjem predsedniku Suda časti pismenog zahteva za pokretanje postupka pred Sudom časti od strane sudije koji je sproveo istražne radnje i koji je utvrdio osnovanost podnetog predloga.

Iz sudske prakse UPRAVNO-PROCESNO PRAVO - Pravna priroda rešenja sudije istražitelja Suda časti lekarske komore (član 46. Zakona o komorama zdravstvenih radnika “Sl. glasnik RS” br. 107/05...99/10 i član 3, 4, 5. i 14. stav 1. Zakona o upravnim sporovima - “Sl. glasnik RS” br. 111/09) Rešenje sudije istražitelja Suda časti Lekarske komore o postojanju osnovane sumnje da je član Komore učinio povredu profesionalne dužnosti, predstavlja zahtev za pokretanje disciplinskog postupka, a ne upravni akt donet u disciplinskom postupku te ni odluka po žalbi protiv tog rešenja nema karakter konačnog upravnog akta.

Iz obrazloženja: Prema razlozima rešenja prvostepenog organa - sudije istražitelja Suda časti Regionalne lekarske komore B.a - Lekarske komore Srbije br. Di_____ od _____. godine, taj organ je, postupajući po predlogu kćerke preminule pacijentkinje, za pokretanje postupka pred tim sudom protiv tužilje, s pozivom na odredbe člana 221. Statuta lekarske komore Srbije, našao da postoji osnovana sumnja da tužilja kao ordinirajući lekar preminulog pacijenta, u periodu njene hospitalizacije na K. za n. nije preduzela sve propisane mere, čime bi učinila povredu profesionalne dužnosti, bliže navedeno u dispozitivu rešenja. Prema stavu dva dispozitiva prvostepenog rešenja ovo rešenje predstavlja zahtev za pokretanje glavne faze postupka pred Sudom časti Regionalne lekarske komore Srbije. Članom 218. stav 1. Statuta Lekarske komore Srbije (“Službeni gla-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

snik RS” br. 111/06...22/12) propisano je da sudija koji je sprovodio istražne radnje može pokrenuti disciplinski postupak pred sudovima časti na predlog pacijenta, odnosno oštećenog lica ili po službenoj dužnosti, na predlog Skupštine komore, Upravnog odbora komore, Nadzornog odbora komore, direktora Komore i Etičkog odbora Komore.

Prema odredbama člana 221. stav 1. Statuta LKS, osnovanost sumnje za postojanje povrede profesionalne dužnosti i/ili ugleda člana komore i pokretanja postupka pred Sudom časti utvrđuje jedan od sudija Suda časti RLK, koji je od strane predsednika prvostepenog Suda časti određen i koji je dužan da sprovede istražne radnje koje proizlaze iz pritužbi građana iz podnetog predloga ili drugih okolnosti i činjenica u vezi sa svakim slučajem ponaosob, kako bi utvrdio opravdanost predloga, odnosno opravdanost pokretanja disciplinskog postupka pred Sudom časti, koji će u slučaju osnovanosti isti formulisati kao “zahtev za pokretanje disciplinskog postupka” i koji će taj zahtev zastupati na glavnom pretresu.

Prema odredbama člana 223.

Statuta LKS postupak se smatra započetim dostavljanjem predsedniku Suda časti pismenog zahteva za pokretanje postupka pred Sudom časti od strane sudije koji je sproveo istražne radnje i koji je utvrdio osnovanost podnetog predloga.

Po oceni suda, na osnovu iznetih odredaba, proizlazi da se disciplinski postupak pred Sudom časti Lekarske komore Srbije pokreće dostavljanjem predsedniku tog Suda pismenog zahteva za pokretanje postupka pred tim sudom, a koji zahtev sačinjava sudija tog suda koji je sproveo istražne radnje.

Odredbama člana 39 - 47. Zakona o komorama zdravstvenih radnika (“Službeni glasnik RS” br. 107/05, 99/10) regulisana je disciplinska odgovornost članova komore. Prema odredbama člana 41. navedenog zakona, ako se na osnovu činjenica do kojih komora dođe u postupku posredovanja iz člana 38. ovog zakona, kao i iz pritužbi građana ili iz drugih okolnosti, posumnja da je član komore izvršio povredu profesionalne dužnosti ili ugleda člana komore i člana 40. ovog zakona, komora pokreće disciplinski postupak protiv

svog člana pred Sudom časti.

Prema odredbama stav 1. člana 45. navedenog zakona, u postupku pred Sudom časti shodno se primenjuju odgovarajuća pravila upravnog postupka o usmenoj raspravi, dokazivanju, zapisniku i dostavljanju ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Prema odredbama stava 4. istog člana zakona, o žalbi protiv odluke Suda časti prvog stepena rešava Sud časti drugog stepena.

Prema odredbama stava 2. člana 46. navedenog zakona, protiv konačne odluke Suda časti kojom je izrečena disciplinska mera iz člana 43. tačka 2), 3) i 4) ovog zakona član komore može pokrenuti upravni spor.

Sa iznetog po oceni suda, kako je rešenjem sudije istražitelja Suda časti Regionalne lekarske komore B.a, samo, stavljen zahtev za pokretanje disciplinskog postupka protiv tužilje, ovo rešenje nije doneto u disciplinskom postupku i njime nije odlučeno o disciplinskoj odgovornosti niti je to rešenje, rešenje disciplinskog organa prvog stepena Suda časti. Doneto rešenje čini procesne pretpostavke za vođenje disciplinskog postupka protiv tužilje, koji se (tek) ima provesti, saglasno odredbama člana 45. stav 1. navedenog zakona u kojem će postupku tužilja moći da štiti svoja prava i pravne interese na način propisan navedenim zakonom, a za slučaj da bude nezadovoljna konačnom odlukom disciplinskog organa moći će da podnese tužbu Upravnom sudu.

Prema odredbama člana 3. stav 1. Zakona o upravnim sporovima (“Službeni glasnik RS” br. 111/09), u upravnom sporu sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata, osim onih u pogledu kojih je predviđena drugačija sudska zaštita. Prema odredbama stava 2. istog člana zakona, u upravnom sporu sud odlučuje i o zakonitosti konačnih pojedinačnih akata kojima se rešava o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu u pogledu kojih u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita. Prema odredbama stava 3. istog člana zakona, sud u upravnom sporu odlučuje i o zakonitosti drugih konačnih pojedinačnih akata kada je to zakonom predviđeno. Prema stavu 4. istog člana zakona, odredbe ovog zakona koje se odnose na upravni akt, primenjuju se i na dru-

ge akte protiv kojih se može voditi upravni spor.

Odredbom člana 4. navedenog zakona propisano je da upravni akt, u smislu ovog zakona, jeste pojedinačni pravni akt kojim nadležni organ, neposrednom primenom propisa, rešava o određenom pravu ili obavezi fizičkog ili pravnog lica, odnosno druge stranke u upravnoj stvari.

Odredbama člana 5. navedenog zakona, propisano je da upravna stvar, u smislu ovog zakona, jeste pojedinačna nesporna situacija od javnog interesa u kojoj neposredno iz pravnih propisa proizlazi potreba da se buduće ponašanje stranaka autoritativno pravno odredi.

Odredbom člana 14. stav 1. navedenog zakona propisano je da se upravni spor može pokrenuti protiv upravnog akta koji je donet u drugom stepenu.

Po oceni suda, kako prvostepenim rešenjem nije odlučeno o disciplinskoj odgovornosti tužilje niti je donosilac tog rešenja organ prvog stepena Suda časti i pri tome ovim nije rešavano o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu tužilje, prvostepeno rešenje nema karakter upravnog akta u smislu navedenih odredaba Zakona o upravnim sporovima.

Kod iznetog, kako prvostepeno rešenje nema karakter upravnog akta to ni tužbom osporeno rešenje, iako doneto po žalbi tužilje, nema karakter konačnog upravnog akta iz člana 14. stav 1. ZUS-a te podneta tužba nije dozvoljena.

(Intermex. Rešenje suda 25 U. 8423/14 od 16.12.2016. godine) Bilten Upravnog suda, broj 7/2017, Intermex, Beograd, Sentencu sačinila: Marijana Tafra Mirkov, sudija Upravnog suda)

67

ZDRAVSTVO - SRBIJA

Dijaspora u banjama Srbije Miša Ćirić direktor Međunarodnog poslovnog i media kluba “Diasporagroup.org”, Serbia and World

K

Banje Srbije

ada se govori o zdravstvenom turizmu, među ljudima našeg porekla širom sveta prva je asocijacija, a u ogromnoj konkurenciji inostranih medicinskih institucija, centara, banja i usluga, šta to ima staro, a novo u otadžbini Srbiji.

Glas o banjama i specijalnim bolnicama u Srbiji, odavno kao najlepši zvon “Upakovane nostalgije” odzvanja u mislima naših ljudi u tuđini i zato, kad god je moguće, žele da posete svoj rodni kraj, zemlju porekla, da budu gosti, da se oporave, leče, ohrabre, osnaže ... neko da se pregleda, neko da napuni dušu rodnim krajem, da posete rodbinu, prijatelje, manastire i uživaju u etno-gastronomiji, kulturi i običajima. Nekoga interesuje i poslovno, da u neki projekat investira - da ostavi neku donatorsku uspomenu svojim imenom, neko da bude promoter i dovodi strance u Srbiju ...

U tim svojim dolascima raspituju se za cenu usluga, uslovima korišćenja medicinskih i banjskih usluga, pansionskim i vanpansionskim cenama prevoza, npr. ima li jakog internet signala da šalju fotografije prijateljima na sve kontinente.

Znaju oni da mnoge velike zemlje u svetu imaju ogromne finansijske budžete za održavanje, investiranje, razvoj, primenu najsavremenijih tehnologija u radu, marketing, oglašavanje i brendiranje ... i da se time hvale i ponose ostvarenim brojem poseta i profita ali, s druge strane, osećaju i znaju da Srbija sve više i više investira, da se trudi na svim poljima da bude kvalitet usluge što bolji... da je potrebno stalno investiranje da sve bude modernije, brže, sjajnije... i znaju vrlo dobro da su naši lekari, medicinske sestre, tehničari i svo medicinsko osoblje u specijalnim bolnicama, kao i turističko-hotelijerski ugostiteljski radnici u banjama Srbije, veliki heroji našega vremena i da će u svemu dati svoj maksimum, što se i pokazalo u dobu u kome živimo, a za mnoge stvari naši ljudi iz diaspore žele, mogu i hoće da pomognu, u svemu ne samo dolascima i korišćenjem usluga u svojoj otadžbini, nego i znanjem, iskustvom, investiranjem, transferom savremenih tehnologija.

I zato će naše banje i specijalne bolnice Srbije, u narednom periodu, a pogotovo čim se savlada Covid-19, imati sve više i više poseta, gostiju i pacijenata iz naše dijaspore i to ne samo starije, nego i srednje i mlađe populacije. Činjenica da je u velikoj konkurenciji, Specijalna bolnica za rehabilitaciju BANJA KOVILJAČA, za sada jedina u Srbiji , ispunila sve visoke medicinske i prateće standarde za boravak inostranih korisnika usluga iz Austrije i da su tim povodom izvršene sve pripreme za potpisivanje Ugovora o poslovnoj saradnji između Specijalne bolnice za rehabilitaciju Banja Koviljača i Penzionog osiguranja Austrije (PVA ) čija realizacija će biti pionirski poduhvat na radost i ponos za celo zdravstvo Srbije i ne samo za ljude našeg porekla od Graca do Linca, Salcburga, Insbruka i Beča, nego i kao najveći medicinsko-turistički, ekonomsko-diplomatski kompliment za celu Srbiju, za lep ugled i promociju naše zemlje širom sveta.

Kada u našim banjama i specijalnim bolnicama sretnete ljude, goste i pacijente iz naše dijaspore, pitajte ih kako su, odakle su, šta misle i žele i čućete sve ovo o čemu je pisano, iz duše, puna srca ljubavi i topline.

Reč i poruka DOBRODOŠLI otvara sva vrata.

Urednik rubrike “Banje Srbije”: Rade-Radenko Karalić Priprema: “Medici.com” DTP: Sretko Bojić

68

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Dobrodošli u Banju Koviljaču

U

prijatnom klimatskom i ekološki zdravom ambijentu Banje Koviljača kome je priroda podarila lekovitu sumporovitu termomineralnu vodu i peloid, a struka i nauka ih stavile u službu zdravlja, potrebe pacijenata su imperativ. Predsednik Svetske asocijacije balneoklimatologa zvanično je potvrdio da je odnos lekovitih materija iz blata i sumporovite vode Banje Koviljače jedinstven u svetu i zaslužan za

U

Specijalnoj bolnici ‘’Sokobanja’’ pružaju se usluge prevencije, dijagnostike i lečenja respiratornih, kardiovaskularnih, lokomotornih, reumatskih i neuroloških oboljenja, kao i usluge medicinske rehabilitacije i to, pre svega, kod oboljenja respiratornog sistema, zatim povreda i oboljenja lokomotornog sistema, reumatskih oboljenja i usluge medicinske reha-

tako dobre terapijske efekte u lečenju, pre svega reumatskih bolesti.

Prateći potrebe svojih pacijenata kao i savremene tokove u medicini, u Specijalnoj bolnici Banja Koviljača primenjuje se široka paleta dijagnostičkih i terapijskih procedura, koje su individualne, i prilagođene svakom pacijentu. Ovde su usavršili i najsavremeniju biološku terapiju koja pomaže oporavak oštećenih tkiva kod povreda mišića, tetiva, zglo-

bova i ligamenata. Ortokin terapija se primenjuje posebnom metodologijom obrade krvi pacijenta, gde se izdvaja serum obogaćen najkvalitetnijim faktorima rasta i antizapaljenskim proteinima.

Pre 30 godina, 1989. godine, ovde je osnovano prvo odeljenje za rehabilitaciju dece u bivšoj Jugoslaviji. Od tada je lečeno više od 41 hiljade mališana. Oni i njihovi roditelji borave u objektu gde je sve podredjeno i prilagodjeno njima, uključujući i terapijske postupke.

Kreativne, nutritivno bogate, a ukusne obroke po strogom HASAP standardu, spremaju se u četiri savremeno opremljene kuhinje, poštujići novi pristup u kulinarstvu koji prvenstveno ističe

zdravstveni aspekt ishrane, a koji je pritom potpuno personalizovan. Višestruko nagradjivan restoran “Pod kulom” nalazi se u zdanju koje podseća na kraljevsku.

Pod kupolom stoletnog zdanja kupatila Kralja Petra Prvog, na oko hiljadu i po kvadratnih metara, nalazi se wellness centar Kovilje. Daleko od gradske vreve, okružen prelepom prirodom koja upotpunjuje osećaj utočišta od stresa svakodnevnog života, wellness Kovilje je jedinstvena oaza relaksacije. Prepuštanje svim blagodetima kupanja u toploj sumpornoj vodi, bazenima, aromatičnim kupkama, blatnim pakovanjima ili masažama je nesvakidašnje iskustvo kojem ne možete odoleti. U wellnesu sve je usmereno ka zdravlju a u centru Kovilje to pretvaraju u umetnost – umetnost zdravlja i lepote. Na usluzi u svakom trenutku je i konsultacija medicinskog tima lekara specijalista a sve u cilju dostizanja maksimalnog ugođaja i povoljnog efekta tretmana na zdravlje svakog gosta. https://www.banjakoviljaca.rs

programi, koji su specifični zbog korišćenja banjskog prirodnog lekovitog faktora.

Specijalna bolnica “Sokobanja” je jedan od najznačajnijih zdravstveno-turističkih centara i prva ekološka opština u Srbiji.

Nalazi se na 235 km jugoistočno od Beograda i 60 km severnoistočno od Niša, u sokobanjskoj kotlini na oko 400 m nadmorske visine. bilitacije dece. Bolnica raspolaže najsavremenijom medicinskom opremom i stručnim kadrom, a zdravstveni tretmani se sprovode u sadejstvu stručnosti, nauke, savremenih trendova i prirodnih blagodeti, među kojima su svakako najznačajniji kristalno čist vazduh, sa negativnom jonizacijom, i termomineralne vode. Poseban segment usluga Bolnice su velnes, fitnes, slana soba i drugi specijalni

 https://www.soko-banja.rs; sokobolnica@mts.rs 69

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Specijalna bolnica za rehabilitaciju Ribarska banja

 Tel. +381 37 865 270

S

 https://www.ribarskabanja.rs

pecijalna bolnica „Ribarska banja“ iz godine u godinu sve svoje goste i posetioce obraduje novim sadržajima, kako u medicinskom, tako i u turističkom delu. Na samom početku ovogodišnje turističke sezone svečano je otvoren i pušten u rad sportsko-rekreativni centar „Samar“, čiji centralni i najveći deo čini mini-akva park, sa tri toboganska bazena sa termalnom vodom, od čega jedan za decu. Pored bazena, tu je i teren za tenis, teren za odbojku na pesku, rent a bike, sto za

70

stoni tenis, kafe-pizerija, park za decu. Pored ovih sadržaja, tokom leta organizuju se razna sportska i kulturna dešavanja - noćno kupanje, zanimljiva takmičenja na vodi, koncerti, muzičke večeri i još mnogo toga. Kompleks je svečano otvorio ministar turizma i trgovine Rasim Ljajić, naglasivši da je ovo izuzetna investicija koja proširuje turističku ponudu ne samo ovog kraja, već i čitave zemlje.

Pored centra ‘’Samar’’ i mini-akva parka posetioci mogu uživati i u wellness i spa cen-

tru sa brojnim sadržajima, etno-restoranu u Srndalju, brojnim sportskim i kulturnim dešavanjima tokom kulturnog leta, verskom i etno-turizmu.

Termalni sumporoviti izvori pogoduju ne samo ljudima koji čuvaju i održavaju zdravlje, već i pacijentima koji traže lek za svoje zdravstvene probleme. Specijalna bolnica veoma uspešno leči i rehabilituje pacijente sa koštanozglobnim, degenerativnim, ortopedskim, nekim neurološkim oboljenjima. Hiperbarična komora, kompletne dijagnostičke metode i terapijske procedure čine ovu ustanovu veoma uspešnom i popularnom.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

SB Bukovička Banja

B

ukovička Banja je smeštena u srcu Šumadije, na padinama planine Bukulje okružena stoletnom bukovom šumom. Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Bukovička Banja“ se nalazi u parku Bukovičke Banje, koji je nadrastao ulogu banjskog šetališta i danas je jedan od najvećih svetskih galerija skulptura na otvorenom prostoru“.

Banja je poznata po lekovitoj mineralnoj vodi koju Specijalna bolnica za rehabolitaciju “Bukovička Banja” Aranđelovac koristi zajedno sa glinom za lečenje oboljenja gastrointestinal-

nog i hepatolibijarnog sistema, bolesti respiratornog sistema i povreda lokomotornog sistema.

O blagotvornosti kisele vode govori podatak da je još 1811. godine svoje zdravlje njome krepio Dositej Obradović. Na lični zahtev kneza Miloša, bukovička voda je dopremana u bocama i korišćena na dvoru.

Rehabilitacija je osnovna delatnost Specijalne bolnice “Bukovička Banja” u Aranđelovcu. Predstavlja proces osposobljavanja osobe do njenih maksimalnih ili optimalnih fizičkih, fizioloških i psihisocijalnih mogućnosti. Osnovni ciljevi kojima se stručni kadar rukovodi u ovoj ustanovi u sprovođenju rehabilitacije su: prevencija invalidnosti-nesposobnosti, rehabilitacija hendikepiranih u cilju kompenzacije i prilagođavanja na postojeće zdravstveno stanje. Poboljšanje kvaliteta života i obuka aktivnostima dnevnog života, su naš prioritet.

Raspolažemo sa kompletnim timom stručnjaka koji se bave rehabilitacijom dece obolele od šećerne bolesti. Pored pedijatara, odnosno endoktrinologa, imamo i fizijatra, psihologa i nutricionistu. Tu je i tim sestara koji je obučen za rad sa decom i tim od šest fizioterapeuta koji rade samo sa decom.

U toku lečenja koje se sprovodi u Specijalnoj bolnici „Bukovička Banja“ praktično se primenjuju svi dostupni modaliteti fizikalne terapije. Pored kinezi terapija, to su različiti vidovi termo terapije – parafin, primenjuje se lekovito blato koje se meša sa mineralnom vodom i koja je balneološki faktor po kojem je “Bukovička Banja” poznata.

Mataruška Banja

 +381 34 725 250  https://www.bukovickabanja.co.rs

adneksa i kod steriliteta.

Tokom boravka u ovoj ustanovi o Vama brine tim lekara (fizijatri, internista-reumatolog, neurolog), defektolog, fizioterapeuti i medicinske sestre-tehničari.

Početkom godine završeni su radovi na rekonstrukciji terapijskog bloka (bazen i dve sale za kineziterapiju) što će našim pacijentima i gostima omogućiti kvalitetnije lečenje i rehabilitaciju.

M

ataruška banja se nalazi u centralnom delu Srbije, udaljena 8 km od Kraljeva i 170 km od Beograda. Krasi je i blaga klima, čist vazduh i blizina kulturno-istorijskih spomenika (manastiri Žiča i Studenica , srednjovekovni grad Maglič ).

Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Agens” je akreditovana zdravstvena ustanova koja se bavi medicinskom rehabilitacijom pacijenata nakon oštećenja centralnog i perifernog nervnog siste-

ma, nakon povreda koštano-zglobnog sistema i pacijenata sa reumatskim bolestima (zapaljenjski i degenerativni reumatizam).

Pored savremenih protokola fizikalne medicine i rehabilitacije, koristimo i prirodni balneološki faktor. Termomineralna voda pripada kategoriji hidrokarbonatnih sumporovitih hipertermi. Sadrži značajne količine vodonik-sulfida (14 mg/l) što je glavna terapeutska vrednost ove mineralne vode uz temperaturu do 46 stepeni C. Sumporovita termomineralna voda ima značajan efekat i u ginekologiji, kod hroničnih zapaljenja

 Tel. +381 36 541 10 22  https://www.agensmb.rs 71

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Banja “Rusanda”

S

pecijalna bolnica za rehabilitaciju„Rusanda” iz Melenaca je ustanova koja je posvećena očuvanju zdravlja građana više od 150 godina. Ono što „Rusandu“ čini posebnom je jedinstveni Park prirode koji se nalazi na obali slanog jezera Rusanda čije je dno prekriveno lekovitim blatom koje se koristi u rehabilitaciji.

Pored rehabilitacije stacionarnih pacijenata koji borave u banji, svakodnevno pomažemo velikom broju ambulantnih pacijenata koji dolaze na terapije. Banja Rusanda je posvećena turizmu, pa gosti mogu doći na relaksaciju i rekreaciju u našu ustanovu. Sve je u službi profesionalnog lečenja, opuštanja, povratka svežine, lepote i osmeha. Za to postoji kvalitetan radni kadar, kao i prostorni i smeštajni kapaciteti i sve se svakodnevno usavršava i podiže svoje usluge na viši nivo.

Mnogi projekti u cilju unapređivanja infrastrukture i uslova rada u našoj banji su već po-

72

krenuti, a mnogi su planirani za budući period. U toku prethodne godine u potpunosti je renoviran bazen, kao i hidro-blok, dok je ove velika pažnja posvećena renoviranju wellness centra, tako da je sada stvorena jedna potpuno nova dimenzija kad je pitanju kvalitet usluga spa centra. Shodno tome, svi naši gosti moći će da uživaju u novom spa centru, uz prelepu saunu, kvalitetne i raznovrsne masaže, bazen, džakuzi, tepidarijum i druge usluge. Renovirana je terasa ispred restorana, pa je postojeća podloga zamenjena novim behatonom, a biće renovirane i tende na teresi. Najveći adut Banje i u ovoj sezoni je blato-peloid, sa renoviranim peloidnim blokom, koje je jedinstveno u Evropi. Kupljena su tri nova aparata za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, koji su po svetskim standardima, dok će postojeća medicinska oprema i dalje biti obnavljana. Obogaćen je književni fond u našoj biblioteci za oko 500 knjiga. Planirano je i izvođenje jednodnevnih turističkih ek-

skurzija za naše goste, koji bi obilazili zanimljive lokacije u Banatu, uz turističkog vodiča, i na taj način bili u prilici da upoznaju lepotu podneblja u kom se nalazimo. U nekom budućem periodu predviđena je izgradnja inhalacionog parka na samoj obali jezera i geronto-bloka, kao i obnova stare zgrade zdravstva, četvrtog paviljona (vila) koji mora da bude autentičan. Takođe je predviđena i gradnja sportske hale, nekoliko hotela i drugih pratećih turističkih sadržaja. Na mestu današnjeg parkinga planiran je banjski trg i novi prilazi kompleksu.

I ove godine građani mogu da koriste vaučere za odmor u Banji „Rusanda“, koje poklanja Republika Srbija. Gosti koji planiraju dolazak u Banju „Rusandu” mogu pozvati telefonom brojeve 023/315-04-04 i 023/315-04-14 i informisati se o mogućnosti dolaska kod nas. Želimo Vam dobro zdravlje.

Dođite i posetite nas!

Vaša Banja „Rusanda”

Tel. +381 23 315 04 02 https://www.banjarusanda.rs

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Specijalna bolnica za rehabilitaciju "Gamzigrad" Gamzigradska banja

M G

 Tel. +381 19 450-443  https://www.gamzigradskabanja.org.rs

eđunarodni poslovni i media klub “Diaspora group” više od dve decenije radi na informativnom i privrednom povezivanju i iunapređenju saradnje ljudi našeg porekla u rasejanju u više od 50 zemalja širom sveta sa Srbijom i regionom. U okviru projekta “Upakovana nostalgija”, poseban akcenat dat je na afrimaciji zdravstvenog turizma Srbije i povećanju izvoza proizvoda i usluga iz otadžbine, matice u ceo svet. Najnoviji projekat u radu saradnje sa na[om diasporom je POVEŽIMO SE - Link Up Serbia!

amzigradska banja se nalazi u istočnoj Srbiji, 220km jugoistočno od Beograda, a 11km zapadno od Zaječara. Leži na 160m nadmorske visine u meandarskoj dolini donjeg toka Crnog Timoka, na samim njegovim obalama, nedaleko od ma-

gistralnog puta Zaječar – Paraćin, kojim se ostvaruje dobra saobraćajna veza u svim pravcima.

INDIKACIONA POLJA • Neurološka oboljenja • Oboljenja srca i krvnih sudova • Reumatska oboljenja • Povrede i oboljenja lokomotornog sistema U okviru Specijalne bolnice postoji Odeljenje za terapijski i rehabilitacioni tretman koje obuhvata hidroterapiju, termoterapiju, kineziterapiju, radnu terapiju, vakuumterapiju, magnetoterapiju, i terapiju laserom.

Kontakt, kancelarija Srbija email: upakovananostalgija@yahoo.com web: diasporagroup.org, citymarketingservice.com tel. 061/6557208.

HBO - hiperbarična oksigenacija, terapija - 100%-kiseonikom pod pritiskom

73

GODINA IX BROJ 96.

DECEMBAR 2020.

75

N M K

Апстракт За пандемију ковида-19 одговоран је корона вирус, SARS-CoV-2. Колективним имунитетом, праг је изнад 60 одсто, ланац трансмисије вируса ће се прекинути. Тај имунитет се стиче на два начина: природним ширењем болести и вакцинисањем. Док се чека на проналазак вакцине, ширење заразе се обуздава епидемиолошким поступцима. Пошто пушење дувана доводи до тежег облика ковида-19, пушачи би у доба пандемије требало да мање пуше или да оставе дуван. Светска здравствена организација саопштава да је међу више од 180 кандидата за вакцину већ десет ушло у фазу три клиничких испитивања. Очекује се да ће се крајем ове, или почетком следеће године пронаћи једна или више вакцина. За стицање неопходног прага колективног имунитета у свету можда је неопходна производња близу 16 милијарди доза вакцине и да се организује успешно глобално вакцинисање. У Србији се сузбијање ковида-19 може најкасније очекивати крајем 2021. или почетком 2022. године. Увод За пандемију тешког акутног респираторног синдрома из 2019. годинe (ковид-19), одговоран је корона вирус 2 (SARS-CoV-2)*•. Нов корона вирус је сродан вирусу SARS-CoV, узрочнику SARS епидемије између 2002. и 2004. године. SARSCoV-2 је крајем 2019. године најпре изазвао епидемију ковида-19 у Кини, а у марту ове године проглашена је пандемија. Пошто поузданог лека за ковид-19 нема, остало је да се створи колективни имунитет који ће смањити учесталост ове инфективне болести, јер ће се тако спречити преношење вируса. Колективни имунитет се стиче на два начина, природним ширењем инфекције или вакцинисањем. Природно ширење инфекције новим корона вирусом је дуготрајан, а неприхватљив поступак јер би велики проценат оболелих довео до милиона умрлих становника у свету. Зато истраживачи убрзано раде на проналажењу вакцине. Данас постоји преко 180 кандидата за развој вакцине против SARS* •* SARS-CoV-2 је RNK тип вируса чију грађу, поред рибонуклеинске киселине, чине четири структурна протеина. Ангиотензин конвертирајући ензим 2 (ACE2), који се махом налази на епителијалним секреторним ћелијама бронха, рецептор је за коронавирусе (SARS-CoV и SARS-CoV-2) који изазивају акутне респираторне синдроме. Тако ови вируси улазе у ћелије организма и у њима се мултиплицирају. Хуморални имуни одговор, након неколико дана после инфекције, доводи до стварања антитела (IgM, IgA, IgG) која се везују за површинске глукопротеине вируса и спречавају инфекцију ћелија и ткива на којима се налази ACE2.

76

Колективни имунитет, развој вакцине за SARS-CoV-2 и пушење дувана у доба ковида-19 Рајко Игић E-aдреса аутора: igicrajko@gmail.com Универзитет у Бањалуци, Медицински факултет, Завод за фармакологију и клиничку фармакологију, Бањалука, Република Српска, Босна и Херцеговина Stroger Hospital of Cook County, Department of Anesthesiology and Pain Management, Chicago, Illinois, USA Медицински центар Сомбор, Србија

CoV-2 и Светска здравствена организација (СЗО) прати њихов развој. Док се чека на проналазак вакцине и планира вакцинисање већег дела глобалне популације, сузбијање ширења заразе врши се опробаним епидемиолошким поступцима, нпр. ношењем маски, честим прањем руку, поштовањем међусобне удаљености, забраном масовног окупљања, изолацијом и карантином. Поред тога, пушачима се препоручује да смање или прекину с пушењем, како би код њих болест била лакша. Наведене медицинске мере, које се углавном спроводе под државном контролом, трајаће све док се не пронађе вакцина против SARS-CoV-2 и спроведе масовно вакцинисање, тј. док се не постигне неопходан ниво колективног имунитета. На основу садашњих података о испитивању бројних кандидата за вакцину велики су изгледи да ће до проналаска вакцине доћи кроз неколико месеци. Затим ће уследити производња огромне количине вакцина и вакцинисања великог дела популације. У овом чланку најпре се укратко разматра како се стиче колективни имунитет и докле се стигло с проналажењем вакцине за SARS-CoV-2, а потом се износе подаци о пушењу дувана и ковиду-19. Колективни имунитет Колективни имунитет (енгл. herd immunity, community protection) против вирусне инфекције постиже се када у популацији постоји довољно велик проценат имуних појединаца [1,2]. У том моменту инфициране особе не шире болест јер не постоји довољан број осетљивих појединаца и ланац трансмисије се прекида. Колективни имунитет се стиче на два начина, путем природне инфекције и вакцинисањем. Висина колективног имунитета, тј. праг када се ланац трансмисије вируса прекида, изражава се односом имуних и осетљивих особа. У случају SARS-CoV-2, неопходно

је да број имуних особа буде барем 50% (1), а сигурније и већи постотак, како би се постигла довољна висина колективног имунитета. Критичан фактор за праг колективног имунитета за било које вирусно обољење је трајање имуне меморије. (2) Тако у случају малих богиња, варичеле и рубеоле, имунитет се дуготрајно одржава – било да је стечен инфекцијом или вакцинисањем. За сада постоји мало података о реинфекцији SARS-CoV-2, али се на основу сазнања о трајању заштитног имунитета код блажих сезонских инфекција другим корона вирусима – HCoV-NL63, HCoV-229E, HCoV-OC43 и HCoV-HKU1 – претпоставља да је створен имунитет за SARS-CoV-2 релативно краткотрајан [3]. Отуда је потребно да су вакцине не само ефикасне, него ће програм вакцинисања сигурно захтевати давање две дозе у одређеном размаку, а некада и ревакцинацију после неколико година. Интересантна је процена СЗО за САД. Ако би се чекало да 60% становника Америке стекне имунитет, требало би да ковид-19 преболи 198 милиона особа (умрло би 0,5% оболелих или неколико стотина хиљада људи) од 330 милиона житеља те земље. До данас је око 10% Американаца заражено и ако имунитет траје две до три године (та дужина није установљена), колективни имунитет за SARS-CoV-2 се вероватно не би постигао. Ефикасна вакцина и прописна вакцинација би помогли да се постигне колективни имунитет. Ни у Србији стварање колективног имунитета природним ширењем инфекције не би било боље; зато се чека вакцина и планира вакцинисање становништва. Кандидати за SARS-CoV-2 вакцину За раније познате корона вирусне инфекције нису произведене вакцине. За SARS-CoV, MERS-CoV (који још није искорењен), начињени су први кораци, а до прекида проналажења вакцине је дошло због дуготрајног традиционланог поступка

N M K

(обично је потребно скоро 15 година) или што је болест локализована. За корона вирусе који изазивају релативно благе болести, производња вакцине и није потребна. Међутим, за пандемију изазвану SARSCoV-2 вирусом неопходан је много бржи развој вакцине. И не само то, давање две или три дозе вакцине захтеваће да се у свету произведе близу 16 милијарди доза. При томе, може доћи до несташице шприцева, флашица у којима се допрема вакцина, а неће бити лака ни организација глобалног вакцинисања. СЗО саопштава да су међу више од 180 кандидата за развој вакцине SARS-CoV-2, већ 42 кандидата ушла у клиничка испитивања, а десет од њих су у фази три испитивања [4]. Неке вакцине се припремају убрзаном традиционалном методом (инактивиране вакцине, живе атенуиране вакцине) друге су рекомбинантне протеинске вакцине или векторске вакцине, а остале су РНК или ДНК вакцине [5]. Инактивисане вакцине се заснивају на гајењу SARS-CoV-2 у ћелијским културама, а затим следи хемијска инактивација вируса. Ту технику, између осталих, користе фирме из Кине, Индије и Казахстана (Sinovac, Bhart и Research Institute). Пошто се таква вакцина производи од целокупног вируса, имуни одговори ће се вероватно дешавати на све протеине вируса. Три кандидата из Кине, а по један из Индије и Казахстана су у фази три клиничког испитивања. Ове вакцине се дају интрамускуларно. Живе атенуисане вакцине се производе од генетски ослабљене верзије вируса који се у вакцинисаном организму не размножавају и не доводе до болести, али изазивају имуни одговор који је сличан оном код природне инфекције. Предност тих вакцина је што се могу давати интраназално па имуни одговори штите горње респираторне путеве. Сигурност ових вакцина може бити проблем услед варијација при модификацији вируса. Само три овакве вакцине се испитују у предклиничком стадијуму (Codagen у сарадњи са Serum Institute of India). У рекомбинантним протеинским вакцинама се полази од производње једног од вирусних протеина. У ту сврху се користе ћелије сисара, инсеката, квасца или биљака. Од раније постоји искуство у производњи рекомбинантне протеинске вакцине за грип, али производња главног коронавирусног глукопротеина (spike protein, клинасти протеин) је ниска што отежава производњу многобројних доза које су неопходне да би се зауставила пандемија. Ова вакцина се даје парентерално и не доводи до јачег имунитета дисајне слузнице.

Већина вакцина овог типа су у предклиничком развоју. Велика група векторских вакцина користи друге вирусе у које су уграђени гени који производе spike protein, а у њиховом геному је изостављен део којим се размножавају у in vivo условима. Већином се у ту сврху користе аденовирусни вектори, Influenza virus и Sendai virus. У Русији су развијена два типа рекомбинантног аденовируса (тип 26 тип 5) који садрже гене за SARS-CoV-2. Те вакцине су испитане у две отворене, нерандомизиване студије у које је укључено укупно 76 особа (фаза 1/2); оне су без нежељених ефеката и подстичу хуморални и целуларни имунитет, али се чека провера ефикасности у превенцији ковида-19 [6]. Модификовани вируси се дају интрамускуларно, улазе у телесне ћелије и стварају протеин на који настаје имуни одговор. Нека клиничка истраживања су у фази три (Gamaleya Research Institute), а друга су у фазама један и два. ДНК вакцине се заснивају на плазмидима ДНК које лако стварају бактерије. У плазмидима се налазе гени одговорни за стварање протеина површинске овојнице који се производи у ткивима вакцинисане особе. Предност ове технологије је што омогућава велику производњу стабилних плазмида ДНК. Четири кандидата ДНК вакцине против SARS-CoV-2 су у фазама 1/2. РНК вакцине су сличне ДНК вакцинама. Генетски материjал за антиген користи се уместо антигена, јер се антиген производи у ћелијама вакцинисане особе. Фабрике лекова Pfizer и Moderna управо су завршиле испитивања у фази три клиничких студија, а неколико фирми врши испитивања у фази 1/2. Вакцине се аплицирају парентерално и вероватно не доводе до јачег имунитета у слузници дисајних органа. Фаза три клиничког испитивања (тренутно постоји десет SARS-CoV-2 кандидата) треба да покаже да је вакцина ефикасна и сигурна на великом узорку испитаника [5, 7]. Сви ови кандидати се дају интрамускуларно и таква апликација доводи до снажне IgG продукције којом се штите доњи делови респираторног тракта. Међутим, продукција IgA доводи до заштите горњег дела респираторног тракта, попут оне код природне инфекције. У горњем делу респираторног тракта једино може да се нађе низак ниво IgG и то само када је у серуму висок титар тог имуноглобулина. Одсуство IgA указује да имунизација која производи IgG не води „стерилизацији“ горњег респираторног тракта и тако се не спречава ширење вирусне инфекције (5). Очигледну предност имају вакцине које се могу давати интраназално, попут живих атенуисаних вакцина или вирусних

вектора који се аплицирају интраназално. Нажалост, ниједна таква вакцина још није доспела у фазу клиничког испитивања. Имунитет код особа природно заражених SARS-CoV-2 се ствара и постепено опада; вероватно у оквиру дужине „нормалног” имуног одговора, али још није познато какав је имуни одговор код вакцинисаних особа. На основу истраживања кандидата за вакцину у фази два (Sinovac и Pfizer) закључено је да старије особе слабије одговарају на вакцину од млађих особа. Пошто деца обично јаче реагују на вакцину од одраслих, вероватно ће им се давати мање дозе. Приоритет за вакцинисање ће добити ризичне групе, укључујући здравствене раднике, а дистрибуција вакцина у свету ће захтевати посебну пажњу. Дошли смо до питања када ће се пронаћи добра вакцина и када ће се вакцинисати довољан број популације да се постигне праг за прекид ланца новог корона вируса, тј. када ћемо код нас сузбити ковид-19. Очекује се да ће се крајем ове или почетком следеће године пронаћи једна или више вакцина за нов корона вирус. Затим је нужно обезбедити огромну производњу вакцине и масовно вакцинисање. За стицање неопходног прага колективног имунитета у свету, неопходна је производња близу 16 милијарди доза вакцине и успешно глобално вакцинисање. У Србији се елиминација ковида-19 може најкасније очекивати крајем 2021. или почетком 2022. године. Међутим, да ковид-19 нестане, требало би да се вирус у свету искорени. То није лак задатак јер је ерадикација било које заразне болести изузетно тежак посао. Једино се до данас остварила ерадикација великих богиња (званично 1980. године) и говеђе куге. Покушава се ерадицирати полиомијелитис, маларија, трахом и речно слепило. Гобалне ерадикације болести су енорман успех човечанства. Пушење дувана и ковид-19 Научна дебата о утицају пушења на SARS-CoV-2 отпочела је након налаза да би пушење могло бити заштитник ковида-19 јер је нађено да је међу оболелим који су смештени у болнице било мање пушача од непушача [8]. Међутим, на основу бројних истраживања која су спроведена у Кини, Кореји и САД показано је да пушење дувана доводи до тежег облика ковида-19 [9]. Зато су уследиле препоруке да се у доба пандемије смањи пушење и да се појача утицај на пушаче да прекину с пушењем [10, 11]. Да би се то остварило, неопходно је да стручни тимови, лекари и целокупно медицинско особље, износе у јавност да пушење дувана може погоршати ковид-19. Тако ће се превентивно ути77

N M K

цати на особе које не пуше, а на пушаче да заувек оставе пушење. Недавно спроведено истраживање у Ирану, епицентру ковида-19 на Средњем Истоку и земљи с високом преваленцијом пушача, установило је да је преко 50 одсто пушача који су престали да пуше то урадили због ковида-19 и да планирају да буду непушачи када у тој земљи прође епидемија [12]. Познато је да пушење дувана оштећује имуни систем и плућна ткива. Зато су хронични пушачи осетљивији на респираторне и друге инфекције. Тако пушачи имају двоструко већу шансу да оболе од грипа. Уз то, симптоми грипа су тежи код тешких пушача него код непушача. Пушење дувана је најважанији фактор ризика за појаву карцинома плућа и хроничну опструктивну плућну болест (COPD, енгл. chronic obstructive pulmonary disease). Епидемија коронавирусног обољења из 2012. године (MERS-CoV) изазвала је већи морталитет код пушача него непушча [13]. Поред утицаја пушења дувана на ширење и тежину ковида-19, вреди истаћи да дувански дим стимулише јетрене ензиме, цитохром P450 (CYP1A2 и CYP2B6 [14]. То су ензими који метаболишу различите лекове, нпр. хлорокин, хидрохлорокин, амитриптилин, клозапин, халоперидол, имипрамин, оланзепин, ондасетрон, пропранолол, теофилин, варфарин и кофеин. Зато се код пушача (највише код оних који пуше седам и више цигарета дневно) смањује ниво лека у крви, па им се дају веће дозе лека да се постигне задовољавајући ефекат. Међутим, када пушач лежи у болници у којој је забрањено пушење, он нагло постаје непушач и ако настави с узимањем раније веће дозе одговарајућег лека, код њега за око недељу дана ниво CYP1A2 опадне и активност одговара оној код непушача. Раније повећана доза (за око 50%) сада је превисока што може да доведе до нежељеног ефекта лека. Пошто CYP1A2 убрзава метаболизам кофеина, пушачима је неопходно четири пута више кофеина у односу на непушаче да им ниво кофеина у плазми буде подједнак. Пушење доводи до индукције CYP2B6 ензима, а његови супстрати су бупропион, клопидогрел, ефавиренз и невирапин. Фармакокинетске интеракције лекова и пушења, изазивају хемијски састојци у диму цигарете (има их више од стотине), а фармакодинамске интеракције настају услед никотина. Тако никотин, услед активирања централног нервног система, смањује седацију код пушача који узимају бензодијазепине. Уколико болесник нагло прекине с пушењем, а узима бензодијазепине, постоји ризик од појаве депресије. У доба изолације и физичког удаљавања због новог корона вируса, многи пушачи пу78

Medicinski fakultet, Banjaluka, oktobar 2020.

U laboratoriji za mikrobiologiju Centra za biomedicinska istraživanja Medicinskog fakulteta Banjaluka vrši se serološko testiranje - analiza antitijela na virus korona od uzetih krvnih uzoraka prikupljenih iz Doma zdravlja Banjaluka.

Porodični ljekari nasumično biraju lica za testiranje. Nakon telefonskog poziva, pristanak na testiranje je dobrovoljan za lica koja žele da znaju da li imaju antitijela na virus korona.

ше већи број цигарета, а неки бивши пушачи поново пропуше. Зато кризни штабови, остали тимови који воде борбу против пандемије ковида-19 и целокупно медицинско особље треба да интензивном интервенцијом мотивишу пушаче да заувек престану да пуше. Да се олакша одвикавање од пушења и умањи жеља бившег пушача да поново пуши, особа може привремено користити фармацеутске приправке никотина, бупропион (Zyban) и варениклин (Chantix) који смањују никотинску зависност и помажу код апстиненцијалне кризе. Политика (2. децембар, ог,) на насловној страни објављује: “Само петина грађана жели да се вакцинише”. Слични резултати анкета су добијени и у другим земљама, укључујући САД. Ако би се равнали према тим жељама, колективни имунитет би се стекао можда кроз 5-6 година, милиони житеља би у свету тешко оболели – уз неприхватљив проценат смртности. Према мом предвиђању тај проблем ће се вероватно решити на следећи начин. Предузећа, старачки домови, установе, универзитети, банке, продавнице и друге групације ће поставити услове запосленим, штићеницима, студентима и другим да могу радити, похађати школу, боравити у дому и сл. једино ако имају потврду и одговарајуће налазе да су прележали ковид 19 или да су вакцинисани. Ко неће да обавља одговарајући посао, студира или лежи у старачком дому, не мора да се вакцинише. Пошто ће примање вакцине (посебно прва вакцина, а не ревакцинација након 21 дан) изазвати реакцију (знак да је поступак имунизације успешан) код неких вакцинисаних особа и многи медицински радници можда неће долазити на посао дан-два, мора се начинити распоред по групама. Тако ће се избећи истовремен

Prvi segment ovog testiranja je provjera koliko se antitijela na virus korona zadržavaju kod onih koji nisu imali simptome, a možda su bili pod uticajem virusa. Drugi dio ispitivanja odnosiće se na praćenje antitijela kod osoba koje su preležale kovid -19.

- Cilj je da vidimo da li su neke osobe došle u kontakt sa virusom, a da to nisu ni znale i da li imaju antitijela - rekao je dekan Medicinskog fakulteta u Banjaluci Ranko Škrbić, naglasivši je da su ovi podaci jako važni za Republiku Srpsku.

Prof. Škrbić je istakao da je ovo projekat Medicinskog fakulteta u Foči i Medicinskog fakulteta u Banjaluci, uz saradnju sa Institutom za javno zdravstvo Republike Srpske te podršku i koordinaciju Svjetske zdravstvene organizacije (SZO).

Možemo reći da imamo i prve rezultate, koji su nekada očekivani, a nekada ne i koji pokazuju da su neka lica imala kontakte, međutim, ne znaju da su bila zaražena. Svakako, lica bez simptoma su najinteresantnija za ispitivanje”, rekao je Škrbić.

изостанак више особа (које имају бурнију реакцију, температура и/или локални бол) у истој групи радника. Литература

1. Development and licensure of vaccines to prevent COVID-19. https://www.fda.gov/media/139638/download (FDA, 2020).

2. Omer SB, Yildirim I, Forman HP. Herd immunity and implications for SARS-CoV-2 control. JAMA Published online October 19, 2020. doi:10.1001/jama.2020.20892 3. Edridge, A.W.D., Kaczorowska, J., Hoste, A.C.R. et al. Seasonal coronavirus protective immunity is shortlasting. Nat Med Sep 14, 2020. https://doi.org/10.1038/ s41591-020-1083-1.

4. Draft landscape of COVID-19 candidate vaccines.

Available from: https://www.who.int/publication+m+itern+draft-landscape-of-covid-19-candidatevaccines.

5. Kramer F. SARS-CoV-vaccines in development. Nature 2020; 586(7830):516‒27.doi: 10.1038/s41586020-2798-3.

6. Logunov DY, Dolzhikova I, Zubkova O, et al. Safety and immunogenicity of an rAd26 and rAd5 vectorbased heterologous prime-boost COVID-19 vaccine in two formulations: two open, non-randomised phase 1/2 studies from Russia. Lancet 2020; 396:887‒97.

7. Poland GA, Osyannikova GI, Keennedy RB. SARSCoV immunity: Review and applications to phase 3 vaccine candidates. Lancet 2020; Oct 13. doi: 10.1016/ S0140-6736(20)32137-1.

8. Forsalinos K, Barbouni A, Niaura R. Systematic review of the prevalence of current smoking among hospitalized COVID-19 patients in China: could nicotine be a therapeutic option? Reply. Intern Emerg Med 2020: 1-2. doi: 10.1007/s11739-020-02457-2.

9. Patanavanich R, Glantz SA. Smoking is associated with COVID-19 progression: a meta-analysis. Nicotine Tob Res 2020; 22:1653‒6. doi: 10.1093/ntr/ntaa082.

10. WHO. Smoking and COVID-19. Scientific Brief, 2020. Available from: https://www.who.int/newsroom/commentaries/detail/smoking-and-covid-19 11. Igić R. Smoking and COVID-19. Vojnosanit Pregl 2020; 77:461‒2.

12. Kalan ME, Ghobadi H, Taleb ZB, et al. COVID-19 and beliefs about tobacco use: an online cross-sectional study in Iran. Environ Sci Pollut Res 2020 Oct 7: 1‒9. https://www.doi.org/10.1007/s11356-020-11038-x.

13. Park JE, Jung S, Kim A. MERS transmission and risk factors: a systematic review. BMC Public Health 2018; 18:574. doi: 10.1186/s12889-018-5484-8.

14. Игић Р. Основи геријатрије. Бањалука, Медицински факултет, 2020.

N M K

Akademik Vladan Đorđević (1844 - 1930) (Sećanje u SANU povodom 90 godina od smrti zaslužnog člana) Vladimir Kanjuh

Sl. 1. Vladan Đorđević kao sanitetski oficir

S

ANU je 2020. godinu posvetila svom članu akademiku Vladanu Đorđeviću (V.Đ.) jer je bio najznačajniji lekar – akademik u poslednjoj trećini 19. i prvoj trećini 20. veka. Uz njega je Laza K. Lazarević1-5, takođe član Akademije, znameniti pripovedač, lekar – naučnik, koji je opisao „Lazarevićev znak kod išijasa“ i bio prvi gerontolog u svetu.

U vreme delovanja V.Đ. zdravstvena situacija u Srbiji je bila vrlo teška. Na selu je živelo 95% stanovništva, baveći se ratarstvom i stočarstvom, u nehigijenskim uslovima života. Životni vek je bio kratak a naročito dece (posebno novorođenčadi i odojčadi). Harale su uobičajene zarazne bolesti, venerične bolesti, parazitarne, tuberkuloza, kolera, a pretila je i kuga iz Rusije i Turske kao i velike boginje iz Turske. Bilo je malo lekara (najčešće stranaca) a medicinska praksa i nauka relativno slaba.

V.Đ. (Sl.1)6-9,12-17 je bio kompleksna, svestrano obdarena i talentovana ličnost, poliglota, velike radne energije, pošten i pravdoljubiv, poreklom Cincarin, a veći srpski patriota od mnogih Srba. Prvi srpski školovani hirurg (u Beču). Bio je u prvom Glavnom odboru Ujedinjene omladine srpske u Beču.

Uz Aćima Medovića10, koji je napisao prvi srpski medicinski naučni rad „O golubačkoj mušici“, V.Đ. je prvi srpski autor medicinsko-hirurških radova. Osnovao je, drugu u Evropi, Katedru vojne higijene (prvu je osnovao dr Park u Engleskoj).

Začudo, ne pominje se da je V.Đ. bio nenadmašen među srpskim lekarima po tome

što je brižljivo beležio i publikovao o svemu što je radio, ostavivši pisane materijale o svom životu i radu.

Veoma je zaslužan za srpski civilni i vojni sanitet (bio je u njegovom rukovodstvu kao i načelnik Sanitetskog odeljenja Ministarstva unutrašnjih dela). Zadužio je Srbiju značajnim novim zdravstvenim zakonodavstvom.

Osnovao je Srpsko lekarsko društvo (SLD) 1872. i njegov časopis „Srpski arhiv za celokupno lekarstvo“ 1874. (urednik V.Đ.). Prvo rukovodstvo SLD-a činili su: dr Aćim Medović, predsednik i V.Đ, sekretar (kasnije potpredsednik i predsednik). Bilo je još 12 prvih članova SLD-a, mahom stranci i jedan zubni lekar.

1884. kada je Beograd imao oko 40.000 stanovnika i 4420 kuća. Pored ostalog, premestio je Gradsko groblje sa Tašmajdana na današnje mesto (Novo groblje – Vladanovac). Zbog toga je kritikovan jer se Beograđanima činilo „da je to preko sveta“.

Ranije, širenje Beograda je bilo besplatno – trebalo je samo ograditi željenu parcelu – ali su Beograđani bili nezadovoljni „jer je ograda skupa“.

Bio je iskusan diplomata, poslanik Kraljevine Srbije u Atini i Carigradu, ministar i predsednik Vlade. Istoričar i književnik, uključujući i pisac svojih memoara („Uspomene“).

Postao je redovni član celokupne Srpske kraljevske akademije 1889.

Sl. 2. Akademici: Radoje Čolović, glavni organizator Proslave u SANU 2020. – 2021. i autor najvećeg broja radova o V.Đ.; Vladimir Kanjuh, organizator, predavač i koautor u dva rada o V.Đ. na Proslavi; Vladimir S.Kostić, predsednik SANU, odluka da SANU 2020. godinu posveti V.Đ. i izdavač publikacija Proslave o njemu.

Danas je predsednik SLD-a akademik Radoje Čolović (Sl.2), koje odlično radi bez ikakvih državnih subvencija. Glavni i odgovorni urednik „Srpskog arhiva za celokupno lekarstvo“ je danas prof. dr Gordana Teofilovski Parapid. Časopis redovno izlazi na engleskom jeziku.

V.Đ. je osnovao i časopise „Narodno zdravlje“ 1881. i „Otadžbina“ 1875. (mesečni časopis za književnost, nauku i društveni život, uređivao ga je 25 godina).

Takođe, osnovao je Srpsko društvo Crvenog krsta 1876. i Prvo beogradsko društvo za gimnastiku i borenje 1881.18.

Bio je predsednik Beogradske opštine

Bio je lični lekar kneza (1873) i zatim kralja Milana Obrenovića iako mu je rekao da je republikanac! Navodno, ađutant se tada mašio za sablju, ali kralju Milanu to nije smetalo. Njegov bečki učitelj hirurg Theodor Billroth je rekao: „Mom odličnom učeniku V.Đ. je zarđao hirurški skalpel“. V.Đ. je od medicinskog rada ostala još samo njegova privatna praksa ali, po rođenju Kraljevića Aleksandra, sugerisano mu je da je napusti „kako se ne bi unela neka zaraza u dvor“.

Vremenom, postao je prijatelj kralja Milana, kome je bio životni učitelj („Veličanstvo, morate biti obrazovaniji na mestu na kome se nalazite“) i veran do smrti.

79

N M K

Kraljica Natalija nije volela V.Đ. jer je smatrala (ili su joj to zlobnici sugerisali) da gleda kroz prste na „nestašluke“ kralja Milana tokom njihovih putovanja po Srbiji i Evropi. Ukaz o unapređenju V.Đ. u pukovnika je besno pocepala i rekla suprugu – kralju Milanu: „Unapredi ga odmah u generala da se to završi“.

Sin kralja Milana - Aleksandar i V.Đ. su prekinuli saradnju zato što V.Đ. nije bio saglasan sa njegovim brakom sa Dragom Mašin („Dragijada“: „Ne Srbija preča od svega već žena preča od Srbije“).

Pod Karađorđevićima se reaktivirao, ali su mu namestili optužbu da je u knjizi „Kraj jedne dinastije“ izdao državne tajne. Zbog toga je V.Đ. bio osuđen na šest meseci zatvora koji je izdržao i, kao o svemu drugom, napisao knjigu „Ministar u apsu“. Bio je prepušten političkom zaboravu kao i drugi Obrenovići.

Oženio se 1871. Paolinom Bitner, Austrijankom, koja je pred venčanje prešla u pravoslavnu veru. V.Đ. je učinio isto što i Vuk Stefanović Karadžić, vojvoda Mišić i, za malo Laza K. Lazarević, čija je pripovetka „Švabica“ štampana tek posthumno. Svi citirani su se, dakle, oženili Nemicama ili Austrijankama u vreme kada su boravili u njihovim zemljama. Par je imao jedanaestoro dece. Sin Milan je na kraju I svetskog rata 1918. ušao sa srpskom vojskom u Dubrovnik (prvi put posle Dušanovih oklopnika), bio njegov upravnik Grada, ali ubrzo umro od španskog gripa, koji je pokosio više ljudi nego I svetski rat.

Učešće V.Đ. u ratovima. Učestvovao je u Francusko-pruskom ratu 1870-1871. (u kome su Prusi pobedili) kao lekar u transportu i lečenju nemačkih ranjenika, izučavajući prusku medicinsku ratnu doktrinu, koju je kasnije preneo u srpski vojni sanitet.

Takođe, u I srpsko-turskom ratu (18761877) i II (1877-1878), radeći u Vojnom sanitetu i u odgovarajućim bolnicama za ranjenike i bolesne.

Zatim, u nepotrebnom i nesrećnom ratu kralja Milana protiv Bugarske 1885-1886.

Srpska vojska je potučena na Slivnici i Bugari su taj svoj uspeh uzeli kao „Dan bugarske armije“. V.Đ. je bio načelnik Saniteta Vrhovne komande.

U II balkanskom ratu, koji su izazvali Bugari jer nisu dobili Makedoniju, Srbi su ih pobedili na Bregalnici, najviše zahvaljujući srpskoj konjici, koju je predvodio knez Arsen, brat kralja Petra I Karađorđevića („za Slivnicu Bregalnicu, za Kosovo Kumanovo“).

Posle II balkanskog rata, V.Đ. je oštro pisao protiv Austrije, koja je stvorila državu Albaniju i, sa drugim velikim silama, naterala srpsku vojsku da napusti osvojene teritorije današnjeg albanskog severnog primor80

Sl. 3. Prof. dr Theodor Billroth, hirurg, učitelj V.Đ.

Sl. 4. Akademik Carl von Rokitansky, patolog, učitelj V.Đ..

ja, kao što su i Crnogorci morali da napuste osvojeni Skadar. Austriju je kritikovao i pre toga 1908. zbog njene aneksije Bosne i Hercegovine („najsrpskijih zemalja“).

U I svetskom ratu 1914. - 1918. bio je interniran u Austriju. Posle ovog rata nadao se da će se južnoslovenski narodi ujediniti i stvoriti prosperitetnu državu, kao što je to bio slučaj sa Nemačkom posle ujedinjenja njenih državica.

U svom radu V.Đ. se rukovodio sledećim: 1. Laboremus (Radimo)19; 2. Stav njegovog učitelja hirurga Billroth-a: „Ne treba samo operisati, već sve treba raditi precizno i pedantno kao Nemci“ i 3. Frenklinov stav: „Public health is public wealth“ („Narodno zdravlje je narodno bogatsvo“).

U politici V.Đ. je smatrao da „Državu treba da vodi elita, a ne nepismeni seljaci u Skupštini i političke partije u međusobnom sukobu, netrpeljivosti i pristrasnosti.

Državom se upravlja odozgo a ne odozdo“.

Njegovi ostrašćeni stranački protivnici su njegovu vladavinu označili kao „Vladanovštinu“ i bili srećni kada su je oborili.

U Beču, na Medicinskom fakultetu, imao je izvanredne učitelje. Najznačajniji je bio čuveni hirurg Theodor Billroth (1829-1894) (Sl. 3). Interesantno je da je ovaj veliki hirurg smatrao da „Hirurg koji se drzne da operiše srce, izvršiće prostituciju hirurške

veštine“, tj. nije mogao naslutiti budući spektakularni uspeh kardiohirurgije, koja čak presađuje srce20,21.

Drugi je bio akademik Carl von Rokitansky (1804-1878) (Sl. 4) patolog, predsednik Austrijske akademije nauka i tvorac humoralnog pravca u patologijij. V.Đ. je i sam vršio obdukcije da bi otkrio glavno oboljenje i uzrok smrti bivših bolesnika i prikazao doktorima patološke lezije. Lično je obdukovao i Milivoja Petrovića – Blaznavca, jednog od namesnika maloletnog kneza Milana, koji se ugušio od angine ludovici jer je lekar nije prosekao pošto nije imao instrumente.

Kada mu je Strežnjevski ponudio Katedru hirurgije na nekom ruskom univerzitetu, V.Đ. je odgovorio: ’’Vi ste Rusi tako bogati ljudima za svaku struku da vam ja ne trebam, a svojoj odadžbini, koja me je od svoje sirotinje školovala, ja ću trebati’’.

Savet Medicinskog fakulteta u Beogradu izabrao je V.Đ. 1926. za svog prvog počasnog doktora medicinskih nauka Univerziteta u Beogradu. Promoter je bio patolog i onkolog prof. dr Đorđe Joannović (Sl. 5)2224 , dopisni član Srpske kraljevske akademije, osnivač Instituta za patologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu (koji nosi njegovo ime) i svetski pionir učenja o autoagresiji u medicini. V.Đ. se zahvalio rečima: „Vaše odlikovanje gospodo, posle orkanski burnog života, posle gromova nepravde i poplave gorčina, to su poslednji zraci Sunca koji obasjavaju pozno veče mog života. U običnom ljudskom životu malo je srećnih koji doživeše to Sunce na zahodu“.

Nažalost, mi Srbi odajemo priznanje svojim velikanima ne samo tek posle smrti, već pošto proteknu mnoge godine od njihove smrti (u slučaju V.Đ. - 90 godina).Takođe, nažalost, veliki bronzani spomenik V.Đ. u parku bivše Vojne bolnice (današnjeg Kliničkog centra Srbije) je ukraden 2004! Nestao je bez traga. Pretopljen? Zamenila ga je bista V.Đ. 2005. (Sl. 6,7). Takođe, odlikova-

Sl. 5. Beograd, Rektorat, 15.novembar 1926. Sleva nadesno: Miloš Bogdanović, Rihard Burijan, Vladan Đorđević, rektor Pavle Popović, Đorđe Joannović, Milan Jovanović Batut, Milivoje Kostić i Matija Ambrožić.

N M K

Sl. 6. Na grobu Vladana Đorđevića 2005., povodom 75 godina od smrti. Sleva nadesno: B.Pavlović, Lj.Vučković Dekić, ?, S.Žižić Borjanović, R.Jovanović, R.Čolović, V.Stanić, predsednik SLD, V.Kanjuh, T.Milosavljević, ministar zdravlja R.Srbije, ? N.Stanković,?, D.Micić, Z.Petrović i S.Kanjuh

nja V.Đ. u Muzeju srpske medicine SLD-a su ukradena! No comment!

V.Đ. je umro u 87. godini života u jednom pansionu u Badenu, blizu Beča, sam, slabije je čuo i video, bolestan i siromašan (a u vreme poslova u državnim vrhovnim ustanovama – milioni su prolazili kroz njegove ruke) a sada: „Za moje medalje ne mogu ništa kupiti“.

SANU će, pored tekuće izložbe u njenoj Galeriji „Vladan Đorđević – portret neumornog stvaraoca“ dr Jelene Jovanović Simić, održati i Naučni skup „Vladan Đorđević povodom 176 godina od rođenja“ sa velikim brojem referata, koji će biti štampani u posebnom Zborniku radova. U Organizacionom odboru Skupa i Uredništvu Zbornika su: V. Kanjuh, R. Čolović, M. Radojević, J. Delić i V. Batina kao sekretarica (Skup je odložen za 2021. zbog pandemije COVID-19).

Zatim, štampana je Monografija „Vladan Đorđević život, delo, vreme“ na srpskom i engleskom jeziku (urednik R. Čolović), štampaće prvi put i njegove „Uspomene“.

Literatura 1. Kanjuh V., Pavlović B., Nova bibliografija stručno-naučnih medicinskih radova dr Laze K. Lazarevića (Pregled 78 radova). Glas SANU, Odelj. med. nauka, 2002; CCCXCI, knj 46 : 37 – 51.

2. Kostić S.V., Kanjuh V., Laza K. Lazarević (1851 – 1891). Pioneers in Neurology. J Neurol 2002 ; 249 (7) : 944 – 5.

3. Kanjuh V., Pavlović B., Laza K. Lazarević (1851– 1891). SANU. Biografije i bibliografije. Odbor za proučavanje života i rada naučnika u Srbiji i naučnika srpskog porekla. Knjiga 4. Život i delo srpskih naučnika. Ured M. Sarić. Beograd, 1998, str. 1–32.

Reprinted English abstr + photo of LKL in Special Edition SASA.Editors: VD Đorđević, D Vitorović, D Marinković. Belgrade, 2006; pp 149–5.

4. Kanjuh V.Neprekidno veliko interesovanje javnosti za dr Lazu K.Lazarevića, književnika, lekaranaučnika i humanistu. Zašto? Laza K.Lazarević – život i delo. Zbornik radova Naučnog skupa u SANU 2.nov.2011. (Ured. R.Čolović i B.Dimitrijević).

Beograd, SLD, 2012; str.9-19.

5. Stojanović M. Grčka beseda Vladana Đorđevića posvećena Lazi Lazareviću. Meridijani, Beograd (Zavod za međunarodnu naučnu, prosvetnu, kulturnu i tehničku saradnju R. Srbije) 1993; 4-6: 100-3.

6. Чоловић Р. Akad. dr Vladan Đorđević. U njegovoj knj. ’’Hronika hirurgije u Srbiji’’. Prosveta, Beograd, 2002; 553 – 6.

7. Чоловић Р. Академик др Владан Ђ.Ђорђевић (1844 – 1930).У књ. Р.Чоловића ‹›Истакнути

Sl. 7. Otkrivanje biste Vladana Đorđevića 7.okt. 2005. u parku KCS. Sleva nadesno: V.Stanić, predsednik SLD, D.Lalošević, S.Kanjuh, Z.Petrović, T.Milosavljević, ministar zdravlja R.Srbije, V.Jokanović, autor biste, V.Kanjuh, ?, M.Jevtić, V.Đukić, direktor KCS.

српски лекари и професори››.Књ.1. Изд. Мед. фак. Унив. у Бгд. 2010.

8. Суботић В.М. Доктор Владан Ђорђевић. Педесетогодишњица књижевног рада. 1860.

– 25.фебруар – 1910. Репринт издање САНУ са допунама академика Радоја Чоловића и проф. др Душана Иванића. СЛД, Београд 2016.

9. Рајић С. Владан Ђорђевић: биографија поузданог Обреновићевца.Београд Завод за уџбенике, 2007.

10. Кањух В. Живот, рад и дело др Аћима Медовића. Промоција књиге Др Аћим Медовић (1815 – 1893). Живот и дело. Зборник радова Научног скупа поводом 200 година од рођења (Уређивачки одбор: Радоје Чоловић, Владимир Кањух, Брана Димитријевић, Снежана Вељковић, Јелена Јовановић Симић). Београд, САНУ и Српско лекарско друштво, 2015. Трибина Библиотеке САНУ, Београд, 2016; ИВ (4):261 – 76.

11. Јоанновић Ђ. О животу и раду др Владана Ђорђевића. Срп Арх Целок Лек 1931; 2: 155– 63.

12. Чоловић Р, Кањух В. Академик Владан Ђорђевић: живот, дело, време (1844 – 1930), стр. 13 – 54. Две књиге - монографије САНУ, тј. на српском и енглеском језику. Уредник Радоје Чоловић. Београд, 2020.

13. Чоловић Р, Кањух В.Владан Ђорђевић и Српско лекарско друштво. Зборник радова Скупа у САНУ о Владану Ђорђевићу. Београд, САНУ, 2020. (У штампи).

14. Кањух В. Одржанa 3 рефератa i 1одложен за 2021. о Владану Ђорђевићу14-17: 15. Кањух В. Академик Владан Ђорђевић као лекар и спона између Србије и Грчке (Поводом 150.годишњице рођења). II скуп Одељ.мед.наука САНУ. Београд, 27.април 1994.

16. Кањух В, Петровић З. Владан Ђорђевић – лекар, академик и медицинско – друштвени радник. Научни скуп САНУ, Акад. мед. наука СЛД и СЛД посвећен ‹›Значајним јубилејима српске медицине››. Београд, САНУ, 7.октобар 2004.

17. Кањух В. Академик Владан Ђорђевић (1844 – 1930) – живот и дело. Научни скуп: Живот и дело академика Владана Ђорђевића. Поводом 75 година од смрти Владана Ђорђевића оснивача Српског лекарског друштва. САНУ (Одељ.мед. наука) и СЛД. Београд, САНУ, 24.октобар 2005.

18. Кањух В, Чоловић Р. Владан Ђорђевић. Животни пут и дело. Припремљен за Скуп у САНУ посвећен Владану Ђорђевићу 3.децембар 2020. (одложен за 2021. због пандемије COVID -19).

19. Gavrilović D, Kasum G, Mijatović S. The contribution of Serbian doctors to the development of physical exercise in the Kingdom of Serbia. Vojnosanit Pregl 2014; 71 (9): 889 – 94. (Contribution of Dr. Vladan Đorđević to sports. pp 889 – 11).

20. Игњатовић М. Laboremus! 1. део: Изглед. Срп Арх Целок Лек 2017;145 (1-2): 6 - 8.

21. Kanjuh V, Lončar Z. Pledoaje za revitalizaciju kliničkih obdukcija. Prvi deo: Opšti pregled. Medici.com (Banja Luka, RS) 2019; XVI (96): 78-83.

22. Kanjuh V, Kanjuh S. Pionirski period svetske kardio-vaskularne hirurgije sagledan kroz njene legende: Blalock, Lillehei, Kirklin, DeBakey, Cooley, Shumway, Barnard, Favaloro. Balneoclimatologia 2017; 41 (1): 17 – 47.

23. Kanjuh V. Đorđe Joannović – First Serbian oncologist-scientist (On the occasion of the 75 anniversary of his tragic death). Arch Oncol (Sremska Kamenica) 2008; 16 (1-2):18-21.

24. Kanjuh V, Radojević Škodrić S. Prof.dr Đorđe Joannović, dopisni član SKA, osnivač i prvi upravnik Instituta za patologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, prvi srpski onkolog – naučnik i jedan od svetskih pionira učenja o autoagresiji u medicini. Medici.com (Banja Luka, RS) 2018; XV (85): 80 – 4.

25. Јоанновић Ђ. Почасни докторат д-ра Владана Ђорђевића.Срп Арх Целок Лек 1927; 211 – 3.

81

N

N M K

Prikaz i promocija Naučne monografije: Sl. 1. Korice Naučne monografije V. Lačković i saradnika

aučna monografija je štampana na 690 stranica (Sl. 1).

Recenzenti su akademik Crnogorske akademije nauka i umjetnosti (CANU) Goran Nikolić, kardiolog i prof. dr Vasa Antunović, vanredni član CANU, neurohirurg i savetnik direktora Kliničkog centra Crne Gore

Sl. 2. Prof. dr Vesna Lačković, histolog, citolog i embriolog Prof. dr Vesna Lačković, mr sc. i dr sc.

(V.L.) (Sl. 2) je rođena u Podgorici. Diplomirala na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1972.

Magistarski rad „Postnatalno razviće jukstaglomerularnog aparata bubrega i zone glomeruloze nadbubrega“ odbranila 1979. a doktorsku disertaciju „Regionalne citološke specifičnosti vaskularnog endotela crvene pulpe slezine i miometrijuma uterusa“ 1983. na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Specijalista medicinske citologije od 1993. Redovni profesor histologije i embriologije Medicinskog fakulteta u Beogradu (u penziji). Bila direktor Instituta za histologiju i embriologiju „Aleksandar Đ. Kostić” (19952000) i šef Katedre za specijalističku nastavu u dva mandata (1989-1995. i 2004-2013). Redovni član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva (SLD), potpredsednik SLD (2009-2013). Dobitnica nagrade za nauku (medicina) grada Beograda 2005. Objavila preko 360 naučnih radova (60 in extenso u časopisima sa Journal Citation Reports (JCR) liste. Citirani su 411 puta. Bila rukovodilac u šest sukcesivnih naučnoistaživačkih projekata, finansiranih od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Najveći broj istraživanja odnosio se na histologiju, embriologiju, patologiju srca i krvnih sudova i nasledne bolesti malih krvnih sudova mozga.

Autor i koautor velikog broja univerzitetskih udžbenika i atlasa za redovnu i poslediplomsku nastavu. Radila i na Stomatološkom fakultetu u Beogradu i Medicinskom fakultetu u Kragujevcu. Bila koordinator nastave i predavač histologije i embriologije na Medicinskom fakultetu u Podgorici 2000 - 2014. i rukovodilac tri naučna projekta finansirana od Ministarstva za nauku Crne Gore. Član Odbora za kardiovaskularnu patologiju SANU i Istraživačkog tima akademika V. Kanjuha u SANU na naučnom projektu „Patološka morfologija i morfološko-kliničke korelacije u kardiovaskularnim bolestima (uključujući i istorijske aspekte)“.

82

grafije su akademik SANU Vladimir Kanjuh, kardiovaskularni patolog i koautor osam poglavlja i prof. dr Vera Todorović, histolog i embriolog i koautor 14 poglavlja (Sl. 3). Urednik izdanja u CANU je akademik Goran Nikolić. Izdavači su CANU i KCCG u Podgorici. Monografija je štampana u okviru „Posebnih izdanja“ (monografije i studije) CANU, knjiga 158, Odjeljenje prirodnih nauka, knjiga 50, u Podgorici 2020.

Naučna monografija je rezultat dugogodišnjeg stručnog, pedagoškoedukativnog i naučnog rada i velikog iskustva V.L. i njenih 50 koautora.

Njihovi vlastiti naučni radovi, štampani u zemlji i inostranstvu, pored velikog broja inostranih, su utkani u ovu monografiju. Takođe, i rezultati naučnih projekata u Srbiji i Crnoj Gori. Autori odlično poznaju stručnu

Vesna Lačković i saradnici

Histologija i embriologija kardiovaskularnog i limfnog vaskularnog sistema – klinički značaj Podgorica, 2020.

Sl. 3. Urednici Naučne monografije: Akademik Vladimir Kanjuh i prof. dr Vera Todorović

(KCCG) u Podgorici. Inicijator, organizator i glavni autor prof. dr Vesna Lačković imala je 50 saradnika (histologa, embriologa, kardiopatologa, kardiologa, i dr.). Monografija sadrži 275 fotografija i shema, referenci 4851 (!). Štampana je u tiražu od 200 primeraka – što je nedovoljno jer su potrebe samo relevantnih naučnih institucija daleko veće. Urednici Mono-

i naučnu problematiku medicinskih disciplina histologije i embriologije čoveka i posebno njegovog kardiovaskularnog i limfnog sistema – sve u korelaciji sa relevantnom klinikom.

Primenjene su moderne histološke tehnike: histohemija, imuno-histohemija, elektronska mikroskopija (posle 30-godišnjeg rada V.L. u ovoj oblasti) i konfokalna mikroskopija.

Naučna monografija se sastoji iz dva dela: (1) Histologija i embriologija kardiovaskularnog i limfnog vaskularnog sistema (uključujući i njihov klinički značaj) i (2) Razvoj kardiovaskularnog sistema i kongenitalne anomalije.

U prvom delu Monografije detaljno je opisana histološka struktura srca, aorte, arterija, arteriola, kapilara, venula i vena, kao i svi elementi lim-

N M K

programirana ćelijska smrt kod mnogoćelijskih organizama. Ćelija ima ugrađeni kaspazni sistem enzima, koji stupa u dejstvo kada dobije „molekul smrti“ i onda „isecka“ (razgradi) svoje jedro, DNK i celu ćeliju, tj. „izvrši samoubistvo“. Jedro i ćelija se smanjuju (skupljaju, skvrčavaju), plazmina membrana se prekida i obmotava ćelijske organele razdvajajući ih – tako da se ćelija dezintegriše, a njeni fragmenti (apoptotična telašca) bivaju fagocitovana od fagocitnih ćelija. Ćelija nestane kao nepotrebna, bez zapaljenja i ožiljaka. Sydney Brenner, H. Robert Horovitz i John E. Suston su dobili Nobelovu nagradu 2002. za otkriće gena koji kontroliše apoptozu.

Proces autofagije se sastoji u tome što ćelija sekvestrira (izdvoji) nepovratno oštećeni neki svoj deo, tj. ukloni ga (vezujući ga za svoje lizozome, koji ga razgrađuju) i korisno reciklira njegove sastavne hemijske materije. Autofagiju je otkrio japanSl. 4. (Sl. 8, str. 36, Sl. 14, str. 53, Sl. 15, str. 57, i Sl. 3, str. 99) ski naučnik Yoshinori Ohsumi i za to Slika 8. Ultrastrukturna organizacija kardiomiocita (TEM, x 34.000). 1. nukleus, 2. miofibrili, 3. mitohondrije, 4. T-tubul. Slika 14. Purkinjeova vlakna u srcu pacova (H/E). 1. endokard, 2. dobio Nobelovu nagradu 2016. subendokard, 3. Purkinjeove ćelije, 4. kontraktilni miociti. Slika 15. Mioendokrina ćelija srca — šema.

U drugom delu Monografije 1. nukleus, 2. miofibrili, 3. mitohondrije, 4. sekretorne granule, 5. glikogen,6. Goldžijev kompleks. razmatra se embriologija kardioSlika 3. Ultrastrukturna organizacija tunike intime (TEM). 1. endotelna ćelija, 2. bazalna lamina, 3. vaskularnog i limfnog sistema čosubendotel, 4 .kolagena vlakna, 5. elastična vlakna, 6. glatka mišićna ćelija. veka. Identifikovane su i pokazano je poreklo progenitornih kardiogenih fnog sistema čoveka. Detaljno su pri- rotromboza, koja dovodi do infarkta ćelija kao i molekularni mehanizmi kazane sve različite ćelijske populacije srca; ateroskleroza karotidnih arterija, modernog tumačenja kardiogeneze. u srcu, tj.: Radni kardiomiociti; mo- koja je uzrok infarkta mozga; ateroOpisane su najznačajnije urodifikovani kardiomiociti sprovodnog skleroza abdominalne aorte, koja je đene mane srca i krvnih sudova (ASD, VSD, PDA, atrio-ventrikular(nodalnog) sistema srca u kojima se uzrok njene aneurizme i rupture; elestvara i sprovodi električni nadražaj za menti hirurške revaskularizacije mini septalni defekti, transpozicija vekucanje srca; mioendokrine ćelije, ko- okarda - pogodni arterijski graftovi; likih arterija – D-TGA, trikuspidna je sekretuju tipove atrio-natriuretskog patologija stentovanja. Takođe, možatrezija, plućna atrezija sa intaktnim ventrikulnim septumom, tetralogija peptida, koje kontrolišu metabolizam dani udar, multipla skleroza, HIV, Fallot, Ebstein-ova anomalija, totalni vode i elektrolita (Sl. 4/8, 14, 3); adre- Alchajmerova i Parkinsonova bolest, nergične i matične ćelije, kao i ćelije epilepsija i tumori mozga. Posebno anomalni spoj plućnih vena). intersticijuma srca: fibroblasti, makro- su obrađene histopatološke lezije kod Posebno su opisani malo poznati fagi, mastociti i intersticijalna osnov- koarktacije aorte, šećerne bolesti i ansindromi i srčane mane uzrokovana supstanca. Opisani su slojevi zida giopatije malih krvnih sudova mozga. ne poremećajima u razvoju kardiVažno poglavlje Monografije ogenog nervnog grebena (Alagille, krvnih sudova: intima (Sl.4/3), medija, adventicija kao i periadventicija. je i oksidativni stres u kardiovaCarpenter, CHARGE, Digeorge, Ivemark, LEOPARD i Ninan, WilliamsPosebno su detaljno opisane mnogo- skularnim oboljenjima: Endotelna struko funkcionalno važne endotelne disfunkcija kao primum movens u Beuren, Fetalni alkoholni sindrom, ćelije intime. Takođe, i ultrastrukturna patogenezi ateroskleroze. Značaj u Waardenburg i Embriopatije retinoorganizacija diskusa interkalatusa koji hipertenziji, srčanoj insuficijenciji i ične kiseline). povezuje susedne radne kardiomiocite. ishemijsko-reperfuzijskom oštećenju Zaključak Naglašene su osobenosti organizacije miokarda.Takođe, genetika kardioNaučna monografija prof. dr Vesne Lačković i saradnika je veoma vaskularne mreže u pojedinim orga- vaskularnih oboljenja: Familijarna nima (hemato-encefalna barijera, hi- hiperholesterolemija, supravalvularznačajan naučni i edukativni doprina aortna stenoza, Marfanov sindrom, pofiza, bubreg, jetra, itd.). nos histologiji, embriologiji, citologiji i kardiologiji. Predstavlja veliki izdaIstaknut je značaj morfološkog nasledne cerebralne amiloidne angihistološkog supstrata za kliniku, opatije i poligenski kardiovaskularni vački uspeh CANU i KCCG. tj. za različita oboljenja: Ateroskle- poremećaji.

Kao uspešno životno naučno deroza; tromboza (uključujući i eleklo prof. dr Vesne Lačković zaslužuje Objašnjena je uloga apoptoze i tronsko-mikroskopsku organizaciju autofagije u patologiji kardiovanajviše pohvale i nagrade.

Akademik Vladimir Kanjuh tromba); koronarna opstruktivna ate- skularnih oboljenja. Apoptoza je 83

N M K

Фотографије чланова Одбора следе списак чланова Одбора, установљен хијерархијски, хронолошки и азбучни. Од иностраних чланова Одбора - су само чланови из Републике Српске који редовно долазе на састанке Одбора (последње три фотографије).

З

ИЗВЕШТАЈ за 2020.

бог пандемије COVID-19, природно, активности Одбора су биле драстично смањене: V. Kanjuh, S. Kanjuh, M. Pušac - Нову структуру и састав Одбора усвојило је једногласно Одељење медицинских наука САНУ на свом III редовном скупу 28.октобра 2020. а Извршни одбор САНУ упознао се са релевантним записником Одељења, на својој 24. ostale zemlje zbirno 27% (ukupno 44 različite zemlje) (организатор Г. Седници, 5.новембра 2020. Станковић).

3. Zajednički simpozijum Udru- Одбор је био коорганизатор у следећа четири значајна кардиženja za hemostazu i trombozu Srолошка скупа (чланови Одбора су bije i Nacionalnog udruženja za штампани болдовано: hemostazu i trombozu Rusije, održan elektronskim putem 9.10.2020.

1. V конгрес 34. огранка Америчког колеџа кардиолога за Ср(организарор Н. Антонијевић). бију и Републику Српску. Београд, 4. „iNOVAcija znanja i mogućnosti razvoja kardiologije u Хотел ‘’М’’, 28 - 29. фебруар 2020.

Srbiji (NOVAK)“. Виртуелни (организатори Д. Вулић и М. Несастанак 10 – 11. децембар 2020. дељковић). (главни организатор Удружење 2. Serbian Conference on interventional cardiology, cardiovascuкардиолога Србије С. Стојковић lar imaging, and drug therapy. SIи Б. Белеслин) NERGY, Belgrade, 10-11th September 2020. Kongres je imao 1682 uče- Чланови Одбора су се ангаsnika i 3520 pregleda video-materijaжовали у писању и публиковању: la. Geografska distribucija učesnika 1. Poslediplomski udžbenik Karbila je sledeća: Srbija 59%, Nemačka diologija, klinički vodič. gl. ured.

3%, Indija 3%, Ukrajina 2%, MaB. Beleslin, A. Đorđević Dikić, V. kedonija 2%, BiH 2%, Gruzija 2%, Giga, M. Dobrić (+ 11 kourednika).

84

Udruženje kardiologa Srbije, Beograd, 2019.

2. Lačković V. i sar. Naučna monografija Histologija i embriologija kardiovaskularnog i limfnog vaskularnog sistema – klinički značaj.

Ured. V. Kanjuh (i koautor osam poglavlja) i V. Todorović (i koautor14 poglavlja). Ured izd. G. Nikolić, CANU, KCCG. Podgorica, 2020. Prikaz i promociju ove naučne monografije napisao je V. Kanjuh za “Medici.com” (Banjaluka, R Srpska) 2020; (101).

3. У припреми је II књига Интернационалне летње кардиолошке школе ECPD „Novi trendovi u prevenciji, dijagnostici i lečenju kardiovaskularnih bolesti“, gl. i odg. urednik V. Kanjuh, kourednici Nathan D. Wong i D. Vulić.

- Одбор је дао допринос у борби против пандемије COVID-19:

N M K

Председник Владимир Кањух Секретар Миодраг Остојић Технички секретар Снежана Кањух Чланови САНУ Нинослав Радовановић Драган Мицић Миодраг Чолић Радоје Чоловић Небојша М. Лалић Ђорђе Радак Небојша Радуновић Петар Сеферовић Горан Станковић Бела Балинт Чланови изван САНУ Небојша Антонијевић Раде Бабић Бранко Белеслин Зорана Васиљевић Покрајчић Душан Велимировић Љиљана Гојковић Букарица Стеван Илић Младен Кочица Софија Ластић Малетић Весна Лачковић Горан Милашиновић Милан Недељковић Александар Нешковић Aлександра Новаковић Арсен Ристић Синиша Стојковић Ђурица Стојшић Гордана Теофиловски Парапид Слободан Цветковић Милица Чоловић Инострани чланови Јевгениј Иванович Чазов Василиос Танопулос Еуђенио Пикано Феликс Унгер Павлос Тутузас Гаетано Тиене Антонио Коломбо Дренка Шећеров Зечевић Душко Вулић Александар Лазаревић Момир Поленаковић Сашко Кедев Евгениј Шљахто Брукс С.Едвардс Карол Лапис

Комисијa САНУ за праћење и предузимање мера у вези са COVID-19: председник Н. Лалић, чланови М. Чолић и Г. Станковић написала је Упутство како да се чланови САНУ заштите од COVID-19, превела следећа два документа Европског удружења за дијабетес: „Препоруке за третман дијабетеса током инфекције – Правила током болести“ и „Информа-

ције о настанку и ширењу корона вируса (COVID-19) – Водич за особе са дијабетесом“ и ставила на сајт САНУ штампане радове В. Кањуха, С. Стојковића као и релевантне текстове Г. Станковића, А. Ристића, В. Стојанов, Н. Радивојевића и И. Недељковић.

Kanjuh V., Kanjuh S., Pušac M., SARS-CoV-2 → COVID-19.

Uloga i doprinos patologa u istraživanju etiopatogeneze i patomorfološkog supstrata bolesti (obdukcija, histopatologija i elektronska mikroskopija) (X interaktivni edukativni kviz) // SARS-CoV-2 → COVID-19. The role and contribution of pathologists in the research of etio-pathogenesis and patho-morphological substrate of disease (autopsy, histo-pathology and electron microscopy) (X interactive educational quiz). Bilingvalni srpsko-engleski rad. „Medici. com“ (Banjaluka, RS) 2020; XVII (99): 66-75. Rad je na sajtu SANU, Udruženja kardiologa BiH i Udruženja kardiologa R Srpske.

условима хируршког рада“, Београд, Еуромедик, априла 2020.

Petar M. Seferović, Marco Metra, Jose Ramon Gonzalez Juanatey, Marija Polovina i Daniela Tomasoni. The European Society for Cardiology. ESC Guidance for the Diagnosis and Management of CV Disease during the COVID-19 Pandemic. https://www.escardio.org/Education/COVID-19-and-Cardiology/ ESC- COVID-19-Guidance. (Last update: 10 June 2020).

U okviru sastanka G. Stankovića „Serbian Conference on interventional cardiology, cardiovascular imaging, and drug therapy. SINERGY, Belgrade, 10-11th September 2020“, оdržana je sesija ’’Akutni koronarni sindrom u 2020.: Svakodnevna praksa i izazovi pandemije“. Prof.

Alaide Chieffo iz Milana predstavila je Evropske preporuke za perkutanu koronarnu intervenciju kod COVID-19 bolesnika, a prof. Marko Noč izneo je iskustva iz Slovenije. Razmatrana je organizacija STEMI mreže u vreme pandemije COVID-19, a Kanjuh V., Kanjuh S., Zdrav- lekari KCS i KBC Zemun predstavili ković M., Pušac M., Osobine viru- su svoje slučajeve. sa. Bolest zbog ebola virusa (ebola hemoragična groznica) – jedna B. Balint је održao predavanje: od najsmrtonosnijih bolesti čove- Stem cells – from hemobiology to čanstva (Оpšti pregled) // The cha- the use of selective CRP-aphereracteristics of viruses. Disease due sis – Plenary Lecture. XVI kongres to Ebola virus (Ebola hemorrha- Udruženja Anest. Reanim. Trangic fever) – one of the most dead- sf. sa međunarodnim učešćem. 14 ly diseases of humanity (General - 18.10.2020. Vrnjačka Banja, Hotel review). Bilingvalni srpsko-engleski “Fontana”. U predavanju je istakao rad. “Medici.com” (Banjaluka, RS) značaj CRP, citokinske i bradikinske 2020; XVII (100):66 – 71. oluje, ulogu PDW i MPV u prognozi inflamacijskog procesa – što je sve Кањух В., SARS-CoV-2 и relevantno za COVID-19.

COVID-19. Етиопатогенеза и патоморфолошке лезије (on line преLj. Gojković Bukarica je jedan давање у трајању од 37 минута). III od pisaca nacionalnog protokola RS скуп Одељења медицинских наука za lečenje COVID-19 infekcije i odrСАНУ, Београд, 28. октобар 2020. žala predavanje „Terapijski protokoli lečenja COVID 19 infekcije“ Stojković S., Tešić M., Korona na Kontinuiranoj medicinskoj edukavirus i kardiološke implikacije. Srce ciji 1.10. 2020. i krvni sudovi 2020; 39 (2): 41-4.

Na Zajedničkom simpozijumu Tešić M., Stojković S., Korona Udruženja za hemostazu i trombozu virus i kardiovaskularne kompli- Srbije i Nacionalnog Udruženja za kacije// Corona virus and cardio- hemostazu i trombozu Rusije, N. Anvascular complications. Srce i krvni tonijević održao je predavanje: „Vesudovi 2020; 39 (2):45-6. nous Thrombоembolism Prevention and Treatment in COVID-19 Ђ. Радак jе одржао оn line се- Patients: Key issues“. минар „COVID-19 и заштита у 85

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

U Trebinju promovisana najnovija naučna saznanja iz oblasti kardiovaskularnih oboljenja

O

d 2. do 4. oktobra 2020. godine, u organizaciji Udruženja doktora porodične medicine Republike Srpske od 2. do 4. oktobra 2020. godine održani su “XV dani porodične medicine” sa međunarodnim učešćem. Konferencija je održana u Trebinju pod sloganima “Uhvati ritam - smanji distancu” i “Vaše srce je i naša briga”.

Specifičnost ovogodišnje konferencije je održavanje u uslovima koje je nametnula pandemija Covid-19. Uz poštovanje svih epidemioloških mjera, predavanja su bila bazirana i na konceptu on lajn edukacije kako bi se ispoštovao dozvoljen broj slušalaca u salama.

Otvaranju konferencije prisustvovali su gradonačelnik Trebinja Mirko Ćurić, kao i direktor Doma zdravlja Trebinje Branka Drašković, koja je naglasila značaj porodične medicine, naročito u vrijeme pandemije Covid-19.

Gradonačelnik je u svom pozdravnom govoru naglasio da je primarni sektor stub zdravstva, a da je ovaj skup odlična prilika za dodatno usavršavanje i sticanje novih znanja, ali isto tako i prilika za obilazak i upoznavanje ovog divnog grada.

Jedan od partnera u organizaciji ovogodišnjih Dana porodične medicine je i Dom zdravlja Trebinje čiji je direktor Branka Drašković pohvalila odluku Udruženja doktora porodične medicine Republike Srpske da se ne odustane od organizacije ove konferencije, čak i u ovim teškim uslovima pandemije.”Ovo dugotrajno stanje potvrdilo je da je porodična medicina temelj zdravstvenog sistema u Republici Srpskoj, a organizovani lokalni, republički i pogranični karantini te ARI ambulante, dokazali su njen značaj i važnost u ukupnom zdravstvenom sistemu”, naglasila je gospođa Drašković na otvaranju konferencije.

Na Danima porodične medicine učestvovali su, pored specijalista porodične medicine, i eminentni stučnjaci iz oblasti kardiologije, pulmologije i dijabetologije.

Promovisana su najnovija naučna saznanja iz tih oblasti, a u sklopu konferencije izrađena je i publikacija “Česti problemi u radu doktora porodične medicine”.

Autori su profesori sa katedri porodične 86

XV dani porodične medicine

medicine iz Banjaluke, Sarajeva, Tuzle i Zenice, a obrađene su teme HOBP, sindrom preklapanja HOBP i astme, srčana insuficijencija i dijabetes melitus.

Predsjednik Udruženja doktora porodične medicine RS dr sc. med. Draško Kuprešak je istakao da se ovom konferencijom želi uputiti poruka i pacijentima i javnosti da su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok smrtnosti u Republici Srpskoj i svijetu.

“Porodična medicina, koja je promovisana prije 25 godina kao stub zdravstvenog sistema, to i danas demonstrira, jer su naši ljekari pokazali veliku odvažnost, etiku i snagu u borbi sa pandemijom Covid-19”, rekao je Kuprešak.

Predsjednik Udruženja kardiologa prof. dr Tamara Kovačević Preradović je istakla novine u liječenju srčane insuficijencije, koje su ove godine objavljene i u svim značajnijim evropskim i svjetskim stručnim časopisima.

Prošle godine, simbolično na Svjetski dan srca 29. septembra, potpisan je protokol saradnje Udruženja kardiologa i Udruženja doktora porodične medicine, što je omogućilo zajednički rad na istraživanju, izradi projekata i razvoju kliničkih vodiča.

Prof. dr Tamara Kovačević Preradović, u svom obraćanju, je naglasila da se moramo vratiti svakodnevnom poslu i edukacijama, da ne smijemo, baveći se samo kovidom, zaboraviti druge bolesti.

U ime Asocijacije doktora opšte i porodične medicine Jugoistočne Evrope, čiji je punopravni član i naše Udruženje, putem video-linka, obratio se predsjednik

Asocijacije doktor Ljupče Šukrijev.

Dugogodišni član i jedan od najaktivnijih naučnih radnika u Udruženju prof. dr Maja Račić takođe se obratila skupu putem video-linka iz SAD, gdje trenutno živi i radi, a predstavila je američka iskustva u porodičnoj medicini.

Nova dimenzija ovogodišnje konferencije je prenos preko you tube kanala, kako bi i širi auditorijum mogao pratiti predavanja.

Kao i prethodnih, i ove godine dugujemo veliku zahvalnost farmaceutskim kućama koje su podržale i pomogle održavanje ove konferencije. Nadamo se da ćemo sljedeće Dane porodične medicine dočekati u boljoj epidemiološkoj situaciji u predivnom Trebinju, koje je i ove godine bilo odličan domaćin našim ljekarima.

Pripremila: dr Suzana Radić, specijalista porodične medicine

U

druženje endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske je od 1.3.2019. postalo punopravni član Evropskog udruženja endokrinologa (ESE), čime je krunisan dugogodišnji uspješan rad ovog udruženja. Članstvom u ovoj krovnoj organizaciji dobili smo priliku da aktivno učestvujemo u diskusijama, razvoju i realizaciji novih ideja te da naše aktivnosti i ideje prezentujemo kolegama širom svijeta.

Jedna od takvih prilika se ukazala kada smo dobili pozivnicu da naš predstavnik učestvuje na online sastanku mladih kliničkih endokrinologa.

4. Sastanak mladih kliničkih endokrinologa (4th ECAS Early Career Clinical Endocrinologists - ECCE meeting) je održan 22. oktobra 2020. godine. Sastanak pod okriljem ESE i ECAS, tradicionalno jednom godišnje se održava u Turskoj u okviru EndoBridge kongresa.

Ove godine je zbog aktuelne epidemiološke situacije održan kao online sastanak. Ovogodišnja tema je bila “Primjena telemedicine u endokrinologiji”.

Tema je određena još prošle godine nakon posljednjeg sastanka, a sticajem okolnosti, ovogodišnja pandemija ju je učinila još aktuelnijom.

ECCE sastanak je godišnji događaj koji organizuje European Council of Affiliated Societies (ECAS) kao ogranak Evropskog udruženja endokrinologa. Ove godine moderatori su bili prof. Đuro Macut (Srbija), prof. Dimitrios Goulis (Grčka) i prof. Bulnet Yildiz (Turska).

Učestvovalo je 20 mladih endokrinologa iz 20 zemalja. Cilj sastanka je bila diskusija o primjeni telemedicine u endokrinologiji u vremenu pandemije, prilagođavanje novim metodama i izazovima koje nosi sa sobom. Naglasak je stavljen na razmjenu iskustava između različitih zemalja, kao i na drugačije modalitete obavljanja redovne medicinske prakse.

Ovaj sastanak je bio odlična prilika,

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Udruženje endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske

4th Early Career Clinical Endocrinology (ECCE) session, EndoBridge Online 2020

Primjena telemedicine u endokrinologiji Dr Marko Z. Semiz, Specijalizant endokrinologije član Udruženja endokrinologa i dijabetologa RS

koju sam iskoristio, da prikažem rad našeg Udruženja u vanrednim okolnostima. Kao i sve ostale države, bili smo prilično nepripremljeni za ovu situaciju – tačnije, naše iskustvo sa upotrebom telemedicine je bilo vrlo ograničeno.

Telemedicina nije novi koncept, ali mnoge države, uključujući i našu, su ovakve medicinske postupke primjenjivale prilično bojažljivo. Pojava COVID-19 nas je primorala da se, praktično preko noći, prilagodimo situaciji i nađemo način da budemo dostupni našim pacijentima u uslovima kad su redovne ambulantne kontrole neizvod-

ljive. Udruženje endokrinologa i dijabetologa RS je pokrenulo humanitarnu akciju “Uvijek smo tu za Vas” sa ciljem da olakšamo život našim pacijentima u ovim otežanim uslovima kada su praktično odsječeni od zdravstvenog sistema. Akciju je podržalo Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, kao i Javni medijski servis. Svi članovi Udruženja su bili aktivno uključeni u ovoj humanitarnoj akciji. Posebno je važna činjenica da je rad u ovom periodu bio čisto volonterskog karaktera, jer su svi članovi Udruženja redovno obavljali svoje obaveze na radnim mjestima u svojim matičnim ustanovama.

Kroz diskusiju sam primijetio da ne kasnimo mnogo u odnosu na razvijenije i materijalno puno imućnije zemlje. Čitav koncept telemedicine, bez obzira na to što je prisutna određeno vrijeme, je još u povoju. Raduje nas što su svi koraci koje smo proveli u djelo na neki način u rangu sa aktivnostima koje se čine širom Evrope. Slični projekti su provedeni u svim zemljama učesnicama ovog sastanka: telefonski pozivi, e mail korespodencije, pozivi putem Zoom platforme. Utisak je da pacijenti u različitim zemljama imaju drugačiju komplijansu, što se može objasniti kulturološkim razlikama.

Kolege iz Gruzije su svoje pokušaje morale da obustave, jer nisu naišle na odobravanje pacijenata. Nasuprot tome, u Ruskoj Federaciji telemedicina se u širem obimu koristi unazad nekoliko godina sa velikim uspjehom. Preovladavajući utisak je da je ovo dobra metoda, pogotovo u uslovima pandemije, jer na taj način štitimo pacijente, smanjujemo izlaganje i mogućnost zaraze virusom COVID-19.

Velika prednost je što je rasterećen zdravstveni sistem. U uslovima kada imamo ogroman priliv pacijenata sa 87

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

suspektnim ili potvrđenim infekcijama, smanjujemo broj pacijenata koji dolaze na svoje redovne kontrole.

Tokom sastanka je iznesen prijedlog da se u budućnosti razmotri redovna praksa vezano za kontrole pacijenata sa šećernom bolesti, gdje bi se zadržao model redovne kontrole u ambulanti na godišnjem nivou, a tromjesečne konsultacije da se obavljaju na daljinu. Prevladavajuće je mišljenje da bi na taj način endokrinološke ambulante bile značajno rasterećene, uz velike finansijske uštede.

Diskutovano je i o manjkavostima ovog modela rada. Otežavajuće okolnosti su tehnički problemi uspostavljanja veze putem interneta, pacijenti u ruralnim područjima koji nemaju priliku da se jave na ovaj način, starija populacija koja nije tehnološki dovoljno obrazovana. Pomenuto je etičko pitanje u smislu povjerljivosti i čuvanja podataka, kao i tačnosti podataka koje nam pacijenti daju. Ljekar, prilikom ovakvih konsultacija, nije u prilici da pregleda pacijenta na tradicionalan način i mora da se osloni na izjave pacijenta, što u priličnoj mjeri limitira kvalitet zdravstvene usluge. Uloga telemedicine u momentu kad je ona prikladna zavisi od dobre procjene endokrinologa. Prema iskustvima kolega, oko 20% pregleda nije uspješno izvedeno, a 41% pacijenata bi radije izabralo pregled u ambulanti.

Jedan od zaključaka sastanka je bio da među svim kolegama postoji raspoloženje i želja da upotreba telemedicine dobije šire razmjere i da se integriše u svakodnevne aktivnosti zdravstvenih ustanova. Naravno, ovo je kompleksno pitanje koje zahtijeva nova pravna i administrativna rješenja, ali svakako da bi pravilna implementacija imala višestruki značaj za pacijente.

88

Godina medicinskih sestara i babica

Podrška zajednice

S

vjetska zdravstvena organizacija je Međunarodni dan zdravlja posvetila medicinskim sestrama i babicama sa sloganom – “Podržimo sestre i babice kako bi se podsjetili lideri u cijelom svijetu o njihovoj važnoj ulozi u očuvanju zdravlja u svijetu”.

Svjetska zdravstvena organizacija je 2020. godinu proglasila godinom medicinskih sestara i babica. Medicinske sestre i tehničari zajedno sa drugim zdravstvenim radnicima su na prvoj liniji kada je u pitanju odgovor na COVID-19 i osiguravaju kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, tretman i njegu, ujedno vode dijalog u zajednici koji se odnosi na prisutni strah i brojna pitanja, učestvuju u prikupljanju podataka za kliničke studije. Jednostavno bez sestara ne bi bilo adekvatnog odgovora.

Dostizanje zdravlja za sve zavisiće o tome da li će biti dovoljan broj dobro

uvježbanih i edukovanih medicinskih sestara. Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske 22 godine prati savremena dostugnuća u sestrinskoj profesiji, organizuje edukacije, treninge kako bi medicinske sestre adekvatno odgovorile na izazove koji se pojavljuju, a jedan od mnogobrojnih je i Covid-19. UMSTIB RS je u ovom periodu imao niz edukativnih aktivnosti za svoje članove poštujući epidemiološke preporuke i preporuke nadležnih službi. Većinu aktivnosti za 2020. godinu smo, bez obzira na teškoće koje su se pojavile, obavili na vrijeme.

Naš dugogodišnji rad na podizanju obrazovnog nivoa medicinskih sestara i tehničara je prepoznala naša zajednica i ispunila zahtjev koji smo joj uputili za dodjelu poslovnog prostora. Tako da je UMSTIB RS za potrebe kancelarije dobio na korištenje poslovni prostor uz minimalnu nadoknadu od Grada Banjauka. Kancelarija UMSTIB RS smještena u Ul. Sime Matavulja br. 2 i ovo će nam omogućiti kvalitetniji rad, veću mogućnost za organizaciju naših stručnih i profesionalnih aktivnosti. Skupština Grada Banjaluka sa gradonačelnikom je prepoznala da je medicinskim sestrama, tehničarima i babicama potrebno pružiti podršku kako bi bile dovoljno snažne da svima i svugdje osiguraju potrebnu zdravstvenu zaštitu, Predsjednica UO UMSTIB RS Mr Živana Vuković Kostić

N O V O N A S TA R Č E V I C I !

ZU SPECIJALISTIČKA AMBULANTA „MEDIKO ART“ BANJA LUKA

Ul. Dr Vojislava Đede Kecmanovića br. 2E 78 000 Banja Luka

Email: mediko.art@gmail.com Instagram: mediko.art Tel: +387 65 209 919

JIB: 44046444840008 Račun: 567-241-11001298-25 SBERBANK a.d. BANJA LUKA

MOŽETE DA ŽIVITE ZDRAVI U SOPSTVENOM MIRU I SREĆI...

U našoj specijalističkoj ambulanti “MedikoArt“ u prijatnoj atmosferi možete obaviti preglede specijalista, usluge medicinske sestre, uraditi labaratorijske analize, dobiti profesionalan savjet, podsticaj, usmjerenje, lijek, lijepu riječ i stručnu brigu o Vašem zdravlju. „Posedujem 33-godišnje radno iskustvo u medicini i 20-godišnje radno iskustvo u oblasti neurologije i psihijatrije. Motivisana sam da u svojoj privatnoj ordinaciji upotrebim lični potencijal i znanje u ovim oblastima medicine, imajući dovoljno vremena da se posvetim pacijentu koji ima tegobe na neurološkom i psihičkom planu, a u korist njegovog lečenja i ozdravljenja. Radeći u ovoj oblasti dve decenije, uverila sam se da nema neurološke bolesti koju ne prati neki poremećaj mentalnog zdravlja ali, i obrnuto, nema poremećaja mentalnog zdravlja koji ne pokazuje i neurološku simptomatologiju. Neophodno je pacijenta videti u celini, posmatrajući i lečeći oba aspekta, neurološki i psihički“.

DOĐITE U SPECIJALISTIČKU AMBULANTU MEDIKO ART DA ZAJEDNO BRINEMO O VAŠEM ZDRAVLJU Primarijus dr Nada Latinović Matović, specijalista neuropsihijatrije

INFO BILTEN

Info Bilten pripremili: saradnici za informisanje UKC RS

Otvaranje tehnološki najsavremenije angio sale u regionu u Zavodu za kliničku radiologiju UKC RS

Podrška predsjednice RS Željke Cvijanović zdravstvenom sistemu Srpske

U

Zavodu za kliničku radiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske puštena je u rad nova, tehnološki najsavremenija angio sala kakva se može naći samo u najmodernijim evropskim i svjetskim centrima i koja predstavlja ogroman iskorak na polju vaskularne interventne radiologije. Puštanju u rad angio sale prisustvovala je predsjednica Republike Srpske Željka Cvijanović koja je na ovaj način još jednom pružila podršku zdravstvenim radnicima koji već više od osam mjeseci neumorno rade i podnose najveći teret u pandemiji novog korona virusa.

Nova angio sala omogućuje vizuelizaciju krvnih sudova u dvije i tri di-

90

rade u našoj ustanovi uz znatno smanjenje doze jonizujućeg zračenja kako za pacijente, tako i za medicinsko osoblje. Nova angio sala stvara tehnološke pretpostavke za dalji razvoj interventne radiologije, uključujući terapiju intrakranijalnih i aortnih aneurizmi, te terapiju moždanog udara. Posebno je važna kod ishemijskog moždanog udara gdje se koristi tromboektomija koja je najsavremniji vid liječenja gdje se kateterom dolazi do tromba koji se vadi iz krvnih sudova glave.

Interventna radiologija je ostvarila krupne pomake u Zavodu za kliničku menzije, kao i fuziju slika sa CT pregle- radiologiju u posljednjih nekoliko goda što omogućuje interventnim radio- dina, a Univerzitetski klinički centar lozima da na izuzetno precizan način Republike Srpske je postao regionalni dijagnostikuju i tretiraju brojne patološke vaskularne procese. Novi uređaj takođe omogućava i funkcionalne analize protoka krvi kroz krvne sudove.

Po prvi put u Bosni i Hercegovini za preglede krvnih sudova će se koristiti i kontrastni pregledi sa CO2, što je veoma bitno kod pacijenata sa oslabljenom bubrežnom funkcijom, te će po prvi put u regionu angio sala imati integrisan ultrazvučni aparat.

Puštanjem u rad ove sale će se omogućiti još kvalitetnije izvođenje brojnih vaskularnih interventnih radioloških procedura koje se uveliko lider u vaskularnim interventnim procedurama perifernog krvotoka uključujući i plasiranje karotidnih stentova.

Zahvaljujući motivisanom i obučenom kadru te najsavremenijoj tehnologiji koju posjeduje novi uređaj, Univerzitetski klinički centar Republike Srpske će učvrstiti svoje mjesto lidera u ovoj, sve važnijoj grani medicine. Željka Cvijanović, predsjednica Republike Srpske, koja je prisustvovala puštanju u rad nove angio sale, rekla

je da je otvaranje ovakve najsavremenije sale veliki poduhvat u doba kada je Republika Srpska pritisnuta pandemijom virusa korona. Još jednom je pohvalila doprinos medicinskih radnika u vrijeme pandemije virusa korona koji mjesecima neumorno rade u otežanim uslovima te pozvala građane da se pridržavaju svih mjera koje su propisane kako bi medicinskim radnicima olakšali njihov posao.

Prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC RS, istakao je da je u ovoj ustanovi skoro 600 pacijenata koji su zaraženi virusom korona. Rekao je da je skoro 60 pacijenata u našoj ustanovi trenutno na respiratoru, a skoro 200 ljudi zahtijeva kiseoničku podršku, što

pokazuje koliko je ovo ogroman posao za medicinske radnike. Dodao je da je nova angio sala dokaz da se, pored pandemije virusa korona, radi na unapređenju zdravlja stanovništva RS. Saša Vujnović, načelnik Zavoda za kliničku radiologiju UKC RS, istakao je da iako je pandemija virusa korona u fokusu, ne smije se zaboraviti da 48 odsto ljudi koji umiru u Republici Srpskoj su pacijenti koji pate od kardiovaskularnih oboljenja.

INFO BILTEN

UKC RS, nedjelja, 8. novembar 2020.

Ministar Alen Šeranić u viziti pacijentima oboljelim od COVID-19

U

nedjelju 8. novembra, Univerzitetski klinički centar Republike Srpske posjetio je ministar zdravlja i socijalne zaštite u Vladi Republike Srpske dr Alen Šeranić. Ovom prilikom ministar Alen Šeranić i generalni direktor UKC RS prof. dr Vlado Đajić su obišli pacijente oboljele od COVID-19. Takođe, održan je kratki radni sastanak sa članovima Poslovodstva UKC RS, tokom kojeg je razmatrana trenutna situacija u vezi sa zbrinjavanjem oboljelih od COVID-19, kao i dalji koraci u vezi sa načinom rada i funkcionisanjem najveće zdravstvene ustanove u Republici Srpskoj.

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Alen Šeranić izrazio je zadovoljstvo činjenicom da Republika Srpska ima požrtvovane zdravstvene radnike koji daju svoj lični maksimum u ovoj situaciji, ali je pri tome izjavio da je istovremeno emotivno pogođen jer je ogroman broj i mladih i starih na liječenju zbog Covida-19.

Ministar Šeranić je poslije vizite oboljelih od Covida-19 istakao da je u UKC RS na liječenju 450 osoba zaraženih virusom korona te da ih je još 600 do 700 u čitavoj Republici Srpskoj. Naglasio je da je vidio ono o čemu je posljednjih mjesec dana čitao u izvještajima. Naveo je da se od avgusta sprema za ovu situaciju i da su tada napravljeni planovi da se bolnički kapaciteti stave na raspolaganje oboljelima od kovida, ali i da se svim drugim pacijentima omogući redovna zdravstvena zaštita. On je naveo da je obišao Centar urgentne medicine i ambulante, gdje je razgovarao sa pacijentima koji su došli na kontrolne preglede, kao i odjeljenja na kojima su smješteni pacijenti sa srednje teškim i teškim kliničkim slikama te Kliniku intenzivne medicine, gdje je trenutno oko 50 lica na respiratorima. Zahvalio se zdrav-

stvenim radnicima za sve što čine svih ovih mjeseci trajanja pandemije i istakao da je vidio ogromnu požrtvovanost zdravstvenih radnika prilikom svoje posjete. Apelovao je na građane i dodao da nas samo solidarnost i kolektivitet mogu usmjeriti u pravom smjeru i ukazao na našu individulanu odgovornost kako bismo stali ukraj pandemiji.

Generalni direktor UKC RS prof. dr Vlado Đajić istakao je da je u prethodnih pet dana UKC RS potpuno reorganizovan te da je Sjeverno krilo preseljeno u Južno krilo, a od Sjevernog napravljen Urgentni centar za zbrinjavanje, trijažu i dijagnostifikovanje pacijenata suspektnih i oboljelih od Covida-19.

Dodao je da zabrinjava činjenica da je u ovom trenutku u UKC RS hospitalizovano 455 oboljelih od Covida-19, što je ogroman broj, te da UKC RS ima najveći broj hospitalizovanih pacijenta na jednom mjestu u odnosu na bolnice u okruženju.

Rekao je da je zajedno sa ministrom Šeranićem i saradnicima obišao intenzivnu jedinicu gdje se liječi više od 50 pacijenata na respiratorima i na-

glasio da su svi pacijenti smješteni u adekvatnim uslovima kakvi se mogu rijetko vidjeti u bolnicama u okruženju. Takođe, istakao je da je zajedno sa resornim ministrom obišao zdravstvene radnike, koji su se herojski i patriotski ponijeli u ovoj teškoj situaciji.

Prof. dr Vlado Đajić je dodao da je ubrzano opremanje zgrade stare hirurgije gdje su premješteni pacijenti Onkologije, Hematologije i dijela Pulmologije, tako da i pacijenti oboljeli od drugih bolesti imaju sve uslove za liječenje. Naglasio je da je UKC RS ove sedmice hospitalizovao više od 400 pacijenata te da nikom od njih nije nedostajalo ništa, ni krevet ni lijek, ni medicinska briga.

Istakao je da je situacija stabilna i da se već pravi dogovor da lakši pacijenti budu smješteni u Banji Slatina. Dodao je da su njihovi zdravstveni radnici bili u UKC RS na edukaciji, a da će UKC RS slati ljekare i medicinsko osoblje da im pomognu.

Podsjetio je da je Vlada Srpske za sanaciju zgrade stare hirurgije izdvojilla 1,3 miliona KM te da nedostaje još 15 dana da se kompletan 91

INFO BILTEN

Ambasadorka Njemačke u BiH Margret Uber uručila je UKC RS pet respiratora

Donacija Vlade Savezne Republike Njemačke

A

mbasadorka Njemačke u BiH Margret Uber uručila je Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske pet respiratora koji su donacija Vlade Savezne Republike Njemačke. Donacija je realizovana u saradnji sa Civilnom zaštitom Njemačke, a riječ je o kvalitetnim uređajima za vještačko disanje proizvođača “Dreger” i pripadajućoj opremi za koju je obezbijeđeno održavanje.

92

talasom virusa korona, koji je još jači od prvog, te da je u takvoj situaciji donacija ovih pet respiratora UKC RS “samo mala kap u moru”, ali da pokazuje solidarnost između država. Rekla je da je u ovoj godini Vlada Savezne Republike Njemačke iz Ekonomskog odjeljenja za manje projekte dala 190.000 evra i još dodatno pet miliona kao pomoć malim i srednjim preduzećima kako bi prebrodili ekonomsku krizu.

Ona je izjavila da se razmatra kako bi se ekonomska saradnja još bolje mogla preusmjeriti na borbu protiv virusa korona te da se nada da će Vlada Njemačke moći da da još

Đajić je naveo da je UKC RS jedna od rijetkih zdravstvenih ustanova u regionu, a vjerovatno i šire, u kojoj se trenutno nalazi 450 oboljelih od Kovida-19 i oko 40 do 50 pacijenata na respiratorima. On je podsjetio da se ne bi moglo odgovoriti ovom zadatku da nije došlo do reorganizacije unutar ustanove. Prof. dr Đajić dodao je da se spremaju i “rezervni položaji”, a sa resornim ministarstvom i Vladom Srpske je dogovoreno da se lakši pacijenti premještaju u Banju Slatinu, a da teži ostaju u UKC RS. Prema njegovim riječima, paralelno sa tim, osposobljavaju se svi

jedan doprinos da BIH ovu krizu što bolje savlada.

Generalni direktor UKC RS prof. dr Vlado Đajić zahvalio je na vrijednoj donaciji, ističući da su raspiratori u ovom trenutku najbitniji za pacijente UKC RS. On je rekao da je za rukovodstvo UKC RS i sve zdravstvene radnike veoma bitna činjenica da je jedna od najmoćnijih država svijeta – Njemačka uz njih te da im daje podršku u teškim trenucima za sve zdravstvene sisteme na svijetu. Prof. dr Vlado

spratovi i prostori za adekvatnu terapiju pacijenata koji zahtijevaju kiseoničku podršku jer više od 50 odsto pacijenata treba podršku kiseoničke terapije. On je istakao da su svi pacijetni zbrinuti, da imaju adekvatnu terapiju i smještaj te da je osoblje spremno i patriotski raspoloženo da odgovori na sve postavljene zadatke. Prof. dr Vlado Đajić je apelovao na stanovnike Republike Srpske da se pridržavaju higijenskoepidemioloških mjera.

Margret Uber, ambasadorka Njemačke u BiH, je istakla da je ove sedmice 12 respiratora, ukupne vrijednosti 350.000 evra, predala Savjetu ministara za bolnice širom BiH, dodavši da je pored donacije obezbijeđena i obuka za osoblje koje će raditi sa tim respiratorima. Dodala je da će, osim UKC RS, respiratore dobiti Sarajevo, Mostar, Nova Bila, Zenica i Tuzla. Ona je ukazala da se sve države trenutno bore za drugim

INFO BILTEN

O

d 16. do 18. novembra 2020. godine načelnica Klinike za infektivne bolesti prof. dr Antonija Verhaz, načelnik Klinike intenzivne medicine za nehirurške grane prof. dr Peđa Kovačević i načelnica Zavoda za kliničku mikrobiologiju doc. dr Maja Travar održali su predavanja svim radnicima zaposlenim u Covid odjeljenima UKC RS na temu bolesti Covid- 19.

Doc. dr Maja Travar, načelnica Zavoda za kliničku mikrobiologiju, objasnila je tokom prvog predavanja kolegama postupak testiranja na novi korona virus metodama brzih antigenskih i PSR testova.

Načelnica Klinike za infektivne bolesti UKC RS prof. dr Antonija Verhaz održala je predavanje na temu „Klinička slika i liječenje hospitalizovanih pacijenata oboljelih od Covid-19“ kojim je približila radnicima Covid odjeljenja kliničke slike hospitalizovanih bolesnika te praćenje njihovog zdravstvenog stanja. Takođe, prof. dr Verhaz je u svom predavanju govorila i o primjeni terapije kod oboljelih pacijenta od Covid- 19. To je značajno, posebno sa aspekta brze promjene kliničke slike tokom koje pacijenti sa lakšim kliničkim slikama, za kratko vrijeme dobijaju teži oblik bolesti.

Načelnik Klinike intenzivne medicine za nehirurške grane UKC RS prof. dr Peđa Kovačević je održao predavanja na temu „Kiseonička podrška kod pacijenata oboljelih od Covid-19“. Ova predavanja su bila posebno važna imajući u vidu činjenicu da je naša klinika pohvaljena od strane Svjetske zdravstvene organizacije - SZO kao vrlo uspješna zbog visokog procenta preživjelih pacijenata koji su bili hospitalizovani u ovoj klinici.

Ispred rukovodstva UKC RS obratili su se generalni direktor UKC RS prof. dr Vlado Đajić i pomoćnik generalnog direktora za medicinske poslove prof. dr Zvezdana Rajkovača koji su istakli da su ovakva predavanja značajna imajući u vidu da su predavači od početka pandemije u organizacionom smislu u Covid timu i da su stekli znanja da mogu prenijeti svoja iskustva kolegama koje rade u Covid odjeljenima.

Zaposleni su imali priliku da postave pitanja te da na sve svoje profesionalne nedoumice dobiju odgovor na licu mjesta, a konstatovano je da su predavanja bila veoma značajna u doba kada je pandemija u punom jeku.

Edukacija na temu bolesti Covid-19.

Predavanja za radnike u Covid odjeljenjima UKC RS

www.kc-bl.com 93

O

Ministarstvo zdravlja RS

INFO VIJESTI

vo je izazovno vrijeme u kojem tražimo kako na najbolji način da odgovorimo virusu korona i SOVID-19, oboljenju koje je toliko nepredvidivo, naglasio je ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić prilikom posjete Bolnici „Sveti apostol Luka“ u Doboju i novoj Jedinici za intenzivnu njegu za COVID-19 pacijente.

Zajedno sa ljekarima Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske Peđom Kovačevićem i Biljanom Zlojutro, ministar Šeranić je čestitao dobojskim ljekarima na uspješno realizovanom projektu, koji je inicirao profesor Kovačević, a podržalo Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, a tiče se jačanja kapaciteta i podrške bolnicama da kroz intenzivnu medicinu pruže pomoć licima teško oboljelim od COVID-19.

Profesor Peđa Kovačević je rekao da kapacitet od 14 ležajeva Jedinice za intenzivnu njegu za COVID-19 pacijente zadovoljava trenutne potrebe dobojske bolnice i da je zadovoljan da sve tri karike bitne za radni proces - kadar, prostor

Doboj, 11.11.2020.

Ministar Šeranić u posjeti Bolnici “Sveti apostol Luka” u Doboju i oprema, zadovoljavaju sve preduslove za liječenje najkritičnijih pacijenata. Za rad u ovoj jedinici je osposobljeno šest ljekara i 12 medicinskih sestara i tehničara iz Doboja.

“U Bosnu i Hercegovinu može doći samo vakcina sa adekvatnim sertifika-

Š

est mladih ljekara iz Trebinja biće upućeno u Banjaluku na edukaciju za kiseoničku terapiju, izjavio je načelnik Odjeljenja za zdravstvenu zaštitu u Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Milan Latinović.

S ciljem sagledavalja epidemiološke situacije i priprema za zimski talas virusa korona, predstavnici Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske i banjalučkog Doma zdravlja posjetili su danas trebinjsku bolnicu i dom zdravlja te razgovarali sa predstavnicima zdravstvenih ustanova u Hercegovini.

Doktor Latinović je istakao da podrška hercegovačkom zdravstvu neće izostati.

“U narednom periodu želimo podržati svaku našu bolnicu u dodatnoj opremi kada je u pitanju kiseonička terapija, a s druge strane želimo podr94

tom, kvalitetnom licencom, odobrenom od regulatora, što znači da je spremna za upotrebu i vrlo rado ću se prvi vakcinisati”, rekao je ministar Alen Šeranić nakon sastanka o epidemiološkoj situaciji u BiH koji je održan 27. novembra u Doboju.

Podrška za zdravstvene ustanove u Hercegovini Peđa Kovačević rekao je da će ljekari iz Banjaluke dati jaku podršku kolegama i ojačati kadar u Trebinju tako da i mlade ljekare osposobe za one najteže, odnosno kritične pacijente.

Pomoćnik direktora za medicinska pitanja Bolnice Trebinje Stanko Buha rekao je da u ovoj ustanovi ima mjesta za pacijente kojima treba hospitalizacija.

Direktor Doma zdravlja u Trebinju Branka Drašković istakla je da su zažati svaku našu bolnicu kada je u pi- posleni u ovoj ustanovi premoreni i da tanju dodatna edukacija zdravstvenih daju svoj maksimum. radnika”, rekao je Latinović.

Intenzivista Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske profesor

Ministarstvo zdravlja RS

INFO VIJESTI

u Istočnom Sarajevu, naglasio je da je razvoj ove zdravstvene ustanove kontinuiran. „Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite i Vlada Republike Srpske, u okviru različitih segmenata, ulažu u razvoj zdravstvene zaštite na ovom području. Realizovani projekti se uklapaju u projekat dugoročnog razvoja Bolnice ‘Srbija’ koji podrazumijeva maksimalno iskorištavanje opreme koju bolnica ima“, naglasio je ministar Šeranić.

Bolnica “Srbija” do danas pacijentima nije pružala usluge baromedicine, koja je važna sa aspekta hroničnih nezaraznih bolesti. Ministar Šeranić je zahvalio Nevenki Hadžibašoglu koja je hiperbaričnu komoru za liječenje kiseonikom donirala Bolnici “Srbija” u čast svoje braće Branislava i Borislava Klepića, poginulih u Drugom svjetskom ratu.

Renovirana konferencijska dvorana je multifunkcionalna sala koja će, između ostalog, poslužiti studentima, magistrantima i doktorantima da prate

Istočno Sarajevo, 11.11.2020.

Jačanje kapaciteta Bolnice „Srbija“

M

inistar zdravlja i socijalne za- binet za hiperbaričnu medicinu i okštite Republike Srpske Alen sigenoterapiju te adaptiranu konfeŠeranić, koji je otvorio Ka- rencijsku dvoranu u Bolnici “Srbija”

operativne tretmane koji se odvijaju u hirurškim salama.

Ministar Šeranić je podsjetio da je nedavno otvoren i Transfuziološki centar u Bolnici “Srbija”, koji treba da bude regionalni centar za ovo područje.

95

O

perativni tim Klinike za očne bolesti uradio je operativni zahvat stražnjeg segmenta oka kod pacijenta koji je pozitivan na COVID 19.

Prema riječima dr. Jasmina Zvorničanina, šefa Odjeljenja za hirurško liječenje Klinike za očne bolesti UKC Tuzla, kod 58-godišnjeg pacijenta urađen je operativni zahvat na dijelu oka koji se naziva pars plana, a riječ je o postupku kojim se uklanja staklovina i patološke promjene unutar oka koje ugrožavaju vid.

“Operativni zahvat je izveden kod pacijenta koji je u potpunosti izgubio vid. Pacijent je imao kompleksnu ablaciju mrežnice na funkcionalnom oku, a na drugo oko ne vidi od prije nekoliko godina. Pristupili smo izuzetno složenom operativnom zahvatu koji zahtijeva posebnu opremu i preciznost, ali i idealne uslove za rad. Kako je pacijent bio COVID pozitivan, poseban otežavajući faktor predstavljala je upotreba zaštitne opreme koja onemogućava adekvatan operativni pristup. Dodatni faktor rizika za samo osoblje predstavljala je i neposredna blizina između operativnog polja, odnosno operatora i respiratornih puteva pacijenta. Operativni zahvat pars plana vitrektomije je uspješno obavljen

O

perativni tim Klinike za ortopediju i traumatologiju UKC Tuzla izveo je 19. novembra operativni zahvat proximalnog dijela lijeve nadkoljenice, zbog epifiziolize ili poskliza proximalne epifize nadkoljenice kod 14-godišnjeg dječaka. Kako je istakao operator prim. dr. Nedim Smajić, šef Odjeljenja dječije ortopedije, stanje zbog kojeg je pacijent operisan je rijetko i javlja se u procentu 10:100 000 adolescenata dobi od 10 do 17 godina, češće kod dječaka, adipozogenitalne konstitucije i povećane tjelesne težine. “U pitanju je poremećaj epifize koji dovodi do klizanja metafize prema naprijed i gore, u odnosu na epifizu koja ostaje u acetabulumu. Nastaje zbog djelovanja mehaničkih sila na promijenjenu zonu rasta, a čija je struktura već prije narušena, najčešće zbog hormonalnog disbalansa. Stanje se manifestuje bolom, ograničenom pokretljivošću i skraćenjem extremiteta”, pojašnjava prim. dr. Smajić i dodaje da je izbor terapije za epifiziolizu operacija bedrene kosti.

Pomenuti operativni zahvat rijetko se izvodi u zdravstvenim centrima u Bosni i Hercegovini.

96

UKC Tuzla

INFO VIJESTI

U UKC Tuzla, 9.11.2020.

Operacije kod COVID pozitivnog pacijenta

u opštoj anesteziji te je kompletan vidni centar vraćen na mjesto. Danas se pacijent osjeća dobro i planiran je za dalje ambulantno liječenje”, pojasnio je dr.

Zvorničanin i rekao da se pacijent kome je nakon operativnog zahvata vraćen vid može vratiti normalnom obavljanju svakodnevnih aktivnosti.

Tim koji je izveo operativni zahvat činili su: dr Jasmin Zvorničanin, mr. med. sc. dr. Muamer Kikanović, instrumentari: Senad Mandžukić, Danica Džambić, Sanela Zečević i Edin Altumbabić, anesteziolog dr. Mubera Ibrišimović i anestetičar Ismar Ibrahimović.

Rijedak operativni zahvat

Prim. dr. Smajić je istakao da je uobičajeno da se nakon manuelnog povlačenja pri pokušaju vraćanja epifize na njeno mjesto učini stabilizacija sa jednim vijkom što nosi rizik od oštećenja epifize u vidu nekroze i hondrolize zbog oštećenja krvnih sudova koji ishranjuju epifizu. “Operacija je podrazumijevala osteotomiju ili presijecanje kosti u trohanternoj regiji pod određenim uglovima i u dvije ravni, a u cilju vraćanja epifize na poziciju prije smicanja, bez manipu-

lacija koje ugrožavaju vaskularizaciju i moguće oštećenje epifize”, kazao je dr. Smajić i pojasnio da su ovakvim pristupom opisane komplikacije svedene na minimum.

Prema proceduri, pristup ovakvom operativnom zahvatu zahtijevao je temeljnu preoperativnu pripremu, tačno mjerenje uglova pod kojima se presijeca kost u dvije ravni kako bi se nakon fiksiranja pločom presječenih dijelova kosti dobila pozicija gornjeg dijela nadkoljenice i odnos zglobnih tijela kuka koji ne bi izazvali poremećaj hoda, deformitet nakon zarastanja i osjećaj boli. Nakon opsežne pripreme, operativni tim kojeg su činli: prim. mr. med. sc. Smajić dr Nedim, dr. Mahmut Lelić, specijalista ortopedije, dr Mirza Mešanović, specijalizant ortopedije, anesteziolog dr. Izmir Sijerčić, instrumentarka Jasna Divković i anestetičar Nurdin Salkanović, uspješno su izveli operativni zahvat.

UKC Tuzla

P

rvi bosanskohercegovački udžbenik “Hirurgija/kirurgija” koji su napisali najprominentniji profesori hirurgije pet medicinskih fakulteta iz Sarajeva, Tuzle, Banjaluke, Mostara i Foče, na poklon je dobio direktor JZU UKC Tuzla prof. dr. Vahid Jusufović. Poklon su uručili prof. dr. Samir Delibegović i prof. dr. Fuad Pašić.

Direktor se zahvalio na poklonu i kazao da je ponosan što su zdravstveni stručnjaci iz Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla uspjeli okupiti univerzitetske profesore i zajedničkim zalaganjem ujednačiti kriterije i napisati udžbenik koji sadrži najnovije svjetski dostupne podatke iz oblasti hirurgije.

INFO VIJESTI

Poklon direktoru UKC Tuzla

Udžbenik Hirurgija/kirurgija Udžbenik je rezultat zajedničkog rada 16 autora i 11 koautora. Namijenjen je studentima medicine, ali i specijalizantima hirurgije.

Knjiga od 1.246 stranica i 22 poglavlja dobila je afirmativne recenzije prof. dr. Božine Radevića iz Srbije, prof. dr. Aleša Tomažiča iz Slovenije, prof. dr.

Miroslava Bekavca Bešlina iz Hrvatske i najstarijeg živućeg profesora hirurgije u Bosni i Hercegovini prof. dr. Ekrema Dizdarevića.

Klinika za ortopediju i traumatologiju

Endoskopska operacija na kičmenom stubu

O

perativni tim Klinike za ortopediju i traumatologiju UKC Tuzla je 4. novembra 2020. godine, po prvi put u Bosni i Hercegovini, uradio endoskopsku mikroinvazivnu operaciju kod pacijentice sa izuzetno rijetkim patološkim stanjem na grudnom dijelu kičmenog stuba. Prema riječima, doc. dr. med. sc. Aleksandra Vujadinovića, v .d. načelnika Klinike za ortopediju i traumatologiju, radi se o vrlo rijetkom oboljenju koje se javlja kod jednog pacijenta na milion stanovnika. “Kod pacijentice koju smo operisali diskus hernija je bila prisutna u predjelu grudne kičme gdje je kičmena moždina zbog svojih anatomskih karakteristika najosjetljivija na pritisak i na bilo kakve manipulacije. Zbog

toga smo se umjesto konvencionalnog i standardnog stražnjeg pristupa, koji je neadekvatan kod ovakvih stanja, odlučili uraditi operaciju kojom smo kroz grudni koš pristupili na kičmeni stub i kičmenu moždinu te smo uspjeli odstraniti pomenuti diskus koji je već bio doveo do mijelopatije, odnosno stanja koje je oštetilo kičmenu moždinu do nivoa da se pacijentica nije mogla samostalno i bez pomagala kretati”, pojasnio je doc. dr. Vujadinović i dodao da je operativni zahvat izveden minimalno invazivnom metodom video asistiranom torakoskopijom (VATS) i u saradnji sa kolegama sa Klinike za hirurgiju.

“Metoda VATS podrazumijeva uvođenje endoskopa, odnosno izvora svje-

tlosti sa kamerom, kroz male otvore na grudnom košu kroz koje smo odstranili diskus. Radi se o najsloženijoj operativnoj tehnici odstranjenja diskusa sa mnogobrojnim mogućim komplikacijama koje srećom nismo imali. Ovom metodom smo definitivno ušli u jedno novo polje endoskopske spinalne hirurgije koju u narednom periodu planiramo razvijati i unapređivati”, rekao je doc. dr. Vujadinović i iskazao zahvalnost timu Odjela za vertebrologiju Klinike za ortopediju i traumatologiju kao i kolegama sa Klinike za hirurgiju i Klinike za anesteziju i reanimaciju koji su dali nesebičan doprinos tokom navedenog operativnog zahvata.

Doc. dr. Vujadinović je kazao da postoperativni tok protiče uredno i da se pacijentica dobro osjeća.

Operativni tim koji je izveo operativni zahvat činili su ortopedi: doc. dr.

Aleksandar Vujadinović, dr. Mahir Jašarević, doc dr. Asmir Hrustić, dr. Elvir Atić, dr. Armin Muhović te hirurzi: dr.

Nermin Mušanović i dr. Amar Kešetović, anesteziolog dr. Šuhreta Alić, anestetičar Ismar Ibrahimagić i instrumentarka Ankica Vareškić.

97

INFO VIJESTI

IN MEMORIAM

Prof. dr Branko Despot

Dr Veljko Stupar

Obavještavamo javnost da je 17. novembra 2020. godine u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske preminuo naš uvaženi prof. dr Branko Despot.

Prof. dr Branko Despot rođen je 1954. godine u Velikoj Kladuši. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Bosanskom Petrovcu. Diplomirao je 1980. godine na Medicinskom fakultetu u Zagrebu. Od 1985. godine zaposlen je u tadašnjem Kliničko-bolničkom centru u Banjaluci. Specijalistički ispit položio je u Zagrebu, u Klinici „Rebro”, 1989. godine. Postdiplomske studije završio je 1987. godine u Zagrebu. Magisterij je odbranio u Beogradu 1996. godine, a doktorirao je, takođe u Beogradu, 2003. godine. U periodu od 1986. do 2010. godine na Medicinskom fakultetu u Banjaluci obavljao je dužnost asistenta, višeg asistenta i docenta. Zvanje vanrednog profesora stekao je 2012. godine. Zvanje primarijus dodijeljeno mu je 1998. godine. Dužnost šefa Odjeljenja za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju u Klinici za specijalne hirurške djelatnosti obavljao je od 1998. do 2006. godine. Dužnost načelnika Klinike za plastično-rekonstruktivnu hirurgiju obavljao je u dva navrata, od februara do avgusta 2007. i od februara do oktobra 2009. godine. Oženjen je suprugom Marijom sa kojom ima dvoje djece. Od društvenih priznanja, nosilac je udarničke značke s radne akcije „Šamac – Sarajevo“ 1978. godine (petrovačka brigada “22 narodna heroja”).

Učestvovao u izradi priloga za monografiju UKC RS, Razvoj Klinike za plastično-rekonstruktivnu hirurgiju, period 1945 - 2010. godina.

Prof. dr Branko Despot je bio izuzetan ljekar iz oblasti plastično-rekonstruktivne hirurgije, a njegov doprinos razvoju moderne plastično-rekonstruktivne hirurgije je nemjerljiv, što potvrđuju i generacije mladih kolega koje su uz njega stasavale tokom višedecenijskog rada. Zaposlenima u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske ostaće u sjećanju kao ljekar sa gospodskim manirima koji je unaprijedio rad Klinike za plastično-rekonstruktivnu hirurgiju i uticao svojim zalaganjem na njen razvoj, kakva je ona danas. Poslovodstvo UKC RS, na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem, izrazilo je iskreno saučešće porodici i kolegama preminulog.

Dr Veljko Stupar je rođen 1.11.1953. godine u selu Stupari kod Mrkonjić Grada. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Mrkonjić Gradu. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1980. godine. Godine 1981. je zasnovao radni odnos u Domu zdravlja u Mrkonjić Gradu.

Specijalistički ispit iz interne medicine je položio 1988. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Kao doktor specijalista interne medicine je radio na tadašnjem internom B odjeljenju u Mrkonjić Gradu, koji je pripadao Medicinskom centru „Nemanja Vlatković“ Jajce. U Domu zdravlja „Dr Jovan Rašković“ je radio do 2011. godine, kada je osnovao ZU Specijalistička ambulanta interne medicine „Dr Stupar“ u Mrkonjić Gradu. Od 1990. do 1996. godine je bio narodni poslanik u prvom sazivu Narodne skupštine Republike Srpske. Preminuo je 27.11.2020. godine u UKC Banjaluka od posljedica korona virusa.

Dr Veljko Stupar je čovjek koji je svoj kompletan život posvetio svom pozivu, svojim pacijentima i svom narodu.

Zauvijek će ostati upamćen po svojoj velikoj stručnosti, kolegijalnosti, dobroti i humanosti, kojim je zadužio svoje kolege i sugrađane. Pored toga što je bio izvrstan ljekar, bio je i nejvjerovatno human i posvećen čovjek. Njegova vrata su bila širom otvorena za svakoga. Iako jako zauzet i okupiran poslom, za svakoga je pronalazio vrijeme, svako ko bi mu se obratio bi nailazio na toplu riječ, riječ utjehe i podrške. Uvijek direktan, ali i saosjećajan, zato i jeste uživao ogromno poštovanje. Za njega radno vrijeme nije postojalo, on je uvijek bio pripravan i svi ljudi koji su trebali pomoć su imali tu slobodu da mu se obrate u bilo koje doba dana ili noći. Za svoje pacijente i kolege je bio i ostao i heroj. Heroj koji često i nije bio svjestan koliko je zapravo promijenio nečije živote. Boreći se za živote i zdravlje drugih, izgubio je bitku za svoj život. Za njim će ostati velika tuga i praznina ali, isto tako, ostaće neizmjerna zahvalnost, nada u dobre i pravične ljude i bezbroj izliječenih ljudi kojim je pomogao. Njegov topli pogled, veliko znanje i strast prema medicini, brižni savjeti, njegova dobrota i pristup prema svakom čovjeku je nešto što će uvijek živjeti u sjećanjima i srcima svih onih koji su ga poznavali.

(1954 – 2020)

(1953 – 2020)

Kolektiv JZU Dom zdravlja “Dr Jovan Rašković” Mrkonjić Grad

98

INFO VIJESTI

IN MEMORIAM

Prof. dr Ljubomir Šormaz

Dr Zoran Paovica

Prof. dr sc. Ljubomir Šormaz rođen 1956. godine u Banja Luci. Medicinski fakultet završio je 1982. u Zagrebu. U DZ Laktaši radio je od 1984. gdje je od 1997. do 2015. obavljao dužnost direktora, bio jedan od najuspješnijih rukovodilaca zdravstvenih ustanova u RS. Specijalizaciju interne medicine završio je 1992. na Institutu za KVB Sremska Kamenica, a 2010. doktorsku disertaciju na Fakultetu zdravstvene njege Univerziteta “Aperion”. U domenu svoga profesionalnog i stručnog rada isticao se izuzetnim i ogromnim znanjem, koje je konstantno unapređivao prateći savremena naučna dostignuća. Pored njegovog naučnog i stručnog rada koje je u krugovima ljekarske prakse bilo jako cijenjeno, on se isticao i ozbiljnim i disciplinovanim radnim vještinama, ali i posvećenosti kako ljekarskim obavezama tako i svim pacijentima koji su bili brojni, a koji su njegovo mišljenje vrednovali i visoko uvažavali.

Prof. dr sc. Ljubomir Šormaz se tokom svog radnog vijeka pokazao i kao odličan rukovodilac. Dužnost direktora JZU Dom zdravlja „Dr Mladen Stojanović“ Laktaši vršio je od 1997–2016. godine, tokom kojeg je Ustanovi obezbijedio prepoznatljivu i izuzetnu reprezentativnost i besprijekoran poslovni ugled. Unaprijedio je ekonomsko, finansijsko i stručno poslovanje ustanove, obezbijedio kvalifikovan kadar i visokokvalitetne uslove rada, što je potvrđeno kroz akreditacione i sertifikacione postupke koji su u Domu zdravlja Laktaši među prvima provedeni.

Svojim kolegama i saradnicima bio je uvijek na usluzi, trudeći se da svakom profesionalnom i ličnom zahtjevu radnika udovolji. Svoje profesionalne i stručne vještine nije čuvao, već je nesebično kroz razne edukacije i stručna usavršavanja dijelio sa kolegama i saradnicima. Imao je sposobnost prilagođavanja svim situacijama i rješenja za sve probleme koji su se kao izazovi tokom rada pojavljivali.

Prof. dr sc. Ljubomir Šormaz svojom izuzetnošću se pokazao u svim sferama svoga djelovanja, pa tako i u akademskoj zajednici gdje je kao profesor bio angažovan. Bio je muž, otac i djed, sa svojom suprugom imao je dvoje djece i troje unučadi.

Na kraju, u ovom teškom trenutku, želimo odati priznanje njegovom cjelokupnom radu, zahvaljujući se na svakoj pruženoj stručnoj i prijateljskoj podršci.

Dana 24. novembra ove godine, u 69. godini života, prestalo je da kuca srce kardiologa, primarijusa dr Zorana Paovice. Dr Paovica je bio član Upravnog odbora Udruženja kardiologa Republike Srpske, bio je poštovani načelnik Internog odjeljenja OB Trebinje, bio je odani suprug, požrtvovani otac, djed za poželjeti…

Bio je mnogo više od toga. Bio je čovjek za ugled, finih manira istinskog gospodina, domaćin kod koga se uvijek rado vraćate i koji je svojim gostoprimstvom posjete Trebinju učinio nezaboravnim. Dr Paovica je svojom toplom, blagom energijom, mediteranskim šarmom, otvorenošću, mudrošću zrelih godina i prije svega očinskom dobronamjernošću, ostavio neizbrisiv trag u životima mlađih kolega i svih onih koji su ga poznavali. A mnogi su ga znali.

Dr Paovica je svojim likom i djelom pokazao kako se voli porodica, kako se cijene kolege i dočekuju gosti. Nikad nećemo zaboraviti druženja na Tvojoj terasi na obali Trebišnjice sa pogledom na Gračanicu, žilavku koju si sam pravio i na koju si bio ponosan, srdačnost kojom si nas dočekivao i kafe ispod platana s kojima si nas ispraćao sa obećanjem za novo viđenje. Ni slutili nismo da je posljednje. Neka ti je vječna slava dragi kolega i prijatelju, mirno spavaj ispod Leotara, na ponos Trebinja koje te imalo i nas koji smo te znali!

(1956 - 2020)

(1951-2020)

Udruženje kardiologa Republike Srpske

Vladimirka Mirnić

(1958-2020) Obavještavamo javnost da je 29. novembra 2020. godine u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske preminula naša uvažena laborantska tehničarka Vladimirka Mirnić.

Vladimirka Mirnić rođena je 1958. godine u Borkovićima, opština Banjaluka. Srednju medicinsku školu završila je 1978. godine u Banjaluci. Stručni ispit za laborantskog tehničara položila je 1982. godine. Nakon što je u nekoliko navrata kao laborant radila na određeno vrijeme u periodu od 1980-1984. u tadašnjem Regionalnom medicinskom centru Banjaluka, 1984. godine zasniva stalni radni odnos u našoj ustanovi. Vladimirka je bila vrijedan i savjestan radnik, kao radni kolega bila je solidarna i timski igrač. Uvijek obzirna prema svima, svoje mlade kolege je poštovala i obučavala ih kako bi dostojno nastavljali da obavljaju posao u svojoj struci. Svoj radni vijek je provela u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske, a kroz koju godinu očekivala je odlazak u penziju, međutim, sudbina je odlučila drugačije.

99

Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P Uređuje i piše: Snežana Despot Vuletić snezana.despot@ gmail.com

Kurs iz osnova astrologije, informacije na tel. 065 523 036 Svima vama želim dobro zdravlje, da vas prati sreća i živite ljubav u Novoj 2021. godini, a rođenima u znacima Jarac i Vodolija želim srećan rođendan.

Dragi moji prijatelji i ljubitelji astrologije, pred nama je Nova 2021. godina koja sa sobom nosi teško breme prethodne godine u kojoj nas je snašla corona iliti Covid- 19 koji je značajno uticao na naše živote i navike, donio razna ograničenja, nekima bolest, smrti i gubitke, svima maske, distance, otuđenje, a za te promjene je bio zadužen sabor sporih planeta: Jupitera, Saturna i Plutona u Jarcu u 2020. godini kao i uticaj Urana iz Bika.

OVAN 20. 3 - 20. 4.

Od 7.1. Mars se kreće znakom Bika, što je za ovnove 2. polje horoskopa. Došlo je vrijeme za predah. Posljednjih šest mjeseci ste bili u akciji, puni energije i vitalnosti, ali sada biste da koristite plodove svog angažovanja. Bićete skloniji da sebi ugodite i potrošite na hranu, odjeću, kozmetičke usluge ili popravke i nabavku uređaja u domu. U zdravstvenom pogledu moguće su upale grla ili operacija štitne, ako Mars vlada kritičnim kućama.

Tranzit Jupitera i Saturna u Vodoliji ovnovima povoljno utiče na ostvarenje ambicije, planove i želje, udruživanje, uticaj prijatelja. Kritičan period je sredinom januara kada se Saturn i Jupiter nađu u kvadratu s Marsom.

BIK 21. 4 - 20. 5.

Vladar vašeg znaka Venera putuje kroz tri znaka i usmjerava pažnju na partnerstva, ambiciju i ostvarenje planiranog.

Mars u vašem znaku dodaje energičnost i sposobnost bržeg donošenja odluka. Saturn i Jupiter u vodoliji uticaće na statusna pitanja i ostvarenje životnog cilja. Ovaj tranzit izaziva na akciju i promjene. Od snage vašeg natalnog horoskopa zavisi da li će ovaj period biti naporan, sa bolnim iskustvima ili će donijeti velike pozitivne promjene u materijalnom i duhovnom pogledu. Polje karijere i postizanje životnog cilja je aktivirano sa mogućim zatvaranjem ili otvaranjem puteva uspjeha.

BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6.

Merkur, vaš vladar, dugo boravi u Vodoliji i šalje povoljne uticaje na vaše Sunce.

Vaša spretnost i snalažljivost biće od velikog značaja u ovim vremenima promjena. Saturn i Jupiter iz Vodolije podržavaju volju Sunca u blizancima i utiču na ozbiljniji pogled na život, sa puno optimizma. Mnoga vrata se otvaraju, lako se može preseliti u inostranstvo ili se uspjeti u poslu uvoza – izvoza.

Aspekti su dobri i za studiranje i duhovni razvoj. Preveliko mentalno iscrpljivanje može nepovoljno uticati na zdravlje ukoliko imate iritantne aspekte na rođenju.

RAK - 21. 6 - 22. 7.

Tranzit Jupitera i Saturna u vodoliji, što je za rakove 8. polje horoskopa u kom vidimo podršku koju možemo dobiti iz parnerskih odnosa (poslovno ili bračno) u narednom periodu je aktivno te s jedne strane blagosloveno zaštitom i podrškom Jupitera, a sa druge strane uslovljeno vašom odgovornošću, dužnostima koje ste spremni preuzeti pod uticajem Saturna. Zavisno od snage vašeg ličnog horoskopa mogući su materijalni gubici ili dobici kroz partnerstvo. Krize su možda nužne da biste

100

Horoskop od 22. 12. 2020 - 19. 02. 2021.

Planetarna konfiguracija na nebu Od kraja decembra 2020. Jupiter i Saturn prelaze u znak Vodolije, gdje će 21.12.2020. napraviti konjunkciju na nultom stepenu Vodolije. Posljednji zajednički boravak u Vodoliji, sa Uranom u Biku, kao sada, zabilježen je 1523. godine. Kada pogledamo raspored planeta u 2021.godini vidimo da je Neptun u ribama (u sjedištu) kao univerzalni rastvarač, Pluton i dalje u Jarcu i nastavlja da radi degeneracije, regeneracije i transformacije, Jupiter i Saturn (sjedište) u Vodoliji u kvadratu sa Uranom u Biku (pad) ukazuje da su promjene neizbježne i globalne i utiču na svijest ljudi. Modernizacija komunikacije (uvođenje informatičkih sistema u svaku poru društva, ekspanzija automobila na struju), promjene u ekonomskom i finansijskom sistemu, u oblasti obrazovanja i učenja, razni eksperimenti... premalo je prostora za navođenje svih mogućih promjena. Jedno je definitivno, a to je da će promjene biti toliko duboke i trajne da će život na planeti Zemlji (znak Bika) i cijelo čovječanstvo (Vodolija) biti suočeno sa nužnošću življenja po novim pravilima. U ovom tekstu ću se posvetiti najznačajnijoj promjeni u ovom periodu, odnosno ulasku Jupitera i Saturna u znak Vodolije. Kada su u pitanju brze planete u ova dva mjeseca jedino Venera kretanjem nudi raznolikost kako u društvenom, tako i emotivnom segmentu, u skladu sa energijom Strijelca, Jarca i Vodolije u kojima boravi. Merkur nakon kratkog boravka u Jarcu već od 9.1.2021. prelazi u znak Vodolije na duži period, tj. do 15.3. sa retrogradnim kretanjem od 31.1 - 21.2. Mars nakon polugodišnjeg boravka u znaku Ovan prelazi 7.1. u znak Bika na uobičajen dvomjesečni boravak u jednom znaku.

uvidjeli vrijednosti i zaštitu koju imate. Zglobovi su osjetljivi, čuvajte se padova na zaleđenoj podlozi.

LAV - 23. 7 - 23. 8.

Nasuprot vašeg znaka je znak Vodolije u kome u narednom periodu borave Jupiter i Saturn. To je polje braka i javnosti.

Neki odnosi su zreli da se razriješe, da se preispita njihova vrijednost. Ukoliko je partnerstvo već duže vrijeme nezadovoljavajuće, dolazi vrijeme da se raščiste odnosi i po cijenu raskida sa svim što stvara bol.

Ukoliko se prihvati odgovornost za učinjene greške, pokaže spremnost na promjenu, moguće je situaciju poboljšati i uvesti novu pozitivnu energiju. Dobici su mogući kroz pravne poslove i uspjeh u parnicama. Aspekt opozicije Sunca iz Lava planetama u Vodoliji utiče na srce (angina pectoris), izaziva osjtljiva i bolna leđa.

DJEVICA - 24. 8 - 22. 9.

Merkur u društvu sa Saturnom i Jupiterom u Vodoliji djeluje kroz vaš poslovni segment tako što traži da se prilagodite novim uslovima poslovanja i rada. Merkur omogućava originalnost i velike intelektualne potencijale. Svojom pronicljivošću i sposobnošću analitičnog mišljenja možete spustiti u realne okvire ideje koje se mogu konkretizovati i donijeti uspjeh i prosperitet.

Ukoliko su planete na rođenju u problematičnim aspektima ovo može biti period sa problemima na poslu, puno teškog i napornog rada, prekovremeno ostajanje da se završi posao, što se nepovoljno odražava na zdravlje, kroz iscrpljenost, malaksalost ili nervnu napetost.

VAGA - 23. 9 - 22. 10.

Tranzit Venere kroz 3, 4. i 5. polje, utiče na usmjerenost na harmonizaciju emotivnih odnosa, ispoljavanje ljubaznosti u nastupima. Jupiter i Saturn u Vodoliji kreću se kroz 5. polje ljubavi, djece i nalaze se u harmoničnom odnosu prema vašem Suncu u Vagi. Zavisno od ličnog horoskopa djeca postaju najbolji učitelj, najveća radost i ponos, ili ako imate teške aspekte onda je moguće zahlađenje u odnosima, nerazumijevanje i problemi. Svojim prisustvom Jupiter će zadržati stabilnost u porodici.

Djeca možda planiraju odlazak u inostranstvo što u vama stvara tugu i nezadovoljstvo zbog razdvajanja, a s druge strane vjerujete da će pronaći materijalnu sigurnost, što vas smiruje. Kretanje Urana kroz vaše 8. polje može uzrokovati iznenadne probleme sa novcem, a ako se umiješa i Mars možete upasti u rizične životne situacije. ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11.

Sa Marsom u Biku u opoziciji prema vašem znaku bićete skloni ulasku u rizične situacije, silovito reagujući na događaje.

Ako vam je Mars u natalu snažan, ovo je period postizanja velikih stvari, savladavanja teškoća, u suprotnom su mogući problemi, nezgode i zdravstvene teškoće. Prisutna je tvrdoglavost i želja za dokazivanjem.

Kod ovog tranzita moguć je nepromišljen i brz ulazak u brak. Jupiter i Saturn u vodoliji, što je za škorpiju 4 polje, daju naglasak na.dom, porodicu, roditelje. Pod uticajem Saturna moguća je bolest roditelja i brigu oko njih, remećenje prisnosti u porodici, mnogo dužnosti, a sa druge

strane Jupiter nastoji da uspostavi stabilnost, da zaštiti koliko može. Jedni će željeti da odu u inostranstvo, drugi da riješe stambeno pitanje u domovini. Lični potencijal odlučuje o ishodu.

STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12.

U narednom periodu i Jupiter i Saturn upravljaju vašim poljem komunikacija i odnosima sa rodbinom. S jedne strane mogući su problemi i krize u odnosima, ali dobrom voljom se mogu nesporazumi riješiti. Jupiter želi da se kreće, putuje uči, komunicira, ali moguće je da se pojave ograničenja koja blokiraju željeno. Na putu budite oprezni, sporije vozite. Mogući kvar auta, a popravak mnogo košta. Zdravstveno može biti problem sa cirkulacijom, naročito ako imate na rođenju Saturn i Uran u Lavu.

Kako vaše Sunce ima dobar aspekt sa ovim planetama, to će snaga vaše volje, upornost i optimizam doprinijeti savladavanju teškoća koje se pojave.

JARAC - 22. 12 - 19. 1.

Saturn, vaš vladar, prelaskom u Vodoliju može uzrokovati probleme sa finansijama, kada su troškovi veći od primanja ili kada su primanja mala i nedovoljna.

Period kada se mora štediti i odreći nekih stvari. Pomoć dolazi od Jupitera koji takođe prelazi u vodoliju i smanjuje loš uticaj Saturna. Možda se odlučite da započnete neki novi posao, koji može biti uspješan, ali su potrebna velika ulaganja. U zdravstvenom segmentu moguće su tegobe sa kičmom, koljenima, astmom i mentalni problemi.

VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2.

Saturn je u vašem znaku od 18.12.2020. godine i ostaje do 7.3.2023. godine. Saturn nameće ograničenja i nosi teškoće u nekoj sferi života, zavisno od ličnog horoskopa, što će najprije će osjetiti rođeni u periodu od 21. do 27. januara, kada Saturn bude prelazio preko Sunca izazivajući osjećaj iscrpljenosti, nezadovoljstvo, umor, slabiji imunitet, puno rada i odgovornosti. Nakon dva dana i Jupiter ulazi u vaš znak donoseći optimizam i vjeru da sve možete savladati. U dobrim horoskopima javlja se izdržljivost da se ostvare ambicije. Nekima će se otvoriti putevi za inostranstvo. Zdravstveni problemi mogu biti sa anemijom, disajnim putevima i cirkulacijom.

RIBE - 20. 2 - 20. 3.

Tranzit Jupitera i Saturna u Vodoliji, što je za ribe 12, kuća, pruža zaštitu od nevidljivih neprijatelja, onih koji vam rade iza leđa, ako ispravno postupate. Štiti u nepovoljnim situacijama. Samoća i izolacija u kojoj se duboko promišlja i pronalazi vjera u sopstvene snage osnažuju ličnost. Putovanje u daleko inostranstvo preko mora ili na otoke. Intelektualci se okreću istraživačkom radu i nauci, a ljekarima slijedi uspjeh u poslu. Sklonost humanitarnom radu i žrtvovanje za druge. Ako se negativno koristi moguće je povlačenje od društva, u samoću i izolacija, neuspjeh na profesionalnom planu, finansijski i pravni problemi. Za osobe sklone prevarama, lažima i nasilju opasnost od zatvora.

S M I J T E S E , Z D R AV O J E !

Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

11.12.2019 – 11.12.2020 Smrt je samo promena svjetova, kao što prijatelji prelaze preko mora, zauvjek boraveći jedni u drugima. Oni možda umiru, ali njihovo prijateljstvo i njihova prisutnost, besmrtni su! (Medici.com ) Do viđenja, druže, do viđenja.

Ti mi prijatelju jednom bejaše sve!

Urečen rastanak bez našega htenja, obećava i sastanak, zar ne!?

(Jesenjin)

Aforizmi Grešna beba: Začela se greškom, a greškom i došla na ovaj svijet. Opet se neki čude što plače. *** Svaki šef je dobar pod uslovom da ti nije šef. *** Penzionisana babica ne govori ženama da se natežu. Sada nateže penziju kroz mjesec. *** Bubreg u loju, k`o poslanik na „bijelom hljebu“. *** Ljudi su toliko emotivno vezani za dušu da umru čim ih ona napusti. *** Svako svoju smrt nosi sa sobom. *** Niko toliko lijekova ne drži u sebi kao apoteke. *** Nije njemu toliko što su ga hirurzi toliko iskrpali, nego što mora ponovo da se slika za ličnu kartu. *** Da sam dijete, bio bih jako dobar. Mene ne treba tjerati da jedem. *** On je dosta dao medicini. Krajnike, slijepo crijevo, žučnu kesu, zube. Sada mu traže i prostatu. *** Mislio je da je Bogu dugovao život pa se nasmiješio kad mu ga je vratio poslije tolikog dugovanja. *** Svašta se u toj bolnici događa. Jedan je oženio sestru! *** Smrt se žali na neravnopravnu borbu u bolnici.

Ona sama na jednoj strani, a sve bolničko osoblje na drugoj. *** Na psihijatriji je skupa pamet, a u politici poštenje. *** Neko me nabijedio pa laboranti cijelog mog živoa nešto traže u mojoj krvi. *** Na traumatologiji su jednog polomljenog operisali, a da ga nisu opijali. Dovezen je mrtav pijan. *** Kardiolog reče da gospođa ima dobro srce s obzirom na to koliko ga je puta u životu drugima davala.

Mala anatomija

Trbušna maramica Trbušna maramica je jedna nježna serozna membrana. Zovu je i potrbušnica. Analogno tome, džepna maramica bi trebalo da se zove podžepnica.

Ona obavija trbušnu šupljinu i većinu organa koji se nalaze u njoj (ma, nije džepna nego trbušna!).

Zahvaljujući njoj i plućnoj maramici i najzaboravniji muškarci nikada neće izaći iz kuće, a da kod sebe nemaju najmanje dvije maramice. Osim što je neće zaboraviti, oni je ne peru i ne peglaju. Po tome, srećni su oni koji ih imaju.To znači, svi smo srećni dok nam neki brzopleti hirurg ne iskomada maramice i izbaci napolje. E, tada se moramo zamisliti imamo li u džepu još jednu, rezervnu maramicu!

Trbušnu maramicu čine mezotelijum i vezivno tkivo.

Dakle, ni u organizmiu, a ni izvan njega nema ništa bez veze. Blagodet posjedovanja dvije maramice, a da vam ih niko na ulici ne može ukrasti ili oteti, omogućuje da se usredsredimo na čuvanje džepne maramice. Primijetio sam, da oni koji svagdje guraju nos, guraju ga i u maramicu. (Ne, brate u trbušnu, nego u džepnu!) Još se nije pojavio takav ekstravagantan tip koji bi gurnuo nos u trbušnu maramicu.

Javite, ako čujete.Ali, zato su tu želudac i crijeva.

Istina, oni nemaju nos da ga guraju u maramicu, ali im ona omogućava neometane i neosjetne pokrete.

Dakle, možete slobodno da trčite i da skačete bez bojazni da će vam ispasti jedan od ovih organa. Čak možete svoju dragu pomilovati po trbuhu i šaputati joj: Draga moja, mekana, nježna, lijepa, čista, topla – maramica. Gladnima trbušna maramica smanjuje jačinu krčanja crijeva. Velika je prednost u tome: Zamislite, pored vas prolazi vaš poslanik koji toga dana treba u skupštini da govori kako bolje živimo, a vama tako drsko i antiprotivno krče crijeva! To bi zbunilo svakoga pametnog, a zašto ne bi i poslanika. Našu slabu odbranu pojačava trbušna maramica.

Ona brani trbušnu i karličnu šupljinu i njene organe od raznih infekcija. Često sama rizikuje da bude inficirana, kao opozicija kad kritikuje poziciju. Ne znam da li znaju vatrogasci, ali trbušna maramica može da se upali. Djelimično ili sva.Tu vatrogasni šmrkovi ne pomažu. Zato, ako ljekar kaže da vam se upalila trbušna maramica, ne zovite vatrogasce.

Šale Pacijent moli doktora da ga ne stavlja na dijetu.

- Jer, ja sam na dijeti od kada sam otišao u penziju.

---Komšinica pita snahu kako joj je svekrva.

- Čujem da su je vratili iz bolnice, kako se osjeća?

- Ne znam kako se osjeća, ali ne jauče. Sahrana je tek sutra – odgovori snaha.

---Pita doktor jednog opozicionara na šta se žali.

- Na sve. Ništa ne rade kako valja, vode nas u propast.

--Operisala žena žuč pa pita doktora šta smije da jede. Doktor reče da smije sve, i jaja i meso, sve.

- E, nemam mesa – reče žena tužno.

--Polazi starica u bolnicu i govori djedu: - Ja idem u bolnicu, a ti nemoj da dovodiš tuđe žene u našu kuću.

- Ti si stvarno za bolnicu samo ne znam da li ideš u onu živčanu – odgovori djed.

--- Kako ti kuva snaha?

- Odlično, svakog dana za doručak, ručak i večeru imamo jezika.

--Žali se pacijent ljekaru: - Sve je pošlo kako ne valja. Prvo sam počeo da preskačem seks, onda obroke, a sada mi i srce preskače.

--Vratio se topli brat iz bolnice i hvali se: - Sve je ispalo bolje nego sam se nadao! U bolnici gužva pa po dvojica u jednom krevetu!

--Pita medicinska sestra mlađeg bolesnika: - Hoćete li večeras ribu?

- Koliko ima godina? – upita ovaj prije nego će se opredijeliti.

--Došao bogtaš u bolnicu i bira sobu. Kad je čuo gdje je najveća gužva, ubaci se tamo. Sutradan pita bolesnika do sebe zašto je ovdje najveća gužva, ovaj reče: - Osim što su sobe okrenute prema suncu, odavde je najbliža mrtvačnica, a ni obdukciona sala nije daleko...

--Poslije operacije, doktor reče pacijentu da mu je izvadio pola metra crijeva.

- Možete li, doktore, da izvadite još pola metra pa da to bude umjesto participacije?

--Žena u godinama došla na ginekologiju da se porodi. Babica hvata muštuluk: - Meni muštuluk, eno ti sina.

Kad ova reče da će je častiti, babica dodade - Čeka na ulazu da vidi kako si.

---Babica govori porodilji: - Vaša beba je lijepa. Hoćete li da je upišem za izbor najljepše bebe ove nedjelje, sigurno će pobijediti.

- Nemojte, babice, moj muž je ružan kao lopov.

--Dvojica razgovaraju i jedan pita kako da dobije mjesto u bolnici.

- Jednostavno, uzmeš uputnicu od svoga ljekara i pravo u bolnicu.

- Eh, neću ja tako, ja bih htio preko veze.

--- Doktore, koliko ta operacija traje?

- Jeste li mislili koliko operacija staje?

101

102

ZDRAVSTVENA USTANOVA, BOLNICA IZ HIRURŠKIH OBLASTI

"PROF. DR SCI. N. LAGANIN" 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

Dermatološki pregledi Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti POSTANITE DIO STRUČNOG TIMA Ultrazvuk krvnih sudova PORTALA “Doktor kad mi treba” Ljekar ste? Naš portal Vam Krioterapija tečnim azotom omogućava dodatnu zaradu, transparentno i uz definisane (otklanjanje bradavica, kondiloma) uslove.

Sa našom pla�ormom zadovoljstvo klijenata je na prvom Peeling lica, kauterizacija mjestu.

Radite u bilo koje vrijeme i sa bilo (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) kojeg mjesta, važno je samo da imate wi fi i računar.

Biopsije Vi odlučujete kada kože želite radi� i elektrohirurgija radiotalasima i bi� dostupni za stručno savjetovanje.

Imunodijagnostika kožnih oboljenja Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka)

Radno vrijeme: subotom od 8-14h radnim danom od 10-20h Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net

Sime Matavulja 11, 78000 Banja Luka, R. Srpska tel: +387 51 216 462, 214 036; +387 65 538 169 e-mail: poliklinikalaganin@gmail.com

• Savremena poliklinika, Vrhunski iskusni lekari • Savremena oprema, nove, savremene metode lečenja.

• vrhunska dnevna hirurgija, artroskopija, rekonstrukcija prednjeg ukrštenog ligamenta kolena, hirurgija stopala • planiranje i ugradnja proteza kuka, kolena i ramena jednostrane i obostrane u istom aktu

Prof. dr sc. med. Zoran Popović, ortopedski hirurg Kumodraška 121, Beograd; Phone: +381 11 39 88 111 Tel.: +381 11 63 01 900; Fax: +381 11 63 01 900 Email: vozdmedik@gmail.com Web: www.vozdmedik.com

• regenerativna ortopedija, Ortokin terapjja za oporavak hrskavice zglobova sa najvećim iskustvom u regionu

KVALITETNOM ZDRAVSTVENOM USLUGOM, UZ PRIHVATLJIVE CENE DO ZADOVOLJSTVA PACIJENATA

Ekskluzivni uvoznik i distributer za BiH

Noni originalno pakovanje Tel. +387 51 216 824, 211 904, 306 969

PREGLEDI I LIJEÄŒENJE

ZU Specijalna bolnica iz hirurških oblasti “Dr Kostić” Maksima Gorkog 9, Banja Luka, 051/491-999, 066/340-004

E-mail: shbdrkostic@gmail.com; www.klinikakostic.com

Mi smo tu zbog Vas!!!

U našoj ustanovi možete obaviti sljedeće usluge: 1. Pregled hirurga i operativni zahvati iz domena abdominalne hirurrgije 2. Pregled gastroenterologa i gastroenterološka obrada (gastroskopija,kolonoskopija u analgosedaciji) 3. ERCP 4. CT dijagnostika 5. UZ dijagnostika 6. Pregled kardiologa + UZ srca 7. Pregled dermatologa 8. Pregled ortopeda, endoskopske intervencije 9. Pregled endokrinologa

10. Pregled i endoskopska dijagnostika dječijeg gastroenterologa (prof. dr Vojislav Perišić) 11. Pregled specijaliste ORL, alergologa, te operativni zahvati iz domena otorinolaringologije 12. Operativni zahvati iz domena laparaskopske ginekologije 13. Operativni zahvati štitne žlijezde minimalno-invazivnom metodom (prim. dr Dejan Ilinčić) 14. Operativni zahvati iz domena plastično-rekonstruktivne hirurgije

2021

Dragim našim čitaocima srećni predstojeći praznici