Medici.com 63

P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

S

A

D

R

@

A

J

Poplave

Riječ urednika Istinski put koji nas vodi kroz život do cilja najčešće je razapet kao konopac tek tik iznad zemlje. Hodajući i rezimirajući svaki načinjeni korak, lako možemo uočiti da je isti taj konopac više razvučen tako da se saplićemo o njega, nego da se hoda po njemu. Zašto? Složićete se, zato što je tako podesen čitav naš „zadatak“ koji zovemo život. Upravo nas On nemilosrdno tjera na taj konopac i istoveremeno nas uči kako da koračamo i u najtežim uslovima koji nas zadese dok lutamo kroz ovozemaljske lavirinte i pustahije, prepune zagonetki i skrivenih tajni, koje nam nikada ne nagovještavaju nevolju.

Svaki budući tren življenja je nepregledni mozaik i zbirka događaja, koje ne možemo predvidjeti niti na njih možemo uticati da se ne dese. Baš tada, kada nas pritisnu zidovi sa svih strana i kada nam se dese situacije o kojima nismo ni sanjali, a kamoli mislili o njima, možemo pokazati da je još veće umijeće znati ustati kada se padne. Dići se iz mulja i prašine, otresti sa sebe prljavštinu i krenuti dalje uspravnog tijela i podignutog pogleda.

Svjedoci smo elementarne nepogode biblijskih razmjera koja je pogodila našu zemlju, ali i region, Srbiju i Hrvatsku.

Poplave koje se ne pamte na ovim prostorima. Ne postoji dovoljno zvučna riječ kojom bi se mogla oslikati tragedija i tuga koja je pogodila na hiljade ljudi koji su u nekoliko minuta izgubili sve što su stvarali decenijama. Da ne govorimo o onima koji su u vodenom naletu izgubili svoje najmilije.

Ono što smo mogli vidjeti tokom tih nesrećnih trenutaka je to da smo samo obični ljudi, materija podložna promjeni, prah na vjetru koji može biti oduvan u svakom trenu. Zar nam je trebalo tako nešto da shvatimo da barijere poput nacije, religije i pripadnosti, koje nas tako surovo dijele i istrebljuju, nestaju pred katastrofom koja nas je sve podjednako pogodila, ujedinivši nas u jedan identitet koji se zove istinska solidarnost?

I kao što biva, tužni hapening će postati dio skore prošlosti koji se nikada neće zaboraviti i koji će zauvijek ostati uklesan na stranicama sjećanja. Međutim, život se nastavlja i nikada ne prestaje, on stalno putuje i vodi nas sa sobom, samim tim nas osnažuje i govori nam da moramo i možemo pobijediti. Opravdanjima utemeljujemo svoj život i sve što ga čini, ali ovakve nesreće su samo dokaz da živimo samo danas i da svu energiju prepoznajemo i sadejstvujemo samo u trenu kada se život dešava te da je svaki tren dragocjen i da ga ne treba traćiti na bezvezarije, zle misli i lošu energiju.

Moramo nastaviti osvajati ciljeve, živjeti svoju stvarnost.

Ponovo smo tu, zajedno sa 63. brojem časopisa „Medici. com“, vodeći vratolomne ratove protiv vremena i prolaznosti.

Tako se nađosmo na pragu još jednog ljeta, koje u svojim prvim koracima pokazuje svoju nadmoć. Kataklizma koja je pogodila region uticala je i na to da su brojni simpozijumi i konferencije odgođeni.

Ili smo živi ili nismo, moramo smoći snage da prevaziđemo nesreću koja nas je sve zajedno dovela u zavidan položaj, kao i vjerovati da ćemo uspjeti.

Vaš „Medici.com“

8

U Evropi

Zdravlje 2020

16

Medicina rada i sporta

22

Mentalno zdravlje

37

Agencije za lijekove

Regionalna saradnja Z D R A V S T V O

49

S R B I J E

Koraci za zdravu trudnoću

Edukacija trudnica

64

Dr sc. Robert Monestel

Porodični lekar u Americi

66

N M K

John A. Camm, Univerzitet St. George London

Ranolazin

96

Info vijesti

122

Glavni urednik: Prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Zoran Rakočević, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, doc. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vulić, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, prof. dr Miroslav Petković, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, mr. ph. Zlata Žuvela, prof. dr Enver Zerem i prof. dr Elizabeta Ristanović.

Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Dušan Bastašić, dr Goran Račetović, dr Slavko Pećanac, mr. ph. Rada Krća, Amra Odobašić, i Nataša Aleksić Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jovana Pušac, Jelena i Bojan Broćilović Prodaja i distributer za Srbiju UNA PRESS d.o.o. Beograd, tel: +381 11 2 188 704 Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banja Luka Tiraž: 5.000

64. broj izlazi u avgustu 2014. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

Glavni urednik, prim. dr Momir Pušac

7

Z D R A V S T V O

M

inistar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić, zajedno sa ministrom zdravlja Republike Srbije Zlatiborom Lončarom i ministrom zdravlja Republike Hrvatske Rajkom Ostojićem, posjetio je poplavljena područja u Hrvatskoj, Srbiji i Republici Srpskoj. Tom prilikom su ministri dogovorili zajedničku strategiju u borbi protiv zaraznih bolesti koje predstavljaju prijetnju poslije poplava.

Oni su se sastali 27.maja 2014. godine u poplavljenom sremskom selu Morović i dogovorili da sve institucije na ovim prostorima stave u funkciju zajedničkog djelovanja, da se prema EU i Svjetskoj zdravstvenoj organizaciji ne bi izlazilo sa različitim stavovima i zahtjevima.

“Situacija u Republici Srpskoj, kada su u pitanju zarazne bolesti, trenutno je pod kontrolom iako je zahvaćena velika teritorija. Sastali smo se sa ministrima zdravlja Hrvatske i Srbije kako bi koordinisali sve aktivnosti po pitanju kontrole i sprečavanja nastanka i širenja epidemije u regionu”, rekao je ministar Bogdanić.

On se zahvalio svima koji su pružili pomoć Republici Srpskoj.

“Voda je zaista dosta toga uništila, tako da će trebati vremena da se život normalno uspostavi. Grad Doboj je devastiran. Sve što je do visine od 5 metara je bilo pod vodom, tako da sada imamo velike količine kabastog smeća te je potrebno određeno vrijeme za uklanjanje, kao i formiranje novih deponija”, rekao je Bogdanić.

On je naglasio da u Republici Srpskoj zasada nemamo pojavu zaraznih bolesti.

“Uspjeli smo u onim dijelovima koji su očišćeni da izvršimo dezinfekciju. Ekipe su stalno na terenu, pratimo situaciju i nadamo se da ćemo uspjeti da održimo kontrolu, tj. da neće doći do nekih ozbiljnijih poteškoća”.

Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar je naglasio da je situacija u Srbiji takođe pod kontrolom.

“Jedna od mera kako bi ta situacija i ostala takva jeste i naša obaveza o

8

Ministri zdravlja Srbije, Hrvatske i Republike Srpske obišli poplavljena područja

Zajednička strategija protiv zaraznih bolesti

kojoj smo govorili danas, a to je proces dezinsekcije koju ćemo odraditi zajedno sa Republikom Srpskom i Republikom Hrvatskom. Uradićemo sve što je do nas da sprečimo da dođe do zaraze, jer ukoliko se ona pojavi bilo gde na ovoj teritoriji, širiće se bez obzira na postojanje fizičkih granica.

Postigli smo dogovor da sve aktivnosti dezinsekcije budu koordinisane i da se urade u istom danu sa istim materijalom. Za sve ostalo ćemo imati vremena da radimo osim za ove stvari koje su sada neophodne kako bismo sprečili nastanak i širenje potencijalnih zaraza”.

U Srbiji se trenutno radi na raščišćavanju terena, nakon čega će se raditi na uspostavljanju rada kanalizacije. “Nadam se da ćemo u roku od dva dana, kada završimo ovaj posao, moći da završimo sve drugo što smo počeli, tj. sve planirane mere dezinfekcije, dezinsekcije i

deratizacije. Tek kada sve to završimo, bićemo mirniji. Do tada se nećemo opuštati”, rekao je ministar Lončar.

“Ključni problem sada jesu protivepidemijske mjere koje se provode na sva tri područja. Zahvaljujući evropskoj povjerenici, Hrvatska je dobila mogućnost da sufinancira pomoć našim kolegama iz Bosne i Hercegovine, a ministar Lončar je izrazio spremnost da se pridruži ovoj akciji kako bismo zajedničkim snagama riješili ovaj problem”, pojasnio je ministar zdravlja Hrvatske Rajko Ostojić. “Želimo koordiniranu akciju u ovoj oblasti jer protivepidemijske mjere ne poznaju granice i svima nam je u interesu, prvenstveno kao doktorima, kao humanistima i naravno ministrima da učinimo sve da se ova tragedija, velika prirodna katastrofa koja nas je pogodila što je moguće prije stavi pod kontrolu”, rekao je ministar Ostojić.

Sastanku u Moroviću prisustvovao je i direktor Instituta za javno zdravlje Srbije prim. dr Dragan Ilić.

On je naglasio da se ne očekuju epidemije većih razmjera i da je najbitnije da voda bude ispravna za piće.

Ukazao je na to da najveća potencijalna opasnost prijeti od groznice Zapadnog Nila.

Trojica ministara zdravlja su posjetila Županju u Republici Hrvatskoj, Morović u Republici Srbiji i Opštu bolnicu “Dr Josip Benčević” u Slavonskom Brodu, gdje

Z D R A V S T V O

su posjetili pacijente iz poplavljenih područja Republike Srpske koji su zbrinuti u ovoj bolnici.

Potom su posjetili i grad Doboj gdje su obišli Dom zdravlja i bolnicu te se u razgovoru s nadležnim službama detaljno upoznali s epidemiološkom situacijom.

Pomoć KC Banjaluka Rukovodstvo Kliničkog centra Banjaluka dostavljalo je zdravstvenim ustanovama Republike Srpske u opštinama ugroženim poplavama pomoć u lijekovima i medicinskim sredstvima (antibiotike, probiotike, analgetike, antipiretike, lijekove za pritisak, dijabetes, astmu, srčana oboljenja, sedative, lijekove za epilepsiju, jednokratne setove za infuziju i transfuziju, infuzione rastvore, te ostale neophodne lijekove i medicinska sredstva).

Pacijenti su stizali iz cijele Republike Srpske helikopterom i drumskim saobraćajem, a najveći broj pacijenata je iz Doboja, Teslića, Petrova, Čelinca, Kotor Varoša, Šamca i Modriče. Svi su smješteni i na vrijeme zbrinuti. „Klinički centar Banjaluka je bolnica cijele Republike Srpske, u redovnim i vanrednim okolnostima. Svjesni smo toga i zato smo korak ispred u svakom momentu, jer znamo da se na naše ljude i našu bolnicu najviše računa u ovakvim situacijama“, rekao je dr Duško Račić, generalni direktor Kliničkog centra Banjaluka.

Od početka poplava KC Banjaluka šalje pomoć bolnicama u Bijeljini, Doboju i Šamcu te prima pacijente iz poplavama najugroženijih područja. Situacija u Domu zdravlja Banjaluka je bila dosta bolja nego u drugim poplavljenim opštinama, ali svjesni smo da našim bolesnicima, ljekarima i sestrama ni u jednom momentu ne smije ništa da nedostaje.

Stoga smo obilazili naše kolege u banjalučkim naseljima, a sa kolegama iz bolnica ugroženih područja bili smo u stalnoj vezi, kako bismo im pružili podršku i pomoć u ovom izazovnom periodu za sve nas,“ rekao je dr Račić.

Skoro sve količine lijekova i medi-

Ambulantama Doma zdravlja Banjaluka u naseljima Priječani i Česma. Izmještenoj ambulanti u Priječanima dostavljen je novi EKG aparat i lijekovi, dok je ambulanti u Česmi, koja je ponovo otvorena nakon tri dana, dostavljena pomoć u lijekovima.

cinske opreme, koje su donirane KliPreliminarna procjena šteta u RS Od ukupno 54 doma zdravlja u Reničkom centru Banjaluka u kritičnim danima, proslijeđene su bolnicama u publici Srpskoj, njih 25 u većem ili manjem obimu je pretrpilo štete od poplapoplavljenim mjestima. va. Najveće štete imaju domovi zdravlja Šamac, Doboj, Bijeljina, Kotor Varoš, KoPosjeta eksperata SZO Predstavnici Ministarstva zdravlja i zarska Dubica, Čelinac, Bratunac, Mosocijalne zaštite Republike Srpske sastali driča, Šekovići, Mrkonjić Grad (Jezero) su se 30. maja 2014. sa predstavnici- i Banjaluka.

Dom zdravlja Šamac i Dom zdravlja ma misije Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) u vezi sa sistematičnim Doboj pretrpili su najveću štetu u smislu javnozdravstvenim odgovorom na po- uništenih centralnih objekata i terenskih sljedice poplava u Bosni i Hercegovini. ambulanti, službi porodične medicine, Šef Kancelarije Svjetske zdravstvene hitne medicinske pomoći, laboratorijske, organizacije za životnu sredinu i zdravlje RTG i UZV dijagnostike, centara za fiziu Bonu Elizabet Paunović je rekla da je kalnu medicinu i centara za mentalno Svjetska zdravstvena organizacija im- zdravlje, te kompletnog informacionog presionirana pravovremenim i adekvat- sistema. Šteta u Domu zdravlja Bijeljinim reagovanjem zdravstvenih vlasti u na je nastala u sedam terenskih ambuRepublici Srpskoj, kao i požrtvovanošću lanti u naseljima Brodac, Janja, Batkozdravstvenih radnika tokom katastrofal- vić, Vršani, Dvorovi, Amajlije i Pučile i to nih poplava. u građevinskom smislu i medicinskoj

“Svjetska zdravstvena organizacija opremi. Šteta u ostalim navedenim doje obezbijedila postrojenja za prečišća- movima zdravlja većim dijelom se odvanje vode za piće kapaciteta 200.000 U Domu zdravlja Doboj poplavljelitara dnevno, kao i neposrednu pomoć u snabdijevanju prioritetnih lijekova, neop- ne su obje centralne zgrade, prizemlje hodnih u ovoj situaciji, koji će zadovoljiti i prvi sprat.

“Poplavljene su službe Hitne medipotrebe 20.000 ljudi u naredna tri mjecinske pomoći, pedijatrije, laboratorija, seca”, dodala je Paunovićeva.

Služba za fizikalnu medicinu i rehabiliPredstavnici Svjetske zdravstvene taciju, Centar za mentalno zdravlje, dio organizacije za okolinu i zdravlje, vodu rendgen-službe te prateći radni prostori i sanitaciju, bezbjednost hrane, hemijsku u podrumskom dijelu, a štetu je u ovom sigurnost i imunizaciju ponudili su svoju trenutku teško procijeniti jer su uočena i pomoć Republici Srpskoj u oblasti svo- teža oštećenja na infrastrukturi”, rekla je je ekspertize, ali i dalje procjene stanja dr Anđa Sušić, zamjenica direktora ove zdravstvene ustanove. vezanog za poplave.

9

Z D R A V S T V O

nosi na oštećenja građevinskih objekata. Ukupna gruba procjena finansijskih sredstava za domove zdravlja i terenske ambulante, u smislu građevinskih radova i uništene medicinske opreme, iznosi od 7.250.000KM do 8.000.000 KM. Takođe, urađena je i preliminarna procjena šteta na objektima JZU apoteke u opštinama koje su pogođene poplavama i to su JZU Apoteka Šamac, JZU Apoteka “Jovan Jovanović Zmaj” Doboj i JZU Apoteka “Semberija” Bijeljina. Ukupna procjena finansijskih sredstava za apoteke iznosi od 200.000KM do 250.000KM. Nataša Aleksić

Donacija organizacije ‘’Pro Human’’, Njemačka Humanitarna organizacija ‘’Pro Human’’ iz Bad Salcuflena, Njemačka, poslala je dobojskoj bolnici veoma vrijednu i korisnu donaciju koja se sastoji od bolničkih kreveta (9), sigurnosnih maski, medicinskih rukavica, sredstava za dezinfekciju, hirurških maski.

Imajući u vidu situaciju u kojoj se grad Doboj nalazi poslije vodenog talasa, dr Mirjana Andrejević-Kri, predsjednica organizacije, odlučila je da pomognu baš Doboju u Republici Srpskoj.

Dugogodišnja saradnja i prijateljski odnosi koje njeguje sa bolnicom Doboj i ministrom zdravlja i socijalne zaštite u Vladi RS dr Draganom Bogdanićem, naveli su je na ovaj čin. Kako je istakla u svom donatorskom pismu, dr MirjanaMimica Andrejević-Kri ističe da su joj

svi zaposlenici bolnice u Doboju prirasli srcu, a s njima i pacijenti kojima bi željela omogućiti što udobniji i prijatniji boravak tokom bolničkih dana.

Ona izražava svoje žaljenje zbog svega što su građani Doboja i grad doživjeli, ali i vjeruje u pozitivan duh ljudi sa ovog podneblja, širokogrudost njih koji su malo dalje te skoro vraćanje starog izgleda Doboju, kao i nastavak življenja po već steknutim navikama i 10

otvaranju novih radnih mjesta.

Direktor bolnice Vlado Đurđević je u ime pacijenata, zdravstvenih radnika i Uprave bolnice izrazio veliku zahvalnost Organizaciji ,,Pro Human’’, predsjednici, dr Mirjani Andrejević-Kri te im poželio mnogo uspjeha u budućem radu.

Informativna služba JZU Bolnice “Sveti apostol Luka“ Doboj

Humana gesta uposlenika “Novo Nordisk” BiH Potreseni katastrofalnim štetama koje su pretrpjeli stanovnici i zdravstvene ustanove u poplavama pogođenim područjima, uposlenici farmaceutske kompanije “Novo Nordisk Pharma” d.o.o. osjetili su potrebu da daju i svoj lični doprinos. Pored novčane pomoći,

upućene iz sjedišta kompanije u Kopenhagenu i predstavništva u BiH, donacija inzulina zdravstvenim ustanovama te donacija pitke vode i ostalih potrepština, uposlenici ove kompanije, predvođeni direktorom Rasimom Jusufovićem, nesebično su pomogli i svojim fizičkim radom.

Po preporuci Šefika Maglačetovića, predsjednika Udruženja osoba s dijabetesom iz Odžaka, uputili su se 21. maja u naselje Modrički Lug u blizini Odžaka.

Dočekali su ih neopisiv zadah i strašni prizori štete uzrokovani ogromnom količinom smeća koje je s obližnje neuređene deponije vodena bujica nanijela po cijelom mjestu. Shvativši da najveću prijetnju za stanovnike Modričkog Luga predstavlja mogućnost epidemije čitavog niza zaraznih oboljenja, odmah su se priključili mještanima u čišćenju

i uklanjanju izvora zaraze oko stambenih objekata.

U popodnevnim satima, vrijedni “Novo Nordisk” tim se, po preporuci Radislava Božičkovića, predsjednika Udruženja osoba s dijabetesom iz Doboja, uputio u Dom zdravlja Doboj. Odmah po dolasku, podijelili su određenu količinu radnih rukavica, lopata i čizama studentima volonterima. Priključili su im se u čišćenju prostorija u suterenu doma zdravlja u kojima se nalazila ogromna količina mulja i raznog uništenog materijala.

Nakon napornog dana, osjećaji su bili pomiješani: ogromna tuga, suosjećanje s unesrećenim stanovništvom i osjećaj zadovoljstva što su i na ovaj način dali svoj mali doprinos boljem sutra.

Alma Popović

Dom zdravlja Bijeljina Od početka vanredne situacije na području grada Bijeljina sve službe Doma zdravlja Bijeljina su organizovane tako da u svakom trenutku budu dostupne za svoje pacijente. Među njima je bio i veliki broj pacijenata koji su registrovani u privatnim timovima porodične medicine, a koji u tom trenutku nisu bili dostupni pacijentima.

Prema riječima direktora, doc. dr Zlatka Maksimovića osim centralnog objekta i sve sektorske ambulante su uvijek bile dostupne korisnicima. Takođe, u šest prihvatnih centara dežurali su doktor i medicinski tehničar tokom 24 sata, a brojne ekipe su bile mobilne.

Epidemiološka situacija je i dalje nesigurna te nam je osnovna aktivnost ovih dana dezinfekcija terena sa kog se voda povukla. Naše ekipe, ekipe Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske, ABHO četa oružanih snaga BiH i brojni volonteri su svakodnevno ne terenu i vrše dezinfekciju onoliko brzo koliko situacija dozvoljava, drugim riječima, stižu da dezinfikuju sve objekte koje su stanovnici oprali nakon povlačenja vode, istakao je doc. dr Zlatko Maksimović, direktor Doma zdravlja Bijeljina.

Z D R A V S T V O

JZU Institut za javno zdravstvo RS

JZU Institut za javno zdravstvo Jovana Dučića 1, 78000 Banjaluka Tel. +387 051/232-420 www.phi.rs.ba

K

atastrofalne poplave pogodile su u maju Republiku Srpsku. Veliki broj stambenih i poslovnih objekata u potpunosti je uništen. Nakon povlačenja vode, bilo je potrebno ukloniti velike količine smeća i otpada, izvršiti mehaničko čišćenje i pranje prostorija.

Zbog značajnog pogoršanja higijensko-epidemioloških prilika i mogućnosti pojave i širenja zaraznih bolesti, Institut za javno zdravstvo sa svojim regionalnim centrima i u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske dao je preporuke građanima koje mjere treba da preduzmu na sprečavanju pojave zaraznih bolesti.

Preporuke su date i domovima zdravlja, studentima koji su učestvovali na asanaciji terena, školama o postupanju sa mjerama dezinfekcije nakon početka nastave. IZJZ RS je pripremio edukativni materijal za stanovništvo u vezi s primjenom mjera dezinfekcije, kako postupati nakon povlačenja vode i sl.

IZJZ RS kontinuirano prati pojavu i kretanje zaraznih bolesti na području Republike Srpske. Na osnovu prijava zaraznih bolesti, konstatujemo da je prijavljivanje oboljelih od zaraznih bolesti pojedinačno i da do ovog momenta (10.06.2014. godine) nema epidemijskih oblika javljanja zaraznih bolesti.

S obzirom na to da je epidemiološka situacija nesigurna i neizvjesna, IZJZ i dalje nastavlja da prati stanje na terenu.

Institut se sa velikim brojem svojih radnika uključio u sprovođenje mjera dezinfekcije za prevenciju i suzbijanje epidemijske pojave zaraznih bolesti u svim opštinama i gradovima koji su bili pogođeni poplavama.

Veliku akciju dezinfekcije proveli smo u Doboju, sa 40 radnika Instituta i po 20 radnika Regionalnog centra Doboj i Doma zdravlja Doboj te Civilne zaštite.

U saradnji sa Domom zdravlja Banjaluka, izvršili smo epidemiološko izvi-

Saniranje šteta od poplava u Republici Srpskoj đanje i dezinfekciju u pojedinim banjalučkim naseljima, ali i u Čelincu, Kotor Varošu, Tesliću, Novom Gradu, Prijedoru, Srpcu, Šamcu, Modriči, Bijeljini....

Vršili smo svakodnevno i vanredno (po potrebi) uzorkovanje i analizu vode centralnih vodovoda. U laboratoriju IZJZ stiglo je 150 uzoraka vode za piće.

Ekipe Centra za zaštitu od zračenja Instituta za javno zdravstvo obišle su poplavljene terene. U Doboju su izvršena mjerenja dva radioaktivna gromobrana i jednog industrijskog izvora, gdje nije izmjerena povećana brzina doze te se navedeni izvori smatraju sigurnim za stanovništvo i životnu sredinu. U saradnji sa Državnom regulatornom agencijom za radijacijsku i nuklearnu bezbjednost ekipe su posjetile i sve ustanove koje posjeduju medicinske izvore zračenja, za koje je i ranije utvrđeno da ne postoji opasnost da štetno djeluju na ljude. U toku je monitoring grada Bijeljine, kontrola radioaktivnih gromobrana i mjerenje brzine doze u vazduhu.

Angažovanjem instituta je obezbijeđena određena količina dezinfekcionih

sredstava, opreme za njeno izvođenje, kao i lične zaštitne opreme, a koje su donirala privatna lica, domaće i strane institucije. Sva oprema se dostavlja zdravstvenim ustanovama na terenu u skladu sa njihovim potrebama, a čime koordiniše IZJZ RS. Aktivirali smo i dežurne telefone za besplatne pozive građana koji je dostupan 24h.

Ljekari IZJZ dali su više od 45 izjava pisanim i elektronskim medijima.

11

Z D R A V S T V O

Regija: Poslovanje fondova zdravstvenog osiguranja

Kriza ne popušta

V

ećina fondova zdravstvenog osiguranja u regionu ni u 2013. godini nisu poslovali bez gubitka.

Povećana štednja, smanjenje cijena lijekova i usluga, smanjenje plata, a ponegdje i prava osiguranika, nisu mogli da obezbijede usklađenost prihoda i rashoda, što je još očiglednije pokazalo da su glavni uzroci problema na strani prihoda. Uporedni podaci pokazuju da je zdravstvenim sistemima potrebno više novca ukoliko se želi izbjeći veći udar na dostupnost zdravstvene zaštite i njen kvalitet.

Slovenci znatno više od ostalih izdvajaju za zdravstvo, čak 1.800 evra po glavi stanovnika, ali to nije moglo spriječiti gubitak u poslovanju njihovog Zavoda za zdravstveno osiguranje (ZZZS) ni u prošloj godini. U 2013. godini ZZZS je ostvario prihod u iznosu od 2,29 milijardi evra, što je za 1,9 milion evra manje od planiranog iznosa. Rashodi su bili za 1,3 miliona evra manji od planiranih i za čak 48,3 miliona evra manji od ostvarenih u 2012. godini, ali ni toliko smanjenje nije moglo da obezbijedi pokriće deficita na strani prihoda, tako da je iskazan gubitak u iznosu od 600 hiljada evra.

Da je ekonomska kriza u ovoj zemlji ozbiljna, pokazuje podatak o konstantnom padu broja zaposlenih što je ključni indikator za probleme u vezi s finansiranjem obaveznog zdravstvenog osiguranja čiji se budžet dominantno puni od doprinosa te kategorije stanovništva. Stopa rasta prihoda od doprinosa za zdravstveno osiguranje zaposlenih u Sloveniji je prošle godine bila za jedan indeksni poen manja od rasta plata, a razlog je upravo smanjenje broja zaposlenih. Prihod od doprinosa u 2013. godini bio je čak za 29,3% manji nego u 2012. godini, a šta to znači, moguće je zaključiti na osnovu procjene eksperata, da je za održivo finansiranje

Posljedice poplava

Prihod od doprinosa biće znatno smanjen Biljana RodićObradović, izvršni direktor Sektora za planiranje, analiziranje i razvoj zdravstvenog osiguranja

U katastrofalnim poplavama koje su zadesile gotovo polovinu teritorije Republike Srpske, osim stambenih objekata, štetu su pretrpjele i brojne firme te poljoprivredna gazdinstva. To će se neminovno odraziti na prihod Fonda zdravstvenog osiguranja, a i na poslovanje zdravstvenih ustanova s obzirom na to da one preko 80 odsto svog prihoda ostvaruju od uplata Fonda zdravstvenog osiguranja. Preliminarne procjene pokazuju da bi prihod od doprinosa za zaposlene i doprinosa za poljoprivrednike mogao da bude smanjen za oko 137 miliona maraka, ili za 31,55 odsto u odnosu na planirani iznos.

Procjenjuje se da će poplave, s obzirom na katastrofalne razmjere, pogoršati i zdravstveno stanje stanovništva što bi moglo uticati na veći broj posjeta zdravstvenim ustanovama, a time i na povećanje troškova, naročito za dijagnostiku i lijekove. Takođe, na povećanje troškova uticaće i to što je i neosiguranom stanovništvu s ugroženih područja omogućena puna zdravstvena zaštita. Prema prvim procjenama, rashodi za zdravstvenu zaštitu mogli bi da budu veći za minimalno 12,3 miliona maraka, što znači da će, imajući u vidu i očekivani udar na prihode, zdravstvu u ovoj godini, kao direktna posljedica poplave, nedostajati oko 149,2 miliona maraka.

U okviru procjene uticaja posljedica poplava na finansijsku situaciju u zdravstvenom sektoru, Fond zdravstvenog osiguranja RS je predložio Vladi RS konkretne mjere koje bi trebalo da se preduzmu da se omogući nesmetano funkcionisanje sistema u ovako otežanim uslovima poslovanja.

Poslovanje fondova zdravstvenog osiguranja u 2013. godini

Fond/Zavod

Prihod u evrima

Rashod u evrima

Gubitak u evrima

Zavod za zdravstveno osiguranje Slovenije

2.289,2 miliona

2.289,8 miliona

0,6 miliona

Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje

2.330,2 milion

2.420,3 miliona

128 miliona

Republički fond za zdravstveno osiguranje Srbije

1.913,4 milion

1.891,4 milion

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske

298 miliona

307 miliona

12

8,9 miliona

Z D R A V S T V O

zdravstvenog sistema, bez povećanja prava, potreban godišnji rast prihoda od oko 10 odsto.

S gubitkom je poslovao i Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje (HZZO). Oni su u prošloj godini ostvarili prihod od oko 2,33 milijarde evra, što je za oko 128 miliona evra manje od ostvarenog rashoda. Zbog nedovoljnog prihoda, dospjele obaveze su povećane za dodatnih 37,8 miliona evra. Uzroci su isti kao i u ostalim zemljama regiona.

Nastavljen je trend smanjenja osiguranika koji najviše izdvajaju za zdravstveno osiguranje i povećanje broja penzionera i ostalih kategorija koje za zdravstveno osiguranje u prosjeku izdvajaju manje nego što troše.

U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje Srbije finansijska situacija u prošloj godini je bila bolja nego u 2012. godini, ukoliko se ima u vidu da ostvareni rashod nije premašio ostvarene prihode. Međutim, glavni uzroci problema s finansiranjem su još prisutni, a to potvrđuje podatak da je dug za doprinose dostigao cifru od preko 835 miliona evra, od čega je skoro 60 odsto nenaplativo. Od pozitivnih pomaka, treba istaći da su ukupne neizmirene obaveze RFZO-a smanjene sa 120 miliona evra, koliko su iznosile na kraju 2012. godine, na 70,57 miliona evra na kraju prošle godine.

Prihoda je nedostajalo i Fondu zdravstvenog osiguranja RS, s obzirom na to da ih je bilo manje od planiranih za oko 4,34 miliona evra, a u odnosu na 2012. godinu za 17,15 miliona evra. Ostvareni rashodi su bili veći od planiranih za 9,48 %, a u odnosu na 2012. godinu za samo 2,05 %. Iz odnosa ostvarenog prihoda i rashoda proizišao je negativan finansijski rezultat u poslovanju FZO u iznosu od oko 8,99 miliona evra, s tim da treba naglasiti da se u toj cifri nalazi i oko 1,82 miliona maraka proknjiženih obračunskih prihoda i rashoda po osnovu poreskih potraživanja, što je dodato prema instrukciji Poreske uprave. Bez tog iznosa, iskazani deficit iznosi oko 7,17 miliona evra. U odnosu na 2012. godinu, kada je negativan finansijski rezultat iznosio 19,9 miliona evra, deficit u prošloj godini je bio manji za više od duplo. Kada je riječ o kumuliranom deficitu iz ranijih godina, on je smanjen sa 61,4 milion evra, koliko je iznosio na kraju 2012. godine, na 44,97 miliona evra na kraju 2013. godine.

Cjenovnik zdravstvenih usluga

Nova procedura izmjena i dopuna cjenovnika

U

pravni odbor Fonda zdravstvenog osiguranja RS nedavno je donio Odluku o postupku izmjena i dopuna Cjenovnika zdravstvenih usluga, kojom je propisana procedura od podnošenja zahtjeva za uvođenje novih i brisanje postojećih usluga te za promjenu cijene ili naziva usluge, do donošenja odluke o izmjenama i dopunama cjenovnika.

U odnosu na raniju praksu, najveća novost je to što će se uvrštavanje novih usluga i povećanje cijena usluga, u pravilu, moći da radi samo jednom godišnje i to u toku decembra, a s primjenom od početka naredne godine. Ovakvo rješenje se zasniva na namjeri da se nakon zaključenja ugovora sa zdravstvenim ustanovama ne vrše nikakve izmjene u Cjenovniku koje bi mogle da remete poslovanje zdravstvenih ustanova ili da utiču na povećanje planiranih troškova.

Izuzetak od pravila su nove zdravstvene usluge za koje su osigurana lica do tada upućivana izvan RS, s obzirom na to da bi se njihovo finansiranje do kraja tekuće poslovne godine vršilo iz sredstava planiranih za liječenje u zdravstvenim ustanovama izvan RS. Takođe, kao izuzetak su predviđene i usluge koje bi se finansirale iz već ugovorenih sredstava s konkretnom zdravstvenom ustanovom, na osnovu prekomponovanja strukture ugovorenih usluga, pod uslo-

vom da to nema negativnog uticaja na druge zdravstvene ustanove.

Bitna novina je i to što je propisano da Upravni odbor odlučuje i o prijedlozima za koje bude predloženo da ne budu prihvaćeni, što je motivisano namjerom da svi zahtjevi zdravstvenih ustanova imaju isti status u pogledu odlučivanja.

S obzirom na to da postupak izmjena i dopuna cjenovnika zahtijeva intersektorsku saradnju kako bi zahtjevi bili razmotreni s različitih aspekata, spomenutom odlukom je propisano da zahtjeve razmatra i priprema prijedloge za Upravni odbor komisija sastavljena od predstavnika četiri sektora u Fondu zdravstvenog osiguranja. Takođe, propisano je da se uradi uputstvo za rad ove komisije, što je u skladu s opštim nastojanjem da se standardizuju procedure koje se sprovode u Fondu zdravstvenog osiguranja.

Na kraju, donošenje ove odluke motivisano je i željom da se poboljša efikasnost rada stručnih službi u Fondu zdravstvenog osiguranja i da se unaprijedi saradnja sa zdravstvenim ustanovama.

Odluka o postupku izmjena i dopuna Cjenovnika zdravstvenih usluga objavljena je u „Službenom glasniku Republike Srpske“, broj 21/14, a dostupna je i na internet stranici Fonda (www.zdravstvo-srpske.org).

13

Z D R A V S T V O

U

Lijekovi na recept

Republici Srpskoj je od kraja aprila znatan broj lijekova koji se nalaze na Listi lijekova koji se izdaju na recept, jeftiniji u prosjeku za oko 14,5 odsto. Smanjenjem cijene najviše su obuhvaćeni lijekovi s Liste B, za koje osiguranici plaćaju učešće u iznosu od 50 odsto. Primjera radi, referentna cijena za jedan od najpropisivanijih lijekova kod povišenog krvnog pritiska, kvinakril od 20 miligrama, niža je za čak 44,6 odsto.

Osim ovog lijeka, smanjene su, između ostalih, referentne cijene pojedinih lijekova za srčana oboljenja, dijabetes tipa 2, osteoporozu, depresiju, hroničnu opstruktivnu bolest pluća, za povišen očni pritisak i dr.

Od ukupno 215 lijekova generičkog naziva nižu referentnu cijenu sada ima

Niže cijene za oko 300 lijekova

R

Anketa s osiguranicima

ezultati ankete koja je sprovedena sa 1.529 osiguranih lica u svim poslovnicama i kancelarijama Fonda zdravstvenog osiguranja RS pokazuju da 98,5 odsto anketiranih osiguranika smatra da su radnici FZO ljubazni, a čak 74 odsto anketiranih je ljubaznost zaposlenih ocijenilo najvišom ocjenom – pet.

Dvadeset odsto anketiranih osiguranika je za ljubaznost zaposlenih dalo ocjenu četiri, 4 odsto ocjenu tri, a po 1 odsto anketiranih je ljubaznost zaposlenih u Fondu ocijenilo s ocjenama jedan i dva.

Više od polovine anketiranih osiguranika smatra da su zaposleni u Fondu sada mnogo ljubazniji nego prije, a samo 1,4 odsto anketiranih je izjavilo da je stanje u tom pogledu ranije bilo bolje.

Anketom je ispitivano i to da li osiguranici znaju da u Fondu imaju zaštitnike prava i koliko su zadovoljni njihovim radom. Za razliku od rezultata anketa koje su sprovođene ranijih godina, ovaj put je znatno veći procenat anketiranih osiguranika izjavilo da znaju za zaštitnike prava. Za zaštitnike prava zna više od 85 odsto anketiranih osiguranika, a od onih koji su se do sada obraćali zaštitnicima 66,3 odsto je izjavilo da su zadovoljni njihovom stručnošću i ljubaznošću, jer su uvijek na usluzi i znaju da odgovore na postavljena pitanja. Da su ‘’osrednje’’ zadovoljni zaštitnicima prava odgovorilo je 2,4 odsto anketiranih, a svega 0,2 odsto anetiranih je izjavilo da su nezadovoljni radom zaštitnika prava.

Oko 80 odsto anketiranih koji su pozivali Fond telefonom, naveli su da su zaposleni ljubazni i da im znaju dati adekvatane informacije. Nešto više od jedan odsto osiguranika navelo je da su zaposleni neljubazni, te da kratko i šturo odgovaraju, dok je samo 0,4 odsto 14

Ovo je već treći put u protekle dvije godine da je snižena cijena većem broju lijekova. Prošle godine cijene su snižene za oko 400 lijekova komercijalnih naziva i to u prosjeku za 17 odsto. Ova aktivnost, između ostalog, doprinijela je i tome da je Fond u prošloj godini po prvi put imao manje troškove za lijekove na recept u odnosu na prethodnu godinu. U 2013. godini trošak za lijekove na recept 37 lijekova ili 17,2 odsto, odnosno od je iznosio oko 66,9 miliona maraka, što ukupno 1.300 lijekova komercijalnog na- je za oko 9 odsto manje od ostvarenog ziva na listama A i B, cijena je snižena troška u 2012. godini. kod njih 300, ili 23 odsto.

Dvije trećine osiguranika ljubaznost u Fondu ocijenilo peticom

odgovorilo da zaposleni nikada ne znaju odgovor na postavljeno pitanje. Trećina anketiranih je odgovorilo da odgovore na pitanja koja su postavili putem mejla iz Fonda dobiju istog dana, a 3,5 odsto je odgovorilo da na odgovore čeka po nekoliko dana. Na ovo pitanje samo je 0,1 odsto anketiranih odgovorilo da nikada ne dobiju odgovor.

Anketirani osiguranici su bili u prilici da odgovore i na pitanje da li zdravstvena knjižica sada vrijedi više nego prije.

Potvrdan odgovor na ovo pitanje dalo je 64,1 odsto anketiranih, a svoj stav su obrazložili time da im je sada dostupno više lijekova, da su bolnice bolje snabdjevene i da su zdravstveni radnici ljubazniji u odnosu prema njima. Nešto manje od trećine osiguranika je izjavilo da ne misle da knjižica sada vrijedi više, a kao razlog su naveli to što je jedan broj lijekova s liste A prebačen na listu B zbog čega moraju da plaćaju veću participaciju nego ranije.

Anketiranim osiguranicima je bilo omogućeno da iznesu i primjedbe na rad Fonda. Većina njih su naveli da nisu imali neprijatna iskustva u kontaktu s Fondom, a oni koji su imali određene primjedbe, uglavnom su navodili da bi trebalo da bude više lijekova koje plaća zdravstveno osiguranje i da cijena lijekova bude niža, dok su poljoprivrednici imali primjedbe na doprinos koji oni moraju da plaćaju. U pojedinim regijama bilo je specifičnih primjedbi poput nedostupnosti ortodontskih aparata u Foči, ali taj bi problem uskoro trebalo da bude prevaziđen jer je sa Stomatološkim fakultetom u Foči zaključen ugovor za tu uslugu.

Pojedini osiguranici su se žalili na proceduru ostvarivanja prava na pelene i neka druga medicinska sredstva te na komplikovanu proceduru promjene izabranog doktora. Bilo je i onih koji su kao primjedbu isticali neuslovan poslovni prostor pojedinih poslovnica, sugerišući da bi trebalo da budu adaptirani.

Inače, anketa je sprovedena s ciljem da se dobiju objektivne informacije o tome koliko su osiguranici zadovoljni radom Fonda i njegovih službenika i da li u vezi s tim primjećuju napredak.

Rezultati ankete će poslužiti za planiranje aktivnosti na daljem unapređenju rada Fonda i povećanju zadovoljstva osiguranika.

Z D R A V S T V O

P

omoćnik ministra zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Milan Latinović uručio je 4.6.2014. godine direktoru Doma zdravlja Srbac Saši Jovičiću rješenje o sertifikaciji ove ustanove na period od četiri godine.

Rješenjem Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite, na prijedlog Agencije za sertifikaciju, akreditaciju i unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite (ASKVA), potvrđeno je da su u Domu zdravlja

Dom zdravlja Srbac

Rješenje o sertifikaciji sao dezinfekcije na terenu te pružio podršku drugim opštinama koje su teže stradale u poplavama, uputivši im svoje ljekarske timove“, rekao je pomoćnik ministra zdravlja i socijalne zaštite Milan Latinović.

On je rekao da je Vlada Republike Srpske u periodu od 2006. do 2013. godine podržala ovu ustanovu uloživši sredstva od oko 1.100.000 konvertibilnih maraka koja su utrošena za adaptaciju i opremanje ambulanti porodične medicine, izgradnju laboratorije, nabavku medicinske opreme, sanitetskih vozila, računarske opreme i slično. „Zahvalan sam svim radnicima ove ustanove koji su iskazali ogroman entuzijazam za sticanje uslova za dobijanje

sertifikata, ali moram reći da će najveću korist imati građani srbačke opštine jer će dobiti pravovremenu, kvalitetnu i stručnu medicinsku pomoć po uzoru na evropske standarde“, rekao je Jovičić. Čestitke na dobijenom sertifikatu uputili su i načelnik opštine Srbac Drago Ćirić te Siniša Stević, direktor ASKVA. Sertifikacija zdravstvenih ustanova provodi se sa ciljem uspostavljanja sistema rada koji omogućava sigurnost pacijenata i osoblja, većeg povjerenja korisnika u sistem zdravstvene zaštite, stalnog unapređenja procesa rada i stvaranja jednakih ili približnih uslova za pružanje zdravstvenih usluga u cijelom sistemu zdravstvene zaštite Republike Srpske. To je propisan postupak kojim

Srbac ispunjeni svi propisani standardi sigurnosti u procesu pružanja zdravstvene zaštite. „Koliko je proces sertifikacije važan pokazalo se i nedavno u velikoj nedaći koja nas je zadesila usljed poplava.

Ustanove koje su ovaj proces završile imale su i spreman plan djelovanja u vanrednim situacijama, što je doprinijelo boljoj organizaciji rada i pružanja zdravstvene zaštite ugroženom stanovništvu u novonastalim okolnostima. U takve ustanove spada i Dom zdravlja Srbac koji je izvanredno odradio pose ocjenjuje i potvrđuje da zdravstvena ustanova zadovoljava unaprijed definisane i objavljene standarde sigurnosti u procesu pružanja zdravstvene zaštite.

Sertifikacija je obavezna za sve zdravstvene ustanove, a u sistem zdravstvene zaštite Republike Srpske uvedena je Zakonom o zdravstvenoj zaštiti 2009. godine, kao nov pristup sa fokusom na sigurnost za sve učesnike u procesu pružanja zdravstvene zaštite.

Proces sertifikacije završen je u 11 domova zdravlja, pet privatnih specijalističkih ambulanti i 44 privatne apoteke. U prijedorskoj bolnici nedavno je završeno vanjsko ocjenjivanje, a još oko 90 zdravstvenih ustanova uključeno je u program.

N.A. 15

Z D R A V S T V O

Z

dravlje i blagostanje su ciljevi svakog čovjeka. Oni se danas smatraju kao najvažnija ljudska prava, glavne komponente pravičnog humanog, ekonomskog i društvenog razvoja, kao i resurs za svakodnevni život. Sve je više prisutno uvjerenje da su ovi ciljevi esencijalno važni za humani razvoj i sigurnost. Na zdravlje se više ne gleda samo kao na stavku u potrošnji za koju treba osigurati sredstva, već kao na vrijednost koju treba njegovati i pravično unapređivati. Na zdravlje se gleda i kao na jedan pozitivni koncept u kojem se naglašavaju društveni i individualni resursi, kao i fizički kapacitet.

U središtu pažnje je život svakog od 900 milijuna stanovnika u 53 zemlje Europske regije, a izazov današnjice sastoji se u tome da te ideale učinimo zaista utjecajnima i to na način koji jednako unapređuje zdravlje u svim zemljama Europske regije SZO. Uzimajući u obzir sve spoznaje, kao i raspoložive tehnologije, možemo i moramo uraditi više.

Više nego ikada ranije, zdravlje je danas u središtu naše pažnje. Spomenimo dva faktora za to: sile globalizacije i brzo prenošenje zaraznih bolesti, na primjer. Zdravlje je ključna komponenta debata o trgovini, diplomaciji i sigurnosti. Zdravstveni sektor je svojevrsni ključni ekonomski sektor, značajan poslodavac i pokretač znanosti, istraživanja i tehnologije. Dimenzija ljudskih prava u zdravlju izuzetno je značajna, ali često zanemarena: na primjer, kada brinemo zbog mobilnosti i migracija, zaboravljamo na predrasude i stigmu.

Ovo su samo neki od razloga zašto je zdravlje toliko važno.

Ljudi žele i očekuju da utječu na svoje zdravlje i determinante zdravlja u svom političkom, društvenom, ekonomskom i fizičkom okruženju. Takav utjecaj razvija zajednice i unapređuje zdravlje. Zbog ovako širokog opsega njegovih determinanti, zdravlje ne može biti odgovornost samo zdravstvenog sektora iako taj sektor i zdravstveni sustavi mogu igrati veoma značajnu ulogu. Neophodni su modeli 16

Zdravlje 2020

Postizanje zdravlja i razvoja u današnjoj Evropi Autori: Zsuzsanna Jakab, direktorka SZO Regionalne kancelarije za Evropu i Dr Agis D. Tsouros, direktor Centra za urbano zdravlje Evropskog ureda SZO

rada zasnovani na suradnji i prioritetima koji su zajednički različitim sektorima.

Djelovanje na determinante zdravlja koje predstavljaju ishode u ovim sektorima pozitivno utječe na cijelo društvo, uključujući i gospodarstvo. Čimbenici koji danas doprinose opterećenju bolestima izuzetno su složeni i međusobno povezani. Među tim čimbenicima su, na primjer, starenje, migracije, dominantna zastupljenost nezaraznih bolesti, uključujući probleme mentalnog zdravlja; preostali izazovi vezani za zarazne bolesti; učinak i financijski izazovi koji utječu na zdravstvene sustave; kao i nedovoljna razvijenost službi javnog zdravstva u mnogim mjestima. Međutim, postoje uvjerljivi dokazi da se mogu kreirati racionalne politike koje izravno unapređuju zdravlje i blagostanje stanovništva i to pristupima koji povezuju vodstvo vlasti i podršku okruženja, a promiču osjećaj nadzora i osnaživanja. Neophodan je novi tip upravljanja za zdravlje za 21. stoljeće koji će se zasnivati na: društvenim determinantama zdravlja, pravičnosti i održivosti; postizanju globalnih i društvenih ciljeva kroz nove i međusobno povezane oblike formalnog i neformalnog upravljanja i kroz nove strateške odnose u čijem središtu je snažno iskazan glas naroda i njegova uključenost.

Zdravlje 2020 Pedeset i tri zemlje Europske regije predstavljaju bogatstvo različitosti u pogledu kulture, povijesti, razvoja, bogatstva i resursa. Usprkos različitostima, ove zemlje okupile su se na godišnjem zasjedanju Regionalnog odbora SZO za Europu u rujnu 2012. kako bi usvojile novi Europski okvir politike za zdravlje za Europu, Zdravlje 2020, i obavezale se da će ga provoditi. Izradi okvira Zdravlje 2020 prethodile su sveobuhvatne rasprave kako unutar, tako i izvan Regionalnog ureda SZO za Europu, kao i izrada nekoliko novih studija.

Izrađen je opsežan pregled stanja društvenih determinanti zdravlja i nejednakosti u zdravlju u Europskoj regiji SZO. Njegova svrha je izrada dokumentiranih preporuka za regulativu u svrhe smanjenja nejednakost u zdravlju širom regije i stvaranje okvira za buduće aktivnosti. Pregled stanja rađen je u dvije faze tijekom razdoblja od dvije godine, pod rukovodstvom Michaela Marmota.* Cjeloviti izvještaj objavljen je u rujnu * Marmot Review Team. European review of social determinants of health and the health divide. (prijevod naslova publikacije: Europski pregled stanja društvenih determinanti zdravlja i nejednakost u zdravstvu). Copenhagen, WHO Regional Office for Europe, 2013.

Z D R A V S T V O

2013. Pregled stanja bavi se stupnjem nejednakosti u zdravstvu na nacionalnoj i međunacionalnoj razini u Europskoj regiji i razmatra različita rješenja o tome kako se ta pitanja mogu rješavati kroz političko djelovanje. Pregled stanja zasniva se na rezultatima 13 radnih grupa i nalazima i preporukama globalne Komisije za društvene determinante zdravlja: najvažniji zaključak jest taj da do nejednakosti u zdravlju dolazi zbog uvjeta u kojima se ljudi rađaju, odrastaju, žive, rade i stare, dok nejednakosti u pogledu moći, novca i resursa dovode do razlika u uvjetima za svakodnevni život. Na osnovu ovih činjenica i analize, pregled stanja nudi i konkretne i praktične preporuke za intervencije političkim djelovanjem koje se mogu poduzimati tijekom cijelog životnog tijeka i za različite generacije, a kojima se mogu smanjiti nejednakosti u zdravstvu.

Ilona Kickbusch rukovodila je analizom principa i provođenja unaprijeđenog upravljanja za zdravstvo kako bi se rezultati te analize neposredno iskoristili za izradu okvira Zdravlje 2020.** U glavnoj studiji se analiziraju novi pristupi upravljanju koje nam nameću promjenljivi i novi izazovi 21. stoljeća. Kao osnova za analizu poslužilo je nekoliko dokumenata na ovu temu u kojima se temeljno analiziraju navedena pitanja.

U studiji se posebno ukazuje na proces promjene modela upravljanja, pri čemu se upravljanje otvara za suradnju i sudjelovanje velikog broja aktera, među kojima su državni (ministarstva, parlamenti, uprave, tijela, komisije itd.), društveni (poduzeća, građani, grupe organizirane u zajednici, globalni mediji, uključujući društvene mreže, fondacije, itd.) i nadnacionalni (Europska unija, Ujedinjeni narodi, itd).

Navedene analize također su poslužile kao osnova za obradu aspekta upravljanja u Europskoj analizi društvenih determinanti zdravlja i nejednakosti u zdravstvu.

U rujnu 2012. godine*** objavljena je

analiza rezolucija koje je tijekom prethodnih deset godina usvojio Regionalni odbor SZO za Europu, rezolucija Svjetske skupštine za zdravlje, kao i deklaracija s ministarskih konferencija.

Analiza preuzetih obaveza pokazuje da se Zdravlje 2020 može promatrati kao okvir koji preoblikuje mnoge takve obaveze kroz koherentan i vizionarski pristup, kojim se nadilazi fragmentiranost i olakšava provedba. Međutim, sada je potrebno pokloniti više pažnje nekim pitanjima, kao što su zdravlje starijih osoba, upravljanje nekim nezaraznim bolestima i gospodarskim implikacijama zdravlja i bolesti. Uz to, u ovoj studiji sugerira se da mehanizme i principe na kojima počiva provedba složenih strategija treba bolje definirati i osmisliti. I na kraju, u studiji se predlaže da nove rezolucije Regionalnog odbora SZO za Europu trebaju obuhvatiti kratak pregled napretka ostvarenog u provedbi ranijih obaveza.

Analiza stečenog iskustva u međusektorskom djelovanju objavljena je 2012.**** Ovom analizom dokumentirano je iskustvo uključivanja zdravlja u sve politike i ocijenjen i uspoređen europskih država-članica SZO i Regionalnog ureda SZO za Europu od 1990. do 2010.

Analiza u svjetlu strategije Zdravlje 2020).

Copenhagen, WHO Regional Office for Europe, 2012 (http://www.euro.who.int/__data/ assets/pdf_file/0020/171902/Review-ofthecommitments-of-WHO-European-MemberStates-and-the-WHO-Regional-Officefor-Europe-between-1990-and-2010.pdf).

** Kickbusch I, Gleicher D. Governance for health in the 21st century. (prijevod naslova publikacije: Upravljanje za zdravlje u 21. stoljeću). Copenhagen, WHO Regional Office for Europe, 2012 (http://www.euro.who.int/__data/assets/pdf_file/0019/171334/RC62BD01- **** McQueen DV, Wismar M, Lin V, Jones Governance-for-Health-Web.pdf).

CM, Davies M, eds. Intersectoral governance *** Bertollini R, Brassart C, Galanaki C. Re- for health in all policies: structures, actions view of the commitments of WHO European and experiences. (prijevod naslova publikacije: Member States and the WHO Regional Office Međusektorsko upravljanje za zdravlje u svim for Europe between 1990 and 2010. Analysis politikama: strukture, djelovanje i iskustva). in the light of the Health 2020 strategy. (pri- Copenhagen, WHO Regional Office for Europe, jevod naslova publikacije: Analiza obaveza 2012 (Observatory Studies Series, No. 26).

32. Plenarni sastanak Zdravstvene mreže jugoistočne Evrope, Podgorica

učinak različitih upravljačkih struktura kroz aktivnosti kojima utječu na društvene determinante zdravlja i, u konačnici, na zdravlje naroda. U publikaciji se prezentiraju rezultati istraživanja o tome kako se međusektorske strukture upravljanja mogu uspješno uspostaviti, koristiti i održavati. Također se kreatorima politike pružaju pristupačni i relevantni primjeri raspoloživih mehanizama i instrumenata upravljanja.

I na kraju, uskoro se treba objaviti analiza ekonomije prevencije bolesti.

U njoj se ispituju konkretni dokazi koji služe kao snažan argument u prilog većim ulaganjima u unapređenje zdravlja i mjere za prevenciju bolesti, s ciljem veće isplativosti i boljih rezultata.

Države članice Europske regije SZO usvojile su okvir Zdravlje 2020 u dva oblika. U dokumentu Europski okvir politike za pružanje podrške vlastima i društvu za postizanje zdravlja i blagostanja*****, političarima i ključnim provodiocima u okviru određene politike podastiru se osnovne vrijednosti i principi koji trebaju poslužiti kao strateško usmjerenje u okviru date politike kako bi se Zdravlje 2020 provelo u praksi. Duži dokument, pod nazivom Okvir politike i strategija Zdravlje 2020 ******, sadrži daleko detaljniji opis dokaza i praksi vezanih za zdravlje i blagostanje i namijenjen je onima koji se bave kreiranjem politike i njenom provedbom na operativnoj razini. Okvir politike i strategija Zdravlje 2020 zamišljen je kao živi vodič kroz politike i strategije koji predstavlja vezu ***** Zdravlje 2020: Europski okvir politike i strategija za podršku djelovanju u cijeloj vlasti i društvu u svrhe zdravlja i blagostanja. Kopenhagen, Regionalni ured SZO za Europu, 2012. ****** Zdravlje 2020: Europski okvir politike i strategija za 21. stoljeće. Kopenhagen, Regionalni ured SZO za Europu, 2013.

17

Z D R A V S T V O

s promjenama stanja i prakse. Ovaj dokument nije recept, već jedan praktičan okvir koji treba koristiti i primjenjivati u kontekstu okolnosti, potreba i ambicija svake pojedine zemlje.

Razlog nastanka okvira Zdravlje 2020 jesu razlike u stanju zdravlja širom Europske regije SZO. Zdravlje se poboljšava, ali su i dalje prisutne ogromne nejednakosti. Na sl. 1 prikazuje se prosječni životni vijek u europskim zemljama u kvintilima. Među zemljama su u tom pogledu prisutne ogromne razlike, uglavnom u odnosu na gradijent istok - zapad. Ista slika pokazuje da kod djeteta rođenog u Zajednici neovisnih država postoji tri puta veća mogućnost smrti prije navršene pete godine nego kod djeteta rođenog u nekoj od zemalja Europske unije, dok su stope smrtnosti među majkama do 43 puta

Dokument se zasniva na vrijednostima koje promiče Ustav SZO: osnovno pravo svakog čovjeka na najveći mogući standard zdravlja, bez obzira na etničku pripadnost, spol, starost, društveni položaj i platežnu moć. Također su važni i principi pravičnosti, održivosti, kvalitete, transparentnosti, odgovornosti, kao i pravo na sudjelovanje u odlučivanju i dostojanstvo.

Ukratko, u okviru politike naglašava se sljedeće: • praćenje zdravlja i blagostanja kao barometara razvoja; • primjena sveobuhvatnog pristupa na čitav spektar determinantni zdravlja; • rad kako na prioritetima javnog zdravlja Regije tako i na praktičnim i djelotvornim rješenjima; • primjena novih i zahtjevnih pristupa kolaborativnom vodstvu kako bi se

Sl. 1 Prosječni životni vijek u kvintilima u zemljama Europske regije SZO, 2010. (najnoviji raspoloživi podaci)

Izvor: Baza podataka SZO Europsko zdravlje za sve.

veće u nekim zemljama regije nego u nekim drugim.

Kvaliteta i pristup zdravstvenim uslugama svakako se razlikuje među ovim zemljama. Međutim, sve raspoložive informacije ukazuju na to da se te razlike uglavnom vezuju za različite društvene i ekonomske okolnosti. Razlike se vezuju i za oblike ponašanja relevantnih za zdravlje, uključujući pušenje i konzumiranje alkohola, prehranu i fizičku aktivnost i mentalna oboljenja, koji su, s druge strane, društveno uvjetovani i odraz su stresa i loših uvjeta života.

Okvir Zdravlje 2020 nastao je kao odgovor na navedene izazove. Cilj je da se “značajno unaprijedi zdravlje i blagostanje stanovništva, smanji nejednakost u zdravlju, osnaži javno zdravstvo i osiguraju zdravstveni sustavi u kojima je u središtu pažnje čovjek i koji su univerzalni, pravični, održivi i kvalitetni”.

18

• •

•

•

okupio veliki broj partnera i mobilizirala široka politička i kulturna podrška u svrhe unapređenja zdravlja i iznalaženja zajedničkih rješenja; utvrđivanje preduvjeta za promjene i aktivnosti na njihovom stvaranju; iznalaženje načina da se dokaže ekonomska opravdanost ulaganja u zdravlje, uključujući i prikupljanje informacija o prednostima i djelotvornim pristupima opredjeljenju da zdravlje treba uključiti u sve politike; iznalaženje načina da se pospješi osnaživanje građanina i pacijenta kao ključnog elementa za unapređenje zdravlja, učinka i stupnja zadovoljstva zdravstvenim sustavom; korištenje djelotvornih i efikasnih mehanizama kako bi se iskoristile nove mogućnosti koje nude umrežavanje, partnerstvo, komunikacija i tehnologija;

• provedba zajedničkog mehanizma u Europskoj regiji SZO kako bi se izgradilo, podržalo i održalo jedinstvo i koherentnost poruka u okviru zajednice javnog zdravstva; • utvrđivanje praznina u znanju i novih prioriteta u istraživanju i • osiguranje stalne komunikacijske platforme za prenošenje praktičnih iskustava kreatora politike i zagovornika javnog zdravstva širom Regije.

Vrijednosti i teme okvira Zdravlje 2020 Nezarazne bolesti i mentalna oboljenja danas su dominantna u opterećenju bolestima. Njihov korijen je u društvenim i ekonomskim determinantama i načinu života koji je također društveno uvjetovan. Navedene bolesti nastaju u interakciji čovjeka sa čitavim spektrom determinanti zdravlja tijekom životnog vijeka. Pouzdani dokazi ukazuju na to da pravičan i jednak pristup mogućnostima razvoja u ranom djetinjstvu, kvalitetno obrazovanje i zaposlenje, pristojan smještaj i prihod pospješuju zdravlje.

Zdravlje 2020 obrazlaže potrebu da se djeluje na višim razinama kako bi se tretirao korijen uzroka. Suvremena gospodarska istraživanja pokazuju ne samo koliki ekonomski teret predstavljaju današnja oboljenja, već i da je moguće izboriti se s tim izazovima ukoliko se više pažnje pokloni unapređenju zdravlja, prevenciji bolesti i javnom zdravlju i to na način da se tretiraju nejednakosti u zdravstvu preko društvenog gradijenta i podrže najranjivija i društveno isključena lica. Usprkos tome, u mnogim zemljama politike u ostalim sektorima ni danas ne sadrže aspekte zdravlja i jednakosti.

U mnogim se zemljama za zdravstvo izdvajaju značajna sredstva iz državnog proračuna, ali cijena zdravstvene zaštite raste brže od nacionalnog dohotka. Do porasta cijene dolazi i zbog porasta ponude, u smislu primjene novih metoda liječenja i novih tehnologija, kao i zbog sve većeg očekivanja ljudi u pogledu zdravstvenih rizika i kvalitetnih zdravstvenih zahvata. Kao i ostali sektori, zdravstveni sektor se treba prilagođavati i mijenjati, pri čemu se promjene prvenstveno tiču primarne razine zaštite i unapređenja zdravlja i prevencije bolesti. Još veća pažnja poklanja se sustavu zdravstvene zaštite u čijem je središtu pažnje pacijent i koji je integriran, na primjer, u smislu integriranja nivoa primarne i sekundarne zdravstvene zašti-

Z D R A V S T V O

te, ili u smislu integriranja zdravstvene i socijalne zaštite. Neophodne promjene mogu se ilustrirati sljedećim: upravo su mjere promicanja zdravlja i smanjenja rizika zaslužne za nedavno smanjenje stope smrtnosti od koronarnih srčanih oboljenja u svijetu za više od 50%. Međutim, OECD procjenjuje da zemlje Europske regije SZO u prosjeku izdvajaju tek 3% od svog budžeta za zdravstvo za promicanje zdravlja i prevenciju bolesti.

Glavni strateški ciljevi okvira Zdravlje 2020 Zdravlje 2020 ima dva povezana cilja: • unapređenje zdravlja za sve i smanjenje nejednakosti u zdravlju i • unapređenje rukovodstva i participatornog upravljanja za zdravlje.

Uz ova dva cilja, okvir za politiku Zdravlje 2020 temelji se na četiri prioritetna područja djelovanja politike koja su međusobno povezana, međuovisna, ali se uzajamno i podupiru: • ulaganje u zdravlje kroz cjeloživotni pristup zdravlju i osnaživanje ljudi; • rješavanje najvažnijih izazova za zdravlje vezanih za nezarazne i zarazne bolesti u zemljama Regije; • jačanje zdravstvenih sustava usmjerenih na pacijenta, kapaciteta javnog zdravstva i spremnosti za izvanredne situacije, nadzor i odgovor i • stvaranje otpornih zajednica i sredina koje pružaju podršku.

Kako bi se djelovalo na sva četiri prioriteta, potrebno je raditi na čitavom nizu pitanja koja se tiču više različitih sektora. Neophodan je novi tip upravljanja za zdravlje koji se zasniva na društvenim determinantama zdravlja, jednakosti i održivosti, na ostvarivanju globalnih i društveno specifičnih ciljeva kroz nove međusobno povezane oblike formalnog i neformalnog upravljanja i nove strateške odnose, dok će osnovno polazište biti snažno iskazani glas građana i njegovo uključivanje.

Vlade ostvaruju veći utjecaj na zdravlje kada povežu politike, ulaganja i službe i usredotoče se na smanjenje nejednakosti. Imaju jasnu odgovornost da kreiraju međusektorske nacionalne strategije koje povezuju planiranje i nadzor sa zacrtanim ciljevima vezanim s najvažnijim izazovima, kao što su životni tijek, jačanje zdravstvenog sustava i javnog zdravstva i osnaživanje građana. Ovakve međusektorske strategije koriste, na primjer, fiskalne politike i regulaciju, prvenstveno djeluju u sredinama kao što su škole ili radna

mjesta i promiču sekundarnu prevenciju, uključujući procjenu rizika i probir (skrining).

Neophodno je posebno se osvrnuti na probleme u mentalnom zdravlju. Oni su glavni uzrok stresa i invalidnosti već duže vrijeme. Otprilike jedna četvrtina ljudi u Europskoj regiji suoči se s nekim od problema mentalnog zdravlja u svom životnom vijeku. Istraživanja nam omogućavaju da bolje razumijemo štetnu vezu između problema mentalnog zdravlja i društvene marginalizacije, nezaposlenosti, beskućništva i konzumiranja alkohola i drugih poremećaja vezanih za upotrebu štetnih supstanci. Poseban izazov predstavlja promicanje ranog dijagnosticiranja depresije i sprečavanje samoubojstava putem uspostavljanja interventnih programa u samoj zajednici. Ove aktivnosti bile su naročito značajne tijekom nedavne gospodarske krize kada se broj samoubojstava u Grčkoj, na primjer, povećao za 17%, a u Irskoj za 13%. Prikupljeni dokazi ukazuju na to da bi se, kao i u slučaju drugih nepovoljnih posljedica ekonomske krize po zdravlje, porast ovih vrijednosti mogao značajno ublažiti dobro planiranom socijalnom zaštitom i aktivnim politikama tržišta rada.

Okvir Zdravlje 2020 u potpunosti je usklađen s Općim programom rada SZO i drugim međunarodnim inicijativama i instrumentima. Okvir ide u prilog sve većim naporima na globalnoj razini da se suzbijaju nezarazne bolesti, kao što su politička deklaracija o nezaraznim bolestima Ujedinjenih naroda iz 2011, Okvirna konvencija SZO o kontroli duhana, kao i Globalna strategija o prehrani, fizičkoj aktivnosti i zdravlju. I dalje su neophodni veliki napori u borbi protiv zaraznih bolesti, za što je potrebna puna primjena Međunarodnih propisa o zdravstvu, unapređenje razmjene infor-

3. Forum ministara zdravlja zemalja Jugoistočne Evrope, Banjaluka, 13. 10. 2011. god.

macija i zajedničko djelovanje na planu nadzora i kontroli bolesti.

Prilikom djelovanja na složenim i međusobno povezanim determinantama bolesti današnjice, kada se odluke o određenoj politici moraju donositi u uvjetima neizvjesnih i nesavršenih spoznaja, nisu adekvatni pristupi koji se temelje na racionalnom linearnom razmišljanju. Neophodno je znanje iz različitih područja i temeljno promišljanje kako bi se rješavale situacije u kojima se ne mogu u potpunosti predvidjeti posljedice koje mnoge intervencije imaju na širi sustav. Kako bi se uzela u obzir i ova neizvjesnost, sve više dobivaju na značaju manje intervencije koje potiču učenje i prilagođavanje.

Zdravlje 2020 stavlja naglasak na jačanje zdravstvenih sustava kojima je pacijent u središtu pažnje, kao i na njihov kapacitet pružanja kvalitetne zaštite i postizanja boljih rezultata. Zdravstveni sustavi trebaju biti financijski održivi, svrsishodni i zasnovani na dokazima.

Ako se taj cilj želi postići, neophodna je preorijentacija kako bi se dao prioritet prevenciji bolesti, integriranom pružanju usluga, kontinuitetu zaštite, stalnom unapređenju kvalitete i podršci samozaštiti pacijenata, pri čemu se zaštita sve više pruža onoliko blizu domu pacijenta koliko je to sigurno i isplativo.

Osiguranje pristupa za sve i dalje je obaveza kako SZO na globalnoj razini, tako i okvira Zdravlje 2020, pored opredjeljenja da je primarna zdravstvena zaštita kamen temeljac zdravstvenog sustava u 21. stoljeću. Sve navedene promjene u zdravstvenim sustavima i javnom zdravstvu zahtijevaju fleksibilne zdravstvene radnike, koji imaju više različitih vještina i koji su orijentirani na timski rad.

Okviru Zdravlje 2020 prethodila je i izrada Europskog akcijskog plana za ja19

Z D R A V S T V O

cionalne politike zdravlja, kao i pratećih strategija i planova. Kada se izradi temeljna procjena potreba, nameće se pitanje kakvim rezultatima se može nadati jedna zemlja u pogledu ravnopravnog unapređenja zdravlja? Koje će multisektorske politike i strategije koristiti, na primjer, za nezarazne bolesti?

Paket sredstava i instrumenata okvira Zdravlje 2020 treba pomoći upravo kod ovakvih pitanja. U pogledu javnog zdravstva, analiza Europskog akcijskog plana za jačanje kapaciteta i usluga javnog zdravstva i njegov instrument za samoocjenjivanje također pruža jasne smjernice. Zdravlje 2020 nije okvir zamišljen kao predmet akademskih rasprava, niti da skuplja prašinu na policama; ovaj okvir je vodič za praksu. čanje kapaciteta i usluga javnog zdravstva, koji je također usvojio Regionalni odbor SZO za Europu 2012. godine kao ključni stup za realizaciju okvira Zdravlje 2020. Akcijski plan prvenstveni značaj daje unapređenju usluga javnog zdravstva i infrastrukture, uključujući aspekt javnog zdravstva u uslugama zdravstvene zaštite. Akcijskim planom predlaže se 10 horizontalnih ključnih zahvata u javnom zdravstvu koji trebaju biti osnova zdravstvenim vlastima Europe koje će ih ujediniti i voditi kroz praćenje, ocjenu i uspostavljanje politika, strategija i drugih oblika djelovanja čiji je cilj reforma i unapređenje javnog zdravstva. Ako se žele ostvariti bolji zdravstveni rezultati, neophodno je značajno ojačati funkcije i kapacitete javnog zdravstva; ulagati u njegov institucionalni okvir; poduzimati mjere za jačanje zdravstvene zaštite, promicati zdravlja i zaštitu od bolesti.

Podizanje elastičnosti ključni je faktor u zaštiti i promicanju zdravlja i blagostanja kako na razini pojedinca, tako i na razini zajednice. Elastične zajednice imaju, ili mogu stvoriti, sredstva koja im omogućavaju da pravovremeno reagiraju na nove i nepovoljne situacije. Također se mogu pripremiti za promjene u gospodarstvu, društvu i životnoj sredini i nose se s krizom i drugim teškoćama.

Rizici u životnoj sredini ključna su determinanta zdravlja budući da su mnoga stanja povezana s čimbenicima kao što su zagađenost zraka i utjecaj klimatskih promjena. Ti su čimbenici pak uzajamno povezani s društvenim determinantama zdravlja. Dobrobiti po zdravlje od privrede zasnovane na niskoj emisiji ugljika i sporedne dobrobiti od politika zaštite životne sredine 20

razmatraju se u kontekstu konferenci- Sl. 2 Devet komponenti paketa Zdravlje 2020 je Ujedinjenih naroda o održivom raProcjena utjecaja na zdravlje i ekozvoju Rio+20. nomska evaluacija također predstavljaju korisna sredstva za ocjenu mogućeg Realizacija procesa i predstoje- utjecaja politika i mogu se koristiti za će aktivnosti ocjenu utjecaja politika na jednakost, Uzima se u obzir činjenica da će ti- dok se kvalitativni i kvantitativni podajekom svog djelovanja na razvoju zdrav- ci o zdravlju mogu iskoristiti za ocjenu stva u okviru Zdravlja 2020 različite utjecaja politika na zdravlje.

Ono što najviše obećava jest to da zemlje krenuti s različitih polazišta i s različitim mogućnostima. Pri tome, nekoliko zemalja već razvija sveobuusprkos različitim polazištima, namjera hvatne politike i strategije i planove koji je da ovaj okvir politike bude koherentan su usklađeni s okvirom zdravstvene poi praktičan. Među konkretnim ciljevima litike. Druge zemlje već prihvaćaju posu osiguranje snažne političke posve- jedinačne elemente ovog okvira u sklaćenosti zdravlju kao i davanje većeg du s vrijednostima i principima okvira značaja zdravlju na političkoj agendi; Zdravlje 2020. Regionalni ured SZO za prihvaćanje pristupa da zdravlje treba Europu sada sustavno pristupa podršbiti prisutno u svim politikama; jačanje ci zemljama u provedbi okvira Zdravlje političkog dijaloga o zdravlju i njegovim 2020 tijekom 2014-2015. Predmet podeterminantama i povećanje odgovor- sebne inicijative jest podrška Regionalnosti za rezultate u zdravstvu. nog ureda uspostavljanju novih oblika Za sve navedene izazove, okvir umrežavanja među zemljama, instituZdravlje 2020 pruža rješenja utemeljena cijama i ljudima, uključujući suradnju na dokazima. Kako bi olakšala suradnju posredstvom internetskih aplikacija.

Za provedbu okvira Zdravlje 2020 s pojedinim zemljama i pružila podršku okviru Zdravlje 2020, Regionalni ured neophodan je aktivan doprinos mnogih SZO za Europu priprema paket usluga organizacija i tijela zainteresiranih za i instrumenata kojima će se zemljama unapređenje zdravlja i javno zdravlje u pružiti sustavna podrška u djelovanju Europi. Suradnja s Europskom unijom na ključnim horizontalnim strateškim pružit će snažnu osnovu, značajne mopitanjima okvira Zdravlje 2020 (na sl. gućnosti i dodatne koristi. Mnoge druge 2 vidi se devet komponenti ovog pake- organizacije i mreže koje se ne mogu ta) kao i programske veze i uvide u de- sve ovdje posebno navoditi moraju tataljnije aspekte okvira politike. Za svaku kođer biti angažirane. Iako se razlikuju od komponenti paketa osigurat će se pristupi prema privatnom poslovnom ograničeni meni prioritetnih i efikasnih sektoru, njihov etički angažman može usluga, smjernica i instrumenata. Paket snažno doprinijeti ostvarivanju Zdravće se redovno ažurirati na osnovu in- lja 2020.

Mreža SZO koja povezuje europske formacija o napredovanju pojedinih zemalja kako bi se osigurao uvid u prakse zdrave gradove primjer je važne mreže koje obećavaju i stručno znanje. koja može značajno pomoći u realizaciji Zemlje moraju krenuti od izrade na- okvira Zdravlje 2020. Oko 69% ljudi u

Z D R A V S T V O

Europskoj regiji živi u urbanim sredinama, a upravo te sredine pružaju veće mogućnosti za napredovanje pojedinca i porodice. Gradovi mogu biti generatori gospodarskog napretka i promotori zdravlja kroz veći pristup uslugama, kulturi i rekreaciji. S druge strane, u gradovima se koncentrira i siromaštvo i loše zdravlje. Neke okolnosti života u urbanoj sredini, naročito segregacija i siromaštvo, doprinose i naglašavaju te razlike tako što nameću nerazmjernu izloženost odgovorima na ekonomsku i socijalnu uskraćenost koji su štetni po zdravlje i društveno nepoželjni.

Gradovi i njihove vlasti mogu utjecati na zdravlje i blagostanje ljudi kroz različite politike i intervencije, uključujući one koje se bave društvenom isključenošću i podrškom, zdravim i aktivnim načinom života, pitanjima sigurnosti i životne sredine, uvjetima za rad, spremnošću da se odgovori na posljedice klimatskih promjena, izloženošću opasnostima i smetnjama, zdravim urbanizmom i planiranjem, kao i procesima za sudjelovanje i uključivanje građana.

Mreža SZO Europskih zdravih gradova upućuje na mnoge primjere dobre prakse širom Europske regije SZO i poslužit će kao strateško sredstvo za provedbu okvira Zdravlje 2020 na lokalnoj razini.

Regionalni ured SZO za Europu uspostavit će i održavati djelotvornu suradnju sa svim takvim partnerima i mrežama u Regiji i to tako što će se snažno angažirati, pomagati da se poveća koherentnost politika, pružati podatke o zdravlju, organizirati zajednički angažman na nadzoru, doprinositi zajedničkim platformama politike, misijama u svrhe izrade procjena, radionicama i savjetovanju za specifične potrebe, kao i stručnim dijalozima i studijama slučaja.

Odgovornost i postavljeni ciljevi Politička opredijeljenost za ovaj proces provedbe ključna je za globalnu, regionalnu, nacionalnu i subnacionalnu razinu. Zemlje predlažu postavljanje regionalnih ciljeva kako bi izrazile tu opredijeljenost i kako bi procijenile napredak i poticale odgovornost. Slijede prijedlozi glavnih ciljeva koji su dati na razmatranje Regionalnom odboru SZO za Europu 2013 *******: 1. Smanjenje prijevremene smrtnosti u Europi do 2020.

2. Duži životni vijek u Europi.

3. Smanjenje nejednakosti u Europi (cilj vezan za društvene determinante zdravlja).

4. Unapređenje blagostanja stanovništva u Europi.

5. Pokrivenost svih građana zaštitom i “pravo na zdravlje”.

6. Postavljene ciljeve definiraju Države članice.

******* Zacrtani ciljevi, pokazatelji i okvir za praćenje u okviru Zdravlje 2020. Kopenhagen, Regionalni ured SZO za Europu, 2013.

(EUR/RC63/8).

vite vlasti i cjelovitog društva kako bi se na pravi način djelovalo na složene determinante zdravlja u današnjim društvima koja su različita, horizontalno umrežena i koja počivaju na informacijama.

Imamo dovoljno znanja za unapređenje zdravlja i smanjenje nejednakosti. SZO vidi svijet kao mjesto u kome se smanjuju razlike u pogledu ishoda zdravlja; u kome svatko ima pristup zdravstvenoj zaštiti; u kome zemlje imaju snažne zdravstvene sisteme koji se temelje na primarnoj zdravstvenoj zaštiti, koje može da odgovori očekivanjima i potrebama svog naroda; u kome se dostižu međunarodno dogovoreni ciljevi u zdravstvu, nezarazne bolesti suzbijaju, a zemlje uspijevaju da se izbore za epidemijama bolesti i prirodnim katastrofama.

Okvir Zdravlje 2020 može pomoći da se svi ovi ciljevi ostvare. On je snažno sredstvo za zajedničko djelovanje u cijeloj Europskoj regiji SZO uz čiju pomoć se mogu iskoristiti nove mogućnosti za unapređenje zdravlja i blagostanja današnjih i budućih generacija. I, kao što je rekao Generalni direktorica SZO u predgovoru publikacije Zdravlje 2020: ******** “Svjetska zdravstvena organizacija postoji kako bi pomogla državama-članicama da u potpunosti ostvare svoj zdravstveni potencijal, pravično i u ime svih svojih građana... Moja vizija je da to bude organizacija koja ostvaruje utjecaj, u suradnji s državama-članicama, kroz koordinirane aktivnosti naših nacionalnih i regionalnih ureda i sjedišta. Upravo iz ovih razloga najiskrenije pozdravljam novi Europski okvir politike zdravlja, Zdravlje 2020.”

Zacrtani ciljevi u okviru Zdravlje 2020. Kopenhagen, Regionalni ured SZO za Europu, 2013. (EUR/RC63/Conf.Doc./7).

******** Zdravlje 2020: Europski okvir politike i strategija za 21. stoljeće. Kopenhagen, Regionalni ured SZO za Europu, 2013.

Zaključak Unapređenje zdravlja danas mora uzeti u obzir veliki i složeni opseg determinanti i utjecaja na zdravlje, kao i činjenicu da politika mora reagirati i intervenirati na više sektora i razina. Okvir Zdravlje 2020 uzima u obzir ovu činjenicu i pokušava ostvariti značajne promjene u pogledu ulaganja u zdravlje, značaja koji se pridaje društvenim determinantama zdravlja, kao i unapređenju zdravlja i prevenciji bolesti. Treba razviti politike koje podrazumijevaju uključivanje cjelo-

21

Z D R A V S T V O

Z

avod za medicinu rada i sporta RS je najviša stručna, nastavna i naučna ustanova u oblasti medicine rada i medicine sporta, osnovana 2007. godine sa sjedištem u Banjaluci. Centri za medicinu rada i sporta, kao organizacione jedinice zavoda formirane su u Doboju 2011. godine i u Prijedoru 2012. godine.

Prema planu mreže organizacionih jedinica zavoda planirano je da se formiraju centri u Bijeljini, Istočnom Sarajevu, Trebinju i Zvorniku, kako bi se građanima Republike Srpske omogućila dostupnost zdravstvene zaštite i usluga iz područja medicine rada i medicine sporta. Zavod je specijalizovana zdravstvena ustanova koja u oblasti medicine rada i medicine sporta obavlja preventivne, dijagnostičko-terapijske, promotivne, statističke, edukativne i informativne aktivnosti. Na prvi pogled se čini da medicina rada i medicina sporta nemaju dodirnih tačaka, međutim, to demantuje u najvećem procentu zajednička dijagnostika, slična ocjena zdravstvene sposobnosti za bavljenje specifičnom aktivnošću, kao što je rad ili sport, kao i činjenica da svi sportisti u određenom periodu života prelaze u grupu radnika, čime ostaje mogućnost praćenja njihovog zdravstvenog stanja.

Razgovorom sa dr Mirom Popović, direktorkom ove javne republičke zdravstvene ustanove, pokušaćemo javnosti objasniti kakvu ulogu i značaj u sistemu zdravstvene zaštite RS ima ovaj zavod kao nasljednik ugledne tradicije. ‘’Medici.com’’ Koje vrste pregleda radnika obavljate u zavodu?

U zavodu se obavljaju preventivni ljekarski pregledi: prethodni, periodični, vanredni, ciljani, kontrolni i sistematski pregledi radnika koji rade na radnim mjestima s povećanim rizikom, kao i radnika na radnim mjestima gdje nije utvrđen povećani rizik, pregled radnika čiji su zdravstveni pregledi regulisani posebnim propisima i sl.

Prethodni pregledi vrše se prije zasnivanja radnog odnosa, kod premještaja radnika na drugo radno mjesto ili prilikom njihovog dužeg odsustva s posla i kod promjene tehnologije u preduzeću.

Periodični pregledi obavljaju se periodično u skladu sa Aktom o procjeni rizika na radnom mjestu i radnoj sredini i Pravilnikom o prethodnim i periodičnim ljekarskim pregledima radnika na radnim mjestima s povećanim rizikom, najčešće svakih 12 mjeseci. Pored toga, zavod vrši preglede u svrhu utvrđivanja psihofizičke sposobnosti lica za nabav22

Predstavljamo: Zavod za medicinu rada i sporta RS

Kako do bezbjednog zdravlja u radnoj i sportskoj sredini?

Razgovor sa prim. dr Mirom Popović, direktorkom Zavoda ljanje, nošenje i držanje oružja i municije, za upravljanje motornim vozilima, za instruktore vožnje, za upis na fakultete i srednje škole, smještaj u studentski i đački dom, boravak u Republici Srpskoj i BiH, dobrovoljno osiguranje, putovanje u inostranstvo i sl.

Takođe, zavod vrši utvrđivanje zdravstvene sposobnosti radnika za obavljanje poslova obezbjeđenja imovine i lica, lica koja rade s ekranima, lica koja su profesionalno izložena jonizujućem i nejonizujućem zračenju, prosvjetnih radnika, radnika u drumskom, željezničkom, vodenom i vazdušnom saobraćaju, pregled invalidnih i drugih lica radi profesionalne rehabilitacije itd. Zavod je jedina ustanova u Republici Srpskoj koja vrši dijagnostiku profesionalnih oboljenja i ekspertiznu ocjenu radne sposobnosti, drugostepeni je organ za ocjenu zdravstvene sposobnosti u MUP-u RS i ustanova registrovana za vršenje sudsko-medicinskih vještačenja iz oblasti medicine rada i medicine sporta.

Po ugovoru sa FZO RS Zavod vrši ocjenu privremene nesposobnosti za rad preko 30 dana u prvom stepenu.

Po Uredbi o medicinskom vještačenju Fonda PIO, Komisija Zavoda za medicinu rada i sporta ima ovlaštenje da utvrđuje da li postoji indikacija za ocjenu radne sposobnosti i da li je medicinska dokumentacija valjana i kompletna za dalji postupak ocjene radne sposobnosti. Po Pravilniku o postupku utvrđivanja radnih mjesta na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, Zavod daje saglasnost da li je pravilno utvrđena uzročno-posljedična veza između rizika na radnom mjestu i posljedica po zdravlje radnika i da li je pravilno predložen stepen uvećanja radnog staža. Nakon naše obrade, taj akt se šalje u Ministarstvo rada RS na utvrđivanje beneficiranog radnog staža i dalje postupanje.

Z D R A V S T V O

u bavljenju sportskim aktivnostima radi određivanja obima i tempa treninga, ishrane i sl. Poseban akcenat u ovoj službi dat je djeci do 18 godina koja se bave fizičkim vježbanjem, jer je to najvažnije razdoblje u njihovom odrastanju kako u fizičkom, tako i psihičkom pogledu. Fond zdravstvenog osiguranja RS finansira troškove zdravstvene zaštite sportista do ovog uzrasta, a kasnije to preuzimaju klubovi. Zavod je učestvovao u izradi Novog zakona o sportu, koji treba da bude usvojen tokom ove godine.

Prije uključivanja u sportske aktivnosti potrebno je uraditi sistematski ljekarski pregled dva puta godišnje. Sadržaj Čini se da posljednjom reformom zdravstvenog sistema RS, ovaj zavod nije dobio adekvatno mjesto i značaj?

Reformom zdravstvenog sistema, koja je započeta još 2000. godine, medicine rada i sporta, koje su do tada bile u sastavu službi domova zdravlja, jednosnostavno su izbačene iz organizacije. Zbog toga, iste 2000. godine, donesena je odluka o formiranju Zavoda za medicinu rada i sporta koji je počeo sa radom tek 2007. godine. Definisanje djelatnosti medicine rada i sporta utvrđeno je Zakonom o zdravstvenoj zaštiti RS 2009. godine, od kada Zavod dobija ulogu referentne ustanove za medicinu rada i medicinu sporta u Republici Srpskoj. Propusti koji su tada učinjeni odnose se, prije svega, na neadekvatno definisanje finansiranja poslovanja i daljeg razvoja ustanove, jer zavod nema garanciju samoodrživosti putem određenog granta sredstava iz republičkog budžeta ili vida finansiranja preko FZO RS. Najnovijom reformom zdravstvenog sistema zakonodavac se nije ni osvrnuo na djelatnost medicine rada i medicine sporta. Smatramo da je potrebno na nivou Republike Srpske jačanje ove javne ustanove iz djelatnosti medicine rada i sporta, jer je njena djelatnost od šireg

društvenog značaja i značaja za evrposke integracije Bosne i Hercegovine.

Kakva je zdravstvena zaštita sportista kroz ogledalo Službe medicine sprta, nimalo manje značajne organizacione strukture ovog zavoda?

Ta djelatnost obuhvata preventivne mjere zdravstvene zaštite sportista kako profesionalaca, tako i amatera, rekreativaca i svih ostalih koji se organizovano bave fizičkim vježbanjem.

Preventivni pregledi uključuju procjenu funkcionalnih sposobnosti lica kako prije početka njihovog bavljenja sportom, tako i tokom takmičarskih sezona, poslije povreda i bolesti ili dužeg prekida

pregleda je Zavod uskladio sa standardima Međunarodne asocijacije za sport i on podrazumijeva osnovnu laboratoriju, EKG, spirometriju, određena antropometrijska mjerenja. Moram izdvojiti da smo otkrili ne tako mali broj srčanih mana, jer je specijalista sportske medicine adekvatno edukovan. Zdravstvenu zaštitu sportista vršimo na cijeloj teritoriji RS. U dogovoru sa lokalnim zdravstvenim ustanovama naše medicinske ekipe odlaze na teren kako bi uradile predtakmičarske preglede. Zbog raznih zloupotreba u ovom dijelu zdravstvene zaštite, očekujemo da će se Novim zakonom o sportu, decidno definisati, prava, obaveze i odgovornosti i da će time zavodu biti vraćene kompetencije koje mu i prirodno pripadaju kao specijalizovanoj zdravstvenoj ustanovi, koja, da na kraju podsjetim, ima odgovorajući kapacitet da vrši i profesionalnu orijentaciju prilikom upisa učenika u srednje škole i kasnije na fakultete, kako bi preduprijedili apsurdne primjere u praksi, čijih posljedica iz ove perspektive nismo ni svjesni… kaže prim. dr Mira Popović, aktuelna direktorka Zavoda za medicinu rada i sporta RS, koju pacijenti pamte kao omiljenog porodičnog ljekara.

Anđa. S. Ilić

23

Z D R A V S T V O

O

dstranjenje zamućenog prirodnog i ugradnja intraokularnog sočiva se danas smatra rutinskom operacijom koja se radi na milionima pacijenata širom svijeta svake godine sa izvanrednim rezultatima i odličnim vidnim oporavkom. Prije nego što je usavršena savremena metoda operacije – fakoemulzifikacija sa ugradnjom intraokularnog sočiva, u hirurgiji katarakte su korištene različite manje ili više uspješne metode.

Hirurgija katarakte je izmišljena u Indiji oko 1000 – 600 godina prije nove ere kada je Sušruta opisao tehnike gdje je uz pomoć oštrog predmeta probijana rožnjača i prednja kapsula bijele maturne katarakte, a od pacijenta se potom tražilo da istisne zamućeni materijal tako što bi se napregao držeći zatvorenim svoj nos.

Tehnika sama po sebi nije imala posebne rezultate pa je naknadno usavršena tako što bi se zamućeno prirodno sočivo potisnulo prema zadnjem segmentu i na taj način oslobodio vidni put. Tehnika potiskivanja prirodnog sočiva u Evropu je došla sa pohodima Aleksandra Makedonskog, a u današnje vrijeme se radi još samo u zabačenim dijelovima zapadne Afrike.

Francuski hirurg Davijel je 1745. godine usavršio tehniku ekstrakapsularne ekstrakcije katarakte koju je radio sa prilično velikom stopom uspješnosti za

Hirurgija katarakte

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

to vrijeme od oko 90%. Sva hirurgija oka u to vrijeme se radila bez anestezije oka koja je uvedena tek 1884.

Metoda ekstrakapsularne ekstrakcije katarakte je bila prilično rudimentarna i praćena mnogim komplikacijama i problemima kao što su postoperativno zapaljenje, infekcije ili stvaranje zamućenja zadnje kapsule (sekundarna katarakta). Britanski hirurg Henri Smit je kroz svoj rad u Indiji značajno standardizovao tehniku i ona je postala metoda izoba u prvoj polovini dvadesetog vijeka.

Polovinom prošlog vijeka standardna operacija katarakte je postala intrakapsularna ekstrakcija kriodom gdje se sočivo «lijepilo» za hladnu sondu i u potpunosti vadilo vani.

Godine 1950. je izvedena prva implantacija intraokularnog sočiva koju je uradio Harold Ridli na oku koje je prethodno bilo operisano ekstrakapsularnom metodom. Dizajn i materijali ugrađenih sočiva su stalno usavršavani kako bi bili izbjegnuti problemi vezani za sam materijal i pomjeranje ugrađenog sočiva da

bi za nekih tridesetak godina nakon prve ugradnje intraokularnog sočiva implantacija postala standardan i neophodan dio svake uspješne operacije katarakte.

Dramatičan napredak hirurgije katarakte se desio sa usavršavanjem fakoemulzifikacije, gdje se uz pomoć ultrazvuka sočivo pretvara u tečnost i potom usisava. Prvu ovakvu operaciju je uradio Čarls Kelman 1967. tokom koje je koristio ultrazvuk čak 79 minuta. Iako istorijski događaj, sama operacija nije prošla dobro po pacijenta pošto je oko moralo biti enukleirano dva dana nakon operacije.

Već početkom devedesetih godina prošlog vijeka ova metoda postaje široko prihvaćena u razvijenom svijetu zbog svih svojih prednosti, zahvaljujući usavršavanju same tehnike operacije i izumu viskoelastičnih supstanci koje su omogućile da se tokom operacije sačuva endotel rožnjače.

Svakako da razvoj hirurgije katarakte nije završen tako da smo danas svjedoci uvođenja novih, još preciznijih tehnologija, mjerenja, hirurških alata i novih inovativnih dizajna intraokularnih sočiva.

Z D R A V S T V O

B

enigni tumori kože se razlikuju od malignih kako u svom nastanku, tako i konačnoj dijagnozi i liječenju. Tip ovih tumora sporije raste, ograničeni su u zdravo tkivo i ne daju metastaze.

Dermatofibroma Dermatofibrom predstavlja benignu reaktivnu hiperplaziju vezivnog tkiva kože koja nastaje usljed traume ili poslije ujeda insekta.

Ovaj tumor se javlja kao odraz reaktivne hiperplazije vezivnog tkiva u formi solitarnog čvorića veličine oko 1cm, kupolasto izdignutog iznad kože, smeđe boje, koji se ugiba pri hvatanju prstima.

Ovi tumori su čvrsti, solitarni ili multipli intradermalni nodulusi, najčešće lokalizovani na ekstremitetima. Pokretni su prema podlozi i srasli s kožom,

veličina im ne prelazi jedan cm. Koža iznad njih je crvena ili crveno-smeđa, ali, takođe, može biti plavo-crna zbog taloženja hemosiderina.

Verruca seborrhoica (Keratosis seborrhoica) Seboroične veruke su benigne papilomatozne promjene koje potiču od epidermisa. Česte su nakon pedesete godine života.

Promjene su multilple i simetrično raspoređene po seboroičnim predjelima lica, grudi i leđa.

Jasno su ograničene, infiltrovane baze. U početku su pljosnate ili blago uzdignute, svijetlo do tamnosmeđe boje, somotaste površine. Potpuno formirane dostižu prečnik i do tri centimetra, površina im često postaje hrapava sa rožnatim čepovima.

Benigni tumori kože

Prof. dr Bogdan Zrnić, spec. dermatovenerolog, šef Katedre za dermatovenerologiju, Medicinski fakultet Banjaluka

Keloid Keloidi su benigni kutani tumori koji nastaju zbog prekomjerne aktivnosti fibroblasta. Javljaju se nakon povrede ili nekih drugih patoloških stanja kože, a mogu se javiti i spontano. Najčešće nastaju nakon opekotina, akni, bakterijskih infekcija, a i nakon postoperativnih ožiljaka.

Predilekciona mjesta su lice, ušne školjke, vrat, gornji dio leđa, presternalna regija dok se veoma rijetko javlja na dlanovim i tabanima. Nastaju nedjeljama ili mjesecima nakon povrede, prvo kao eritematozna i čvrsta papula, koja svrbi ili je osjetljiva. Nakon nekoliko mjeseci postepeno se širi na ivici lezije. Na kraju evolucije, koja može da traje godinama, keloidi postaju pigmentovani (prvo crveno-smeđi, a na kraju ružičasti) i čvrsti.

metaboličkog poremećaja ukoliko postoji. Promjene se mogu odstraniti kauterizacijom ili hirurški.

Xanthoma tuberosum Obično je udružena s hiperlipoproteinemijom II i III tipa (klasifikacija po Fredericksonu). Najčešće se javljaju na mjestima koja su izložena traumi, kao što su laktovi, koljena i zglobovi.

Promjene variraju i u obliku i veličini, od malih papula do lobularnih čvorova koji su žute ili narandžaste boje, obično praćeni eritematoznim haloom.

Xanthoma Xanthoma eruptivum Ksantomi su benigni tumori koji Obično se javlja kod pacijenata sa se javljaju kod hiperlipoproteinemija, a nastaju zbog nagomilavanja makrofaga, povišenim vrijednostima triglicerida. ispunjenih lipidnim materijalom. Njiho- Nastaje naglo i eruptivno, pojavom diva pojava zahtijeva ispitivanje metabo- fuzno rasutih promjena na ekstenzorlizma lipida, jer mogu biti prvi klinički znak hiperlipoproteinemije.

Najznačajniji kožni oblici su: Xanthelasma Predstavlja jasno ograničene, uzdignute i ravne, bijele ili žute ploče na periorbitalnoj regiji. Većina ih nije udružena sa hiperlipoproteinemijom, dok 10 do nim stranama ekstremiteta i po trupu.

20 procenata može da ima povišene Snižavanje triglicerida praćeno je polipide. Za liječenje je bitna korekcija vlačenjem promjena.

Lipoma Lipom je benigni tumor koji potiče od zrelih adipocita.

Pretežno se javlja kod mlađih ženskih osoba. Uglavnom su lokalizovani na vratu, trupu i ekstremitetima.

Promjene se javljaju supkutano u vidu napetih, elastičnih, dobro ograničenih čvorova, koji su pokretni prema okolini.

25

Z D R A V S T V O

Wellmedic d.o.o. Gradiška

Medicinska sredstva Pripremile: Mr ph. Dajana Rađević, mr ph. Dijana Rađević, “Wellmedic“ d.o.o.

P

ostoji preko 1,5 miliona medicinskih sredstava generički razvrstanih u preko 10000 kategorija. Međutim, zbog finansijski opterećenih zdravstvenih fondova u većini zemalja svijeta dostupnost mediciske opreme je više nego ograničena. Evo kako Svjetska zdravstvena organizacija posmatra ovu problematiku: Skoro 2/3 svih zemalja sa niskim prihodima nemaju nacionalnu politiku o zdravstvenoj tehnologiji koja bi omogućila pravilno planiranje, procjenu, nabavku i upravljanje medicinskom opremom.

Nepostojanje politike vodi ka ulaganju u neodgovarajuću opremu koja je nespojiva sa postojećom infrastrukturom, skupa za održavanje, ne zadovoljava prioritetne potrebe stanovništva, a značajan je i problem nedostatka kadra za adekvatnu upotrebu takve opreme. Ovo rasipanje neznanjem može narušiti zdravstveni sistem u cjelini i uskratiti sredstva za osnovnu zdravstvenu zaštitu. Zagovaranjem je potrebno mobilisati aktere na akciju, vladu, akademsku zajednicu, industriju, profesinalne organizacije i NVO. Ciljevi su: medicinska oprema sa povoljnim odnosom cijene i efikasnosti, adekvatna procjena potreba medicinske opreme shodno prevalenci bolesti i prioritetima javnog zdravstva, upravljanje kadrovima i nova rješenja inovativne zdravstvene tehnologije.

Kompendijum inovativnih zdravstvenih tehnologija, pri ograničenim sredstvima iz 2013. u izdanju SZO, predstavlja pregled zdravstvenih tehnologija koje imaju potencijal za poboljšanje zdravstvenih ishoda i kvaliteta života kroz jeftina/ pametna rješenja e-zdravstva, medicinskih pomagala, uređaja i opreme. Primjeri su: invalidska kolica za djecu (Izrael), olovka sa ugrađenom CCTV kamerom namijenjena slabovidim osobama za lakše pisanje i čitanje (Indija), Informacioni sistem Health and Hospital - GNU Health (Španija), SMSDM Care (kontrola dijabetesa upotrebom SMS poruka, SAD) itd. Trenutno traje javni poziv Svjetske zdravstvene organizacije za dostavu pri-

26

jedloga u vezi s novim inovativnim tehnologijama za 2014. godinu.

Pregled podataka značajnih za procjenu globalnog stanja menadžmenta medicinskih sredstava pokazuju da Bosna i Hercegovina ima nacionalnu politiku zdravstvenih tehnologija kao dio nacionalnog zdravstvenog programa (34% od 145 zemalja) i regulatorno tijelo za implementaciju i provođenje regulative u oblasti medicinskih sredstava (65% od 145 zemalja). Potrebna je preciznija generička klasifikacija medicinskih sredstava sa potpunom specifikacijom o svim dostupnim sredstvima za stručnu javnost. Za razliku od inovativne tehnologije u oblasti medicinskih sredstava, potrošni medicinski materijal je kategorija koja ne predstavlja novinu na našim prostorima. Igle, špricevi, kateteri, vata, gaza lancete, pokrovna stakla, sterilne i nesterilne rukavice, infuzioni i transfuzioni sistemi itd. čine osnovu funkcionisanja svih nivoa zdravstvene zaštite. Prednosti materijala za jednokratnu upotrebu su trenutna dostupnost, ne zahtijeva održavanje, dekontaminaciju, sterilizaciju i štedi vrijeme zaposlenih. Tu je, naravno, i prednost u kontroli rizika od infekcije i krosinfekcije, što je dovelo do preimućstva medicinskih sredstava za jednokratnu upotrebu u odnosu na MS za višekratnu upotrebu koja, prema National decontamination strategy (UK, 2007) nije pokazala zadovoljavajući nivo sigurnosti u odnosu na bolesti izazvane prionima poput Variant Creutzfeldt-Jakob bolesti i druge spongiformne encefalopatije. Izvještaji pokazuju da godišnja potražnja za potrošnim medicinskim materijalom u SAD raste za 4,3 %, što je uzrokovano starenjem populacije i strožim standardima u kontroli infekcija. Najveći potrošači/kupci, fondovi za zdravstveno osiguranje, zdravstvene ustanove i gerijatrijski centri, zbog pomenutog rasta potrošnje medicinskih sredstava, postaju osjetljiviji na cijenu koja će u najvećoj mjeri diktirati nabavku. Zbog velikog broja hroničinih oboljenja koja zahtijevaju kontinuiranu terapiju tržište zahtijeva inovativnije,

sigurnije, efikasnije, terapijske sisteme (eng. drug delivery systems). U cilju što boljeg tretmana rane, medicinski materijal izrađen od prirodnih polimera, alginata, kolagena adhezivne prirode, sa ili bez enzima ili faktora zarastanja, postao je poželjniji kod ljekara i pacijenata. Zatvaranje rane dobija novu dimenziju uvođenjem neinvazivne alternative ušivanju rane, inovacije tipa rajsferšlusa (eng. zip) kojim hirurg mehanički približava i fiksira ivice rane do konačnog zatvaranja. Nasuprot tome, ne očekuje se značajan rast zahtjeva za zavojima zbog ograničene fleksibilnosti cijene i nedostatka mogućnosti brendiranja proizvoda. Problem inkontinencije, uzrokovan starenjem populacije, dovodi do većih zahtjeva trzišta za produktima za inkontinenciju.

Jedini nedostatak medicinskih sredstava za jednokratnu upotrebu je povećanje količine medicinskog otpada, što predstavlja ekološki i finansijski problem.

Godine 2008. HICPAC (Healthcare Infection Control Practice Advisory Committee) izdaje Vodič za dezinfekciju i sterilizaciju u zdravstvenim ustanovama sa jednim vrlo zanimljivim naslovom: Ponovna upotreba medicinskih sredstava za jednokratnu upotrebu. Naime, istraživanjima 20 do 30% bolnica u SAD je izjavilo da ponovo koriste bar jedno medicinsko srestvo namijenjeno jednokratnoj upotrebi što, međutim, postaje predmet regulative, etike, medicine i prava. Američka agencija za hranu i lijekove (FDA) navodi da se takav postupak smatra proizvodnjom i subjekti uključeni u taj postupak moraju da se pridržavaju zahtjeva koji važe za proizvođače MS za jednokratnu upotrebu. Preporuka je stvaranje zakonskih uslova i obrazovnje firmi sa statusom specijalizovanog proizvođača koje bi vršile dekontaminaciju i sterilizaciju određenih već korištenih sredstava za jednokratnu upotrebu.

Z D R A V S T V O

Endoskopska retrogradna holangio pankreatografija, Banjaluka, 26. maj 2014.

ERCP - nova procedura u KC-u

T

im ljekara Kliničkog centra Banjaluka kod četiri pacijenta je prvi put uradio endoskopsku retrogradnu holangio pankreatografiju (ERCP). Savremena dijagnostičko-terapeutska procedura - ERCP predstavlja najdelikatniju endoskopsku proceduru, koja kombinuje korišćenje endoskopije i fluoroskopije za dijagnostiku i liječenje određenih patoloških stanja jetre, žučnih puteva i pankreasa. Riječ je o veoma kompleksnom zahvatu koji zahtijeva detaljnu dijagnostiku, preoperativnu pripremu pacijenta, medicinsku opremu i edukovan kadar. Pacijenti kod kojih je izveden ovaj visokospecijalizovani zahvat se oporavljaju bez postoperativnih komplikacija. Indikacije za ERCP metodu su opstruktivna žutica, prisustvo kamenaca u žučnim kanalima, tumori žučovoda, tumori jetre i pankreasa, benigne strikture žučnih puteva, disfunkcije Odijevog sfinktera, itd.

Značaj nove procedure za pacijente sa ovim zdravstvenim problemima

Banjaluka, 27.5. 2014.

Uspješna 15. transplantacija bubrega Tim za transplantaciju Kliničkog centra Banjaluka, zajedno s timom Vojnomedicinske akademije iz Beograda, uspješno je uradio 15. transplantaciju bubrega, a treću ove godine u Kliničkom centru Banjaluka.

Transplantirani pacijent J. O. (41) i donor I. N. (63) osjećaju se dobro, postoperativni tok je protekao uredno i bez komplikacija, a funkcija transplantiranog bubrega je dobra. je veoma veliki. Nova metoda liječenja značajno skraćuje vrijeme hospitalizacije, pacijenti se liječe u Kliničkom centru Banjaluka, čime su smanjeni troškovi liječenja i transporta u druge zdrav-

stvene ustanove. Primjena nove savremene endoskopske metode u liječenju jetre, žučnih puteva i pankreasa svrstava Klinički centar Banjaluka u red rijetkih ustanova u kojima je moguće izvesti ovaj zahvat.

Novu, savremenu dijagnostičkoterapeutsku proceduru uradili su dr Mladen Kostić iz Odjeljenja gastroenterohepatologije Klinike za unutrašnje bolesti, interventni radiolog dr Vanja Soprenić, dr Dragan Švraka, anesteziolog, glavni medicinski tehničar Klinike za unutrašnje bolesti Ranko Palačković, medicinski tehničar Mišo Gvozdenović, radiološki tehničari Mile Šarić, Mira Bundalo, Zoran Mandić te Mladen Peulja, anestetičar. Medicinski supervizor dr Mladenu Kostiću bio je poznati gastroenterohepatolog i ekspert iz ove oblasti dr sc. med. Srđan Gornjaković iz Instituta za gastroenterohepatologiju UKC Sarajevo.

Služba za odnose s javnošću

28

Z D R A V S T V O

S

tarenjem naše tijelo doživljava promjene, mijenjaju se svi organi, slabi njihova funkcija, a događaju se i promjene u mozgu. Ako naš mozak održavamo ”u dobrom stanju”, tokom godina on u nekim aspektima može postati čak i djelotvorniji. Mozak možemo posmatrati na isti način na koji posmatramo naše mišiće. Ukoliko mozak podvrgnemo procesu trajne aktivnosti, poput učenja novih znanja i vještina, veze između neurona postaju sve brojnije, a već postojeće veze postaju sve čvršće i trajnije. Dakle, sistem koji se više koristi na ispravan način postaje sve djelotvorniji i održava svoju funkciju sve duže. Što više koristite vaš mozak, to je veća mogućnost da će vas dobro služiti i u starosti: vi ga na određen način ”trenirate”. ”Mnogi ljudi nemaju pravu informaciju o domovima za starije i nemoćne.

Premalo se zna o njihovu sadržaju i ponudama koje oni pružaju. Puno se govori o velikom broju zahtjeva, što ne znači da su svi na čekanju i da žele odmah prijem u dom za starije.

Stariji čovjek, dok hoće i može biti kod kuće, to mu je potrebno omogućiti.

Tu je on sigurno najsrećniji i tu mu je najljepše, jer on ima svoj uhodani program i ne želi ga remetiti. Kad neko preda potrebnu dokumentaciju i bude u potrebi zdravstvene njege, onda se prima u dom. Nastoji se da ti ljudi budu srećni u svojoj zlatnoj dobi. Kroz dnevne aktivnosti pokušava im se zadovoljiti socijalna, psihološka, zdravstvena, fizička dimenzija njihovog života. I oni koji su nepokretni dovode se u društvo da osjete kako su oni članovi toga društva. Druže se, nisu usamljeni, to utiče i na njihovu psihu, smanjuje napetost i depresiju.

Starenje - kao normalan dio životnog vijeka svakog čovjeka - ne mora nužno biti sinonim za bolest i neaktivnost, imajući na umu da starenje sa sobom nosi neke negativne posljedice po zdravlje koje se, ipak, mogu ublažiti ili izbjeći aktivnijim životnim stilom te povećati kvalitet življenja.

Važan segment su sportsko-rekreativne aktivnosti u obliku aerobnih vježbi i medicinske gimnastike (vježbe protiv osteoporoze, inkontinencije i dr.). Zaposleni u domovima za starija lica, u cilju što kvalitetnijeg i aktivnijeg provođenja vremena, organizuju različite kulturno-zabavne i radno-kreativne aktivnosti poput likovnih i keramičkih radionica, informatičkih kurseva, plesnih večeri, dramsko-recitatorske grupe…

30

Gerontološka sekcija Udruženja medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske

Briga o starijim licima Mr Živana Vuković-Kostić

Puno se toga može postići i puno toga može usrećiti osobu koja je starija, a potrebno joj je malo tuđe pomoći. Za sve treba samo ljubav. Svakom čovjeku potrebno je društvo, malo pažnje i ljubavi. “ Cilj zaposlenih u domovima za starija lica je razvoj humanijih i racionalnijih oblika brige, što u praksi znači omogućiti starijoj osobi što duži ostanak u krugu porodice, prijatelja i u poznatoj okolini.

To podrazumijeva, osim pomoći u zadovoljavanju osnovnih zdravstvenih i egzi-

stencijalnih potreba, i one aktivnosti čiji je osnovni zadatak očuvanje preostalih sposobnosti u cilju prevencije nemoći.

Kako bi razmijenili svoja iskustva, znanja, vještine, probleme sa kojima se susreću u poslu koji obavljaju medicinske sestre/tehničari, zaposleni u Domu penzionera Banjaluka, Domu za starija lica Prijedor i Javne ustanove Dom za starija lica Banjaluka 27.12.2013. godine su osnovali Gerontološku sekciju Udruženja medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske.

Z D R A V S T V O

Na osnivačkoj skupštini su izjavili da su problemi u oblasti brige za starije veliki i da je potrebno uključiti širu društvenu zajednicu u njihovo rješavanje. Jedan od prvih koraka je osnivanje sekcije pri udruženju kako bi se skrenula pažnja na ovu oblast. Želja medicinskih sestra tehničara je da aktivno učestvuju u izradi dokumenata vezanih za brigu o starijim licima. Učesnici skupa su zaključili da je potrebno da donosioci odluka čuju glas profesije.

Briga o starijim osobama mora biti dio opšte društvene politike socijalne sigurnosti radnih ljudi i građana usmjerena ne samo na sistem finansijskih davanja, već i na ostvarenje što humanijih životnih uslova u kojima posebno mjesto zauzimaju potrebe stanovanja i zdravstvena njega i zaštita. Unapređenje kvaliteta života i osiguranje dostojanstvenog života za najranjivije stare i nemoćne osobe te smanjenje socijalne izolovanosti starih, bolesnih i nemoćnih osoba koje ne mogu brinuti za sebe.

Kroz svoje djelovanje, još jednom želimo usmjeriti pažnju javnosti na činjenicu da navedena grupacija stanovništva postoji sa svim svojim ljudskim potrebama, pravima i obavezama. Iako navedene potrebe, u proporciji s drugima, često nisu velike, iste su za neke od njih vječno i kontinuirano nedostupne bez pomoći ljudi koji ih okružuju.

Pomažući starim i nemoćnim osobama indirektno dajemo novi smisao i vlastitom životu.

Pristupiti izmjenama i dopunama postojećih zakona ZZRS Usluge zdrastvene njege i zaštite su nerazdvojni dio cjeline usluga koje se daju korisnicima u ustanovama za stare, jer zdravlje nije samo medicinski, nego i socijalni problem, zbog čega se u zadovoljenju potreba korisnicima u socijalnim ustanovama mora i vodi računa, to jest briga o fizičkom, psihičkom i socijalnom zadovoljenju uprkos bolestima i drugim tegobama.

Za stara lica je karakterističan veliki postotak hroničnosti, manji broj akutnih oboljenja i polimorbidnost, zbog čega su ciljevi u očuvanju zdravlja starih usmjerena više na ublažavanju manje na liječenju hroničnosti, produženju i poboljšanju preostalog života. Ovdje se ne radi o komplikovanim medicinskim procedurama nego o kombinaciji zdrastvenih, socijalnih i psiholoških odnosa prema korisnicima koji moraju biti valjani te da poštuju ličnost, dignitet i pravo svakog pojedinca.

Prevencija zdravlja kod starih nije u sprečavanju bolesti po svaku cijenu, jer je to često izgubljena bitka sa dosta troškova, nego u čuvanju dostignutog zdravlja.

Zakon o zdrastvenoj zaštiti ne definiše valjano zdrastvenu zaštitu u ustanovama socijalne zaštite. Novim zakonskim rješenjima nisu uvažene niti prepoznate mnoge specifičnosti u ovakvim ustanovama, čak bih se usudio i reći da

su ovakvim zakonskim rješenjima staru populaciju zanemarili, a pojedina zakonska rješenja diskriminišu stare. Podatak da je u JU Dom za starija lica Banjaluka zadnjih godina zdrastveni problem osnovni razlog za smještaj korisnika i da je procentualno izražen preko 90%.

Zakonom se ne reguliše zdrastvena djelatnost koja se obavlja u ustanovama socijalne zaštite iz primarnog nivoa ništa manjeg kvaliteta i obima od usluga istog tipa koje se pružaju u bolnicama i domovima zdravlja. Usluge zdrastvene zaštite opšte i zdrastvene njege u domovima se rade konstantno svaki dan svih 24 sata tokom cijele godine.

Zakon takođe ne utvrđuje organizovani oblik zdrastvene zaštite u ustanovama socijalne zaštite niti je takav vid usluga ugrađen u neki drugi sistem prihvatljiv ovoj grupaciji korisnika smještenim u ustanove socijalne zaštite. Nisu zakonski ujednačene privatne i društvene ustanove socijalne zaštite što još više usložnjava problem. Pored toga što zakonski nisu precizirane i definisane usluge zdrastvene zaštite i njege, u ustanovama socijalne zaštite nisu ugrađeni normativi koji se tiču prostora i opreme za davanje ovakvih usluga.

Bez obzira na sve navedene manjkavosti, u ustanovama socijalne zaštite postoji organizovan sistematski i dobro uhodan vid pružanja zdrastvene zaštite i njege. Usluge prevencije, terapije i rehabilitacije se zasnivaju na praksi, iskustvu, stručnosti i provode se na sistematičan, valjan i osmišljen način. Korisnicima se pružaju usluge iz primarnog nivoa zdrastvene zaštite putem ambulantnog tretmana u vlastitim ambulantama, u postojećim stacionarima koji su u sklopu ustanova i u samim sobama korisnika.

Zaključak U cilju prevazilaženja argumentovano navedenih slabosti i manjkavosti treba da se se pristupi izmjenama i dopunama postojećih zakona sa neophodnim učešćem odgovarajućih ljudskih stručnih resursa iz ustanova socijalne zaštite koji bi dali smjernice za valjano rješenje očiglednih problema. Potvrda za to je i činjenica da u Republici Srpskoj nemamo nijednog specijalistu gerontologije ili gerijatrije i da se praksa na visokim školskim institucijama koje u skorije vrijeme školuju kadar za usluge u gerijatriji obavlja u svim drugim ustanovama osim u centrima i domovima za stare, a taj kadar bi sutra trebalo da bude nosilac rada sa starima.

Drago Tomašević

31

Z D R A V S T V O

Mentalno zdravlje u katastrofama

P

oplave koje su u maju 2014. godine pogodile Republiku Srpsku i zahvatile njen veliki dio, imale su karakter elementarne nepogode i izazvale katastrofalne posljedice po ljudske živote i materijalna dobra u Srpskoj. Katastrofalne poplave imaju izrazito negativne posljedice na standard građana, zdravlje i socijalno stanje, stopu zaposlenosti, privredne aktivnosti, očekivane prinose i drugo. Velika materijalna šteta na stambenim objektima, na objektima privredne, saobraćajne, komunalne infrastrukture, zdravstvenim ustanovama, poljoprivrednim dobrima, usjevima, objektima, stočnom fondu, objektima javnih institucija i objektima kulture ostavila su dubok trag na život stanovništva i iziskuju velike ljudske napore i materijalna sredstva za oporavak. Srpska je imala i ima dužnost da iznađe načine kako bi sve posljedice katastrofalnih poplava bile sanirane djelimično ili potpuno.

Psihosocijalna podrška i pomoć Katastrofalne poplave sa sobom su donijele značajno pogoršanje higijensko-epidemioloških prilika i potencijalnu opasnost od moguće pojave i širenja zaraznih bolesti, ali ne treba zaboraviti ni pacijente sa hroničnim zdravstvenim tegobama i pogoršanje njihovog zdravstvenog stanja (pacijente na hemodijalizi, transplantirani pacijenti, pacijenti na hemioterapiji, pacijente sa kardiovaskularnim bolestima, hronične mentalne bolesti i druge) kao i najosjetljivije grupe stanovništva izložene zdravstvenom riziku (djeca, trudnice, mentalno oboljeli i stariji ljudi).

Posebne posljedice katastrofalnih poplava koje su zadesile Republiku Srpsku su promjene stanja mentalnog zdravlja stanovništva te je veoma važno

Dr Milan Latinović, pomoćnik ministra zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske

preduzeti mjere i aktivnosti koje imaju za cilj psihološku pomoć i podršku građanima Republike. Psihološka pomoć u nesrećama odnosi se kako na profesionalnu pomoć koju pružaju stručnjaci u oblasti mentalnog zdravlja (psiholozi, psihijatri, socijalni radnici) tako i na pomoć koju pružaju drugi zdravstveni radnici, najčešće doktori porodične medicine, medicinske sestre i tehničari te i neprofesionalci - laici. Ukratko, sintagmom „psihološka pomoć“ označavaju se svi postupci i svi oblici pomoći koji imaju za cilj da ublaže bol i patnju unesrećenih i omoguće ponovno uspostavljanje emocionalne ravnoteže preživjelih u masovnim nesrećama. Pored termina „psihološka pomoć“ u literaturi se sreću još i sljedeći termini: mentalno zdravlje u katastrofama, psihosocijalna pomoć/ podrška, psihološka prva pomoć, psihosocijalne intervencije, krizne intervencije, krizne intervencije u zajednici.

U mjerama i aktivnostima psihološke pomoći zastupljeno je nekoliko zajedničkih principa: Princip br. 1: Fizička bezbjednost i materijalna sigurnost čine osnovu emocionalne stabilnosti Princip br. 2: Najveći broj emocionalnih odgovora na katastrofu su normalne reakcije na nenormalnu situaciju Princip br. 3: Vrste psihološke pomoći treba da se poklapaju sa fazama nesreća Tri faze nesreća: faza spasavanja, faza inventarisanja i faza rekonstrukcije Princip br. 4: Psihološku pomoć preživjelima treba integrisati u opšte programe pomoći Princip br. 5: Psihološka pomoć mora da uzima u obzir kulturološke osobenosti Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite je odmah pokrenulo aktivnosti na koordinaciji psihosocijalne pomoći i podrške ugroženima od poplava. Organizovalo je sastanak na tu temu sa predstavnicima Ministarstva porodice, 37

Z D R A V S T V O

omladine i sporta, Ministarstva prosvjete i kulture, Instituta za javno zdravstvo, Koordinacionog centra za mentalno zdravlje, Udruženja psihijatara, Društva psihologa, Udruženja stručnih radnika u socijalnoj djelatnosti, Centra za psihoterapiju „U povjerenju“. Urađene su sljedeće aktivnosti: Formiran je Tim za koordinaciju psihosocijalne pomoći i podrške u Republici Srpskoj (Rješenje ministra zdravlja i socijalne zaštite), izrađen je Akcioni plan s aktivnostima, izvršiocima, ciljnim grupama i materijalnotehničkim potrebama za period od mjesec dana.

Edukacija Na osnovu člana 131. Zakona o zdravstvenoj zaš (“Službeni glasnik Republike Srpske” broj 106/09) i člana 82. Zakona o republičkogj upravi (“Službeni glasnik Republike Srpske” broj 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12 i 121/12), ministar zdravlja i socijalne zaš te Republike Srpske, d o n o s i:

RJEŠENJE O IMENOVANJU TIMA ZA KOORDINACIJU PSIHOSOCIJALNE POMOĆI I PODRŠKE U REPUBLICI SRPSKOJ 1. Imenuje se Tim za koordinaciju psihosocijalne pomoći i podrške u Republici Srpskoj (u daljem tekstu: Tim) kojeg čine predstavnici: Ministarstva zdravlja i socijalne zaš te Republike Srpske: 1. Milan La nović – koordinator ma 2. Ljubo Lepir – član ma; Ministarstva porodice, omladine i sporta Republike Srpske: 3. Nela Sladojević – član ma; Ministarstva prosvjete i kulture Republike Srpske: 4. Danijela Stanišić – član ma; Ins tuta za javno zdravstvo Republike Srpske: 5. Jelena Niškanović – član ma; Koordinacionog centra za mentalno zdravlje Republike Srpske: 6. Biljana Lakić – član ma; 7. Tatjana Popović – član ma; Udruženja psihijatara Republike Srpske: 8. Mirjana Mišković – član ma; Društva psihologa Republike Srpske: 9. Sanja Rade ć-Lovrić – član ma; Udruženja stručnih radnika u socijalnoj djelatnos Republike Srpske: 10. Gajić Draško – član ma.

2. Tim je dužan da iden fikuje resurse i potrebe za pružanje psihosocijalne pomoći i podrške krizom ugroženoj populaciji u Republici Srpskoj; izradi Akcioni plan mjera i ak vnos za Republiku Srpsku; planira i pruži psihosocijalnu podršu i pomoć krizom ugroženoj populaciji s mrežom mova za psihosocijalnu pomoć i podršku u lokalnim zajednicama; koordiniše ak vnos mova, službi i organizacija uključenih u psihosocijalnu pomoć; koordiniše odgovarajuću obuku i superviziju mova, službi i organizacija uključenih u pružanje psihosocijalne pomoći i podrške te održava veze sa medijima i pruža prikladne informacije javnos .

3. Tim za koordinaciju psihosocijalne pomoći i podrške u Republici Srpskoj podnosi periodične izvještaje o svom radu ministru zdravlja i socijalne zaš te.

4. Ovo rješenje stupa na snagu danom donošenja.

Broj: 11/04-/ 14 Banjaluka, 21.5.2014. god

38

MINISTAR zdravlja i socijalne zaš te Republike Srpske dr Dragan Bogdanić

Pomoćnik ministra zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Milan Latinović prisustvovao je 26.5.2014. edukaciji psihologa, psihijatara, socijalnih radnika i pedagoga iz Republike Srpske na temu ‘’Intervencija u krizi, psihosocijalna pomoć i podrška’’, koja je održana u Tehničkoj školi u Banjaluci.

“Svi zdravstveni radnici koji su od prvih dana na terenu pružaju neki vid psihosocijalne podrške stanovništvu, a sada želimo da posredstvom centara za mentalno zdravlje i centara za socijalni rad, taj proces psihosocijalne pomoći stručno usavršimo”, rekao je Latinović.

On je istakao da građani u poplavljenim područjima već sada pozitivno reaguju na psihosocijalnu pomoć i podršku, za kojom će potreba biti mnogo izraženija u narednom periodu.

“Psihosocijalna podrška je neophodna kako ljudima koji su direktno pogođeni poplavama, tako i onima koji su bili u intervenciji i spasavali ugrožene. Obezbijedili smo posjete psihologa i psihijatara ugroženim područjima i ojačali timove u centrima za mentalno zdravlje u Banjaluci, Doboju, Šamcu, Modriči i Bijeljini”, rekao je Latinović. Član Upravnog odbora Udruženja psihologa Milica Drobac rekla je da je prioritet na terenu bio zbrinjavanje evakuisanih građana, smještenih u kolektivne centre.

“Postoje rizične grupe, a to su djeca, starije osobe, ljudi sa hroničnim tegobama. Ovo je period kada su ljudi u šoku, nevjerici, pokušavaju da nađu smisao, pitaju se zašto se to njima desilo. Svima njima pomoć će biti potrebna kada se vrate kućama i sagledaju veličinu štete koju je poplava donijela”, objasnila je Dropčeva.

Идентификовање потреба и ресурса

Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске / “Тим за координацију психосоцијалне помоћи и подршке Републике Српске Институције, службе и организације укључене у пружање здравствене и психосоцијалне помоћи

Кризни штабови

Центри за социјални рад образовне установе кризни штабови цивилне заштите

Домови здравља

Успостављање “Тимова за координацију психосоцијалне помоћи и подршке у локалним заједницама” погођеним катастрофалном поплавом (састав тима: психијатар, психолог, социјални радник, породични љекар, мед.сестра, представник кризног штаба, школски педагог/психолог - у складу са расположивим људским ресурсима)

МЗСЗ РС Друштво психолога Републике Српске Координациони центар за ментално здравље

Тим за координацију психосоцијалне помоћи и подршке Републике Српске

Медијско представљање програма психосоцијалне помоћи и подршке у Републици Српској

-Дом здравља/ центри за ментално здравље

У локалним заједницама

21.5. дo 27.5.2014.

Континуирана активност

Примарно (особе које су погођене догађајем) Секундарно (очевици и породице настрадалих) Терцијарно (родбина, пријатељи жртава, сарадници на послу, спасилачке службе)

Примарно (особе које су погођене догађајем) Секундарно (очевици и породице настрадалих) Терцијарно (родбина, пријатељи жртава, сарадници на послу, спасилачке службе)

Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске

21.5.2014.

Биро за односе с јавношћу Владе Бањалука Прес конференција

Мјесто пружања подршке

Вријеме спровођења

21.5.2014. године

Јавност Републике Српске

Терцијарно (родбина, пријатељи жртава, сарадници на послу, спасилачкеслужбе)

Секундарно (очевици и породиценастрадалих)

Примарно (особе које су погођенедогађајем)

Друштво психолога Републике Српске Удружење психијатара Републике Српске Институт за јавно здравље Министартсво породице, омладине и спорта Републике Српске Министарство просвјете и културе Републике Српске Координациони центар за ментално здравље

Циљне групе

Партнери

Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске

Одговорни за спровођење

Успостављање “Тима за координацију психосоцијалне помоћи и подршке Републике Српске’’

Активности

АКЦИОНИ ПЛАН ЗА ПСИХОСОЦИЈАЛНУ ПОМОЋ И ПОДРШКУ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ Финансијски ресурси

Z D R A V S T V O

39

40

МЗСЗ РС

Тим за координацију психосоцијалне помоћи и подршке Републике Српске

Тим за координацију психосоцијалне помоћи и подршке Републике Српске

Тим за координацију психосоцијалне помоћи и подршке Републике Српске

Едукација волонтера о пружању психосоцијалне подршке

Израда средњорочног акционог плана за пружање психосоцијалне помоћи и подршке у РС

Медијско представљање програма психосоцијалне помоћи и подршке у Републици Српској

МЗСЗ РС/ “Тим за координацију психосоцијалне помоћи и подршке Републике Српске

Одговорни за спровођење

Успостављање СОС телефонске линије

Формирање мобилних тимова за теренски рад: Шамац Бијељина Челинац Добој Модрича Бањалука

Активности

МЗСЗ РС и Друштво психолога Републике Српске

Министарство просвјете и културе Републике Српске

Министартсво породице, омладине и спорта Републике Српске

Координациони центар за ментално здравље

Институт за јавно здравље

Удружење психијатара Републике Српске

Друштво психолога Републике Српске

Удружење психијатара Републике Српске

Друштво психолога Републике Српске

Удружење психијатара Републике Српске

Друштво психолога Републике Српске

Јавност Републике Српске

Примарно (особе које су погођене догађајем) Секундарно (очевици и породице настрадалих) Терцијарно (родбина, пријатељи жртава, сарадници на послу, спасилачке службе)

Примарно (особе које су погођене догађајем) Секундарно ( очевици и породице настрадалих) Терцијарно (родбина, пријатељи жртава, сарадници на послу, спасилачке службе)

30.5.2014.

30.5.2014.

30.5.2014.

РТРС Бањалука Контакт-емисија ‘’Фокус’’

Координациони центар за ментално здравље

Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске

Друштво психолога Републике Српске

Друштво психолога Републике Српске

26.5.2014.

Примарно (особе које су погођене догађајем) Секундарно (очевици и породице настрадалих) Терцијарно (родбина, пријатељи жртава, сарадници на послу, спасилачке службе)

Мтел

У локалним заједницама

22..5.2014.

22.5.2014.

24.5.2014.

26.5.2014.

22.5.2014.

Примарно (особе које су погођене догађајем) Секундарно (очевици и породице настрадалих) Терцијарно (родбина, пријатељи жртава, сарадници на послу, спасилачке службе)

Мјесто пружања подршке

Професионалци из стручних удружења и служби за ментално здравље

Вријеме спровођења

Циљне групе

Партнери

Финансијски ресурси

Z D R A V S T V O

Запошљавање 4 (четири) психолога, два у Бањалуци и два у Бијељини

Друштво психолога Републике Српске

Друштво психолога Републике Српске

Координациони центар за ментално здравље Друштво психолога Републике Српске

Тим за координацију психосоцијалне помоћи и подршке Републике Српске

Тим за координацију психосоцијалне помоћи и подршке Републике Српске

МЗСЗ

Тим за координацију психосоцијалне помоћи и подршке Републике Српске

Тим за координацију психосоцијалне помоћи и подршке Републике Српске

ОРГАНИЗАЦИЈА ИОМ

Предавање на тему: Трауматски догађај након трауматског искуства поплаве

Објављивање публикације о исксуствима на терену у пружању прве психолошке помоћи

Супервизија рада тимова

Ангажовање психијатара за потребе на терену

Здравствене установе

Удружење психијатара Републике Српске

Друштво психолога Републике Српске

Студијски програм психологија у Бањалуци

Примарно (особекоје су погођене догађајем) Секундарно (очевици и породиценастрадалих) Терцијарно (родбина, пријатељи жртава, сарадници на послу, спасилачке службе)

Друштво психолога Републике Српске

Тим за координацију психосоцијалне помоћи и подршке Републике Српске

Састанак са представницима међународних организација које пружају помоћ у БиХ угроженим од поплава ОРГАНИЗАЦИЈА ИОМ

Примарно (особе које су погођене догађајем) Секундарно (очевици и породице настрадалих) Терцијарно (родбина, пријатељи жртава, сарадници на послу, спасилачке службе)

Професионалци који пружају психосоцијалну помоћ и подршку

Извјештаји, истраживања и процјене професионалаца са терена

Професионалци, професори, наставници

Двије седмице након пружања помоћи

полиција, ватрогасци, спасилачке службе, црвени крст, љекари, психолози, социјални радници, наставници, волонтери и др)

Друштво психолога Републике Српске Удружење психијатара Републике Српске Координациони центар за ментално здравље

Тим за координацију психосоцијалне помоћи и подршке Републике Српске

Психолошка подршка помагачима професионалцима и волонтерима у кризној ситуацији

Континуирано

Јун 2014. и континуирано

Јун 2014.

7.6.2014.

5.6.2014. и континуирано три мјесеца

5.6.2014. и континуирано три мјесеца

Три мјесеца након трауматског догађаја

Примарно (особекоје су погођене догађајем) Секундарно (очевици и породице настрадалих) Терцијарно (родбина, пријатељи жртава, сарадници на послу, спасилачке службе)

Вријеме спровођења

Друштво психолога Републике Српске Удружење психијатара Републике Српске Координациони центар за ментално здравље

Циљне групе

Партнери

Тим за координацију психосоцијалне помоћи и подршке Републике Српске

Одговорни за спровођење

Психолошка подршка грађанима у процесу опоравка од трауматског искуства

Активности

Бањалука

Сарајево

Сарајево

У локалним заједницама

У локалним заједницама

Мјесто пружања подршке

Финансијски ресурси

Z D R A V S T V O

41

42 Тим за координацију психосоцијалне помоћи и подршке Републике Српске

Тим за координацију психосоцијалне помоћи и подршке Републике Српске

Тим за координацију психосоцијалне помоћи и подршке Републике Српске

Тим за координацију психосоцијалне помоћи и подршке Републике Српске

МЗСЗ РС ИЗЈЗ РС

МЗСЗ РС ИЗЈЗ РС

МЗСЗ

МЗСЗ

МЗСЗ РС

МЗСЗ РС

Израда васпитно промотивног материјала /брошуре за пружање психолошке помоћи

Израда плана дистрибуције васпитно промотивног материјала/брошуре за психолошку помоћ

Сарадња са IOM (међународном организацијом за миграције)  Ангажман 2 тима психолога (1 тим од два психолога из Бањалуке, и 1 тим из Бијељине) за помоћ центрима за ментално здравље

Прикупљање података о посебно осјетљивим групама становништва (дјеца, труднице, жене, ментално обољеле особе)

Израда информативног материјала за промоцију СОС телефона

Идентификовање циљних група помагача за наставак психолошке подршке (институција, организација, професионалаца, волонтера)

Друштво психолога РС

Друштво психолога РС

Партнери

Одговорни за спровођење

Активности

Вријеме спровођења

од 1. до 10. јуна 2014.

д 27.5 континуирано

од 27.5 континуирано док постоји потреба

10.6.2014.

Примарно (особе које су погођене од 1. до 10. јуна 2014. догађајем) Секундарно (очевици и породице настрадалих) Терцијарно (родбина, пријатељи жртава, сарадници на послу, спасилачке службе)

Примарно (особекојесупогођенедогађајем) Секундарно (очевици и породице настрадалих) Терцијарно (одбина, пријатељи жртава, сарадници на послу, спасилачке службе)

Примарно (особе које су погођене догађајем) Секундарно (очевици и породице настрадалих) Терцијарно (родбина, пријатељи жртава, сарадници на послу, спасилачке службе)

Примарно (особе које су погођене догађајем) Секундарно (очевици и породице настрадалих) Терцијарно (родбина, пријатељи жртава, сарадници на послу, спасилачке службе)

Терцијарно ( родбина, пријатељи жртава, сарадници на послу, спасилачке службе)

Примарно (особе које су погођене од 26. маја 2014. догађајем) До 5.6.2014. године Секундарно (очевици и породице настрадалих)

Циљне групе

Финансијски ресурси

Сва угрожена подручја

-Дом здравља -Болница -Теренска амбуланта, пункт -Школе/ предшколске установе -Домаћинства -Институт и регионални центри

Израда васпитно -Дом здравља промотивног -Болница материјала -Теренска амбуланта, пункт -Школе/ предшколске установе -Домаћинства -Институт и регионални центри

Мјесто пружања подршке

Z D R A V S T V O

Запослени у центрима за социјални рад (примарно) Угрожена лица са подручја погођених поплавама (секундарно)

Запослени у центрима за социјални рад (примарно) Угрожена лица са подручија погођених поплавама (секундарно)

Угрожена лица са подручја погођених поплавама (примарно) Запослени у центрима за социјални рад (секундарно)

Удружење стручних радника социјалних дјелатности РС

Невладине и хуманитарне организације присутне у РС које имају за циљ помоћ и подршку поплавама угроженим подручијима

Тим за психосоцијалну помоћ и подршку

Центри за социјални рад Кризни штабови у координацији са институцијама, службама и организације укључене у пружање помоћи

Центри за социјални рад Сектор социјалне, породичне и дјечје заштите (Министарство здравља и социјалне заштите) Удружење стручних радника социјалних дјелатности РС

Центри за социјални рад Сектор социјалне, породичне и дјечје заштите (Министарство здравља и социјалне заштите) Удружење стручних радника социјалних дјелатности РС

Анализа потреба за материјално техничким потребама за рад центара за социјални рад

Анализа потреба за људским/кадровским потребама за рад центара за социјални рад

Санација институцијалних (просторних) капацитета центара за социјални рад

Вријеме спровођења

Од 4.6. до 14.6.

2014. године

Континуирано

Континуирано

Континуирано

Примарно (особе које су погођене од 1. до 10. јуна 2014. догађајем) Секундарно (очевици и породице настрадалих) Терцијарно (родбина, пријатељи жртава, сарадници на послу, спасилачке службе)

Циљне групе

Примарно (особе које су погођене догађајем) Секундарно (очевици и породице настрадалих) Терцијарно (родбина, пријатељи жртава, сарадници на послу, спасилачке службе)

Друштво психолога РС МЗСЗ РС

Рад на СОС телефону

Друштво психолога РС МЗСЗ РС

Партнери

Друштво психолога РС МЗСЗ РС

МЗСЗ РС

Одговорни за спровођење

Формирање група за психолошку подршку

Активности

Локалне заједнице са општина добој, Шамац, Бјељина (примарно) Остала подручја са посљедицама елементарне непогоде (секундарно)

Локалне заједнице са општина добој, Шамац, Бјељина (примарно) Остала подручја са посљедицама елементарне непогоде (секундарно)

Локалне заједнице са општина добој, Шамац, Бјељина (примарно) Остала подручја са посљедицама елементарне непогоде (секундарно)

Мјесто пружања подршке

Финансијски ресурси

Z D R A V S T V O

43

44

Координатор тима: Милан Латиновић

Aktivnosti na terenu Prve od aktivnosti na terenu organizovane su s ciljem podrške timovima centara za mentalno zdravlje u najugroženijim opštinama. Formirani su timovi psihologa, psihijatara i porodične medicine koji su upućeni u opštine Šamac, Doboj, Bijeljinu, Modriču, a ponuđena je podrška i drugim opštinama Banjaluka, Prijedor, Novi Grad.

Koordinacija rada timova na terenu u vezi sa sljedećim aktivnostima: Ostvarivanje komunikacije sa kriznim štabovima, prihvatnim centrima na terenu, bolnicama, centrima za mentalno zdravlje, centrima za socijalni rad, Crvenim krstom.

Identifikovanje psiholoških potreba ugroženog stanovništva Pružanje prve psihološke pomoći i normalizacija stanja gdje je potrebno Psihološka podrška učenicima i nastavnicima u vaspitno-obrazovnom sistemu (psiholozi u školama) Aktivnosti studenata psihologije – psihološka podrška djeci, porodicama, građanima pod supervizijom koordinatora tima Organizacija oko uspostavljanja telefonske linije za pružanje psihosocijalne pomoći i podrške koja je locirana na Filozofskom fakultetu i na kojem podršku pružaju edukovani psiholozi, studenti i volonteri. Uspostavljena je besplatna telefonska linija, a broj telefona je 051/303-303.

Prvi izvještaji sa terena dostavljeni od timova psihologa Бањалука, 21.5.2014. године

АКЦИОНИ ПЛАН ЗА ПСИХОСОЦИЈАЛНУ ПОМОЋ И ПОДРШКУ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ ЋЕ СЕ ДОПУЊАВАТИ КОНТИНУИРАНО КРОЗ РАД ТИМА ЗА КООРДИНАЦИЈУ ПСИХОСОЦИЈАЛНЕ ПОМОЋИ И ПОДРШКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Часопис ‘’Medici.com’’ 8.6.2014. године Јавност Републике Српске МЗСЗ РС Тим за координацију психосоцијалне помоћи и подршке Републике Српске Медијско представљање Програма психосоцијалне помоћи и подршке у Републици Српској

Локалне заједнице са општина добој, Шамац, Бјељина (примарно) Остала подручја са посљедицама елементарне непогоде (секундарно) Од 4.6. до континуирано Министарство здравља и социјалне Угрожена лица са подручја заштите погођених поплавама (примарно) Удружење стручних радника социјалних Зтапослени у центрима за социјални рад (секундарно) дјелатности РС Невладине и хуманитарне организације присутне у РС које имају циљ помоћ и подршку поплавама угроженим подручијима Тим за психосоцијалну помоћ и подршку Центри за социјални рад Кризни штабови у координацији са институцијама, службама и организације укључене у пружање помоћи Рад на терену у сагледавању потреба и пружању услуга социјалног рада у новонасталим околностима након елементарних непогода

Активности

Одговорни за спровођење

Партнери

Циљне групе

Вријеме спровођења

Мјесто пружања подршке

Финансијски ресурси

Z D R A V S T V O

Grad Bijeljina Održan sastanak sa predstavnicima Centra za mentalno zdravlje Bijeljina na kojem je dogovoren način saradnje i ulazak timova u prihvatne centre, koordinacija aktivnosti i prosljeđivanja korisnika i podataka prema CMZ-u. Prihvaćen je prijedlog da članovi timova rade u parovima. Preuzet je spisak prihvatnih centara. Od 6 (šest) prihvatnih

centara na spisku jedan je 21.5. prestao sa radom.

-Određeni su parovi (ukupno četiri) koji su ušli u prihvatne centre u O.Š. ’’ Vuk Karadžić’’, Gimnaziji, Kasarni i Đačkom domu. Najveći prihvatni centar je bio u O.Š. ’’Knez Ivo od Semberije’’ koji je u tom trenutku brojao 280 ljudi. Obrađeno je ukupno 63 korisnika.

-Priključen još jedan član tima.

Uspostavljena je saradnja sa Centrom za socijalni rad Bijeljina, dogovoren način koordinacije aktivnosti i prosljeđivanja korisnika i podataka prema CSR-u.

-Uspostavljena je saradnja sa Crvenim krstom i Štabom civilne zaštite grada Bijeljina.

-Nabavljen je potrošni materijal za rad sa djecom (donatori ’’Mojić’’ d.o.o. i JU Javni fond za dječju zaštitu Republike Srpske).

Način rada: -Pri ulasku u prihvatni centar prvo je uspostavljan kontakt sa medicinskim timom koji je usmjeravao volontere prema korisnicima; -U pojedinim centrima se nije mogla obezbijediti potpuna privatnost te se razgovor vodio u manjim grupama ili porodici (počne se razgovor sa jednim, a zatim se pridruži još dvoje-troje); -Sa djecom se najčešće radilo grupno (ali i individualno na osnovu procjene) i uglavnom su rađene kreativne radionice koje su uključivale i rad sa čvrstim materijalima za oblikovanje (plastelin, glinamol...); -Razgovori sa majkama su vođeni dok su djeca bila okupirana drugima aktivnostima, -U prvim posjetama većina korisnika je bila u fazi ’’dobro je što sam živ’’, međutim, nakon odlaska kući i suočavanja sa razmjerama štete pokazivali su uznemirenost, tugu, zabrinutost, očaj... (što se moglo uočiti u ponovljenim dolascima) tako da je sa pojedincima ponovo rađeno; -Najčešće se radilo na prikupljanju podataka o potrebama i brigama osobe

Z D R A V S T V O

i porodice, objektivizaciji osjećanja, informisanju, promovisanju bezbjednosti i sigurnosti kroz davanje tačnih podataka o stanju na terenu i mjerama koje sistem preduzima da se stanje stabilizuje i pomogne ugroženim, sagledavanju načina za prevazilaženje trenutnog stanja i pronalasku alternativnih rješenja, afirmaciji nade i vlastitih snaga...

Opšti utisak: -Nakon uspostavljanja saradnje sa CMZ timovi nisu imali problema u svom radu u prihvatnim centrima (prema CMZ upućeno 12 korisnika); -Saradnja sa svim institucijama je dobra i odlično smo prihvaćeni od svih; -Korisnici su bez problema prihvatali volontere i nisu odbijali da razgovaraju s njima, a posljednjih dana sami su im prilazili.

-Pored korisnika, veliko interesovanje za razgovor su pokazivali medicinski timovi, volonteri i osoblje prihvatilišta, tako da je i njima pružana podrška; -Korisnici pokazuju upadljivo nepovjerenje prema institucijama sistema za buduću podršku u oporavku; -Pozitivno je da su prilikom smještaja u prihvatne centre u jedan centar smještani mještani istog sela te su korisnici bili dio već poznate socijalne mreže.

-Problematično je da su pojedini korisnici više puta preseljavani što je dodatno podrivalo osjećanje sigurnosti i otežavalo rad volonterima.

- Timovi su počeli s radom u vrijeme većeg smanjivanja broja korisnika u prihvatnim centrima (sedmi dan od prvog poplavnog talasa, četvrti od posljednjeg - izlivanje Save) tako da je

prvi talas reakcija prošao. Većina se u vrijeme našeg prisustva aktivirala u čišćenju poplavljenih objekata.

Za potrebe sastanaka članova tima korištene su prostorije Udruženja građana ‘’Centar za promociju dječjeg i ličnog rasta i razvoja - Psihoton’’ Bijeljina.

Opština Šamac od 20.5.2014. do 28.5.2014.

Psihološka podrška pružana na lokalitetu Srednja Slatina, gdje se nalazi jedan kolektivni centar, i na lokalitetu Gornja Slatina, gdje je drugi kolektivni centar, Dom zdravlja, punkt za djeljenje humanitarne pomoći. U oba centra smješteno je preko pedeset lica, uglavnom starih, iznemoglih, kojima je vrlo često neophodan medicinski nadzor i lica koja su odranije poznata Centru za socijalni rad. Trenutna situacija (na dan 28.5.2014) je takva da se oni uglavnom neće vratiti svojim kućama, niti imaju mjesto gdje bi otišli privremeno. Uslovi za život u kolektivnom smještaju su teški upravo iz već navedenih razloga.

Prikupljanje podataka, opservaciju, saradnju sa institucijama (Dom zdravlja, Centar za mentalno zdravlje, Centar za socijalni rad, krizni štabovi, mjesna zajednica), saradnja sa timom i planiranje daljih aktivnosti.

Upoznavanje sa organizacijom, načinom rada, specifičnostima i problemima unutar kolektivnih centara koje imaju kako korisnici, tako i pružaoci pomoći, tj. zaposleni profesionalci i volonteri.

Napravljena kancelarija za psihološku pomoć kako bi svakom građaninu bila dostupna bez obzira na to da li je korisnik kolektivnog smještaja ili ne.

BESPLATNO I ANONIMNO POZOVITE 051/303-303 od 8.00 do 20.00 časova, svakog dana ako Vam treba savjet osoba za razgovor osoba kojoj u povjerenju možete ispričati šta Vam se desilo korisne informacije važni telefoni ako smatrate da nekom drugom treba pomoć TU SMO ZA VAS 051/303-303 Kontinuirano pružanje psihološke podrške i pomoći, kao i aktivnosti koje se odnose na rješavanju praktičnih problema, licima koja su smještena u kolektivne centre i pomagačima koji već duži niz dana volontiraju.

Važno je dodati da je informacija o aktivnostima psihologa na terenu već bila značajno proširena te su se javljali svi koji su smatrali da je potrebno da porazgovaraju sa psihologom, a nisu bili smješteni u kolektivni smještaj.

Takođe smo radili na promociji besplatnog broja za pružanje psihološke podrške te smo po svim punktovima polijepili natpise kako bi stanovništvo bilo informisano.

Psiholozi su organizovali krevete i smještaj za lica koja su tek došla, kontaktirali Dom zdravlja, s obzirom na procjenu neophodnosti ljekarske intervencije, organizovali kupanje za lica koja to mogu sama, uspostavljali red i insistirali na određenom nivou higijene, neophodne za zajednički smještaj i sl.

Grad Banjaluka Ostvarena komunikacija sa Kriznim štabom preko dopisa Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite.

Centar za socijalni rad je tražio pomoć od DPRS u prikupljanju i unosu podataka o procjeni štete, ali je zbog povjerljivosti podataka taj posao, ipak, morao da bude prepušten stalno zaposlenim kolegama u CZSR Banjaluka.

Timovi su po pozivu građana na telefon koordinatora ili volontera odlazili u kuće građana i pružali psihološku pomoć.

Timovi su posjetili naselja Lazarevo, Česma, Vrbanja i pružali prvu psihološku pomoć.

Psihološkom timu se, zbog ukazanih potreba na terenu, pridružio i jedan magistar socijalnog rada.

Ako stalno mislite na ono što ste preživjeli, ako vas to uznemirava i ometa u svakodnevnom životu, posavjetujte se sa nama 45

46

ЈЗУ Институт за јавно здравство

¾ Ноћне море и учестала размишљања о догађају ¾ Постављате питања: “ЗАШТО?” ¾ Шта ми се дешава? Колико имам контролу над ситуацијом? ¾ Колико ће ово да траје? Хоће ли се десити поново?

¾ Страх, збуњеност, тугу, кривицу, љутњу и бијес

МОЖЕТЕ ОСЈЕТИТИ ИЛИ ПОМИСЛИТИ:

ПСИХОЛОШКА ПОМОЋ НАКОН КРИЗНИХ СИТУАЦИЈА

¾ Ваше реакције су нормалне у ненормалној ситуацији кроз коју пролазите. Обично се повлаче послије одређеног времена.

¾ Преживјели сте потресно искуство и можете себи допустити различита осјећања и понашања везана за стрес. Не љутите се на себе због узнемирености коју осјећате.

ШТА МОЖЕТЕ ОСЈЕТИТИ?

¾ Не пијте алкохол. ¾ Средства за смирење користите само уз препоруку надлежног доктора. ¾ Избјегавајте велике одлуке. ¾ Не покушавајте да блокирате мисли на то шта се десило. Постепено суочавање са тиме шта се догодило ће помоћи у опоравку од трауматског искуства. ¾ Не избјегавајте своја осјећања - подијелите своја искуства са другима, када постоје могућности. Можете се због тога осјећати непријатно понекад, али разумијевање људи у које имате повјерење је корисно.

ШТА НЕ РАДИТИ?

¾ Слушајте информације шта да радите и о утицају трауме - били сте изложени несвакидашњем искуству и све оно што осјећате и како се понашате је НОРМАЛНО ЗА НЕНОРМАЛНУ СИТУАЦИЈУ. ¾ Покушајте одржати рутину неких свакодневних активности и устаљених навика у мјери у којој вам околности дозвољавају. ¾ Допустите себи сан и одмор, умор који осjећате је нормалан. ¾ Проводите вријеме са људима које волите, покушајте наћи мјеста и активности у којима се можете барем мало опустити. ¾ Говорите о томе како се осјећате и шта се догодило кад осјетите потребу и кад сте спремни. ¾ Допустите да чланови ваше породице знају ваше потребе. Помозите им да вам помогну тако што ће знати када сте уморни, када желите да ћутите или да говорите о томе како се осјећате. ¾ Водите бригу о свом физичком здрављу. ¾ Сјетите се значајних датума у вашој породици, нпр. дјечјих рођендана и обиљежите их на начин који вам је у датим околностима доступан.

ШТА РАДИТИ?

Z D R A V S T V O

ШТА РАДИТИ С ЧЛАНОВИМА ПОРОДИЦЕ?

Осјећате се преплашено и раздражљиво, Често вам навиру слике и мисли везане за догађај, Трудите се да одагнате мисли и осјећања везана за догађај, Различите ситуације вас подсјећају на догађај и изазивају интензивне реакције, Нисте способни да се носите са свакодневном рутином, Осјећате безнадежност, очај и црно гледате у будућност, Тешко вам је да држите пажњу и будете концентрисани, Размишљате да повриједите себе или друге, Имате проблем са спавањем више од три дана и/или ноћне море, Немате никог у близини да вам помогне, да подијелите осјећања или да вас подржи.

¾ Њежно их охрабрите да се старају о себи - препоручите им да редовно спавају, једу и одмарају се. ¾ Охрабрите их да предузимају активности које ће их опустити и придружите им се. ¾ Помозите им у процесу доношења одлука, али их не доносите за њих, избјегавајте велике одлуке. ¾ Слушајте их пажљиво и ставите се у њихову кожу. ¾ Не трудите се да кажете праву ствар, будите ту. ¾ Избјегавајте реченице „Знам како ти је“, „Биће све у реду“, избјегавајте да дајете примjере из свога живота. ¾ Боље реците: „Врло је тешко пролазити кроз све ово“. ¾ Питајте их: o “Има ли нешто што би ти помогло да се осјећаш боље, а што бих ја могао/ла да урадим за тебе?” o “Имаш ли неких проблема које можемо заједно да ријешимо?”

¾ ¾ ¾ ¾ ¾ ¾

¾ ¾ ¾ ¾

Уколико дуже од мјесец дана имате сљедеће потешкоће:

КАДА ЗАТРАЖИТИ ПОМОЋ?

¾ Увјерите дјецу да је сада сигурна ситуација. ¾ Дајте им времена и дружите се с њима, нарочито пред спавање. ¾ Учините да се осјећају што удобније колико је то могуће. ¾ Разговарајте и слушајте их. ¾ Дозволите им да покажу емоције - то је дио процеса исцјељења. ¾ Не преузимајте превише одговорности нити им дајте превише одговорности.

КАКО С ДЈЕЦОМ?

Понављање игара које подсјећају на трауму, Кошмари, Хаотично понашање и раздражљивост, Повлачење, Избјегавање свега што подсјећа на трауму, Регресија - враћање понашања која су прије догађаја превладали.

Бесплатно и анонимно психолошко савјетовање можете добити позивом на број 051/303-303 (од 8:00 до 20:00 часова сваког дана)

¾ ¾ ¾ ¾ ¾ ¾

ШТА СЕ ДЕШАВА КОД ДЈЕЦЕ?

Z D R A V S T V O

47

F A R M A C I J A

U

Podgorici je 2. juna 2014. u prisustvu ministra zdravlja Crne Gore prof. dr Miodraga Radunovića i uvaženih gostiju potpisan Regionalni memorandum o razumijevanju i saradnji između Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS), Agencije za lijekove i medicinske proizvode Republike Hrvatske (HALMED), Agencije za lijekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine (ALMBIH), Biroa za lekove Republike Makedonije i Agencije za lijekove i medicinska sredstva Crne Gore (CALIMS). Memorandum su potpisali direktori navednih institucija dr Saša Jaćović (ALIMS), dr sc. Viola MacolićŠarinić (HALMED), prim. mr farm. Nataša Grubiša (ALMBIH), mr farm. Katerina Aleksoska (Biro za lekove) i dr Milorad Drljević (CALIMS).

Memorandum je zaključen na tri godine, do juna 2017, i ima mogućnost obnavljanja.

Potpisivanje je organizovano u prostorijama CALIMS-a, koja je ovom prilikom obilježila i tri važna događaja u svom razvoju: pet godina uspješnog postojanja i rada, preseljenje u novi prostor, prilagođen zahtjevima povjerenih poslova, i objavljivanje prvog registra lijekova u Crnoj Gori u izdanju CALIMS-a.

Potpisan Memorandum o razumijevanju i saradnji regulatornih tijela nadležnih za lijekove i medicinska sredstva Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore

Regionalna saradnja Prim. mr ph. Nataša Grubiša, direktor Agencije za lijekove i medicinska sredstva BiH

Direktori agencija: mr. farm.

Katerina Aleksoska (Biro za lekove), dr Saša Jaćović (ALIMS), dr Milorad Drljević (CALIMS)., dr sc. Viola Macolić-Šarinić (HALMED), prim. mr. farm. Nataša Grubiša (ALMBIH)

Mr. ph. Biljana Tubić, pomoćnik direktora za Sektor za lijekove (ALMBIH)

Ministar Radunović se u uvodnom izlaganju osvrnuo na značaj CALIMSa i podršku koju je ova institucija u svom razvoju dobila od kolega u regionu i naglasio kako ona obavlja osjetljiv dio zdravstvene zaštite stanovništva u stručno, naučno i regulatorno izazovnoj oblasti u čemu postiže visoke standarde i kontinuirano se prilagođava zatjevima pridruživanja EU. Direktor Drljević je podsjetio prisutne na istorijat razvoja ove institucije, izgradnju njenih kapaciteta i predstavio nadležnosti i rezultate u prethodnom periodu.

Poslije ceremonije potpisivanja organizovan je okrugli sto na temu uloge nacionalnih autoriteta u dostupno-

sti lijekova pacijentima, nakon čega su dati zaključci o daljem radu navedenih regulatornih organa.

Osnov saradnje, definisane ovim memorandumom, čini uzajamni reciprocitet i partnerstvo svih institicija, a u cilju uspostave međusobne saradnje u oblasti kvaliteta, bezbjednosti i efikasnosti lijekova i medicinskih sredstava, kao i u oblasti institucionalnog razvoja, a sa ciljem što uspješnijeg realizovanja poslova i zadataka koji su povjereni kao i što bržih i uspješnijih evropskih integracija. To se odnosi na dalje usaglašavanje zakonskih normi, podršku u borbi protiv nekvalitetnih i falsifikovanih lijekova i medicinskih

sredstava, uključujući i hitne alerte, informacije o neželjenim reakcijama na lijekove (farmakovigilanca) i medicinska sredstva (vigilanca medicinskih sredstava); razmjenu iskustava u organizaciji laboratorijske kontrole i analitičkog rada, održavanje naučnih i stručnih skupova, kao i razmjenu specijalista, iskustava, prakse i metoda, istraživačke i druge projekte.

Osnovni cilj i svrha memoranduma predstavlja obezbjeđenje dostupnijih lijekova i medicinskih sredstava pacijentima u državama potpisnicama, ali prije svega veću bezbjednost i kvalitet lijekova kako bi se osigurala zaštita javnog zdravlja svih građana.

Ministar zdravlja Crne Gore prof. dr Miodrag Radunović sa direktorima agencija

49

F A R M A C I J A

C

entar za ekonomiju d.o.o, u saradnji sa Agencijom za lijekove i medicinska sredstva BiH, bio je organizator regulatornog seminara pod nazivom “Elektronska registracija lijekova u BiH i aktuelnosti iz farmakovigilanse”, održanog u Trebinju, 22. i 23. maja 2014. godine.

Cilj seminara, koji je zasigurno samo jedan od planiranih, prvenstveno je upoznavanje proizvođača lijekova (nosilaca dozvola za stavljanje lijekova u promet u BiH) sa aktivnostima koje nam zajednički predstoje na polju elektronske registracije lijekova te novog informacionog sistema koji će olakšati prijavljivanje i praćenje neželjenih dejstava lijekova.

Za svaku pohvalu je činjenica da su se proizvođači, odnosno nosioci dozvola za stavljanje lijeka u promet u BiH, odazvali u izuzetno velikom broju, što potvrđuje posebnu zainteresovanost za buduće izazove koji nas očekuju u oblasti registracije lijekova i farmakovigilanse. Aktuelne teme i iskustva u navedenim oblastima predstavili su domaći i inostrani predavači, predstavnici regulatornih tijela i proizvođača.

Tokom prvog dana seminara predstavljena su: • iskustva Agencije za lijekove Slovenije, u vezi sa elektronskom registracijom lijekova • aktivnosti na pripremi Agencije za lijekove i medicinska sredstva BiH za elektronsku registraciju lijekova • tehnički zahtjevi za elektronsku registraciju (NeeS) • prva praktična iskustva u primjeni elektronske registracije iz ugla proizvođača Drugog dana seminara je nastavljeno sa edukacijom te interaktivnom razmjenom iskustava iz oblasti elektronske registracije lijekova, ali i upoznavanjem 50

Seminar, Trebinje, 22. i 23. maj 2014. godine

Elektronska registracija lijekova u BiH i aktuelnosti iz farmakovigilanse Pripremila: mr. ph. Tatjana Ponorac

sa novim informacionim sistemom za prijavljivanje neželjenih dejstava lijekova. Navedena problematika prezentovana je kroz sljedeće teme: • elektronska registracija lijekova u Evropskoj uniji • kriterijumi za NeeS • praktična demostracija primjene alata izrade i validacije NeeS-a • aktuelno stanje iz oblasti farmakovigilanse u Bosni i Hercegovini • “IS farmakovigilansa”- demonstra-

cija prijavljivanja neželjenih dejstava lijekova putem informacionog sistema Šta predstavlja elektronska registracija lijekova i koje prednosti nam donosi u radu?

Elektronska registracija podrazumijeva način pripreme i dostavljanja registracione dokumentacije o lijeku nadležnom regulatornom tijelu u propisanom i jasno definisanom elektronskom obliku.

F A R M A C I J A

Prednosti koje pruža ovaj način pripreme i dostavljanja dokumentacije su obostrane ne samo za proizvođače lijekova, već i za regulatorno tijelo jedne zemlje s obzirom na to da se na taj način zaobilazi velika količina papirnog oblika dokumentacije, što posljedično olakšava arhiviranje i ocjenu registracionih dosijea.

Ovaj pristup obuhvata sve tipove zahtjeva, a odnosi se podjednako i na lijekove koji se izdaju uz ljekarski recept te lijekove koji se izdaju bez ljekarskog recepta.

Način na koji se priprema dokumentacija za elektronsko dostavljanje je jasno definisan, sa tačno naznačenim parametrima koji moraju biti ispoštovani u svakom segmentu, shodno međunardno prihvaćenim uputstvima za pripremu elektronske registracija lijeka.

sistema prijavljivanja i obrade podataka o neželjenim dejstvima lijekova.

Sistem je koncipiran na način da olakša proizvođačima (nosiocima dozvola za stavljanje lijeka u promet) i zdravstvenim radnicima način prijave agenciji, utvrđenog neželjenog dejstva lijeka ili sumnje na to. Prednost ovog sistema u odnosu na postojeći svakako

predstavlja činjenica da će sve prijave biti dostavljane agenciji elektronski, a samim tim posljedično omogućiti bržu i efikasniju obradu podataka, njihovo dalje upućivanje ka nadležnim međunarodnim institucijama za praćenje neželjenih dejstava lijekova, što u konačnom daje pravu svrhu i smisao naše države u cijelom sistemu farmakovigilanse.

Kroz navedene aktivnosti i novine na polju registracije lijekova i farmakovigilanse nastojimo opravdati i potvrditi našu ulogu državne institucije, opredijeljene i usmjerene ka EU integracijama i, što je najbitnije, ulogu usmjerenu ka našim partnerima, u ovom slučaju proizvođačima lijekova i zdravstvenim radnicima.

Razmjena iskustava po pitanju aktuelnih regulatornih tema tokom radnog dijela seminara, ali i lijepo druženje sa kolegama iz struke, ponovo su potvrdili činjenicu da samo zajedničkim snagama možemo postići neprocjenjive rezultate na polju zaštite javnog zdravlja stanovništva, što nam svima uvijek mora biti prioritet i osnovni cilj.

Kada će agencija početi sa primjenom ovog novog koncepta?

NeeS (“Non-e CTD electronic Submissions”) koncept, odnosno elektronski način dostavljanja registracione dokumentacije, Agencija za lijekove i medicinska sredstva BiH će početi primjenjivati od druge polovine 2015. godine, a do tada proizvođačima će biti dat prelazni period kako bi svoje poslovanje prilagodili novom načinu aplikacije zahtjeva za registraciju.

Važno je naglasiti da se radi o zajedničkoj aktivnosti svih proizvođača (nosilaca dozvola za stavljanje lijeka u promet u BiH) i agencije, jer je samo na taj način moguće postići istinski i pravi uspjeh na ovom polju.

Novi informacioni sistem za prijavljivanje neželjenih dejstava lijekova “IS farmakovigilansa”- predstavlja iskorak agencije u procesu unapređenja 51

F A R M A C I J A

V

elika učestalost bola u leđima u odrasloj populaciji navela je stručnjake da ovaj problem nazovu “bolest civilizacije”. Mnoge osobe već od 30. godine počinju da osećaju da im leđa više nisu mlada. Tokom života gotovo 75% ljudi požali se bar jednom na problem bola u leđima, a polovina radno sposobnih ljudi zbog istih tegoba zatraži lekarsku pomoć.

Lumbalni bolni sindrom (lumbago) je termin koji određuje bol u donjem delu leđa, odnosno slabinskom delu kičmenog stuba. Kičmeni stub je sastavljen od 33 kičmena pršljena, a zajedno formiraju koštani kanal u kojem je smeštena i zaštićena kičmena moždina. Pršljenove međusobno povezuju mišići, tetive i ligamenti. Iz otvora između pršljenova izlaze korenovi perifernih živaca, a između pršljenova se nalaze intervertebralni diskusi koji apsorbuju vertikalne sile udaraca između dva pršljena prilikom hodanja, trčanja ili skakanja. Donji deo leđa podnosi najveće opterećenje i nosi najveći deo telesne težine, zbog čega se degenerativne promene najčešće i dešavaju upravo u tom delu.

Uzroci lumbalnog sindroma Moderan nezdrav način života i neprilagođenost uspravnog stava kičmenog stuba na velika opterećenja, koja se fokusiraju upravo u slabinskom delu kičme, dovodi do oštećenja slabinskih pršljenova.

Uzroci bola u leđima najčešće su kombinacije činilaca: starenje, osteoporoza, uklještenje medjupršljenskog diska, slabost leđnih mišića, fizički napori, debljina...

Zbog opterećenja kičme, vremenom dolazi do promena na međupršljenskom diskusu. Njegovo jezgro (nucleul pulposus) se suši, a na prstenu (anulus fibrosus), koji ga okružuje, javljaju se pukotine.

Pri naprezanju jezgro može da prodre u pukotine prstena, izazivajući bol. Ovo su višegodišnje promene, a kao zadnja faza može se javiti diskus hernija. Pri nekom naglom pokretu prsten prska, jezgro se provlači i vrši pritisak na korenove živaca ili (ređe) ide ka kičmenoj moždini.

Istegnuće mišića ili ligamenata može nastati prilikom nepravilnog dizanja tegova ili podizanja predmeta, nepravilnog držanja leđa. Može se javiti nakon nošenja tereta ili spavanja u nezgodnom položaju.

Bol može nastati iznenada u trenutku povrede ili kasnije kada se mišići ohlade. Kao posledica bolnosti mišića nastaje refleksni grč i napetost mišića. Bol u leđima može biti posledica osteoartritisa malih zglobova lumbalne kičme koji povezuju dva pršlje52

Lumbalni bolni sindrom Dr Amir Mehičić, JZU Dom zdravlja Živinice

na, što dovodi do oštećenja intervertebralnih diskusa. Popularniji je pojam artroza ili spondiloza kičmenog stuba. Međupršljenski diskusi amortizuju dejstvo vertikalnih sila na kičmene pršljenove. Kod bolesti diskusa nastaju ubrzane promene na međupršljenskim zglobovima i kičmenim pršljenovima, sa nastankom ukočenosti slabinske kičme. Promene na zglobovima nastaju zbog istrošenosti, prekomjerne težine i povreda kičmenog stuba.

Iznenadan, jak bol u leđima koji traje više nedelja, javlja se u starijoj životnoj dobi i češći je kod žena. Upućuje na sumnju na prelom pršljena zbog osteoporoze.

Obično se javlja nakon aktivnosti kao što su podizanje predmeta, usisavanje ili pad.

Lumbalgije koje traju duže od mesec dana zaslužuju detaljno ispitivanje – laboratorijsku i rendgen dijagnostiku. Obično ovakva simptomatologija nas upućuje na mogućnost postojanja reumatske bolesti, npr. ankilozirajućeg spondilitisa. Karakteristične su jutarnji bol u leđima i ukočenost.

Bol u leđima ponekad može biti znak i ozbiljnijih bolesti, kao što su dijabetes, bubrežne bolesti ili tumora.

Tegobe Glavna tegoba je bol u krstima koji se pojačava pri pokretanju i naprezanju. Kao reakcija na bol javlja se refleksno grčenje mišića oko kičme i njena iskrivljenost i ukočenost (analgična skolioza). To ima

za cilj ograničenje pokretljivosti kičme da ne bi došlo do oštećenja živca. Naročito je onemogućeno pokretanje unazad.

Zbog pritiska na nerve može se javiti trnjenje (osećaj mravinjanja), smanjena osetljivost do potpune neosetljivosti. Kod diskus hernije javlja se slabost mišića (pareza) pa čak i paraliza mišića.Samo prisustvo bola u krstima zove se lumbago. Ako se bol spušta duž noge to se naziva lumboišijalgija ili išijas. Bol u krstima može da zrači u sjedalni predeo, prema kuku i duž noge. Bol i/ili trnjenje može da se oseća duž spoljašnje strane natkolenice i potkolenice i prednje strane stopala do palca ( L4-L5 ). U težim slučajevima postoji i slabost mišića i nemogućnost stajanja i hoda na petama. Bol može da bude izraženija duž zadnje strane noge do pete spoljašnje strane stopala i malog prsta ( L5-S1 ) a u težim slučajevima nije moguće stajanje ili hod na prstima.

Postavljanje dijagnoze Ispitivanje bola u leđima počinje fizikalnim pregledom i razgovorom sa pacijentom. Potrebno je uraditi laboratoriju i rendgen dijagnostiku. Kod prisustva znakova oštećenja živca potrebno je uraditi EMG. U slučaju potrebe za dopunskom dijagnostikom i kod sumnje na postojanje hernijacije međupršljenskog diska radi se CT pregled ili magnetna rezonanca (MRI).

Lečenje lumbalnog sindroma Lečenje kod lumbalnog sindroma može trajati nedeljama, pa i godinama. Može biti poštedno (konzervativno) ili hirurško. Cilj lečenja je suzbijanje bola u akutnoj fazi, uklanjanje uzroka nastanka bola i rehabilitacija kičmenog stuba.

U akutnoj fazi se primenjuje što kraće mirovanje u položaju koji najviše odgovara bolesniku. Produženo mirovanje usporava oporavak zbog prekomernog slabljenja mišića leđa koji su važni za oporavak. Bol se suzbija analgeticima, nesteroidnim antireumaticima, bilo oralno ili u obliku krema i gelova, i eventualno lokalnim infiltracijama kortikosteroida. Antireumatik koji se pokazao kao posebno efikasan kod lumbalnog sindroma jeste Dexomen, koji je po sastavu deksketoprofen, a odlikuje ga brzo delovanje te izrazita tolerabilnost.

Lek se primenjuje oralno na prazan želudac, a delovanje mu nastupa već nakon petnaest minuta. S obzirom na to da je reč o prečišćenom ketoprofenu, opterećenje organizma sa lekom je minimalno, a postiže se potpuni terapijski efekt. Tablete su namenje za bol blagog do umerenog intenziteta, dok su se ampule Dexomena pokazale efikasnim u terapiji jakog bola u donjem delu leđa.

Izuzetan značaj u lečenju hroničnog bola u leđima ima kineziterapija, odnosno program vežbi koji se mora naučiti pod nadzorom fizioterapeuta. Cilj izvođenja vežbi je održavanje pokretljivosti slabinskog dela kičmenog stuba i jačanje paravertebralnih mišića lumbalne regije. U prevenciji ponovnog nastanka lumbalnog sindroma bolnih leđa ključna je svakodnevna primena ispravnog držanja tela.

F A R M A C I J A

N

itrati su drugi najščešće propisivani kardiovaskularni lijekovi (na prvom mjestu su glikozidi digitalisa) i u upotrebi su više od 100 godina. Sposobnost organskih nitrata da utiču na anginu pektoris otkrio je Lauder Brunton, istaknuti britanski ljekar, 1867. godine. Gliceril trinitrat (nitroglicerin) je bio prvi sintetisani organski nitrat.

Kao jedan od najčešće korištenih organskih nitrata gliceril trinitrat (NITROGLICEROL®) je indiciran u profilaksi angine pektoris te u kombinaciji sa drugim lijekovima u liječenju srčane insuficijencije kao i stanja nakon akutnog infarkta miokarda. Gliceril trinitrat, kao aktivna komponenta u sastavu NITROGLICEROL® retard kapsula, je snažan vazodilatator koji smanjuje periferni otpor, opterećenje i potrebu miokarda za kisikom.

Primjena gliceril trinitrata u obliku retard kapsula u profilaksi angine pektoris je odobrena od strane FDA (Food and Drug Administration). Antianginozni efekat u profilaksi angine pektoris je dokazan brojnim kliničkim studijama koje ukazuju da trajanje antianginozne zaštite gliceril trinitrata u obliku retard kapsula iznosi do 12 sati, što omogućava dugotrajnu antianginoznu zaštitu kod pacijenata kod kojih je višesatni antianginozni učinak nemoguće postići sa ostalim brzooslobađajućim farmaceutskim oblicima gliceril trinitrata.

Gliceril trinitrat pomoću tri osnovna mehanizma ostvaruje prestanak anginoznog bola: 1. Periferna dilatacija arteriola čime se smanjuje periferni otpor i uzrokuje pad tenzije što za posljedicu ima smanjenje srčanog napora (afterload) kao i potrebu miokarda za kisikom

Uloga i značaj NITROGLICEROL® retard kapsula u profilaksi angine pektoris 2. Periferna venska dilatacija čime se smanjuje priliv krvi u srce (preload) 3. Dilatacija miokardijalnih kapilara čime je omogućena bolja miokardijalna perfuzija.

Pored vazodilatatornog učinka, gliceril trinitrat reducira agregaciju trombocita što omogućava bolju cirkulaciju u krvi u krvnim sudovima i tkivima.

Gliceril trinitrat, u farmaceutskom obliku kapsula sa produženim oslobađanjem, u sastavu lijeka NITROGLICEROL® pruža odgovarajuću antianginoznu zaštitu u ishemičnom miokardu te kod popuštanja lijeve komore pa se smatra adekvatnom alternativnom antianginoznom zaštitom izosorbid dinitratu u profilaksi epizoda angine pektoris.

Gliceril trinitrat u obliku retard kapsula u liječenju ishemičnog miokarda zahvaljujući perifernoj i koronarnoj

arterijskoj i venskoj dilataciji uzrokuje smanjenje preloada i afterloada te poboljšava miokardijalnu perfuziju kod pacijenata sa koronarnom arterijskom bolešću. Kod pacijenata sa srčanim popuštanjem smanjenjem tenzije uz vazodilatatorni učinak poboljšava kongestivne simptome.

Farmaceutska forma gliceril trinitrata sa produženim oslobađanjem u sastavu lijeka NITROGLICEROL® zadovoljava koncept niskog nivoa nitrata u krvi čime se sprečava razvoj tolerancije.

U većini zemalja je koronarna bolest srca uzrok visoke incidence morbiditeta i radne nesposobnosti te vodeći uzrok smrtnosti. Zbog visoke izloženosti faktorima rizika u našoj zemlji postoji tendenca porasta broja oboljelih od ove bolesti. Pravilan izbor lijekova iz grupe nitrata koji su namijenjeni za profilaksu angine pektoris od velikog je značaja za kontrolu ove bolesti. „Bosnalijek“ d.d.

Stručni tim za medicinsku podršku

Izvori: 1. Glyceril trinitrate. Drug evaluation. Micromedex 2014.

2. ESC Guidelines Desk Reference – Cardiovascular medicine – Compendium of Abridged WSC Guidelines 2010.

3. Prescription Guidelines in Cardiology 2009/2010.

4. Miller et al. Selective Arterial Dilatation by Glyceryl Trinitrate is Not Associated With Nitric Oxide Formation in Vitro. J Vasc Res 2008.

54

F A R M A C I J A

ISTRAŽIVANJE, Best Buy Award, Bosnia and Herzegovina 2013/2014

MOJAapoteka - br. 1 za građane Bosne i Hercegovine U istraživanju odnosa cijene i kvaliteta koje je sproveo Best Buy Award, ispitanici su odgovorili da MOJAapoteka na bosanskohercegovačkom tržištu nudi najbolji odnos cijene i kvaliteta u kategoriji lanca apoteka.

Zürich, Sarajevo, novembar 2013. godine

D

rugo bosanskohercegovačko specijalizovano istraživanje nivoa zadovoljstva kod poznavalaca kvaliteta proizvoda, cijena i usluga bh. tržišta, Best Buy Award Bosnia and Herzegovina 2013/2014, pokazuje da ispitanici najveći broj glasova za odnos cijene i kvaliteta u kategoriji lanca apoteka daju upravo MOJOJapoteci.

Ovaj rezultat je dobijen na osnovu predmetnog istraživanja Best Buy Award Survey 2013/2014. švajcarske kuće ICERTIAS (www.icertias.com) na uzorku od 1.200 ispitanika opšte populacije u Bosni i Hercegovini koristeći CAWI-DEEPMA metodologiju (Computer Assisted Web Interviewing - Deep Mind Awareness).

Ispitanicima, građanima Bosne i Hercegovine, je u istraživačkoj anketi putem web obrasca postavljen sljedeći zadatak: „Navedite NAZIV LANCA APOTEKA koji po vašem ličnom iskustvu ili iskustvu vaših bližnjih nudi najbolji odnos cijene i kvaliteta na bosanskohercegovačkom tržištu.“ Zadatak je bio otvorenog tipa, odnosno, ispitanicima nisu bili ponuđeni odgovori, već su slobodno mogli sami da navode nazive proizvođača i davalaca usluga koji, prema njihovom iskustvu, nude najbolji odnos cijene i kvaliteta na bh. tržištu.

Najveći broj ispitanika je odgovorio: „MOJAapoteka“.

Zahvaljujući ovoj osvojenoj poziciji, MOJAapoteka stiče pravo da nosi prestižnu oznaku “Best Buy Award - Br. 1 - najbolji omjer cijene i kvaliteta”.

MOJAapoteka je tržišni lider u apotekarskoj djelatnosti u Bosni i Hercegovini te ima najveću mrežu od 39 apoteka i više apotekarskih stanica na području 20 opština.

Rad u apotekama MOJAapoteka je organizovan prema potrebama i zahtjevima stanovništva i upravo su potrebe građana inspirisale uvođenje brojnih novina, kao npr.: - kartice lojalnosti - dežurstvo 24 časa u Banjaluci, Bijeljini i Doboju, - mogućnost kućne dostave lijekova u Banjaluci, - besplatan info-telefon 24 časa dnevno kako bi zainteresovani građani u svakom trenutku mogli dobiti odgovore i stručne savjete na postavljena pitanja.

56

METODOLOGIJA i UZORAK Istraživanje Best Buy Award Bosnia and Herzegovina 2013/2014. (www.bestbuyaward.org) provela je švajcarska kuća ICERTIAS - International Certification Association GmbH (www. icertias.com) na području Bosne i Hercegovine tokom septembra 2013. godine putem web ankete metodom CAWI - DEEPMA (Computer Assisted Web Interviewing - Deep Mind Awareness) u kojoj je učestvovalo 1.200 ispitanika opšte populacije.

Kompletno istraživanje rađeno je u skladu s odredbama ‘‘Međunarodnog kodeksa za provođenje tržišnih i društvenih istraživanja’’ koje su donijele Međunarodna trgovačka komora (ICC) i Svjetsko udruženje istraživačkih stručnjaka (ESOMAR).

O PROJEKTU BEST BUY AWARD Best Buy Award (www.bestbuyaward.org) je projekat švajcarske kuće ICERTIAS - International Certification Association GmbH (www.icertias.com) kojeg u BiH provodi i zastupa firma ‘’Axios’’ iz Hrvatske (www.axios.hr) uz podršku vodeće svjetske konsultantske i revizorske organizacije PWC (PricewaterhouseCoopers).

Osnovni cilj istraživanja je bio da se dobije uvid u iskustvo i percepciju stanovnika Bosne i Hercegovine o robnim markama proizvoda i usluga te proizvođača i trgovaca za koje se smatra da daju najbolji omjer cijene i kvaliteta (tzv. best buy) od strane korisnika, ali i prema percepciji onih koji nužno nisu korisnici, ali imaju relevantno mišljenje na osnovu iskustva njima bliskih osoba (kolega, prijatelja, rodbine i sl.).

Cilj projekta i sertifikata Best Buy Award je da se kupcima olakša potraga za najboljim i cijenom najpovoljnijim proizvodima i uslugama na bosanskohercegovačkom tržištu.

PRI R O D A I

O

Z D R AV L J E

Razgovor sa dr Katom Sarvaš, atlas specijalisticom

čigledno je da čovječanstvo i dalje obolijeva, uprkos primjeni novih lijekova i terapija, usavršavanju ljekara i ostalih iscjelitelja. Ova kolektivna bol, čudno raznolika po svojim Atlas - jedan uzrok, bezbroj simptoma posljedicama, od običnih glavobolja do zloćudnih tumora, ima jedan jedini uzrok Dr Kata Sarvaš – nepravilan, odnosno kosi položaj prvog vratnog pršljena, zvanog atlas. Praktično, tako svaki čovjek nakon što ugleda ovaj svijet neprimijetno u sebi nosi “tempiranu bombu”, rotiran atlas – stvarni primarni uzrok bolesti, boli, invaliditeta, degeneracije, prijevremene smrti i mnogih drugih problema koji i danas muče čovječanstvo.

Pitanje atlasa je u medicinskim krugovima još “tabu” tema iako je poznato da se njegova deformacija prenosi sa majke na dijete, iz generacije u generaciju.

Stoga nije slučaj što smo za ovaj broj časopisa “ Medi.com” izabrali meritoran izvor dr Katu Sarvaš, atlas specijalistu iz Atlasrelax tima.

Objasnite nam šta je atlasrelax metoda? „Medici com“ To je metoda za repoziciju atlasa koja Počnimo od jednostavnog pitanja: se izvodi jednim tretmanom, bezopasno i Šta je atlas? trajno. Dakle, prvi vratni pršljen se vraća Atlas je prvi vratni pršljen koji se sa u svoj prirodni anatomski položaj, a to lobanjom veže atlanto-okcipitalnim zgloznači zauzimanje ugla od 90 stepeni u bom. Potvrđeno je da se rađamo s anoodnosu na glavu i kičmu. Ljekar - atlas malijom tog zgloba. Naime, još od 14. specijalista, prije repozicije atlasa radi određena mjerenja kako bi utvrdio stenedjelje embrionalnog razvoja, atlas je pen njegove rotiranosti. To podrazumiu rotiranom položaju u odnosu na lobajeva mjerenje dužine nogu, utvrđivanje nju. Zbog toga kondili lobanje ne leže u fosama atlasa. Posljedično dolazi do dostanja kičme, ustanovljavanje pozicije mino efekta i vertebromuskularne komatlasa i mjerenje pokretljivosti glave i vrata. Nakon toga, pristupa se pripremi penzacije. Značajan je, također, pritisak na vratnih mišića infracrvenim izvorom tokranijalne nerve IX n.glosopharyngeus, X plote i specijalnim vibracionim masažen.vagus i XI n.accessorius, karotide i jugularne vene i istezanje vertebralnih arterija. rom, finih i doziranih vibracija, radi njihovog maksimalnog opuštanja. Atlasrelax Koje su zdravstvene posljedice rometoda se zasniva na saznanju i učenju tiranog atlasa? dr. Arlena, francuskog pedijatra. Naučno Ometanje protoka krvi, likvora, limfe je dokazana, , a izvedene su mnogobrojne studije o značaju atlasa za zdravlje i informacija uzrok su čitavog niza simptoma i bolesti kao što su: razne vrste glačovjeka. Uređaj kojim se atlas dovodi u ispravan položaj razvijen je u institutu za vobolja, vrtoglavice, visok ili nizak pritisak, medicinsku opremu u Mastrihtu. problemi sa sinusima, očima, slušnim organom te neurološki ispadi, smetnje s Postoje li kontraindikacije u vezi koncentracijom i pamćenjem, depresije. sa primjenom ove metode?

Po istom principu nastaju funkcionalne Metoda se može primijeniti bez obzismetnje u radu srca, pluća, organa za ra na dob i postojeće dijagnoze kod paciprobavu i žljezdanog sistema. jenata. Idealno bi bilo pristupiti korekciji Narušena statika i vertebromuskularpreventivno. Kontraindikacije su: trudnona kompenzacija mogu dovesti do skolioća, svježa, teška trauma glave i vrata ili ze, hiperkifoze, cervikalne i lumbalne hipo operativni zahvat, nezacijeljene rane u ili hiperlordoze, kose karlice i nejednake području vrata te nespremnost pacijenta dužine nogu. Neravnomjeran pritisak na ili nerealna očekivanja. Bitno je naglasiti intervertebralne diskove dovodi do razvoja da nema nuspojava, ali slijede reakcije na hernije diska u bilo kom segmentu kičme. koje pacijenta treba upozoriti, a koje on Disfunkcija temporomandibularnog zgloprihvaća ako je razumio šta može očeba, bilo mehanička ili dinamička, je takokivati nakon tretmana. đer jedna od posljedica rotiranog atlasa.

58

Atlasrelax metoda Kod kojih se bolesti postižu najbolji efekti?

Dobri rezultati se postižu kod svih bolesti osim ako je oboljenje u terminalnoj fazi ili je destrukcija tolika da je nemoguće pokrenuti regeneraciju. Najbrži, a po tom kriteriju i najbolji rezultati postižu se kod akutnih stanja ili simptoma koji u pozadini nemaju velika anatomska oštećenja.

To su prvenstveno oboljenja funkcionalne prirode kao: glavobolje, vrtoglavice, EPI bez žarišta, visok, nizak pritisak, aritmije, probavne smetnje, hormonalni disbalansi. Kompenzatorna iskrivljenja, naročito kifoza, kosa karlica, nejednaka dužina nogu, se dosta brzo ispravljaju. Dolazi do spontanog povlačenja hernija diska i preveniranja nastajanja novih. Poboljšava se zagriz, smanjuju ili nestaju neuralgije.

Kvaliteta života napereduje i kod drugih bolesti kao što su multipla skleroza, Parkinsonova bolest i sl.

Ko može raditi ovu metodu?

Atlasrelax metodu mogu raditi isključivo doktori medicine, opšte ili specijalisti neke medicinske grane. Primarno sam doktor opšte medicine. Nerješene lične zdravstvene tegobe, koje su se zbrajale od rođenja i iskustvo u radu sa pacijentima, tjerali su me da se uputim i u druge pristupe bolesti i zdravlju. Rješenje sam našla u korekciji položaja atlasa, nakon čega sam odlučila i sama ovladati tehnikom. Edukaciju za atlas specijalistu završila sam u Centru u Subotici. Imam bogato lično iskustvo kao pacijent i kao atlas specijalistica. Rado ga dijelim sa kolegama i prenosim pacijentima. Razmjenom iskustava i otvorenim pristupom u pomaganju pacijentu ostvarujemo svoju ulogu l i j e č n i k a - naglasila je u ovom razgovoru dr Kata Sarvaš, koja se, izgleda, ne samo profesionalno, već i životno posvetila ovoj veoma izazovnoj metodi.

Nema sumnje da ova metoda potvrđuje zlatno pravilo medicine da je svako oboljenje bolje preduprijediti, nego liječiti. Time svaki zdravstveni sistem postiže velike uštede, što je preporuka i fondovima zdravstvenog osiguranja u BiH. Najjača je ona koja dolazi od samih pacijenata koji su repozicijom atlasa dobili nove životne impulse, jer je okupirana osnovna bolest.

Anđa S. Ilić

Bosna i Hercegovina

+387 65 511 +387 62 152 Hrvatska +385 91 4501 Srbija +381 63 308

301 453 030 200

atlasrelaxinfo@gmail.com www.atlasrelax.info

“ATLAS NE NOSI SAMO GLAVU VEĆ JE ODGOVORAN ZA PUNO TEGOBA I BOLESTI KOJE DANAS IMAMO”

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

A

cido-bazna ravnoteža je izuzetno bitna za normalno funkcionisanje organizma tako da postoje osetljivi mehanizmi samoregulacije pH određenih tkiva i telesnih tečnosti. Normalna vrednost pH krvi je 7,35-7,45 odnosno blago bazna. Povećanje kiselosti dovodi do oštećenja pojedinačnih ćelija i organa te poremećaja brojnih fizioloških procesa. Savremeni način života obuhvata dosta aspekata koji mogu dovesti do povećanja kiselosti. Povišenu kiselost mogu izazvati: • Stres, nedovoljna fizička aktivnost • Zagađenje okoline • Nedovoljan unos tečnosti • Rezanje i termička obrada hrane • Alkohol i nikotin • Konzumiranje određenih lekova, npr. salicilata • Unos prevelikih količina mesa i mesnih prerađevina • Visoke temperature i preterano znojenje

Postoje i unutrašnji faktori koji mogu izazvati povišenje nivoa kiselina u krvi: • Nepravilno žvakanje i brzo gutanje hrane • Usporena probava i nadutost • Hronične bubrežne bolesti • Dijabetes melitus • Povišena telesna temperatura • Poremećaj cirkulacije i rada srca • Nedostatak kiseonika Osim navedenih faktora, način ishrane značajno utiče na pH. Kod zdravih ljudi preporuka je da ishranu treba činiti kombinacija 75% namirnica koje podstiču baznost i 25% tzv. „kiselih“ namirnica.

Namirnice koje podstiču baznost su: • sveže voće i povrće • sveže zelene salate • klice • semenke suncokreta i badem • jabukovo sirće • datule • suvo voće bez sumpora • sveže začinsko bilje • sokovi od svežeg voća i povrća • surutka kozjeg mleka • biljni čajevi • med 60

Alkalizacija organizma • • • • •

Mr ph. Anica Crkvenčić

alge limun proso lubenica i dinja hladno ceđena ulja kokosa, masline, avokada, lana • grožđice • kiseli kupus • supe od povrća • Namirnice koje podstiču kiselost su: • hleb, kolači, testenine • ječam • biber • konzervisano voće i povrće • gazirana pića • sve žitne pahuljice i žitarice, osim prosa i quinoa • mlečni proizvodi • jaja • kafa, čokolada • meso, riba, morski plodovi • alkoholna pića • konzervansi • kokice • beli šećer, veštački zaslađivači • sirće, osim jabukovog Većina mehanizama u organizmu zavisi od ravnoteže kiselina i baza, odnosno od koncentracije minerala, vitamina, aminokiselina, masnih kiselina, oligoelemenata i enzima. Povećan unos ugljenih hidrata, posebno prostih šeće-

ra, dovodi do povećane potrošnje kalcijuma iz rezervi, što u dužem vremenskom periodu može prouzrokovati njegov deficit te pojavu karijesa i osteoporoze. Poremećaj acido-bazne ravnoteže dovodi do pojave sledećih oboljenja: • reuma, osteoporoza • gastritis, kolike, kolitis, poremećaj crevne flore • depresija, hronični umor, pospanost • razdražljivost • bolesti kardiovaskularnog sistema • paradontoza, karijes • giht • bubrežna oboljenja • snižavanje praga boli Jedan od osnovnih uslova za izlečenje i ublažavanje simptoma akutnih i hroničnih oboljenja je normalizacija acido-bazne ravnoteže i fizioloških procesa. Upravo iz ovih razloga se prvenstveno preporučuje prilagođavanje režima ishrane pravilnim kombinovanjem „baznih“ i „kiselih“ namirnica i usklađivanje načina života (umerena fizička aktivnost, izbegavanje unosa alkohola i nikotina, izbegavanje stresa, pravilan ritam sna itd). Samo na ovaj način organizam se može trajno zaštititi bez opasnosti od mogućih štetnih efekata.

ZDRAVSTVO - SRBIJA

P

ovodom vanredne situacije u Republici Srbiji, izazvane elementarnim nepogodama, u Ministarstvu zdravlja i svim zdravstvenim ustanovama iz Plana mreže, uvedeno je dvadesetčetvoročasovno dežurstvo i time organizovano kontinuirano prikupljanje informacija, na svakih šest sati, o posledicama izazvanim elementarnom nepogodom.

Ministarstvo zdravlja je na osnovu kontinuirane komunikacije sa predstavnicima zdravstvenih ustanova, gradskih štabova za vanredne situacije i Ministarstva unutrašnjih poslova, preko Centralne apoteke Kliničkog centra Srbije obezbeđivalo kontinuirano snabdevanje neophodnim lekovima i sanitetskim materijalom na najugroženijim područjima.

Prvih dana prioritetno su lekovi i sanitetski materijal isporučivani na teritorijama najugroženijih opština i gradova, a pre svega zdravstvenim ustanovama u Obrenovcu, Lazarevcu, Lajkovcu, Ubu, Šapcu i dr.

Ministarstvu zdravlja obratio se veliki broj potencijalnih donatora iz zemlje i inostranstva, s namerom da doniraju najneophodnije lekove i medicinska sredstva u cilju zbrinjavanja stanovništva koje je ugroženo vanrednom situacijom. Predstavnici domaćih proizvođača, zastupnici inostranih proizvođača lekova i medicinskog i sanitetskog materijala, kao i veledrogerija, pokazali su visok stepen društvene odgovornosti predlažući lekove, sanitetski i medicinski materijal koji su bili spremni da doniraju Ministarstvu zdravlja. Da bi se donatori upoznali sa procedurom vezanom za uvoz lekova i medicinskih sredstava kao donacije, Ministarstvo zdravlja je, u saradnji sa Upravom carina i Agencijom za lekove i medicinska sredstva Srbije, pripremilo detaljno uputstvo donatorima lekova i medicinskih sredstava, koje je objavljeno na sajtu ministarstva.

Sva pravna i fizička lica, koja žele da doniraju lekove, medicinska i druga sredstva koja su registrovana u Republici Srbiji, mogu preko proizvođača ili veleprodaja da izvrše donaciju centralnoj apoteci Kliničkog centra Srbije, koja dalje vrši raspodelu i distribuciju svim zdravstvenim ustanovama na teritoriji Republike Srbije, na osnovu njihovih iskazanih potreba.

62

Organizacija zdravstvenog sistema u uslovima vanredne situacije

Elementarne nepogode u Srbiji

Z D R AV S T V O - S R B I J A

U slučaju donacije neregistrovanih lekova, uvoz donacije vrši se na osnovu odobrenja Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, a na osnovu sledeće dokumentacije: Sertifikat Dobre proizvođačke prakse (izdat od nadležnog organa EU) i sertifikat analize proizvođača tog leka. Uvoz neregistrovanih medicinskih sredstava vrši se na osnovu odobrenja Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, a na osnovu sledeće dokumentacije: Izjava o usklađenosti, CE sertifikat i dokaz da se medicinsko sredstvo nalazi u prometu u zemlji proizvođača.

Vanredna situacija, izazvana elementarnom nepogodom, zahtevala je pojačano angažovanje Instituta za javno zdravlje Srbije „dr Milan Jovanović Batut“, kao i instituta i zavoda za javno zdravlje, koji su u saradnji sa sanitarnom i zdravstvenom inspekcijom Ministarstva zdravlja, kontinuirano preduzimali sve neophodne higijensko-epidemiološke mere na području Republike Srbije, a posebno na ugroženim područjima, kao i u objektima u kojima su bila smeštena evakuisana lica kako bi se preveniralo izbijanje epidemija, odnosno drugih negativnih pojava.

Za sve vreme trajanja vanredne situacije, posebno značajnu ulogu imao je

ženijim područjima i uključeni su u rad opštinskih štabova za vanredne situacije u sprovođenju akcionih planova za vanredne situacije i postupanje u elementarnim i drugim vanrednim prilikama.

Nakon ukidanja vanredne situacije, Ministarstvo zdravlja je i dalje nastavilo rad u okviru dvadesetčetvoročasovnog

nadzor nad zdravstvenom ispravnošću vode za piće, a naročito na područjima ugroženim poplavama, kao i preduzimanje svih neophodnih higijensko-epidemioloških mera na području Republike Srbije, posebno na ugroženim područjima, kao i u objektima u kojima su smeštena evakuisana lica, kako bi se preveniralo izbijanje epidemija, odnosno drugih negativnih pojava.

Posebna telefonska linija tokom i nakon poplava Ministarsto zdravlja Republike Srbije i Kompanija „Telekom Srbije“ aktivirali su broj 0800-222-333, putem kojeg se mogu dobiti instrukcije za postupanje u vanrednoj situaciji tokom i nakon poplava. Pored ovih saveta, besplatnim pozivom na broj 0800-222-333 korisnici će dobiti i informacije u vezi sa čišćenjem, uputstva kako postupati sa hranom, pripremom hrane i ličnom higijenom, kao i instrukcije u vezi sa profesionalnom i medicinskom pomoći.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, koji je na osnovu redovnog i vanrednog programa nadzora distributivnih sistema kontinuirano davao informacije o higijenskoj ispravnosti vode za piće, na teritoriji grada Beograda, što je od izuzetne važnosti za građane Beograda, kao i za veliki broj građana koji je privremeno evakuisan sa ugroženih područja i smešten u objekte na području grada Beograda.

Sanitarni inspektori su odmah angažovani na svim kritičnim i najugro-

radnog vremena i kontinuirano obavlja mere i aktivnosti vezane za obezbeđivanje svih neophodnih uslova za funkcionisanje zdravstvenih ustanova, pružanje zdravstvene zaštite stanovništvu, na područjima na kojima je još na snazi Odluka o vanrednoj situaciji, kao i područjima na kojima se nalazi veliki broj evakuisanih lica u kolektivnim objektima. Instituti i zavodi za javno zdravlje, kao i sanitarna zdravstvena inspekcija, nastavljaju aktivnosti koje su vezane za 63

Z D R AV S T V O - S R B I J A

S

vaki treći par u Srbiji nema nijedno dete, a da bi se pad natalitata zaustavio i naša zemlja “podmladila” neophodno je da bračni parovi imaju najmanje troje dece, poručeno je na završnoj konferenciji projekta “Koraci za zdravu trudnoću”, koja je održana 14. maja u Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.

Predsednica Upravnog odbora Fondacije “Dragica Nikolić”, supruga predsednika Republike Srbije gđa Dragica Nikolić, istakla je tom prilikom da je potrebno preći dug put kako bi se promenila “surova demografska slika” u Srbiji i dodala da je na njemu važna edukacija budućih majki.

Kada smo pokrenuli projekat “Koraci za zdravu trudnoću” naša namera je bila da što više žena širom Srbije informišemo o tome kako na pravilan i zdrav način da vode trudnoću. Ovo je bio samo jedan od načina kojim smo želeli da podržimo sve žene koje su se u ovako teškim vremenima odvažile da postanu majke, rekla je gđa Nikolić.

Obraćajući se u ime ministra zdravlja dr Zlatibora Lončara, šef kabineta ministra dr Tatjana Rajović je izrazila zahvalnost gđi Nikolić i njenoj fondaciji, koje su prepoznale značaj prioriteta zdravstvene zaštite majke i dece i time iskazale plemenitost, humanost, i nesebičnu brigu za naše najmlađe, kao najveće bogatstvo svake države.

Ministarstvo zdravlja na čelu sa ministrom zdravlja, dr Zaltiborom Lončarom daje punu podršku projektu “Koraci za zdravu trudnoću”, koji ima za cilj edukaciju trudnica i budućih majki o pravilnom vođenju trudnoće, u svrhu povećanja nataliteta, istakla je dr Rajović.

Direktor Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” dr Dragan Ilić poručio je da je zdravlje žena u trudnoći od posebne važnosti, jer one brinu kako o svom zdravlju, tako i o zdravlju cele porodice. Dr Ilić je ukazao da je stopa fertilitata sa 1,6 (2001. godine) pala na 1,3 (2011. godine).

Opšta stopa nataliteta u Srbiji na 1.000 stanovnika je 9,3, a taj prosek u Evropskoj uniji iznosi 10,3, zaključio je dr Ilić. Za šest meseci, od novembra 2013. godine do aprila 2014. godine, Karavan “Koraci za zdravu trudnoću”, posetio je devet gradova.

Predstavnici naših najznačajnijih zdravstvenih ustanova, uz podršku novinara koji prate zdravstvo, održali su predavanja u Petrovcu na Mlavi, Kragujevcu, Subotici, Šapcu, Čačku, Užicu, Zrenjaninu, Kraljevu i Leskovcu.

64

Završna konferencija projekta, 14. maj 2014.

Koraci za zdravu trudnoću

Višečasovne tribine koje smo organizovali posećivale su trudnice, buduće majke, ponekad čak i buduće tate, ali i lekari, sestre, babice, zaposleni u zdravstvenim ustanovama, predstavnici lokalne samouprave. Slobodno možemo da se pohvalimo da je u projektu “Koraci za zdravu trudnoću” učestvovalo više od hiljadu građana.

Rad na terenu je premašio očekivanja. Iako u eri novih komunikacionih tehnologija, kada vesti i saveti, ali i predrasude i pogrešne informacije, munjevito putuju društvenim mrežama, trudnice su bile veoma zainteresovane za naše tribune, željne pravih i proverenih informacija.

Iako smo od grada do grada videli da se

trudnicama i budućim majkama posvećuje različita pažnja, za svaku pohvalu je zainteresovanost lekara, medicinskih sestara i ostalih zdravstvenih radnika koji su bili složni u stavu da postoji prostor za unapređenje podrške za buduće roditelje, od bolje informisanosti do psihofizičkih priprema budućih majki i trudnica.

Projekat su osmislili i realizovali Fondacija “Dragica Nikolić”, Klinika za ginekologiju i akušerstvo KCS, Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” i najveća evropska banka za čuvanje matičnih celija “Cryo-save”, uz podršku lokalne samouprave, domova zdravlja, bolnica i zdravstvenih ustanova.

Projekat „Koraci za zdravu trudnoću“ predstavljen je u Klubu Opšte bolnice u Šapcu. Dom zdravlja Šabac učestvovao je u organizaciji ovog skupa, a poziv koji smo uputili svim našim sugrađanima urodio je velikom posetom i interesovanjem budućih roditelja, lekara i svih zdravstvenih radnika koji su prisustvovali ovom skupu U Šapcu je prošle godine rođeno 1.249 beba, što je dvostruko manje Šabac, 10. februar 2014. godine nego pre tri decenije. O tome, kao i o zdravoj trudnoći, bilo je reči na predavanjima o pravilnoj i zdravoj trudnoći kao prirodnom stanju u životu. Buduće majke, imale su priliku da u svom gradu čuju predavanja eminentnih stručnjaka u okviru karavana „Koraci za zdravu trudnoću“ .

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Direktor Instituta za mentalno zdravlje na Samitu lidera u Londonu

• U Srbiji se godišnje rodi 65 000 beba • Svake godine se rodi 1.500 beba manje nego prethodne • Postajemo jedna od najstarijih nacija u Evropi • Svake godine ima nas manje za 35 000 stanovnika, ili svake godine nestane grad veličine Negotina ili Knjaževca • Prosečna porodica u Srbiji ima svega 1,4 deteta • Imamo velikih problema sa začećem – svaki sedmi par teško dobija dete • Kada dođe do trudnoće, loša je statistika morbiditeta trudnica i mortaliteta i morbiditeta novorođenčadi • Imamo veliki procenat prevremenih porođaja i ogroman procenat carskog reza.

Podsećamo i da se kvalitet jednog zdravstvenog sistema procenjuje i prema smrtnosti novorođenčadi. Nažalost, po ovoj statistici Srbija je u vrhu evropske lestvice. Iako se smrtnost novorođenčadi iz godine u godinu smanjuje, još smo daleko od ispunjenja Milenijumskog cilja, da do naredne godine stopa smrtnosti beba bude četiri odsto. Trenutno je stopa smrtnosti u Srbiji oko sedam odsto.

Predavači u svih devet gradova bili su: - Prof. dr Mima Fazlagić, direktorka Projekta “Koraci za zdravu trudnoću”, - Prof. dr Miroslava Gojnić-Dugalić, načelnica Odeljenja za patologiju trudnoće GAK KCS - Mr sc. med. Jelena Gudelj-Rakić i dr Snežana Dejanović, iz Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” i - Marija Živković, viša medicinska sestra, koja je godinama kao babica pomagala budućim majkama u tom najlepšem trenutku, a u ovom projektu pokazivala je mamama kako da i tokom trudnoće pravilno vežbaju i tako pomognu i sebi, ali i bebi.

Nagrada Sokratovog komiteta iz Oksforda

P

rof. dr Dušica Lečić-Toševski, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti, direktor Instituta za mentalno zdravlje, učestvovala je na Samitu lidera pod nazivom „Ubrzana urbanizacija: ekonomija, društvo, menadžment“ koji je održan u Londonu od 15. do 17. aprila. Tom prilikom prof. Lečić-Toševski je primila evropsku nagradu Sokratovog komiteta iz Oksforda koju je dobio Institut za mentalno zdravlje za nauku i edukaciju.

Trećeg dana samita održala je predavanje o radu Instituta za mentalno zdravlje, koji je ujedno i Kolaborativni centar Svetske zdravstvene organizacije za mentalno zdravlje.

Dopisni član SANU, dr Dušica Lečić-Toševski je neuropsihijatar, psihoterapeut i profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i šef Kolaborativnog centra Svetske zdravstvene organizacije za mentalno zdravlje. Ona se, između ostalog, bavi istraživanji-

ma u oblastima poremećaja ličnosti, depresije i traumatskog stresa, kao i reformom zaštite mentalnog zdravlja u Srbiji. Tokom svoje dugogodišnje karijere predvodila je tim kolega sa kojima je uspešno razvila koncept „otvorenih vrata“ koji omogućava pacijentima sa mentalnim smetnjama da se leče u zajednici, što je bio razlog da Svetska zdravstvena organizacija proglasi Institut za mentalno zdravlje kolaborativnim centrom koji se bavi lečenjem, edukacijom i istraživanjima, a zbog uspeha u edukaciji i nauci i da dobije ovogodišnju Sokratovu nagradu.

Samit lidera u Londonu tradicionalno okuplja svetske lidere i istaknute stručnjake koji su svojim radom značajno doprineli unapređenju društvenog, ekonomskog, kulturnog, obrazovnog i naučnog razvoja. Tema ovogodišnjeg samita bila je usmerena na ubrzanu urbanizaciju u oblasti ekonomije, društva i menadžmenta.

65

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Intervju sa Regionalnim medicinskim oficirom Interview with the Regional Medical Officer Dr sc. Robertom Monestelom, Ambasada Dr Robert sc. Monestel, the U.S. Embassy SAD u Beogradu in Belgrade

Porodični lekar Family Doctor u Americi in America Pripremila: Mr dr sc. Ljiljana Baloš, školski lekar Internacionalne škole Beograd

Prepared by: Mr dr sci Ljiljana Baloš School Physician in the International School of Belgrade

S

veobuhvatnost sistema primarne zdravstvene zaštite je jedan od ciljeva strategije razvoja koji doprinosi kvalitetu i boljoj dostupnosti.

Pristupačnost kao osnovna komponenta organizovanosti sistema pružanja medicinske usluge na primarnom nivou je pokazatelj njene integrisanosti u društvu.

Zdravstveno-socijalna politika različitih zajednica raznih zemalja, drugačijim pristupom profesionalnoj nezi, predstavlja ulogu porodičnog lekara ostvarujući različite vidove pružanja medicinskih usluga uz korišćenje profesionalnih veština. Jedan od takvih vidova je i sveobuhvatna, svrsishodna i standradizovana usluga porodičnog lekara u okviru američke ambasade u Beogradu. Većina američkih ambasada imaju svoje zdravstvene jedinice/kliniku za zdravstvenu pomoć i podršku američkim diplomatama i njihovim porodicama. Neki imaju samo medicinsku sestru, a neki lekara koji pokriva čitav region zemalja, kao što je to ovde u Beogradu. Zdravstvena jedinica pri američkoj ambasadi je prisutna već više od pedeset godina, gde porodični lekar daje kompletnu uslugu na primarnom nivou.

U službi rade timski medicinske sestre i specijalista porodične medicine u cilju obezbeđivanja što kvalitetnije usluge zaposlenima i u saradnji sa lokalnom zajednicom.

Kao školski lekar zdravstvenog sektora Internacionalne škole Beograd pri američkoj ambasadi mr dr sc. Ljiljana Baloš ostvaruje direktnu saradnju sa zdravstvenim sektorom kroz kolaboraciju na svim nivoima primarne nege, a za dobrobit i što kvalitetniju uslugu pacijentima u ovom zdravstvenom sistemu.

Posle dugogodišnje saradnje između dva sektora američke ambasade u Beogradu i Internacionalne škole Beograd, zamolili smo regionalnog medicinskog oficira dr sc. Roberta Monestela da čitaocima časopisa “Medici.com” predstavi oblik zdravstvene nege u Americi na nivou primarne zdravstvene zaštite i, kroz aspekt sveobuhvatnosti porodične zaštite, iskustveno sagleda praksu primarnog nivoa zdravstvene zaštite u SAD u odnosu na Evropu, Srbiju i zemlje u regionu.

Uz poštovanje i srdačne pozdrave, zahvaljujemo se regionalnom medicinskom oficiru porodičnom lekaru dr sc. Robertu Monestelu na vremenu koje nam je posvetio za ovaj intervju, u nadi da će objašnjenja i viđenje 66

C

omprehensiveness of Primary Health care system is one of the goals of the Strategic development that contributes to the quality and better availability.

Accessibility as a core component of the Primary Health system in the organization of medical services is an indicator of it’s integration in the society.

Health and social policy of the various communities of different countries, with different access to professional care which is the role of family physicians, creating different types of medical services with the use of professional skills. One of these types is comprehensive, meaningful and standardized service of a family doctor within American Embassy in Belgrade. Most US embassies have their own health unit/clinic to help with the support of the US diplomats and their families. Some have a nurse only and some have a physician that covers a whole region of countries such as it is here in Belgrade.

Health Unit within the US Embassy has been present for over fifty years, providing a full service by the family physician at the primary level. The service team consist of nurses and family medicine specialist in order to provide quality services to employees in collaboration with the local community.

As a School Physician of the Health unit in the International School of Belgrade under the U.S. Embassy, Ljiljana Baloš MD works closely with the Embassy health sector through collaboration at all levels of primary care for the welfare and the best possible service to patients in this health system.

After many years of cooperation between the two sectors of the U.S. Embassy in Belgrade and the International School of Belgrade,

Z D R AV S T V O - S R B I J A

primarne zdravstvene zaštite s više aspekata dati jednu sveobuhvatniju sliku na putu daljeg praktičnog i edukativnog razvoja ove egzaktne profesije sa svojim bazičnim veštinama u jezgru medicinske nauke.

Molim Vas recite nam nešto o sebi, o vašoj specijalnosti kao i odakle dolazite?

Rođen sam u San Hozeu u Kostariki. U Sjedinjene Američke Države (SAD) sam se preselio tokom studentskih godina da bih kasnije postao i američki državljanin. Imam Master diplomu u organskoj hemiji, radio sam u Eli Lilly farmaciji kao hemičar-istraživač pre nego što sam se vratio nazad na školovanje da postanem lekar. Otišao sam u Indijanu na Medicinski fakultet (Indiana University School of Medicine), a kasnije sam u bolnici u Orlandu na Floridi završio kruženje iz porodične medicine. Nakon nekoliko godina provedenih u privatnoj praksi, pridružio sam se diplomatskoj službi pri Državnom sekretarijatu SAD (United States Department of State) kao regionalni zdravstveni ataše pri ambasadama u inostranstvu. U Bangladešu sam proveo dve godine, a sada sam skoro tri godine u Srbiji.

Ko može biti lekar primarne zdravstvene zaštite u SAD? Primarnu zdravstvenu zaštitu uobičajeno pružaju porodični lekari, specijalisti interne medicine (samo za odrasle pacijente) i pedijatri. Ponekad ginekolozi oforme privatnu praksu po tipu primarne zdravstvene zaštite za svoje odrasle pacijente ženskog pola.

Koja je razlika između lekara opšte i lekara porodične medicine u SAD? Gotovo da sada nema lekara opšte prakse u SAD. Pojam “lekar opšte prakse” se u Americi razlikuje od drugih zemalja, na primer u Velikoj Britaniji. U Americi lekar opšte prakse je neko ko je samo završio medicinski fakultet i možda imao još jednu godinu opšteg stažiranja.

S druge strane, porodični lekar posle završenog medicinskog fakulteta ima završene tri godine kruženja i položen državni ispit. Obuka tokom tri godine kruženja je raznovrsna i fokusirana na oblasti interne medicine, ginekologije i akušerstva, pedijatrije i nekoliko užih specijalnosti.

Kako medicina postaje kompleksnija, specijalnost porodične medicine postaje važnija i većina bolnica i osiguravajućih kompanija ne želi da posluje sa lekarima koji nisu završili kruženje. U nekim ruralnim područjima u Americi se i dalje mogu naći lekari opšte medicine, ali to se brzo menja i oni bivaju zamenjeni porodičnim lekarima.

Da li SAD imaju formiran i jasan plan primarne zdravstvene zaštite u skladu sa potrebama zemlje?

Za razliku od mnogih drugih zemalja, u SAD ne postoji sistem primarne zdravstvene zaštite koji je oformila vlada te zemlje. Kao takva, pojava primarne medicine i primarne zdravstvene zaštite je nastala usled specifičnih potreba u različitim državama i uglavnom je vođena ponudom i potražnjom na tržištu. Uprkos velikoj potrebi da se primarnom zdravstvenom zaštitom pokrije veći broj pacijenata i dalje postoji nedostatak pružaoca usluga primarne zdravstvene zaštite. Razlog tome je snažni monetarni podsticaj za mnoge lekare da se specijalizuju u drugim oblastima medicine.

Kao porodični lekar kako biste opisali sistem primarne zdravstvene zaštite u SAD? Opisao bih ga kao sve jaču snagu koja zaslužuje više priznanja kako u prošlosti, tako i danas. Velikoj većini državnih planera, osiguravajućih društava i bolnica postaje veoma jasno da lekari primarne zdravstvene zaštite mogu rešiti “u okviru kuće” 90% zdravstvenih problema pacijenata i koordinirati preostalih 10% “van kuće” kojima je potreban pregled drugih specijalista. Većina lekara primarne zdravstvene zaštite se slaže da će promena u načinu plaćanja i pokrivanja zdravstvenog osiguranja od strane osiguravajućih kuća kao i davanje većih premija osiguranja za usluge lekarima primarne zdravstvene zaštite u velikoj

we have asked the Regional Medical Officer Robert Monestel MD, to present the form of health care in America at the primary health care level through aspect of universality of family protection to the readers of Medici.com, perceiving the practice of primary health care in America compared to Europe, Serbia and the countries in the region.

With respect and best regards we Thank the Regional Medical Officer, Family Physician Robert Monestel MD for the time he devoted to this interview, hoping that it will give explanation and vision of primary health care from different aspects and comprehensive picture on the way of further practical and educational development of this exact profession with their basic skills in the core of the medical science.

Please, tell us something about yourself – background and specialty. Where do you come from?

I was born in San Jose, Costa Rica but moved to USA during my college years and later became a US citizen. I got a Master Degree in Organic chemistry and worked as a research chemist with Eli Lilly Pharmaceutical prior to going back to school to become a medical doctor. I went on to Indiana University School of Medicine and later to The Florida Hospital in Orlando for my residency in Family Medicine. After several years in private practice I joined the Foreign Service with the US Department of State as a Regional Medical Officer with embassies overseas. I have lived in Dhaka, Bangladesh for two years and now almost three years in Serbia.

Who can be the primary health care provider in the USA? Primary care medicine is typically provided by family physicians, general internists (for adult patients only) and pediatricians. Sometimes, gynecologists also make their practice be a primary care type with their adult female patients.

What is the difference between General Practitioner and Family Physician in the USA? General practitioners are almost non-existent in USA now. The term “general practitioner” in USA is different to other places such as in Great Britain. In USA a GP is someone that only finished medical school and maybe had one more year general internship. Instead, a family physician completed a 3 year residency after medical school and has to maintain board certification. The training during the 3 year residency is diverse focusing on internal medicine, gynecology and obstetrics, pediatrics and several subspecialties. As medicine became more complex, the specialty of family medicine became more important and most hospitals and insurance companies/hospitals will not do work with physicians that have not completed a residency. Some very rural areas of USA may still have general practitioners but this is quickly going away and being replaced by Family Physicians.

Has the USA have a primary health plan formed and cleared according to the country needs?

There is no government-driven system in USA, unlike many other countries. As such the emergence of primary care medicine has been mostly due to specific needs in various States and mostly driven by supply and demand markets. Despite a great need to cover more patients, there is still a lack of primary care providers. The reason is that there is a strong monetary incentive for many physicians to subspecialize in other areas.

As a Family Physician, How would you describe the Primary Health Care system in the USA? I would describe it a becoming a stronger force that in the past but still needing more recognition. It is becoming very obvious to most government planners, insurance companies and hospitals that primary care providers can be excellent “homes” for patients to take care 67

Z D R AV S T V O - S R B I J A

of 90% of their medical problems and coordinate the 10% that may need outside evaluation. Most primary care physicians agree that a change in the payment plan by insurers to give higher payment for services to primary care providers would greatly help drive a larger amount of medical students choose a career in primary care.

Does the Primary Health care system goes through a reform at the moment? What would be the reform specific changes?

With the recent changes with the Affordable Care Act in USA, it is estimated that many patients will have access to insurance that didn’t in the past and thus will come to see physicians more often. As such, there is a great need to train more family physicians.

Medicinska sestra (Nurse) Helena Petrović i medicinska sekretarica (Health Secretary) Nataša Janković

meri privući veći broj studenata medicine da izaberu karijeru u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

Da li sistem primarne zdravstvene zaštite prolazi kroz reforme u ovom trenutku? Koje bi to bile specifične promene?

Sa nedavnim promenama u Zakonu o pristupačnosti nege u SAD se procenjuje da će mnogi pacijenti koji nisu imali pristup osiguranju u prošlosti sada to moći da ostvare i da će zbog toga posete lekarima primarne zdravstvene zaštite biti učestalije. To ukazuje na veliku potrebu za obučavanjem većeg broja porodičnih lekara.

Kako se kvalitet primarne zdravstvene zaštite procenjuje u vašoj zemlji?

Svaka specijalnost ima svoja pravila. Na primer, kao porodični lekar moram da imam tri godine kruženja, položen državni ispit, da pohađam propisanu godišnju kontinuiranu medicinsku edukaciju i da na svakih sedam godina ponovo položim državni ispit. Pored toga, svaka država u Americi ima i druge specifične zahteve.

How is the quality of a primary health care assessed within the country?

Each specialty has its own rules. For example, as a family physician I needed to have a 3 year residency, pass the board examination, keep yearly continuing medical education requirements and re-take the board exam every 7 years. In addition to that, each state has other specific requirements.

Is the Primary health care easily accessible?

Yes, but some regions have more accessibility than others. There is still a need to train more family physicians and general internists.

There is a tendency for more availability in suburban areas and less in inner-city and rural areas.

How much the Primary health care has been utilized?

In the last 20 years it has become a stronger form of providing medical care. Most people no longer have a specialist for every single disease, but rather have a family physician or general internist dealing with the majority of the common disorders and referring to a specialist when appropriate. This is seen as a win-win situation since the primary care physician often knows the patient better and can see correlations between one disease and the other. It also liberates the subspecialist to do more specific and intensive work at the top of their field.

Da li je primarna zdravstvena zaštita lako dostupna?

Da, ali je u nekim oblastima pristupačnija. Još postoji potreba za obučavanjem porodičnih lekara i lekara interne medicine. Postoji tendencija da je u gradskim naseljima primarna zdravstvena zaštita dostupnija nego u prigradskim i seoskim sredinama.

How well the doctors communicate? Are there any communication difficulties that a primary health care provider deals with?

Most specialists are pretty good at reporting back to the referring family physician regarding the results and recommendations for their mutual patients. The biggest challenge for most physicians in USA is the communication with the many private and public insurance companies and the huge amount of paperwork required to get payment.

Kolika je iskoristivost primarne zdravstvene zaštite?

U poslednjih 20 godina primarna zdravstvena zaštita je ojačala kao oblik pružanja medicinske nege. Većina ljudi više nema specijalistu za svaku pojedinačnu bolest, već ima porodičnog lekara ili lekara specijalistu interne medicine koji se bave lečenjem većine uobičajenih poremećaja, kao i upućivanjima specijalisti kada je to potrebno. Ovo je dobitna kombinacija za sve jer lekar primarne zdravstvene zaštite često zna pacijenta i može bolje da vidi odnos između oboljenja. Na ovaj način se daje sloboda subspecijalisti da uradi uže stručan i intenzivan posao u svojoj oblasti najbolje što može.

Has the Continuous Medical Education provided to the Family physician?

As noted above, we have to keep continuing medical education (CME) on a yearly basis to remain board-certified. CME opportunities are multiple and most physicians combine it by going to live conferences along with some online or audio CME. Most physicians either pay out of pocket for this CME programs or have it as a package paid by their employer.

Koliko dobro doktori komuniciraju? Da li postoje teškoće u komunikaciji sa kojima se lekar primarne zdravstvene zaštite susreće?

Većina stručnjaka su prilično dobri u izveštavanju porodičnog lekara u pogledu rezultata i preporuka o njihovom zajedničkom pacijentu. Najveći izazov za većinu lekara u SAD je komunikacija sa mnogim privatnim i javnim osiguravajućim društvima, kompanijama i ogromnim količinama papirologije potrebne da bi se obavilo plaćanje zdravstvenog osiguranja.

68

How the primary health care deals with chronic patients, are there certain guidelines or a plan that is followed?

Most primary care physicians in USA care for patients with multiple chronic medical problems such as hypertension, diabetes, hyperlipidemia, congestive heart failure, depression, anxiety just to mention a few. We’ve had the appropriate training during residency to address these patients and follow guidelines recommended by the American Academy of Family Physicians and the specific disease-driven group

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Da li je kontinuirana medicinska edukacija dostupna porodičnom lekaru?

Kao što sam već rekao, moramo da zadržimo kontinuiranu medicinsku edukaciju (KME) na godišnjem nivou zarad obnavljanja licence.

Mogućnosti KME su višestruke i većina lekara kombinuje odlaske na konferencije sa nekom onlajn ili audio KME. Većina lekara plaća iz svog džepa KME ili edukaciju plaća poslodavac.

Kako se primarna zdravstvena zaštita bavi hroničnim pacijentima? Postoje li neke smernice ili plan koji se prati?

Većina lekara primarne zdravstvene zaštite u SAD brine o pacijentima sa višestrukim hroničnim zdravstvenim problemima kao što su hipertenzija, dijabetes, hiperlipidemija, kongestivne srčane insuficijencije, depresija, anksioznost (samo da pomenemo neke). Mi smo imali odgovarajuću obuku tokom kruženja o lečenju ovih pacijenata i praćenju smernica koje su preporučile Američka akademija porodičnih lekara i specifične asocijacije poput Američkog udruženja za srce (AHA), Američkog društva za obolele od karcinoma, itd. To je dobitna kombinacija: Pacijent dobija primarnu negu od svog porodičnog lekara koji ga leči od raznovrsnih bolesti, bez potrebe da vidi više stručnjaka drugih specijalnosti, ali i “oslobađa” i daje vremena specijalistima drugih specijalnosti da obave specifičnije procedure na pacijentima koji su bolesniji ili imaju složeniju kliničku sliku.

Da li porodični lekar dolazi u kontakt s pacijentima obolelim od retkih bolesti?

Veoma često! Većina porodičnih lekara je zahvalna što je pacijentima obolelim od retkih bolesti često potreban specijalista da dijagnostikuje, leči i prati stanje obolelih od retkih bolesti, jer novosti vezane za napredak u lečenju ovih bolesti mogu biti manje dostupne.

Da li plan primarne zdravstvene zaštite postoji i u ruralnim područjima?

Da. U početku, model lekara porodične medicine je postao uobičajen u ruralnim područjima zbog nedostatka specijalista drugih specijalnosti. U mnogim ruralnim oblastima porodični lekar obavlja porođaje, radi sigmoidoskopije i neki čak prođu i hiruršku obuku za intervencije kao što su operacija slepog creva i porođaj putem carskog reza. Šta biste rekli na kraju, kao zaključak ovog intervjua, kako vidite američki sistem primarne zdravstvene zaštite u odnosu na evropski?

Mislim da je u mnogim oblastima zapadne Evrope sistem primarne zdravstvene zaštite veoma jak i zreo. Čini mi se da je u mnogim zemljama istočne Evrope u ranim fazama evolucije, gde se još sledi stari pristup “svaka bolest ima različitog specijalistu”.

such as the American Heart Association, American Cancer Society, etc. This is a win-win situation: the patient is able to have their primary care physician manage various diseases without having to see multiple specialists, but also “liberates” time for the specialists to do more specific procedures on patients that are sicker or more complex in nature.

Does the Family physician come in contact with rare disease patients?

Very frequently! Most family physicians do appreciate that patients with very rare diseases often also need a specialist to diagnose and treat the rare disease since the advances on treatment may be less available.

Does the primary health care plan exist in rural areas?

Yes. Initially, the family physician model became most common in the rural areas because of lack of subspecialist availability. In many rural areas the family physician also delivers babies, do sigmoidoscopies and some even have the training to do appendectomies and cesarean deliveries.

What would you say at the end as a conclusion to this interview, how do you see the USA primary health care system according to the Europe one?

I think in many areas of Western Europe the primary care health is very strong and matured. It appears to me to be in the early stages of evolution in many Eastern European countries where the old approach of “each disease has a different specialist” is still being followed.

Would you like to add anything else regarding the topic that we have discussed?

That the first step to increasing primary care is by creating stronger education programs in these areas. A strong residency program in Family Medicine with training in diverse areas, along with a concerted emphasis to give primary care medicine a higher status among the medical community would greatly help any country wanting to modify their approach to medical care.

What is the message that you would like to send us?

I have been impressed with the level of compassionate medical care and the level of training by many providers in my years here in Serbia.

Želite li da dodate još nešto u vezi s temom o kojoj smo razgovarali?

Prvi korak ka unapređivanju primarne zdravstvene zaštite je kreiranje jačeg programa obrazovanja u ovim oblastima. Jak program kruženja u okviru specijalizacije iz porodične medicine sa obukama u različitim oblastima, zajedno sa naglaskom na organizovano isticanje, davanje prvenstva i višeg statusa primarne zdravstvene zaštite u medicinskoj zajednici, će u velikoj meri pomoći bilo kojoj zemlji koja želi da izmeni svoj pristup medicinskoj nezi. Šta je poruka koju želite da nam pošaljete?

Impresioniran sam nivoom saosećanja u pružanju medicinske nege kao i nivoom obrazovanja mnogih pružaoca medicinskih usluga tokom godina mog boravka ovde u Srbiji.

69

Z D R AV S T V O - S R B I J A

U

Domu Garde u Topčideru održan je Treći panevropski kongres vojne medicine čiji je ovogodišnji domaćin Ministarstvo odbrane Republike Srbije.

Otvaranju najznačajnijeg skupa u svetu vojne medicine, koji je trajao od 2. do 6. juna u Beogradu, prisustvovali su ministar odbrane Bratislav Gašić, predsednik Panevropske radne grupe pri Međunarodnom komitetu vojne medicine, brigadni general Johan de Graf, brigadni general profesor dr Marijan Novaković, načelnik VMA, koji je potpredsednik Panevropske radne grupe, kao i načelnik Uprave za vojno zdravstvo, brigadni general profesor dr Zoran Popović,

direktor Trećeg panevropskog kongresa vojne medicine, predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

Ministar Gašić je izrazio zadovoljstvo što je u prilici da otvori skup koji okuplja tako veliki broj zvanica u oblasti vojne medicine na koju je Ministarstvo odbrane izuzetno ponosno.

- Vojnomedicinski stručnjaci iz Srbije, nažalost, imali su priliku da oblasti o kojima će biti reči na kongresu usavrše u neposrednim životnim situacijama u vremenima koja su iza nas - naglasio je ministar Gašić dodajući da je Vojnomedicinska akademija danas perjanica i prepoznatljiv brend vojnog zdravstva ne samo u regionu, već i šire, a njen kvalitet ogleda se u stručnjacima različitih profila koji su naši ambasadori zdravlja u celom svetu.

Prema njegovim rečima, učešće pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama je nezamislivo bez učešća pripadnika vojnog zdravstva, što se pokazalo izuzetno korisnim kako za naše stručnjake, tako i za korisnike usluga.

70

VMA Beograd, 3. juna 2014. godine

Treći panevropski kongres vojne medicine Ministar odbrane Bratislav Gašić

- Nastavićemo da negujemo uspostavljeni trend pozitivne energije u budućnosti, a ostvareni rezultati u lečenju pacijenata po najvišim standardima svetske medicinske struke, sjajni rezultati naučnoistraživačkog rada, kao i ulaganje u budućnost vojne medicine

Srbiji. On je istakao da je naša zemlja, uprkos velikim nepogodama, uspela da organizuje jedan ovako veliki događaj.

Poželevši učesnicima dobrodošlicu u ime Vojnomedicinske akademije, general Novaković je istakao da se, osim eminentnih gostiju i učesnika, kvalitet ovogodišnjeg kongresa ogleda i u izboru tema koje su izuzetno značajne za oblast vojne medicine, koja treba da priskoči u pomoć državi i njenim građanima kad god da to zatreba. On je takođe naglasio da su u poplavama koje su nedavno pogodile Srbiju i region medicinski timovi naše vojske, kao i VMA, radili neprestano kako bi pomogli građanima kako na licu mesta, tako i pružanjem psihološke pomoći i sanacijom nepogodama zahvaćenih područja.

školovanjem kadra, biće nam podstrek i motivacija - poručio je ministar Gašić.

Brigadni general Johan de Graf iz Holandije izrazio je zadovoljstvo što je u prilici da bude deo ovakvog događaja, za koji je siguran da će biti plodonosan za sve učesnike.

- Međunarodni komitet vojne medicine povezuje ljude i zemlje, omogućava razmenu znanja i iskustava, ostavljajući politiku u drugom planu, rekao je general de Graf, koji se takođe osvrnuo na nedavne poplave koje su zahvatile Balkan, ostavljajući najteže posledice upravo u

Direktor Trećeg panevropskog kongresa vojne medicine, general Popović istakao je da je ponosan na naš vojni zdravstveni sistem, jer doktori imaju sjajnu reputaciju i tradicionalno uživaju poverenje svih naših građana.

- Naše snage su uvek spremne da prve pruže pomoć svojim građanima, a medicinsko osoblje se stavlja odmah na raspolaganje i vojsci i civilima, rekao je general Popović i dodao da se to i videlo u nedavnim poplavama, kada su VMA i sve raspoložive medicinske ekipe istog trenutka odgovorile svim svojim resursima.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Zlatna plaketa Vojnomedicinskoj akademiji General-major Rožer de Huf

Direktor Međunarodnog vojnog komiteta general-major Rožer de Huf izrazio je žaljenje zbog nedavnih poplava koje su pogodile našu zemlju, ali je ujedno čestitao organizatorima, koji su „uprkos velikoj katastrofi, koju niko nije mogao da predvidi, uspeli da organizuju jedan ovakav skup“. On je objasnio da su zemlje članice Međunarodnog vojnog komiteta podeljene u šest grupa i da naša zemlja spada u Panevropsku grupu.

Svake dve godine jedna od članica je domaćin kongresa.

Nakon Kaljiningrada i Amsterdama, Beograd je ove godine bio u prilici da u saradnji sa Međunarodnim komitetom vojne medicine organizuje Treći panevropski kongres vojne medicine. Na kongresu je u fokusu bila ratna hirurgija, osnovna istraživanja traume i sepse, novine u preventivnoj medicini i veterini, mentalno zdravlje. Na okruglim stolovima bilo je reči i o vojnomedicinskom obrazovanju u Evropi, zbrinjavanju povreda izazvanih CBRN dejstvima, kao i o novostima u vojnomedicinskom menadžmentu i snabdevanju. Na ovom kongresu učestvovali su predstavnici 27 zemalja.

U okviru 3. panevropskog kongresa vojne medicine održana je Generalna skupština Panevropske radne grupe pri Međunarodnom komitetu vojne medicine (MKVM).

Skupštinom je predsedavao načelnik Vojnomedicinske akademije, brigadni general prof. dr Marijan Novaković koji je predsedavanje ovom grupom u trajanju od dve godine preuzeo od holandskog brigadnog generala Johana de Grafa (Johan de Graaf).

Na sastanku je istaknut zajednički stav da je osnovni cilj rada Panevropske radne grupe da se obezbedi kontinuitet naučne aktivnosti u okviru onih tema vojne medicine koje su najznačajnije za ovu regionalnu grupu MKVM.

General Ljubiša Diković i brigadni general prof. dr Marijan Novaković

N

ačelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Ljubiša Diković je 27. maja 2014. godine, povodom 170 godina postojanja Vojnomedicinske akademije, uručio Zlatnu plaketu Vojske Srbije toj najvećoj vojnozdravstvenoj ustanovi. Visoko odličje, koje je do sada dobio samo predsednik države povodom Dana Vojske, primio je načelnik Vojnomedicinske akademije, brigadni general prof. dr Marijan Novaković.

Svečanom skupu, održanom na VMA, prisustvovali su članovi Kolegijuma načelnika Generalštaba VS i načelnik Uprave za vojno zdravstvo, brigadni general prof. dr Zoran Popović.

General Diković odao je priznanje, počast i poštu svim ljudima koji su u proteklih 170 godina razvijali VMA i istakao da toliko godina mogu da slave samo one ustanove koje imaju jasno postavljene ciljeve. On je, takođe, pohvalio inicijativu umnih ljudi koji su pre 170 godina osnovali poseban vid zdravstvene zaštite oficira i vojnika, koja traje do danas.

- Pripadnici Vojske Srbije, zaista, sa posebnim poštovanjem izgovaraju reči Vojnomedicinska akademija. Ovde dolaze sa velikom nadom da će im biti pružena sva neophodna zdravstvena zaštita kako bi produžili život, ozdravili i nastavili sa svojim redovnim aktivnostima. A biti siguran da ćete biti izlečeni,

puno znači za stabilnost, motivisanost i za volju ljudi kako za životom, tako i za izvršavanjem zadataka u vojsci.

Načelnik Generalštaba je pripadnicima VMA poželeo da i dalje nastave da jačaju svoje kapacitete, kadar, da usavršavaju svoja znanja i prate sve tokove savremene medicine, kako bi ih primenjivali na VMA. - Za to imate mogućnosti i kapacitet, a moja želja, kao i mojih saradnika, jeste da se ovde leče i pripadnici vojski iz regiona i da im se ovde može pružiti najbolja moguća zaštita. Da li će tako biti, umnogome zavisi od vas. Ako budete jasno videli kojim putem treba krenuti i na vreme ga trasirali, siguran sam da ćete u tome uspeti. Veliko je zadovoljstvo imati ovakvu ustanovu - rekao je general Diković.

Na uručenoj plaketi zahvalio je načelnik VMA, brigadni general prof. dr Marijan Novaković koji je tom prilikom istakao da će im ta plaketa biti veliki podstrek i obaveza da i dalje razvijaju sve segmente njihove delatnosti - lečenje, nučnoistraživački rad i edukaciju. Članovi Kolegijuma NGŠ potom su obišli Kliniku za urgentnu internu medicinu VMA i Centar za hiperbaričnu medicinu.

71

Z D R AV S T V O - S R B I J A

P

ovodom Svetskog dana sestara, a u okviru obeležavanja jubileja 170 godina rada Vojnomedicinske akademije, 12. maja 2014. godine je na VMA upriličeno svečano uručivanje priznanja najboljim medicinskim sestrama u 2013. godini.

Skup je pozdravio zamenik načelnika VMA pukovnik prof. dr Dragan Dinčić, koji je istakao doprinos sestrinske profesije radu i ugledu VMA i istakao da će ova institucija nastaviti da, u skladu sa realnim mogućnostima, podržava njen profesionalni razvoj, naročito u oblasti kontinuirane medicinske edukacije.

Glavna sestra VMA Verica Milovanović, koja je ujedno i predsednica Udruženja medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srbije, ukratko je upoznala učesnike sa istorijom sestrinstva u Srbiji i u vojnom sanitetu.

Priznanje za sestru godine VMA za 2013. godinu ponela je glavna sestra Klinike za psihijatriju Vesna Cmiljanić. Za najbolju sestru u Grupi hirurških klinika proglašena je Bojana Kojčić iz Klinike za anesteziologiju i intenzivnu terapiju VMA, najbolja sestra u Grupi internih klinika je Nadica Vlajić iz Klinike za urgentnu internu medicinu, najbolja sestra Specijalističke poliklinike je Radmila Lacmanović, a najbolja sestra centara VMA je Zorica Tanasić iz Nacionalnog centra za kontrolu trovanja VMA.

Obeležen Svetski dan sestara

Sestra godine VMA

Prof. dr Martin Karl Volc

Nemački urolog na VMA

Jedan od najistaknutijih urologa na polju endoskopske hirurgije nadbubrežne žlezde u Evropi prof. dr Martin Karl Volc (Martin Karl Walz) iz Esena, Nemačka, bio je gost u vremenu od 16-18. aprila 2014. godine Klinike za urologiju Vojnomedicinske akademije.

Nakon uvodnog predavanja i upoznavanja sa radom u Klinici za urologiju VMA dr Volc je, uz asistenciju lekara VMA, izveo sedam pokaznih laparoskopskih operacija pacijentima sa tumorima nadbubrežne žlezde. U dosadašnjoj karijeri, nemački urolog uradio je oko 1500 operacija ovog tipa.

Svečanu proslavu u umetničkom delu programa podržale su glumice Rada Đuričin i Biljana Đurović, kao i mlada pijanistkinja Emilija Matić. Proslava je nastavljena stručnim akredito-

S obzirom na to da se radi o pacijentima koji zahtevaju multidisciplinarni pristup, operacije su bile izvedene u saradnji sa endokrinolozima i anesteziolozima, uz podršku lekara sa opšte hirurgije, koji se dugi niz godina bave laparoskopskim operacijama.

Klinika za urologiju VMA ima jednu od najvećih serija izvedenih adrenalektomija, a ovo je bila prilika da naši lekari savladaju laparoskopsku tehniku adrenalektomije i u skorije vreme ovu operaciju uvrste u standardnu hiruršku proceduru.

VMA, Beograd, 25.4.2014.

Prva torakoskopija Prva kombinovana operacija video-asistirane torakoskopske hirurgije i klasičnog hirurškog zahvata korekcije urođenog deformiteta kičme kod dece izvedena je na Klinici za neurohirurgiju VMA. Operaciju korekcije kongenitalne kifoze kičmenog stuba, nastale usled urođenog poremećaja razvoja pršljenova kod dečaka starosti 15 godina, izveli su ppuk. dr Milenko Savić,

vanim predavanjem po preporuci Međunarodnog udruženja sestara na temu „Sestrinstvo - snaga za zdravlje - svest i odgovornost u razvoju profesionalnog identiteta“.

specijalista Klinike za neurohirurgiju, i ppuk. dr Nebojša Marić, specijalista Klinike za grudnu hirurgiju.

U prvom aktu operacije urađena je endoskopska torakoskopija i pristupljeno je grudnom košu bez klasičnog otvaranja, odvojeni su veliki krvni sudovi, a kičmeni stub olabavljen kako bi se deformitetu pristupilo sa zadnje strane. U nastavku operacije deformitet pogrbljenosti je u potpunosti ispravljen, kičmeni stub fiksiran šrafovima, a dečak je već od sledećeg dana bio pokretan.

Prednosti ovakvog kombinovanog hirurškog pristupa ogledaju se u tome što operacija traje kraće, manji je gubitak krvi, deformitet je moguće kompletno ispraviti, a oporavak pacijenata je znatno brži. Sve nabrojano je od posebne važnosti kod osetljivih kategorija pacijenata kao što su deca i starije osobe.

73

Vesti iz VMA

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Bečići, april 2014.

Adriatic Neurology forum Stručni tim Klinike za neurologiju VMA učestvovao je na 46. međunarodnom simpozijumu neurologije podunavskih zemalja, održanom u kooperaciji sa Adriatic Neurology forumom, od 23. do 27. aprila 2014. godine u Crnoj Gori.

Na ovom skupu, jednom od najznačajnijih neuroloških događaja u Evropi, Klinika za neurologiju VMA ima od početka jednu od vodećih uloga u organizaciji, ali i učešću u naučnom programu. Načelnik Klinike, pukovnik prof. dr Ranko Raičević je ove godine predsedavao Organizacionim odborom, dok je učešće uzelo preko 250 neurologa iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Slovenije, Makedonije, Federacije Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Albanije, Austrije, Nemačke, Mađarske, Izraela i Grčke.

Glavne teme naučnog dela obuhvatile su cerebrovaskularna oboljenja, epilepsiju i multiplu sklerozu, a kao posebna vrednost događaja ističe se prisustvo velikog broja mladih neurologa, koji su i ove godine imali svoj dan. U tom delu su učestvovali i specijalizanti VMA sa zapaženim prezentacijama.

Osim plenarnog predavanja profesora Raičevića, oralne plenarne prezentacije su imali prof. dr Evica Dinčić, prof. dr Dragana Obradović, ppuk. dr Željko Krsmanović, dok je major dr Željko Bošković učestvovao u radu okruglog stola. Plenarno predavanje u sesiji “Originalna istraživanja” imala je dr Marija Grunauer, lekar na specijalizaciji, prezentacije u sesiji “Moj najteži pacijent” održali su dr Rade Popović i dr Nenad Komatina, takođe lekari na specijalizaciji, a nagradu za najbolji poster dobio je kapetan dr Viktor Pasovski i time osvojio kotizaciju za sledeću Evropsku neurološku akademiju.

Nica, Francuska

Kongres ESCVS-a Iskustva Vojnomedicinske akademije u lečenju vaskularnih oboljenja predstavljena su na 63. međunarodnom kongresu Evropskog udruženja za kardiovaskularnu hirurgiju (European Society for Cardiovascular and Endovascular Surgery ESCVS), održanom od 24. do 27. aprila 2014. godine u Nici (Francuska). Načelnik Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju, potpukovnik docent dr Aleksandar Tomić i načelnik Kabineta za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju potpukovnik dr Ivan Marjanović predstavili su tri naučna rada: «Aortofemoral reconstruction and kidney transplantation”; 74

“Emergency combined endovascular treatment of the ruptured left subclavian aneurysm - case report”; “Is the endovascular repair a reasonable solution for mycotic aneurysm of thoracic aorta”.

Ove prezentacije imale su dobar odziv među prisutnim kolegama iz celog sveta, čime se još jednom pokazalo kako vaskularni hirurzi Vojnomedicinske akademije efikasno prate i primenjuju najsavremenije svetske i evropske trendove u vaskularnoj hirurgiji.

VMA, 26. 5. 2014. godine

Simpozijum nefrologa

U poseti VMA

Predstavnici Egipta Ambasadorka Arapske Republike Egipta Menha Marus Bahum (Menha Mahrous Bakhoum) u pratnji vojnog atašea, pukovnika Ahmeta Abd El Fatah Alija (Ahmed Abd El Fattah Aly) posetila je 30. maja 2014. godine Vojnomedicinsku akademiju (VMA).

Sastanku su prisustvovali dekan Medicinskog fakulteta VMA Univerziteta odbrane u Beogradu, brigadni general akademik prof. dr Miodrag Čolić, načelnik Sektora za školovanje i naučnoistraživački rad VMA potpukovnik dr Miroslav Broćić i pukovnik prof. dr Milan Petronijević sa Klinike za reumatologiju VMA. Nakon predstavljanja organizacione strukture i osnovnih delatnosti VMA, glavna tema razgovora nastavljena je u oblasti edukacije i naučnoistraživačkog rada, bilo je reči o uslovima i kapacitetima studija medicine na Medicinskom fakultetu VMA, kao i opcijama školovanja ostalog medicinskog kadra.

Autori sa VMA Simpozijum pod nazivom «Mere prevencije i lečenja predijaliznih bubrežnih bolesnika», u organizaciji Klinike za nefrologiju VMA i Nefrološke sekcije Srpskog lekarskog društva, održan je na Vojnomedicinskoj akademiji.

Načelnik Grupe klinika interne medicine VMA, pukovnik prof. dr Đoko Maksić prilikom uvodne reči naveo je da je cilj okupljanja kontinuiran rad na poboljšanju dijagnostike i rezultata lečenja kod predijaliznih pacijenata, dok je predsednik sekcije prof. dr Zoran Kovačević održao uvodno predavanje i naglasio neophodnost fokusiranja na pacijente sa predijaliznom hroničnom bubrežnom insuficijencijom (HBI), a posebno na one u trećem i četvrtom kliničkom stadijumu.

Uprkos zapaženom povećanju broja pacijenata sa predijaliznim hroničnim bubrežnim bolestima na svetskom nivou, ova tematika se smatra nedovoljno zastupljenom u naučnoistraživačkom radu te kontinuiran rad na edukaciji stručnjaka o brojnim faktorima rizika, uzrocima, lečenju, komplikacijama, kao i značaju rane terapije značajno može doprineti produžetku i kvalitetu života predijaliznih pacijenata.

Tokom izlaganja stručnjaka iz Kliničkog centra Srbije, Kliničko-bolničkog centra Zvezdara i VMA navedeni su glavni problemi i karakteristike terapija predijaliznih bubrežnih bolesnika, a poseban akcenat usmeren je i na neophodnost bolje saradnje nefrologa sa lekarima ostalih specijalnosti poput kardiologa, endokrinologa, hirurga i dr.

Promocija monografija Svečanost povodom promocije monografija koje je izdala Zadužbina Andrejević, koje su prethodno bile izabrane na 35. konkursu za doktorske radove i posebna izdanja i 10. konkursu za master radove, održana je 29. maja 2014. godine, u Zadužbini Ilije Kolarca na Studentskom trgu br. 5 u Beogradu.

Iz oblasti medicinskih nauka, u bibliteci „Posebna izdanja“, izašle su monografije troje autora iz Vojnomedicinske akademije. To su: dr med. nauka Nebojša Jovanović iz Dispanzera za ginekologiju, Dijagnostičko-poliklinčki centar VMA “Klinički aspekti puerperijuma“; dr med. nauka Aleksandar Perić iz Klinike za uho, grlo i nos VMA - „Efekti primene klaritromicina u lečenju nosne polipoze“; dr nauka vet. med. Vesna Jaćević, viši naučni saradnik iz Centra za kontrolu trovanja VMA - „Spermaglutinini i veštačka oplodnja“.

Na istoj svečanosti proglašeni su i pobednici 36. konkursa za priređene doktorske radove i 11. konkursa za priređene magistarske radove. Iz oblasti medicinskih nauka pobednik 36. konkursa je dr stom. nauka Zdenka Stojanović iz Klinike za stomatologiju VMA kojoj će do kraja ove godine u biblioteci DISSERTATIO biti objavljena monografija iz doktorske disertacije, odbranjene 2013. godine na Stomatološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, čiji je naslov „Kranio-facijalni model III skeletne klase u doba mešovite denticije“.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

N

ikada u istoriji nismo bili tako dobro informisani na temu našeg zdravlja. Zahvaljujući internetu postojeće znanje je lako dostupno, životni vijek nastavlja da raste, ali, isto tako, oboljenja krvnih sudova, metaboličke promjene, bolesti srca, kao i bolesti lokomotornog sistema.

Sa nekoliko klikova u internet svako može da sazna kako funkcioniše naša „biološka mašina“. Osnovna pravila za zdrav životni stil su zapravo vrlo jednostavna – ali se često ne sprovode i to uglavnom ne zbog nedostatka znanja već zbog nedostatka svijesti.

Fizičko i mentalno zdravlje su usko povezani, više nego što bi to običan čovjek mogao i da pretpostavi. Pravilo “U zdravom tijelu zdrav duh”, u smislu što dobro čini tijelu, to se dobro odražava i na duh i na cjelokupno psihofizičko zdravlje nije ništa novo.

Moje 35-godišnje iskustvo u radu s ljudskim tijelom je da je ono uglavnom pametnije nego glava. Na svaku opasnaost, izvana ili iznutra, tijelo šalje signale kao što su brzo disanje, mučnina, nelagoda, vrtoglavica, krvni pritisak, napetost mišića i u krajnjem slučaju bol. Naše tijelo reaguje kao neka vrsta radara, pogotovo naše disanje. Sve što doživimo i preživimo biva popraćeno fiziološkim procesima u tijelu: Ako smo pospani treba nam san, ako smo gladni treba nam hrana, ako smo žedni treba nam tečnost, ako smo umorni treba nam odmor.

Pitanje je kako se naša glava odnosi prema našem tijelu? Da li mi svjesno reagujemo na te signale ili ih ignorišemo i ućutkamo sa nekom tabletom koja nam je pri ruci.

Da su geni za sve odgovorni je proizvod neznanja i nedostatka svijesti, ali i nedostatka odgovornosti prema našoj „biološkoj“ mašini, i prema samom sebi.

Određeni dio oboljenja je usko povezan sa našom životnom pričom, što znači da je naš životni stil usko povezan sa našim psihofizičkim zdravljem, npr. zdrava ishrana i pokret.

Svako zna da su voće i povrće zdraviji nego masnoća i šećer, alkohol i tabak, to su jednostavna pravila, ali mi ih se često ne pridržavamo.

Nekada su veliki stomak muškarca i rumeno lice žene bili znakovi oličenja zdravlja i blagostanja. Danas se to sve promijenilo, ljudi svih društvenih slojeva imaju problem gojaznosti, lošeg držanja tijela, visikog krvnog pritiska, šećerne bolesti itd.

Loš životni stil, previše sjedenja, premalo pokreta, loša ishrana, premalo spavanja, stresne situacije igraju centralnu

U zdravom tijelu zdrav duh ulogu u razvoju mnogih poremećaja kao što su razvoj šećerne bolesti, oboljenja krvnih sudova, srca, moždanog udara itd.

Svjesna prevencija umjesto bolna intervencija Proljeće je idealno vrijeme za svjesnu introspekciju i promjenu. Posljedice premalog kretanja, povišenog šećera i masnoće u krvi se dobrim dijelom mogu spriječiti.

Terapija je u biti svjesna promjena načina života! Svaki ponosni vlasnik debelog stomaka sve više sjedi i sve manje se kreće!

Koliko je kašika šećera upravo danas završilo u nekoliko popijenih kafa? Prekomjerno unošenje šećera u organizam je „bijela smrt“ na rate. Naša balkanska kuhinja je premasna i preslatka! Ako se ravnoteža između unesene i potrošene energije kroz premalo kretanja, i previše stresa poremeti, povišen šećer i masnoća u organizmu mogu da djeluju kao neka vrsta otrova na rate!

Vježba i pokret Vježba i pokret, kao baza za zdravo psihofizičko stanje, stimulišu imuni sistem i potpomažu da se dobro osjećamo. Svako želi da se osjeća dobro i da tako izgleda, ali se obično želja i motivacija nalaze na suprotnoj strani; ili nemam vremena, ili nemam volje, ili ili sam u stresu itd.

Koliko puta se vozite liftom a moguće je hodanje po stepenicama?

Penjanje uz stepenice je zdravo i jeftino!

Koliko vremena sjedite u autu, a moguće je da idete pješke? Hodanje je zrdravo!

Naučne studije su pokazale da svakodnevna vožnja biciklom pola sata,

Zagorka Pavleš, klinički specijalista psihosomatike, Klinik für Psychiatrie und Psychotherapie, Psychiatrie Baselland

jogging ili brzo hodanje, znatno smanjuju rizik razvoja šećerne bolesti.

Koliko vremena provodite sjedeći u kolima?

Da li vaša svakodnevica dozvoljava da pređete jedan dio puta pješke: pola sata vježbanja, hodanja, trčanja, dnevno se preporučuje kao svakodnevni minimum za očuvanje zdravlja.

Koliko vremena provodite na radnom mjestu?

Da li vam radno mjesto dozvolja da se tri puta na dan protegnete, da ispravite kičmu i protegnete leđne mišiće? Samim tim da duboko uzdahnete i obnovite pluća svježim vazduhom.

Vježba za svaki dan Sljedeću vježbu „up and down 100 x 3” bije glas da može da spriječi, ni više ni manje nego stotinu bolesti! Prije nego što povjerujemo, zašto ne isprobati?

Podignuti 100 puta tijelo na na prednji dio stopala i spustiti nazad na pete i to ponoviti tri puta na dan!

Za početak se preporučuje početi 20 puta na prste gore i na pete dolje! I s vremenom povećavati amplitudu vježbanja.

Npr. jutrom pri pranju zubi, poslije ručka, poslije večere, uz muziku u kuhinji.

Nožni mišići, tj. listovi, su važni posturalni mišići koji su zaduženi za držanje cjelokupne težine tijela u stajanju i pokretu i samim tim na uspravno držanje kičme.

Savjet: Napišite svoje trenutne tegobe, vježbajte sljedećih 10 dana i uporedite vaše tjelesno stanje nakon mjesec dana I, na kraju, nakon 100 dana!

Motivacija Promijeniti navike i životni stil nije lako, ali to možemo uraditi samo mi sami.

Ponekad moramo da podstaknemo sami sebe i motivišemo se za naše zdravlje. Da potpomognemo naše gene. Prekomjerna tjelesna težina i nagomilavanje abdominalnog sala povećavaju rizik za oboljenja krvnih žila i srca, oboljenja lokomotornog sistema, a vježbe, pokret, zdrava ishrana, redukcija stresa su korisni za prevenciju i razvoj mnogih tjelesnih oboljenja i pozitivno utiču na mentalno zdravlje.

75

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Zaboravljeni, zanemareni ljudski organ?

Crevna mikroflora

D

a li je uopšte moguće, zaboraviti i zanemariti nešto u ljudskom telu kada izgleda da smo sve u ljudskom organizmu otkrili i razjasnili?

U našem stomaku, od usta do završnog dela creva, živi najviše bakterija, nešto malo virusa i samo jedna gljivica.

Ilja Mečnikov, čuveni ruski mikrobiolog, 1908. godine dobio je Nobelovu nagradu za otkriće fagocitoze – jednog od načina odbrane od mikroorganizama. Godinu dana ranije, objavio je „Optimistički esej“ u kome je pisao da će u budućnosti biti moguće promenama sastava crevne flore produžiti ljudski život.

U to doba, mladi bugarski lekar Stamen Grigorov zapazio je da ljudi dožive preko sto godina u planinama svakodnevno jedući jogurt – izolovao je bakteriju, zajedno sa Mečnikovim i ona je dobila ime Lactobacillus Bulgaricus.

Pedijatar iz Pasterovog instituta Henri Tisije izolovao je iz stolice dece, koja su preživela tešku crevnu infekciju, bakteriju koja je ličlila na Y, nazvao je Bifidobacteria, a onda je konstatovao da je ima u crevima dece koja sisaju majčino mleko.

Tokom ispitivanja stolice vojnika koji su 1917. godine preživeli crevnu infekciju na frontu, nemački naučnik Alfred Nisl izolovao je poseban soj E.coli, zaštitni za crevnu sluzokožu – ova zaštitna, korisna bakterija dobila je ime E.coli Nissle 1917, i dan-danas se nalazi u lekovitom sredstvu koje se prodaje u Evropi.

Rezultati istraživanja Mečnikova inspirisali su farmaceuta iz Barselone Isaka Karasoa da 1919. započne s prodajom jogurta, koji je nazvao po imenu svog sina Danijela, „Danone“.

Henri Boulard je primetio u Vijetnamu da domoroci koji žvaću koru tropskih voćki imaju manje izražene smetnje tokom kolere. Uspeo je da izoluje i opiše gljivcu koja je po njemu dobila ime Sacharomyces boulardii.

Na drugoj strani sveta, u Japanu, Minoru Širota otkrio je 1929. Lactobacillus casei-Shirota i sačinio „jakult“, jogurt koji se i danas pije u Japanu. Širotina filozofija, „širotaizam“ bila je da preventiva i zdrav digestivni sistem mogu da produže ljudski život.

Nauka nekoliko sledećih decenija ni76

Prof. dr Tomica Milosavljević, internistagastroenterohepatolog, redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

je razjasnila značaj mikroorganizama koji žive u nama, mada smo znali da nam pomažu u varenju hrane. Razlog je pre svega priroda bakterija koje uglavnom žive bez kiseonika i teško ih je odgajiti u laboratoriji, pa je teško i da se identifikuju. Molekularna biologija omogućila nam je poslednjih godina da prvi put steknemo uvid u sastav crevne mikroflore. Čovek ima ukupno 23000 gena u ćelijama svog organizma, a bakterije u našim crevima poseduju milion gena.

Ima ih ukupno oko 100.000 milijardi, u oko 2000 različitih vrsta.

Ljudska vrsta svrstava se u tri „enterotipa“ po tome koje bakterije dominiraju u crevima – a ne po tome koje smo rase ili gde živimo. Postavlja se pitanje da li mi, gospodari prirode, nosimo bakterije

u svojim crevima, ili su one glavne, a mi im samo služimo kao nosači. Istina je po svoj prilici da je zajednički život, na obostranu korist, prava definicija.

Kad se rodimo prirodnim putem, nasledimo oko 40% crevne mikroflore, dok je sastav potpuno različit kad je rođenje carskim rezom i kod te dece je veća verovatnoća od nastajanja alergija i ekcema tokom života. Kasnije, sastav bakterija i njihova raznovrsnost menjaju se sa starenjem, načinom ishrane, uzimanjem lekova. Način ishrane u prve dve godine glavni je faktor koji određuje koje ćemo bakterije imati u crevima. Značaj mikroflore je veliki u varenju i apsorpciji korisnih materija, ali i u formiranju odbrambenog, imunog sistema. Dokazana je veza promena crevne mikroflore sa

Z D R AV S T V O - S R B I J A

vu i količini mogu povoljno da deluju na zdravlje čoveka“. Poslednja decenija je u znaku raširenosti korišćenja probiotika, koji nisu nigde registrovani kao lekovi, već kao pomoćna sredstva; mogu da se nađu i kao dodaci hrani, jogurtu i drugim mlečnim prerađevinama. Izgleda da će balansiranje dodavanjem probiotika kad god se uzimaju antibiotici postati svakodnevna praksa. Od 2000. godine četvorostruko je porasla učestalost javljanja i smrtnost od teških infekcija bakterijom Clostridium difficile. Nekritično korišćenje antibiotika dovodi do teških poremećaja crevne mikroflore i bujanja Clostridium difficile. Spore mogu da prežive i više godina u spoljašnjoj sredini. Krajem pedesetih godina, logikom popravljanja crevne flore dodavanjem „dobrih“ bakterija, australijski naučnici pokušavaju da pomognu najteže obolelim i životno ugroženim pacijentima od antibiotskog kolitisa, presađivanjem crevne flore, zapravo fekalnog sadržaja zdravih srodnika obolelih, i dobijaju pozitivan rezultat u preko 90% slučajeva. Ovo zapažanje nije doživelo široku primenu zbog socijalne neprihvatljivosti, ali je 2013. godine ovakav način lečenja najteže obolelih od proliva izazvanog infekcijom Clostriidium difficile dobio zeleno svetlo od FDA – Američke administracije za hranu i lekove – legitimitet prihvaćenog načina lečenja najteže obolelih od proliva izazvanog Clostridium difficile, ukoliko ne pomažu ponavljani pokušaji lečenja antibioticima. Ovakav pristup još jedan je dokaz da zaboravljeni i zanemareni ljudski organ – crevna mikroflora zauzima mesto koje zaslužuje.

Dvadesetprvi vek biće sigurno u znaku stabilne i očuvane crevne mikroflore kao jednog od presudno važnih kriterijuma digestivnog zdravlja – pored efikasnog varenja, odsustva bolesti organa za varenje, efektivnog odbrambenog sistema i subjektivnog osećaja blagostanja.

nastankom gojaznosti, šećerne bolesti, metaboličkog sindroma; izgleda da je veliki značaj u nastajanju bolesti organa za varenje hrane, nervoznog debelog creva, zapaljenjskih bolesti creva, ali i nekih malignih bolesti, kao što je rak debelog creva. Sastav crevne mikroflore ima važnu ulogu i u regulisanju ponašanja. Postoji veoma važna dvosmerna

komunikacija, interakcija između mozga i digestivnog sistema, u kojoj bakterije i te kako učestvuju. Antibiotici su spasli milione života, od četrdesetih godina prošlog veka do danas, ali utiču značajno na menjanje crevne mikroflore. Pre desetak godina, 2001. WHO i FAO definisali su probiotike kao „žive mikrorganizme koji, ako se daju u odgovarajućem sasta77

Уређује: др Славица Жижић-Борјановић

Z D R AV S T V O - S R B I J A

П

окрај цркве на младеновачком гробљу почива „наш доктор Рус” како су га од милоште звали његови Шумадинци. Од 2. априла 2014. године, највише заслугом др Момире Обрадовић, интернисте у Младеновцу, име др Руса нађе се и на несвакидашње лепој белој мермерној спомен-плочи на зиду крај улаза у Специјалну болницу за интерне болести у Младеновцу. Др Рус, некадашњи доктор целе Шумадије, звао се заправо Сергеј Георгијевич Каринковскиј (1897–1955). Као специјалиста за болести плућа највише је лечио оболеле од туберкулозе, али и цео народ. Зато није чудо да је остало забележено да му је на испраћај до вечне куће, те давне 1955, дошла цела Шумадија. Отуда смо ми, чланови Српског лекарског друштва, поносни јер смо својим појединачним и заједничким чињењем допринели да уз улицу „Др Рус” у Младеновцу осване и споменплоча на некадашњој болници за лечење туберкулозе плућа коју је осмислио, основао, којом је управљао и у којој је на радном месту умро „наш доктор Рус”. Лично је надгледао пошумљавање целе околине болнице која се простире на више хектара, а која је данас диван парк. У знак трајне сарадње и пријатељства овог сунчевитог и свечаног априлског дана засађене су и две брезице пред улазом у болницу. У садњи једне од њих лично је учествовала Његова екселенција, амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Васиљевич Чепурин.

78

Спомен-плоча доктору Русу на болници у Младеновцу

Захвалност је највећа међу врлинама

Амбасадор Александар Васиљевич Чепурин са делом особља болнице на челу са директорком др Весном Ђукић (десно од амбасадора)

Немогуће је описати све појединости овог несвакидашње лепог и хуманог догађаја. Некада једноставно речи недостају. Ипак бих за крај издвојила један посебан детаљ који можда најречитије говори о овој значајној свечаности. Амбасадор Чепурин пожелео је да се слика са децом хора „Благовести” која су учествовала у програму. Тако настаде најлепша фотографија целокупног догађаја. Остало нека слике говоре.

След догађаја Најпре је Српско лекарско друштво 2007. објавило невелику, али веома значајну књижицу под насловом „Руски лекари у Србији и Црној Гори” истакнутог епидемиолога др Стевана Литвињенка (1922). Увод започиње мало познатим чињеницама: „Године 2006. навршило се два столећа од када се Карађорђе, вођа

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Писмо проф. др Ђорђа Бек Узарова, унив. професора емеритуса Объединение выпускников и наследников Российских Кадетских Корпусов за рубежом при Русском доме Белград

УДРУЖЕЊЕ РУСКИХ КАДЕТА ВАН РУСИЈЕ СА НАСЛЕДНИЦИМА ПРИ РУСКОМ ДОМУ Специјалној болници за интерне болести Младеновац Уваженим др Весни Ђукић и драгој др Момири Обрадовић МЛАДЕНОВАЦ Електронском поштом Др Момира Обрадовић и др Славица Жижић-Борјановић

подјармљеног српског народа, обратио руском команданту Дунавске армије генералу Михелсону да војском и осталим средствима потпомогне српски устанак против Турака. Између осталог, исказао је потребу за лекарима и санитетским материјалом. Ово Карађорђево писмо може се сматрати зачетком проширивања већ постојећих, дугогодишњих веза Србије са Русијом и на област здравства”. Чинило се да је појава овог наслова о руским лекарима прошла незапажено, али то само на први поглед – јер је уследио низ догађаја: Загранично, руска историчарка Галина Игоревна Шевцова, истражујући државне архиве, написала је и објавила 2010. књигу на руском језику која је исте године преведена и објављена на српском под насловом „Руска добротворна помоћ Србији у ратовима 1912– 1917”. Српско лекарско друштво поставило је спомен-плочу руским медицинским мисијама 24. септембра 2011. на згради Српског лекарског друштва. Већ 24. септембра 2012. откривена је спомен-плоча на некадашњој руској болници у Панчеву (радила између два светска рата). Наредне 2013. др Момира Обрадовић објавила је чланак о доктору Русу, заправо др Сергеју Георгијевичу Каринковском, који је радио у Младеновцу и основао особиту болницу за лечење плућних болесника усред огромног парка чије је подизање такође сам надгледао. Већ 2. априла 2014. на болници др Руса откривена је спомен-плоча овом изузетном лекару.

Предмет: Велика меморијална свечаност 60. годишњице постојања Специјалне болнице за интерне болести, у спомен оснивачу др Сергеју Георгијевичу Каринковском – „доктору Русу“ 2. априла 2014. у Младеновцу Уважена директорко болнице др Весна Ђукић и драга др Момира Обрадовић, Негде, скоро пре две године, по препоруци Руског дома, обратила се писмом др Момира Обрадовић са молбом да помогнемо више у сазнањима о др Сергеју Георгијевичу Каринковском, који је у Младеновцу подигао болницу за туберкулозне болеснике, а сада је то Специјална болница за интерне болести у Младеновцу. Помогли смо колико смо могли, умели и знали. Нас неколицина наследника Руса емиграната из 20-тих година прошлог века: Проф. А. Тарасјев, Атаман В. Видаковић, ТВ редитељ Д. Ћирјанић, сниматељ Р. Богдановић и ја, одазвали смо се позиву на свечаност 2. априла 2014. посвећену 60. годишњици болнице, на којем Вам се срдачно, са дивљењем захваљујемо. Тиме што сте позвали најугледније и најуваженије људе, програм меморијала протекао је тако, да смо до суза примили обраћања званица. Меморијал је прошао тријумфално, са високом дисциплином, уредношћу, уз високе емоције скоро свих присутних, какве нисмо виђали, доживели, давно. После свега, поставио сам себи питање: „Зар је могла др Момира да за само две године тако нешто организује?“ А одговор је: Јесте! Могла је, јер је све своје снаге, мудрост, моћ, утицаје, време, посветила доктору Русу. Јесте, јер као да је наследила ерудицију доктора Руса, младог руског царског кадета, који је у борби на једном мосту, у Првом светском рату изгубивши ногу, био заробљен па разменом заробљеника, избавивши се из заробљеништва, поново вратио у своју војну јединицу на фронт да настави борбу са непријатељем. То је могао да учини само прави руски кадет са којим се ми наследници руских кадета само можемо поносити. Са једном ногом, изгубивши све у Русији, избегао је у Југославију да би у Загребу завршио Медицински факултет, дошао у Младеновац и до своје 58. године живота подигао зграду болнице, којој смо сви дошли да се дивимо. Таква слика велике ерудиције доктора Руса је могла да инспирише др Момиру за све напоре које је чинила ових година. А докторки Момири дугујемо сви, да нам је ту слику о доктору Русу раскрила и са нама поделила дивљења, која ће нас годинама држати и потстицати на нове животне напоре који нас чекају. Хвала јој на томе! Колико год да смо ми наследници руских кадета ван Русије на меморијалу у Младеновцу саосећали са тугом и гордошћу што и ми имамо те руске крви, дугујемо истовремено високу захвалност и Његовој екселенцији А. В. Чепурину, који је са изаслаником војног аташеа Д. Н. Мокрова (ми га рачунамо, по линији руских кадета, нашим), стигао, да у тренуцима великих проблема Русије, у коју су упрте све очи света, са бригом око Украјине и Крима, нашао тих неколико сати времена да са нама подели гордост и дивљење према једном великом, како је рекао: „нашем доктору Русу“, у малом месту Младеновац. Тиме је показао и своје витешко познавање и поштовање корена велике Русије и са нама та осећања поделио. Хвала му! Ми смо се јуче растали са великим утисцима па и ако се, по вољи судбине, не будемо поново скоро састајали, доживотно ћемо се, са гордошћу сећати и инспирисати се вашим племенитим радом и достигнућима. До земље се клањам, и желим вам да у свом личном, породичном, професионалном животу, са добрим здрављем и више среће, дуго, дуго година, са својом породицом и колективом уживате све благодети овога живота. Заслужили сте их! Честитам Вам! У Новом Београду, 3.4.2014.

79

Z D R AV S T V O - S R B I J A

С

рпско лекарско друштво обележило је и ове године својом славом Ђурђевдан трајање – 142. годину од оснивања. У присуству великог броја гостију и нас лекара обављен је обред сечења славског колача и прослављена још једна година постојања ове значајне еснафске институције. Значајне, јер је имала одлучујућу улогу у многим важним тренуцима везаним за лекарску професију и борбу за здравље народа. Историја Српског лекарског друштва, једног од најстаријих у Европи, слободно можемо рећи, прати историју народа. Ово се најбоље може уочити листањем годишта „Српског архива за целокупно лекарство“, часописа овог друштва, који је основан кад и оно само. Десетине хиљада чланова дан-данас и видљивост часописа на међународној научној сцени оправдавали су наду лекара оснивача (од којих многи беху странци) уочи Ђурђевдана 1872. године да формирају и покрећу нешто велико и трајно вредно – јер време је најбољи судија. Друштво је очувало своју специфичност, рекли би – особитост, веома ретку појаву да безмало целокупан лекарски „народ“ једне државе буде окупљен у једном друштву које одолева и траје већ други век! Велика новина је да је ове године потпуно реновирана репрезентативна сала за састанке у Лекарском дому у Улици краљице Наталије 1–3, задужбина Стевана Милосављевића, првог доктора

80

Једно од најстаријих лекарских друштава у Европи прославило Ђурђевдан

142 године од оснивања Српског лекарског друштва

Србина из Србије (завршио студије медицине у Паризу средином 19. века), захваљујући неуморном раду председника СЛД академика Радоја Чоловића, начелника Стручне службе СЛД гђе Суза-

не Бјелогрлић и здушне помоћи групе инжењера Института ЦИП којима се Друштво појединачно и јавно на слави захвалило. Битка за повраћај целокупне имовине се наставља, јер и ова зграда,

Z D R AV S T V O - S R B I J A

подигнута 1932, беше своједобно национализована. Чланови Српског лекарског друштва су и најмлађи новодипломирани лекари, хиљаде лекара свих генерација и специјал-

ности, бројни академици из Академије медицинских наука СЛД, али и САНУ па се сви ми, равноправно и радо, на нашој слави Ђурђевдану окупљамо. Да славу прославимо и ово друштво ос-

Признања Одлуком комисије СЛД за доделу овогодишњих награда признања су добили: Награда за набоље дипломиране студенте 2013: 1. Медицински факултет Универзитета у Београду, др Александар Боричић и др Александра Ђукановић 2. Стоматолошки факултет Универзитета у Београду: др Милијана Бачевић и др Дуња Машковић 3. Медицински факултет Универзитета у Нишу: др Марија Ђорђевић 4. Медицински факултет Универзитета у Нишу – Одсек стоматологија: др Марина Ракоњац 5. Медицински факултет Универзитета у Новом Саду – Интегрисане академске студије медицине: др Сања Попин 6. Медицински факултет Универзитета у Новом Саду – Интегрисане академске студије стоматологије: др Бојана Карановић Плакете: Мирјана Ћургуз-Кубуровић, дипл. инж. Драгана Марјановић, дипл. инж. Периша Прокопијевић, дипл. инж. Радован Радановић, инж. арх. Момчило Деспић Војислав Мирковић, дипл. инж.

1. Награда за најбољу подружницу у 2013. години – Подружница Лозница 2. Награда за најбољу секцију у 2013. години – Микробиолошка секција 3. Награда за најбољу секцију у 2013. години – Епидемиолошка секција 4. Награда за најбољу секцију у 2013. години – Секција за дечју превентивну стоматологију Повеље установама: 1. Клиници за кардиохирургију Клиничког центра Србије, Београд 2. Ургентни центар Клиничког центра Србије, Београд 3. Универзитетска дечја клиника, Београд 4. Институт за здравствену заштиту деце и омладине Војводине, Нови Сад 5. Центар за анестезиологију и реаниматологију Клиничког центра Србије, Београд

нажимо, јер му сви, без разлике, на подједнак начин и добровољно припадамо и у њему радимо. Др Славица Жижић-Борјановић, делегат Микробиолошке секције

Повеље појединцима: Проф. др Зоран Крстић, дечји хирург, Београд Проф. др Душанка Добановачки, дечји хирург, Нови Сад Прим. др Драгутин Тричковић, дечји хирург, Београд Проф. др Смиљана Маринковић, дечји хирург, Нови Сад Прим. др сц. мед. Невенка Добричић-Чеврљаковић, педијатар, Крушевац Проф. др Радош Зечевић, дерматолог, Београд Проф. др Душан Лалошевић, патолог, Нови Сад Проф. др Мирослав Милићевић, хирург, Београд Проф. др Лазар Давидовић, хирург, Београд Проф. др Александра Брегун-Дороњски, педијатар, Нови Сад Прим. др Драгољуб Иванковић, oпшта медицина, Београд Прим. др Зоран Гајић, онколог, Крушевац Прим. др Љиљана Црнчевић-Радовић, социјална медицина, Београд Награда за организацију здравствене службе: Проф. др Драган Данкуц, оториноларинголог, Нови Сад Прим. др мед. Зорица Митић, епидемиолог, Пожаревац Награда Златно перо: Проф. др Живан Максимовић, хирург, Београд Проф. др Стојан Бербер, кардиолог, бави се историјом медицине, Сомбор Награде за научноистраживачки рад: Проф. др Драгослава Ђерић, оториноларинголог, Београд Проф. др Весна Кесић, гинеколог, Београд Доц. др Никола Павловић, интерниста, Ниш Прим. др Драгана - Маца Кастратовић, клинички фармаколог, Београд Награда за животно дело: Проф. др Павле Миленковић, хематолог, Београд Проф. др Зорана Васиљевић, кардиолог, Београд Проф. др Мирослава Јашовић-Гашић, неуропсихијатар, Београд Проф. др Славко Симеуновић, дечји кардиолог, Београд Научни саветник др Боривоје Марјановић, дечји неуролог, Београд Проф. др Сретен Била, гинеколог, Београд Академик Радоје Чоловић, хирург, Београд Награду Велики печат: Проф. др Владета Јеротић, неуропсихијатар, Београд Проф. др Радивој Тополац, оториноларинголог, Нови Сад Проф. др Милорад Митковић, ортопед, Ниш

81

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Н

епосредно по завршетку Првог светског рата, оснивањем посебног државног органа, Министарства народног здравља (1919) и њеног стручног саветодавног органа – Сталне епидемијске комисије којом је председавао др Милан Јовановић Батут (1847–1940), започињу припреме за формирање првих превентивних установа. Од пресудног значаја за развој целокупне превентивне делатности у тадашњој држави имало је формирање Централног хигијенског завода у Београду (ЦХЗ). Предлог за оснивање „великог Бактериолошко-хигијенског завода у Београду” дао је представник Министарства војске у Сталној епидемијској комисији санитетски пуковник др Лазар Генчић (1868–1942). О оснивању овакве установе веома активно је расправљало и Хигијенско одељење Министарства народног здравља, чији је начелник био др Андрија Штампар (1888–1958). На основу Закона о устројству Министарства народног здравља и Закона о оснивању посебних санитетских установа за испитивање и сузбијање заразних болести од 25. новембра 1921. донесен је Правилник о оснивању и организацији Централног хигијенског завода од 15. октобра 1924, X Бр. 46447, у којем се каже: „Завод је средиште целокупне хигијенске службе у држави и све хигијенске установе у држави подређене су њему”. Ступио је на снагу 25. октобра 1924. године обнародовањем у „Службеним новинама” (стр. 6) и представља први формално утврђени законски акт о Централном хигијенском заводу. Од оснивања па све до 1937. године (када одлази на дужност начелника санитетског одељења Министарства народног здравља) Централним хигијенским заводом руководио као првоизабрани управник др Стеван Иванић (1884–1948), некадашњи шеф Сталне бактериолошке станице. Зграда Централног хигијенског завода сазидана је у болничком кругу по узору на сличне установе у Европи, највећим делом средствима из буџета, а у висини од девет милиона динара. Рокфелерова фондација из Америке, која је помагала подизање и опремање 82

90 година од оснивања Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”

У сусрет јубилеју

Др Славица ЖижићБорјановић

сличних бројних превентивних установа у целом свету, обезбеђивала средстава за специјализацију стручњака у области превентивне медицине и разне хуманитарне акције за време Првог светског рата, поклонила је средства Централном хигијенском заводу за опремање лабораторија. По угледу на овакве установе у свету, већ 1926. настао је први књижни фонд будуће узорне библиотеке, спајањем већ створених приручних библиотека, установа које су у самом почетку ушле у састав завода: Бактериолошке лабораторије, Лабораторије за тропске болести и Института за социјалну медицину.

вић Батут није учествовао. Овај непревазиђени здравствени просветитељ био је професор судске медицине и хигијене на некадашњој Великој школи у Београду и први декан Медицинског факултета у Београду (1920), најзаслужнији за његово оснивање. Истовремено је лично много допринео у погледу здравственог законодавства и раду Министарства здравља тадашње државе. Година 2014. је значајна – деведесета годишњица од оснивања некадашњег Централног хигијенског завода а данашњег Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, националне установe у области превентивне медицине. У

Године 1969. у част обележавања 50 година организоване превентивне службе код нас, формирањем Сталне епидемијске комисије (1919), откривена је биста др Милана Јовановића Батута у холу установе. Некадашњи Централни хигијенски завод за деведесeт година од оснивања доживео је више трансформација мењајући назив. Од 1979. године, а на предлог посебне Комисије истакнутих лекара, са поносом носи име др Милана Јовановића Батута. Познато је да није било значајнијег посла у држави везаног за здравље народа, а да у њему др Милан Јовано-

години јубилеја установе која носи име једног од најзаслужнијих наших лекара уопште подсетимо се да је о његовом деведесетом рођендану 1937. објављен у Прагу рад њему у част, а под насловом „Патријарх здравствене културе”. Било је то још једно у низу бројних највиших признања и одликивања, поред четири почасна доктората, које је др Милан Јовановић Батут својим радом у борби за народно здравље заслужено, а за живота примио. Нама преостаје да радећи на пољу превентивне медицине у установи његовог имена као некада он „враћамо дуг своме народу”.

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

Ulcinj, Hotel „Bellevue”, 5-8. juna 2014.

Uređuje: prof. dr Elizabeta Ristanović

57. susret zdravstvenih radnika Crne Gore

N

a Velikoj plaži, u Hotelu „Belvi“, Ulcinj, od 5-6. juna ove godine održani su tradiciomalni 57. susreti zdravstvenih radnika Crne Gore u organizaciji Asocijacije zdravstvenih radnika, a pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i Fonda za zdravstveno osiguranje Crne Gore.

Ovu manifestaciju svečano je otvorio generalni sekretar Ministarstva zdravlja Crne Gore Zoran Kesić. „Zdravstveni radnici najbolje znaju koliko moraju i koliko ulažu u svoje znanje tokom cijelog života da bi odgovorili potrebama građana i zaslužili njihovo povjerenje.

Ministarstvo zdravlja, kao kreator zdravstvene politike, stvara ambijent za njeno sprovođenje i svojim projektima radi na unaprjeđenju zdravstvene zaštite stanovništva. Razvoj mreže zdravstvenih ustanova i njihovih kapaciteta, plan ljudskih resursa i specijalizacija, kao i integracija javnog i privatnog sektora, implementacija nacionalnih skrininga za rano otkrivanje raka debelog crijeva, dojke i grlića materice predstavljaju jedan od prioriteta Ministarstva zdravlja.

Budući da je imperativ reforme novi profil zdravstvenih radnika, sa više znanja i drugačijim odnosom prema pacijentima, posebnu pažnju posvećujemo procesu kontinuirane obuke i edukacije kadrova, kako bismo produbili povjerenje građana u zdravstveni sistem.

Siguran sam da će, kao i ranije, i ovgodišnji Susreti zdravstvnih radnika doprinijeti ostvarivanju naših zajedničkih ciljeva”, rekao je generalni sekretar Zoran Kesić.

Susreti koji se održavaju pod motom “Bez granica za znanje” trajali su četiri dana tokom kojih su zdravstveni radnici razmatrali niz interesantnih tema: o prevenciji hronične bubrežne isuficijencije, kožne promjene kod bolesnika sa dijabetesom, bakterijska rezistentnost, problem gojaznosti kod djece, preventivnim programima u Crnoj Gori.

Tokom susreta generalni direktor Direktorata za zdravstvenu zaštitu u Ministarstvu zdravlja prim. dr Mensud Grbović održao je prezentaciju na temu „Novi skrininzi u Crnoj Gori: Tumori grlića materice i dojke“.

84

NVO Udruženje zdravstvenih radnika Crne Gore je profesionalna, vanstranačka, društveno stručna asocijacija (organizacija) zdravstvenih radnika i saradnika Prvi začeci organizovanog stručnog okupljanja javljaju se tokom 1950. godine pod nazivom Društvo zdravstvenih radnika Crne Gore.

Zvanično osnivanje održano je 1954. godine.

Ciljevi i zadaci tokom postojanja su se mijenjali. Na prvim stručnim seminarima su se tek sporadično, kao autori radova, pojavljivali medicinski tehničari, dok danas imamo susrete i kongrese, gdje se izlaže preko 150 vrlo kvalitetnih stručnih radova naših kolega.

Godine 1997. biva izabrano novo rukovodstvo koje daje snažan doprinos našoj organizaciji, postavlja ciljeve za sticanje novih znanja, obnovu postojećih i razmjenu međusobnih iskustava te stvaranje ambijenta u kome će znanje i širenje znanja predstavljati vrijednost.

Teži se ka stvaranju jednog novog imidža zdravstvenog radnika, prepoznatljivog po svojim vrlinama i vrijednostima.

Mijenja se naziv u Savez zdravstvenih radnika Crne Gore. Dolazi do reformisanja organizacije, formiraju se društva: - Medicinskih sestara i tehničara, - Laboratorijskih tehničara, - Sanitarnih tehničara, - Fizioterapeuta, - Zubnih tehničara i - Farmaceutskih tehničara Godine 1998. otpočinje sa radom i društvo dijatetičara.

Donosi se odluka o dodjeljivanju Srebrne povelje zdravstvenih radnika Crne Gore, koja prelazi u tradicionalnu nagradu, koja se dodjeljuje pojedincima i ustanovama za cjelokupne zasluge i dporinos u razvoju organizacije, kao i doprinos u razvoju struke i cjelokupnog zdrastvenog sistema.

Izborom novog rukovodstva 2004. godine, mijenja se naziv u NVO ,,Udruženje zdravstvenih radnika Crne Gore. Radi u kontinuitetu od prvih začetaka, sa povremenim izmjenama naziva, shodno zakonskim propisima drzave Crne Gore.

Do promjene naziva organizacije u NVO “Asocijacija zdravstvenih radnika Crne Gore” dolazi 2013. godine i ona je danas moderna organizacija koja sarađuje sa ovakvim i sličnim organizacijama na prostorima Balkana i šire.

Osnovi cilj je formiranje komore svih zdravstvenih radnika Crne Gore te povezivanje sa evropskim i svjetskim asocijacijama i edukacijama svojih kolega, dovođenje zdravstvenog radnika do mnogo značajnijeg mjesta u društvu, koje mu pripada samim tim što obavlja jednu vrlo humanu i odgovornu dužnost.

Zbornici radova se redovno štampaju, dodjeljuju međunarodno priznati sertifikati koje potpisuju predsjednik asocijacije i ministar zdravlja i tako se edukuju ostale kolege koje nijesu u mogućnosti da dođu na stručni skup.

Dosadašnji predsjednici su bili : Mirko Puletić, Vojo Pavić, Slobo Martinović, Nikola Bijelić, Lazar Vukčević, Milka Drašković, Zoran Popović, Miroslav Knežević i Vesna Raosavljević.

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

U

Hotelu “Mediteran”, u Budvi, je Budva, 8-10. maja 2014. održan 30. jubilarni kongres ginekologa i akušera pod nazivom “Fetus as a Patient”.

Ovaj kongres, kojim je predsjedavala dr Tatjana Motrenko-Simić, okupio je više od 50 predavača iz različitih dijelova svijeta, koji su sa prisutnima podijelili svoja bogata znanja i iskustva iz oblasti humane reprodukcije, ginekologije i akušerstva.

Prije tačno 30 godina, kongres je prvi put organizovan na prostoru naše zemlje, tačnije u Budvi. Ovogodišnji jubilej proslavlja se upravo na prostoru gdje je sve i počelo – na našem prelijepom primorju.

Na skupu je bilo preko 400 učesnika iz regiona, Evrope i svijeta, uključujući i ljekare i profesore univerziteta iz najudaljenijih zemalja, poput Južne Afrike, Izraela, Egipta...

Kongres je otvorio ministar zdravlja Miodrag Radunović.

Prema njegovim riječima Crna Gora je zemlja sa niskom stopom mortaliteta “Uz podršku UNICEF-a, pripremanovorođenčadi, što je glavni pokazatelj mo smjernice, protokole za izvođenje kvaliteta perinatalne zaštite. carskog reza i praćenje komplikacija u trudnoći, što će značajno doprinijeti unapređenju standarda u ovoj oblasti”, rekao je Radunović, podsjetivši da je taj Vladin resor proteklih godina posebnu pažnju posvetio uređivanju ovog segmenta zdravstvene zaštite.

U saradnji sa UNICEF-om, 2000.

Godine je pokrenut program “Bolnica po mjeri djeteta” kako bismo omogu“Imamo dobru mrežu primarne ćili da porodilišta budu centri za pozdravstvene zaštite i dobre bolničke dršku dojenju.

Od 13 porodilišta u Crnoj Gori do kapacitete, što potvrđuju i podaci Instituta za javno zdravlje po kojima je danas ovaj status je dobilo njih 11 i to skoro 97 odsto žena jednom ili više u opštim bolnicama Pljevlja, Nikšić, Biputa tokom trudnoće bilo na pregle- jelo Polje, Berane i Bar, zatim u domodu kod ginekologa, a skoro 100 odsto vima zdravlja Ulcinj, Mojkovac, Rožaje njih posljednje dvije godine porađa se i Plav, kao i u Kliničkom centru Crne Gore i u privatnoj bolnici Meljine”, reuz stručnu pomoć ljekara.

U toku 2012. godine, od ukupnog kao je Radunović.

I fetus može biti liječen broja trudnica, njih 12,6 odsto bolnički Prof. dr Asim Kurjak kazao je da je liječeno zbog komplikacija u trudnoći. Situaciju u ovoj oblasti dodatno medicina poznaje 150 bolesti koje zausložnjava činjenica da se žene sve hvataju nerođeno čedo.

- Fetus može biti liječen još u makasnije odlučuju na rađanje, tako da je sada prosječna starost rađanja prvog terici majke, može se poroditi prije vredjeteta 28,3 godine, a stopa fertilnosti mena, a može se uvesti i takozvana pala je sa 2,01, na 1,6”, naveo je mi- fetalna hirurgija. Ogroman napredak je učinjen i danas znamo da je nerođenistar Radunović.

On je naglasio da Ministarstvo no čedo ista osoba kao i novorođenče zdravlja, kao kreator zdravstvene po- samo u drugoj fazi svoga života. Fetus litike u Crnoj Gori, brine o zdravlju po- kao pacijent je termin novijeg datuma i pulacije i nastoji da obezbijedi uslove novijeg značaja zahvaljući tehnološkom budućim majkama da u što boljim uslo- razvoju, osobito ultrazvuka – kazao je vima donesu na svijet svoje potomstvo. prof. Kurjak.

Kongres ginekologa i akušera 9. kongres Balkanskog udruženja otorinolaringologa, hirurgije glave i vrata

Kongres ORL

U

Bečićima, Hotel “Mediteran”, u vremenu od 1-5. juna 2014. održan je 9. kongres Balkanskog udruženja otorinolaringologa, hirurgije glave i vrata.

U Crnoj Gori godišnje ima oko 120 slučajeva obolijevanja od karcinoma larinksa i farinksa i 150 novih pacijenata sa oboljelim aerodigestivnim putevima. Tim prije je veća važnost ovog skupa koji je osmišljen tako da pruži inovativan i sveobuhvatan pregled posljednjih dešavanja i istraživanja u otorinolaringologiji i hirurgiji vrata i glave – naglasio je ministar zdravlja prof. dr Miodrag Radunović, otvarajući kongres.

On je dodao da Ministastarstvo zdravlja podržava edukativne skupove, kontinuiranu edukaciju ljekara, prihvatanje i implementaciju savremenih naučnih dostignuća, sve u cilju unapređenja kvaliteta u pružanju zdravstvene zaštite i očuvanja i unapređenja zdravlja naših građana.

Na kongresu su učestvovali ljekari i predavači iz 28 zemalja (pored balkanskih, tu su bili i predstavnici iz SAD, Engleske, Rusije, Njemačke, Poljske, Francuske, Italije, Austrije, Belgije, Ukrajine, Češke, Danske, Mađarske, Izraela i Španije). Učešće eminentnih stručnjaka iz regiona, Evrope i svijeta bilo je prava prilika za razmjenu iskustava i predstavljanje posljednjih dijagnostičko-terapeutskih dostignuća u ovoj grani medicine.

U ime organizatora i domaćina, učesnike kongresa pozdravili su prof. dr Vladan Knežević, predsjednik kongresa, počasni predsjednik kongresa prof. dr Milan Stanković i predsjednik opštine Budva Lazar Rađenović.

85

GODINA VII BROJ 57.

JUNI 2014.

87

N M K

K

ardiovaskularne bolesti (KVB) su osnovni i vodeći uzrok smrti u svijetu. Svjetska zdravstvena organizacija (WHO) procjenjuje da oko 17 miliona ljudi u svijetu umire od bolesti srca i krvnih sudova (1).

Statistički podaci govore da KVB čine 49,6% ukupnog mortaliteta u svijetu. (2) Stopa smrtnosti je smanjena na 40% do 50% u zemljama u razvoju, zahvaljujući primjeni prevencije. U zemljama koje prolaze kroz tranziciju smrtnost se povećava ili neznatno smanjuje. (1) KVB su značajan uzrok invaliditeta, gubitka radne sposobnosti i sve veći trošak zdravstvene zaštite. Ovi podaci jasno ukazuju na potrebu za aktivno učešće u smislu prevencije koja se temelji na tri nivoa (primarna, sekundarna, tercijarna), na pravovremeno otkrivanje i na efikasnu terapiju. Preventivne mjere nisu nimalo jeftine, ali je poznato da je uvijek isplativije ulagati u prevenciju, nego liječiti bolest.(2) Osnovni uzrok ishemijske bolesti srca su faktori rizika koji mogu biti: Potencionalno izmijenjeni: neizmijenjeni: a) Pušenje a) Starosna dob b) Gojaznost b) Naslijeđe c) Hipertenzija (povišen pritisak) c) Pol d) Hiperlipidemija (povišene masnoće u krvi) e) Diabetes mellitus (šećerna bolest) f) Smanjena fizička aktivnost g) Stres Svi ovi faktori dovode do oštećenja endotela krvnog suda i razvoju bolesti ateroskleroze koronarnih krvnih sudova u 90% slučajeva, koja za posljedicu ima razvoj ishemijeske bolesti srca. Ishemijska bolest srca se manifestuje na dva načina: Angina pectoris i Infarct myocarda.

Ateroskleroza dovodi do suženja krvnih sudova taloženjem ateromatoznih naslaga koje prominiraju u lumen i na taj način dovode do stenoze, ali se koronarni protok ne mijenja sve do kritičnog suženja (kada je lumen sužen više od 60%). Bolest je dugo asimptomatska, tj. ostaje dugo neprepoznatljiva, jer sam proces ateroskleroze započinje veoma rano, a prvi simptomi se javljaju kad aterom, usljed sve većeg nagomilavanja lipida, dovodi do suženja krvnog suda. Produženu ishemiju uzrokuje tromboza krvnog suda koja se obično stvara na ateromatoznoj ploči ili krvarenjem u aterom.

Svi faktori dovode do disfunkcije endotela. Oštećenja su najčešća na mjestima najveće turbulencije koju stvara krv, a to je na mjestima račvanja arterija i gdje dolazi do promjena lumena. Predilekciona mjesta za ta oštećenja su aorta, karotide i arterije donjih ekstremiteta.

HIPERLIPIDEMIJE: Radi se povećanju ukupnog holesterola u krvi, frakcije LDL, triglicerida i smanjenju tzv. dobrog holesterola frakcije HDL u krvi, kao i poremećenom odnosu HDL 88

Uloga faktora rizika u nastanku ishemijske bolesti srca Dr Ljiljana Savić

i LDL. Holesterol se odlaže u zidu krvnog suda i njegovo nagomilavanje dovodi do zadebljanja zida i razvoja atreoskleroze. Vrijednosti ukupnog holesterola ne bi trebalo da budu preko 5 mmol u krvi. Povećanje frakcije LDL dovodi do toksičnog dejstva na endotel krvnog suda usljed smanjene sinteze c AMP, povećanja tromboksana A2 i drugih uzroka. I samokratkotrajno povećanje frakcije LDL dovodi do oštećenja endotela.

NASLIJEĐE: Smatra se da genetska predispozicija ima značajnu ulogu, jer je porodična anamneza o ishemijskoj bolesti često pozitivna kod ovih bolesnika.

POL: Muškarci imaju predispoziciju, kod žena se rizik povećava sa pojavom menopauze.

DIABETES MELLITUS: Bolest koja je sama po sebi rizik. Kod ove bolesti je poremećen metabolizam inzulina – hormona koji, prije svega, reguliše metabolizam glukoze, masti i proteina, što za posljedicu ima povećanje nivoa glukoze u krvi, povećano oslobađanje masti iz ćelija , pa imamo povećanu koncentraciju holesterola u krvi. U diabetes-u mellitus-u povećana glikemija podstiče proliferaciju i migraciju glatkih mišićnih ćelija iz medije u intimu krvnog suda i na taj način ubrzava proces aterogeneze.

Život bez fizičke aktivnosti i sa mnogo napetosti i stresa potencira i ubrzava proces ateroskleroze tzv. „menadžerske bolesti“ (česta je među direktorima i menadžerima).

Psihosocijalna struktura ličnosti može da utiče na ranu pojavu ateroskleroze i ishemijske bolesti srca (tip A ličnosti – ambiciozan).

HIPERTENZIJA: U arterijskoj hipertenziji dolazi do hiperplazije intime, zadebljanja medije i dejstva faktora kao što su angiotenzin 2 i bradikinin.

PUŠENJE: Smanjuje produkciju prostaciklana, povećava dejstvo tromboksana A2, stimuliše simpatičko adrenerički sistem, pomaže prodiranje aterogenih lipida u krvni sud i smanjuje frakciju HDL. Nikotin iz duvanskog dima djeluje na stjenku krvnog suda tako što povećava periferni otpor, koji povećava i dijastolni i sistolni pritisak, a to dovodi da srce radi povećanom snagom. Takođe , nikotin ubrzava srčanu frekvenciju.

FIZIČKA AKTIVNOST: Smanjena fizička aktivnost pospješuje gomilanje masti, glukoze i povećanja pritiska.

GOJAZNOST: Rizik za koronarnu bolest srca su sve osobe čiji je body mass index (BMI) iznad 25, posebno je važno kad osoba ima BMI preko 30.

STAROSNA DOB: Starije osobe su izloženije razvoju ishemijske bolesti srca.

CILJ RADA Analizirati prevalencu obolijevanja od KVBa i zastupljenost faktora rizika bitnih za nastanak ishemijske bolesti srca, među registrovanim pacijentima u jednom timu porodične medicine opštine Laktaši, životne dobi preko 40 godina starosti, kao i predlaganje preventivnih mjera u cilju suzbijanja razvoja koronarne bolesti srca.

MATERIJAL I METODE U radu je izvršena retrospektivna analiza podataka za 2400 pacijenata oba pola, starosti preko 40 godina u jednom timu porodične medicine opštine Laktaši za period od 2010-2013. godine.Urađene su biohemijske analize krvi u jutarnjim satima od 7-9h kako bi se dobile vrijednosti holesterola, triglicerida i glukoze u krvi. Antropometrijskim mjerenjima određen je obim struka i BMI, a anketnim upitnikom su dobijeni podaci o stilu života i navikama (pušenje i fizička aktivnost).

Rezultate smo istakli brojčano i u procentima i predstavili grafički i tabelarno.

REZULTATI RADA Od ukupnog broja ispitanika koji iznosi 2400, broj rizičnih pacijenata je 226 ili 9,4%.

N M K

Grafikon 1. Rizični pacijenti podijeljeni prema polu

Tabela 1. Broj rizičnih pacijenata u odnosu na ukupan broj pacijenata

Ukupan broj pacijenata

Broj rizičnih pacijenata

Procenat

2400

226

9,4%

Od rizičnih pacijenata muškarci čine veću skupinu i ima ih 117 ili u procentima 51,76%, dok žena ima 109 ili u procentima 48,23%.

(Grafikon 1).

Analizirali smo i podijelili rizične pacijente u dvije grupe prema starosnoj dobi. Prvu grupu čine pacijenti od 40-65 god, a drugu grupu >65 godina.

Prvu grupu od 40-65 godina čine 185 pacijenata ili 81,85 %, dok drugu grupu čini 41 pacijent,odnosno 18,14%. (Grafikon 2).

Analizirali smo posebno svaki faktor rizika i ustanovili da sa povišenim pritiskom imamo 160 pacijenata, sa povišenim BMI imamo 81 pacijenta, pušača 70, sa povišenim holesterolom 65 pacijenata i 33 dijabetičara. (Grafikon 3).

Zaključili smo da ima pacijenata koji imaju istovremeno dva, tri ili više faktora rizika.

Najviše ima pacijenata sa jednim faktorom rizika 45,57%, sa dva faktora rizika 34,07%, a ostatak od 20,35% sa tri ili više faktora rizika.

(Grafikon 4).

Svi pacijenti iz rizične grupe su u anketnom upitniku naveli da su fizički aktivni.

Grafikon 3. Pacijenti podijeljeni po faktorima rizika

Grafikon 2. Odnos pacijenata prema starosnoj dobi

DISKUSIJA Prema podacima iz literature KVB su više od 30 godina vodeći uzrok mortaliteta, invaliditeta, čestih i dugih hospitalizacija, kao i troškova zdravstvene zaštite (3). Velika smrtnost ukazuje na slabu detekciju i kontrolu faktora rizika. Određivanje faktora rizika je najvrednije socio-medicinsko i epidemiološko postignuće u nizu proteklih godina.

U ispitivanju koje smo sproveli u jednom timu porodične medicine sa 2400 registrovanih pacijenata u toku kurativnih i preventivnih pregleda, zapazili smo da najviše ima pacijenata sa arterijskim pritiskom preko 140/90 mm Hg,ukupno brojčano 160, potom drugu grupu čine pacijenti sa BMI preko 30,njih ima 81 pacijent. Pušača ima 70, sa povišenim holesterolom ima 65 pacijenata, a najmanju grupu pacijenata čine dijabetičari 33. Iz priloženih podataka se uočava da isti pacijenti istovremeno imaju i po dva, tri ili čak više faktora rizika.

Sa jednim faktorom rizika ima najviše pacijenata 45,57%, sa dva faktora rizika ima 34,07%, a ostatak čine pacijenti sa tri ili više faktora rizika 20,35%.

Prema podacima iz literature rezultati studija su pokazali korelirajuće faktore rizika, učestalost i komplikaciju arterijske hipertenzije.

Takođe, rezultati istraživanja su pokazali visoku prevalencu arterijske hipertenzije na nivou

primarne zdravstvene zaštite kao i pozitivnu vezu između hipertenzije, pušenja, diabetesa mellitus-a,hiperholesterolemije, gojaznosti i fizičke neaktivnosti sa pojavom ishemijske bolesti srca.(4) Rezultati studija prema podacima iz literature pokazuju uticaj gojaznosti i fizičke neaktivnosti na incidencu KVB-a.(5) Rezultati istraživanja su pokazali da će osobe koje provode fizičku aktivnost manje vjerovatno razviti koronarno oboljenje.

Arterijska hipertenzija je bez sumnje najčešće hronično nezarazno oboljenje savremenog čovjeka. Pored SAD, hipertenzija je naročito rasprostranjeno oboljenje u Japanu i Australiji, gdje povišen pritisak ima 15-20% stanovništva.(6) U 95% svih hipertenzija uzrok je nepoznat, tzv. idiopatske esencijalne hipertenzije, a 5% su sekundarne (renovaskularne, Conov syndrome, Kušingov syndrome, hipertenzija u graviditetu).Sve je veća udruženost pojave hipertenzije i diabetes-a mellitus-a pa 2/3 dijabetičara imajuhipertenziju.

ZAKLJUČAK Prevalencija visokorizičnih pacijenata za razvoj ishemijske bolesti srca u jednom timu porodične medicine opštine Laktaši iznosi 9,4%. Hipertenzija, kao najčešći faktor rizika,

Grafikon 4. Odnos pacijenata prema broju faktora rizika

89

N M K

je najviše zastupljena i od ukupnog broja rizičnih pacijenata kojih ima 226, broj hipertoničara je 160.

Najviše ima rizičnih pacijenata u dobi od 40-65 god. 81,85%, što znači da je zahvaćena radna populacija.

U zaustavljanju nepovoljnog trenda KVBa,najveći značaj treba da ima primarna prevencija.

- Navike u ishrani, stečene u ranijem periodu,tradicionalni običaji u porodici, uobičajeno ponašanje i odnos prema zdravlju u široj socijalnoj sredini, vjerovatno su uticale na to da se mnoge loše navike zadrže, bez obzira na stepen obrazovanja.

Zbog toga je neophodno da se započne sa preventivnim programom za pravilnu ishranu i promociju zdravog načina života i da se on permanentno sprovodi od djetinjstva, jer se navike u tom uzrastu lakše usvajaju i održavaju tokom čitavog života.

Neophodno je insistirati na smanjenju gojaznosti, pušenju cigareta i konzumiranju alkohola, kao i na povećanju fizičke aktivnosti u cilju prevencije ishemijske bolesti srca.

Pacijenti koji su već imali neki ishemijski događaj treba da budu podvrgnuti mjerama sekundarne prevencije, posebno imajući u vidu napredak u medicinskom i hirurškom tretmanu.

LITERATURA 1. Leposava Daničić, Sanja Tomić, Faktori rizika za koronarnu bolest, Novi sad, 2005. g 2. Kotseva K, Wood D, De badar G. Smjernice kardiovaskularne prevencije u svakodnevnoj praksi. Lancet 2009. g 3. E. Raljević, O. Smajkić. M. Dilić. Eksplozija KVB i dramatičan porast smrtnosti. Juni 2001, BiH. 4. Beglanić i saradnici. Korelacija faktora rizika, frekvence i komplikacija od hipertenzije. BiH 2004.g 5. Tulumović A, Bešlagić Z, Beglanić A. Debljina, fizička aktivnost i zdravlje, BiH 2002.g 6. Maksimilijan Kocijančić. Arterijska hipertenzija. Interna medicina, Bg 2009.g

90

Alfa lipoična kiselina u liječenju demencije Alzheimer tipa Mr. sc. med. Nermina Polimac-Gorana, Opća bolnica “Prim. dr A. Nakaš” Sarajevo

SAŽETAK - Uvod: Alzheimerova bolest je progresivni i neurodegenerativni moždani poremećaj koji postepeno i progresivno uništava pamćenje, sposobnost učenja, procjenu, komunikaciju s okolinom i samostalno obavljanje svakodnevnih aktivnosti kod oboljelih. Oksidacijski stres i iscrpljivanje energije neurona su karakteristična biohemijska obilježja Alzheimerove bolesti, stoga je moguće da proenergetski i antioksidantni lijekovi, kao što je alfa lipoična kiselina, mogu ublažiti oštećenost nastalu djelovanjem slobodnih radikala i smanjiti upalne aktivnosti, čime se ostvaruje pozitivan uticaj na neuronske degenerativne procese i usporava progresija bolesti. U ovoj studiji evaluirali smo efekte alfa-lipoične kiseline (600mg/ dnevno) na kognitivne sposobnosti pacijenata oboljelih od demencije Alzheimerovog tipa u trajanju od tri mjeseca. Materijal i metode: Studija je dizajnirana kao prospektivno, nerandomizirano istraživanje u koje je uključeno pet pacijenata s dijagnozom Alzheimerove demencije, evaluirane na osnovu kliničkog intervjua, mini-mental status testa (MMSE) i neurološkog/fizikalnog pregleda. Rezultati: Iako je naša studija pratila pacijente u kraćem vremenskom periodu, rezultati su kompatibilni sa recentnim studijama i govore u prilog efikasnosti alfa lipoične kiseline u tretmanu demencije Alzheimerovog tipa. Osim poboljšanja mini-mental skora za dva ispitanika, ni ostala tri nisu imala pogoršanje, odnosno pad mini-mental skora nakon tri mjeseca praćenja, što ide u prilog činjenici o sporijoj progresiji demencije za vrijeme korištenja alfa lipoične kiseline. Zaključak: Ovi rezultati nedvojbeno otvaraju potrebu provodjenja obimnijeg kliničkog istraživanja u cilju shvaćanja i utvrđivanja mogućnosti alfa lipoične kiseline u liječenju neurodegenerativnih procesa u Alzheimerovoj demenciji i sugeriraju da bi alfa lipoična kiselina mogla biti uspješna terapijska opcija za demenciju, posebno Alzheimerovog tipa.

KLJUČNE RIJEČI: demencija Alzheimer tipa, alfa lipoična kiselina, mini-mental skor.

G

odine 1906. Nijemački je psihijatar Alois Alzheimer po prvi put opisao „jedinstvenu bolest moždane kore“ s kojom idu u korak određene neuropatološke, degenerativne promjene u mozgu s kliničkim simptomima demencije. [1] Iako mi danas puno više znamo o neurobiološkim procesima i s time povezanim tokom bolesti, uzroci, međutim, još nisu dovoljno pojašnjeni. Demencija po Alzheimerovom tipu je najčešći oblik demencije i dijagnosticira se kod dvije trećine svih pacijenata s demencijom. [2] U toku bolesti volumen mozga se smanjuje i do 20%, brazde i vijuge moždane kore se produbljuju i dolazi do znatnog proširenja moždanih komora. Uznapredovano propadanje neurona vodi do čitavog niza neurobioloških procesa; između ostaloga, vrlo rano dolazi do pomanj-

kanja acetilholina u mozgu, neurotransmitera neophodnog za mnoge kognitivne funkcije. [3] Alzheimerova bolest je progresivni i neurodegenerativni moždani poremećaj koji postepeno i progresivno uništava pamćenje, sposobnost učenja, procjenu, komunikaciju s okolinom i samostalno obavljanje svakodnevnih aktivnosti kod oboljelih. Tokom bolesti, prvo se narušava memorija za recentne dogadjaje, što je uzrokovano disfunkcijom neurona i degeneracijom u hipokampusu i amigdalei. Kako bolest dalje napreduje, nastupa degeneracijaneurona i drugih kortikalnih područja mozga. [4] U toj fazi, bolesnici često doživljavaju dramatične promjene ličnosti i ponašanja, kao što su tjeskoba, sumnjičavost ili uznemirenost, ali i sumanutosti ili halucinacije [5]. Prevalencija AD u različitim dobnim skupinama je 1% (65-69 godina), 3%

N M K

(70-74 godina), 6% (75-79 godina), 12% (8084 godina), a 25% (85 godina i više).

U postavljanju dijagnoze služimo se osim anamnestičkim podacima (u početku bolesti podatke o prisutnim tegobama možemo dobiti od samog bolesnika, a kasnije od ukućana ili pratnje) neurološkim i psihološkim testovima (najpoznatiji test je MMSE = tzv. mini-mental score, odnosno test procjene mentalnog stanja – tabela 1.). Procjena mentalnog stanja pomaže preciznom opisu mentalne disfunkcije, a testiraju se sljedeće funkcije: pažnja, orijentacija, budnost, govor, razumijevanje, memorija, imenovanje, ponavljanje, čitanje, pisanje, računanje, diskriminacija desnolijevo. Testom se boduje svaki odgovor, ukupno je moguće dobiti od 0-30 bodova, a rezultatom se procjenjuje težina demencije i moguće je praćenje progresije bolesti. Dijagnozu potvrđujemo neuroradiološkim metodama; CT-om tj. kompjutoriziranom tomografijom mozga ili MRI magnetskom rezonancom mozga, na kojima je vidljiva jaka atrofija moždane kore difuzno i hipokampalne regije. Analizom likvora, koja se iznimno radi, može se ustanoviti povećanje proteinske komponente. U postavljanju dijagnoze može pomoći i EEG (elektroencefalografija) te PET (pozitronska emisiona tomografija). [6] National Institute of Neurological and Communicative Disorders and Stroke i Alzheimer Disease and Related Disorders Association (NINCDS/ADRDA) sastavili su kriterije za dijagnozu Alzheimerove demencije.

Kriteriji za vjerovatnu Alzheimerovu demenciju su: • demencija ustanovljena kliničkim pregledom, dokumentirana MMSE-om ili sličnim testovima i potvrđena neuropsihijatrijskim testovima; • deficit u dva ili više kognitivnih područja; • progresivno pogoršanje pamćenja i ostalih kognitivnih funkcija; • nema poremećaja svijesti; • početak između 40. i 90. godine života, a najčešće nakon 65. godine; • odsustvo sistemskih bolesti ili neuroloških bolesti koje bi mogle dovesti do progresivnog oštećenja deficita pamćenja i drugih kognitivnih funkcija.

Dijagnozu vjerovatne Alzheimerove demencije potkrepljuju: • progresivno pogoršanje specifičnih kognitivnih funkcija kao što su govor (afazija); motorne vještine (apraksija) i percepcija (agnozija); • poremećeno obavljanje aktivnosti svakodnevnog života i poremećeni obrasci ponašanja; • pozitivna obiteljska anamneza, pogotovo ako je dokumentirana neuropatološkim pretragama • normalni nalaz likvora i EEG-a; • CT ili MRI dokaz atrofije mozga s progresijom na narednim kontrolnim snimcima; Oksidacijski stres i iscrpljivanje energije ne-

urona su karakteristična biohemijska obilježja Alzheimerove bolesti (AD). Stoga je moguće da proenergetski i antioksidantni lijekovi, kao što je alfa lipoična kiselina, mogu odgoditi početak i usporiti napredovanje bolesti.

Unatoč opsežnim istraživanjem u patogenezi Alzheimerove demencije, neuroprotektivni tretman, osobito u ranim fazama bolesti, ostao je nedostupan za kliničku upotrebu. Iz današnje perspektive, a na osnovu rezultata kliničkih istraživanja, smatra se da bi alfa lipoična kiselina mogla ispuniti ovu terapijsku potrebu. [7] Kao prirodni prekursor esencijalnog kofaktora za mitohondrijalne enzime, uključujući piruvat dehidrogenazu (PDH) i α - ketoglutarat dehidrogenazu (KGDH), alfa lipoična kiselina je pokazala različita svojstva koja mogu interferirati s patogenezom Alzheimerove bolesti. Na primjer, alfa lipoična kiselina pozitivno utiče na produkciju acetilkolina (ACh) aktivacijom holin acetiltransferaze te povećava apsorpciju glukoze, čime se obezbjeđuje više acetil-CoA za proizvodnju ACh. Kelati alfa lipoične kiseline, redoks - aktivni prijelazni metali, sprječavaju nastajanje hidroksilnih radikala i uklanjaju reaktivne vrsta kisika (ROS) čime, u konačnici, povećavaju nivo reduciranog glutationa. Istim mehanizmima se postize regulacija redukcionih inflamatornih procesa. Nadalje, alfa lipoična kiselina može odstraniti proizvode peroksidacije lipida kao što su hidroksinonenal i akrolein. Redukovani oblik alfa lipoične kiseline -

Tabela 1: MMSE – Mini-Mental State Exam. [10] 1. Pitajte pacijenta za ime, tekuću godinu, godišnje doba, datum – dan i mjesec.

5 bodova

2. Pitajte pacijenta za zemlju, grad, bolnicu, sprat i prostoriju u kojoj se nalazi.

5 bodova

3.

Zamolite pacijenta da ponovi tri nepovezana pojma, npr. olovka, sat, ključ. (Zbog pitanja br. 5 temu pojmove možete ponoviti do ukupno šest puta, a boduje se njegov prvi pokušaj ponavljanja.)

3 boda

Zamolite pacijenta da od 100 oduzima 7 do ukupno pet puta (93, 86, 79, 72, 65) ili da pokuša jednostavniju riječ izgovoriti od kraja, slovo po 4. slovo. Moguće je da se od bolesnika traži i da unatrag čita zamišljenu riječ od pet slova, npr. MOZAK - KAZOM i za svako tačno slovo ocjenjuje 5 bodova se 1 bod.

5. Zamolite pacijenta da ponovi tri pojma koja je prethodno naučio.

3 boda

6. Pokažite pacijentu ručni sat i pitajte ga što je to. Isto ponovite s olovkom.

2 boda

7. Zamolite pacijenta da za vama ponovi tri vrlo jednostavne fraze. (Npr. Dobro sam. Nema potrebe. Nemam pojma ili sl.)

1 bod

8. Naložite pacijentu niz jednostavnih radnji: uzeti papir sa stola u desnu ruku, saviti ga na pola i vratiti na stol.

3 boda

9. Napišite pacijentu: „Zatvorite oči“ i zamolite ga da to pročita i učini.

1 bod

10. Zamolite pacijenta da spontano napiše rečenicu. (Ona mora biti razumljiva, sadržavati subjekt i predikat, prvenstveno mora imati smisla.)

1 bod

11.

Zamolite pacijenta da svojeručno kopira dva nacrtana petougla koji se sijeku. Svih deset uglova mora biti prisutno i adekvatno priloženo. Tremor 1 bod i rotacija se ignoriraju (crtež dolje).

UKUPAN BROJ BODOVA: .........................................

Bodovanje: 25–30 normalno, 21–24 blaga demencija, 10-20 umjerena demencija, manje od 10 teška demencija.

91

N M K

dihidrolipoična kiselina (DHLA) je aktivna tvar odgovorna za većinu ovih benefitnih aktivnosti. Svojstva alfa lipoične kiseline su istražena s posebnim naglaskom na učinkovitosti R - α – enantiomera u liječenju Alzheimerove i srodnih demencija. [8] Uzimajući u obzir da alfa lipoična kiselina može ublažiti oštećenost nastalu djelovanjem slobodnih radikala i smanjiti upalne aktivnosti, što bi se moglo okarakterisati kao pozitivan uticaj na neuronske degenerativne procese, odnosno usporenje progresije oboljenja, jasna je potreba istraživanja uticaja alfa lipoične kiseline kod pacijenata s demencijom Alzhaimerovog tipa.

Materijal i metode Studija je dizajnirana kao prospektivno, nerandomizirano istraživanje u koje je uključeno pet pacijenata sa dijagnozom Alzheimerove demencije, evaluirane na osnovu kliničkogintervjua, mini-mental scor-a i neurološkog/fizikalnog pregleda, a kriteriji oboljenja su uskladjeni sa kriterijima Dijagnostičkog i statističkog vodiča za mentalne poremećaje, IVizdanje (DSM IV). [9] Studija je vođena u Općoj bolnici Sarajevo “Prim. dr A. Nakaš” u periodu od15.12.2013. do 15.3.2014.

Svih pet pacijenata su prije ulaska u studiju obavili ciljanu laboratorijsku dijagnostiku, CT mozga i EEG analizu na osnovu čega su evaluirani za uključenje u istraživanje. Za procjenu kognitivnih performansi smo koristili minimental status test (MMSE) (Folstein et al.,1975).

Kriteriji za uključivanje: Pacijenti stariji od 50 godina sa blagim do umjerenim stadijem demencije po Alzheimer tipu (mini-mental score 17-24) koji šest mjeseci prije uključenja u studiju nisu liječeni inhibitorima acetilholin-esteraze.

Kriteriji za isključivanje su pacijenti sa historijom psihijatrijskih oboljenja, tumora, cerebrovaskularnih inzulta, ekstrapiramidnih oboljenja, epilepsije, pacijenti sa etiličnom ovisnošću, pacijenti sa jetrenom ili bubrežnom insuficijencijom i pacijenti sa dijabetesom mellitus-om.

Cilj ovog istraživanja je bila evaluacija efekata alfa lipoične kiseline (600 mg/dnevno) na kognitivnu funkcionalnost pacijenata sa Alzheimerovom demencijom.

Rezultati Studija je provedena u Općoj bolnici “Prim. dr A. Nakaš” Sarajevo u trajanju od 15.12.2013. do 15.3.2014. i uključivala je 5 (pet) pacijenata sa demencijom Alzheimerovog tipa koji su prethodno zadovoljili sve kriterije za uključivanje u studiju – odsustvo psihijatrijskih oboljenja, tumora, cerebrovaskularnih inzulta, ekstrapiramidnih oboljenja, etilične ovisnosti, jetrene i/ili bubrežne insuficijencije, dijabetesa mellitus-a.

Od ukupnog broja pacijenata uključenih u studiju, tri (3) pacijenta su bila muškog i dva 92

Tabela 2.

spol

starosna dob

pušenje

komorbitet

M

Ž

<65

>=65

da

ne

HTA

HTA+HLP

HTA+HLP+ISB

3

2

2

3

3

2

1

1

3

(2) ženskog spola, starosne dobi 59-73 godine. Ukupna srednja starosna dob je bila 65,6 godina, za ispitanike muškog pola 65,0 a za ispitanike ženskog spola 66,5 godina.

Tri (3) ispitanika su prijavila redovne pušačke navike dok su dva (2) ispitanika negirala konzumiranje duhana. Od konkomitentnih bolesti najčešće su se javljale hipertenzija, hiperlipidemija i srčana ishemijska bolest. Tri (3) ispitanika su imala hipertenziju sa hiperlipidemijom i srčanom ishemijskom bolešću, jedan (1) je ispitanik od konkomitentnih bolesti imao hipertenziju sa hiperlipidemijom i jedan (1) ispitanik samo hipertenziju. (tabela 2.)

Svih pet (5) ispitanika je evaluirano prije početka studije u smislu procjene kognitivnh sposobnosti pri čemu smo koristili MMSE (mini-mental state exam) koju smo za potrebe istraživanja podijelili na pet ispitivanih područja prema karakteru pitanja i zadataka: orijentacija, prepoznavanje, pažnja i računanje, pamćenje i govor.

Nakon tri mjeseca redovnog uzimanja alfa lipoične kiseline u pojedinačnoj dozi od 600 mg jednom dnevno, pacijenti su reevaluirani po istom principu.

Rezultati istraživanja pokazuju da od ukupno pet (5) pacijenata, dva (2) su imala ukupni mini-mental score (MMSE) za jedan bod viši na kraju istraživanja, pri čemu je došlo i do promjena u skoru za pojedina ispitivana kognitivna područja. (grafikon 1.)

Naime, dva (2) pacijenta koja su u konačnici imala MMSE skor veći za jedan bod su pokazala kognitivni napredak u grupi pitanja koja se odnose na pamćenje.

Ostala tri (3) pacijenta su zabilježila slijedeće rezultate na kraju istraživanja: ukupni MMSE skor nepromijenjen ali dva (2) pacijenta imaju za jedan bod veći skor na području orijentacije dok je za jedan bod niži skor u području pažnje i računanja, jedan (1) pacijent ima bod viši skor na planu pamćenja i bod niži skor na planu pažnje i računanja. (tabela 3.)

Grafikon 1.

Tabela 3.

MMSE total

orijentacija

prepoznavanje

pažnja i računanje

pamćenje

govor

PS

KS

PS

KS

PS

KS

PS

KS

PS

KS

PS

KS

P1

17

17

5

6

3

3

2

1

1

1

6

6

P2

21

22

7

7

3

3

2

2

2

3

7

7

P3

19

19

5

5

3

3

3

2

2

3

6

6

P4

22

22

7

8

3

3

3

2

2

2

7

7

P5

19

20

7

7

2

2

2

2

2

3

6

6

Legenda: PS - Početak studije; KS - kraj studije

N M K

Tokom istraživanja nije zabilježen nijedan slučaj neželjenih djelovanja lijeka ili interakcija. Iako se radi o malom broju ispitanika koji su praćeni u relativno kratkom periodu i nisu statistički obrađeni zbog malog uzorka, rezultati studije sugeriraju da postoji pozitivna korelacija uticaja alfa lipoične kiseline na kognitivne sposobnosti pacijenata oboljelih od demencije Alzheimerovog tipa, naročito obzirom na činjenicu da su dva (2) od ukupno pet (5) pacijenata pokazali poboljšanje prema rezultatima mini-mental testa (MMSE) nakon samo tri mjeseca uzimanja terapijske doze.

Diskusija U ovoj studiji evaluirali smo efekte alfa lipoične kiseline (600mg/dnevno) na kognitivne sposobnosti pacijenata oboljelih od demencije Alzheimerovog tipa u trajanju od tri mjeseca.

Hipoteza istraživanja je definisana na činjenici da alfa lipoična kiselina kao proenergetski i antioksidantni lijek može ublažiti oštećenost nastalu djelovanjem slobodnih radikala i smanjiti upalne aktivnosti, čime se ostvaruje pozitivan uticaj na neuronske degenerativne procese i usporava progresija bolesti.

Packer i suradnici su u studiji pod nazivom “Alfa lipoična kiselina kao biološki oksidant” 1995.godine, dokazali da je alfa lipoična kiselina vrlo potentan antioksidant koji in vivo stupa u interakciju sa drugim antioksidantima i dovodi do značajnih benefitnih efekata u oksidativnim procesima od kliničkog značaja. [11] Dvije godine kasnije je isti autor (Packer et al) u studiji “Neuroprotekcija metaboličkim antioksidantom - alfa lipoična kiselina” ukazao da preliminarne humane studije indiciraju efikasnost alfa lipoata u brojnim neurodegenerativnim oboljenjima, ali i cerebrovaskularnoj ishemiji i povredama mozga. [12] U farmakološkoj studiji Holmquist-a i suradnika 2007. godine “Alfa lipoična kiselina kao novi tretman za Alzheimerovu bolest i slične demencije” istražene su sposobnosti lipoične kiseline, s posebnim naglaskom na R alfa enantiomer i njegovu terapijsku efikasnost kod demencija Alzheimerovog tipa i sličnih demencija. [13] Hager i suradnici su 2010. godine u kliničkoj studiji “Alfa lipoična kiselina kao nova terapijska opcija za Alzheimerov tip demencije” koja je trajala godinu dana i uključivala devet pacijenata zaključili da tretman sa alfa lipoičnom kiselinom može biti uspješna neuroprotektivna terapija za Alzheimerovu i slične demencije.[14] U istraživanju Antoniette Fave i suradnika iz 2013. godine pod nazivom “Efekti tretmana alfa lipoičnom kiselinom na kognitivnu funkcionalnost pacijenata sa Azheimerovom bolešću” praćeno je 126 pacijenata sa Alzheimerovom demencijom u trajanju od tri godine.

Rezultati u drugoj godini istraživanja su uka94

zali na dramatično sporiju progresiju kognitivne redukcije kod pacijenata koji su liječeni alfa lipoičnom kiselinom u odnosu na pacijente liječene inhibitorima holin-esteraze. [15] Iako je naša studija pratila pacijente u kraćem vremenskom periodu, rezultati su kompatibilni sa recentnim studijama i govore u prilog efikasnosti alfa lipoične kiseline u tretmanu demencije Alzheimerovog tipa.

Osim poboljšanja mini-mental skora za dva (2) ispitanika, ni ostala tri (3) ispitanika nisu imala pogoršanje, odnosno pad mini-mental skora nakon tri mjeseca praćenja, što ide u prilog činjenici o sporijoj progresiji demencije za vrijeme korištenja alfa lipoične kiseline.

Zaključci Pozitivan terapijski značaj alfa lipoične kiseline na neurodegenerativne procese u Alzheimerovoj i drugim demencijama je potvrđen tokom više kliničkih istraživanja.

Naša studija je pokazala ne samo odsustvo progresije kognitivne redukcije, već i pozitivni pomak u kognitivnom funkcionisanju, čak i u relativno kratkom vremenskom periodu tretmana sa alfa lipoičnom kiselinom.

Ovi rezultati nedvojbeno otvaraju potrebu provođenja obimnijeg kliničkog istraživanja u cilju shvaćanja i utvrđivanja mogućnosti alfa lipoične kiseline u liječenju neurodegenerativnih procesa u Alzheimerovoj demenciji i sugeriraju da bi alfa lipoična kiselina mogla biti uspješna terapijska opcija za demenciju, posebno Alzheimerovog tipa.

Reference [1]Berchtold NC, Cotman CW.Evolution in the Conceptualization of Dementia and Alzheimer’s Disease: Greco-Roman Period to the 1960s.

Neurobiol. Aging. 1998;19(3):173–89.

[2]Sopher, B.L., Fukuchi, K., Kavanagh, T.J., Furlong, C.E., Martin, G.M., 1996. Neurodegenerative mechanisms in Alzheimer disease.A role for oxidative damage in amyloid beta protein precursor-me- diated cell death. Mol. Chem.

Neuropathol. 29, 153–168.

[3]Francis PT, Palmer AM, Snape M, Wilcock GK.The Cholinergic Hypothesis of Alzheimer’s Disease:a Review of Progress. J. Neurol. Neurosurg.Psychiatr.1999;66(2):137–47.

[4] G. Stuchbury, G. Münch, Alzheimer’s associated inflammation, potential drug targets and future therapies, J. Neural. Transm. 112 (2005) 429–453.

[5] J.L. Cummings, Treatment of Alzheimer’s disease: current and future therapeutic approaches, Rev. Neurol. Dis. 1 (2004) 60–69.

[6]Waldemar G. Recommendations for the Diagnosis and Management of Alzheimer’s Disease and Other Disorders Associated with Dementia: EFNS Guideline. Eur J Neurol.

2007;14(1):e1–26.

[7] W. Retz, W. Gsell, G. Münch, M. Rosler, P.

Riederer, Free radicals in Alzheimer’s disease, J. Neural. Transm. Suppl. 54 (1998) 221–236.

[8] G. Münch, R. Schinzel, C. Loske, A. Wong, N. Durany, J.J. Li, H. Vlassara, M.A. Smith, G. Perry, P. Riederer, Alzheimer’s disease—synergistic effects of glucose deficit, oxidative stress and advanced glycation endproducts, J. Neural.

Transm. 105 (1998) 439–461.

[9]American Psychiatric Association, Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, American Psychiatric Association, Washington, DC, USA, 4th edition, 1994.

[10]Folstein, M.F., Folstein, S.E., McHugh, P.R., 1975. Mini-mental state: a practical method for grading the cognitive state of patients for the clinician. J. Psychiatr. Res. 12, 189–198.

[11]L. Packer, E. H. Witt, and H. J. Tritschler, “Alpha-lipoic acid as a biological antioxidant,” Free Radical Biology and Medicine, vol. 19, no.

2, pp. 227–250, 1995.

[12]Packer, L., Tritschler, H.J., Wessel, K., 1997. Neuroprotection by the metabolic antioxidant alpha-lipoic acid. Free Radical Biol.

Med. 22, 359–378.

[13]L. Holmquist, G. Stuchbury, K. Berbaum et al., “Lipoic acid as a novel treatment for Alzheimer’s disease and related dementias,” Pharmacology and Therapeutics, vol. 113, no.

1, pp. 154–164, 2007.

[14]K. Hager, A. Marahrens, M. Kenklies, P. Riederer, and G. Münch, “Alpha-lipoic acid as a new treatment option for Alzheimer type dementia,” Archives of Gerontology and Geriatrics, vol. 51, no. 1, p. 110, 2010.

[15]Antonietta Fava, Domenico Pirritano, Massimiliano Plastino,Dario Cristiano, Giovanna Puccio, Carmen Colica, Caterina Ermio, Matteo De Bartolo,Gaetano Mauro, and Domenico Bosco - The Effect of Lipoic Acid Therapy on Cognitive Functioning in Patients with Alzheimer’s DiseaseJournal of Neurodegenerative DiseasesVolume 2013 (2013), Article ID 454253

N M K

D

ana 30.5.2014. godine promovisana je izdavačka djelatnost Udruženja onkologa Republike Srpske u saradnji sa Evropskim udruženjem medicinskih onkologa (ESMO). U vezi s tim, prethodno je potpisan ugovor između direktora za razvoj ESMO i predsjednika Udruženja onkologa Republike Srpske dr Gordane Kecman-Malčić.

Promovisano je prvo izdanje na srpskom jeziku, ESMO vodič za kliničku praksu malignih tumora gastrointestinalnog trakta kao i algoritmi i protoko-

k n j i g e

Udruženje onkologa Republike Srpske

Promocija izdavačke djelatnosti

Instituta za onkologiju Vojvodine, Sremska Kamenica, Vojnomedicinske akademije u Beogradu i Agencije za lijekove i medicinska sredstva BiH. Učesnike svečanog skupa pozdravila je dr Gordana Kecman-Malčić, ističući važnost očuvanja i razvoja struke kao i obezbjeđivanja optimalnog tretmana naših pacijenata.

Prof. dr Radoslav Gajanin govorio je o saradnji Klinike za onkologiju i Medicinskog fakulteta te o multidisiplinarnom pristupu u dijagnostici i liječenju onkoloških bolesnika, ističući da je stalli za kliničku praksu u obliku šema po ugledu na National Comprehensive Cancer Network (NCCN Guidelines). Obrađeno je posljednje, revidirano izdanje.

Na taj način usaglašavamo i prilagođavamo naše stavove sa trenutno važećim u Evropi i svijetu.

Takođe je promovisan i Priručnik za pacijente oboljele od karcinoma prostate radi bolje informisanosti bolesnika, ali je prevazišlo okvire i može služiti i zdravstvenim radnicima.

Glavni autor promovisanih izdanja je dr Saša Jungić, a u izradi su sudjelovali ljekari raznih specijalnosti (internisti-onkolozi, internisti-gastroenterolozi, abdominalni hirurzi, radijacijski onkolozi, patolozi i magistri farmacije) iz Univerzitetskog kliničkog centra Banjaluka,

-

na edukacija obaveza koju svaki zdravstveni radnik ima bez obzira na drušvene okolnosti i ekonomsku situaciju.

O ideji, pripremama i izradi vodiča, s ciljem standardizacije postupaka i kriterija postavljanja dijagnoze, liječenja i praćenja bolesnika s kolorektalnim karcinomom, govorio je autor knjiga dr Saša Jungić.

Promociji su prisustvovale kolege raznih specijalnosti.

Implementacija standardizovanih postupaka u radu s bolesnicima dovela bi do poboljšanja kvaliteta zdravstvene zaštite.

Klinika za onkologiju KC Banjaluka

95

N M K

juni 2010. godine, dodatak publikaciji Practicing Medicine

O angini pektoris...

I S K O R A K U I S H E M I J S K O J K A R D I O M I O PAT I J I

Ranolazin u lijeÄ?enju refraktorne ali stabilne angine pektoris John A. Camm Univerzitet St. George London, Velika Britanija %ULWDQVND IRQGDFLMD ]D VUFH SURIHVRU NOLQLĂŽNH NDUGLRORJLMH

96

N M K

O ANGINI PEKTORIS...

Uvod Ranolazin je novi antianginozni lijek koji inhibira „kasno strujanje kroz natrijumske kanale“ na membrani miocita.1 Ovakvu struju pojačava ishemija miokarda ili srčana insuficijencija.2 Pojačana struja natrija dovodi do povećanja citosolnog natrija, odnosno kroz reverziju pumpe za razmjenu natrija/kalcija dolazi do povećanja intracelularnog kalcija. Ovakav suvišak intracelularnog kalcija koji je induciran disbalansom natrija dovodi do produženja platoa miokardne kontrakcije i preuranjene depolarizacije.3 Preuranjena depolarizacija uzrokuje električnu nestabilnost, kao kod sindroma produženog QT intervala, dok produžene kontrakcije mogu dovesti do povećane miokardne tenzije i u konačnici do kontraktura.4 Povećana tenzija u zidu miokarda ograničava protok krvi u malim krvnim sudovima koronarnog sistema, dolazi do pada perfuzije miokarda, odnosno pojave ili pogoršanja ishemije, pa tako vidimo da jedna ishemija miokarda dovodi do daljnje ishemije miokarda.5 (Slika 1)

Ranolazin, kao novi antianginozni lijek, selektivno inhibira kasno strujanje kroz natrijumske kanale, te na taj način prekida začarani krug u kojem jedna ishemija dovodi do druge ishemije

V

Ischaemia (? O2 supply/ B O2 demand )

V B Extravascular

ischaemia begets ischaemia

compression B Diastolic wall tension (stiffness)

B Na+/H + ion exchanger* B Late Na+ current

B [Na+]

i

V V

Slika 1.

Začarani krug povećane kasne struje natrija inducirane ishemijom, a koja dovodi do pogoršanja ishemije

[Ca2+]i overload

+

+

* exchanges one intracellular proton (H ) for one extracellular sodium ion (Na )

Ranolazin prekida ovaj „začarani krug“ inhibirajući kasnu struju natrijuma, reducirajući intracelularni natrij a time i suvišak kalcijuma, te uspostavlja normalne kontrakcije miokarda (potencijalni luzitropni efekat/efekat relaksacije miokarda) i poništava ranu depolarizaciju kao potencijalni antiaritmički efekt lijeka.

97

N M K

Ranolazin poboljšava perfuziju miokarda i smanjuje tenziju dijastoličkog zida bez utjecaja na hemodinamične parametre, za razliku od drugih antianginalnih lijekova

34% pacijenata sa anginom pektoris i dalje ima napade unatoč optimalnoj terapiji, odnosno revaskularizaciji

98

Ranolazin može dovesti do depresije brze struje natrijuma ali samo u koncentracijama koje su 10 do 100 puta veće od onih koje inhibiraju kasni protok natrijuma.6 Stoga je specifičnost ranolazina za kasnu struju natrijuma znatno veća nego kod drugih inhibitora kao što je npr. amiodaron.

Ova inhibicija kasne struje natrijuma je novi antianginalni efekat koji je neovisan o uobičajenim antianginalnim mehanizmima reduciranja srčane frekvencije, krvnog pritiska ili kontraktilnosti miokarda. Korištenjem metode skeniranja miokardne perfuzije, nedavno je dokazano kako ranolazin sa sigurnošću povećava perfuziju kroz miokard.7 Ovaj specifični mehanizam djelovanja ranolazina, inhibicijom kasne struje natrijuma, lijepo je prikazan8 kod pacijenata sa tipom III sindroma produženog QT intervala u kojem intravenska administracija ranolazina dovodi do skraćenja produženog QT intervala i normalizacije kontraktilnosti lijeve komore, što su znaci izolovane pozitivne regulacije kasne struje natrijuma kod ovog sindroma.

Prije no što je ranolazin odobren kao dodatna terapija kod pacijenata sa hroničnom stabilnom anginom pektoris, a koja je refraktorna na konvencionalnu antianginalnu terapiju, lijek je ispitivan u sklopu faze III u tri velike kliničke studije (MARISA, ERICA i CARISA), kao i tri velike studije u ranijoj fazi ispitivanja u kojima je korištena formulacija tableta sa brzim oslobađanjem lijeka (RAN072, RAN080 and RAN1514). Dobiveni su podaci od 3.740 randomiziranih pacijenata. Rezultati su pokazali konzistentnu efikasnost u tretmanu hronične stabilne angine. Klinička formulacija koja se sada koristi su tablete sa produženim ili kontrolisanim otpuštanjem a testirana je u MARISA, CARISA i ERICA studijama na 1.579 pacijenata.

Miokardna ishemija se najčešće manifestuje kao sindrom bola u prsima, u obliku hronične stabilne angine ili akutnog koronarnog sindroma.

Hronična stabilna angina predstavlja veliki zdravstveni problem. Procjenjuje se da je prevalenca angine najmanje 7% kod osoba između 45 i 74 godine starosti.9 Prevalenca se značajno povećava sa godinama starosti, tako da 10-20% muškaraca i 10-15% žena u dobi 65-74 godine imaju simptome ove bolesti.10 Najmanje 34% pacijenata sa anginom pektoris pati od refraktorne hronične angine, stanja u kojem se napadi angine ne mogu kontrolirati optimalnom medikamentoznom terapijom i/ili revaskularizacijom.11 Miokardna ishemija se ispoljava kroz različite abnormalnosti na EKG zapisu, kao što su depresija ST segmenta ili promjene T vala (izravnjavanje ili inverzija).

U hroničnoj stabilnoj angini fizička aktivnost dovodi do ishemije miokarda što se na EKG-u prikazuje kao depresija ST segmenta, anginoznih bolova u prsima i oslabljenoj toleranciji na napor. Ovi parametri se mogu koristiti u procjeni efikasnosti i komparaciji efikasnosti antianginalnih lijekova. Korišteni su u dva od tri vodeća klinička ispitivanja, faze III kliničkih studija ranolazina (MARISA, CA-

N M K

O ANGINI PEKTORIS...

RISA), dok se treće ispitivanje oslanjalo na kliničku dokumentaciju o učestalosti angine i upotrebi nitroglicerina (ERICA).

Jedno od ključnih ispitivanja faze III klinikih studija je MARISA (Procjena monoterapije ranolazinom kod stabilne angine/Monotherapy Assessment of Ranolazine In Stable Angina),12 kao ispitivanje odgovora na doze, i to tri doze ranolazina (500 mg, 750 mg te 1500 mg dva puta dnevno), a koje je pokazalo značajnu povezanost doze sa povećavanjem parametara trajanja fizičke aktivnosti, kako na početku tako i na kraju doznog intervala, tokom jedne sedmice terapije.

Drugo ključno ispitivanje faze III je CARISA (Procjena ranolazina u kombinaciji kod stabilne angine/ Combination Assessment of Ranolazine In Stable Angina).

U ovom randomiziranom ispitivanju vršeno je poređenje dvije doze ranolazina (750 mg i 1000 mg dva puta dnevno) u odnosu na placebo kod 823 bolesnika u paralelnom ispitivanju u periodu od 12 sedmica terapije.13 Svi bolesnici koji su uključeni u ispitivanje imaju hroničnu stabilnu anginu koju bi izazvala relativno niska razina napora. Oboljenje koronarnih arterija potvrđeno je angiografijom, stres testom ili ranijim infarktom miokarda. Pacijenti su podijeljeni po izboru liječnika za jednu od tri konvencionalne terapije: atenolol 50 mg dnevno (n = 236), 5 mg amlodipina dnevno (n = 175) i 180 mg diltiazema dnevno (n = 143).

Trough

Slika 2.

CARISA: promjena trajanja podnošenja napora na traci od polazne tačke do razina ranolazina na kraju doznog perioda

Exercise duration Change from baseline (sec)

140

p)0.008

120

p)0.02

p<0.001

100 80 60 40 20 0 0

2

4

6

8

10

12

Time after randomisation (week) Baseline exercise duration Placebo Ranolazine 750 mg bid (n=258) (n=272) 418 416.4

Ranolazine 1000 mg bid (n=261) 414.7

p values: comparison between each ranolazine group vs placebo

99

N M K

CARISA: Ranolazin poboljšava fizičku aktivnost i ublažava simptome kod bolesnika koji već primaju terapiju antianginalnih lijekova prve linije

CARISA: Ranolazin poboljšava fizičku aktivnost kod pacijenata neovisno o maksimalnoj ili drugoj dozi iz ranijih terapija

100

Sedamdeset i osam posto bolesnika bili su muškarci, a polovica ih je bila mlađa od 65 godina. Hipertenzija je bila prisutna kod 64% pacijenata, 58% je ranije imalo infarkt miokarda, a srčana insuficijencija zabilježena je kod 29%. U prosjeku su bolesnici doživljavali između 4 i 5 napada angine svake sedmice.

Riječ je o tipičnoj populaciji14 pacijenata s anginom, koji su rezistentni na terapiju prve linije u dozi koja se uobičajeno koristi za liječenje angine.10 Primarni cilj bio je ukupno trajanje podnošenja napora pri nivou ranolazina na kraju doznog intervala. U početku nije bilo razlike među tretiranim grupama, ali sa obje doze ranolazina trajanje podnošenja napora se značajno povećalo do 30 sekundi u odnosu na placebo (Slika 2.). Nije bilo značajne razlike između dvije aktivne terapijske grupe u usporedbi sa placebom. Vrijedi spomenuti kliničke razlike između bolesnika tretiranih niskim i visokim dozama ranolazina; sedmična učestalost anginoznih napada je reducirana i upotreba nitroglicerina je bila manja kada su davane visoke doze ranolazina. Ovo produženje tolerancije na napor predstavlja temeljni antianginalni efekat lijeka, posebno kada znamo da je efekat uočen povrh date bazične terapije sa drugim antianginalnim lijekom a radilo se o produženju trajanja podnošenja napora na vrhuncu vježbanja pacijenta.

Studija CARISA je kritizirana zbog toga što prethodni tretman sa drugim antianginalnim lijekom nije išao u maksimalnoj dozi preporučenoj za anginu pektoris (atenolol 100 mg dnevno, amlodipin 10 mg dnevno ili diltiazem 360 mg dnevno). Stoga je ostalo donekle nerazjašnjeno da li se povećana tolerancija napora može pripisati ranolazinu ili je ona mogla biti postignuta jednostavno povećavajući dozu ranije pomenutih lijekova u prethodnom tretmanu. Da bi se riješilo ovo pitanje pregledani su rezultati kod onih bolesnika koji su uzimali maksimalne prikladne doze lijekova. Bolesnici sa sistolnim krvnim pritiskom od 100mmHg i niže, PR intervalom na EKG-u od 200 msec ili srčanom frekvencijom u miru manjom od 60/min teško bi mogli tolerisati veće doze antianginalnih lijekova sa negativnim hronotropnim, dromotropnim odnosno inotropnim efektom.15 Ovakvih bolesnika je bilo 249 i rezultati dodavanja ranolazina u dozama od 750 ili 1000 mg dva puta dnevno na klinički relevantne maksimalne doze atenolola, diltiazema ili amlodipina kod ovih bolesnika prikazani su na slici 3.

Ranolazin poboljšava toleranciju na napor u usporedbi s placebom, iako ovi rezultati nisu statistički značajni. Na primjer, 750 mg ranolazina dva puta dnevno povećalo je trajanje testa tolerancije napora za 34 sekunde u odnosu na placebo. Numerički gledano, ovaj efekat je veći u odnosu na onaj zabilježen u studiji CARISA. Međutim, ovo povećanje u trajanju nije bilo statistički značajno (p=0,08), jednako kao ni razlika između poboljšanja tolerancije na napor kod bolesnika koji su primali maksimalnu dozu i ostalih bolesnika u okviru studije CARISA. Stoga je vjerovatno da se rezultati studije CARISA mogu primijeniti

N M K

O ANGINI PEKTORIS...

Trough

Slika 3.

CARISA: post hoc analiza podgrupa kod testova na napor uz maksimalne doze i drugih pacijenata sa razinama ranolazina na kraju doznog perioda.

Change from baseline: ranolazine vs palcebo treatment difference

Patients maximally dosed with other antianginal therapies Ranolazine 750 mg bid Ranolazione 1000 mg bid 50

40

30

p=0.08

p=0.08

34.2

34.8

p=0.09 p=0.13

36.1

p=0.07 33.0 26.5

20

Other patients with no antianginal dose limitations Ranolazine 750 mg bid Ranolazione 1000 mg bid

p=0.16

p=0.15

18.6

19.0

p=0.09 p=0.12

p=0.15

24.9 p=0.36

22.6

20.3

21.4

p=0.66

10

9.4

0 Exercise duration (sec)

Onset of angina (sec)

Time to 1-mm ST-sequent depression (sec)

p values: comparison between each ranolazine group vs placebo

na populaciju anginoznih pacijenata rezistentnih na maksimalne, a svakako i na uobičajene doze većine drugih antianginoznih lijekova.

Ovakav zaključak je kasnije dodatno potvrđen rezultatima studije ERICA.16 U okviru ovog ispitivanja, 565 bolesnika s refraktornom anginom (≥ 3 napada angine sedmično) nasumično je raspoređeno na terapiju sa 1000 mg ranolazina dva puta dnevno (nakon početne sedmice terapije nižom dozom renolazina od 500 mg dva puta dnevno) ili placebom, pored maksimalne preporučene doze amlodipina od 10 mg dnevno, koja je propisana dvije sedmice prije nasumičnog raspoređivanja i uključivanja u ispitivanje. Test tolerancije nije formalno ocjenjivan, ali su mjereni klinički pokazatelji ishemije miokarda, poput učestalosti angine i potrošnje nitroglicerina. Obje ove mjere su bile značajno smanjene (Sl. 4).

Jedno od neočekivanih otkrića u okviru studije CARISA je smanjenje razine HbA1c povezano s terapijom ranolazinom.17 Stotinu osamdeset devet dijabetičara bilo je uključeno u ispitivanje, a kod 131 bolesnika (69%) rađeno je mjerenje razine HbA1c na početku, jednako kao i na kraju ispitivanja; 35% ovih pacijenata moralo je koristiti inzulin.

101

N M K

Baseline

Placebo

Ranolazine

p=0.48 p=0.028 5.7

6

5.6

5 4 3

3.3 2.9

2 1 0

102

5

p=0.18 p=0.014 5.0 4.7

4 3 2.7

2

2.0

1

Slika 4.

ERICA: broj sedmičnih napada angine i sedmična upotreba nitroglicerina, isključujući pacijente sa sedmičnom stopom napada angine u maksimalnih i minimalnih 2% svake od terapijskih grupa (srednja vrijednost)

0 Amlodipine 10 mg od + placebo

CARISA: ranolazin je najmanje podjednako učinkovit kod angine sa dijabetesom, kao i kod bolesnika bez dijabetesa.

Nadalje, ranolazin ima pozitivne metaboličke efekte kod bolesnika s dijabetesom: značajno poboljšava kontrolu glikemije, smanjuje razine HbA1c

Number of weekly nitroglycerin use Trimmed mean ± SEM

Number of weekly angina attacks Trimmed mean ± SEM

6

Amlodipine 10 mg od + Ranolazine 1000 mg bid

Amlodipine 10 mg od + placebo

Amlodipine 10 mg od + Ranolazine 1000 mg bid

Post hoc studija je pokazala da su, u poređenju s bolesnicima kojima je davan placebo, razine HbA1c kod dijabetičara nakon 12 sedmica terapije u prosjeku pale za 0,48 kod bolesnika koji su uzimali ranolazin u dozama od 750 mg dva puta dnevno (p = 0,008), odnosno za 0,7 (p = 0,0002) kod bolesnika koji su primali ranolazin u dozama od 1000 mg dva puta dnevno; efekti su bili dosta izraženiji kod bolesnika liječenih inzulinom (sl. 5). Broj pacijenata koji su postigli zadovoljavajuću kontrolu dijabetesa (HbA1c<7%) bio je značajno veći kod bolesnika koji su primali terapiju ranolazinom, pogotovo kod onih koji su uzimali doze od 1000 mg dva puta dnevno (placebo: 43% , ranolazin doza 750 mg dva puta dnevno: 51% i ranolazin 1000 mg dva puta dnevno: 55 %, p = 0,004). Zanimljivo je da su u proširenoj, otvorenoj fazi koja je uslijedila nakon dvostruko slijepe studije, bolesnici koji su nastavili koristiti ranolazin imali produžena i čak i veća smanjenja vrijednosti HbA1c. Antianginozni efekat ranolazina je bio sličan neovisno od dijabetičkog stanja bolesnika. Premda ranolazin nije odobren kao antidijabetički lijek, ovakav temeljno dokumentiran učinak na HbA1c može biti od posebne vrijednosti kod liječenja bolesnika s dijabetesom i kroničnom stabilnom anginom.

Efekat ranolazina na razine HbA1c kod bolesnika s dijabetesom bio je potvrđen u okviru studije MERLIN-TIMI-36 (Metabolička učinkovitost s ranolazinom za smanjenje ishemije kod sindroma akutne koronarne tromboze bez ST evelacije kod infarkta miokarda/ Metabolic Efficency With Ranolazine for Less Ischemia in Non ST-Elevation Acute Coronary Syndrome Thrombolysis in Myocardial Infarction study).18 Inicijalno, kod bolesnika koji su liječeni ranolazinom u doza-

N M K

O ANGINI PEKTORIS...

Ranolazine 750 mg bid

Ranolazine 1000 mg bid

0 -0.1

Slika 5.

Efekat ranolazina na razine HbA1c kod bolesnika s dijabetesom koji su liječeni inzulinom ili neinzulinskim terapijama

HbA1c Difference vs placebo

-0.2 -0.3 -0.4

p=0.087

-0.5 -0.6

p=0.007

-0.7 -0.8 -0.9 -1.0

p=0.016 p=0.008

-1.1 Insulin-treated patients

Non insulin-treated patients

ma od 1000 mg dva puta dnevno, razina HbA1c smanjena je za oko 0,5 %, u poređenju s razinama kod bolesnika koji su dobivali placebo.

Tokom godine dana koliko je studija trajala, ova razlika je postala manje očita, vjerojatno zbog postrandomizacijskih promjena antidijabetične terapije u odnosu na mjerenja HbA1c. Međutim, udio bolesnika kod kojih je postignuta razina HbA1c < 7% bio je manji u grupi bolesnika koji su primali placebo, iako je dodatna antidijabetska terapija bila veća u ovoj grupi.

Još jedna zanimljivost u vezi studije CARISA je izostanak bilo kakvih povišenih simptoma angine (rebaund angina) nakon prekida uzimanja terapije ranolazinom.19 Ovo je lijepo pokazano ponavljanjem testa napora 48 sati nakon završetka terapije ranolazinom na kraju terapijskog perioda od 12 sedmica u okviru studije CARISA. Bolesnici su nasumično raspoređeni za nastavak terapije ranolazinom ili uzimanje placeba na slijepi način. Antianginalni efekat ranolazina u dozama od 750 mg ili 1000 mg dva puta dnevno je bio izgubljen, ali nije bilo dokaza o pogoršanju rezultata testa napora (sl. 6).

Pojam povišenih simptoma angine podrazumijeva da se kod naglog prestanka terapije antianginalnim lijekom učestalost ili intenzitet ishemije miokarda ili angine pogoršava u odnosu na stanje prije početka terapije antianginoznim lijekovima. Ovaj fenomen je dobro poznat kod beta blokatora, 20, 21 zbog povećanja beta receptora miokarda koje se javlja u prisustvu betablokade. Naglim prekidom beta blokatora, bolesnik se izlaže povećanoj osjetljivosti na beta-agonističke efekte prirodnih katekolamina.

103

N M K

Placebo ¨ placebo Ranolazine 750 mg bid ¨ placebo Ranolazine 1000 mg bid ¨ placebo Ranolazine 750 mg bid (continued) Ranolazine 1000 mg bid (continued) 180

Change from baseline (sec) Mean ± SE

160 158

140

151 155

148 135

134

120 119

123

121

119

129

120

100 80

93

98

90

60 40

Slika 6.

Izostanak efekta povišenih simptoma kod testa napora 48 sati nakon prestanka terapije ranolazinom (prelazak na placebo) nakon 12 sedmica tretmana ranolazinom

20 0 Exercise duration

CARISA: kod bolesnika kod kojih je prekinuta terapija ranolazinom nisu primijećeni povišeni simptomi angine ili koronarni problemi

104

Time to onset of angina

Time to onset of 1-mm ST-depre ssion

Slično tome, povišeni simptomi angine (rebound angina) primijećeni su nakon naglog prekida uzimanja antagonista kalcija i nitrata,22, 23 pogotovu kod bolesnika s dinamičnom komponento njihovog mehanizma ishemije.

S druge strane, povišeni simptomi angine nisu primijećeni kod drugog novog antianginalnog lijeka, odnosno If blokatora ivabradina.24 Odsustvo bilo kakvih povišenih simptoma angine (rebound angina) je dokumentirano svojstvo ranolazina, i predstavlja ohrabrenje za liječnike koji su zabrinuti da se njihovi pacijenti sa stabilnom bolešću koronarnih arterija mogu destabilizirati samo zato što su zaboravili uzeti lijek.

N M K

O ANGINI PEKTORIS...

Zaključci Ranolazin ima novi mehanizam djelovanja, neovisno o pretežno hemodinamičkom djelovanju o kojem ovise drugi antianginozni lijekovi. Stoga je ishemija smanjena, iako nema utjecaja na promjene stope pritiska u nalazima testa na napor. Antianginozni efekat ranolazina povezan je s dozom, kao što je prikazano u studiji MARISA sa različitim dozama. Prilikom pregleda rezultata formalnog testa napora, nisu zabilježene razlike između doza od 750 mg i 1000 mg dva puta dnevno, premda je primijećena mala prednost kod ranolazina u dozi od 1000 mg dva puta dnevno, s obzirom na druge kliničke parametre kao što je potrošnja nitroglicerina. Međutim, zabilježen je klinički značajan porast u toleranciji napora kod doza ranolazina od 750 mg dva puta dnevno.

Ranolazin je indiciran kao dodatna terapija za simptomatsko liječenje bolesnika sa stabilnom anginom pektoris koji su neadekvatno kontrolirani ili netolerantni na antianginalnu terapiju prve linije (poput beta blokatora, odnosno antagonista kalcija) (Slika 7).

Ranolazin je koristan kao dodatna antianginalna terapija kod bolesnika koji su nedovoljno kontrolirani ili netolerantni na antianginalne lijekove prve linije

Treatment of symptoms and ischaemia

Short-acting nitrates

Beta-blockers

Ca antagonist or long-acting nitrate or other

V

Slika 7.

Začarani krug povećane kasne struje natrija inducirane ishemijom, a koja dovodi do pogoršanja ishemije

Patients inadequately controlled then add next Patients intolerant then change to next

Late Na + current inhibitor (ranolazine)

Ca antagonist + long-acting nitrate or other

Consider revascularisation

105

N M K

Temeljito ispitivanje vrijednosti terapije ranolazinom kod bolesnika kod kojih se zadržavaju simptomi ili i dalje imaju anginu kod manjih napora uprkos terapijama drugim antianginalnim lijekovima pokazalo je da je ranolazin koristan kao dodatna antianginozna terapija kod bolesnika koji inače imaju rezistentnost na konvencionalnu terapiju. Po svemu sudeći navedeno vrijedi ne samo za bolesnike kod kojih maksimalne doze ovih lijekova nisu klinički opravdane zbog prisustva neželjenih hemodinamičkih efekata povezanih s lijekom, ali također i kod bolesnika koji su istodobno tretirani maksimalnim dozama lijekova, kao što su dihidropiridinski antagonisti kalcija (npr. amlodipin). Nedostatak povišenih simptoma angine ili koronarnih događaja nakon prestanka terapije ranolazinom je ohrabrujući znak za liječnike. Postoji potencijalna dodatna prednost korištenja ranolazina kod dijabetičara koji imaju hroničnu stabilnu anginu.

106

N M K

O ANGINI PEKTORIS...

Reference 1. Zaza A, Belardinelli L, Shryock JC. Pathophysiology and pharmacology of the cardiac “late sodium current.”

Pharmacol Ther 2008;119(3):326-39.

2. Undrovinas A, Maltsev VA. Late sodium current is a new therapeutic target to improve contractility and rhythm in failing heart.

Cardiovasc Hematol Agents Med Chem 2008;6(4):348-59. Review.

3. Song Y, Shryock JC, Belardinelli L. An increase of late sodium current induces delayed afterdepolarizations and sustained triggered activity in atrial myocytes.

Am J Physiol Heart Circ Physiol 2008;294(5):H2031-9.

4. Undrovinas AI, Belardinelli L, Undrovinas NA, Sabbah HN. Ranolazine improves abnormal repolarization and contraction in left ventricular myocytes of dogs with heart failure by inhibiting late sodium current.

J Cardiovasc Electrophysiol 2006;17 Suppl 1:S169-S177.

5. Mugelli A. Personal communication 6. Antzelevitch C, Belardinelli L, Zygmunt AC, et al.

Electrophysiological effects of ranolazine, a novel antianginal agent with antiarrhythmic properties.

Circulation 2004;110(8):904-10.

7. Venkataraman R, Belardinelli L, Blackburn B, Heo J, Iskandrian AE. A study of the effects of ranolazine using automated quantitative analysis of serial myocardial perfusion images.

JACC Cardiovasc Imaging 2009;2(11):1301-9.

8. Moss AJ, Zareba W, Schwarz KQ, et al.

Ranolazine shortens repolarization in patients with sustained inward sodium current due to type-3 long-QT syndrome.

J Cardiovasc Electrophysiol 2008;19(12):1289-93.

9. Mannheimer C, Camici P, Chester M, et al.

The problem of chronic refractory angina.

Report from the ESC Joint Study Group on the treatment of refractory angina.

Eur Heart J 2002;23:355-70.

10. Fox K, Garcia MA, Ardissino D, et al.

Task Force on the Management of Stable Angina Pectoris of the European Society of Cardiology; ESC Committee for Practice Guidelines (CPG). Guidelines on the management of stable angina pectoris: executive summary: The Task Force on theManagement of Stable Angina Pectoris of the European Society of Cardiology.

Eur Heart J 2006;27(11):1341-81.

11. Boden WE, O’Rourke RA, Teo KK, et al.; COURAGE Trial Research Group Optimal medical therapy with or without PCI for stable coronary disease.

N Engl J Med 2007;356(15):1503-16.

12. Chaitman BR, Skettino SL, Parker JO,et al.; MARISA Investigators.

Anti-ischemic effects and long-term survival during ranolazine monotherapy in patients with chronic severe angina.

J Am Coll Cardiol 2004;43(8):1375-82.

107

N M K

13. Chaitman BR, Pepine CJ, Parker JO, et al.; Combination Assessment of Ranolazine In Stable Angina (CARISA) Investigators.

Effects of ranolazine with atenolol, amlodipine, or diltiazem on exercise tolerance and angina frequency in patients with severe chronic angina: a randomized controlled trial.

JAMA 2004;291(3):309-16.

14. Daly CA, Clemens F, Sendon JL, et al.

Euro Heart Survey Investigators.

The clinical characteristics and investigations planned in patients with stable angina presenting to cardiologists in Europe: from the Euro Heart Survey of Stable Angina.

Eur Heart J 2005;26(10):996-1010.

15 EMEA-CHMP assessment Report for ranolazine 2008.

16. Stone PH, Gratsiansky NA, Blokhin A, Huang IZ, Meng L; ERICA Investigators. $QWLDQJLQDO HIŷFDF\ RI UDQROD]LQH ZKHQ added to treatment with amlodipine: WKH (5,&$ (IŷFDF\ RI 5DQROD]LQH in Chronic Angina) trial.

J Am Coll Cardiol 2006;48(3):566-75.

17. Timmis AD, Chaitman BR, Crager M. Effects of ranolazine on exercise tolerance and HbA1c in patients with chronic angina and diabetes.

Eur Heart J 2006;27(1):42-8.

18. Morrow DA, Scirica BM, Karwatowska-Prokopczuk E, et al.

MERLIN-TIMI 36 TrialInvestigators.

Effects of ranolazine on recurrent cardiovascular events inpatients with non-ST-elevation acute coronary syndromes: the MERLIN-TIMI 36 randomized trial.

JAMA 2007;297(16):1775-83.

19. Parker JO, Chaitman B, Skopal J, et al.

Rebound worsening in exercise performance was not observed after abrupt ranolazine withdrawal in patients with chronic angina in CARISA. Eur Heart J 2003; abstract 188.

108

20. Zsotér TT, Beanlands DS. Propranolol in angina pectoris.

Arch Intern Med 1969;124(5):584-7.

21. Gianelly RE, Goldman RH, Treister B, Harrison DC. Propranolol in patients with angina pectoris.

Ann Intern Med 1967;67(6):1216-25.

22. Thadani U. Nitrate tolerance, rebound, and their clinical relevance in stable angina pectoris, unstable angina, and heart failure.

Cardiovasc Drugs Ther 1997;10(6):735-42.

23. Martsevich SY, Koutishenko N, Metelitsa VI. Withdrawal phenomenon after abrupt cessation of nifedipine in stable angina pectoris.

Int J Cardiol 1993;42(3):298-301.

24. Borer JS, Heuzey JY. Characterization of the heart rate-lowering action of ivabradine, a selective I(f) current inhibitor.

Am J Ther 2008;15(5):461-73.

N M K

Novosti u psihofarmakologiji

-

s t r u ~ n i

s k u p o v i

OFTALMOLOGIJA European Conference on Visual Perception - ECVP 2014 Datum održavanja: 24.08.

- 28.08.2014.

Lokacija: Beograd, Srbija Zvanična internet stranica: http://ecvp2014. org/ EASM 2014 conference is “Social and commercial impact of sport” 9 – 12. IX 2014. Coventry, UK http://www.easm2014. com/

O

vogodišnji, Osmi simpozijum biološke psihijatrije/psihofarmakologije Bosne i Hercegovine, održan je u sarajevskom hotelu “Teeme Spa & Congress” na Ilidži, u periodu 25 – 26. aprila 2014. godine, okupivši preko 120 učesnika iz cijele zemlje.

Ovogodišnji simpozijum u potpunosti je bio posvećen novim, savremenim trendovima i preporukama u psihofarmakološkom dijelu tretmana oboljelih od duševnih bolesti. Kroz petnaestak predavanja naših profesora i kolega, kao i pozvanih predavača iz Hrvatske i Srbije, predstavljena su i novija istraživanja iz ove značajne oblasti, kao i nove mogućnosti tretmana usmjerenog na osobu, kroz individualizovani pristup i kreiranje “terapije po mjeri“.

Učesnici su imali priliku čuti i o sada sve naglašavanijoj potrebi uključivanja i farmakogenetike i farmakogenomike u svakodnevnu praksu psihijatara, ali i temama o kojima se manje govori, poput korištenja psihofarmaka kod djece i mladih, stabilizatora raspoloženja u trudnoći, komplijantnosti, forenzičkim aspektima psihofarmakoterapije, ulozi glutamata u shizofreniji, i drugima. Takođe, imali smo priliku dobiti kvalitetne informacije o antidepresivima nove generacije, te presjek upotrebe antiepileptika u psihijatriji. Kao što smo i navikli svake godine, predavači su pod-

stakli brojne stručne diskusije učesnika simpozijuma.

Tokom simpozijuma održan je i jedan satelitski simpozijum, a simpozijum je podržalo nekoliko farmaceutskih kuća. Organizatori su u socijalnom dijelu organizovali svečanu večeru u impresivnoj sali “Austrija”, kada su se učesnici u prijatnoj atmosferi opušteno družili. Svi učesnici simpozijuma su dobili sertifikat o učešću, a simpozijum je akreditovan bodovima KME Komore doktora medicine Sarajevskog kantona.

Već ustaljena odlična organizacija ovog tradicionalnog simpozijuma, uz zavidan nivo stručno-naučnog programa, ovaj simpozijum stavlja u red psihijatrijskih događaja prvog reda u našoj zemlji.

U ime organizatora predavače i učesnike je pozdravio prof. dr sc. Abdulah Kučukalić, predsjednik Udruženja za biološku psihijatriju/psihofarmakologiju FBiH, a pozdravno pismo predsjednika Udruženja psihijatara u Bosni i Hercegovini, prof. Dragana Babića pročitala je generalni sekretar UPuBiH, doc. dr sc. Alma Džubur-Kulenović. Simpozijum je održan u saradnji i uz podršku Univerzitetskog kliničkog centra Sarajevo i Klinike za psihijatriju UKC Sarajevo.

PORODIČNA / OPŠTA MEDICINA III Congress AGP / FM SEE Datum održavanja: 19.09.

- 22.09.2014.

Lokacija: Sarajevo, Bosna i Hercegovina Zvanična internet stranica: http://www.afpfbih. com/wp-content/uploads/ PORODICNA-2014-letak. pdf PEDIJATRIJA 21. European Paediatric Rheumatology Congress Datum održavanja: 17.09.

- 20.09.2014.

Lokacija: Beograd, Srbija Zvanična internet stranica: http://www. pres2014.org/ REUMATOLOGIJA 21. European Paediatric Rheumatology Congress Datum održavanja: 17.09.

- 20.09.2014.

Lokacija: Beograd, Srbija Zvanična internet stranica: http://www. pres2014.org/ 9th FIEP European Congress 7th International Scienific Congress “Sport, Stress, Adaptation” 9 - 12. X 2014.

Pripremio: Dr Goran Račetović, Centar za zaštitu mentalnog zdravlja - Dom zdravlja Prijedor

109

N M K

-

s t r u ~ n i

s k u p o v i

Prvi simpozij infektologa BiH i Hrvatske s međunarodnim učešćem

Skup infektologa

U

Tuzli je od 29 – 31. maja 2014. godine održan Prvi simpozij infektologa Bosne i Hercegovine i Hrvatske s međunarodnim sudjelovanjem, koji su organizovale asocijacije infektologa Bosne i Hercegovine i Hrvatskog društva za infektivne bolesti, uz suorganizaciju Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla i Ljekarske komore TK, a pod pokroviteljstvom Federalnog ministarstva zdravstva. Otvorenju su, pored velikog broja liječnika i medicinskog osoblja, prisustvovale i brojne osobe iz političkog i javnog života.

Glavne teme simpozija bile su “Infekcija u trudnoći”, “Sepse” i “Novosti u infektologiji”, a održan je okrugli sto na temu “Infektivne bolesti u vanrednim uslovima”.

Vanredne okolnosti kakve su zahvatile BiH, Srbiju i Hrvatsku, u kojima su se

110

dogodile velike poplave i klizišta, stvorile su pogodnosti za mogućnost razvoja mnogih zaraznih bolesti. Neadekvatno vodosnabdijevanje, onečišćenje hrane i vode te pojava glodara, idealni su uslovi za pojavu zaraznih bolesti. „Imamo salmonelozu registriranu zbog kvara na gradskom vodovodu u općini Gradačac, imamo dva nova slučaja zarazne žutice tipa A na području općine Živinice. Deset slučajeva ugriza zmije smo imali u posljednjih 20-ak dana kako su se desile poplave, ali imamo i veliku opasnost od čitavog niza oboljenja“, kazao je prof. dr. Sead Ahmetagić, načelnik Klinike za infektivne bolesti Tuzla.

Ipak, epidemiološka situacija na području Tuzlanskog kantona za sada je pod kontrolom, a kako ističe jedan od učesnika okruglog stola iz Hrvatske, zdravstveni radnici su pokazali odličnu organizaciju u borbi protiv infektivnih oboljenja. „I u jednoj i u drugoj i u trećoj državi je zdravstvena služba na vrijeme reagirala i pripremila protuepidemijske mjere od kojih su one tri najvažnije dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija. Pij prokuhanu vodu, jedi prokuhanu hranu, uništi

insekte i uništi glodavce“, istakao je dr.

Nikola Bradarić, predsjednik Hrvatskog društva za infektivne bolesti.

Na području Semberije dnevno se prikupi i neškodljivo uništi na više desetina uginule stoke, koja i te kako predstavlja opasnu pogodnost za brzi razvoj zaraznih bolesti i infekcija. „Za sada nemamo nijednu crijevnu infekciju niti zoonoza, još nije evakuisano ono područje koje je proglašeno karantinom, tu još ima veliki broj uginule stoke, ostalih raspadnih materija, čak i fekalnih masa, tako da nam je to jedno od najrizičnijih područja, dok je u svim ostalim relativno dobro spovedena dezinfekcija, uklanjanje uginule stoke, zato mislim da možemo proći sa minimumom zaraznih oboljenja“, naglasila je dr. Aleksandra Radojčić, infektolog u Opštoj bolnici Bijeljina.

Razmjena isksustava infektologa i stručne preporuke u pomenutim vanrednim okolnostima su od velikog značaja u zajedničkoj borbi protiv infekcija koje nam prijete. Održavanje okruglog stola kao i cijelog simpozija podržala je Farmaceutska kompanija “Bosnalijek” d.d..

N M K

Z

vornička Podružnica doktora porodične medicine obilježila je stručnim predavanjima i besplatnim mjerenjima pritiska, šećera u krvi i holesterola Svjetski dan doktora porodične medicine.

Prije početka radnog dijela ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić rekao je da želi da da podršku kolegama sa područja regije Birač, kao i da im se zahvali za

trud i nesebično zalaganje u katastrofi koja je zadesila ovo područje.

- Želim da vas ohrabrim da ćete u ovom ministarstvu i u budućnosti imati partnera, iznalazićemo najbolji način da razvijamo zdravstvenu zaštitu, odnosno da sistem osposobljavamo tako da bude spreman i na ovakve neželjene situacije, a svakako i da se na neki način vraćamo redovnom radu i da se bavimo svakodnevnim aktivnostima – rekao je ministar.

Predsjednik Udruženja doktora porodične medicine, Podružnica Zvornik, Goran Birčaković rekao je da će u okviru

-

s t r u ~ n i

s k u p o v i

Svjetski dan doktora porodične medicine, Zvornik, 31. maj 2014.

Stručna predavanja radnog dijela biti održana stručna predavanja o prevenciji interkardijalnih krvarenja, hipertenziji, anoreksiji i bulimiji kod srednjoškolaca u Foči i implementaciji strategije primarne zdravstvene zaštite u zvorničkom Domu zdravlja.

- Predavači su profesorica Maja Račić, dr Danijel Atijas, kardiolog Duško Mlađenović te dr Bogdana Bodiroga. I naš specijalizant dr Gorica Đukanović

te kolege iz Kneževa, Prijedora, Banjaluke, Doboja, Ugljevika, Foče i Sokoca pozdravio je i poželio im srećan rad i načelnik opštine Zvornik Zoran Stevanović.

Obilježavanje Svjetskog dana doktora porodične medicine prvobitno je bilo najavljeno za 17. maj, ali je zbog poplava odgođeno za 31. maj.

Podružnica doktora porodične medicine Zvornik broji 54 tima doktora po-

izložiće svoj rad koji će se pojaviti na Svjetskom kongresu porodične medicine u Lisabonu – rekao je Birčaković.

Prisutne ljekare iz domova zdravlja regije Birač, Opšte bolnice Zvornik

rodične medicine u šest domova zdravlja, od čega su tri ljekara specijalisti porodične medicine i 16 specijalisti sa edukacijom, dok je na specijalizaciji trenutno 10 ljekara.

111

N M K

-

s t r u ~ n i

s k u p o v i

U

Banji Vrućici, u Tesliću od 28 -30. marta 2014. godine u organizaciji Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske, a u saradnji sa Srpskim tireoidnim društvom Republike Srbije, održan je Simpozijum o bolestima štitaste žlijezde. U okviru simpozijuma održana je i Škola ultrazvuka, čiji su polaznici bili članovi udruženja, a Školu su vodili eminentni stručnjaci u ovoj oblasti iz Republike Srbije: prof. dr Božo Trbojević, prof. dr Ruža Stević, prof. dr Miloš Žarković i dr Slavica Ćirić.

Nakon uspješno završenog Simpozijuma o bolestima štitne žlijezde u Tesliću veoma dobra saradnja između dva udruženja je nastavljena.

Naime, članovi Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske bili su aktivni učesnici Trećeg srpskog kongresa o štitastoj žlezdi sa međunarodnim učešćem koji je održan na Zlatiboru, od 29. maja do 1. juna 2014. godine. Organizator kongresa je bilo Srpsko tireoidno društvo, predsjednik Naučnog odbora je bio prof. dr Božo Trbojević, a predsjednik organizacionog odbora prof. dr Miloš Žarković. Članovi počasnog odbora kongresa iz Republi-

Simpozijum u Tesliću i Treći srpski kongres o štitastoj žlezdi na Zlatiboru

Bolesti štitaste žlijezde

Prof. dr Snježana Popović-Pejičić, predsjednica Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske

Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za postupak sa tireoidnim nodusima i diferentovanim tireoidnim karcinomom, koji predstavlja originalni vodič izrađen pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Republike Srbije. U njegovoj izradi učestvovali su prof. dr Božo Trbojević, prof. dr Miloš Žarković, prof. dr Jasmina Ćirić, prof. dr Ivan Paunović, prof. dr Jasna Mihailović, asistent Biljana Nedeljković- Belesnin, koji su ih i predstavili u okviru ove sesije. Potom su uslijedile zanimljive sesije: Trideset godina traganja za kongenitalnim hipotireoidizmom; Tireoidna žlijezda, reproduktivno zdravlje i potomstvo; a moderator je bio uvaženi pedijatar-endokrinolog prof. dr Dragan Zdravković. U Otvaranje kongresa - prof. dr Božo Trbojević, predsjednik Naučnog odbora kongresa i predsjednik Srpskog tireoidnog društva

ke Srpske su bili prof. dr Milan Skrobić, prof. dr Veljko Marić i prof. dr Snježana Popović-Pejičić. Na kongresu su bili i doktori iz Federacije BiH, kao i iz Ruske Federacije.

Kongres je održan na Zlatiboru, gdje se nalazi jedinstvena ustanova u Evropi, Specijalna bolnica za bolesti štitaste žlezde i metabolizma, Zlatibor. Ove godine ta bolnica je proslavila svoj jubilej - 50 godina uspješnog rada, što je promovisano u okviru kongresa.

Prvog dana, uoči ovog događaja održana je Škola ultrazvuka. Kongres je otvoren plenarnim predavanjem akademika Nebojše M. Lalića sa temom „Dijabetes i tireoidna funkcija“, koje je zbog svoje aktuelnosti izazvalo veliko interesovanje svih učesnika. Drugog dana, u prijepodnevnoj sesiji prikazan je 112

Naučni i organizacioni odbor Kongresa: prof.dr Miloš Žarković, prof. dr Ćirić Jasmina, asistent Biljana Nedeljković Beleslin, prof. dr Božo Trbojević , prof. dr Mihailović Jasna, doc. dr Živaljević Vladan

popodnevnoj sesiji predstavljeno je 20 radova u vidu usmenih prezentacija, a moderator sesije je bila prof. dr Ljiljana Todorović-Đilas. U ovoj sesiji predstavljeni su rezultati originalnog naučnog rada autora prof. dr Snježane Popović-

Prof. dr Ljiljana Todorović-Đilas (Novi Sad) i prof. dr Snježana Popović-Pejičič (Banjaluka)

Pejičić pod nazivom „Uticaj starenja na funkciju štitne žlijezde i osovinu hipotalamus-hipofiza –štitnjača“, koji je zbog zanimljivosti teme izazvao veliki interes prisutnih učesnika. Inače, ukupno je predstavljeno 38 radova i svi su objavljeni u časopisu „Medicinski glasnik“.

U subotu su u okviru posebnih sesija predstavljene teme: Tireoidna autoimunost i sistemske posljedice tiroidne disfunkcije; Hirurško liječenje tireidnih bolesti; Dijagnostika i nehirurška terapija tiroidnih nodusa i malignoma; Autoimuna orbitopatija. Poseban događaj je predstavljalo i obilježavanje pedeset godina Specijalne bolnice Zlatibor.

Opšti utisak je da je Treći srpski kongres o štitastoj žlezdi sa međunarodnim učešćem bio veoma uspješan.

Prema riječima predsjednika Srpskog tireoidnog društva prof. dr Bože Trbojevića ovo drušvo je, uprkos teškoćema, ostalo aktivno u promociji najboljih vrijednosti nauke i struke iz oblasti štitne žlijezde, što je dokazao i ovaj kongres.

Sa utiscima velikog zadovoljstva radi postignute razmjene znanja i iskustva kao i prijatnog druženja, kongres je zatvoren. Sljedeći je tradicionalno planiran za dvije godine.

N M K

U

Foči je od 6. do 8. juna 2014. godine održan redovni godišnji Simpozijum anesteziologa i reanimatologa Republike Srpske, sa međunarodnim učešćem.

Simpozijum je svečano otvorio načelnik anestezije i reanimatologije Univerzitetske bolnice Foča doc. dr Milivoje Dostić. Skup su pozdravili načelnik opštine Foča gospodin Radisav Mašić

-

s t r u ~ n i

s k u p o v i

Simpozijum anesteziologa i reanimatologa Republike Srpske, sa međunarodnim učešćem

Regionalna anestezija li 10 tematskih izlaganja sa diskusijama. Radove su prezentovale kolege iz RS i Srbije.

Učesnici ovog skupa iskoristili su okupljanje i za turističke posjete Andrićgradu te za rafting na rijeci Tari, kojim se u nedjelju, 8. juna, završilo njihovo druženje u Foči.

Medicinski fakultet Foča, Katedra porodične medicine

i direktor Univerzitetske bolnice Foča prof. dr Veljko Marić.

Na ovom skupu, koji je održan u Univerzitetskoj bolnici Foča, učestvovalo je oko 60 ljekara iz Republike Srpske i oko 30 njihovih kolega iz Srbije i Federacije BiH. Glavna tema simpozijuma bila je regionalna anestezija, njen značaj i primjena u medicini. U toku dvodnevne rasprave razgovaralo se o toj važnoj temi i donijete su preporuke i zaključci koje će koristiti svim ljekarima u njihovom budućem radu, rekao je načelnik ane-

stezije i reanimatologije doc. dr Milivoje Dostić.

U petak 6.6.2014. godine u Operacionom bloku Univerzitetske bolnice Foča, održana je radionica (workshop) o aplikaciji perifernih blokova uz pomoć ultrazvuka, a radionici je prisustvovao veći broj anesteziologa.

U sklopu simpozijuma održana je godišnja skupština anesteziologa RS, gdje su razmatrane aktuelne teme i usvojen godišnji finansijski plan za 2013. godinu.

U amfiteatru Medicinskog fakulteta anesteziolozi i reanimatolozi su ima-

WONCA Working Party on Rural Practice

U

periodu od 26.do 28. maja 2014. godine Medicinski fakultet u Foči, Katedru porodične medicine posjetila je visoka delegacija u kojoj su bili g. John Wynn-Jones, predsjednik WONCA Working Party on Rural Practice, Tanja Pekez-Pavliško, potpredsjednica, i Jackie Wynn-Jones.

Gospodin Wynn i dr Pekez-Pavliškova su držali predavanja o položaju porodične medicine u svijetu i njezi hroničnih rana specijalizantima i studentima šeste godine.

Wynn-ova supruga Jackie je držala predavanja studentima zdravstvene njege o položaju i ulozi medicinske sestre u zdravstvenom sistemu Velike Britanije. Ovo je bila dobra prilika da se uvaženi gosti upoznaju sa naučnom bazom u obrazovanju kadrova iz porodične medicine i da se razmijene iskustva sa razvijenim zemljama.

113

N M K

-

s t r u ~ n i

s k u p o v i

Prvi kongres i XII impozijum sa međunarodnim učešćem Udruženja medicinskih sestara, tehničara i babica RS

Za veću solidarnost unutar profesije

U

trodnevnom radu ovih naučnostručnih skupova, koji su istovremeno održani u Banjaluci od 5-8. juna ove godine, učestvovali su predstavnici Odbora Međunarodnog savjeta medicinskih sestara, Društva medicinskih sestara, tehničara i babica Ljubljane, Ministarstva zdravlja Slovenije, Sestrinske asocijacije Federacije BiH, Hrvatskog udruženja medicinskih sestara, Fakulteta zdravstvenih nauka Zenica, Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije, Udruženja intenzivne njege, anestezije i reanimacije Srbije, Udruženja “Sestrinstvo” Kliničkog centra Srbije, Saveza zdravstvenih radnika Srbije kao i Udruženja medicinskih sestara iz Crne Gore, Makedonije i Norveške. Više od 120 radova predstavljeno je putem plenarnih i usmenih predavanja, postera i usklađenih diskusija. Kongres je otvorio Igor Radojičić, predsjednik Narodne skupštine RS, ocjenjujući ga kao veliki iskorak u strukovnom uvezivanju ove grupacije medicinskih radnika i njihovom daljem stručnom usavršavanju. On je podsjetio da svi građani od rođenja do smrti trebaju medicinsku njegu, a to upravo čine medicinske sestre, tehničari i babice i prije i poslije ljekara. Ova struka, kako je rekao Radojičić, dočekuje i ispraća ljudski život i susreće se sa najradosnijim i najtežim momentima.

U ime organizatora Udruženja medicinskih sestara, tehničara i babica

114

RS, učesnike je pozdravila Biljana Pandžić, dipl. medicinska sestra, predsjednica ovog udruženja, naglasivši da ova struka ima dužnost da prati razvoj medicinske nauke u korist kvaliteta svog rada. Ona je podsjetila da je udruženje osnovano 1998. godine, da broji više od 1.500 članova i da je do sada organizovalo 11 simpozijuma. Nažalost, još nije član Međunarodnog savjeta medicinskih sestara (ICN) kao globalnog glasa zdravstvene njege, koji svojim djelovanjem omogućava kvalitetnu zdravstvenu njegu za sve, čvrstu globalnu zdravstvenu politiku i napredak znanja iz ove oblasti.

Stalno utire put za dosljedno poštovanje ove profesije u cijelom svijetu i bori se za kompletno odgovarajuću radnu okolinu. Zbog toga smo u ilustracijama ova dva naučnostručna skupa odabrali temu Petra Požuna iz Slovenije, boarda direktorsa Međenarodnog savjeta medicinskih sestara za Jugoistočnu Evropu, koja se odnosi na stavove ovog savjeta u vezi s novom ulogom medicinskih sestara u razvijenim državama.

i najveće udruženje zdravstvenih radnika. Ima uključeno blizu 132 nacionalna udruženja sa više od 16 miliona medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara. U našem četvorogodišnjem mandatu, koji smo završili prošle godine, svakako je najvažnije uključivanje Indije, Kine i Palestine kao velikog diplomatskog i političkog uspjeha. U ovom mandatu radimo na realizaciji strateškog nacrta ICNa, transformaciju, održivost i povećani uticaj zdravstvene njege. Naši poznati stubovi su stručna praksa, regulacija i socioekonomsko blagostanje.

‘’Medici.com’’ Koje su nove uloge medicinskih Gospodine Požun, šta je ICN? -To je engleska skraćenica za Me- sestara u razvijenim zemljama?

-Globalna kriza je imala svoje pođunarodni savjet medicinskih sestara koji je osnovan 1899. godine kao prvo sljedice u razvijenim državama. Postavlja se pitanje da li su zdravstvena zaštita i zdravstvena njega otporni na recesiju, s obzirom na to da su stalno potrebni u odnosu na okolnosti. U vrijeme globalne krize pokazuje se povećana potreba u zdravstvenim uslugama kod nezaposlenih i ljudi koji doživljavaju veći stres.

Kada vlade u stanju recesije počnu da smanjuju troškove, često je to na račun zdravstvene zaštite, a posebno zdravstvene njege. Uloga medicinskih sestara u zdravstvenoj zaštiti se brzo razvijala. Naime, dobijamo nove radne zadatke unutar šireg opsega odgovornosti u zdravstvu. Razlog tome je što zdravstveni

N M K

sistemi imaju premalo zaposlenih zdravstvenih radnika. Lokalne zajednice su kadrovski slabe za sve radne zadatke koje imaju. Fondovi su smanjeni, a starenje našeg društva i sve veći broj hroničnih neinfektivnih bolesti upozorenje je cjelokupnom zdravstvu da će se suočiti s povećanim brojem kompleksnih bolesti.

Svjetska banka, jedan od najvećih igrača playera na svjetskom nivou, zaključila je u studiji iz 2008. godine da su medicinske sestre i babice finansijski efikasan izvor za omogućavanje visokog kvaliteta zdravstvene njege u novim kao i dobro izgrađenim ekonomijama.

Koje su temeljne nove uloge medicinskih sestara u razvijenim državama?

-Na pvom mjestu je opskrba zdravstvenom zaštitom. To je primarna i najvažnija uloga koju radimo u zdravstvenoj njezi. Medicinska sestra je učiteljica. Ona uči đake, studente, svoje suradnike. Uči i sama sebe. Ona je zastupnica pacijenata. To je dugogodišnja istorijska briga za pacijente - da govori u njihovo ime.

Medicinska sestra je vođa koji je odgovoran za kvalitetu, troškovnu efikasnost kao i sigurnost pacijenta na odjeljenju.

One su istraživači i inovatori. Napredna praksa u literaturi i na međunarodnom području govori o medicinskoj sestri koja je dobila osnovna stručna znanja, vještine kompleksnog odlučivanja i kliničke osposobljenosti, kompetencije za proširenu praksu i ima značaj koji oblikuje država u kojoj je kvalifikovana za rad, to jest tamo gdje obavlja zanimanje.

Medicinske sestre u naprednoj praksi, kao što su specijalisti zdravstvene njege i kliničke specijalnosti su diplomirane medicinske sestre, obično postdiplomski obrazovane sa magisterijem, koje su dobile stručna znanja, spretnost kompleksnih odlučivanja i kliničke kompetencije za proširenu praksu. Medicinska sestra koja radi u naprednoj praksi ima široku nadležnost unutar određenog područja, uključujući dijagnostiku, upućivanje na preglede, testiranja, prepisivanje lijekova kao i obavljanje zdravstvene njege i liječenja potpuno samostalno. Ove napredne uloge medicinskih sestara i nadalje se razvijaju. Na tok tog razvoja utiče više faktora kao što su: situacija u privredi, kadrovski izazovi, nove i nastajuće zdravstvene potrebe pri razvoju usklađenih zdravstvenih sistema. Dakle, medicinske sestre imaju više uloga koje se mogu jako brzo mijenjati. Danas one prepisuju lijekove, upravljaju zdravstvenim institucijama, obavljaju istraživanja,

-

s t r u ~ n i

s k u p o v i

Društvo medicinskih sester, zdravstvenih tehnikov in babic - Ljubljana doniralo je novčanu pomoć poplavom ugroženim članicama Udruženja medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske.

Naši prijatelji iz Ljubljane su odvojili od svoje članarine znatna novčana sredstva kako bi pružili pomoć i podršku ugroženim koleginicama.

Moto ove akcije je bio “MEDICINSKE SESTRE MEDICINSKIM SESTRAMA”.

razvijaju mobilne zdravstvene aplikacije skom kriterijumu uvijek u vrhu. Stoga i aktivno učestvuju u kreiranju zdrav- ovom prilikom skrećemo pažnju na izlastvene politike. ganje Branke Mirić, medicinske sestre iz Norveške, a nekad sa VMA. Ona je Koja je strategija koju ICN prepo- govoila o utvrđivanju potreba za zdravručuje za uticaj na zdravstvenu po- stvenom njegom koje se mogu pratilitiku? ti putem adekvatnih obrazaca koji su -Oblikovanje zdravstvenih politika je u Norveškoj digitalizovani. Postupak u jedan od glavnih zadataka medicinskih zdravstvenoj njezi je definisan kao intersestara. Moramo sebi odgovoriti na dva vencija zdravstvene njege u kojoj vršioci pitanja: Kako se možemo uključiti u obli- samostalno odlučuju o vrsti i načinu izkovanje tih politika i koliko smo efikasni vršenja i za to su odgovorni. u postizanju potpune zaštite? Najvažniji Gordana Dragošev, iz Kliničkog činilac u uticaju na politiku zdravstve- centra Niš, predstavila je istraživanje nog sektora je solidarnost unutar profe- u kojem je mjereno zadovoljstvo medsije. Jedinstvo unutar struke je od velikog cinske sestre poslom. U prvoj grupi ova značaja ako želimo omogućiti da se čuje mjerenja su bila fokusirana na radne zaglas medicinskih sestara. Ne postoji mo- datke, zadovoljstvo platom i ostalim begućnost da će se sva udruženja u zdrav- neficijama, mogućnostima napredovanja stvenoj njezi i sve medicinske sestre spo- i odnosima u radnom okruženju. Druga razumjeti o svakom pitanju. Ali, naš cilj grupa mjerenja daje mogućnost izraziti je postići dogovor unutar ključnih pitanja osjećaje kao relevantnu dimenziju u proi taj stav održati u javnosti. Mi smo od- cjeni zadovoljstva poslom s naglaskom govorni za dobrobit naših pacijenata, što na samoevaluaciju zadovoljstva. Cilj ovog uključuje kvalitetnu zaštitu, zastupanje istraživanja je bio da se procijeni koliko pacijentovih prava i omogućavanje do- su medicinske sestre zadovoljne svojim stupnosti zdravstvene zaštite za svo sta- poslom i kvalitetom života te da ispita venovništvo bez obzira na rasu, pol, vjeru, zu između njih. Rezultati imaju ambiciju politički stav, ekonomski status ili neku da podstaknu dalja detaljnija istraživanja drugu osobnu okolnost. Naša društve- u vezi s ovom temom kako bi se uradina odgovornost je da stalno pozivamo li proaktivni programi za profesionalnu vlade da poboljšaju zdravstvenu zaštitu, obuku, obrazovanje i psihosocijalnu poomoguće pristup i da se zauzimamo za dršku medicinskim sestrama. Gordana prava onih kojima služimo. Naredni kon- Dragošev je veoma aktivna u strukovnim gres Međunarodnog savjeta medicinskih udruženjima zdravstvenih radnika Srbije. sestara (ICN) biće sljedeće godine u Seulu Učestvovala je u radu mnogih internaci(Južna Koreja). Moto tog skupa ‘’izronio’’ je onalnih naučnostručnih skupova. Iz tog iz procesa opšte globalizacije. Stanovnici, ugla ona je organizaciju Prvog kongresa medicinske sestre, pacijenti - postali su i XII simpozijuma Udruženja medicinskih globalni državljani i globalni radnici, kaže sestara, tehničara i babica RS, ocijePetar Požun iz Slovenije koji u Međuna- nila evropskim, na zadovoljstvo ostalih rodnom savjetu medicinskih sestara za- partnera koji su mu dali podršku među stupa Jugoistočnu Evropu. kojima najviše Farmaceutska kompaNe potcjenujući značaj ostalih radova nija ’’Novo Nordisk’’ - zlatni spomzor prezentovanih na ovim skupovima, ple- kongresa’, a od medija RT RS i časonarna predavanja su prema akadem- pis ’’Medici.com’’.

Anđa S. Ilić 115

N M K

-

s t r u ~ n i

s k u p o v i

IV regionalna konferencija o HIV/AIDS-u u Istočnoj Europi i Centralnoj Aziji, Moskva, 12-13. maja 2014.

Regionalni skup o HIV/AIDS-u

U

Moskvi , WTC (World Trade Center) održana je IV regionalna konferencija o HIV/AIDS-a u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji, najveći skup borbe protiv AIDS-a u poslednjih pet godina.

Konferencija je okupila oko 1300 učesnika, (iz Rusije, ZND zemalja članica, SCO i drugih zemalja), nastavljajući tradiciju najvećeg regionalnog foruma, veliki i važan skup političara, zdravstvenih radnika, naučnika, predstavnika međunarodnih organizacija koje se nalaze u regionu, kao i nevladinih organizacija i civilnog društva.

Cilj konferencije je bio saradnja i zajedničke aktivnosti u borbi protiv HIV/ AIDS-a u regionu EE i CA i najnovija saznanja o HIV/AIDS-u na nacionalnom i regionalnom nivou, naučna dostignuća u HIV epidemiologiji i prevenciji i novim načinima lečenja i dijagnostike.

Konferencija je imala plenarna zasedanja sa istovremenim sesijama i radionicama. U toku konferencije održane su značajne komercijalne i nekomercijalne satelitske sednice, posvećene HIV/AIDS-u.

U svom zvaničnom pozdravu, upućenom konferenciji, premijer Ruske Fe-

116

deracije Dmitri Medvedev je potvrdio posvećenost Ruske Federacije da podrži napore u odgovoru na HIV regionalno, globalno i na nacionalnom nivou. Prvi zamenik premijera Igor Šuvalov takođe je potvrdio finansijsku posvećenost nacionalnom i globalnom AIDS odgovoru i naglasio potrebu za zajedničkom akcijom protiv HIV-a u vezi sa stigmom i diskriminacijom.

Mišel Sidibe, izvršni direktor UNAIDS-a, naglasio je hrabar poziv vlade domaćina. “Ova konferencija treba da pokaže svetu da je ovaj region ozbiljno zainteresovan da zaustavi ovu epidemiju. Moramo ojačati

Izveštač sa konferencije: Jelena Broćilović, ‘’Medici.com’’

međunarodne i regionalne saradnje kako bi naši uspesi rezultirali smanjenju broja HIV infekcija na celom regionu”.

“Nemamo drugog izbora - treba da počnemo da slušamo jedni druge u potrazi za zajedničkim rešenjima u svim zemljama”, rekla je Elena Bilokon, predstavnik kazahstanske mreže žena koje žive sa HIV/AIDS-om. Šef za međunarodnu saradnju na Katedri za AIDS i virusni hepatitis Ministarstva zdravlja Brazila Kristina Raposo predstavila je “brazilski model” odgovora na HIV/AIDS epidemiju, naglasak na značaj proizvodnje i dostupnosti lekova. Brazil ima iskustvo, jer je u poslednje vreme povećan obim nabavke lekova za ljude koji žive sa HIV-om.

Zemlje BRICS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) predstavljaju 43% svetskog stanovništva. Trenutno, prema različitim procenama, u zemljama BRICS ima 6-11.000.000 ljudi koji žive sa HIV-om. Oko 2.500.000 je na antiHIV terapiji. U Ruskoj Federaciji ima 700.000 ljudi sa HIV-om koji su registrovani na lečenju, međutim, procenjuje se da postoji veći broj ljudi sa HIV-om, prema različitim procenama i do 1.500.000. Troškovi jednogodišnjeg lečenja pacijenta s HIV-om u različitim zemljama BRICS varira 100-2500 dolara godišnje.

Usvojeni zaključci sa dvodnevne konferencije biće doprinos u globalnoj borbi protiv AIDS-a.

“Medici.com” je zahvalan organizatoru na pozivu za učešće na ovom velikom skupu, koji je zaista ispunio sva naša očekivanja za uspešnu organizaciju i gostoprimstvo domaćina.

Ovim smo stekli zahvalnu obavezu da u časopisu “Medici.com-mozaik medicinskih komunikacija” promovišemo borbu protiv HIV/AIDS-a.

N M K

-

s t r u ~ n i

s k u p o v i

Radni dokument komisije /Commission Staff Working Document

Akcioni plan o HIV/AIDS-a EUROPEAN COMMISSION, Brussels, 14.3.2014.

SWD (2014) 106 final

u EU i susednim zemljama: 2014-2016

Action Plan on HIV/AIDS in the EU and neighbouring countries: 2014-2016

U saradnji sa predstavnicima NGO Action Against AIDS u Banjaluci, Republika Srpska, BiH, objavljujemo Akcioni plan o HIV / AIDS-a u EU i susednim zemljama, 2014-2016.

HIV/AIDS u EU i susednim zemljama HIV infekcija ostaje od velikog značaja za javno zdravlje u EU i susednim zemljama. Za razliku od globalnog trenda, što pokazuje opšti pad novih infekcija, broj novoprijavljenih slučajeva HIV-a u Evropi je u porastu. U 2012. više od 131.000 novih infekcija HIVom su prijavljene u Evropi i centralnoj Aziji, što je povećanje od 8% u odnosu na 2011. Ukupno 29.000 slučajeva je prijavljeno u Evropskoj uniji i evropskoj ekonomskoj oblasti(EU/EEA), što je povećanje 1% u odnosu na 2011. i 102.000 slučajeva iz zemalja istočne Evrope i centralne Azije (povećanje od 9% 2011).

Glavni mehanizmi prenosa HIV-a razlikuju se u zavisnosti od regiona. U EU/ EEA HIV se prenosi uglavnom među muškarcima koji imaju seks sa muškarcima (MSM). Prenos HIV-a putem heteroseksualnih kontakata ima takođe važnu ulogu. U susednim zemljama glavni načini prenosa su heteroseksualnim kontaktima, zatim ubrizgavanjem droge (IDU). Pored MSM i IDU, druge ugrožene grupe sa visokim rizikom od dobijanja HIV infekcije uključuju migrante i mobilne populacije, seksualne radnice i zatvorenike.

Rana dijagnoza, zatim savetovanje i lečenje, kao i preventivna strategija imaju ključnu ulogu u smanjenju širenja bolesti. Nedavni dokazi ukazuju da rano lečenje ima značajne efekte u smislu smanjenja rizika od daljeg prenošenja, kao i smanjenje morbiditeta i mortaliteta u vezi sa HIV/AIDSom. Međutim, u EU/EEA 49% ljudi koji žive sa HIV/AIDS-om se kasno u toku infekcije dijagnostikuju i procenat je još veći u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji. Pored toga, značajne praznine u pokrivenosti merama zaštite i pristupu antiretrovirusnoj terapiji i dalje su pri-

sutne u nekim zemljama istočne Evrope. U nekoliko zemalja, osim inficiranih HIV/AIDS-om, postoje i bolesti kao što su tuberkuloza, virusni hepatitis, polno prenosive bolesti, što je još jedan ozbiljan problem.

Saopštenje Komisije za borbu protiv HIV/AIDS-a i akcioni plan Saopštenje Komisije za borbu protiv HIV/AIDS-a Evropske unije i susednih zemalja, 2009-2013. je instrument politike u sprovođenju nacionalne politike o HIV/AIDS-u na evropskom nivou i osnova za akciju EU od 2009.

Opšti ciljevi: • da se doprinese smanjenju novih HIV infekcija u svim evropskim zemljama do 2013; • da se poboljša pristup prevenciji, lečenju, nezi i podršci; • poboljšanje kvaliteta života ljudi koji žive sa, pod uticajem, ili najranjiviji na HIV/AIDS u Evropskoj uniji i zemljama u okruženju.

Komunikacija je dopunjena operativnim akcionim planom koji sadrži 50 aktivnosti, koje su strukturirane u narednih šest ključnih oblasti emisije: (1) Politika i uključivanje civilnog društva, šire društvo i zainteresovane strane; (2) Prevencija; (3) Prioritetni regioni; (4) Prioritetne grupe; (5) Unapređenje znanja; (6) Monitoring i evaluacija.

Akcioni plan predstavlja početni skup radnji koje proističu iz konsultacija sa službama komisije i spoljnih aktera, da se dalje razvija na liniji političke akcije predstavljene u komunikaciji u saradnji sa HIV / AIDS-Think Tank, Forum civilnog društva i zainteresovanih.

Sredstva za realizaciju komunikacije i akcionog plana su obezbeđena kroz niz mehanizama i instrumenata. Ovo uključuje Program zdravlja EU, Okvirni program za istraživanje i inovacije EU, Globalni fond za borbu protiv side, tuberkuloze i malarije gde je EU dala veli-

ki doprinos, kao i strukturni fondovi EU, instrument saradnje, razvoja evropskih suseda i partnera. (The Development Cooperation Instrument and the European Neighbourhood and Partnership Instrument).

Dostignuća EU u okviru politike o HIV/AIDS-u i potreba za povećanom pažnjom Primijer odgovornostii za zaštitu i poboljšanje zdravlja svojih građana počiva na državama članicama EU i susjednim zemljama. Međutim, član 168.

Ugovora o funkcionisanju Evropske unije izričito potvrđuje da je akcija unije nadopuna nacionalne politike, a biće usmerena ka poboljšanju javnog zdravlja, sprečavanju fizičke i mentalne bolesti te uklanjanju izvora opasnosti za fizičko i mentalno zdravlje. HIV/AIDS kao zaraznu bolest treba rešavati koordinacijom nacionalnih vlada.

Na zahtev Evropske komisije, Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) pripremio je monitoring izveštaj o implementaciji Komunikacione komisije i Akcionog plana za borbu protiv HIV/AIDS-a 2013. U izveštaju se ističe nekoliko dostignuća u okviru politike EU. Na primer, komunikacija je identifikovana kao važno sredstvo za glavno političko vođstvo, što je bio instrument u skladu sa borbom protiv HIV/AIDS-a.

Na dnevnom redu je korišćen od strane civilnog društva da smesti debatu na regionalni i nacionalni nivo.Think Tank i forum civilnog društva pokazao je vrednu platformu za politički dijalog i razmenu informacija i iskustava te pomogao da promoviše širom Evrope akciju i efikasnu komunikaciju.

Finansijski troškovi za podršku ciljevima komunikacije i akcionog plana iznose oko 57,5 miliona evra godišnje.

Ova sredstva doprineće razvoju novih tretmana i prevencije tehnologija kroz okvirni program EU za istraživanje i inovacije i podržaće skaliranje HIV-srodne 117

N M K

-

s t r u ~ n i

s k u p o v i

usluge u većini pogođenih država članica, zemljama u susedstvu i Ruskoj Federaciji putem finansiranja komisije u Globalni fond. Program EU za zdravstvo pomaže da ojačaju nacionalne HIV odgovore fokusirajući se na populacijama u najvećem riziku, kao što su ciljane usluge prevencije i razvoja boljih pristupa pružanju usluga ovim grupama. Značajan napredak postignut je takođe u vezi sa epidemiološkim nadzorom nad HIV/ AIDS-om i tuberkulozom ko-infekcije, a stopa izveštavanja o podacima može biti znatno poboljšana. U istočnoj Evropi i Rusiji, izgradnja kapaciteta nedržavnih aktera u oblasti HIV-a podržana je kroz saradnju instrumenata za razvoj.

Pored toga, izveštaji identifikuju dodatne oblasti koje zahtevaju stalnu pažnju nad onima gde je napredak manje izražen. Između ostalog, tu spadaju: čuvanje HIV/AIDS-a vidno visoko na političkoj agendi, suzbijanje diskriminacije u odnosu na HIV/AIDS, postizanje univerzalnog pristupa dobrovoljnom testiranju, lečenju i nezi, sprovođenje mera za smanjenje štete i jačanje nadzora u ponašanju. U maju 2013. sastanaku na visokom nivou o HIV-u i ljudskim pravima pod nazivom “Pravo na zdravlje, pravo na život”, koji su zajednički organizovali Evropska komisija i UNAIDS prepoznata je potreba za kontinuiranom i obnovljenom posvećenošću Evropske komisije da zadrži HIV/AIDS visoko na političkoj agendi. Sastanak je takođe identifikovao značajne oblasti u komunikaciji akcionog plana, koji zahteva dodatnu pažnju i ukazao, prema novim dešavanjima, na situaciju, što pruža garanciju za razmatranje u budućnosti.

Izgradnjom na ovim nalazima HIV/AIDSa Forum civilnog društva je naglasio važnost nastavka pažnje na određene kritične aspekte politike za HIV/AIDS i zagovarao potrebu za dalju akciju na sprečavanju HIV/ AIDS-a.

Ovaj radni dokument produžava akcioni plan, čime obezbeđuje kontinuitet u EU akciji posle 2013. Nezavisna eksterna evaluacija komunikacije i akcionog plana je u toku i treba da bude zaključena u proleće 2014. Rezultati će doprineti razmatranju opcija za mogući budući politički okvir EU o HIV/AIDS-u.

Produžavanje Akcionog plana za HIV/AIDS Konsultativni proces je sproveden od avgusta do novembra 2013, uključujući usluge komisije, HIV/AIDS-Think Tank, civilnog društva, forum, kao i SZO i UNAIDS. Sugestije i komentari većine 118

ispitanika su se skupili oko nekoliko ključnih pitanja koja mogu biti grupisana u dve grupe.

Neka pitanja i akcije koje su već obrađene u akcionom planu zahtevaju posebno kontinuiranu i / ili povećanu koncentraciju i pažnju u cilju postizanja ciljeva komunikacije. Ovo uključuje nastavak političkog vođstva, stigme i diskriminacije, tretman kao prevenciju, kao i kako nastaviti i unaprediti pažnju na prevenciji infekcije.

Komunikacija eksplicitno pominje političko vođstvo kao važno sredstvo u borbi protiv HIV/AIDS-a. Političko rukovodstvo pomaže da HIV/AIDS kotira visoko na političkoj agendi, a pomaže je civilno društvo u okviru debate na regionalnom i nacionalnom nivou. Posebno politička podrška na nacionalnom i regionalnom nivou treba podsticati, na primer, kroz postojeće politike dijaloga između EU (Evropske komisije) sa susednim zemljama.

Potreba da se stigma i diskriminacija, uključujući i zakonske prepreke koje ometaju mere za borbu protiv HIV/AIDSa, je jedno od pitanja koje zahteva više pažnje. Imajući u vidu ograničenu nadležnost EU u ovoj oblasti, Komisija će blisko sarađivati sa civilnim društvom i državama članicama da bi ostvarila napredak. U organizovanju sastanka na visokom nivou o HIV-u i ljudskim pravima, kao i radionice na temu “Poboljšanje pristupa i borba protiv diskriminacije u zdravstvenoj zaštiti sa fokusom na ugrožene grupe”. Sastanak na visokom nivou o pristupu i antidiskriminaciji u zdravlju pod nazivom “Zdravlje u Evropi - šta je pravednije” je trebalo da bude održan u martu 2014.

HIV/AIDS ko-infekcije, kao što su tuberkuloza (TBC) i virusnoi hepatitis su jedan od vodećih uzroka smrti za ljude koji žive sa HIV-om, posebno među korisnicima droga. Na primer, HIV je glavni faktor rizika za razvoj tuberkuloze, a TBC je odgovoran za više od četvrtine smrtnih slučajeva među ljudima koji žive sa HIV-om. Posebni napori u Istočnoj Evropi moraju da se nastave na povećanju integrisane prevencije i lečenja, kao što su pristup metode smanjenja štete i antiretrovirusnih tretmana, naročito u zatvorima.

Povećan broj dokaza potvrđuje da je tretman u sprečavanju prenošenja HIV-a efikasan, posebno kad su pitanju heteroseksualni prenosioci. Ovo ukazuje ne samo potrebu za strateškim korišćenjem lečenja, nego i dalje povećavanje značaja ranog otkrivanja i povećan broj

testiranja, naročito među visokorizičnim grupama. Ove promene se, na primer, ogledaju u konsolidovanim smernicama SZO-a o upotrebi antiretrovirusnih lekova za lečenje i prevenciju HIV infekcije, koji su pušteni u junu 2013, a trebalo bi da obavestiti stručnu javnost u državama članicama EU i zemljama u okruženju.

Konačno, tu je potreba da se ostane usklađeno sa regionalnim akcionim okvirima da se olakša sinergija i maksimizira uticaj. Na primer, u 2011. SZO za Evropu je usvojila Akcioni plan za HIV/ AIDS, 2012-2015, i trenutno Globalni fond je sačinio strategiju o HIV/AIDSu za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju.

Proces konsultacija je takođe identifikovao niz drugih pitanja kao što je potreba da se obezbedi ciljana podrška za dodatne populacije u riziku, razvoj integrisanih strategija za rešavanje HIV/ AIDS-a i druge polno prenosive infekcije, ili potrebu da se razmotri rešavanje drugih komorbiditeta, pored TBC-a i hepatitisa. Ova pitanja zahtevaju dalje razmišljanje i praćenje i kontinuirano će se razmatrati u diskusijama o budućem političkom okviru EU o HIV/AIDS-u.

Finansiranje konkretnih akcija sadržanih u ovom akcionom planu će biti predmet konačnog usvajanja Programa zdravstvene zaštite 2014-2020. i sprovođenje odluka u okviru godišnjih planova rada. Kao takav, produženje neće imati nikakav uticaj na budžet. Istraživački ciljevi akcionog plana će se finansirati kroz sledeći program EU za istraživanje i inovacije ‘’Horizont 2020’’, koji je zvanično usvojen u novembru 2013.

Ovaj akcioni plan će biti potrebno dalje razvijati i ažurirati u saradnji sa relevantnim zainteresovanim stranama i u skladu sa rezultatima eksterne evaluacije saopštenja Komisije o borbi protiv HIV/AIDS-a.

Geografski obim akcionog plana obuhvata zemlje članice EU, EEA / EFTA i zemlje u okruženju, naime zemlje proširenja EU, zemlje Evropske politike susedstva (ENP), posebno one istočne, koje se graniče sa EU, kao i Rusku Federaciju.

Preuzeto sa: http://ec.europa.eu/health/sti_ prevention/hiv_aids/index_en.htm (An Action Plan 2014-2016)

N M K

-

s t r u ~ n i

s k u p o v i

119

Ljubljana, 20/5/2014 To: Member organizations from Serbia, Bosnia and Herzegovina and Croatia Subject: Floods in Serbia, Bosnia and Herzegovina and Croatia

Dear Colleagues, WONCA Europe sympathises with your sorrow in the natural www.woncaeurope2014.org

disaster that stroke your countries. From the news we see the devastation after exceptional foods from past weekend. There are several rescue and other emergency activities going on.

After the first shock we expect there will be some problems in

9. Dani porodiÄ?ne medicine Republike Srpske TesliÄ&#x2021;, 10-11. oktobar 2014.

health care delivery due to the discontinuation of the health care provision during the first week and additional burden of injured, stressed and patients with infections due to extreme situations might appear. WONCA Europe is asking you what kind of support general practitioners / family doctors in the affected areas would need most where WONCA could give hand.

Best regards,

Professor Janko Kersnik, MD, MSc, PhD

www.porodicnamedicina.com

Honorary Secretary WONCA Europe

INFO VIJESTI

12. maj, Međunarodni dan sestara

Topla riječ ili osmijeh su važan dio njege

F

lorens Najtingel rođena je 12. maja 1820. godine u Firenci, Italija. Kao kćerka bogatog veleposjednika Vilijama Najtingela školovala se u Njemačkoj i od rane mladosti pokazivala interesovanje za matematiku, statistiku, ali i ljubav prema njegovanju bolesnika. Nakon završetka školovanja prijavljuje se za odlazak u Tursku sa još 38 medicinskih sestara. Za vrijeme trajanja Krimskog rata istakla se svojom sposobnošću da organizuje vojne bolnice, što je rezultiralo drastičnim padom smrtnosti među ranjenicima. Njene reforme koje je sprovela u ratnim bolnicama odnosile su se na organizaciju sanitetske službe, sprovođenje higijenskih mjera i njegu bolesnih i ranjenih.

U Englesku se vratila 1856. godine, gdje je nastavila sa svojim radom i unapređenjem sestrinstva, otvarajući škole za medicinske sestre u kojima su predavale njene učenice. Škole je otvarala ne samo u Engleskoj, već i u drugim zemljama. Polovinom 19. vijeka inicirala je ulazak profesionalno obrazovanih žena u zdravstvenu njegu bolesnih. Florens Najtingel napisala je knjigu o savremenim principima njege bolesnika i smatra se utemeljivačem modernog sestrinstva i velikim borcem za prava žena. Umrla je 13. avgusta 1910. godine u Londonu. Njen rođendan, 12. maj, slavi se kao Međunarodni dan sestara u cijelom svijetu.

Svake godine na ovaj dan zdravstveni profesionalci i javnost se osvrnu na rad i ulogu medicinske setre u njezi bolesnih i zaštiti zdravih ljudi, čija zdravstvena zaštita je nezamisliva bez medicinskih sestara.

Povodom Međunarodnog dana sestara 12.5.2014. god. u Parku “Petar Kočić” u Banjaluci u periodu od 1215.00 sati Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske organizovalo je besplatno mjerenje še-

Mr Živana VukovićKostić

ćera u krvi, tjelesne težine, holesterola i krvnog pritiska za svoje sugrađane.

Akciji su se pridružile članice Udruženja ISKRA sa predsjednicom Azrom Ikailović na čelu, studenti Fakulteta zdravstvene njege iz Banjaluke, učenice srednje medicinske škole sa svojom koordinatorkom praktične nastave, instruktorkom. U toku višečasovnih aktivnosti 420 građana je posjetilo štandove udruženja i kontrolisalo šećer u krvi, tjelesnu težinu, krvni pritisak. Učesnici su uradili mini-anketu s građanima, koji su odgovarali na pitanje: Smatrate li da je posao medicinske sestre odgovoran, težak i potcijenjen? Rezultati su pokazali da 99% anketiranih građana posao medicinske sestre smatra odgovornim, teškim i potcijenjenim.

Pomoćnik ministra zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske dr Amela Lolić se pridružila medicinskim sestarama i dala značajan doprinos uspješnosti ove akcije. Akciju su podržale kompanija “NovoNordisk”, “Prizma” Banjaluka, “Staklenac”, grad Banjaluka. U okviru Nedjelje sestrinstva održani su brojni sestrinski stručni skupovi u zdravstvenim ustanovama. Dom zdravlja Prijedor je upriličio svečanu akademiju povodom Međunarodnog dana medicinskih sestara. Slične akcije organizovane su i u drugim gradovima Republike Srpske.

Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske svojom profesionalnošću, odgovornošću i pregalaštvom koji se ispoljavaju u svakodnevnom radu javno afirmiše profesiju i podstiče dalje usavršavanje sestrinskog kadra.

U zdravstvenom sistemu Republike Srpske radi oko 8 000 medicinskih sestara. Više od 2000 njih ima završenu višu školu ili fakultet. Obrazovanje sestara trebalo bi da bude usklađeno s potrebama zdravstvenih ustanova, a sestrinska njega trebalo bi da se zasniva na savremenoj klasifikaciji bolesnika, savremenim standardima i jasno definisanim područjima odgovornosti.

Znamo da je posao medicinske sestre ili tehničara ozbiljan, odgovoran, ali isto tako vrlo često nezahvalan. Medicinske sestre su značajan dio zdravstva, jer u svoj rad uključuju kliničke i ne-kliničke djelatnosti koje su neophodne za pružanje kvalitetne zdravstvene zaštite.

Njihova topla riječ ili osmijeh su važan dio njege, liječenja i ozdravljenja bolesnika. Sestra podržava sestre-kolegice i sestrinsku profesiju.

Mislim da su osjećanja ljudi protraćena na riječi; trebalo bi ih destilisati u djela koja donose rezultate – Florens Najtingel.

121

INFO VIJESTI

Dom zdravlja Banjaluka

Porodična medicina u Kočićevom vijencu

U mjesnoj zajednici Kočićev vijenac, Banjaluka, 17. aprila ove godine, otvoren je novoizgrađeni objekat ambulanti porodične medicine. Ovaj svečani događaj, pored prof. dr GordaneTešanović, direktorice Doma zdravlja Banjaluka, uveličao je minstar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske dr Dragan Bogdanić i gradonačelnik Banjaluke, gospodin Slobodan Gavranović „Ministarstvo će se uključiti u gradnju i rekonstrukciju svih objekata primarne zdravstvene zaštite u svim lokalnim zajednicama koje obezbijede projektnu dokumentaciju i 30 odsto novca neophodnog za te poslove. Neki od tih projekata su već u toku“, rekao je ministar Bogdanić.

Obraćajući se okupljenim građanima, gradonačelnik Gavranović je rekao da je ovo osmi objekat ambulanti porodične medicine koji je grad Banjaluka, u saradnji sa resornim ministarstvom, izgradio u okviru Projekta “Jačanje zdravstvenog sektora”, a da je ukupna vrijednost radova 1.169.000 KM. “Naš cilj je da usluge zdravstvene zaštite budu što bliže građanima. Danas u 35 banjalučkih mjesnih zajednica postoje ambulante porodične medicine, a u ovom objektu radiće osam timova porodične medicine, na koje je registrovano oko 16.000 građana ove mjesne zajednice.

Objekat je površine 350 kvadratnih metara, tu je i laboratorija, u kojoj će građani moći da dobiju hematološke i biohemijske usluge, a opremili smo i mini-savjetovalište za bebe. Sa-

122

lu koja pripada mjesnoj zajednici nastojaćemo da iskoristimo za predavanja o različitim medicinskim temama”, rekla je direktorica prof. dr Gordana Tešanović.

D.S.

Svjetska nedjelja imunizacije, 21-27 april

Vakciniši se za zdraviju budućnost Povodom obilježavanja Svjetske nedjelje imunizacije, predstavnici Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i Instituta za javno zdravstvo podsjetili su danas da je imunizacija najbolje sredstvo kojim savremena medicina raspolaže za kontrolu i eliminisanje zaraznih bolesti.

“Imunizacija je jedna od najuspješnijih i najisplativijih zdravstvenih investicija, koja je omogućila čak i iskorjenjivanje nekih teških zaraznih bolesti, kao što su velike boginje. Procjenjuje se da se imunizacijom svake godine spriječi do tri miliona smrtnih ishoda u svijetu”, rekla je pomoćnik ministra zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske dr Amela Lolić.

Ona je navela da je u toku 2011. godine u svijetu umrlo 1,5 milion djece od bolesti koje se mogu spriječiti vakcinama.

“Pozivamo sve građane da se vakcinišu i da redovno vakcinišu svoju djecu, jer je to neizmjerna korist za zdravlje djece, ali i cjelokupne populacije. Vakcinacijom ne štitimo samo sebe, nego i ljude oko sebe, a zarazne bolesti nemaju granice”, rekla je dr Lolić.

Epidemiolog u Institutu za javno zdravstvo Republike Srpske Janja Bojanić naglasila je da u prevenciji bolesti ne postoji sigurniji, efikasniji i bolji način za sprečavanje i suzbijanje zaraznih bolesti od imunizacije.

“U Republici Srpskoj zakonom je regulisana obavezna imunizacija i prema kalendaru vakcinacije, djeca i omladina do 19 godina se vakcinišu protiv 10 zaraznih bolesti”, rekla je dr Bojanić.

Epidemiolog u Institutu za javno zdravstvo Republike Srpske Ljubica Jandrić je istakla da su prije mjesec dana započete aktivnosti na

izradi akcionog plana za unapređenje programa imunizacije za 2014. i 2015. godinu.

“Opšti cilj akcionog plana je da obuhvat imunizacijom bude 95 odsto i više, kao i jačanje kapaciteta u smislu kontinuirane nabavke vakcina, podizanja nivoa znanja kroz edukacije profesionalaca i stanovništva te podizanje nivoa svijesti i odgovornosti u smislu pozitivnog stava prema vakcinaciji”, rekla je dr Jandrić.

Svjetska sedmica imunizacije se obilježava svake godine u posljednjoj sedmici aprila, s ciljem podizanja svijesti o značaju i dobrobitima imunizacije. Slogan ovogodišnje kampanje Svjetske sedmice imunizacije je “Vakciniši se za zdraviju budućnost - saznaj. Provjeri. Zaštiti se”.

Republici Srpskoj

Donacija medicinskih pomagala

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić sastao se 17.4.2014. u svom kabinetu sa Jozefom Rajnerom (Josef Riener) direktorom humanitarne nevladine organizacije Samariter Bund (Samariter Bund Steiermark) iz Austrije, koja je za Republiku Srpsku obezbijedila veću donaciju medicinskih pomagala.

Riječ je o polovnim invalidskim kolicima, pomagalima za hodanje, hodalicama sa točkovima, pokretnim toaletnim stolicama i štakama različitih proizvođača.

Donacija će biti realizovana preko Crvenog krsta Republike Srpske i donirana starim, nemoćnim i bolesnim licima.

Na sastanku je dogovoreno da u narednom periodu budu realizovana još dva projekta vezana za donaciju bolničkih kreveta, dušeka i medicinske opreme koja je preostala usljed racionalizacije mreže bolnica u Štajerskoj, kao i o uključivanju Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite u projekte koji predviđaju dodatna finansijska sredstva za zdravstvene i socijalne sisteme dunavske regije.

Takođe, razgovarano je i o organizovanju posjete ministra zdravlja Štajerske Republici Srpskoj, kao i o mogućnostima saradnje između medicinskih fakulteta u Banjaluci i Foči i Medicinskog fakulteta u Gracu.

INFO VIJESTI

Klinici za dječje bolesti KBC-a

Donacija Kompanije „Merkator“

Kompanija „Merkator“ Banjaluka 8. maja 2014. godine donirala je frižider, televizor i klima-uređaj za Odjeljenje neurologije, Klinike za dječje bolesti Kliničkog centra Banjaluka. Prijateljska podrška ove kompanije olakšaće boravak u bolnici mališanima, pacijentima klinike. „Zahvaljujem se Kompaniji „Merkator“ Banjaluka na donaciji Odjeljenju neurologije Klinike za dječje bolesti. Djeca teško doživljavaju ostanak i liječenje u bolnici i nama je, kao njihovim ljekarima, veoma važno da im boravak u bolnici učinimo lakšim te da se, koliko je to moguće, osjećaju kao kod svoje kuće. Ovo je podrška i nama koji se brinemo o njima, podsticaj da radimo svoj posao u skladu s najvišim standardima medicinske struke i znak da je naš trud i zalaganje prepoznato u društvenoj zajednici“, rekla je dr Aleksandra Serdar, šef Odjeljenja neurologije Klinike za dječje bolesti Kliničkog centra Banjaluka.

Donacija Kompanije „Merkator“ Banjaluka realizovana je u saradnji sa Udruženjem neurologa Republike Srpske u okviru obilježavanja Svjetskog dana podrške oboljelima od epilepsije 27. marta 2014. godine.

Služba za odnose s javnošću

Obilježen Svjetski dan

Multipla skleroza Pomoćnik ministra zdravlja i socijalne zaštite dr Amela Lolić prisustvovala je 28. maja 2014. godine obilježavanju Svjetskog dana multiple skleroze u organizaciji Udruženja oboljelih od multiple skleroze Republike Srpske.

Ovim povodom u Centru za socijalni rad u Banjaluci održan je sastanak članova Udruženja s ciljem da se skrene pažnja javnosti na probleme ovih pacijenata i poboljšanje kvaliteta njihovog života.

“Multipla skleroza je bolest koja dovodi do invalidnosti kod mladih, zbog čega joj resorno ministarstvo daje značaj i podršku kroz obe-

zbjeđivanje lijekova”, rekla je pomoćnik ministra Amela Lolić.

Ona je napomenula da je u Republici Srpskoj registrovano 1.300 oboljelih od ove bolesti, ali smatra se da je taj broj i veći.

Zbog težine bolesti, veoma je važno da se što prije postavi tačna dijagnoza, da bi se moglo pristupiti određenom načinu života i liječenja.

“Simptomi multiple skleroze su slabost ruku i nogu, oduzetost nekih dijelova tijela te posebno nagla omaglica na jednom oku. Kod nastanka bolesti postoji genetska predispozicija, ali mnogo veću ulogu igra stres, način života”, rekla je Sanja Grgić, nacionalni koordinator za multiplu sklerozu.

“Bolest je ‘podmukla’ jer imitira mnogo drugih neuroloških, pa i reumatoloških oboljenja, a može se manifestovati i kao vrlo diskretno trnjenje, vrtoglavica, promjene raspoloženja, depresija, pad koncentracije, poremećaj funkcije mokrenja”, pojasnila je dr Grgić.

Ona je rekla da je riječ o bolesti koja je najčešće neurološki uzročnik invalidnosti u mladoj zreloj životnoj dobi, s obzirom na to da bolesnici najčešće obolijevaju između 20. i 40. godine života.

Banjaluka, 30. maj 2014.

Svjetski dan protiv pušenja Povodom obilježavanja Svjetskog dana borbe protiv pušenja, Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, zajedno sa Institutom za javno zdravstvo Republike Srpske, organizovali su 30. maja 2014. godine konferenciju za medije sa koje je poručeno da je naredni korak u kontroli konzumiranja duvana i duvanskih proizvoda u javnom prostoru potpuna zabrana pušenja u ugostiteljskim objektima.

“Primjena zakona koji se odnose na zabranu reklamiranja cigareta, prodaje cigareta maloljetnim licima te zabranu pušenja na javnim mjestima je vrlo dobra, posebno u gradskim sredinama”, rekao je Alen Šeranić, viši stručni saradnik za javno zdravstvo pri Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite.

On je naglasio da se s povećanjem poreza i akciza na cigarete smanjilo korištenje duvana i duvanskih proizvoda, a prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje BiH, 2009.

godine u BiH je bilo prodato 534 miliona akciznih markica, a 2013. godine 336 miliona.

Prema pokazateljima Svjetske zdravstvene organizacije, sa povećanjem cijena duvana i duvanskih proizvoda direktno se smanjuje broj novih pušača. Smanjuje se i broj cigareta koje dnevno koriste stalni i povremeni pušači, kao i dostupnost cigareta mladim ljudima, a povećava broj bivših pušača.

“Preliminarni rezultati istraživanja među djecom urasta od 13. do 15. godine u Republici Srpskoj, provedenog tokom prošle godine, pokazali su blagi porast svakodnevnih pušača tog uzrasta od 2008. do 2013. godine sa 7,7 odsto na 7,9 odsto», rekao je nacionalni koordinator za kontrolu duvana u Republici Srpskoj Darko Marković.

On je dodao da se među anketiranom djecom povećao broj djevojčica koje konzumiraju cigarete, a smanjio broj dječaka te da ih je 58,9 odsto izloženo pasivnom pušenju kod svojih kuća.

Predstavnik Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske Stela Stojisavljević je istakla da je pušenje bolest zavisnosti, a ne loša navika kako se to često u javnosti interpretira, te da je pušačima neophodna medicinska pomoć ukoliko žele da prestanu konzumirati duvan.

«Pušenje je vodeći faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, karcinoma pluća, usta i usne duplje, bolesti reproduktivnih organa. Samo jedna cigareta sadrži više od 4.000 hemijskih supstanci od kojih je 50 kancerogeno», rekla je Stela Stojisavljević.

Nadležni u ovoj oblasti podsjetili su da pri domovima zdravlja u Republici Srpskoj postoje obrazovani timovi za pomoć građanima u odvikavanju od pušenja.

Zdravstvenom sistemu FBiH

Pomoć iz Slovenije Delegacije Federalnog ministarstva zdravstva i Ministarstva zdravlja Republike Slovenije razgovarale su 26. maja 2014. u Ljubljani o aktuelnoj zdravstvenoj situaciji u Federaciji BiH nakon poplava te s tim u vezi pomoći i podršci Republike Slovenije zdravstvenom sistemu FBiH Tom prilikom dogovorena je konkretna stručno-tehnička pomoć u provođenju higijensko-profilaktičkih mjera u ugroženim po123

INFO VIJESTI

ju, kantonalni ministar zdravstva dr. Blaž Župarić i direktorica dr. Ružica Vukić informirali su Mesihovića i Ostojića o trenutnoj zdravstvenoepidemiološkoj situaciji na području Posavskog kantona. Epidemiološka situcija se ocjenjuje nesigurnom zbog uslova vodosnabdijevanja, ishrane i stanovanja, ali nema pojave grupnog obolijevanja od masovnih zaraznih oboljenja.

dručjima te logistička pomoć zdravstvenom sistemu FBiH. Delegacija Ministarstva zdravlja Slovenije, a u kojoj su bili i predstavnici Nacionalnog instituta za javno zdravlje, Crvenog križa te Civilne zaštite Slovenije, izrazila je saučešće porodicama poginulih u prirodnoj nesreći koja je pogodila Bosnu i Hercegovinu, izvijestila o do sada poduzetim aktivnostima te izrazila spremnost da pruži dodatnu pomoć zdravstvenom sistemu u BiH. Ministar Mesihović se zahvalio na pomoći koju je Reublika Slovenija pružila te i dalje pruža ugroženim područjima u Bosni i Hercegovini.

Tokom sastanka se razgovaralo i o tome da se sva područja pogođena elementarnom nepogodom, kada je u pitanju međunarodna pomoć, tretiraju jednako.

Mesihović i Ostojić

Obišli Županju i Orašje

Federalni ministar zdravstva prof. dr. Rusmir Mesihović i ministar zdravlja Republike Hrvatske prof. dr. Rajko Ostojić sastali su se 26. maja 2014. u Zagrebu i potom obišli poplavom ugrožena područja u Republici Hrvatskoj i Federaciji BiH, odnosno Županju i Orašje.

Na sastanku je konstatirano da i u Federaciji BiH i u Republici Hrvatskoj nema grupnog obolijevanja od masovnih zaraznih bolesti te da se provode sve potrebne higijensko-profilaktičke mjere.

Ministri zdravlja su potom posjetili Državni stožer za zaštitu i spašavanje RH u Županji, gdje su dobili sveobuhvatnu informaciju o protivepidemijskim mjerama koje se provode na ovom području.

Nakon toga, prilikom posjete bolnici u Oraš124

Ranom dijagnozom spašavate život

“Euromelanoma 2014” Povodom kampanje “Euromelanoma 2014.” u holu Tržnog centra “Omega” održana je javna akcija kroz koju su građani imali priliku informisati se o raku kože, o znacima i simptomima na koje je potrebno obratiti pažnju, te upoznati se s aktivnostima koje je potrebno poduzeti kod sumnje na promjene na mladežima.

Panevropska kampanja za prevenciju karcinoma kože, koja se ove godine obilježava pod motom “Ranom dijagnozom spašavate život”, održana je 16. maja 2014. godine. Cilj kampanje je podizanje svijesti o raku kože, kako bi pacijenti na vrijeme i u što ranijem stadiju prepoznali sumnjive promjene na koži. Panevropska kampanja za prevenciju raka kože pokrenuta je u Belgiji 1999. godine i proširila se na 29 zemalja svijeta. Bosna i Hercegovina je postala aktivna članica Euromelanoma 2011. godine, a ove godine u kampanju je uključeno 30 javnih i privatnih zdravstvenih ustanova. Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije, dva do tri miliona ljudi godišnje oboli od nekog oblika zloćudnog tumora kože, od čega je 132 000 oboljelih od melanoma.

O

svanulo je lijepo, aprilsko, nedjeljno jutro. Na parkingu ZZMR ‘’Dr M. Zotović’’ okupili su se članovi Sportskog društva ove ustanove s namjerom da dan provedu u doživljaju proljetnog buđenja prirode nakon višemjesečnog zimskog perioda provedenog najčešće u zatvorenom prostoru.

Putovanje autobusom do lokaliteta nekadašnje partizanske bolnice na lokaciji Svetinja, u srcu Kozare, bilo je ispunjeno vedrom atmosferom, šalom, smijehom i dosjetkama mladih u autobusu. Ostaviti svakodnevne brige, opustiti se, družiti i upoznati nešto novo bio je osnovni cilj izleta. Na parkingu, smještenom na pola dobro održavanog, makadamskog puta između sela Lamovita i RTV repetitora na najvišem vrhu Kozare, Lisini, grupu je dočekao domaćin i predsjednik Planinarsko-alpinističkog društva PAOK Banjaluka Duško Blažić.

Domaćin je iskusni i prekaljeni planinar koji se ovom aktivnošću bavi pre-

INFO VIJESTI

Sportsko društvo ZZMR “Dr Miroslav Zotović”

Izlet na Previju ko 40 godina i do sada je, zajedno sa svojim drugarima iz različitih klubova, osvajao skoro sve veće svjetske planinske vrhove. On je izletnicima zaželio dobrodošlicu, nakon čega se grupa uputila na lokalitet jedne od prvih partizanskih bolnica iz II svjetskog rata.

koji nisu bili pripremljeni za ovakav pohod. Nakon jednočasovnog hoda kroz prelijepu bukovu šumu, preko nekoliko usjeka i potočića, zaustavili smo se u podnožju vrha Previja. Tu nas je, ispred planinarskog doma, s osmijehom i dobrodošlicom dočekala vrijedna doma-

Bolnica je bila u funkciji od početka II svjetskog rata pa sve do neprijateljske ofanzive na Kozaru kada je, u junu 1942. godine, zapaljena i srušena. Nakon kraćeg upoznavanja sa događajima na ovoj lokaciji iz perioda II svjetskog rata, grupa se uputila obilježenom planinarskom stazom do planinarskog doma na Previji.

Usput su se čule dosjetke, šale, smijeh i podvikivanje, ali i kukanje onih

ćica, ujedno i sekretar društva Snježana Lepir. Prvo smo se okrijepili kafom i čašicom žestokog pića, koje nas je osvježilo nakon sa naporom pređenog uspona. Zatim je serviran specijalitet doma, čorba ‘’a la Snježa’’. Nakon jednosatnog odmora, dio grupe sa boljom fizičkom kondicijom ispeo se na kozarski vrh Gola planina, gdje postoji osmatrački toranj sa kojeg se pruža prelijep pogled na okolne planine, na-

selja i gradove. Sa osmatračnice smo gledali Mrakovicu, RTV repetitor na Lisini, Prijedor, na dio Banjaluke, okolna sela oko Banjaluke, zapadnu Slavoniju. U daljini, na horizontu, se pružaju planine Grmeč, Manjača,Vlašić i druge planine i uzvisine. U periodima dobre vidljivosti sa ovog tornja je moguće u vedrim noćima vidjeti čak i svjetla Zagreba. Domaćin je održao informativno predavanje o geografskim objektima vidljivim u okruženju. Nakon toga se grupa vratila u planinarski dom gdje je nastavljeno druženje uz roštilj, pivo, pjesmu i zvuke harmonike.

U prvi sumrak smo se spustili planinskom stazom do atobusa, odakle smo se zadovoljni vratili u Banjaluku.

Ovo je treći put da grupe zaposlenih iz ZZMR “Dr Miroslav Zotović” organizuju izlet na ovu lokaciju, nadamo se ne i posljednji. Preporučujemo i drugima da posjete ovu prelijepu lokaciju nadomak Banjaluke i Prijedora, sigurni smo da se neće pokajati.

Organizacioni odbor izleta

Atv Doktor u kući ATV u Jutarnjem programu , svake subote prikazuje emisiju uživo “Doktor u kući“, osmišljenom za promociju zdravlja, zdravih stilova života i pozitivnih dešavanja u zdravstvu.

Gost Bojane Kelečević, tv-voditeljke, 7. juna bio je prim. dr Momir Pušac, spec. opšte medicine, glavni i odgovorni urednik časopisa “Medici.com”.

Tema razgovora bila je “Šta je zdravlje” Izreke o zdravlju “Zdravlje je najveće bogatstvo.” Ciceron “Jedino zdravlja i znanja nikada nije dosta.”

N. Bulat

„Bolesnik koji se pomiri sa činjenicom da je bolestan nikada neće Ivo Andrić ozdraviti.“ “Koristite svaku priliku za smijeh. To George Gordon Byron je najjeftiniji lijek.”

125

Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P

Horoskop od 21. 6. - 22. 8. 2014.

Planetarna konfiguracija na nebu SUNCE je od 21.6 - 21.7. u znaku Raka i aktivira osjećanja i spremnost da se pomogne, a u znaku Lava od 22.7 - 21.8. daje priliku da ispoljimo sposobnosti samoizražavanja, entuzijazam i optimizam. MJESEC u dvostrukom obilasku zodijaka ima polaznu stanicu u znaku Ovna, a krajnju u znaku Lava, kao okidač događaja i pokazatelj dnevnih raspoloženja. MERKUR zatičemo u retrogradnom kretanju u Blizancima, koji od 2.7. prelazi u direktan hod i već 14. jula ulazi u znak Raka. Od 1-15. avgusta Merkur brzo prolazi znak Lava i nakon toga ulazi u znak Djevice. VENERA je u Blizancima od 23. juna do 18. jula, nakon čega prelazi u znak Raka, a potom od 12. avgusta u znak Lava. MARS završava svoje skoro osmomjesečno putešestvije kroz znak Vage i od 26. jula do sredine septembra nalaziće se u znaku Škorpije, osnažujući samodisciplinu i strateško djelovanje. JUPITER će nakon godinu dana napustiti znak Raka i 16. jula preći u znak Lava i preći prvih 7 stepeni do 22.avgusta. SATURN je i dalje u Škorpiji i od 21. jula opet kreće direktno sa 16. stepena. URAN u Ovnu na 16. stepenu boravi cijeli period, a retrogradno kretanje započinje 22. jula. NEPTUN je u znaku Ribe u retrogradnom hodu cijeli ovaj period i kreće se od 7. do 6. stepena. PLUTON u Jarcu kreće se retrogradno od 12 - 11. stepena.

Proljećni kardinalni krst na nebu sa Marsom u Vagi (u izgonu i uz to retrogradan), Uranom u Ovnu, egzaltiranim Jupiterom u Raku i Plutonom u Jarcu, koji se aktivirao ulaskom Sunca u znak Bika u opoziciju sa retrogradnim Saturnom u Škorpiji u maju, je slika velike napetosti energija i poteškoća koje su silovito i rušilački nastupile, a posljedica su poplave i klizišta sa ogromnim materijalnim razaranjem. Ovo je bila teška lekcija o istinskom preuzimanju odgovornosti, o činjenici da moramo postaviti sigurne temelje na kojima treba graditi no-ve početke. Nakon preživljenog stresa, pruža se mogućnost uspostavljanja ravnoteže i šansa da se nevolje iskoriste na pozitivan i kreativan način. Novi početak sa humanošću na djelu može donijeti pozitivnu radikalnu transformaciju na ličnom i opštedruštvenom planu.

SREĆAN ROĐENDAN svima vama koji ste rođeni u znacima Rak i Lav. Kako su ovi znaci vezani za ono što nam je najdragocjenije, a to su porodica i djeca, sjećam se misli Shakti Gawain iz knjige ‘’Živeti u svetlosti’’ da su našoj djeci od nas potrebne dvije stvari: da prepoznamo ko su i da im pružimo primjer kako uspješno živjeti, jer naša djeca nas posmatraju i imitiraju, kopiraju ono što radimo, a ne ono što kažemo.

Djeca su naša ogledala i, posmatrajući njihove reakcije, možemo pomoći sebi da postanemo svjesniji sopstvenih potisnutih osjećanja.

OVAN 20. 3 - 20. 4 Poslednjih mjeseci prioritet su bila partnerstva, bilo poslovna ili bračna, i moglo je biti disfunkcionalnog ponašanja, problema, svadljivosti, ali i učenja važnih lekcija o neophodnosti saradnje kako bi se sukobi prevazišli, a koji završava sa 26.7. Mars ulaskom u Škorpiju dobija na snazi, prodornosti, akcija je usmjerena ka postizanju cilja ne mareći za prepreke koje će se ili savladati ili zaobići. Od druge polovine jula energiju fokusirajte na rješavanje finansijskih pitanja. Ako pokažete odlučnost i uradite dobru strategiju dobićete podršku za ostvarenje ciljeva. Vama su u ovom periodu prioritet stabilni porodični odnosi i uspjeh djece. Krizni period je iza vas i imaćete dobro zdravlje, pod uslovom da se ne iscrpljujete fizički ili psihički.

BIK 21. 4 - 20. 5 Radost življenja u periodu do 18.7. ogleda se u komunikaciji i kraćim putovanjima. Radujte se, smijte se, uživajte, otiđite na odmor. Nakon toga usmjerenost pažnje prelazi na porodična pitanja, pitanja sigurnosti i obezbjeđenosti porodice, djece. Od polovine jula ove godine u narednih godinu dana planeta Jupiter će biti zaštitnik doma i porodice i poboljšati uslove življenja.

Ako planirate porodični biznis ili neki drugi privatni posao pred vama je period kada će se stvarati prilike za uspjeh.

Gradite kuću, kupite nekretnine. Dobro zdravlje održavajte redovnom ishranom i relaksacijom.

BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6.

Ovog ljeta Merkur, vladar Blizanaca, mijenja čak četiri znaka i pruža različite mogućnosti komunikacija, uspješna kraća putovanja, radost druženja kao i razmjene informacija u porodičnom okruženju, dokazivanja autoriteta kao i sposobnost analize postignutog. Od 2.7. krenite u nove projekte koji vama lično mnogo znače. Prelazak Jupitera u vaše polje komunikacija od sredine jula uvećaće povoljne prilike za uspjeh svake djelatnosti vezane za komunikaciju, pisanje, govor, putovanja. Na poslovnom planu moguće je povećanje aktivnosti i obaveza od avgusta. Zdravlje dobro, a u slučaju ranije bolesti dolazi do poboljšanja.

126

RAK - 21. 6 - 22. 7.

Pred vama je najljepši period od 21.6 - 21.7. kada je Sunce ponovo u vašem znaku kao na rođenju. Vitalnost, snaga zdravlje, ambicija osnažuju. Puni ste elana.

Jupiter napušta vaš znak sredinom jula i u narednom periodu ćete lakše kontrolisati višak kilograma. Jupiter će vam biti od pomoći po pitanju novca, povećavajući mogućnost za zaradu, životni optimizam i osjećaj lične slobode, uslovljene finansijskom sigurnošću. Na profesionalnom planu neke srećne okolnosti dovešće do željenih promjena. Energija će se najviše trošiti na aktivnosti oko porodice i djece. Zdravstvena situacija svaki dan sve bolja. Preventiva je pola zdravlja.

LAV - 23. 7 - 23. 8.

Pred vama je dinamičan period u kojem iskustvo treba iskoristiti na mudar način.

Držite strahove pod kontrolom, budite strpljivi i ne ističite se previše do sredine jula. Nakon toga, vaše vrijeme dolazi na duži period ulaskom Jupitera u vaše sazviježđe. Ako se prilagodite uslovima, spoljnim okolnostima i otpustite ono što vam ne pripada, možete zasjati u punom sjaju. Budite oprezni u rukovanju oštrim predmetima. Preventivni zdravstveni pregled otkloniće sumnje ako ste imali neke tegobe.

DJEVICA - 24. 8 - 22. 9.

Zaostale poslove privedite kraju do 2. jula.

Pred vama je aktivan period na profesionalnom i statusnom planu što će omogućiti poslovne prilike i uspjehe, podržane od prijatelja i saradnika. U pogledu ljubavnog odnosa budite iskreni i otvoreni i prema sebi i svom partneru.

Ako je veza kvalitetna, učvrstite je još jače zajedničkim životom, brakom ili potomstvom, a ako nije budite otvoreni za novo emotivno buđenje. Boravak na otvorenom i fizička aktivnost doprinijeće stabilnom zdravstvenom stanju i smanjenju nervoze. Jupiterov uticaj ogledaće se kod rođenih u znaku Djevice kao da imate anđela na ramenu koji vas budno čuva i vodi.

VAGA - 23. 9 - 22. 10.

Vaš vladar Venera u ovom periodu ima za vas posebne darove. Visoko uzdignuta, stvoriće prilike za putovanja u inostranstvo, za profesionalne pogodnosti i ostvarenje planova. Znanje i otvoren um su preduslov boljih statusnih pozicija bilo da učvrstite postojeće, ili ostvarite poboljšane. Lična akcija i dokazivanje su vaš način ponašanja do pred kraj jula, a nakon toga, akcija se usmjerava na materijalna pitanja, zarađivanje novca, ali i povećane troškove. Ravnoteža između obaveza i predaha, kao i skladan odnos s partnerom, uslovljava vaše dobro zdravstveno stanje. ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11.

Sa Saturnom u znaku nikada nije lako.

Primorava vas da se suočite sa svojim strahovima i ograničenjima. Važno je da donesete odluke da uradite pozitivne pro-

Uređuje i piše: Snežana Despot-Vuletić

E-mail adrese: snezana.despot@gmail.com ili na mob.tel. 065/523-036 mjene i odreknete se održavanja postojećeg lošeg stanja, ma kako to teško izgledalo. Vi imate snagu da kad postavite cilj iskoristite sve svoje sposobnosti i da ga ostvarite. Već od kraja jula iskoristite i priliv dodatne energije, motivišite sebe, radite na promjenama i bićete nagrađeni za nekoliko mjeseci. Prehlade i zapaljenja, uz mogućnost aktiviranja alergije, posljedica su pada imuniteta.

STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12.

Ovi ljetni dani su idealni za putovanja, koja su ionako vaša najdublja potreba.

Sa Jupiterom i Venerom u polju dalekih putovanja eto prilike da se otisnete na put bilo fizički, bilo duhovno. Moguća je ljubav na tom putovanju za one koji su slobodni ili da unese radost i osnaži ljubav onima koji već odavno zajedno koračaju. Za one koji se upisuju na fakultet, sreća je naklonjena.

Tokom avgusta preispitajte svoje slabosti i snagu i prigrlite sve ono što vam podiže energiju. Očistite se energetski od svega nepoželjnog i opterećujućeg.

JARAC - 22. 12 - 19. 1.

Sumnje i preispitivanja da li su planovi i želje, kojih se držite već neko vrijeme, ono što stvarno želite, biće okončana. Uslov je da ste i vi prihvatili nužnost lične transformacije, odredili pravac ne odstupajući od istinskih vrijednosti. Vrijeme ne stoji, sve se mijenja i neophodno se prilagoditi okolnostima u koje nas život uvodi. Druga polovina jula i početak avgusta su vaše vrijeme za ljubav i zabave, napunite baterije za obaveze koje vas čekaju završetkom ljeta. Dogovori s partnerom odrediće buduće odluke. Od sredine jula Jupiter će blagotvorno uticati na očuvanje zdravlja i zaštitu od opasnosti. Na sunce ne izlazite bez kreme za sunčanje.

VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2.

Smjena planetarnih energija u drugoj polovini jula i vama će promijeniti fokus djelovanja i otvoriti nove mogućnosti.

Energija će tražiti prodor na statusnom pitanju. Bitno je da budete svjesni svojih mogućnosti, ali i ograničenja. Od jula slijede poboljšanja u svim vidovima partnerstava na duži period. Ako su neka pravna pitanja ostala neriješena, dolazi period kada sve možete uspješno okončati. Planete kažu da je avgust period za odmor i uživanje. Iako volite brzu vožnju, potreban je oprez, naročito na raskrsnicama.

RIBE - 20. 2 - 20. 3.

Vama ovog ljeta Venera i Jupiter daruju poboljšanja na poslovnom planu, napredovanje i bolju saradnju sa saradnicima.

Energija ima harmoničan tok sa vašom voljom i sve je moguće postići. Vjera u sopstvene sposobnosti biće očišćena je u predhodnom prispitivanju. Bićete otvoreni za prijem novih saznanja, utemeljinih na trajnim vrijednostima. Sa Neptunom u svom sjedištu, vaša vjera u dobro provešće vas kroz rizične situacije. Kosti i kukovi su osjetljivi, sunčanje će pomoći.

S M I J T E S E , Z D R AV O J E !

Mala anatomija

Lice

Aforizmi Zdravlje i cvijeće treba brižno njegovati da biste zdravi uživali u ljepoti. *** Sudbina bolesnika zavisi od toga s kolikom snagom mu pomaže medicina. *** Ma gdje da čovjek izgubi zdravlje, on ga, na kraju, traži u bolnici. *** Razvili smo prejaku medicinu za ovako slabašnu sirotinju. *** Od svih velikih državnih dočeka, mene je zapalo da dočekam jednu novorođenu bebu. *** Sebi ne mogu oprostiti što nisam ostao na majčinom mlijeku pa da za hranu ne dajem cijelu platu. *** Čudan je čovjekov organizam. Ako zglobom ne mičete mjesec dana, ukočiće se. Ako onom stvari ne mičete i šest mjeseci neće se ukočiti. *** Vjenčali se Mića i Dača u bijelim vjenčanim haljinama. Ne zna se koji je ljepši, a ni ko je mlada a ko mladoženja. *** Naciji koja ima sluha najljepša pjesma dolazi iz porodilišta. *** Pitanje je da li bi operacija uspjela da pacijent nije pobjegao s operacionog stola? *** Nije pomoglo ni što su mu izvadili žuč. I dalje mu je ostao gorak život. *** O hirurgu koji vas operiše ili možete da pričate i dobro i loše ili da nikada ni riječ ne progovorite. *** Siromašni roditelji rađaju siromašnu djecu. Siromašna djeca čine siromašno društvo kojim vladaju bogataši.

Šale Hirurg prima svekrvu u bolnicu i pita snahu: - Šta joj ne valja, mlada, da izvadimo iz nje?

- Sve! – odgovori kao iz topa snaha. *** Došla baba u posjetu djedu i on je pita zašto mu nije donijela politru rakije. Ona ga ubjeđuje kako doktori kažu da ne idu zajedno rakija i lijekovi, a on će: - Znam ja to, ali ću ja izbaciti lijekove...

Lično nemam ništa protiv lica. Naprotiv, volim žene s lijepim licem, iako ne znam zašto. Ako takvu ženu i oženite neće vam svojim lijepim licem pomoći da se brže skućite. Ako želite da izrodite djecu, neće vam svojim lijepim licem pomoći, osim, ako komšija ne zagleda njeno lijepo lice i priskoči vam u pomoć. Jest lijepo poljubiti lijepo žensko lice, ali, ako to činite svakog dana onda je isto kao da svakog dana jedete lijepu hranu koja vam se smuči.Lice je istureno na glavi i uvijek se nalazi ispred. Kako je onima koji nisu lijepi u licu? Oni bi najradije išli natraške da im se ne vidi. Sve stvari na svijetu imaju lice i naličje. Dok je lice lijepo i simpatično, naličje bude ružno i nesimpatično. Lice je nerazdvojno vezano za mjesto samo zato da bi izvještači mogli da kažu kako se nalaze na licu mjesta. Lice se može gledati, ljubiti i mjeriti da bismo mogli reći kako je neko lijep, neko sladak a, bogami, neko i licemjeran. Razbojnici se stide svojih lica, pa kad obijaju banku ili benzinsku pumpu na njih stavljaju maske. Tako unapređuju čarape pa ih s prljavih nogu navlače na čisto lice. Na licu se, kod simpatičnih osoba, nalazi osmijeh. Ne zna se gdje se krije, ali najednom se nacrta nigdje drugdje nego na licu. Namrgođeni nemaju osmijeha. I kad bi htjeli da ga kupe, nema ga u prodaji. A žensko bez osmijeha je kao cvijet bez mirisa. Nušićevo „Sumnjivo lice“ je bilo popularno i rado su ga gledali u pozorištima, jer je tada bila rijetkost vidjeti sumnjivo lice. Danas je među nama toliko sumnjivih lica da kad neko kaže: „Pogledaj sumnjivo lice!“ niko se i ne okrene. Tako su sumnjiva lica devalvirala, kao neki loši političari. Mnogi briju lice kako bi ono bilo ljepše i gledalo se radije. Da li bi tako bilo i s drugim stvarima kada bismo s njih skinuli dlake? Kada se naljutim na svoga šefa, ja skrešem sve u lice – sebi!

*** Na ulici momak sretne djevojku i pita da li bi se udala za njega. Kad ona reče da ne bi, on će: - Ne bih se ni ja ženio, ali ti govorim samo zato da možeš da kažeš da te neko pitao da se udaš. *** Pobjegla žena Peri i on se razjaukao na sav glas.

Komšije ga tješe da se smiri, možda će se ona i vratiti.

- Zato i jaučem što može da se vrati – reče on. *** - Čujem, ženi ti se sin, jesi li se spremila za snajku?

- I te kako, mjesec dana vježbam džiudžicu! *** Govore Simi da mu komšija Pero odvede ženu u Ostojino žito, a on će: - Šta se mene tiče Ostojino žito, kažite njemu... *** Pred porođaj babica pita ženu da li će više častiti ako rodi žensko ili muško.

- Najviše ću častiti ako budu trojke, jer ću od države dobiti više novaca.

Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

*** Doveo muž ženu na hirurgiju radi operacije i hirurg ga pita šta joj ne valja da joj se operiše.

- Narav, doktore, prije svega, a onda šta nađete drugo. *** Smjestili ženu srednjih godina na kardiologiju i doktor joj govori da ima slabo srce.

- E nemojte, dragi doktore, tako ja sam davala i ko god je tražio i nudila koji nisu. *** Kuka djed i dan i noć, a snahi dojadilo pa će mu: - Vala, tata, daj jednom umri izludićeš nas sve ako tako nastaviš.

- A šta ću, snaho draga, živ se ne može u zemlju...

- A u vodu?! – snaha će spremno. *** Smješta medicinska sestra staricu u krevet i govori joj: - Ne boj se ti, ja ću tebe gledati kao tvoja snajka...

- Je li ti to hoćeš da ja odmah bježim iz bolnice? – upita starica. *** Maze se muž i žena pa će žena mužu: - Ja tebe volim, a ti mene?

Muž oćuta, porazmisli i reče: - Ne znam šta da ti kažem... Žena se na to naljuti pa će: - Slaži kao i ja tebi! *** Ispraća baba djeda u bolnicu i kuka na sav glas: - Kuku meni, ako umreš a sahrane svakog dana sve skuplje i skuplje... *** Prepoznao ljekar zeta i izlazi pred njega da uhvati muštuluk, jer je ona dobro.

- Vaša punica je u odličnom stanju! – govori mu.

- Znao sam ja poslije noćašnjeg groznog sna da ću čuti lošu vijest – odgovori zet. *** Otpuštaju starca iz bolnice i sestra pita hoće li iko doći po njega. On se nasmija pa reče: - E, moja sestro, dobro će biti ako ne pobjegnu od kuće kada čuju da se vraćam. *** Poslije dužeg pregleda, mladi ljekar govori pacijentu: - Vaše slijepo crijevo je upaljeno...

Pacijent se malo zamisli pa uzdahnu.

- Znao sam ja da jedna nesreća nikada ne dolazi sama. Em je slijepo, em sada i upaljeno... *** - Jesi li se pobrinuo za babu prije polaska u bolnicu? – pitaju starca na prijemu.

- Jesam – reče on – iskopao sam raku u dvorištu i rekao joj ako se osjeti loše da samo legne u nju, a ja ću je potrpati kada se vratim iz bolnice...

PREGLEDI I LIJEÄ&#x152;ENJE

Noni originalno pakovanje, Tel. +387 65 628 978

63 62

ZDRAVSTVENA USTANOVA, BOLNICA IZ HIRURŠKIH OBLASTI

"PROF. DR SCI. N. LAGANIN" Sime Matavulja 11, 78000 Banja Luka, R. Srpska tel: +387 51 216 462, 214 036; +387 65 538 169 e-mail: poliklinikalaganin@gmail.com

Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net

AS MEDICUS VRAČAR x Sazonova 71 (ex Filipa Filipovića), Telefon: 011/2836-836, 011/2835-393 AS MEDICUS BEŽANIJSKA KOSA x Ljubinke Bobić 13/2, Telefon: 011/2272-916, 065/2272-916 E-mail: asmedicus@yahoo.com x http://www.asmedicus.rs/ Radno vreme: radnim danima od 08-20h, subotom od 08-15h

Osnivači poliklinike D sci.i med.

Dr d Ni Nina Nik Nikolovska-Sinicki l k Si i ki Dr Aleksandar Sinicki